IZVORI ZAGAIVANJA VODA

Profesor dr Boo Dalmacija

Priodno-matematiki fakultet
Departman za hemiju
Novi Sad

1
 IZVORI ZAGAENJA SISTEMA
SEDIMENT/VODA

6 Prirodni izvori
i ori (vulkanske
( lkanske erupcije,
er pcije zemljotresi,
emljotresi
poari, poplave itd.)
6 Vetaki (esto nazvani i tehnoloki ili
antropogeni) izvori (industrija, rudarstvo,
poljoprivreda itd.)

2
EKOSISTEMA VODA/SEDIMENT

3
 GRADSKA
KANALIZACIJA
ATMOSFERSKE
PADAVINE
DEPONIJA

POSTROJENJE
ZA TRETMAN
GRADSKIH
OTPADNIH VODA

GRAD

FABRIKA
DEPONIJA

TEHNOLOKI PROCES 1
saobraaj

INDUSTRIJAKA
KANALIZACIJA TEHNOLOKI PROCES 2 TEHNOLOKI
PROCES 3

POSTROJENJE ZA
TRETMAN INDUSTRIJSKIH
OTPADNIH VODA
Opta ema
zagaivanja
g j
LAGUNA povrinskih voda

POLJOPRIVREDA
REKA
ANTROPOGENO ZAGAIVANJE VODE
NEORGANSKIM MATERIJAMA
vaenje
j i obrada
b d
mineralnih sirovina,
metalurgija,
proizvodnja energije,
hemijska industrija,
naftna i petrohemijska
industrija,
poljoprivredna
p
proizvodnja,
j ,
saobraaj,
deponije otpada, i
komunalne i gradske
otpadne vode.
5
 PROCESI VAENJA I OBRADE
MINERALNIH SIROVINA
6 Vaenje i obrada mineralnih sirovina obuhvataju postupke i
metode od rudarskih zahvata do pripreme mineralnih sirovina
za tehnoloku preradu u topionicama.
topionicama
6 Postupci i metode su sledee:
p
Eksploatacija j rude na ppovrinskim kopovima
p ili u ppodzemnim
rudnicima;
Prenos rude do postrojenja za drobljenje i mlevenje;
Drobljenje
D blj j i mlevenje
l j
Odvajanja (separacija) rude od jalovine, ili flotacija pri emu
se dobija rudarski koncentrat (koncentrat rude).
rude)

6
Tokovi zagaenja pri eksploataciji i preradi rude

SPIRANJE
Rudnike
vode DEKANTACIJA

7
U rudnikim vodama nalazi veliki broj tetnih materija,
materija koje
mogu dospeti u povrinske i podzemne vode

Rudnike vode
leita uglja

8
Najvei izvor zagaenja su flotacioni reagensi. Pri flotaciji
upotrebljavaju
t blj j se razliiti
liiti reagensii koji
k ji mogu dda ddospeju
j u
vodu:

6 Reagensi za podeavanje pH sredine: kre, natrijum-

karbonat, natrijum-hidroksid, sumporna kiselina, rastvoreno
staklo.
6 Depresori (suzbijai): natrijum-cijanid, alkalni bihromati,
alkalni hromati, kre, organske koloidne supstance.
6 Kolektori (sakupljai): aerofloti, ksantati,
merkaptani, vie masne kiseline, ulja i
drugo.
6 Penuavci: fenoli,, krezolna ulja,
j , alkoholi,,
borovo ulje i drugo.
6 Aktivatori: bakar(II)-sulfat, natrijum-sulfat,
sumporna kiselina.
6 Dezaktivatori: alkalni sulfidi, cijanidi. o
9
 6 Nakon odvajanja
j j rudnogg koncentrata jjalovina se odlae i iz
nje se vremenom cedi zagaena voda
6 Rudni koncentrat se pprema ppotrebi dalje
j pprerauje.
j Pre svega
g se
sui, pa se stoga iz njega oslobaa odreena koliina otpadnih voda.
6 Rudnike vode sadre sve elmente od kojih su sainjene i
osnovne mineralne vrste od kojih se sastoji ruda i reagense
za flotaciju.

10
 Na svaku tonu pulpe potrebno je 70% vode i 30 % rude
priblino, pa su ogromne potrebe svakog rudnika za vodom.

Rudnik Ruda Koliina iskopane rude (t/god)

Bor, Veliki Krivelj (SRB) Cu 10.000.000
Majdanpek
j p ((SRB)) Cu 8.000.000
Srebrenica (BiH) Pb-Zn 300.000
Rudnik (SRB) Pb-Zn-Cu 260.000
Trepa (SRB) Pb-Zn 1.000.000
Asarel (Bugarska) Cu 10.000.000
Buim ((Makedonija)
j ) Cu 3.000.000
Elascinte (Bugarska) Cu 12.500.000

Re o ogromnim koliinama vode. Na primer, rudniku koji prerauje

10.000.000 t/god potrebno je 23.000.000 t/god vode, a za rudnik sa
100.000 t/god potrebno je 230.000 t/god vode itd.
11
6 Rudnici su reavajui problem vode i jalovine nakon vaenja
korisnog koncentrata iz procesa flotacije izgradili jalovita sa
viestrukom namenom:
za odlaganje vrste jalovine (neiskoriena ruda) i
njeno taloenje radi dobijanja povratnih voda za proces
flotacije, ime se smanjuje upotreba svee industrijske
vode i spreava oticanje prljave vode u vodotokove.
6 U sutini jalovita su velika jezera sa peanim ili
zemljanim branama velikih kapaciteta.
kapaciteta

12
 Ukoliko pogledamo neke od rudnika na Balkanu i u naoj
zemlji (bez obzira da li trenutno rade) opasnost zbog
prisustva cijanida i dr. po vodotokove grubo izraeni bi bili:
Srebrenica, BiH, (Pb-Zn), kapacitet Rudnik Rudnik, Srbija, (Pb-Cu-
300.000 t/god Zn), kapacitet 300.000 t/god
Cijanidi 200 t/god Cijanidi + ksantati KBX 180 t/god
ZnSO4 630 t/god Rudnik pripada slivu Zapadne Morave, Velike
KEX (kalijumetilksantati) 240 t/god Morave i Dunava

KAX (kalijumamilksantati) 270 t/god Elacite Med, Bugarska, (Cu), kapacitet

Ukupno 1.340 t/god 12.500.000 t/god
Rudnik pripada slivu Drine, Save i Dunava KBX (kalijumbutilksantati) 600 t/god

Rudnik Ljubovija Srbija, (Pb-Zn), Rudnik pripada slivu Dunav Crno More
kapacitet 100.000 t/god
Rudozem, Bugarska, (Pb-Zn), kapacitet
Cijanidi + kolektori 440 t/god
200.000 t/god
Rudnik pripada slivu Drine, Save i Dunava
Cijanidi 18 t/god

Veliki Krivelj, Srbija, (Cu), Zn SO4 300 t/god

kapacitet 10.000.000 t/god KBX (kalijumbutilksantati) 24 t/god

KEX (kalijumetilksantati) 400 t/god Ukupno; 342 t/god

Rudnik pripada slivu Timok, Dunav Rudnik pripada slivu Egejskog Mora

13
Dijagram obrade
bakarne rude:
(a) sekvence
drobljenja;
(b) sekvenca
koncentrisanja;

Na svaku tonu
rude Cu troi se
oko 3 m3 vode
Pri ispiranju jalovine
filtrat sadri: As, Se,
Sb, Te, Pb, Zn, Ga,
W

14
 Blok ema flotacije rude olova i cinka

Ruda

A
5Ciklon 7

Mlin
2 6
4

Flotacija
8 Mikser
9

11
Jalovina 10
Flotacija
J l i
Jalovina
Uguiva
12 Uguiva
13

16 Jalovina
15
PbS
bS (galenit)
(ga e t) S
ZnS
17 20
18
Filtracija 19
Filtracija
Ponovna upotreba vode
15
 Crne take u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji kao posledica
rudarenja (Broura,
(Broura Rudnike vode i okoli,
okoli JDZVP
JDZVP....))

Borska reka zagaenja sa rudniim Srbija

i iindustrijskim
d t ij ki otpadnim
t d i vodama
d i
Kriveljska reka zagaena rudnikim
vodama

Jalovino jezero u
Vareu zatrovano
cijanidima i tekim
metalima
16
6 Trenutna brzina dotoka metala u vodu
kao na primer Hg, Pb, Zn, i Cd je u viku
u odnosu na prirodni biohemiski ciklus
(Leckie and James, 1974).

17
 METALURGIJA

6 Poto fabrike crne metalurgije koriste zatvorena kola, njihove

otpadne vode su u velikoj veini sluajeva tenosti
i t
isputene iiz ovih
ih kola
k l u cilju
ilj ddekoncentracije.
k t ij
9Te tenosti su ve neutralizovane i dekantovane,

mogu sadrati
d ti cijanide,
ij id naroito
it ako
k se vri
i pranje
j
gasova iz visokih pei
metale.
metale

18
Osnovna pe sa kiseonikom koja prikazuje glavnu upotrebu vode za
hlaenje Kako se tokom topljenja dodaju razni materijali kompozicija vode za
hlaenje.
pranje varira (Nalkov prirunik za vodu, 2006)

19
Pojednostavljeni dijagram Bajerovog postupka za rafinaciju boksitne rude
(Nalkov prirunik za vodu, 2006)

20
Blok ema dobijanja bakra
Otpadna voda

Ratvor iz
elektrolizera

21
 P d cinkove
Prerada i k rude
d

RUDA prenje koncentrata do redukcija

ZnO

Elektrolitski proces
koncentrat Zn

neutralno izluivanje

kiselo
izluivanje uguivanje preiavanje

R3 R2

preiavanje elektroliza
izdvajanje
prateih
ostatak metala
Z
Zn
R1 Rastvor iz
elekrolizera
22
 POVRINSKA OBRADA METALA
6 Cilj povrinske obrade elemenata od metala i od nekih
sintetikih materija je ili zatita tih elemenata od korozije, ili
izmena njihovog spoljnog izgleda radi ukraavanja.
6 Obrada
Ob d povrina i kkao i sam proces zahtevaju
ht j sukcesivno
k i
potapanje elemenata u vie kupki, gde se obavljaju procesi
hemijske
j pprirode.
6 Efluenti dobijeni prilikom povrinske obrade mogu podeliti u dve
kategorije:
upotrebljene kupke s velikom koncentracijom
polutanata;
i rastvori u vodi kojom je vreno ispiranje.
ispiranje

23
 Sama zagaenja se mogu podeliti u etiri
velike grupe:
6 toksini polutanti, kao to su: cijanidi, estovalentni hrom i
fluoridi;
6 zagaenja koji izazivaju promenu pH,pH to jest materije sa
kiselom ili bazinom funkcijom;
6 zagaenja
g j ijim
j se p prisustvom poveava
p sadrajj
suspendovanih materija, kao to su hidroksidi i karbonati;
6 zagaenja kao na primer, HPK, sulfidi i soli dvovalentnog
gvoza itd.
itd

24
Dijagram tehnolokog procesa na liniji hromiranja koja obuhvata postupak
ienja i tri stepena taloenja metala (Nalkov prirunik za vodu, 2006)

25
6 Efikasnost preiavanja otpanih
voda povrinske zatitete metala
zavisi u prvom redu od pH, poto
je veina hidroksida metala
amfoterna.

26
27
 HEMIJSKA INDUSTRIJA
6 Proizvodnja sumporne kiseline (ponekad As)
6 Proizvodnja fosforne kiseline (fluoridi, sulfati, uran)
6 Proizvodnja hlora, vodonika i natrijum-hidroksida (Hg)
6 Itd.

28
 Filt i i postupak
Filtracioni t k ddobijanja
bij j ffosforne
f ki
kiseline
li

RUDA H2SO4
Otapadni gasovi: HF i SiF4
2

VODA
M1
M2
M3

TALOG 8 GIPS

4 F
H3PO4 41-44% Ceenje

6
TRAKASTI VAKUM
FILTER

29
 Proizvodnja NaOH, hlora i vodonika

Cl2 NaCl H2

H2O
NaCl 2
Cl-

NaOH
Na+
1

Na-Hg
Na Hg amalgam

30
 TEKISTILNA I KOARSKA
INDUSTRIJA
6 Tekstilna industrija bojenje sa bojama koje sadre metale
6 Koarska indsutrija - mineralno tavljenje, kada se golica tavi
jedinjenjima hroma ili aluminijumovim solma

31
 ENERGETIKA SAGOREVANJE UGLJA
(TERMOELEKTRANE)
6 Zagaivanje povrinskih i podzemnih voda ocednim vodama iz
pepelita.
6 Faktor koncentrisanja tetnih supstanci tokom sagorevanja uglja
iznosi oko 4-5, jer se od 1 tone uglja dobija od 0,12-0,25 tona
pepela.
6 Od tetnih elemenata koji su ostali u pepelu i u dimnom talogu
su Hg, As, Cd i dr.
6 Jedan deo zagaenja se rastvara u vodi pri vodenom transportu
pepela od loita do pepelita.

32
33
Srednji sadraj nekih tetnih i opasnih elemenata u uglju, pepelima i
dimnom talogu termoelektrane Morava kod Svilajnca (Matuek i sar., 1955)

34
Sadraj tekih metala u talonim materijama za TE
Kolubara 1996. godine (Aleksi i sar., 2006)

35
 Uran pri sagorevanju uglja sav zaostaje u
pepelu!
6 U uglju rudnika Rembas (Moravski ugljevi) nalazi se od 2,2 2 2-55,33 g U/t
uglja, odnosno 4,7-10,9 g Th/t uglja..
6 Nakon sagorevanja sadraj urana u pepelu iznosi oko 9-21 mg/kg
pepela.
pepela
6 Sagorevanjem 100.000 tona uglja dobija se oko 220-530 kg
rastvorljivog urana. On se rastvara u prisustvu vode i uglavnom
prelazi
l i iz
i pepela l sav u vodu,
d jjer jje oksidovan
k id ddo estovalentnog
t l t
urana tokom sagorevanja uglja, a kao takav izuzeno rastvoran u
alkalnoj sredini.
6 Zato se uran nalazi u izuzetno malim koliinama na pepelitu.
6 Sadraj urana u podzemnoj vodi u blizini termoelktrane u Obrenovcu
je oko 00,11 g/dm3, a ispranom pepelu radioaktivnmost je oko 3 puta
vee u odnosu na ugalj (Vukmirovi i sar., 1987)
36
 POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
6 Proizvodnja hrane dovodi do znaajnih zagaenja voda. Osnovni
naini zagaivanja su:
Primena mineralnih ubriva,
Primena pesticida,
Nakupljanja solii minerala
zbog
b navodnjavanja,
d j j
Odlaganje stajskog ubiva i
otpadnih
p voda nastalih
mokrim izubrivanjem.
Poveavanje poljoprivrednih Tokovi nutrijenata na
farmi
povrina
i kkoja
j iizaziva
i poveanu

eroziju zemljita.
37
 Emisija neorganskih materija pri ratarskoj i
stoarskoj proizvodnji:
6 ubrenje sa mineralnim
fosfornim ubrivima ispiranje
fosfora, a ako je apatit koji se
koristi kao sirovina u
proizvodnji fosfatnih ubriva
bio loeg kvaliteta u vodi i
zemljitu se moe pojaviti i
uran, kadmijum i niz drugih
elemenata.

6 Azotna ubriva ispiranjem amonijaka, nitrata.

p
6 Otpadne vode sa farme: Zn i Cu kojij se nalaze u stonojj hrani i
antibioticima
38
 Blok ema prerade
f f t rude
fosfatne d ddo
raznih tipova
fosfatnih ubriva

Ruda moe biti apatit ili

fosforit

VODA Furni gasovi odlaze na doradu

H2SO4

98% H2SO4 N+K -jedinjenja azota i kalijuma

7
Mikser VODA 10 MAP -monoamonijum fosfat
93%H2SO4
ADITIVI DAP -diamonijum fosfat
Apatit
8

Komora za
9
zrenje
Komo-ra VODA
za
zrenje
Superfosfat
11
39
 E t fi ij
Eutrofizacija
6 Mineralnim oblicima azota, fosfora i sumpora pripada glavna uloga u
vetakoj eutrofizaciji jezera, pod kojom se podrazumeva proces, u okviru koga
se poveava produkcija (biomasa) ivog sveta u vodama, usled poveanog
priliva hranljivih (biogenih) i drugih materija u njih.

40
 SAOBRAAJ
6 Uvoenjem novih standarada i ograniavanje emisija iz
automobilskih motora uveliko je smanjeno zagaenje, ali jo uvek
saobraaj je veliki izvor ugljenmonoksida
ugljenmonoksida, ugljovodonika i azotnih
okisda i olova.
6 U 1982. godini oko 75% ukupne emisije olova u Evropi je poticala iz
saobraaja. Dozvoljena koncentracija Pb u benzinu je bila 0,4 g/dm3.
6 Ovaj metal se javljao u izduvnim gasovima automobila koji
koriste goriva ija je oktanska vrednost poveana upotrebom
tetraetil-olova, Pb(C2H5)4, kao antidetonatora.
6 Tipina antidetonatorska smea sadri oko 62% tetraetil-olova, 18%
etilen-dibromida, 18% etilen-dihlorida i 2% stabilizatorskih jedinjenja.
41
 U Evroskoj Uniji svi novi
automobili moraju imati motore
koji mogu koristiti bezolovni
benzin.
Domai standard dozvoljava 0,4
gPb/m3 goriva
Emisija razliitih produkata
sagorevanja
j iiz b
bezinskih
i kih motora
t u
Velikoj Britaniji

50

45 CS GC-1

40
CS GC-2
CS "Rokov potok"
Poveanje optereenja olovom gradskih
35 CS "Klisa" otpadnih voda grada Novog Sada pri
30
atmosferskim
a os e s pada
padavinama
a a ((2003.
003
dan
gPb/d

25

20 godina)
15

10 Poveanje optereenja olovom u gradskim

5
p
otpadnim vodama posledica
p sagorevanja
g j
olovnog benzina i spiranja sa plonika
0
0.91 1.96 3.45 10.4

istaloenog olova.
Prosena vrednost atm osferskih padavina (l/m 2)

42
 Zagaivanje pri saobraaju na vodi
6 Zagaivanje vode pri radu transportnih sredstava (brodova,
amaca, lepova i dr.);
6 Zagaivanje vode pri utovaru ili istovaru iz plovnih objekata;
6 Zagaivanje vode izbacivanjem vode iz plovnih objekata (npr.
otpadna
p voda iz kaljue
j broda);
)
6 Zagaivanje voda pri oteenju i potapanju brodova.

43
 ZAGAIVANJE IZ INDUSTRIJSKIH I
KOMUNALNIH DEPONIJA
6 IIzuzetno
etno vaan
aan proces koji se odvija
od ija u svakoj
s akoj deponiji je degradacija
otpadnih supstanci u prisustvu vode i vazduha, ime se stvaraju nove
organske ili neorganske supstance koje se esto oslobaaju iz
deponija u obliku filtrata (deponijske procedne vode), koje su u
neposrednoj komunikaciji sa povrinskim i podzemnim vodama.

44
 6 Na primer: Degradacija ljake poreklom iz pirometalurkih procesa
prerade bakra odvija se na dva naina:
1. Hemijski i
2. Mikrobioloki.

6 Po hemijskom satavu ljaka sadri nekoliko osnovnih kristalnih faza kao to su:
fajalit Fe2SiO4, magnetit Fe3O4 i pirit FeS2.
6 U ljaci se nalaze odreene frakcije amorfne faze, kao i niz elemenata; Zn, Pb, As,
Mo, Ba, Ge, Sn, Sb, V, Cr, Mn, Co, Ni i dr.
6 Usled oksidacijej ppirita dolazi do zakieljvanja
j j sredine:
FeS2 + 4H2O + 2O2  FeSO4 + H2SO4 + 6H+
Fe2SiO4 + 4H+  2Fe2+ + H2SiO4
6 Oksidacija pirita daje kiselu sredinu pogodnu za hidrolitike reakcije, kao to je npr.
degradacija fajalita (sastavne komponete mineralne ljake) do fero jona i
silicijumove kiseline.

45
 VAAN FAKTOR ZAGAENJA VODA JESTE I
ATMOSFERA ZAGAENA GASOVITIM, TENIM I
VRSTIM MATERIJAMA
6 Posebno su sa ovog
stanovita znaajne kisele
ki koje
kie, k j nastaju
t j
rastvaranjem oksida sumpora i
azota u atmosferi kinim
kapima i koje danas imaju
regionalni karakter
6 Taloenje zagaujuih
supstanci iz atmosfere u
funkciji je rastojanja od
njihovog izvora.
46
 TOKSINI METALI U GRADSKIM
TOKSINI
OTPADNIM VODAMA
6 Znaajne koliine metala dolaze iz komunalnih efluenata preko
metabolikog otpada, korozije cevi (Cu, Pb, Zn i Cd) kao i nastalih
proizvoda industrijske delatnosti u naselju.
6 Uslov da otpadna voda koja se uputa u javnu kanalizaciju ne
sme da sadri bioloki nerazgradljive ili tee-razgradljive materije,
odnosno podrazumeva se da one budu prisutne u beznaajnoj
odnosno,
koliini
6 Uslov da ne oteavaju obradu i zbrinjavanje nastalog mulja na
postrojenju
t j j za preiavanje
i j otpadnih
t d ih voda d
6 Na ovim principima se zasniva sistem graninih vrednosti vanijih
parametara otpadnih voda (kao npr. toksinih metala), koja se
uputaju u javni sistem kanalizacije
47
 NAFTA KAO IZVOR ZAGAENJA

6 Industrija nafte i prirodnog gasa obuhvata niz

sloenih tehnolokih procesa
procesa, koji su potencijalna
arita zagaenja.
6 Prilikom vaenja,
vaenja transporta,
transporta obrade i primene
nafte mogu se izazvati ekoloke katastrofe, bilo
da se radi o nastalom otpadu ili sluajnim
havarijama.

48
Mesta
najee
pojave naftnog
zagaenja
(oznaeno
strelicama)

49
Crpljenje i preiavanje sirove nafte
6 Iz sirove nafte na samom izvoritu se
i d j j gasovii kkojiji su u nafti
izdvajaju fti
rastvoreni.
6 Iz nafte se izdvaja leina voda (koja
uvek prati sirovu naftu) duim stajanjem
nafte u rezervoarima (visine od 88-10
10 m).
m)
Ako je potrebno efikasnije izdvajanje
nafta se zagreva na oko 70 0C.

50
Osnovna operacija pri preradi nafte je frakciona
destilacija. Desatilacija nafte u dva stupnja

51
 Naftna mrlja
6 Jedna od najprisutnijih oblika nalaenja nafte kao zagaujue
supstancije
t ij na povrinskim
i ki vodamad jjeste
t naftna
ft mrlja.
lj
6 Karakteristina osobina naftnih mrlja je da se one nikada ne
razlivaju do monomolekulskog sloja.
6 Eksperimentalno je utvreno da je minimalna debljina ove
specifine naftne opne 0,15 m.
6 Rasprostiranje naftne mrlje po povrini vode odvija se pomou dva
procesa.
Prvi je prenos mrlje kao celine dejstvom vetra, strujama i
povrinskim talasima,
drugi njeno razlivanje po mirnoj povrini, to dovodi do
poveanja
p j ppovrine mrlje
j srazmerno p proteklom vremenu.

52
53
 Karakteristike naftne mrlje, odnosno
obrazovnog filma ili skrame na vodi
Karakteristike mrlje Debljina (m)
( m) Koliina nafte
(dm3/km2)
Jedva primetna 0,0038 44
Srebrenkasti odblesak 0,076 88
Tragovi boje 0 152
0,152 176
Svetlo obojene are 0,305 352
Mat boje 1,016 1170
j
Tamne boje 2,032
, 2340

54
ema procesa
raspodele i
razlaganja
nafte u
morskoj sredini

55
 IZVORI ZAGAENJA IZ PETROHEMIJA
Petrohemijski se moe dobiti
veliki broj organskih PRODUKTI I MONOMERI ZA SINTEZU
intermedijera: POLIMERNIH PROIZVODA
6 alkoholi,
6 aldehidi,
6 ketoni,
6 epoksidi,
6 kiseline,
6 amini,
amini
6 nitrili,
6 halogenski derivati, POLIMERNI MATERIJALI
6 fenoli i
6 drugi)
PLASTINE MASE U HEMIJSKA VLAKNA

56
SINTETIKI KAVUK
6 Sadraj nastalih otpadnih voda je veoma razliit i zavisi od
primenjene organske sinteze u procesu.
6 Sastav otpadnih voda zavisi od vrste sirovina, proizvoda i od
tehnolokog postupka.
6 Specifini parametri zagaenja ove grane su: temperatura,
pH suspendovane materije
pH, materije, organske materije
materije, azot
azot,
fosfor, nitrati, sulfati, kalijum, kalcijum, fluoridi, arsen,
nikl, hrom, hloridi, olovo, cink, bakar, fenoli,
ugljovodonici,
lj d i i cijanidi,
ij idi tit
titan, silikati,
ilik ti merkaptani,
k t i sulfidi,lfidi
ulja, masti itd.
6 Proizvodi petrohemije se mogu razvrstati prema
biodegradibilnosti; meu veoma otporne materije spadaju:
etar izopropil, dietanolamin, polietileni - glikoli, morfolin itd.,
mada je i na njih mogue adaptirati neke kulture bakterija.
bakterija

57
 POVRINSKI--AKTIVNE MATERIJE
POVRINSKI
(PAM
(PAM)
6 Povrinski-aktivne materije - sintetika sredstva za pranje
(deterdenti), koja se sve vie primenjuju u industriji, poljoprivredi i
domainstvu kao zagaujue supstancije zavreuju posebnu panju.
domainstvu, panju
6 Ove supstancije kao emulgatori, penuavci i kvasitelji menjaju
povrinski napon i obrazuju obilnu penu koja se skuplja na
povrini
i i vode
d naroito
it tamo
t gde
d se proticanje
ti j usporava.

58
6 Deterdenti smanjuju zasiivanje vode kiseonikom i paraliu
aktivnost mikroorganizama koji razgrauju organsku materiju,
a sami se loe razgrauju bakterijama.
bakterijama
6 Sintetike PAM pojaavaju toksine osobine zagaujuih
supstancija u vodi kao to su anilin
anilin, cink,
cink gvoe,
gvoe
butilakrilat, kancerogene supstancije i pesticidi,
doprinosei njihovom boljem rastvaranju i efikasnijem
prodiranju
di j u organizme.i
6 Njihova se toksinost poveava sa porastom mineralizacije
prirodnih voda.
voda
6 Pored toga, vetar penu raznosi na velike povrine i sa njom i
jaja helminata.
helminata

59
 Solubilizacija
6 Sposobnost rastvora PAM da rastvaraju organska jedinjenja
nerastvorna
t ili slabo
l b rastvorna
t u vodi
di poznata
t jje kao
k solubilizacija.
l bili ij

ematski prikaz verovatnih naina ukljuivanja

solubilizata i micele jonogenih PAM (1- PAM,
2- solubilizat)

Molekuli solubilizata (na primer

primer, fenol) ne prodiru
unutar micele ve se postavljaju na njihovim
perifernim delovima, meu povijenim oksietilenskim
lancima, obrazujui vodoninu vezu sa estarskim
kiseonikovim atomom.

60
 Ob
Obrazovanje
j pene
6 Praktino svi rasvori PAM poseduju sposobnost
da pod odreenim uslovima stvaraju penu.
penu
6 Obrazovanje pene u svim sluajvima nastaje
samo kada se u zapremini rastvora PAM
pojavljuju mehurii gasova.
gasova

Biohemijska oksidacija PAM

6 Prema stpenu stabilnosti na biohemijsku okdicaiju u vodi, sve sintetike PAM
dele se na
meke (alkilsulfati i alkilsulfonati) i
tvrde (alkilbenzolsulfonati, nejonogene i katjonaktivne supstancije).
6 Vreme za kojej se meke materije j razlau na 50% od ppolazne koncentracije
j iznosi
nekoliko dana (1 do 3), a za biohemijski tvrde supstancije to vreme iznosi dva i
vie meseci.
61
 U vodenu sredinu PAM mogu dospeti:
6 sa gradskim otpadnim vodama usled njihove upotrebe u
sintetikim sredstvima za odravanje line i stambene higijene ,
6 sa industrijskim otpadnim vodama
6 spiranjem sa polja, budui da se neke PAM koriste pri formulaciji
pesticidnih preparata kao emulgatori.

6 Srednja potronja PAM po glavi stanovnika iznosi oko 2,5 g dnevno.

6 Pri normi potronje vode od 125 do 350 l na dan po oveku srednja dnevna
koncentracija PAM u gradskim otpadnim vodama iznosi 7,1 do 20 mg/dm3.
6 Najvea koncentracija sintetikih PAM naena je u otpadnim vodama
f b ik u kkojima
fabrika ji se primarno
i obrauje
b j vuna ((odd 00,33 do
d 22,11 g/dm
/d 3),
) kkao i u
otpadnim vodama postrojenja tekstilne industrije, koje sadre od 20 do 250
mg/dm3 ovih supstancija.

62
 PESTICIDI
Zagaivanje povrinskih voda pesticidima odvija se
na vie naina:
spiranjem sa povrine zemljita i biljaka,
di kt i putem
direktnim t prii aerotretmanu,
t t
pri nepravilnoj tehnologiji prskanja i zapraivanja, itd.
Manji deo pesticida u vode dospeva i pranjem aparaturem i
zatite odee posle primene preparata.

63
 6 Naroito esto pesticidi se nagomilavaju na:
neprotonim ili slabo protonim mestima
na neregulisanim delovima reka,
plitkim i movarnim mestima,
u manjim vetakim i
prirodnim jezerima.
j
6 Oni se na ovim mestima u najveim koliinama nalaze u p
prolee i leto,,
to se povezuje sa njihovom intenzivnom primenom u poljoprivredi u
tim godinjim dobima.

6 Stabilnost pesticida dospelih u vodu opredeljuju:

fiziko-hemijske osobine preparata,
doza i tehnologija njihove primene,
tip zemljita,
meteoroloki uslovi,
brzina pproticanja,
j
prisustvo povrinski-aktivnih supstancija u vodi i drugo.
64
Procesi prenosa i transformacije pesticida u reci

65
 Na dinamiku ppesticida u neprotonim
p vodama utie do
30 faktora koji se mogu svrstati u etiri grupe.
6 Prvu grupu ine uslovi primene preparata, kao to su
oblik preparata sa % sadraja aktivne supstancije,
supstancije
sadraj aktivne supstancije u radnom rastvoru,
utroak preparata (po proizvodnom obliku i aktivnoj supstanciji) po jednom trtiranju,
nain tretiranja,
vrsta tretirane povrine (priobalna zona itd.),
k lii atmosferskih
koliina t f kih padavina,
d i
temperatura vazduha i Sunevo zraenje.
6 Drugoj grupi pripadaju karakteristike vodenog rezervoara, kao to su:
Povrina,, srednja
j dubina i zapremina
p vode,,
karakteristika rastinja na obali,
izvor snabdevanja vodom,
koliina ihtiofaune i sedimenata.
6 Trea g
grupa
p su fizikohemijske
j i bioloke osobine vode,, kao to su
pH, temperatura, rastvoreni kiseonik,
BPK, ukupna tvrdoa, mineralizacija,
koliina saprofitnih bakterija, koliina zoo- i fitoplanktona,
6
etvrtu g
grupu
p ine fizikohemijske
j osobine pesticida
p
rastvorrljivost u vodi, isparljivost, temperatura topljenja, temperatura kljuanja.

66
6 Zahjvaljujui sorpciji pesticida vodenim organizmima i
sedimentima, koncentracija organohlornih jedinjenja sniava
se veoma brzo.
Ovo
Ovo, meutim
meutim, stvara lanu predstavu o samopreiavanju
vode jer se stabilni pesticidi, akumulirani vodenim
organizmima i sedimentima, mogu desorbovati, naroito pri
odumiranju
d i j vodenih d ih organizama.
i
Ovi procesi, dovode do sekundarnog zagaivanja voda.
6 P
Prii veoj
j stabilnsoti
t bil ti pesticida
ti id u vodenim
d i organizmima
i i i
sedimentima poveava se opasnost njihove migracije po
lancu ishrane vodenog g ekosistema.

67
Zbog slabe rastvorljivosti u vodi, organohlorni pesticidi ispoljavaju
tenju vezivanja za suspendovane estice i sedimente i, s obzirom
na mogunost
njihove desorpcije iz sedimenata, mogu dugotrajno
da zagauju vode.

Zahvatanje nekih pesticida sedimentima (polazna koncentracija svakog

pesticida 0,025 mg/dm3, temperatura - 13 oC, zapremina probe 150 cm3)

Pesticid
est c d Nedelja Ostalo pesticida (%)
u vodi
di u sedimentima
di ti

Lindan 0 100 0
6 0 6,9-32,3
12 0 8,8-27,7
, ,

DDT 0 100 0
6 0 63,4-68,6

-hlordan
hlordan 0
6
100
0
0
69,3-90,0
12 0 78,5-79,7

-hlordan 0
6
100
0
0
65,8-98,9
65,8 98,9
12 0 62,7-93,3
Smer migracije DDT-ja u
jezeru (a) i reci (b)
(brojkama su prikazane
vrednsoti koeficijenata
akumulacije)
Organohlorna jedinjenja
se odlino rastvaraju u
mastima zbog ega
mastima,
dolazi do njihovog
nagomilavanja u
masnom tkivu ptica, riba
i
oveka,
k u
koncentracijama koje
zavise od unete doze i
etabo
metabolikih
specifinosti ivih
organizama.
69
 POJEDINI INDUSTRIJSKI AKCIDENTI SA
ZNAAJNIM POSLEDICAMA PO IVOTNU
SREDINU
6 Meu najveim industrijskim (hemijskim) akcidentima koji su se
do sada desili u svetu ubrajaju se:
6 eksplozija
p j u Icmesa hemijskojj j industrijij u ggradu Seveso,
severna Italija (1976. god.), o
6 slobaanje metilizocijanata iz pogona za proizvodnju pesticida u
gradu Bopal,
Bopal Indija (1984.
(1984 god
god.),
)
6 poar u skladitu hemijske industrije Sandoz u Bazelu,
j
vajcarska ((1986. ggod).
)

70
 Akcidenti u transportu nafte i derivata
6 Prevoz nafte tankerima sve vee nosivosti i pronalaenje novih
plovnih
l ih puteva,
t svakim
ki ddanom poveava opasnostt odd
zagaenja globalnih razmera.
p
6 Upotreba ogromnih
g tankera,, nosivosti ppreko 200000 tona
predstavlja potencijalnu opasnost od zagaivanja ozbiljnih
razmera, zbog moguih udesa prilikom transporta.

PUTEVI NAFTE I
DERIVATA NA KARTI
SVIJETA
71
 Pregled najznaajnijih havarija tankera
Vrsta zagaenja Koliina izlivenog
Godina Mesto havarije
zagaenja (t)
1907 ostrvo Sili (V. Britanija) kerozin 12000
1957 bli obale
blizu b l K
Kalifornije
lif ij di l gorivo
dizel i 8000
1965 blizu Engleske obale nafta 119320
1965 zaliv edabatko (Kanada) nafta 10000
1970 San Francisko nafta 2600
1975 Magelanov moreuz nafta 50000
1976 ostrvo Uesan nafta 1200
1978 Biskajski zaliv nafta 223000
1989 Aljaska nafta 40000
1989 Kanarska ostrva nafta 70000
1991 enova nafta 50000

72
 Arcadia tanker,
nosivosti
i i 50.000
0 000 tona
73
 Potonue tankera Presti koje se 2002 godine dogodilo kod
obale panije, a ije posljedice u razaranju ivotne sredine, te u
ribarskoj privredi,
privredi osetile su panija
panija, Portugalija i Francuska

74
Katastrofe izlivanja nafte su mogue ...posledice se teko
lee ...

75
Akcidenti u naftnoj industriji uzazvani
ratnim dejstvima
Primeri namernog unitavanja naftnih
potrojenja su
6 rat u Zalivu 1991.
1991 godine i
6 razaranje rafinerije nafte "Novi
Sad" 1999. godine.
g

76
6 U Kuvajtu je
je, unitavanjem preko 700 naftnih buotina
dolo do izlivanja velike koliine sirove nafte u more.

77
6 Prema podacima,
podacima razaranjem velikog hemijskog industrijskog
postrojenja Shuaiba, koliina izlivene nafte je iznosila 11
miliona barela ili 1.749.000 tona.
6 Nekontrolisani poari koji su trajali mesecima, prouzrokovali
su oslobaanje nepozanate, ali nesumnjivo velike koliine
ugljovodonika
ug jo odo a i sslinih
organskih
o ga s po polutanata
uta ata u morski
os
ekosistem.
6 Ova ekoloka katastrofa nije samo nepovoljno uticala na
morski
ki ekosistem
k i t K Kuvajta,
jt nego se proirila
i il i na
severnoistonu obalu Saudijske Arabije

78
6 B
Bombardovanjem
b d j rafinerije
fi ij "Novi
"N i Sad"
S d" 1999
1999. godine,
di
unitena su ili oteena gotovo sva procesna postrojenja
gp
i veliki deo rezervoarskog prostora.

79
6 T
Tokom
k bombardovanja
b b d j ddolazilo
l il jje ddo ddeliminog
li i izlivanja
i li j
nafte i derivata u kanalizaciju i zemljite na teritoriji rafinerije.
6 Prema procenama, ukupno je uniteno 73.569 tona nafte,
od ega je izgorelo 90%, preko 530 tona se izlilo u Dunav,
a ostatak se izlio na zemljite u rafineriji.
6 Na
N osnovu modela d l jje procenjena
j emisija
i ij tetnih
ih supstancii u
vazduh, koja je iznosila: 820 t SO2, 150 t NOX, 18 t PAH, 114
t elementarnog g ugljenika
gj i 183 t ugljenika
gj organskog
g g
porekla

80
Situacija kompleksa NIS rafinerije Novi Sad sa lokacijom
kontanimiranih povrina zemljita usled izlivanja nafte i derivata
prouzrokovanog bombardovanjem

Lokacija mesta gde se na 3 m ispod povrine

tla, a iznada povrine podzemne vode nalazio
slobodan benzin i dizel
Prikaz pravaca i vremena (meseci)
t
transporta
t zagaenja
j iiz nis
i
rafinerije

Max 12
mesecii
Max 34-
34-38
Max 6-
6-28 meseci
mescii
Sadraj volatilnih ugljovodonika u
gasnoj fazi na dubini od 1 m
HVALA NA PANJI !
84