1

The IIA - Meunarodni okvir

profesionalne prakse

Doc. dr Slavko Rakoevi

 Definicija interne revizije

Interna revizija je nezavisno, objektivno

uvjeravanje i konsultantska aktivnost sa
ciljem dodavanja vrijednosti i unapreenja
poslovanja organizacije.
Ona pomae organizaciji u ispunjavanju
ciljeva uvodei sistematian, disciplinovan
pristup procjenjivanju i unapreenju
efektivnosti procesa upravljanja rizicima,
kontrole i korporativnog upravljanja.

3
4
 Uloga internih revizora

Internu reviziju obavljaju profesionalci koji imaju

duboko razumevanje poslovne kulture, sistema i
procesa.
Internu reviziju mogu da obavljaju lica iz
organizacije, kao i lica van organizacije.
Interni revizori doprinose podizanju svesti
organizacije i poboljanju efikasnosti poslovanja,
internih kontrola i upravljanja rizicima.
U ispunjavanju tih obaveza, interni revizori mora da
pokau profesionalnost, objektivnost, znanje,
integritet i liderske vetine.

5
 Meunarodni okvir
profesionalne prakse

Meunarodni okvir
profesionalne prakse definie se kao
konceptualni okvir koji obuhvata autoritativne
smernice usvojene od strane The IIA, koje
ine:
Obavezne smernice, i
Strogo preporuene smernice.
Rjenik termina (termini: mora i treba).

6
 Obavezne smernice

Defnicija interne revizije

Kodeks etike i
Meunarodni standardi profesionalne prakse interne
revizije (Standardi).
Obavezujua priroda Standarda naglaena je upotrebom
rijei mora. U Standardima se rije mora koristi za
oznaavanje bezuslovnog zahtjeva.
U izuzetnim sluajevima, u Standardima se koristi rije
treba, ukoliko se oekuje udovoljavanje zahtjevu, osim
ukoliko prilikom donoenja strune procjene okolnosti
opravdavaju odstupanje.

7
 Strogo preporuene smernice

Dokumenta pozicioniranja,
Praktini savjeti, i
Praktini vodii.
Preporuene smjernice nisu obavezne, te su
razvijene tako da prue irok izbor primjenjivih
rjeenja koja zadovoljavaju zahtjeve obaveznih
smjernica IIA.
Profesionalno rasuivanje je presudno.

8
 Etiki kodeks

Svrha Kodeksa etike Instituta je promovisanje etike

kulture u profesiji internih revizora.
Dva kljuna elementa Kodeks etike
1. Principi koji su vani za profesiju i praksu interne revizije;
2. Pravila ponaanja koja opisuju oekivane standarde
ponaanja internih revizora.
pomo u tumaenju principa u praktinoj primjeni,
smjernice za etiko ponaanje internih revizora.

9
 Etiki principi

Integritet (poverenje kao osnova da se sud internih

revizora smatra pouzdanim)
Objektivnost (prilikom prikupljanja, procenjivanja i
saoptavanja informacija o aktivnosti ili procesu koji
je predmet ispitivanja, bez linih interesa niti
potpadanja pod uticaj drugih osoba)
Poverljivost (potovanje vrednosti i vlasnitva nad
informacijama)
Kompetentnost (primena znanja, vetina i iskustva
koji su neophodni pri pruanju usluga interne
revizije)

10
 Pitanje 1 (g)
Prema Meunarodnim standardima profesionalne prakse interne
revizije kljuni elementi Definicije interne revizije su:
I. To je aktivnost nezavisnog, objektivnog uveravanja
II. To je konsultantska aktivnost
III. Ona dodaje vrednost i unapreuje poslovanje organizacije
IV. Odvija se po planu koji priprema izvrni rukovodilac revizije
V. Usmerena je na procenjivanje i unapreenje efektivnosti
procesa upravljanja rizicima, kontrolnih procesa i procesa
upravljanja organizacijom
Odgovori:
a. I, III
b. I, II, III, IV i V
v. I, III i V
g. I, II, III i V

11
 ta su Standardi

Standardi su kriterijumi prema kojima interni

revizori treba da obavljaju svoje dunosti.
Oni predstavljaju najbolju praksu interne
revizije.
Oni su primenljivi za svaki oblik organizacije
aktivnosti interne revizije.

12
 etiri svrhe Standarda

1. Istaknu osnovne principe koji predstavljaju praksu

interne revizije, onakvu kakva ona treba da bude.
2. Obezbeuju okvir za obavljanje i unapreenje
irokog opsega aktivnosti interne revizije koja ima za
cilj dodavanje vrijednosti.
3. Utvrde osnovu za vrednovanje rezultata interne
revizije,
4. Doprinose unapreenju organizacionih procesa i
aktivnosti.

13
 Struktura Standarda

Standardi se sastoje iz:

Iskaza osnovnih zahtjeva za profesionalnu
praksu interne revizije i za ocjenu efektivnosti
izvoenja, koji su meunarodno primjenjivi
na organizacionim i pojedinanim nivoima,
Interpretacija - tumaenja, koje pojanjavaju
termine i koncepte iz iskaza.

14
 Primer strukture Standarda
1000 -Svrha, nadlenost i odgovornost
Svrha, nadlenost i odgovornost interne revizije mora se formalno definisati u
Povelji interne revizije, koja mora biti u skladu sa Definicijom interne revizije,
Kodeksom etike i Standardima. Izvrni rukovodilac revizije mora periodi no da
revidira Povelju interne revizije i dostavi je viem rukovodstvu na razmatranje
i usvajanje.

Tumaenje:
Povelja interne revizije je formalni dokument kojim se definie svrha,
nadlenost i odgovornost interne revizije. Povelja interne revizije utvruje
poloaj interne revizije u organizaciji, definie pristup dokumentaciji,
zaposlenima i materijalnoj imovini koji su znaajni za sprovoenje revizije i
definie obim aktivnosti interne revizije. Konano odobrenje Povelje interne
revizije je u nadlenosti Odbora.

15
 Kategorije Standarda

Standardi karakteristika jedinstven format

1000
Standardi izvoenja jedinstven format 2000
Standardi implementacije - jedinstven format
1000.A1, 1000.C1, 2000. A1, 2000. C1
(oznaka A za usluge uveravanja, a oznaka C
za usluge konsaltinga)

16
 Priroda usluga uveravanja
i usluga konsaltinga

Razlikuju se po tri osnova:

1. primarni cilj angamana;
2. ko odreuje prirodu i obim angamana; i
3. broj uesnika angamanu;
Usluge uveravanja imaju za cilj davanje nezavisnog miljenja i
zakljuka koji se odnosi na proces, sistem ili drugu injenicu.
Prirodu i obim angamana odreuje interni revizor. U ovom
angamanu uestvuju tri strane: interni revizor, objekat revizije
i korisnik revizorskog izvetaja.
Konsultantske usluge su savetodavne prirode. Priroda i obim
konsultantskog angaamana dogovaraju se neposredno
izmeu internog revizora i korisnika usluge, dveju strana koje
su jedini uesnici u ovom angamanu.

17
 Dokumenta
pozicioniranja

Dokumenta pozicioniranja su od pomoi

irokoj lepezi zainteresovanih strana,
ukljuujui i one koji nisu u struci interne
revizije, za razumijevanje bitnih pitanja
vezanih uz korporativno upravljanje, rizike ili
kontrolu i u razgraniavanju s tim povezanih
uloga i odgovornosti interne revizije.

18
 Praktini savjeti

Praktini savjeti su od pomoi internim revizorima u

primjeni Definicije interne revizije, Kodeksa etike i
Standarda i unapreenju dobre prakse. Praktini
savjeti se bave pristupom interne revizije, njenim
metodologijama i razmatranjima, ali ne opisuju
detaljno procese i procedure.
Oni ukljuuju praksu vezanu za meunarodna i
domaa pitanja, kao i pitanja vezana za djelatnost,
specifine vrste angamana i zakonska ili
regulatorna pitanja.

19
 Praktini vodii

Praktini vodii daju detaljne smjernice za

obavljanje interne revizije.
Oni ukljuuju detaljne procese i procedure,
poput alata i tehnika, programa i postepenih
pristupa, ukljuujui primjere oekivanih
rezultata.

20
 Dodatna podrka

Eksterno nezavisno procenjivanje

Profesionalna zvanja
Certified Internal Auditor (CIA) - najpoznatije
Certification in Control Self-Assessment (CCSA)
Certified Financial Services Auditor Banking
Certified Financial Services Auditor Insurance
Certified Financial Services Auditor Securities
Certified Government Auditing Professional - CGAP

21
 Pitanje 2 (v)

Standardi interne revizije dele se na Standarde

karakteristika internih revizora i interne revizije,
Standarde izvoenja interne revizije i Standarde
implementacije. Koji se od ovih standarda
nadovezuje na druge dve grupe standarda:
a. Standardi izvoenja.
b. Standardi karakteristika.
v. Standardi implementacije
g. Tumaenja standarda.

22
 Standardi karakteristika

Standardi karakteristika odnose se na

karakteristike organizacije i lica koja se bave
izvoenjem aktivnosti interne revizije.

23
 etiri osnovne komponente Standarda
karakteristika

1000 - Svrha, nadlenost i odgovornost

1100 Nezavisnost i objektivnost
1200 - Strunost i duna profesionalna
panja
1300 - Program osiguranja i unapreenja
kvaliteta

24
 Osnovni Standardi izvoenja

2000 Upravljanje aktivnostima interne revizije

2100 Priroda posla
2200 Planiranje angamana
2300 Obavljanje angamana
2400 Saoptavanje rezultata
2500 Praenje napretka
2600 Odluka vieg rukovodstva o prihvatanju rizika

25
 Svrha, nadlenost i odgovornost
aktivnosti interne revizije

Standard karakteristika 1000 - Svrha, nadlenost i

odgovornost
Standard implementacije 1000.A1
Standard implementacije 1000.C1
Praktini savjet - Povelja interne revizije
Standard karakteristika 1130 Naruavanje
nezavisnosti ili objektivnosti
Standard izvoenja 2400 - Saoptavanje rezultata
Standard izvoenja 2420 - Kvalitet saoptenja

26
 1000-Svrha, nadlenost i odgovornost
aktivnosti interne revizije

Ovaj standard odnosi se na svrhu, nadlenost i

odgovornost interne revizije koja se mora
formalno definisati u povelji interne revizije,
koja mora biti u skladu sa Definicijom interne
revizije, Kodeksom etike i Standardima.

27
 Ko izrauje povelju,
ko je odobrava?

Predlog daje interna

revizija, a odobrava
odbor direktora

28
 Pozicija interne revizije u
organizaciji
Struktira i procesi: direktno je odgovorna odboru
direktora (izvjetava direktno odbor direktora) i
nezavisna od svih operativnih procesa i procesa
donoenja odluka;
Interna revizija nije angaovana prilikom izrade,
predstavljanja ili uvoenja organizacionih ili mjera
interne kontrole;
Da bi se izbjegao potencijalni konflikt interesa, interni
revizori koji su ranije radili na drugim poslovima u
organizaciji ne smiju revfidirati aktivnosti ili funkcije
koje su obavljali ranijih godina;
Prilikom sprovoenja revizije i ocjenjivanja i
izvjetavanja o rezultatima, interna revizija ne smije
29 podlijegati instrukcijama upravljakih organa
 Zadaci interne revizije

Provjere interne revizije

efektivnost i efikasnost procesa i kontrola

usklaenost sa politikama
usklaenost sa zakonima i internim aktima
sistem interne kontrole
upravljanje rizikom
..

30
 1100-Ouvanje nezavisnosti i
objektivnosti

Standard karakteristika 1100 Nezavisnost i

objektivnost
Standard karakteristika 1110 Organizaciona
nezavisnost
Standard implementacije 1110.A1
Standard karakteristika 1120 Individualna
objektivnost
Standard karakteristika 1130 Naruavanje
nezavisnosti ili objektivnosti
Standardi implementacije 1130.A1, 1130.A2,
1130.C1, 1130.C2

31
 1100-Ouvanje nezavisnosti i objektivnosti
Dvojne linije izvetavanja

Odbor direktora

Vie Odbor za
rukovodstvo reviziju
Administrativna Funkcionalna

Izvrni rukovodilac revizije i

funkcija revizije

32
 1100-Ouvanje nezavisnosti i
objektivnosti Dvojne linije izvetavanja

33
 Znjanja, vetine i vinosti internih
revizora

Standard karakteristika 1200 Strunost i duna

profesionalna panja:

Poslove treba obavljati struno i uz dunu

profesionalnu panju.
Praktini savjet 1200-1: Strunost i duna profesionalna panja
Strunost i duna profesionalna panja predstavljaju odgovornost
izvrnog rukovodioca revizije i svakog pojedinog internog revizora.
Izvrni rukovodilac revizije, po prirodi stvari, duan je da osigura da
osobe rasporeene na pojedine zadatke kolektivno posjeduju potrebno
znanje, vjetine i ostale kompetencije potrebne za adekvatno
obavljanje angamana.

34
 Strunost (bolje: vinost)

Standard karakteristika 1200 Strunost i duna

profesionalna panja
Praktini savjet 1200-1 Strunost i duna
profesionalna panja
Standard karakteristika 1210 Strunost
Praktini savjet 1210-1 Strunost
Standard implementacije 1210.A2 (procena prevara)
Standard implementacije 1210.A3 (IT znanja)

35
 Standard karakteristika 1210
Strunost

Interni revizori moraju posjedovati znanja,

vjetine i ostale sposobnosti potrebne za
ispunjavanje pojedinanih odgovornosti.
Aktivnost interne revizije, u kolektivnom
smislu, mora da posjeduje ili stekne znanja,
vjetine i ostale sposobnosti koje su
potrebne za ispunjavanje njenih
odgovornosti.

36
Standard karakteristika 1200 Strunost i duna profesionalna panja

Praktini savjet 1210-1 Strunost

Znanje, vjetine i ostale kompetencije

Strunost u primjeni standarda interne revizije, procedura i tehnika prilikom obavljanja

angamana. Strunost znai sposobnost primjene znanja u situacijama ija je vjerovatnoa
nastupanja velika i njihovo rjeavanje bez pribjegavanja opsenom tehnikom istraivanju i
pomoi strunost u raunovodstvenim naelima i tehnikama, u sluaju revizora koji mnogo
rade s finansijskim podacima i izvjetajima.
Znanje potrebno za identifikovanje pokazatelja prevare.
Poznavanje kljunih rizika informacionih tehnologija i kontrole i dostupnih revizijskih tehnika
zasnovanih na tehnologiji.
Razumijevanje principa upravljanja u svrhu prepoznavanja i procjene materijalnosti i
znaaja odstupanja od dobre poslovne prakse. Razumijevanje znai sposobnost primjene
sveobuhvatnog znanja u situacijama ija je vjerovatnoa nastupanja velika, prepoznavanje
znaajnih odstupanja i sposobnost sprovoenja istraivanja potrebnih za pronalaenje
primjerenih rjeenja.
Poznavanje osnovnih poslovnih tema, kao to su raunovodstvo, ekonomija, privredno
pravo, oporezivanje,finansije, kvantitativne metode, informacione tehnologije, upravljanje
rizicima i prevara. Razumijevanje znai sposobnost prepoznavanja postojeih ili
potencijalnih problema, kao i utvrivanje potrebe za preduzimanjem dodatnog istraivanja
ili pribavljanjem pomoi.
Vjetine u ophoenju s ljudima, dobro razumijevanje meuljudskih odnosa i odravanje
zadovoljavajue veze s klijentima koji ih angauju.
Vjetine u pisanoj i usmenoj komunikaciji kako bi jasno i efektivno saoptila pitanja kao to
su ciljevi angamana, procjene, zakljuci i preporuke.
37
 Duna profesionalna panja

Standard karakteristika 1200 Strunost i duna profesionalna

panja
Praktini savjet 1200-1 Strunost i duna profesionalna
panja
Standard karakteristika 1220 Duna profesionalna panja
Praktini savjet 1220-1 Duna profesionalna panja
Standard implementacije 1220.A2 (primena IT tehnika revizije)
Standard implementacije 1220.A3 (rizici)
Standard implementacije 1220.C1 (zahtevi klijenta, sloenost
posla i odnos trokova i koristi)

38
 Standard karakteristika
1220 Duna profesionalna panja

Interni revizori moraju postupati s panjom i vjetinom koje se

oekuju od razboritog i strunog internog revizora.
Duna profesionalna panja ne podrazumijeva nepogreivost.
Praktini savjet 1220-1: Duna profesionalna panja
1. Duna profesionalna panja zahtijeva panju i vjetinu koje se
oekuju od razboritog i strunog internog revizora u istim ili
slinim okolnostima. (sloenost angamana, postojanje prevare,
namjerno nezakonito postupanje, greke i propusti,
neefikasnosti, unitavanja, neefektivnosti i sukoba interesa,
opreznost na pojavljivanje nepravilnosti)
2. Duna profesionalna panja podrazumijeva odgovarajuu brigu i
strunost, a ne nepogreivost ili natprosjene uinke (nema
39 apsolutne potvrde da ne postoje neusklaenosti ili nepravilnosti).
 Program osiguranja i unapreenja
kvaliteta (1300 1322)

Izvrni rukovodilac revizije mora pripremiti i

odravati program osiguranja i unapreenja
kvaliteta koji obuhvata sve aspekte aktivnosti
interne revizije.
Program osiguranja i unapreenja kvaliteta
mora ukljuivati i interne i eksterne procjene.
Izvrni rukovodilac revizije mora da obavijesti
vie rukovodstvo i odbor o rezultatima
programa osiguranja i unapreenja kvaliteta.
40
 Program osiguranja i unapreenja
kvaliteta (1300 1322)

Standard 1300 Program osiguranja i

unapreenja kvaliteta

Izvrni rukovodilac revizije mora pripremiti i odravati

program osiguranja i unapreenja kvaliteta koji
treba da bude dizajniran tako da omoguava
procjenu usklaenosti aktivnosti interne revizije sa
Definicijom interne revizije i Standardima, kao i
procjenu primjene Kodeksa etike od strane internih
revizora.

41
 Standard 1310 Zahtjevi koje mora
zadovoljiti program osiguranja i unapreenja
kvaliteta

Program osiguranja i unapreenja kvaliteta mora

ukljuivati i interne i eksterne procjene.
Stalni nadzor i testiranje interne revizije i
savjetodavnog angamana i periodina ocjenjivanja
usklaenosti sa Definicijom interne revizije,
Kodeksom etike i Standardima.
To, takoe, ukljuuje stalna mjerenja i analize
mjerenja rezultata (npr. ispunjenja plana interne
revizije, trajanje ciklusa, prihvaene preporuke i
zadovoljstvo klijenata).

42
 Standard 1310 Zahtjevi koje mora
zadovoljiti program osiguranja i
unapreenja kvaliteta

Program osiguranja i unapreenja kvaliteta treba da obuhvati procjenu:

usklaenosti sa Definicijom interne revizije, Kodeksom etike i

Standardima, ukljuujui pravovremene korektivne radnje za
ispravljanje bilo kakvih znaajnih neusklaenosti;
adekvatnosti povelje interne revizije, ciljeva, politika i procedura;
doprinosa procesima korporativnog upravljanja, upravljanja rizikom i
kontrole;
usklaenosti sa mjerodavnim zakonima, propisima, i standardima
drave ili grane;
efektivnosti kontinuiranih aktivnosti na unapreenju i usvajanju najbolje
prakse, kao i
mjere u kojoj interna revizija dodaje vrijednost i unapreuje poslovanje
organizacije.

43
 Pitanje 3 (a)

Program osiguranja i unapreenja kvaliteta mora da

obuhvati interno i eksterno procenjivanje. O
rezultatima eksterne procene glavni izvrni revizor
izvetava nadleni odbor:
a. Nakon zavretka procene.
b. Kontinuirano tokom procene.
v. Jednom godinje.
g. U skladu sa poveljom o internoj reviziji.

44
 Standard 1312 Eksterne procjene

Ovim standardom je definisano da eksterne procjene

moraju biti sprovedene najmanje jednom u pet
godina od strane kvalifikovanog, nezavisnog
procjenjivaa ili tima procjenjivaa koji nijesu dio
organizacije. Izvrni rukovodilac revizije mora
razmotriti sa odborom:
potrebu za uestalijim eksternim procjenama
vrednovanjem, i
zahtijevane kvalifikacije i nezavisnost eksternog
procjenjivaa ili tima procjenjivaa, ukljuujui i
mogui sukob interesa.

45
 Izjava o usklaenosti sa Standardima

Izvrni rukovodilac revizije moe navesti da je

aktivnost interne revizije sprovedena u skladu sa
Meunarodnim standardima profesije.
Kada neusklaenost s Definicijom interne revizije,
Kodeksom etike ili Standardima utie na ukupan
obim ili sprovoenje interne revizije, izvrni
rukovodilac revizije mora obavijestiti vii rukovodstvo
i odbor o postojanju neusklaenosti i njenom uticaju.

46
 Pitanje 4 (b)
Izvrni rukovodilac revizije moe da navede da je aktivnost interne
revizije usklaena sa Meunarodnim standardima revizije:
I. Samo ako je uspostavio kontinuirani nadzor nad procesom izvoenja
interne revizije u skladu sa Meunarodnim standardima revizije.
II. Samo ako rezultati Programa obezbeenja i unapreenja kvaliteta
potvruju ovu injenicu.
III. Samo ako je eksterni revizor dao pozitivno miljenje o radu interne
revizije.
Odgovori:
a. I i II
b. II
v. II i III
g. I, II i III

47
 Standardi izvoenja

Standardi izvoenja opisuju aktivnost interne

revizije i daju kriterijume prema kojima se
rezultati ovih usluga mere.

48
 Osnovni Standardi izvoenja

2000 Upravljanje aktivnostima interne revizije

2100 Priroda posla
2200 Planiranje angamana
2300 Obavljanje angamana
2400 Saoptavanje rezultata
2500 Praenje napretka
2600 Odluka vieg rukovodstva o prihvatanju rizika

49
 2000 Upravljanje aktivnostima
interne revizije

Izvrni rukovodilac revizije mora efektivno da

upravlja aktivnostima interne revizije, kako bi
obezbedio da one dodaju vrednost
organizaciji.

50
 Internom revizijom se efektivno
upravlja

kada rezultati rada interne revizije postiu

svrhu i odgovornost iz Povelje interne revizije
kada je interna revizija usklaena sa
Defnicijom interne revizije i Standardima i
kada pojedinci koji su dio aktivnosti interne
revizije demonstriraju usklaenost sa
Kodeksom etike i Standardima.

51
 Aktivnosti interne revizije

Planiranje zasnovano na proceni rizika

Utvrivanje revizorskog univerzuma
Utvrivanje potrebnih resursa
Koordinacija rada sa eksternim revizorima i
drugim licima sa nadzornim funkcijama
Izrada i odobravanje plana revizije
Planiranje i izvoenje angamana
Saoptavanje rezultata
52
 Pitanje 5 (g)

U okviru funkcije upravljanja rizicima, aktivnost

interne revizije odgovorna je za:
a. Da prepoznaje rizike kojima je organizacija
izloena i da te rizike kvantifikuje.
b. Da kontinuirano nadgleda proces upravljanja
rizicima.
v. Da umanji rizike kojima je organizacija izloena.
g. Da procenjuje efektivnost i doprinese unapreenju
procesa upravljanja rizicima..

53
 Pitanje 6 (v)

Izvrni rukovodilac revizije treba da pripremi plan

rada za narednu godinu. Koja od sledeih
revizorskih alatki obezbeuje adekvatnu pokrivenost
svih aktivnosti i funkcija u organizaciji?
a. Program rada angamana.
b. Povelja o internoj reviziji.
v. Godinji plan rada zasnovan na rizicima.
g. Revizorski budet za narednu godinu.

54
 Pitanje 7 (b)

Godinji plan rada interne revizije odobrava i

usvaja:
a. Izvrni rukovodilac revizije.
b. Nadleni odbor (upravni, nadzorni, odbor
za reviziju) i vie rukovodstvo.
v. Eksterni revizor.
g. Nadleni regulatorni organ.

55
 Pitanje 8 (d)

Radi ostvarenja odobrenog plana, Izvrni rukovodilac revizije

mora da obezbedi da su resursi interne revizije odgovarajui,
dovoljni i efektivno rasporeeni. Izraz odgovarajui:
a. Odnosi se na zahtev da sva lica koja obavljaju poslove
interne revizije imaju odgovarajua profesionalna zvanja.
b. Odnosi se na kvantitet sredstava koja su potrebna za
izvrenje plana.
v. Odnosi se na njihovu upotrebu na nain koji optimizuje
ostvarenje odobrenog plana.
d. Odnosi se na meavinu znanja, vetina i drugih kvalifikacija
koje su potrebne za izvoenje planiranih aktivnosti.

56
 2100 Priroda posla

Interna revizija mora vrednovati i doprinositi

unapreenju
Procedura upravljanja rizikom,
Kontrolnim procesima, i
Procesima korporativnog upravljanja
koristei sistematian i disciplinovan pristup.

57
 2200 Planiranje angamana

Interni revizori moraju pripremiti i

dokumentovati plan za svaki pojedini
angaman koji ukljuuje obim, ciljeve,
vrijeme i alokaciju sredstava.

58
 2300 Obavljanje angamana

Interni revizori moraju identifkovati,

analizirati, procijeniti i dokumentovati
dovoljno informacija za postizanje ciljeva
angamana.

59
 2400 Saoptavanje rezultata
Interni revizori moraju saoptavati rezultate
angamana.
SMART Model izvetavanja
ATRIBUT OPIS

Specific - specifinost Usmerite se na problem i pristupiti mu u skladu sa standardima i

okvirom.
Meaningful - znaajan Prepoznajte ta je to to korisnicima izvetaja moe da koristi za
ostvarivanje ciljeva organizacije.
Attainable - ostvarljiv Navedite korektivne radnje koje su ostvarive i koje e dodati vrednost
organizaciji. Ukaite na kapacitet entiteta da sprovede preporuke
navedene u izvetaju i da odrava odgovarajui nivo poslovanja.
Results-oriented usmeren Jasno utvrdite rezultate i opiite ih u saetom obliku.
na rezultate
Timely blagovremeno Saoptite rezulate nalaza odgovarajuim licima blagovremeno.
60
 2500 Praenje napretka

Izvrni rukovodilac revizije mora da uspostavi

i odrava sistem za praenje postupanja sa
rezultatima koji su saopteni rukovodstvu.

61
 2600 Odluka vieg rukovodstva o
prihvatanju rizika

Kada izvrni rukovodilac revizije smatra da je

vie rukovodstvo prihvatilo stepen preostalog
rizika koji moe biti neprihvatljiv za
organizaciju,izvrni rukovodilac mora to
pitanje razmotriti sa viim rukovodstvom.
Ako se odluka o preostalom riziku ne
donese, izvrni rukovodilac revizije i vie
rukovodstvo moraju informisati odbor, koji e
donijeti konanu odluku.

62
 Tani odgovori

Pitanje 1 (g)
Pitanje 2 (v)
Pitanje 3 (a)
Pitanje 4 (b)
Pitanje 5 (g)
Pitanje 6 (v)
Pitanje 7 (b)
Pitanje 8 (d)

63