Maarsko-srpske knjievne veze XIX veka

*Predvukovsko i vukovsko doba (Austrougarska): Milovan Vidakovi, Mihailo Vitkovi i

Gavrilo Stefanovi Venclovi. Piu i govore na srpskom. Nagovetaj romantizma 19. veka.
Poezija Branka Radievia.

*Gavrilo S. Venclovi: Crni bivo u srcu (zbirka, zbornik Venclovievih knjievnih tekstova
koje je priredio Milorad Pavi) jeziki sloj njegovog stvaralatva, poetinost stihova. O
njemu se jako malo zna. Bio je sveteno lice i drao propovedi. Svoje nastupe je temeljno
pripremao (kako, o emu priati?) Kritiki prihvata religiju. Pie pesme o pijanstvu monaha i
raskalanom ivotu svetenstva. Ima duboko filozofski stav o ivotu i sudbini, kao i mestu
oveka u svetu. Radio je maarske prevode Biblije i priprema odlomke koje je utkao u svoje
propovedi. Prevodi Biblije su iz predvukovskog doba. U prevodu Biblije, Venclovi se vraa
narodnom jeziku i stvara kult maternjeg jezika osnova nacionalne knjievnosti.
Bio je takoe i ikonopisac i iluminator, pesnik, prevodilac i svetenik. Uveo je slova , i
D u irilicu. Ostavlja za sobom 20 000 stranica rukopisa. Obino se obraa graniarima,
vojnom pojasu. Poznata je njegova Beseda Srba ajkaima. U svojim delima uvodi tuice
(iz maarskog, turskog), primeuju se razni slojevi jezika. Pie dosta beseda. Njegov prevod
Starog pisma je starijeg datuma od Vukovog i Daniievog. Njegov stil istoriari i kritiari
esto nazivaju biblijski, i u tome se ogleda njegova uloga u maarskoj knjievnosti. Vukov
prevod mu se namee kao biblijski jezik, tipino je korienje prolog vremena (stari oblik
prolog vremena to se je uinilo) i specifian red rei, koji daje izvesnu otmenost tekstu
otmeni efekat u proznim delovima.
U zbirci Crni bivo u srcu Prorok Isaija.
Jeziku se daje da bude stariji no to jeste. Za razliku od Daniievog, iji jezik je koncizan,
Vencloviev je rasprian i bogat epitetima. Kazuje se u prenesenom smislu, vaspitaki.
Poezija za to vreme bila je indikativna i ista. Slikovite pesnike slike prenose misao ili
oseanja, odabrane rei, i time se ostavlja vei utisak na itaoca. Pie o ljudskoj sudbini.
Poetizacija obinih misli. On sve ovo izlae narodu drei propovedi kao monah.
Pria o Sejau, Hvatanje senke (govori o neuhvatljivom; nita nije postojano, itav ivot
je kao senka koja izmie poput praine; ljuski ljud=sudbina).

*U svojoj borbi za jezik, Vuk se okomio na ove pisce. Jeziki slojevi dobijaju elemente jezika
iz sredine u kojoj su stvarani.

*Razvoj jezika: Maarski je imao kontinuitet im se otrgao iz latinskog jezika i otuda

njegovo bogatstvo struktura glasova, dvostruki broj samoglasnika, lake je spariti rimu.
Jezik predvukovskog doba nema kontinuiteta u savremenom. Sadrao je elemente svih
redakcija srpskog jezika.
Na emu se bazira Vukov jezik? Na narodnom jeziku (narodni=ruralno). Predmetni svet, ali
nedostaje sloj drevnog biblijskog koji je sauvan u starim slojevima.
15. vek zavretak srednjovekovne, manastirske knjievnosti, dolazi Vuk koji pravi reforme.
Tradicija jezika (dananji maarski). Procesi! Prekretnica 18./19. vek.

*Knjievnost Muickog i trijasa (formirao Mihailo Vitkovi-trijas najuvaenihij

maarskih knjievnika: Ferenc Kazinci, Itvan Horvat, Pal Semera) u Maarskoj. Njegov dom
postao je pravi literalni salon. Vuk boravi u njegovom salonu u Budimpeti. Vukov nain
nastupa otra kritika Vitkoviu i Vidakoviu, satirian prikaz kako bi ih omalovaavao.
Mihailo Vitkovi dvojezini pesnik. Roen u Jegri u svetenskoj porodici. Imao je brau

1
Gavrila i Jovana i sestru Jekaterinu. Njegov otac Petar bio je paroh mesne srpske crkve.
Majka mu se zvala Marija Glii. Porodica Vitkovi je poreklom iz Trebinja o emu svedoi i
epska pesma Novljanin Alija i devet Vitkovia. Zavrio prava u Peti, koluje se na
maarskom. Rano je poeo da se bavi knjievnou. U Peti je imao kancelariju u knjievni
salon. To je bio poetak 19. veka i bilo je novo na ovim prostorima. Salon mu je bio dosta
poznat, dolazili su srpski intelektualci, maarski pesnici i zbog toga se pretpostavlja da je oba
jezika govorio skoro savreno. Zasluga prevodio sa maarskog na srpski i obrnuto. Pie
poslanice srpskim i crkvenim poglavarima i maarskim piscima, kao i svojim prijateljima.
Sretao se sa Vukom i poznavao njegove narodne zbirke pesama. Poinje rano i da peva na
narodnom (krajem 18. veka). Vukove zbirke prenosi u svoja dela pisana na srpskom, a takoe
prenosi i Balaijevu liniju. Peva lirsku poeziju na maarskom. Pie poluerotske i poluljubavne
pesme. Linija izmeu njega i B.Radievia je jako tanka, iako je u pitanju veliki vremenski
period izmeu njih. Vitkovi je bio jako popularan u svom vremenu.
Na livadi idilina seoska slika, poljana.
Njegova dela sabrana su u Nacionalnoj biblioteci Maarske. On je pesnik koji ulazi u obe
knjievnosti i ima ga u svim enciklopedijama.
Voleli se dvoje mladih (nain graenja pesme) devojka kune, devojake kletve su jo
stranije od majinih ili mukih (ljuta devojaka kletva karakteristika narodne poezije,
ovoga nema u umetnikoj lirici!). Na poetku iroka slika pejza (priroda kao pozadina u
odreenoj, koloritnoj funkciji romantiarski pristup). Koncentrini krugovi (ide od najireg
na najmanjem). Slikovito predstavljanje. Pojam zeleno personifikacija (stado-oban-putnik-
reka). Paralelno sa ovim imamo porodini plan (ovako neto bilo je sramotno u 19.veku).
Prolee i vedra slika u skladu sa mladim parom. Priroda nije sama sebi cilj.

Od vremena u kojem ivi, zavisi koje e mogunosti pesnik odabrati. Jezike strukture uvek
nose neku odreenu funkciju. Treba da stvore sklad koji e delovati na nas u harmoniji. Delo
mora da ima odreeni klju koji pisac ponudi, i tako ono opstaje u umetnikom svetu.
Knjievni pravci u kojima je priroda stil: idila, pastorala, ekloga!
Vetina u graenju pesme postupnost. Ponavljanja tipian postupak narodnom pevaa.
Elementi maarske narodne bajke 1.lice, onomatopeja koraka. Nema puno epiteta, slika je
jasna, a erotska misao je veto prikrivena. Ovo je prekretnica poezije koju e Branko
Radievi pisati.

***
*Odlomak Miodraga Pavia Istorija srpske knjievnosti; Besednitva Venclovia. Vitkovi
M. Leskovac; predvukovski period.
Oba pisca, i Venclovi i Vitkovi, trpe Vukovu kritiku.
Kraj 18. i poetak 19.veka vreme buenja romantizma i u srpskoj i u maarskoj
knjievnosti. Buenje nacionalne svesti priziva poeziju. Pesme su dugog stiha, esnaestercu-
Venclovi iz narodne lirike preuzima stilske figure, stih i teme. Prodor narodnog stvaralatva
u knjievnosti vieg nivoa umetnika knjievnost je odlika romantizma, negovanje onoga
to je narod stvorio duh naroda (Welten...). Venclovi koristi narodni jezik i umotvorine.

*Vidakovi pie romane; sentimentalizam. Vidakoviev jezik je glavna otrica Vukove kritike,
a i elementi sentimentalizma su na udaru Vuka.
Tradicija crkvenoslovenskog jezika, religijski pojmovi.
1812. granica gde poinje Vukova delatnost. (1811. Maarska). Jezike reforme maarskog,
a u srpskom prosvetiteljstvu poinju ishodita romantizma, sentimentalnim elementima.
Erotske pesme.

2
Gardisti grupa pisaca, telesna garda Marije Terezije. koluju se od 790. Posvetili su se
odreenoj kulturnoj, knjievnoj delatnosti.

Kazinci poinje sa reformama pisma i pravopisa, krajem 18.veka nastaju dela sa slinim
karakteristikama, elementi koji se kasnije vezuju za romantizam .

Kelaj prevodi narodne pesme, osea ritam pesama. Pie vojnike pesme, kao i Balai. Daje
legitimitet stvaralatvu kolektivne svesti (narodne).

Balai primese narodne poezije.

*Prosvetiteljstvo u Maarskoj bilo je uplemenjeno u plamikoj klasi obrazovani svet koji je

stasao na pravoslavnoj veri. Reforma je imala uzlaznu liniju i kontinuitet nije prekidan, dok je
u srpskoj knjievnosti naglo prekinuti, a onda Vukova reforma lomi tu tradiciju. Narodni jezik
postaje jezik knjievnosti. anrovske odlike: sentimentalizam anrovi romana, za dramu,
sibligati, alosna igra u pet pevanija (ono probueno iz ljudske due). Sentimentalizam ima
odreenu pozu, manir, kanon, kojim se izraavaju oseanja. Jednostrano prikazivanje likova,
izvetaenost. Namee odreeni nain pisanja.
Vitkovi roman u duhu nemakog sentimentalizma. On hoe da posrbi, ali ne moe da izae
iz tih okvira.

*Ep Zalanov beg (Zalanfutasa): Stvara se novi anr, ali nije samo epika u pitanju - lirski
ep. Vrlo omiljen anr romantizma. Naglasak je na lirskom, romantizam se vraa prikazivanju
unutranjeg sveta preko emocija. Predstavnici: Jano Vitez, andor Petefi; Jakov Ignjatovi
(iz srpske knjievnosti u doba romantizma).
Romantiarska poezija se vrti oko lirskih vrsta drame, lirske pesme, epa.
Vitkovi roman u pismu, jedan od omiljenih anrova. Kult Bajrona dobija na snazi istoka.
Odlazi da se bori za slobodu. Njegov lik je veoma popularan, deluje mimo italake publike.
Spada u zajednike elemente kulta iz maarske i srpske knjievnosti. Njegov lik ogledao se i
u modi bajronovski eir, plat.

*Petefijevi principi - ljubav, sloboda, domovina, i smrt zbog toga; odlike romantizma santri.

*1848. dolazi do sukoba maarske i srpske vojske. Tada B.Radievi izdaje zbirku, Njego
Gorski vijenac, Danii posrbe. (do 1850. srpska knjievnost bila je siromana proznim
delom).
1853/4. znakovi pomirenja i prevoenje maarskih dela. Srpska knjievnost iz maarske
knjievnosti uzima ono to nema. Letopis Matice srpske. Nastaju i konkretni susreti pisaca,
aktera.

*Jokai Mor (srp. Mavro Jokaj) Zlatni ovek je najprevoeniji roman. Opisuje erdap i
dunavska ostrva. Kockar koji dobija. Jokai je pisac mate, likovi se izmiljaju. Relacija
Rijeka Fruka gora. Glavni lik je pripadnik uskokog kruga (Jokai ne pravi razliku izmeu
uskoka i hajduka). Zamak Frankopana, nedaleko od Rijeke (dva sata hoda) stvara sliku u
mati, nema realno uporite. Uskok, beei od svojih neprimerenih dela, dolazi u krug
hajduka u vatrom osvetljenoj peini - izvoenje epske, narodne, junake pesme uz gusle. Opis
guslara seda brada, turski sed, peva. Vatra osvetljava lice gusara. Ovde imamo deseterac na
maarskom jeziku. Sudbina samog junaka prolazni piev odnos prema realnosti. Kraj
romana kockar koji sve svoje bogatstvo gubi u pariskoj kockarnici. Princip mate.
Jokai je i humorista. Radi prevode iz drugih listova. Zaetnik je humoristike periodike, a kod

3
nas je to J. J. Zmaj, ugledajui se na Jokaja.
Grana prema prozi. Nain graenja likova psiholoki likovi, iznutra motivisani oseanjima i
strastima. Nagovetava novo vreme i pikturalnost. Jokaija obeleava njegov jezika, stil,
bogatstvo jezika sa kojim je znao da izrazi pojave u duevnom svetu, humor i ironija sa kojom
prikazuje scene i likove. Lako je opisati oveka, ali je teko dati taj ironian ton. Ima odlia
oseaj za umor, romani su mu zabavni i imaju obrt. Pisao je roman za asopise jedan deo tih
knjiga nastao je tako (iz nedelje u nedelju pie novo poglavlje). Nastavci su izlazili u
asopisu, koji se uva u tokovima. Preko humora vide se karakteri.

*. Urhazi urednik Petanskih novina, razgovori o 1848., o sukobima. 1900. Svetska

izloba u Parizu, 100 knjiga. Objavljuje satirine listove, romane u nastavcima, tomovi su
ilustrovani, pie poglavlje o srpskoj kulturi.
A. Hadi Austrougarska u slici i rei. Zabeleene slovake, srpske rei i pojmovi,
veliki broj belenica.

***

*Proza

*1806. u srpskoj knjievnosti manjka proza; 1826. Letopis Matice srpske, daje konskurs za
nacionalni.
* Predvukovska proza prekinuta je Vukovim reformama.
* Venclovi se okree religioznim anrovima. Predstavnik predvukovskog doba Milovan
Vitezovi. Dok se Venclovi obraa vernicima i prilagoava jezik zavisno od slualaca,
Vitezovi ima odreene norme koje titi, smatrajui da jezik treba da bude knjievni.
*Prve decenije 19. veka zaetnik srpskog romana.
*Knjievni opis Vidakovia: koluje se od 10, 11 godine, bei sa Kosmaja. Boravi u Sremu.
Zavrio je gimnazijske studije, studije prava, nakon ega boravi u Segedinu i Temivaru, kao i
Slovakoj. Povezao se sa intelektualcima tog vremena.
Glavna dela: Usamljeni junak, Kasija carica, Ljubomir u Jelisijumu.
Preko prenumeranta (onaj koji plaa neto unapred; abonent, pretplatnik) objavljuje dela.
itavog ivota poduavao je decu bogatih roditelja, boravi u porodici Nikolia, ivi od toga.
Predaje i u Gimnaziji u Novom Sadu. Upoznaje iroki krug, selidbe e dosta uticati na njega.
Bio je popularan meu uenicima, kao privatni uitelj (kao Seka). Boravi i u Beu, tamo e
nastati i neka od njegovih dela, karakterie ga jezik njegovih dela. eleo je da pie jezikom
koji nije reformisan, ostao je u crkvenoslovenskim vodama.
Ono to ga vezuje za Venclovia: Kada ga je Vuk otro napao zbog jezika i naina pianja,
brani se time da jezik treba da je na mei izmeu crkvenoslovenskog i narodnog. Izaziva
Vukov bes. Vidakovi trai srednji put.
Prozni plan: Vidakovia smatraju zaetnikom prosvetiteljskog proznog romana. Uticaj
Dositeja (vaspitavanje ena; ona vaspitava decu, i zbog toga treba da je obrazovana vredne
ideje). Naklonjen je domaim autorima. Ideoloka sfera njegovih junaka vezana je za
prosvetiteljstvo, ideja o prosveenoj jedinki, prisutna u didaktikim poukama i romanima
(Didaktika je grana pedagogije koja se bavi teorijama, idejama i naelima koje su usmerene
uspenom provoenju odgojno-obrazovnog procesa; didaktika knjievnost pouna
knjievnost, javlja se u sva tri knjievna roda: u epici, lirici i drami, tj.u njihovim
najrazliitijim oblicima, preovlauju poune tendencije nad umetnikim izrazom).
Romani su graeni po kanonima ljubavna veza, veza bliskih osoba, roaci, peripetije i na
kraju budu rastavljeni (ekspozicija), dosta avanturistikih poteza i happy end.

4
Petparaka knjievnost tog vremena. Klasicizam srpska knjievnost do kraja 18.veka, to
lii na prozu. Na planu romana: srednjovekovni i viteki, vrlo popularni : Roman o
Aleksandru (i Maarska), Roman o Tezeju, Roman o Troji, hagiografija (ivotopisi
svetaca, najstarija i najbrojnija dela srpske srednjovekovne knjievnosti; prikazani ivoti
svetaca i izdizan njihov kult kao obrazac po kojem je trebalo da ive monasi po manastirima i
pustinjama; romansirane biografije, prisutna legenda i fantastika, sa mnogo uda koje svetac
ini), razni monaki redovi.
Posle druge polovine 19.veka, ne ulazi u recepciju. Vidakovi spaja savremenu tradiciju i
delove vitekog romana (etiketa prema eni). Idejni plan/osnova: prosvetiteljstvo biti
moralno ist. Vidakovi je iaen iz drutva. Spomen Milice radnja, nain, kazivanje likova
je iaeno iz vremena. Vidakoviev prevod nema uspeha u Srbiji, dok je u Maarskoj delo
bilo uspeno.
! Tenja da se prevodima dopune praznine. Prekretnica vekova. Romanesna proza. Tri antika
romana.

***

* Antologija maarske poezije.

Petefi izlazi na godinjicu andora Petefija.
*Po emu prepoznati tekst ako je u pitanju romantiarski stil/poezija?
Idejna osnova (u tipinim primerima): 1)sloboda
2) pesnikova dua, nacionalni tok (narod)
3) ljubav=ena
Prelaz ka 19.veku (itava Evropa) koreni romantizma u engleskoj knjievnosti (Bajron gine
za slobodu). itav romantizam pripreman je na teorijskom planu, preko Herdere i Getea,
reforme jezika, preko ulaska elemenata narodne poezije.
Lirski ep u maarskoj knjievnosti nastaje pod uticajem narodne poezije. Romantizam je
pripreman 10 vekova (poinje 1814.)
*Dva velika pesnika uzori: legendarna smrt (ginu za ideje), na prvom mestu je sloboda
naroda, ljubav. Mnogi su stasali na idejama francuske revolucije.
* Sloboda sveta andor Petefi
* kredo pesnika vera
*Pesnik je spreman da ljubav prema eni rtvuje ljubav prema domovini/zemlji, obino su
povezane, isprepletane.
*Maarska poezija u romantizmu se javlja maarski pejza, koji uvodi Petefi, postaje deo
pesnike slike preko koje izraava svoja oseanja, misli, idejna i ideoloka uverenja.
Romantiarski duh pesnika. U maarskoj knjievnosti Petefi je sredina figura, u srpskoj su
to Laza Kosti, Branko Radievi, ura Jaki, Njego (odrie se ljubavi zarad slobode
zemlje). Bogaenje jezika i pisanja dela na njemu.
*Ideja slobode 19.vek traiti rtve od svojih nosilaca. Oslobaanje austrijskog pritiska,
kmetova (Kazinci), kompletna promena drutvenog sistema.
*U romantizmu graenje junaka lik koji se bori za svoju dragu, ali simbolizuje i borbu za
slobodu, dva dela su spojena u jednom liku. Zahtevi za oslobaanje sopstvenog naroda.
Romantiarska poezija niz epigona (sledbenik, najee se upotrebljava da oznai
nedostatak vlastitih inicijativa i ideja - sleenje ve prokrenog puta; oponaatelj svojih
prethodnika) rtva za slobodu (Petefi pod konjicom gubi ivot, Bajron u elji da pomogne
grkom narodu) pretvara ove pesnike u uzore! Ovo je prvi put da pesnik pada za svoje ideale!
*Prva Petefijeva pesma prevedena na srpski, 9 godina nakon njegove smrti Sloboda
sveta slikovita pogibija za ideale.
Prevod: vojvoanski pesnik Veljko Petrovi, 1950, i Zmajev prevod aava mehana.

5
Motiv: Kad celom ropskom svetu dojadi jara...sloboda celog oveanstva. (zastava).
Inkarnacija sopstvene smrti predvideo je okolnosti sopstvenog mrenja.
Pesma se shvata kao monolog. Nevezane misli, pesnike, upeatljive, koloristike slike!
Plasti korbi (bi). Igre reima, ludaki smeh. Raa se bunt prema svemu. Astroloka
slika seljak plugom munje ore. Nesavrenstvo sveta, sve je la i besmisleno, splet svega
toga iskazan je kroz monolog osobe ija je svest pomuena konstrukcija pesme.
Ova pesma se peva kao narodna i danas.
Danilo Ki o Petefiju: Unosi pejza u maarsku poeziju.
Ravnica kao tema poezije do tada je bila skrajnuta. Slika beskrajne ravni koju predstavlja
ravnica.
Slika mrtvaca esto se javlja kod njega.
Element kolorita. Pesnikov lik je u prvom planu (spomenik u daljini). Smrt je prisutna na
udan nain.
* Krajem septembra ljubavna pesma, u vezi sa smru. Prevod: Danilo Ki. Pesma
inkarnacije smrti, sudbina njegove ene. (Slino: Na inama, Joe Fatilas predvia
okolnosti svoje smrti; kod nas Branko Miljkovi).
Pojedini kritiari: Poezija se nikada do kraja nemoe tumaiti.
* Pesma pasa, as anatomije obraunava se sa idejnim kritiarima. Zbirka preveo i
prepevao pesme Ivan Lali. Cilj savreno znati jezik koji prevodite, kao i onaj sa kojeg
prevodite.

***

*Slobodna oblast kultura Srba, Srbi u okviru Austrougarske.

Velika seoba 1690.godine.
*Graanski sloj na tlu Maarske gradovi koji su nastali, kao i posebni kvartovi. Dvojezini
pisci romana predstavnici prosvetiteljstva. Uloga majke, beneficije.
*Matica srpska delovanje u Budimu. Jakov Ignjatovi. Biblioteka Srbije: e-biblioteka
(matarka), periodika, Novine serbske (Be).
Paralela Maarska-Srbija: osnivanje maarske akademije nauka. Sava Tekeli-Tekelija
donirao je osnovno srpsko pozorite u Novom Sadu, osnivaki deo maarske akademije, deo
u biblioteci Matice srpske.
*Crkveno pitanje. Preuzima se osnovno znanje na kojem se gradi lini intelekt obrazovanje
tadanjih Srba na tlu Austrougarske. Monaki redovi, reformatorske gimnazije. Srpski trgovci
i zanatlije doniraju kole. Uenje latinskog i nemakog, kole su na maarskom, ali
intelektualci su izrasli u sredini sa vie jezika.
*Kretanje asopisa Skerliev mar.asopis (1901.)
*Srpska dijaspora Trst (Santa Maria de la salute, Laza Kosti). Periferija jezikog prostora.
*Prenumerati pretplatnici za asopise.
*Srbi su bili poznati kao dobri advokati. Razuene kulture. Mihalj Tompa tek tada poinje da
ivi od svog rada prevoda asopisa (Jokaj sredina 19.veka), do tada se nije moglo iveti od
toga. 1913.-posle balkanskih ratova Turci su proterani.
*modus vivendi
*Jakov Ignjatovi jedan od urednika letopisa, biolegalista.
Komunikacija nije sjajna, ljudi se plae. Vuk je preko ograda razgovarao sa ljudima, nije
moglo da se pree na tu stranu. asopisi su se prebacivali preko granice kako bi se irili.
Listove odrava italaka publika i jednih i drugih.
Rumunija, Temivar, Veliki Varadin, Erdelj.
*Srpstvo u Dubrovniku pod uticajem mediteranske kulture (Sr srpski list u Dubrovniku),
umetniko drutvo Beka zora.

6
*Istorija srpske tampe u Austrougarskoj. Pravna regulativa u obe drave.
*Imagologija, kao nauka predstava o drugom (Ignjatovievi romani, Jokajevi romani-
junoslovenski junaci).
*Jovan Skerli maarski uticaj u srpskoj knjievnosti (njegovi radovi-19.vek). Uticaj
maarske kulture i knjievnosti na srpsku, uticaj maarskog modernizma na srpsku
knjievnost.
*1850/60 utiu na srpske pesnike 60 godina, naroito Petefi (15.poglavlje, br.II, Istorija
nove srpske knjievnosti, Jovan Skerli, Beograd 1967, 227-8 str.)
*Sve do poetka 19.veka istoriari smatraju da postoji kanjenje romantizma u srpskoj
knjievnosti, ne koraa za Evropom, ide u korak-rame uz rame, ideje i asopisi su isti.
19.vek hvatanje koraka sa knjievnou.
*Plan prevoenja Zmaj.
*Meusobno uvaavanje 60.godina.
* 22.avangardni pesnik udnja za potovanjem karakteristino za periode: Jaki i
Petefi (Zmaj: grle im se duhovi, Jaki za Petefija 49: nema vie tog milog)

***

Institucije u Maarskoj i kod nas

*Poetak romantizma 20.godine 19.veka. Od 1790. (Francuska revolucija) sve do 20.

Beki dvor vri pritisak na sve zemlje u okviru carstva.
1820. prvi rad Sabora u Pounu, Bratislava, delegati iz Maarske.
Seenji daje predlog za osnivanje maarske akademije nauka, meutim od nije odmah
uvaen i akademija nije odmah osnovana, ekalo se da Beki dvor odobri otvaranje, u Peti.
Plemii daju donacije, i iz tog fonda gradi se zgrada i organizacija akademije. Prvo ime
Nauno drutvo.
Ustanove su imale slino ustrojstvo i meusobne lanove. U Putopisima ora Urhazija,
koji je 1853.primljen kao lan, on vue paralele izmeu jedne i druge kulture.
1836. u Maarskoj poinje inicijatica za osnivanjem Maarskog muzeja.
1853. Urhazi stie u Beograd, vode ga iz ustanove u ustanovu i opisuje da su mu pokazali
zbirku Narodnog muzeja Srbije.
*Hronoloka pomeranja 15 godina, u komparatistici.
*Ustanova kulture u Srbiji 1826. u Budimpeti. Matica srpska okuplja najznaajnije linosti
iz knjievnosti i kulture.
*Ustrojstvo dveju akademija 8 poetnih lanova; ustanove mogu da se pokrenu ali je pitanje
ko e biti lan. Obe rade danas po slinim sistemima, imaju odeljenja za knjievnost,
matematiku, biologiju...
Jedina razlika po organizaciji danas: Maarska je otvorenija po broju lanova i godina, kod
nas postoji odreena granica ispod koje ne moe biti biran. Maarska ima iroko lanstvo
koje joj se pridruuje, osnovni uslov je poloeni doktorat, lanovi imaju odreene beneficije i
imaju svoje ispostave.
*1820/30. u Maarskoj razvoj nauke i naunih institucija, arhitektonsko ureenje grada,
gradi se prvi most, spoj Budima i Pete, razvoj graanskog drutva. Tih godina ima 15
miliona stanovnika, od toga 700 000 plemia. Do 1848. je feudalna drava sa plemstvom.
*1836. otvoreno prvo pozorite, pozorite graeno od kamena (nisu imali zgradu, ve je
bilo nomadsko); 1854. otvoreno pozorite u Beogradu, u Vojvodini ve krajem 40, do
50, mada je neke tada spreila revolucija.

7
Predstave su stalne, javljaju se i pozorini listovi, organizovani programi. Takoe ima
hronolokih pomeranja 15 godina (ovo je istorijski, a ne vrednosni pojam, tj.nije manje
vredno ako se javlja kasnije!)
*Poetak romantizma 1826. u Maarskoj pojavom dela Zolanfutasa (Zolanov beg)
Verea Martija Mihalja. Ovo je lirsko-epski ep, nije klasian ep o junacima, ve o turskom
vojskovoi Zalanu i njegovom beanju posle poraza od maarske vojske. Smatra se
poetkom romantizma po anru i nainu opisa, naglasak je na neprijatelja koji bei posle
pobede maarske vojske. Glavna tema se posredno pokazuje. Glasnik je anra koji e postati
omiljen lirski epovi, formiraju se na istorijskoj batini ili narodnoj poeziji (kod nas). Imamo
glavnog junaka i oko njega njegove emocionalne veze. Autorizovano (piu ga pisci), nije plod
kolektivne svesti. Nije popularno do tolike mere kao kod nas.
*Godina 1826. je viefunkcionalna.
*Udarne godine u Srbiji za romantizam sredina 19.veka.
*Volksgeist narodna dua, traganje za njom, kljuni pojam za romantizam; duh naroda!
*Ideoloke osnove ovog pravca: razvoj graanske klase, drugaiji nain ivota, pomalo se
imitira plemstvo, elja da se pobiju stegovi, tenja ka slobodi, u svim delima ona je jedna od
kljunih tema. Tematski krug Kosovskog boja, u pozadini je sloboda. Ljubav je u drugom
vidu, sada plotna, nema prosvetiteljsko-klasicistinih elemenata.
1820.-1848. itav period je u znaku traenja slobode, ali ne samo sopstvenog naroda, ve
itavog sveta (najbolji primer je Petefi), kljuni pojam! Maarskoj je uskraena upotreba
jezika, vre se pritisci, oslobaanje kmetova pojam nije sluajno izbio na prvo mesto.
*Vid romaniarskog u srpskoj knjievnosti primat anrova poezije (prvenstvo, najvia ast i
poloaj, prednjaenje). Pisac koji kree iz Vukovog kruga Branko Radievi, nalazimo
liriku, poeziju. Retko slobodan stih (kao Sloboda sveta), rimovana, ispevana kao lirski
osmerac, ima svoju melodiju. Poezija postaje glavni anr. Lirski epovi ispevani su i u drami.
*Drugi vaan anr: istorijska drama uzeti temu iz prolosti koja postoji u kolektivnoj
svesti i u njoj pisac smeta svoje likove, u lik smeta borbu za slobodu, uobiajena tema:
domai junak i neprijatelj, sa zapletom i na ljubavnom planu; sve to je strano je obino i
negativno, i sve tragino dolazi od stranog.
Vrednost drama zavisi od mate i stvaralake energije pisca, bitno je takoe da ne stvara
ablonski i bitna je psiholoka motivacija, ona je novina.
*Spomen na Milice iva slika junaka iji su postupci u okvirima istorijskih dogaaja, a
sa druge strane je motivisan psiholokom unustranjiu.
Jelisaveta, knjeginja crnogorska ura Jaki, drama u pet delova, 1906.
Poreenje iz tog vremena oblast poezije. Jedan deo tema u lirici je poezija vezana za
patriotizam rodoljubiva poezija (ma. Vere Martijev Obraanje nekome, kod nas
Jaki). Pesme su poziv lanovima zajednice da uvaju ono to imaju. Paralelnost ovih
anrova i u jednoj i u drugoj knjievnosti.
*Od renesanse na ovamo pojava lika ene (ena sa bisernim zubima, bele puti, Italija).
Romantiarska poezija 19.veka unosi promene, pesnici pokuavaju da oslikaju oseanja
prema drugom biu, izostavljaju poznatu Petrarkinu sliku ene. Stvara se jedan ideal ene u
obe poezije. Kod nas: posluna ena, koja izaziva oseanja i koja je pitomo stvorenje, odrava
porodicu i prati svog izabranika; u Maarskoj: vie je blia graanskom vienju ene i njene
uloge (Petefijeva pesma Krajem septembra pita se da li e ona nai drugog kada on umre i
ta e biti). Pozicija ene.
*Trea velika oblast druge polovine 19.veka oblast proze. Srpska proza od poetka
izlaenja letopisa Matice srpske, od I i II ustanka ispoljava se u oblasti istorijske,
memoarske proze (ustanika proza) opisuju se oslobodilaki ratovi od Turaka, vane
linosti iz tog vremena, nepogodna je za asopisno pojavljivanje.

8
Pojava Jakova Ignjatovia osniva srpske proze i pokreta osnivanja Matice srpske.
Proza u zaetku, dobija pripovedaku sliku tek 1870, kasnije dobija feljtonski oblik. Linija
maarske proze je drugaija zahvaljujui irokoj razuenosti periodike koja je otvorena prema
stvaraocima, anrovi su bogatiji, popularne su krae pripovetke i novele, romani u
nastavcima. Nastaju prvi humoristiki asopisi po ugledu na francuske (arivari). Spona
izmeu proze i asopisa namenjeni su irokoj publici, i prilagoavaju joj se.
*1850./1851.-1853. na planu proze u maarskoj knjievnosti namee se Jokaj Mor, pie
brzo i lako (kod nas Marvo Jokaj), jedan je od najprevoenijih u 19.veku. Njegove prie su
ispunjene ogromnom matom, stvara ive likove psiholoki motivisane, objavljuje po
asopisima, stalno stvara neto novo. Prevoen je na sve evropske jezike, dela se u srpsku
periodiku upliu u drugoj polovini 19.veka (uticaj u srpskoj knjievnosti: prua zabavno-
pouni model). Veliki broj pripovedanja. Uzima teme iz stvarnog ivota. Zlatni ovek. Na
stotine pripovedaka. Prevode ga u asopisima iz nedelje u nedelju. Simpatija sa jedne i
negativni pristuo sa druge strane. 1870./80 javljaju se realistini, naturalistini elementi, opis
seljaka. Jokaj umire 1905.godine. Prerastao je u legendu jo tokom ivota, bio je omiljen,
prate njegov ivot. Sabrana dela izlaze 1900.godine u 100 tomova, na svetskoj izlobi u
Parizu. Poslednji prevod uradio je Aleksandar Tima 1950.godine.

***

Jokaj Mor objavljuje po novinama, njegova proza obeleava itav 20.vek. Preuzimaju se
direktno preko karikatura ili prevoda. Poznaje maarske novinare, Urhazija (ministar, pisac i
novinar), prijatelj je Srba, autora asopisa Hon. Knianin izraava veliku radost to ga
poseuje Maar (kljuni dijalog: zamrznuti odnosi izmeu Srba i Maara). Od Pete do
Novog Sada dolazi parobrodom. Urhazi 1854. izdaje putopis Slike sa istoka (Istoni
obrazi). Cilj ovog putopisa: istraivanje istonih uspomena, junaka pesma. Mor i Urhazi bie
gosti kod Jovana Hadia. Urhazi je pridobio sve zasluge za razvijanje i negovanje odnosa
Srba i Maara.
Prvi prevod maarske proze u knjievnosti u asopisu Hon.
Jokaj upoznaje srpsku kulturu, istoriju, poeziju. On 1857. istie da knjievnost treba da
razvije prijateljstvo meu narodima na ugarskom tlu. Potovanje!
Progresivna struja pod vostvom Svetozara Miletia pokree borbu protiv austrougarskog
apsolutizma savez sa Maarima. 1861. lanak Svetozara Miletia. Odrava se i
manifestacija povodom proslave stogodinjice roenja Save Tekelija. Slina takva
manifestacija odrava se i 1859. (avgust) kada se sveano proslavljala Kazincijeva
stogodinjica.
Tada je naelnik Novog Sada bio Svetozar Mileti i sveanosti su pod njegovim
pokroviteljstvom, oko 160 zvanica, dolaze znaajne linosti iz Maarske. Cilj uspostaviti
prvi kontakt. I grof Etvan najavljuje dolazak.
1842.-1848. izdaju se Jokajeva dela, srpskohrvatski motivi, poimanje i znanje o naoj kulturi i
istoriji. 1845. novela Markce zare, pisana pod uticajem Igoa, romantiarski obrt,
pikarski elementi, obronci Fruke gore, vreme odigravanja je prva polovina 12. veka. Detalji:
kameni blokovi, uklesana gotska slova, sad hoda udaljena, stalagniti (kamen) u frukogorskoj
peini sve je ovo plod pieve imaginacije. 1894. promena teksta novele: umesto gotskih,
uklesana su irilina slova! Slui se iskljuivo literaturom, ali koristi i matu. U junu 1848.
objavljen je Jokajev satirini tekst tokom revolucije. Epski deseterac.
Njemu su dosta poznati lokaliteti od Dalmacije do juga (Smedereva, erdapa). Veliko
interesovanje za epske narodne pesme. 1872. Zlatni ovek erdapska klisura, slika
ambijenta. Opis preko prie junaka. Legenda o Kraljeviu Marku i Milici, njih hrani orao i
tako se spaavaju od neprijatelja. Smederevo ima 36 kula, ue Dunava. Opis klisure na

9
osnovu putopisa. Nekoliko godina kasnije, prilikom putovanja brodom, pitaju ga da opie
klisuru onako kako je stvarno video, a on odgovara: Ne mogu, jer sam je video. 1882.-
roman, oslanja se na motive iz junoslovenskih krajeva. Kockar koji dobija Radnja -
zamak Frankopana, Sej, Rijeka, delom i u Parizu. Glavni junak Deli Marko, kao Kraljevi
Marko. Sentski uskoci, gusle, nain prenoenja narodnih pesama. Stvara pesmu u desetercu,
od 159 stihova. Glavni motiv: iz smrti Marka Kraljevia, u duhu zapadnjakih vitekih
romana. (na maarskom 1836. godine u Sekaevoj zbirci; 2.izdanje je objavljeno posthumno
1886.). Epske formule stajae rei u narodnim pesmama, epska ponavljanja koja Jokaj
veto koristi, kao i gradacija i hiperbola; sve ovo doprinosi srpskom maniru. Roman Rob
Rabi 1879. Radnja: Sent Andreja i Be, slika berbe, robova i predstavnika vlasti koji ih
izrabljuju (ovo u svojim delima ima i zaetnik srpske proze Jakov Ignjatovi) = opis ivota
Srba u Sent Andreji.
*Uloga proze u periodici u drugoj polovini 19.veka:
Jovan orevi iznosi predlog na skuptini Matice srpske: iz fonda donatora odobriti
nagrade za najboje srpske istorijske socijalne drame i novele. Jokaj: orijentacija prema
prevoenju maarskih proznih dela proizilazi iz popularnosti; veliki broj dela je dopunjen.
Njegovi humoristiki listovi imaju nekoliko hiljada italaca.
1858. otvoren je konkurs, koji se obnavljao iz godine u godinu, jer nije bilo dela. Od 1869. do
1900. objavljeno je 24 posebna izdanja Jokajevih dela; posledica su objaljivanja u nastavcima
po asopisima.
1857.-1869. prevodi se objavljuju u asopisima, 50 naslova. Jokaj nije jedini prevoen u to
vreme. 59 prevoda ima ukupno iz maarske proze, od kojih su 40 Jokajeva dela.
Jovan Skerli, kritiar i istoriar, u Omladina i njena knjievnost spominje Jokaja, daje
prioritet nemakoj, a odmah nakon nje sledi maarska knjievnost. Kulturno politiki uticaj
kod Jokaja. Na prevodima Jokajevih dela izgaralo je nekoliko desetina prevodilaca, jer je bio
teak za prevoenje, a otuda i izostavljenih mesta. Proza je obogatila periodiku i ona slui kao
uzor kasnijim delima.

***

*Avangarda:
Pojavom Hasanaginice, narodna poezija imala je udela u buenju nacionalne svesti i
konstituisanju romantizma. Potie iz Nemake, od Getea. Ima notu da skrene panju Herdera,
Getea. Prepoznajui vrednosti te poezije pokrenuli su postupak da se doe do narodnog u
kulturi; ta uloga je dobija svoj podsticaj iz Nemake. Tokom romantizma narodna poezija u
srpskoj knjievnosti je meu prvim temama. U maarskoj knjievnosti izaziva talas promena,
izaziva uticaje, podstakla je skupljaki nain beleenja narodnih pesama i interesovanje vieg
sloja prema onome to se nie stvara. U maarskoj knjievnosti sam postupak, nain
pevanja/kazivanja, ritam i stih su se utkali u postupak umetnika. Slini su, ali i razliiti, jer u
srpskoj nema knjievnosti vieg sloja. Veze: tragovi o guslarima, ropskim pevanjima, ostali su
u maarskih delima. Pre Momake bitke zabeleena je maarska junaka pesma ispevana u
desetercu. Pad apca u turske ruke deseterac; postao je manir, opti nain kazivanja
junakih pesama. Pesma se smatra jednom od prvih pesam/zapisa pre Fortisove Hasanaginice
on belei na srpskom jeziku italijanskom ortografijom.
Tokom 50/60 godina 19.veka, kada je Vukova reforma ula u kulturne pore i njegov jezik
prihvata veina intelektualaca, u Maarskoj poinje pravo skupljako, skupljaju se narodne
pesme i umotvorine. 1870. Rua.
Godine nastanka novih pravaca: 1904/5., maarska lirika. Adijevo delo, nove pesme nova
epoha u kojoj se zasniva moderna maarska poezija.

10
Otvorenost pisca prema temama iz narodne knjievnosti i narodnjakom nainu pevanja.
Jedan od prvih zapisanih dela maarskog modernizma Balada o Kraljeviu Marku,
nagraena 1878. Knjiga je objavljena na maarskom.
1870, 1880, 1890. nekoliko zbirki narodnih pesama su ve objavljene na maarskom,
poevi od Sekaa. Elementi narodnih tema. Narodna poezija golica matu mnogih stvaralaca.
Savrenstvo stiha modernizam! (najpribliniji tome je junoslovenski deseterac)
Ugledanje na tu poeziju srpski manir, od Balaija tokom 15, 16. veka preko Vitkovia, sve
do Petefija (tematski lirski ep i imaju ishodite u junakoj poeziji).
Trea epoha: modernizam: U srpskoj knjievnosti Raki. Tradicija se ugrauje vie od
narodnog stiha.
Javlja se i molitva i obredne pesme.
60 godina putopise zamenjuje televizija!

1. Koje su zajednike crte maarskog i srpskog prosvetiteljstva? Literarni program

prosveenosti obe knjievnosti obuhvata pomaarivanje, tj. posrbljavanje
knjievnih rezultata kulturnih naroda. Spor razvoj graanstva i stvaranje jezikog
jedinstva.
2. Najpopularniji knjievni i pozorini anrovi.
Romani(putopisni, pustolovni), autobiografije, dnevnici, memoari, klasicistika tradicija, na
kojoj se zasnivaju epski pokuaji, u srpskoj se ep ne razvija, ali je u nekom obliku epskih
pesama usmenog predanja. Na pozornici: klasina tragedija, nacionalno-istorijskog ili
antikog karaktera.
3. Razlike izmeu srpskog i maarskog prosvetiteljstva.
Speifinost maarske prosveenosti ini njen velikaki karakter, koji se u srpskoj
prosveenosti nikada nije razvio, koji je odvaja i od zapadnoevropske i od srpske
prosveenosti. Srpski racionalizam nema ovakvu klasnu dimenziju i zato se u srpskoj
knjievnosti nee formirati drutveni sadraj slino maarskim. Znaaj srpskog racionalizma
meri se po kulturnim rezultatima i etikim komponentama. Takoe, potresi u drutveno-
politikom ivotu nisu srpsku prosveenost raskomadali poput maarske i zato e njeni tokovi
biti ravnomerniji. Srpska prosveenost nije bila upuena na samoporicanje, velikaki ogranak
se u njoj nije razvio. Poezija maarskih i srpskih pesmarica se ne moe poistovetiti, kao ni
srpska graanska lirika sa maarskim paskvilom. U maarskoj prosveenosti dolaze do
izraaja ideoloki momenti, a u srpskom racionalizmu vie se izraavaju ideje.
Prepreke poreenja: vremenska odstupanja i kvalitativne razlike.
4. U emu se sastojala Kazincijeva reforma maarskog jezika? Glavna taka:
Postavlja se pitanje: sme li se ovek suprotstaviti jezikim navikama i jezik
prilagoditi potrebama i ukusu izmenjenog doba? Kazinci se od 1805. godine punom
snagom posvetio ostvarivanju svog programa na knjievnoj reformi. Kazinci na
prethodno pitanje odgovara potvrdno, ako je ono to pie elegantno, energino i
novo po zvuku. Sve to treba postii kopiranjem velikih uzora, prevoenjem uzornih
dela. Pruio je zato Maarskoj zbirku stilistinih primera. Njegov program bio je
izazov zaostalom maarskom ukusu. Sukobljavao se sa Debrecenom. On nije
zamiljao obinu gramatiko-jeziku reformu, ve je ceo pokret podredio estetskim
zahtevima, tj.ukusu.Bitku za obnovu jezika zavrio je u sutini pobedom. Kua u
Sephalomu postala je centar maarskog knj.ivota, a njegova pisma isplela su mreu
po celoj dravi.
5. Reforme jezika u srpskoj i maarskoj knjievnosti, slinosti i razlike. Maarski
je imao kontinuitet im se otrgao iz latinskog jezika i otuda njegovo bogatstvo
struktura glasova, dvostruki broj samoglasnika, lake je spariti rimu. Jezik
predvukovskog doba nema kontinuiteta u savremenom. Sadrao je elemente svih

11
 redakcija srpskog jezika. Na emu se bazira Vukov jezik? Na narodnom jeziku
(narodni=ruralno). Predmetni svet, ali nedostaje sloj drevnog biblijskog koji je
sauvan u starim slojevima. 15. vek zavretak srednjovekovne, manastirske
knjievnosti, dolazi Vuk koji pravi reforme. Tradicija jezika (dananji maarski).
Procesi! Prekretnica 18./19. vek.
6. Koje je asopise Kazinci pokrenuo i ureivao? Osnovao je Maarski muzej
zajedno sa Baanjijem i Barotijem Saboom. Nakon sukoba sa Baanjijem oko
Muzeja, osniva poseban asopis u Kai, Orpheus Orfej: njegovo masonsko
ime. On e biti glasnik radikalne prosveenosti.
7. Koju je srpsku narodnu pesmu Kazinci preveo na maarski, kada i ko su bili
posrednici u prevoenju? U zbirci Pesniki gajevi objavio je, po Geteu, u
maarskom prevodu delo srpske narodne poezije, Hasanaginicu, kojom se bavio
od 1789.
8. Najznaajnija Kazincijeva dela.Veliki uspeh imao je sentimentalni roman
Sabrana pisma Bameeija (1789), predgovor Hamleta, gde je izrazio svoje brige,
pesmom Bezvernik (1786) na stranicama Orfeja objavio je borbu protiv
superstitio(sujeverje). U memoarskom spisu belei proces tamnovanja Dnevnik
robovanja (1801), njegovo ljudski najdublje delo. Zbirka epigrama Bodlje i cvee
(1811) i Poetska pisma prijatelju Mihailu Vitkoviu. Memoari, Prepiska u 23
knjige, najvea vrednost Kazincijevog rada.
9. Odlike Keleijevog romantizma. Doneo je veliki doprinos teoriji, esetskim
principima, istorijskim shvatanjima romantizma. Liriku su proele politike i idejne
borbe, rodoljubivo nadahnue. Ceni jednostavnu veliinu i veruje u apsolutnu
lepotu. Ispunjen je plemenitim oseanjima, kao pesnik. U romantinu liriku uvodi
disciplinu forme i pokree struju koja se uliva u bidermajer i liriku almanaha.
Sadraj romantizma: narod i prijateljstvo. Njegova lirika izraava idealistiki zanos
oduevljenog mladia. Glavne teme: sama poezija, ljubav i domovina, nadzemaljsko
oduevljenje i udnja, rodoljubiva lirika koja znai preokret.
10. Po kojoj pesmi se pamti koleijevo ime? Rakoci eh, Berenji eh, odjek kurucke
poezije, prva romantina oda maarske knj. Iz 1817. Poetkom 20 nastaje i najvea
rodoljubiva pesma Himna, molitva, nacionalna samokritika.
11. Koje je obrazovanje stekao Joef Seka? U 18. godini odlazi u opron i tu
zavrava filozofiju i teologiju. Da bi nastavio studije u inostranstvu, a za to mu je
trebao novac, odlazi porodici Jovana Nikolia, barona od Rude, za vaspitaa
njegovih sinova, i ostaje tamo 5 godina.
12. Gde i kada je Seka nauio srpski jezik? ivei meu Srbima, nauio je srpski i
zavoleo srpski narod. Po nagovoru Stratimirovia, ui Grka Nikosa latinski, Nikos
njega grki, a obojica zajedno su uili srpski, na troak Mitropolitov. Za kratko
vreme ga je savladao.
13. Koje su srpske linosti uticale na Sekaa? Mitropolit, Stratimirovi, Vuk.
14. Kada je objavio prvi prevod srpske narodne pesme? Poetkom 1830. u asopisu
Koszoru, Devojka i lice/Vuk 184 (A mozdso leanyka) Devojka koja se umiva.
15. Kada je objavljena, koliko pesama i kakve je pesme sadrala Sekaeva prva
zbirka prevoda? Posle Devojka i lice, 1831. u nastavku sledi jo 9 prevedenih
lirskih pesama Szerbus nepdalok Srpske naroodne pesme, koje nemaju naslove ve
su oznaene po brojevima: Djevojka i sunce/Vuk, 200, Usliena molitva/Vuk, 224,
Opet rastanak/Vuk, 291, Djevojka, udovica i baba, Kako ali djevojka, Nesrena
devojka, Mu pijanica, Samoj se dosadilo i Kletve djevojake.

12
*1836. alje iz Temivara Andriji Kunou rukopis svojih srpskohrvatskih narodnih pesama, te
se oni iste godine objavljuju pod naslovom Szerb nepdalok es hosregen/Srpske narodne
lirske i junake pesme. Ovu zbirku posveuje Srbima.
16. Kakve beleke daje Seka uz prevode pesama? Tumaenje pojmova i rei na kraju
knjige, objanjenja koja su dokumentovana, poreenja uz objanjenja. U uvodu
upoznaje itaoca sa ranijim prevodima srpskih narodnih pesama, objanjava njihovo
poreklo, govori o usmenoj tradiciji srpskog naroda. Spominje i Muickog, kao
izvore navodi Vuka i obavetava o prevodiocima irom Evrope. Iscrpna obavetenja
o enskim, lirskim pesmama.
17. Recepcija Sekaeve zbirke srpskih narodnih pesama. Vukova objanjenja o
enidbi i otmici, o svatovskim obiajima. Po njemu objanjava kraljike i dodolske
pesme. Uvrstio je 120 lirskih pesama i to najvie ljubavnih 60, ostale su svatovske
(odnose se na prosidbu, kratke pesmice), dodolske (lakoa izraza i savesnost
prevoda, poznaje duh nae narodne pesme), kraljike=najsiromanije po vrednosti i
etelake (reprodukuje sadraj originala, uva formu i prostotu, svojstvenu naoj
narodnoj poeziji). Ljubavne dovodi u srodstvo sa anakreontskim. Pri prevoenju
enskih, nastoji da verno sledi original u pogledu cezure, rapsoreda stihova i
slogova. Junake pesme imaju za temu uglavnom Kraljevia Marka. Prevodi i
enidbu Duanovu u desetercu. Kosovku devojku-prevodi doslovno stilske figure,
epska ponavljanja, epiteti, anafora. Legenda o petrovaradinskoj Snenoj Gospi.
*Maarska kritika se naroito pohvalno izrazila o estetskoj vrednosti zbirke
Sekaevih prevoda, njima je zauzeo znaajno mesto u knj.ivotu Maarske. iroka
italaka publika veoma je povoljno ocenila njegove prevode, a i on ih je sam voleo.
Prevodi su doiveli nekoliko izdanja i upoznali ma.kulturnu javnost sa naim
narodnim pesmama. Od tada se o njoj vodi rauna u knj.krugovima Maarske.
1848.meutim, stvorila je jaz izmeu dva naroda., to se odrazilo u procesu
kulturnih veza.
18. Uloga Save Tekelija u srpskom i maarskom kulturnom ivotu. Osniva
Tekelijanuma i predsednik Matice srpske, Sava Tekeli-Tekelija donirao je osnovno
srpsko pozorite u Novom Sadu, osnivaki deo maarske akademije, deo u biblioteci
Matice srpske. Istaknuti radnik za osloboenje ne samo Srba, ve i svih Jugoslovena.
Skuplja umetnina, autor gramatikih, pravnih i knjievnih spisa.
19. Osnivanje maarske i srpske Akademije nauka. Razlog osnivanja: potreba
nacionalne homogenizacije, prosveivanja i izdavanja srpskih knjiga. Neposredni
povod: Potreba za preuzimanjem Serbskih letopisa, kasnije Letopisa Matice srpske,
najstarijeg srpskog knjievnog asopisa i tada jedinog glasila kome je pretilo
gaenje. Seenji daje predlog za osnivanje maarske akademije nauka, meutim od
nije odmah uvaen i akademija nije odmah osnovana, ekalo se da Beki dvor
odobri otvaranje, u Peti. Plemii daju donacije, i iz tog fonda gradi se zgrada i
organizacija akademije. Prvo ime Nauno drutvo.
Ustanove su imale slino ustrojstvo i meusobne lanove
Ustanova kulture u Srbiji 1826. u Budimpeti. Matica srpska okuplja najznaajnije linosti
iz knjievnosti i kulture. Ustrojstvo dveju akademija 8 poetnih lanova; ustanove mogu da
se pokrenu, ali je pitanje ko e biti lan. Obe rade danas po slinim sistemima, imaju odeljenja
za knjievnost, matematiku, biologiju...
Jedina razlika po organizaciji danas: Maarska je otvorenija po broju lanova i godina, kod
nas postoji odreena granica ispod koje ne moe biti biran. Maarska ima iroko lanstvo
koje joj se pridruuje, osnovni uslov je poloeni doktorat, lanovi imaju odreene beneficije i
imaju svoje ispostave. Misao o osnivanju jednog takvog udruenja dao je Lukijan
Muicki Milou Svetiu, koji ju je i osnovao 1826. u Peti. Osnovai su bili on i jo estorica

13
trgovaca i ljubitelja knjievne prosvete. To je udruenje Sveti nazvao Maticom srpskom a
zadatak mu je bio da od priloga i uloga izdaje dobre knjige. Prvi predsednik Jovan Hadi.
20. Uloga tekelijanuma u Budimpeti. Sava je nabavljao sve to se tampalo na
srpskom, i tako je stekao veliku biblioteku. U njoj je bio knjiga i na stranim
jezicima. Jo 1825. se ona spominje kao jedna od najznaajnijih privatnih kod Srba.
1838. poklonjena je Zavodu Tekelijanumu. Sava je osnovao njega 1838. za srpske
studente u Peti i zavetao knjige. Cilj je bio da se u njoj koluju siromani i najbolji
srpski aci i studenti iz svih krajeva gde su iveli Srbi. Najbolje je ouvana srpska
biblioteka 18. veka sa 10 587 svezaka. Ulazi u sastav Biblioteke Matice srpske
1948., biva prenesena iz Budimpete. Vremenom je postao glavno sedite
intelektualnih snaga srpskog naroda. Nazivan je i Srpskim panteonom.
21. Biblioteka Save Tekelija. Lina biblioteka Save Tekelija, prvi deo Tekelijanuma sa
oko 4 000 knjiga. Posle njegove smrti predana je iz Arada u Petu 30. marta 1843. i
tada je Bibl. Matice srpske postala najvea srpska biblioteka. Ne zna se da li je
vraena Matici posle drugog svetskog rata. Prenesena je 1946. iz Budimpete u Novi
Sad u bibl. Matice srpske.
22. ivot i stvaralatvo Mihajla Vitkovia. Roen u Jegri u svetenskoj porodici. Imao
je brau Gavrila i Jovana i sestru Jekaterinu. Njegov otac Petar bio je paroh mesne
srpske crkve. Majka mu se zvala Marija Glii. Porodica Vitkovi je poreklom iz
Trebinja o emu svedoi i epska pesma Novljanin Alija i devet Vitkovia. Zavrio
prava u Peti, koluje se na maarskom. Rano je poeo da se bavi knjievnou. Pie
lirske pesme, basnu, prie, romane, prilino i pozoritem. Ima ljubavi za novi duh
narodne poezije, za savremenu graansku liriku, ima dosta romantiarskih crta.
Porodica energinih vojnika i uenih svetenika Vitkovi vodi poreklo iz
Hercegovine, iz sela Mustaa. Napisao je biografiju Josifu i svome ocu, Petru. Uio
je slovenski, grki i latinski, a u maarskom postao vet kao u svom maternjem,
srpskom jeziku. Godine detinjstva provodi u parohiskom stanu u Jegri. Pohaae
biskupski pravni licej. Vaspitan je u nenoj ljubavi. Imao je dva mlaa brata i jednu
sestru, ali je on bio ljubimac porodice. U kui, kako ga je kasnije prozvao i Muicki,
zvali su ga Miom. Voleo je majku. U kolu je poao ve sa svojih 6 godina, 1784/5.
U Jegri je pohaao osnovnu kolu na grkom i srpskom jeziku. U gimnaziju je poao
1791/2. Uitelj mu je bio domenikanac Euzebije Horvat. 1793 zavrava trei
gramatiki razred, 1794 prelazi u razred poetike. Retoriku e uiti u Budimu 1795.
Prevodio je Seneku, Teokrita, Propercija, Horacija, Lukrecija, Vergilija, Ovidija, koji
su tampani tek 1879. Intimna belenica, plava sveska: Lepe maarske izreke,
skupljene Mihailom Vitkoviem, budimskim retorom, 1795.. Filozofiju zavrava u
Jegri 1796. U Petu odlazi kasnije ponovo, gde ui prava, koja zavrava 1800.
Vaspitan je patrijarhalno. Njegova ljubav bila je Lidija Bernat. Pesnikov roman,
opisuje kako se ona udala za drugog. Peva lirsku poeziju na maarskom. Pie
poluerotske i poluljubavne pesme. Linija izmeu njega i B.Radievia je jako tanka,
iako je u pitanju veliki vremenski period izmeu njih.
23. Prevodi narodnih pesama Vitkovia. Sretao se sa Vukom i poznavao njegove
narodne zbirke pesama.Vukove zbirke prenosi u svoja dela pisana na srpskom, a
takoe prenosi i Balaijevu liniju. Poinje rano i da peva na narodnom (krajem 18.
veka). Voleli se dvoje mladih ljuta devojaka kletva, karakteristika narodne
poezije. Priroda kao pozadina koloritna funkcija.
24. Fenomen dvojezinog pisca Vitkovia. Pisao je podjednako na dva jezika,
maarskom i srpskom, bio je posrednik izmeu ove dve kulture i prevodilac u oba
smera. Posrbio je sentimentalni ljubavni roman u pismima Joefa Karmana
Fanikine zaostavtine. Kao popularna linost svoga doba, obezbeivao je line

14
 kontakte izmeu srpskih i maarskih pisaca. Njegova kua u nekadanjoj ulici
Kerest (danas Srpska ulica Szerb utca u najuem centru Pete) bila je knjievni
salon u kojem su se sastajali maarski i srpski pisci. Zasluga prevodio je sa
maarskog na srpski i obrnuto. Pie poslanice srpskim i crkvenim poglavarima i
maarskim piscima, kao i svojim prijateljima. On je pesnik koji ulazi u obe
knjievnosti i ima ga u svim enciklopedijama.
25. Ko su bili lanovi Trijasa u Vitkovievom knj.salonu? Trijas je formirao
Mihailo Vitkovi-trijas najuvaenijih maarskih knjievnika: Ferenc Kazinci, Itvan
Horvat, Pal Semera, u Maarskoj. Njegov dom postao je pravi literalni salon. U
Peti je imao kancelariju u knjievni salon. To je bio poetak 19. veka i bilo je novo
na ovim prostorima. Salon mu je bio dosta poznat, dolazili su srpski intelektualci,
maarski pesnici i zbog toga se pretpostavlja da je oba jezika govorio skoro
savreno. Vitkovi je bio jako popularan u svom vremenu. Njegova dela sabrana su
u Nacionalnoj biblioteci Maarske.
26. ta je Vuk Karadi zamerao Vitkoviu? Vuk boravi u njegovom salonu u
Budimpeti. Vukov nain nastupa otra kritika Vitkoviu i Vidakoviu, satirian
prikaz kako bi ih omalovaavao. Vidakovi pie romane; sentimentalizam.
Vidakoviev jezik je glavna otrica Vukove kritike, a i elementi sentimentalizma su
na udaru Vuka.
27. Vitkovieva lirika nenarodnu.
28. Recepcija romana Spomen Milice (Hanni hagymanya) u maarskoj i srpskoj
knj. iva slika junaka iji su postupci u okvirima istorijskih dogaaja, a sa druge
strane je motivisan psiholokom unustranjiu. Preansko srpsko drutvo, preteno
trgovako i zanatsko, za jedan stepen odmie u patrijarhalnost. Vitkovi je eleo da
prevede Spomen Milice koji govori o visokom drutvu, meutim prevod nije naiao
na uspeh granice ukusa publike: ukoliko se ide suvie nisko ili se nadmauje, delo
nee uspeti. Javlja se otpor kod publike, jer postoje odreene navike, moralni, etiki
i estetski vrednosne linije u koje, ako se neko ne uklapa, ne prihvataju ga. Publika je
vaspitavana na ukusu sklonom realnom ivotu.
29. Mihalj Veremarti poeci maarskog romantizma. Vreme buenja romantizma
i u srpskoj i u ma. knj. kraj 18. i poetak 19. veka. Poetak romantizma 1826. u
Maarskoj pojavom dela Zolanfutasa (Zolanov beg) Veremartija Mihalja. Ovo je
lirsko-epski ep, nije klasian ep o junacima, ve o turskom vojskovoi Zalanu i
njegovom beanju posle poraza od maarske vojske. Smatra se poetkom
romantizma po anru i nainu opisa, naglasak je na neprijatelja koji bei posle
pobede maarske vojske. Glavna tema se posredno pokazuje. Glasnik je anra koji
e postati omiljen lirski epovi, formiraju se na istorijskoj batini ili narodnoj
poeziji (kod nas). Imamo glavnog junaka i oko njega njegove emocionalne veze.
Autorizovano (piu ga pisci), nije plod kolektivne svesti. Nije popularno do tolike
mere kao kod nas. Udarne godine u Srbiji za romantizam sredina 19.veka.
Volksgeist narodna dua, traganje za njom, kljuni pojam za romantizam; duh
naroda! Ideoloke osnove ovog pravca: razvoj graanske klase, drugaiji nain
ivota, pomalo se imitira plemstvo, elja da se pobiju stegovi, tenja ka slobodi, u
svim delima ona je jedna od kljunih tema. Tematski krug Kosovskog boja, u
pozadini je sloboda. Ljubav je u drugom vidu, sada plotna, nema prosvetiteljsko-
klasicistinih elemenata.
30. Razlika izmeu srpske epike u stihu i maarskog lirskog epa. Lirski ep je novi
anr stihovani roman, nije ista epika u pitanju, ve lirski ep. Spada u lirsko-epske
vrste. Omiljeni je anr romantizma, i tu se ubraja Vitkoviev Roman u pismu.
Naglasak je na lirskom, romantizam se preko njega vraa prikazivanju unutranjeg

15
 sveta preko emocija. (Jano Vitez, Petefi, u srpskoj knj. Jakov Ignjatovi). Kult
Bajrona dobija na snazi istoka. Epika u stihu - od izuzetnog znaaja za zajednicu -
pripovedanje vanijih dogaaja, opisivanje sudbina junaka, epski pripoveda esto
odstupa od istine. Stih je deseterac. Epska poezija u stihu (starija) epska pesma, ep,
epopeja.
Epska poezija u prozi (mlaa) pripovetka, novela, roman (ali i bajka, basna,
anegdota, crtica). U lirici su pretene emocije.
31. Srpski manir u delima Mihalja Veremartija. To je narodna versifikacijska forma,
odomaila se pod nazivom koji joj je dao Ferenc Toldi. Kratki deseteraki stih
srpskohrvatskih narodnih pesama, sa kontinuiranim kazivanjem bez strofa i rima sa
ponavljanjem. ema: 4+6, meutim irena je kao 5+5-petosloni trohej u itavoj
Evropi, zbog Geteove pogrene informisanosti. Tako se odomaio u maarskoj
knjievnosti u prvoj polovini 19.veka, nemakim posredovanjem. Mihalj je
odomaio ovaj versifikacijski stil, dajui mu karakteristinu atmosferu, nenost i
sveani prizvuk. Oblikuje tako svoje pesme: Zemaljski vrt, ak, Hedvigu. Ovaj anr
stvoren je po uzoru srpskohrvastke narodne pesme, irei se kasnije pod
Veremartijevim uticajem. Meu prvima povratno e delovati na Keleija, u pesmi
Suza. Verematri ovako sugestivno deluje i na Sekaa, Petefija (Prva ljubav, U
spomenar Gospoice J. S.), Toldija. Kasnije se javlja u srpskoj knj. u poeziji Branka
Radievia. Ozbiljno ga je obradio u skorije vreme Jano Horvat u knjizi Maarska
knjievnost narodnog usmerenja od Faludija do Petefija.
32. Lirski ep u srpskoj i maarskoj knj.
33. ivotni i stvaralaki put Petefija. andor Petefi (ma. Sndor Petfi), roen 1.
januara 1823. godine kao Aleksandar Petrovi u Kirkereu, bio je veliki maarski
pesnik, i to ne samo lirski, ve i epski pesnik, romansijer i dramski pisac. Otac mu je
bio Srbin iz Maarske, Stevan Petrovi (Itvan Petrovi), a majka Slovakinja Marija
Hruz. Oni su mu nakon roenja dali krteno ime Aleksandar. Porodica je prvobitno
ivela u mestu Sabadsala (ma. Szabadszlls), gde je Stevan Petrovi imao
kladionicu. Dve godine nakon roenja sina, porodica se seli u mesto
Kikunfilehaza. otac odrekao zbog loeg uspeha na polugoditu, a koji je u
meuvremenu doiveo krah. Nakon tog prekida kolovanja, radio je manje poslove
za pozorita u Peti, a bio je zaposlen i kao uitelj u mestu Ostffyasszonyfa, te
vojnik u opronu (ma. Sopron). Sa etom e se nai u Austriji i Hrvatskoj, a kada
mu nejaki deji organizam bude oboleo, bie otputen 1841. godine. Nakon perioda
putovanja i seljenja, nastavlja prekinuto kolovanje, ovoga puta u mestu Papa (ma.
Ppa), gde se upisao u VII razred. Objavljuje prvu pesmu u asopisu Athenaeum pod
naslovom Vindija. 8. septembra 1846. godine, upoznaje Juliju Sendreij (ma.
Jlia Szendrey), osamnaestogodinju erku Ignaca Sendreija, upravnika erdedskog
poseda, kada otpoinje novo poglavlje u njegovom ivotu. Petefi se mesecima borio
protiv neodlunosti devojke, ogovaranja poznanika i protiv zabrane njenog oca.
Petefi odlazi u Petu. Tu se u kafani Pilvaks drui sa grupom istomiljenika,
studenata i intelektualaca, koji se trude da promoviu maarski jezik u knjievnosti i
pozoritu. Iz te grupe izrae uskoro jezgro budue revolucije, drutvo zvano
Mladost marta (ma. Mrciusi Ifjak). U to vreme pie svoju najozbiljniju pesmu
Apostol (ma. Az Apostol), u kojoj revolucionar pokuava, ali je uspeva da ubije
kralja. Nestao je za vreme beanije, popodne, izmeu 17 i 18 asova. Prema
najverovatnijoj pretpostavci poginuo je tada na bojitu, u dvadeset i estoj godini
ivota, upravo onako kako je prieljkivao u pesmi Sloboda sveta: poseen sabljom
i pregaen konjima.

16
 34. Uloga Petefija u revoluciji 1848. i uticaj na romantiarske pisce. Petefi e biti
jedna od kljunih linosti u oblikovanju revolucije u Peti, te autor i koautor dva
najvanija pisana dokumenta revolucije. Re je o dokumentu nazvanom Dvanaest
taaka u kojem se upuuje dvanaest zahteva vlastima. Drugi je njegova pesma, koja
je javno itana na svakom revolucionarnom skupu. Uskoro e se u revolucinarna
dogaanja umeati maarsko plemstvo, koje eli sporije reforme. Petefi se
kandidovao na narednim izborima, ali nije uspeo da dobije dovoljan broj glasova. U
to vreme pie svoju najozbiljniju pesmu Apostol. Revolucionar i pravi borac za
istinu, jednakost i slobodu svih potlaenih. U burnim godinama koje su potresale
vei deo Evrope isticao se kao vatreni maarski nacionalista, pobornik republike i
pristalica revolucije. Da je to zaista bilo tako vidi se i po tome to je 1848. godine
uestvovao u revoluciji i bio na strani obespravljenih. Bio je meu vodeim
revolucionarima, pisao pesme, proglase, drao govore i pozivao na borbu. Kada je
doao na elo petanske omladine 1848. godine ubrzo nakon toga postao je i ideolog
maarske revolucije za otcepljenje od Habzburke monarhije i osamostaljenje
Maarske. Revolucionar andor se pridruio pobunjenikoj vojsci koja je krenula u
rat protiv habzburkih trupa. Oduevljena masa u kojoj se nalazio i andor Petefi,
15. marta polazi iz kafane Pilvaks. Septembra 1848. Petefi postaje vojnik
revolucije. U prolee je dobio kapetanski in i uestovao u vojnoj obuci. Porazi i
povlaenja vojske ispunjavaju ga gnevom i pojaavaju njegovu sumnju u vojno
rukovodstvo oslobodilake borbe. Krajem maja sa porodicom navraa u ponovo
osvojenu prestonicu. Dobija poziv svog revolucionarnog vojskovoe Bema (Bem
Jzsef). Ostavivi Juliju, prikljuuje se ponovo njegovoj vojsci. Nenaoruan, u
civilu, uestkuje kao posmatra 31. jula 1849. godine u bici kod Feherhaza.
Njegova poezija je imala veliki uticaj na junoslovenske pesnike, posebno na uru
Jakia i Jovana Jovanovia Zmaja. Bio je veoma voljen i cenjen pisac kod Srba Jakov
Ignjatovi je pisao o susretu sa njim 1884. godine, Jovan Jovanovi Zmaj je na srpski
preveo i prepevao dvadesetak Petefijevih pesama, dok ura Jaki pie o njemu sa
oduevljenjem i tugom.
35. Prevodi Petefijeve poezije Jovana J. Zmaja. Solidno poznavanje maarske knj.
odigralo je znaajnu ulogu pri Zmajevom opredeljivanju da za prevoenje odabere
vrhunska ostvarenja. Prevoenjem epskih pesnikih ostvarenja iz maarske literature
Petefijev Vitez Jovan, Zmaj e odomaiti u srpskoj knj. maarski manir
(dvanaesterac). Nada svim ma.pesnicima zavoleo je Petefija. Zmajev prevod
aava mehana.
36. Petefijeve junoslovenske relacije. U njegovim stihovima i prozi mogu se uoiti
ovi elementi/relacije. U pitanju su prvenstveno oni stihovi koje koje je ispevao
tokom svoga vojnikovanja, 18 meseci, na teritoriji Jugoslavije, poto je bio
podstaknut doivljajima iz ovog perioda. U stihovima i proznim radovima ovog
perioda uoavaju se i predeli Jugoslavije ili se spominju neki od junoslovenskih
naroda, autentine linosti. Takoe, u ove elemente spada i primena srpskog manira
u njegovoj poetskoj arhitekturi. Drugi sloj elemenata su uestale pojave geografskih
oblastii lokacija koje se nalaze u okvirima Jugoslavije. Najei su Bekerek,
Kikinda, Subotica, Beograd, hrvatska granica, Jadransko more. Junoslovenske
linosti vezane su dosta i za burne dogaaje iz 1848. Takoe, imamo momente koji
ga vezuju za istaknute jugoslovenske pesnike, pisce, kao to su ura Jaki, njegov
prevodilac J. J. Zmaj, Jakov Ignjatovi, pa i Miroslav Krlea.
37. Imre Mada Madaeva ovekova tragedija u srpskoj knj. Prevodi i recepcija
u drugoj polovini 19.veka. Jampski stih od 10 i 11 slogova. Kao i Petefijeva
poezija, koja je propraena lepim prijemom u krugu junoslovenskih,

17
 srpskohrvatskih prevodilaca i italaca, zanimanje se ispoljilo i prema ovom delu,
dramskoj poemi. Znaajan je broj objavljenih rukopisa, sauvani prevodi, kritike i
prikazi Tragedija i njenih junoslovenskih interpretacija. Ovo dovoljno svedoi o
intenzitetu i trajnosti nastojanja da se naini adekvatan prevod Madaevog dramskog
dela. Ova nastojanja traju oko 90 godina. Prevodioce je privlaio egzaktni i
kosmopolitski karakter ovog dela i mogunost njenog spektakularnog scenskog
izvoenja. Kod junoslovenske publike interesovanje je prevazilo i zanimanje za
Petefijeve stihove, poto je Madaeva drama prevedena na srpskohrvatsk i
slovenaki u 8 varijanta. Prvi prevod je iz 1866. Mite Popovia. Drugi po redu je iz
1889. J. J. Zmaja. 1938. izaao je novi prevod koji je izradio prota Vladislav
Jankulov 1938. Svetislav Stefanovi, prevodilac ekspira, tampa svoj prevod 1940.
u Beogradu, uspevi da ouva Madaevu dikciju i dramsku napetost. U ovoj
interpretaciji u poreenju sa dotadanjim prevodima najvie dolaze do izraaja
dramski impulsi Tragedije. Borislav Jakulov, brat Vladislava, dovrio je svoj prevod
1949. nastojei da dopuni i popravi prevod svog brata. Trudi se da postigne veu
saetost, a postigao je vii stepen tekstualne vernosti u odnosu na prethodnike. Petar
Trbojevi preveo je delo neto posle 1950. sa esperantskog, jer nije poznavao
maarski. Nije ostvario umetniki prevod, jer nije pisao knj.dela. Najbolji prevod je
na slovenakom jeziku. Kraljevsko zemaljska hrvatsko kazalie je 1914. u svoj
repertoar uvrstilo Tragediju i prikazuju je 5 puta uzastopno.Vladislav Jankulov
tridesetih godina radi na tome da se delo prikae u Narodnom pozoritu u Beogradu,
sa Karolj Sirmai, ali bezuspeno. Zahvaljujui Veljku Petroviu, tadanjem rektoru
Radio-Beograda u prolee 1940. uspelo je izvoenje na radiju, prevodom Svetislava
Stefanovia. Narodno gledalie u Ljubljani organizuje pripreme za izvoenje
Tragedije 1941., a prevoenje teksta poverava Vilku Novaku. Ovaj prevod je i po
sadrini i po metrikoj uoblienosti najuspeliji junoslovenski prevod. Nazivaju je
dramskim misterijem.
38. Madaeve junoslovenske teme. U svoja dela ugrauje ove izvesne elemente.
Njegov pristup je delimino izraz pozicija romantizma. Ovi elementi praktino su
ostali van vidokruga maarskih i jugoslovenskih istoriara. Postoji ustaljena
predstava o tome da se junosloveske relacije knj. dela Madaa vezuju iskljuivo uz
prijem-prevod i scensko postavljanje njegove filozofske poeme kod junoslovenskih
naroda. Junoslovenske komponente datiraju iz perioda koji je prethodio pisanju
Tragedije i odnose se na dva dramska dela: drama Kraljica Marija u 5 inova, i satira
Civilizator, u Aristofanovom maniru. Aktuelno je nereeno nacionalno pitanje Srba,
Rumuna, Slovaka i ostalih nacionalnosti u ondanjoj Ugarskoj.
39. Jokaj u srpskoj knjievnosti 19.veka. Stvara od 1844/5, revolucija ga obeleava i
odatle nosi doivljaj. Dolazi u dodir sa srpskom inteligencijom. Pisac je mate, to je
karakteristino za romantizam, uplie u svoje romane elemente ambijenta erdapa,
Fruke gore i iz narodnih pesama. Spaja evropski savremeni svet sa neim to je
tradicionalno, iz legenda i patrijarhalno. Navodi pesmu o Kraljeviu Marku. Zmaj se
bavio prevoenjem Jokajevih novela. Matom gradi svoja dela. Elementi socijalnih
problema i psiholoki, vue ka realizmu.
40. Junoslovenske teme u delima Jokaja Mora. Zlatni ovek je najprevoeniji
roman Ovde imamo deseterac na maarskom jeziku. Sudbina samog junaka
prolazni piev odnos prema realnosti. Opisuje erdap i dunavska ostrva. Kockar
koji dobija. Jokai je pisac mate, likovi se izmiljaju. Relacija Rijeka Fruka gora.
Glavni lik je pripadnik uskokog kruga . Jokai je i humorista. Radi prevode iz drugih
listova. Zaetnik je humoristike periodike, kod nas je to J. J. Zmaj, ugledajui se na
Jokaja. Grana prema prozi. Nain graenja likova psiholoki likovi, iznutra

18
 motivisani oseanjima i strastima. Nagovetava novo vreme i pikturalnost. Jokaija
obeleava njegov jezika, stil, bogatstvo jezika sa kojim je znao da izrazi pojave u
duevnom svetu, humor i ironija sa kojom prikazuje scene i likove. Lako je opisati
oveka, ali je teko dati taj ironian ton. Ima odlia oseaj za humor, romani su mu
zabavni i imaju obrt. Pisao je roman za asopise jedan deo tih knjiga nastao je tako
(iz nedelje u nedelju pie novo poglavlje). Nastavci su izlazili u asopisu, koji se
uva u tokovima. Preko humora vide se karakteri.
41. Jokajeva poseta Novom Sadu. Od Pete do Novog Sada putuje parobrodom. Gost
je kod Jovana Hadia i on i Urhazi. Cilj putopisa: istraivanje istorijskih uspomena.
Jokaj upoznaje srpsku kulturu, istoriju, poeziju. Kada Urhazi dolazi u Jokaj poseuje
Novi Sad i odseda kod Antonija Hadia (urednik letopisa), provodi tamo tri dana i
prisustvuje sveanom ruku.
42. er Urhazi Slike sa Istoka (Keleti kepek). Urednik Petanskih novina,
razgovori o 1848., o sukobima. 1900. Svetska izloba u Parizu, 100 knjiga.
Objavljuje satirine listove, romane u nastavcima, tomovi su ilustrovani, pie
poglavlje o srpskoj kulturi. Ovo su putopisi. On ostavlja delo koje svedoi o
tadanjem Beogradu i junim delovima koje je proao. Dolazi u Srbiju 5 godina
nakon revolucije, sree se sa linostima iz revolucije. Silazei junije, okree se
obiajima, opisuje svadbene srpske obiaje, a deo toga uzee i Seka, ulazi u
putopisnu prozu. Imagoloka slika 1848. je vrlo povoljna. Putopise 60 godina
zamenjuje televizija.
43. Slika Srbije sredinom 19. veka u matovitoj putopisnoj prozi. Slika Beograda je
u oima onih koji kreu sa Istoka. Svi putopisi tada opisuju svoj utisak o Balkanu.
Tada je bio neto prolazno, nemaju cilj da se zadravaju tu, slika je dvojaka. Kod
Urhazija slika je rekonstruisana. Balkan nema dobre puteve, ima dosta movarnih
predela imagoloka slika. Za Vojvodinu govore da je movarna.
44. Pozorite Itvan Balog, Joakim Vuji, Karolj Kifaludi Ede Sigligeti, Karolj
Obernjik; David Andra: Mostovi uzajamnosti. Godine 1812. maarska
glumaka ekipa prikazuje pozorini komad u Peti Itvana Baloga Crni uro
Karaore ili Zauzimanje Beograda od Turaka. Ovde su ugraene srpskohrvatske
pesme iz narodne, graanske lirike. Ovaj komad preveo je Joakim Vuji na srpski i
tampao 1843. pod naslovom Serbskij vod Geogrij Petrovi, inae nareenij Crnij
ili Otjatije Beograda od Turaka. Studenti u ma.prestonici u zgradi petanskog
maarskog teatra dre prvu kompletnu pozorinu predstavu na srpskom, i time
poinje istorija novijeg srpskog teatra. 1813. Papagaj (Kretalica), Kocebuov
komad u kojem glume Balog, Vuji i dr. Joakim Vuji u periodu 1815-1824. sa
pozorinim amaterima odrava predstave u Segedinu, Panevu, Novom Sadu i
Temivaru, Baji. Podstie potrebu za pozorinom kulturom u srpskim graanskim
krugovima. Srpske amaterske druine od 1842 u Beogradu, Somboru i Mitrovici
prikazivale su dramu istaknutog ma.pesnika romantiara Karolja Kifaludija
Irene, pod naslovom Lepa Grkinja, a prevod Koste Isakovia publikovan je
1838. Komad Vojniki begunac Eda Sigligetija takoe je bio na repertoaru ve
druine u Somboru 1850. Sredinom 19.veka oni prikazuju komade maarskih
autora, naroito Ede Sigligetija. Novosadsko Srpsko narodno pozorite srpski
ansambl, osnovano je 1861. kao prvi teatar Srba u Ugarskoj. U periodu od kraja
19.veka do I svetskog rata ukljuuje u svoj repertoar maarska dela, komade Karolja
Obernjika, Lajoa Docija, a 1855. u Somboru prikazuje se pozorina igra iz
narodnog ivota Nai seljani, Mite Popovia, raena po uzoru na popularne
maarske narodne pozorine komade. Ede Sigligeti je bio pravi ljubimac srpske i
hrvatske publike od druge polovine 20.veka. Vojniki begunac- Srpsko narodno

19
 pozorite u Novom Sadu, Kraljevsko srpsko narodno pozorite u Beogradu,
osnovano 1869. Popuarna je i drama Rob (Robija), Mamica, Ciganin,
Radnika pobuna, enska vlada. Komadi su posluili za demokratizaciju
maarske i srpske scene i publike. Karolj ura Brankovi, 1860. u Peti na
predstavi posluila je kao povod za manifestaciju maarsko-srpskog prijateljstva. U
Beogradu je prikazivano 1862. od strane zagrebakog pozorinog drutva.
Novosadsko Srpsko narodno pozorite na repertoaru je ima 4 i po decenije.
45. Maarski pozorini komadi na srspkoj sceni. Hrvatsko-maarski pozorini dodiri
poinju prestavom odravnom 1838. u Zagrevu, sa dobrotvornom svrhom za pomo
nastradalima u poplavama u Maarskoj. Nakon burnih revolucijskih godina, kada su
odnosi bili zategnuti, 1856. se na repertoaru zagrebakog pozorita pojavljuje
Sigligeti Dva pitolja, popularan kod srpske publike. Vojvoanska pozorita u
Novom Sadu, Somboru, Subotici, Panevu, Zrenjaninu i Vrcu u periodu od 1945.
do 1975. imali su na srpskohrvatskom oko 37 dela maarskih autora: operete
Ferenca Lehara, Imrea Kalmana, Pala Abrahama, Ede Tota, Laslo Fodor. Od novijih
pisaca tu je Magde Sabo-Otkrivanje, a prikazuju se i komadi Itvana Erkenja-
Porodica Tot i Maija igra, po dva, tri puta. U sezoni 1955/6 balet srpskog narodnog
pozorita u Novom Sadu izvodi Mefisto Ferenca Lista. Izuzetni dogaaj je poduhvat
ansambla ovog pozorita maarska nacionalna opera Bank Ban Ferenca Erkela u
srpskohrvatkom prevodu Duana Miladinovia. Uzajamno prikazivanje komada i
jedne i druge zemlje proiruje se gostovanjima i jednih i drugih ansambla.
46. Blagoje Brani prevodi Petefija, antologija, Iz maarskog perivoja. On je
najznaajniji prevodilac Petefija nakon Zmaja. Prevodio ga je preko 30 godina, a
napisao je i esej o njemu, pokazavi duboko poznavanje Petefijevog dela. Roen je u
Bakom Petrovom Selu, 1885.diplomirao je latinski i maarski jezik i knj. Radio je
kao suplent, a zatim kao profesor u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. Kao
gimnazijalac pie pesme i objavljuje u Javoru. Najvie originalnih dela objavljuje
kao maturant 1880/1. Prevodi i Hajnea, Getea, ilera, najtrajnije Petefija od 1879. do
1913., ukupno 70 pesama, i dva epa: Apostol i Seijeva Mara. Sastavio je Maarsko-
srpski renik u Novom Sadu 1889., srpsko-maarski i udbenik Maarska gramatika
za nie razrede srednjih kola. Zastupa stav o strogom potovanju originala,
izbegavanju korienja preteranih prilaoavanja. U svom eseju andor Petefi
otkriva svoje veze sa Petefijevim delom-prvi ga je za Petefija oduevio Hugo Mencl,
prof. klukog univerziteta. Radi knjigu maarskih prevoda Iz maarskog perivoja,
Novi Sad 1907. Posle Zmaja preveo je samo 12 pesama, ali je znaajan zbog novog
pristupa prevoenja Petefija. Petar Krstonoi ostavlja u rukopisu 21 Petefijevu
prevedenu pesmu. 1908. Miladin Krstonoi objavljuje zbirku pesama Iz dve
lirike, polovina su originalne pesme, polovina preodi Petefija.
47. ura Jaki njegova recepcija u maarskoj knj. Njegovo knjievno i likovno
stvaralatvo ugradilo se odavno u nacionalnu tradiciju. Ono deluje unutar matine
knj. tokom vie od jednog veka na razliitim nivoima recepcije. Meu svojim
savremenicima bio je jedan od onih koji se niz decenija zadravao na najvioj ravni
recepcije. Delovao je kao inspirativan uzor. Sredinom 20. veka zadrava se na
srednjoj ravni recepcije, koju prate brojne varijante oblika negovanja knjievne,
kulturne i nacionalne tradicije. Do kraja 20. veka zavren je proces recepcije
Jakieve poezije u stranim knj. Prevoenje su pesme koje su objaljivane po
antologijama, u ma.knj.-Ogledalo junoslovenskih pesnika iz 1936., Antologija
srpskohrvatske knj. iz 1969. 1998. u vidu posebnog izdanja objavljen je izbor od 70
od 166 njegovih pesama pod naslovom Pesme (Versek), u prevodu Karolja ale.
Pojavljuje se kao 21.knjiga u ediciji Klasici izdavake kue Joef Etve u

20
 Budimpeti. Jakieva zbirka naila je na dobar odjek u ma.knj. Prijem ove knjige
u ma.knj. pravi prevodioeva napomena u fronti spisu knjige da je namenjena kao
pomona lektira, studentima. Time je sa nivoa horizonta oekivanja ire italake
publike, preneta u oblasti institucionalizovanih vidova recepcije. U asopisu Kraj
milenijuma, 1999. objavljena je pesma Andraa imora itajui uru Jakia. Na
prekretnici milenijuma, recepcija lirike ure Jakia u ma.knj.dosegla je
neoekivani uspon. U promovisanju njegov poezije istakli su se Duan Ivani,
Karolj ala i Jano imora.
48. Prevodilaki opus J.J.Zmaja. Dve Petefijeve pesme Zimovnik u Decebrenu,
Blago onom..., ep Vitez Jovan, ivot i smrt, Moje pesme. Prve tri njegove
knjige su prevodi: Toldija Janoa Aranja, Vitez Jovan andora Petefija, Istoni biser
Fridriha Bodenteta. Najvie je preveo s maarskog. Poeo je u vreme kada je to bio
donekle i politiki nalog zbog intenzivne saradnje srpske i maarske opozicione
politike protiv Bea, pa nastavio i kasnije zbog line bliskosti s maarskom
kulturom. On je zapoeo seriju srpskih prevoda Jokaijeve proze, a najobimniji
poduhvat mu je prevod filozofske drame ovekova tragedija Imre Madaa. Od
stranih pesnika nijedan nije uticao na nj toliko kao poznati maarski pesnik
Aleksandar Petefi, iji je glas tada bio na vrhuncu, naroito posle njegove junake
smrti na bojnom polju, gde je svojom krvlju zapeatio svoje rodoljubive i
slobodoljubive pesme. Zmaj je znao maarski od detinjstava, uio je maarske
kole, kao ak upoznao se sa maarskom knjievnou, naroito sa maarskom
poezijom. I nada svim maarskim pesnicima zavoleo je Petefija, koji je sve imao to
je bilo potrebno da zagreje duu jednog mladog oveka. On ga ita i napaja se njime,
vrlo lepo prevodi ne samo manje pesme njegove no i veliki spev Vitez
Jovan (Novi Sad, 1860), i kod njega se ui i rodoljublju i slobodnjatvu.
49. Zmaj i Kifaludijevo drutvo. Pratei i uvaavajui Zmajev rad, a posebno napore
na prevoenju maarskih dela, 1867. Kifaludijevo drutvo bira ga za lana,a 1889.
povodom etrdesetogodinjice Zmajevog knj.stvaralatva prireuje sveanost u
njegovu ast. Univerzitet u Budimpeti 1896.daje mu doktorat u znak priznanja za
njegovo literarno stvaralatvo.
50. Poetika prevoenja Zmaja (analiza odabranog prevoda). Janos Vitez ep Zmaj
je bio privuen epom u kome se slavi seljak suprotstavljen gospodi. Zasnovan je na
narodnoj tradiciji, pisan neknjikim-govornim jezikom. Ep je napisao za nekoliko
dana. Preveo je delo 1858. Za jedanaest dana preveo je 213. strofa. Na margini
originala oznaio je rednim brojem Petefijeve strofe, od 1 do 370 na kraju je izveo
raun i dobio broj stihova Petefijevog dela, a to upuuje na sor redak stih. Zmaj
je prebegao i znaajnim odstupanjima od originala. Prema svom slobodnom izboru
on koristi mogue elemente situacije, pa i proirenje. Prva pesma obavljena je u
Sedmici i ima najvie naknadnih ispravki. Zmaj je vrio prilagoavanja koja su
usmerena ka itaocu i njegovom razumevanju teksta. Jednom e dati u fusnoti
objanjenje, i to je jedina njegova fusnota, sva ostala u utkana u tekst. Odrao je
paralelnu rimu koju Petefi sprovodi u celom delu. Samo na dva mesta je primenio
leoninsku. Stvorio je itljiv prevod u kome je ostvario osnovni ton originala, uz
uproavanja.
51. Stilska analiza originala i Zmajevog prevoda Petefijeve pesme Luda.
52. Knjievno istorijski i komparatistiki kontekst Zmajevog prevoda.
53. Petefijevi romantiarski epovi i Zmajevi srpski prevodi.
54. Prevodi maarske proze u srpskoj periodici 19.veka.
55. Funkcija i recepcija. Proces; prvi pomen pisca u knjievnosti, 2.faza prevod, 3.
kritika, i to sve prati prijem knjige u italaku publiku. Ovaj proces ima faze i

21
 mirovanja. Primanjem usvajanje, sloeni proces razumevanja, prihvatanja i
doivljavanja knj. dela. Prevodi iniciraju vieslojne recepcije. Recepcija uvek ima
posrednike u prijemu dela. Ulazi u autorizovano, kompleksno, umetniko delo. U
takvo delo se ugrauje narodna poezija. Drutvena funkcija i uloga knjievnosti
ispoljava se u svojoj pravoj mogunosti, tamo gde se itaevo knjievno iskustvo
ukljui u horizont oekivanja njegove ivotne prakse i preformira njegovo shvatanje
sveta.
56. Osnovne odlike romantiarske poezije. Romantike poezije bilo je i pre i posle
romantizma. Srpsku knjievnost u doba prosveenosti ine dve stilske formacije
klasicizam i predromantizam. Vremenski, ovi knjievni stilovi pokrivaju drugu
polovinu XVIII veka i prve tri decenije XIX veka, slivajui se potom u novi
knjievni pokret, romantizam. Lukijan Muicki, najznaajniji i najizrazitiji pesnik
srpskog klasicizma, inspirisao se kosovskim predanjem, Milovan Vidakovi uinio
je dosta za oivljavanje istorijskog oseanja kod Srba, Jovan Sterija Popovi je u
svojoj poeziji opevao teme iz srpske prolosti, a Jovan Hadi, Jovan Suboti, ore
Maleti, Matija Ban, Vasilije Suboti i Nikanor Gruji, kao pesnici klasicistikog
opredeljenja, na razmei su, kako kae Jovan Dereti, "izraavali nacionalno
oduevljenje". Oblikovno su pripadali tradiciji XVIII veka i pevali su u "rimskom
razmeru", a tematsko-motivski XIX veku. Romantiarska poezija nije, dakle,
jednostavno smenila klasicistiku, nego se obe razvijaju i ive paralelno. Dva sasvim
razliita pesnika koncepta, dva oprena pesnika shvatanja, dve suprotne
stvaralake koncepcije egzistiraju jedna pored druge. Uvek je, ili gotovo uvek,
romantiarski pravac sadravao u sebi i premise drugih knjievnih kola i pravaca,
asimilovao ih i preobraavao, postajui na taj nain specifian i obogaen novim
svojstvima. Nijedan pesniki oblik ni umetniki pravac nije zatvoren samo u sebi,
niti se samo u sebi zavrava. U njega prodiru i drugi elementi, tako da dolazi do
integracije razliitih stilskih strujanja u jednu celovitu knjievnu pojavu. Najvei
pesnik srpskog klasicizma, Lukijan Muicki, sarauje sa Vukom Karadiem,
skuplja narodne pesme, a u nekim njegovim ranim pesmama, ak i u odama
prepoznaju se crte duha romantizma. Romantizam, to je uzlet. On je i pobuna protiv
drutvene stvarnosti, onakve kakva ona jeste, ali je mnogo vie i pobuna protiv
ovekove ugroenosti i njegovog poloaja u svetu.
Romantizam je, najzad, novi pogled na svet. U svojoj ranoj fazi okrenut je
uglavnom optim problemima, njegove poruke su univerzalne i sudbinske, njegova
estetska znaenja zasnovana na najirim osnovama. Okrenut prema unutranjem
biu, sav je u naporu i enji da izrazi njegov ivot i identitet. Traganje za
beskonanim, osnovna je odlika romantiarske poezije. I kad su pesnici romantiari
zagledani samo u sebe i u svoju unutranju no, i kad kidaju niti koje ih vezuju za
zemaljsko, beskonano je u sreditu njihovih vizija i snovienja. Nacionalno pitanje
bilo je jedno od glavnih pitanja XIX veka, koje je razdoblje romantizma postavilo u
prvi plan. Ouvanje nacionalnog identiteta bilo je od egzistencijalnog znaaja za sve
slovenske i balkanske narode. Kod romantiara je veoma razvijeno oseanje za
istoriju; prepliu se mitska i istorijska svest. Odnos prema narodnoj poeziji jedna je
od glavnih osobina pesnika romantiara. Estetika narodne knjievnosti ostaje prva
pretpostavka naela romantizma. Srpski romantiari na osnovama narodne poezije
grade svoj pesniki izraz, ostvarujui pesnitvo koje se svojim estetskim
vrednostima uklapa u duh romantiarske evropske poezije. Kad je o mistici re,
Babi istie Zmajeve pesme: "Jesen bila alostiva", "Pola srce, pola kamen", "Vidi,
sad sam do k tebi", "Tamo, tamo u daljini", "Nebo gori, zvezde gore", "Vila
Andosila i ptica nevidica" i "Bisenija". Sve do osamdesetih godina XIX veka, u

22
 srpskoj knjievnosti ostaci romantizma prepliu se sa realizmom, koji sve vie uzima
maha. Realistike knjievne tendencije najpre se pojavljuju u prozi, to je sasvim i
razumljivo. Socijalni problemi, kojih je sve vie, izbijaju u prvi plan; drutvene
promene trae i nove umetnike oblike. Prozni umetniki izraz daleko vie odgovara
zahtevima vremena nego intimna poezija. Osnovu Antologije poezije srpskog
romantizma ini lirska poezija.
57. Evropski okviri maarskog i srpskog romantizma. U 1847, najznaajnijoj
knjievnoj godini u srpskoj literaturi 19. veka, pojavile su se etiri knjige koje su
znaile trijumf narodnog jezika: Vukov prevod Novog zavjeta, Njegoev Gorski
vijenac, Pesme Branka Radievia i filoloka rasprava Rat za srpski jezik i
pravopis ure Daniia. Bio je to istorijski susret najznaajnijih predstavnika dveju
knjievnih epoha. U srpskoj poeziji 40-tih godina 19. veka, i pre no to se pojavio
Branko, oseaju se izvesni tonovi i tenje koji e tek u Brankovim pesmama dobiti
pun izraz. Pojedini pesnici, esto su to sasvim beznaajna i danas zaboravljena
imena, odbacuju klasine kalupe i pevaju slobodno i spontano o narodu, prirodi,
dragoj, u stihu koji je narodni ili blizak narodnom. I neki istaknutiji pesnici koji su
poeli kao klasicisti priklanjaju se talasu to dolazi i poinju pevati u narodnom
duhu. Meu njima su najznaajniji: VASA IVKOVI (1819-1891), pesnik lakih,
melodioznih i zbog toga vrlo popularnih pesama ljubavne i rodoljubive sadrine, i,
naroito JOVAN SUBOTI U svojoj lirici Branko je pesnik elementarnih oseanja,
blizak animistikom i panteistikom poimanju sveta. Njegove najjednostavnije
pesme graene su po obrascu narodne lirske pesme, u njima je data neka
rudimentarna fabula, neka radnja koja se uvek zbiva u slobodnoj prirodi i iji su
protagonisti obino dragi i draga, momak i devojka, ili jedno od dvoje koje ezne za
onim drugim. Jovan Jovanovi Zmaj (1833-1904) zauzima centralni poloaj ne samo
u eposi romantizma nego i u celoj knjievnosti druge polovine 19. veka. Najmanje
romantik meu svojim pesnikim drugovima, on je vie nego i jedan od njih bio
vezan za domau tradiciju i odreen njome. Osnovu toga opsenog dela ini intimna
lirika. Ona je sasvim osobena po svom karakteru. Kod Zmaja je naglaenije
porodino nego ljubavno oseanje. Kao porodini pesnik, on je blizak narodnoj
poeziji, u kojoj je porodino oseanje jedno od glavnih. U osnovi Zmajeve intimne
lirike nalazi se oseanje vezanosti, jedinstva stopljenosti sa svojima, sa enom,
decom, porodicom, a u produetku sa srpskim narodnim i celim
oveanstvom. Najizrazitiji romantik meu pesnicima omladinskog doba jeste ura
Jaki (1832-1878), mnogostran po svojoj umetnikoj obdarenosti. Jaki se ogledao
u svim rodovima poezije: lirici, epici i poetskoj drami. Lirika je obimom najmanji ali
po vrednosti najznaajniji deo njegova rada. Jaki je poglavito lirik i u epskoj i
dramskoj poeziji pa i u pripoveci.
Po emu prepoznati tekst ako je u pitanju romantiarska poezija?
Idejna osnova (u tipinim primerima): 1)sloboda
2) pesnikova dua, nacionalni tok (narod)
3) ljubav=ena
Prelaz ka 19.veku (itava Evropa) koreni romantizma u engleskoj knjievnosti (Bajron gine
za slobodu). itav romantizam pripreman je na teorijskom planu, preko Herdere i Getea,
reforme jezika, preko ulaska elemenata narodne poezije.
Lirski ep u maarskoj knjievnosti nastaje pod uticajem narodne poezije. Romantizam je
pripreman 10 vekova (poinje 1814.)
Maarska poezija u romantizmu se javlja maarski pejza, koji uvodi Petefi, postaje deo
pesnike slike preko koje izraava svoja oseanja, misli, idejna i ideoloka uverenja.
Romantiarski duh pesnika. U maarskoj knjievnosti Petefi je sredina figura, u srpskoj su to

23
Laza Kosti, Branko Radievi, ura Jaki, Njego (odrie se ljubavi zarad slobode zemlje).
Bogaenje jezika i pisanja dela na njemu
lik koji se bori za svoju dragu, ali simbolizuje i borbu za slobodu, dva dela su spojena u
jednom liku. Zahtevi za oslobaanje sopstvenog naroda.
Romantiarska poezija niz epigona (sledbenik, najee se upotrebljava da oznai
nedostatak vlastitih inicijativa i ideja - sleenje ve prokrenog puta; oponaatelj svojih
prethodnika) rtva za slobodu (Petefi pod konjicom gubi ivot, Bajron u elji da pomogne
grkom narodu) pretvara ove pesnike u uzore! Ovo je prvi put da pesnik pada za svoje ideale!
Glavna tema se posredno pokazuje. Glasnik je anra koji e postati omiljen lirski epovi,
formiraju se na istorijskoj batini ili narodnoj poeziji (kod nas). Imamo glavnog junaka i oko
njega njegove emocionalne veze. Autorizovano (piu ga pisci), nije plod kolektivne svesti.
Nije popularno do tolike mere kao kod nas
Ideoloke osnove ovog pravca: razvoj graanske klase, drugaiji nain ivota, pomalo se
imitira plemstvo, elja da se pobiju stegovi, tenja ka slobodi, u svim delima ona je jedna od
kljunih tema. Tematski krug Kosovskog boja, u pozadini je sloboda. Ljubav je u drugom
vidu, sada plotna, nema prosvetiteljsko-klasicistinih elemenata
Vid romaniarskog u srpskoj knjievnosti primat anrova poezije (prvenstvo, najvia ast i
poloaj, prednjaenje). Pisac koji kree iz Vukovog kruga Branko Radievi, nalazimo
liriku, poeziju. Retko slobodan stih (kao Sloboda sveta), rimovana, ispevana kao lirski
osmerac, ima svoju melodiju. Poezija postaje glavni anr. Lirski epovi ispevani su i u drami.
Drugi vaan anr: istorijska drama uzeti temu iz prolosti koja postoji u kolektivnoj svesti i
u njoj pisac smeta svoje likove, u lik smeta borbu za slobodu, uobiajena tema: domai
junak i neprijatelj, sa zapletom i na ljubavnom planu; sve to je strano je obino i negativno, i
sve tragino dolazi od stranog
Trea velika oblast druge polovine 19.veka oblast proze. Srpska proza od poetka izlaenja
letopisa Matice srpske, od I i II ustanka ispoljava se u oblasti istorijske, memoarske proze
(ustanika proza) opisuju se oslobodilaki ratovi od Turaka, vane linosti iz tog vremena,
nepogodna je za asopisno pojavljivanje
Pojava Jakova Ignjatovia osniva srpske proze i pokreta osnivanja Matice srpske.

24