Odgovori na pitanja za kolokvijum iz Maina i alata

25. Karakteristike tocila-nabrojati

-kod klasinih abrazivnih metala: oblik zrna brusnog materijala, veliina
abrazivnih zrna, tvrdoa tocila,
-tocila od nekonvencijalnih abrazivnih materijala: kvalitet zrna, veliina zrna,
koncetracija, vezivo,

26. Vezivno sredstvo.

- Ima zadatak da povezuje brusno sredstvo u jednu celinu, a istovremeno
omoguava i oslobaanje i ispadanje zatupljenih zrnaca iz tocila i na taj nain obezbeuje
da se otrenje izvodi sa otrim zupcima.
- Neorganska veziva su: keramiko (V), magnezitno (Mg), silikatno (S), metalno
(M). Keramiko vezivo se najvie koristi i karakterie ga dobra toplotna provodnost,
neosetljivost prema void i hemijskim uticajuma i dobro odravanje profila. Magnezitno je
osetljivo na vlagu. Silikatno je na bazi tenog stakla i osetljivo je na sredstva za hlaenje.
Kod tocila velikih prenika. Metalno se koristi kod dijamantskih tocila i tocila sa kubnim
nitridom bora.
- Organska veziva su: najee vetake smole, ali i bakelit. Karakteristike: visoka
vrstoa, velika ilavost i otpornost prema udarima. Za velike brzine rezanja i za zavrno
otrenje alata.
27. Brusna sredstva.
-Alati za bruenje su mnogoseni alati i sastavljeni su od brusnog sredstva
(abrazivnih zrna) i veziva. Brusno sredstvo moe biti prirodno i vetako. Za mainsko
otrenje alata koriste se vetaka brusna sredstva. Ona su u obliku zrnaca nepravilnog
oblika. Sirovine za proizvodnju vetakih brusnih sdredstava su: elektrokorund,
silicijumkarbid, borkarbit, sintetiki dijamant i kubni nitrit bora.

28. Tvrdoa tocila

- Pod tvrdoom tocila se podrazumeva sposobnost oslobaanja brusnog zrna
tocila iz vezivnog sredstva. Ona zrna koja se lake oslobaaju, tocilo je meke i
oslobaamo se prekomernog zagrevanja. Sa mekim tocilima otrimo tvre materijale

29. Finoa tocila

- Finoa se rauna po broju sita po colu dunom.

30. Strzktura tocila.

- predstavlja rapored zrna u vezivnom sredstvu; tocila otvorene strukture deluju
kao meka, kada je izmeu zrna vazduni prostor i ima hlaenja.

31. Oblici tocila.

- Brusne ploe razliitih dimenzija u zavisnosti od karakteristike maine. Postoji
radijus zaobljenja i in mora odgovarati radijusu zaobljenja zuba. U suprotnom mogu se
stvoriti udubljenja ako je manji prenik tocila i moe doi do propadanja tocila i stvaraju
se epovi.

32. Dijamantska tocila.

- Dijamantska tocila se sastoje iz dva osnovna dela: tela tocila i radnog sloja
tocila. Telo se najee izrauje od legura aluminijuma, a oblici i dimenzije tela tocila sa
radnim slojem zavise od vrste operacije otrenja, olika povrine koja se otri.
- Prema obliku dele se na: koturasta, lonasta, tanjirasta i dr. Karakteristine dimenzije
su prenik tocila D, irina radnog sloja b, debljina radnog sloja s i prenik rupe d.

33. Tvrdi metali i vrsta tocila za njihovo otrenje.

- Liveni tvrdi metal: STELIT
Livena legura kobalta, volframa, hroma i ugljenika.tvrdoe je oko 56HRC. Kobalt je
osnovna komponenta i ima ulogu da povezuje carbide hroma u vrst rastvor. Po
otpornosti na habanja bolja je od brzoreznog elika. Stelit se nanosi posebim postupkom
STELIRANJEM kojim se ioplemenjuje alat (vezano za trakaste testere). Kod ostalih alata
stelit se koristi u obliku ploica razliitih olika i dimenzija, koje se leme za telo alata.
- Sinterovani tvrdi metal (TM)
Koristi se kod alata za drvo u obliku ploica razliitih oblika i dimenzija. Ploice se
izrauju presovanjem meavine karbida (WC; TiC; TaC i MoC) i kobalta kao vezivnog
sredstva, zatim se sinteruju u zatitnoj atmosferi na 1300-16000C. U odnosu na brzorezni
elik tvrdi metali imaju veu tvrdou i veu otpornost na habanje i toplotnu izdrljivost,
ali imaju manju ilavost.
- Za otrenje ploica od tvrdog metala koriste se tocila od silicijum karbida
veliine 20-32, sa keramikim vezivom. Dijamantska tocila se koriste za fino otrenje, a u
nekim skuajevima mogu biti zamenjena tocilima od karbida.

34. Postavljanje tocila na radon vreteno.

- U zavisnosti od oblika:
tocila za otrenje alata pomou vijaka ili trna
koturasta tocila - pomou trna i prirubnica
tocila sa segmentima - pomou draa posebne konstrukcije
U svim sluajevima se izmeu tocila i metalnog dela pribora stavlja se uloak od gume,
koe ili kartona. Tokom rada tocilo se po obimu neravnomerno troi pa se ono mora
poravnati i otriti.

35. Alat za izotravanje reznih alata.

- To su tocila za poravnjanje, elini vijci i dijamant (kod klasinih tocila).
Tocila za poravnjanje su od silicijum karbida ili elektrokorunda, odreenih
karakteristika, razliitog oblika prilagoenih raznim potrebama. elini valjci se
koriste za poravnjanje klasinih tocila. Valjci se postavljaju na nosae i
pomeranjem dovode u kontakt sa tocilom koje se poravnava. (OVO NIJE TAAN
ODGOVOR)

36. Vrste dijamantskih reznih alata.

-
37. Nain otrenja dijamantski reznih alata.
-

38. Klasifikacija reznog alata-podela.

- po nainu upotrebe, prema vrsti glavnog kretanja, prema nainu rezanja, prema
vrsti materijala, prema nainu stezanja, prema broju delova.

40. Klasifikacija reznog alata-po nainu upotrebe.

- Dele se na standardne i specijalne. Standardni alati imaju odreenu vrstu
oznake, slue za odreenu operaciju, imaju odreen kataloki broj i odreene
karakteristike. Standardi: nacionalni (JUS, GOST, DIN), internacionalni (ISO). Postoji i
standardi Evropske Unije koji se uvode i za ceo tehnoloki proces. Postoje i fabriki
standardi ali je tenja da njih bude to manje. Specijalni rezni alati - nema ih u
standardima, a ako ih moramo koristiti za odreene operacije, moramo imati crte i ako
ih koristimo dosta onda ih moramo fabriki standardizovati. Tei se da ovakvih alata
bude to manje.

41. Klasifikacija reznog alata prema vrsti glavnog kretanja.

- Kretanje alata moe biti pravolinijsko-oscilatorno (sa radnim i neradnim-
povratnim hodom ili sa oba radna). Oscilacije su jednake. Kod furnirskih noeva, gatera,
dekupir testere postoji radni i povratni(neradni) hod. Sledea vrsta je pravolinijsko-
neprekidno kretanje koje je zastupljeno kod tranih pila, lananih pila, lananih glodala.
I postoji rezni alat koji vri kruno kretanje (krune testere).

42. Klasifikacija reznog alata prema nainu rezanja.

- Rezanje sa nastajanjem stugotine i rezanje bez nastajanja strugotine.

43. Klasifikacija reznog alata prema vrsti materijala.

- Prema vrsti materijala rezni alati mogu biti jednorodni (od jedne vrste
materijala, uglj. elici i visokolegirani elici) i raznorodni(od dve vrste materijala).
Jednorodni mogu imati naglaene ivice pa mogu liiti kao da su raznorodni a da to nisu.
Raznorodne alate ine dve vrste materijala. Seivo je od optereeniji deo pa je izgraeno
od B i od TM. Od B koriste se za rezanje mekog drveta pri velikoj eksploataciji. Telo
alata je od manje kvalitetnog materijala. Veza tela i seiva reznog alata moe biti
razdvojiva i nerazdvojiva. Kruna pila, glodala imaju seivo od TM.

44. Klasifikacija reznog alata prema nainu stezanja.

- Prema nainu stezanja mogu biti nasadni i usadni. Usaivanje i nasaivanje na
radno vreteno. Gaterska pila se postavlja u uzengije usaivanjem, trana pila se nasauje
na tokove. Postije alati sa drkom i alati sa otvorom. Drkom se alat uvruje u
steznu glavu. Otvor slui za postavljanje alata na radno vreteno ili nosa alata.

45. Klasifikacija reznog alata prema broju delova.

- Prema broju delova rezni alati mogu biti jednodelni i viedelni.
46. Klasifikacija reznog alata viedelni alati - slog.
- Viedelni alati su oni alati koji istovremeno obavljaju vie operacija i
predstavljaju skup razliitih ili srodnih alata. Kod vieoperacijskih maina koriste se slog
alati koji istovremeno vre razliite operacije. Slog alata predstavlja slog dvodelnih
glodala za izradu pera i utora (ljeba) kod parketa. Postoje podesivi slogovi koji su
skuplji. Naleganje izmeu elemenata nesme da bude vrsto ve labavo.

47. Klasifikacija reznog alata viedelni alati podesivi alat.

- Viedelni alati su oni alati koji istovremeno obavljaju vie operacija i
predstavljaju skup razliitih ili srodnih alata.
- Ovi alati ine posebnu grupu reznih alata. Konstruktivno su reeni tako da se isti
alat ili slog alata mogu podeavati radi korienja za vie srodnih operacija kod kojih
treba menjati neke dimenzije. Ovi alati se najvie koriste za izradu elemenata veze,
parketa, brodskog poda i graevinske stolarije. Mogu se podeavati za neke operacije bez
skidanja sa radnog vretena.

48. Klasifikacija reznog alata viedelni alati sloeni alat.

- Viedelni alati su oni alati koji istovremeno obavljaju vie operacija i
predstavljaju skup razliitih ili srodnih alata. Sloeni rezni alati mogu izvoditi vei broj
tehnolokih operacija u jednom prolazu. Koriste se kod izrade prozora. Primer: ravna
glodala i kruna pila.

49. Elementi i delovi maina podela.

- Postolja, elementi i ureaji za baziranje predmeta obrade, pritisni ureaji, stezni
ureaji, nosai alata, elementi za pravolinijsko kretanje (voice), mehanizmi za glavno
kretanje, mehanizmi za pomono kretanje, prenosnici.

50. Elementi i delovi maina postolje.

- Postolje je osnovni , najmasivniji i po dimenzijama najvei deo maine. Sastoji
se od jednog ili vie meusobno povezanih delova. Oblik i veliina zavise od:
konstruktivne dispozicije maine, veliine predmeta obrade, veliine i olika alata,
veliine sile rezanja. Zidovi postolja se ojaavaju rebrima zbog utede materijala i zbog
smanjenja mase maine. Postolje moe biti i reetkasta konstrukcija. Liv koji se
upotrebljava za izradu postolja mora da proe proces starenja.
- Nekada se za izradu postolja koristi i elini lim. Delovi maina se u
konstrukciji spajaju zavarivanjem. Donji deo postolja koji nalee na temelj obino je
proiren u stopu radi vee povrine naleganja odnosno vee stabilnosti maine.

51. Elementi i delovi maina elementi za baziranje radni sto.

- Elementi za baziranje sloe da uruju predmet rada prilikom njegove obrade.
Osnova svega je davanje baze predmetu rada, i smanjivanje stepeni slobode kretanja.
Spreava se kretanje predmeta rada unazad. Pokretni nain oslanjanja je kada predmet
rada i radni sto ostvaruju trenje, ali se trudimo da to trenje bude to manje. Nepokretni
nain oslanjanja je kada je predmet rada fiksiran, a sve vrste kretanja vri rezni alat.
Radni sto se moe kretati zajedno sa predmetom rada koji miruje.

52. Elementi i delovi maina radna vretena.

- Veoma esto se javlja stezanje na konzolnom delu vratila. Takav ureaj se
naziva vreteno. U poreenju sa vratilima vretena imaju manje dimenzije i mogu se
podeavati, pomerati po dvema (trima) karakteristinim osama. esto su nagnuta.
Vretena mogu biti jednodelna i iz vie delova, jednostrana i dvostrana.

53. Elementi i delovi maina pomona radna vretena.

-

54. Elementi i delovi maina nosai alata.

- Nosa alata nosi alat neposredno ili preko radnog vretena, u izvesnim
sluajevima vodi alat i prima na sebe optereenja izazvana silom rezanja i eventualnim
udarcima pri radu. Nosa alata je kod nekih maina nepomian dok je kod nekih
omogueno njegovo pomeranje u raznim pravcima. Neki nosai alata se mogu naginjati
za izvestan ugao. Za vreme obrade nosa alata ili miruje a predmet rada se kree, ili se
nosa kree a predmet rada miruje, ili kombinacija ova dva sluaja. Pokretanje nosaa
alata moe biti mehaniko, runo ili automatski. Kod nekih maina postoje dva nosaa
alata koji se mogu pomerati iz svog osnovnog poloaja i time se tedi na vremenu za
zamenu alata.

55. Elementi i delovi maina prenosnici - podela.

- Kod mnogih maina i vidova obade kao i kod pojedinanih operacija, postoji
potreba razliitih veliina broja obrtaja ili broja hodova i smerova glavnog i pomonog
kretanja. Da bi se to postiglo izmeu pogonskog vratila i mehanizma za glavno i
pomono kretanje ugrauju se posebni podsistemi koji se zovu prenosnici.
Dele se na mehanike, hidrauline i pneumatske. Mehaniki slue za
stupnjevitu i kontinualnu promenu broja ortaja ili promenu smera. Hidraulini koriste se
kao prenosnici za glavna kretanja, pomona kretanja i kao prenosnici za promenu smera
glavnih i pomonih kretanja.

56. Elementi i delovi maina prenosnici za postupnu promenu kaini prenosnici.

-

57. Elementi i delovi maina prenosnici za kontinualnu promenu broja obrtaja i

smera kretanja frikcioni prenosnik - eoni.
- Od frikcionih prenosnika kod maina za obradu drveta najvie se koristi
frikcioni prenosnik sa diskovima. Ovaj prenosnik u isto vreme moe da slui i kao
prenosnik za promenu smera obrtanja. Frikcioni prenosnik se esto koristi za promenu
brzine pomonog kretanja. Jednostavne je konstrukcije, radi tiho , amortizuje udare i ima
brzo dejstvo. Nedostatak je netanost prenosa zbog proklizavanja i gubi se dosta ulazne
snage na trenje i klizanje.

58. Elementi i delovi maina elektromagnetna spojnica.

 - Ova spojnica se koristi za pokretanje nosaa alata (noa) kod maina za izradu
seenog furnira. (verovatno jo treba nauiti emu i njene delove koji su na strani 127.
KNJIGA I)

59. Elementi i delovi maina promena broja obrtaja pomou elektromotora.

- Menjanjem broja obrtaja pomou elektromotora vri se regulisanje brzine
glavnog i pomonog kretanja na mainama. Za pogon klasinih maina za obradu drveta
koriste se uglavnom motori naizmenine struje. Od njih najee su u primeni trofazni
asihroni motori. Kod asihronih motora promena broja obrtaja postie se promenom broja
magnetnih polova, promenom frekvencije ili promenom otpora u kolu rotora. Njegov broj
obrtaja je 3000min-1 pri 50Hz. Poveanjem frekvence moemo poveati broj obrtaja
motora i to se primenjuje kod maina kojima je potreban veliki broj obrtaja radnog
vretena (glodalice, rendisaljke). Promena frekvencije je u granicama od 100 do 400Hz i
time se moe postii broj obrtaja od 6000 do 24000min-1.

60. Elementi i delovi maina promena smera kretanja pomou elektromotora.

- Promena smera se moe postii promenom smera obrtanja elektromotora.
Promena smera glavnog i pomonog kretanja na mainama za obradu drveta sve vie se
vri primenom hidraulinih i pneumatskih prenosnika.

61. Elementi potrebni za proraun temelja i vrsta prorauna.

-

62. Tanost obrade.

- Tanost obrade je poklapanje idealnog modela sa dimenzijama predmeta rada.

63. Greka obrade i vrste greaka.

- Greke predstavljaju nedozvoljena odstupanja. Pojam tanosti definiemo na
nekoliko naina: greke mere, greke oblika, greke uzajamnog poloaja povrina, greke
kvaliteta povrine.
Greke mera - objektivne (greke sistema) i subjektivne (radnik).
Greke oblika - posledica su greke u podeavanju maina (npr. ugao) ili radiujsa
zaobljenja (greka reznog alata) ili zbog neke vrste ablona.
Greke uzajamnog poloaja povrina nastaje usled loeg merenja, i usled
greaka mere ili poloaja.
Greka kvaliteta povrine nevodi se rauna o reimu obrade tako da mogu
nastati makroneravnine, mikrotalasavost (hrapavost).
Greke se kalasoifikuju na dva naina: prema karakteru promene greke
(sistematske i sluajne) i prema toku obrade (pre, u toku, posle obrade).
Glavne inioce greaka ine: tehnologinost procesa, metod obrade, proizvodno
sredstvo, radnici koji uestvuju u procesu obrade, metod merenja.

64. Sistematske greke i nain nastajanja.

- Sistematska greka se menja po odreenom matematikom zakonu i ona je
konstanta i poveava se tokom obrade, vrlo retko se smanjuje. to sve vie idemo ka
finalizaciji predmeta rada greka je sve vea i prihvatljiva je ukoliko se nalazi u
propisanom tolerancijskom polju. Nastaju prilikom nepodeenosti reznog alata, prilikom
postavljanja reznog alata, usled geometrijske netanosti maine. Kada se utvruje
sistematska greka utvruje se geometrijska tanost maine.

65. Sluajne greke.

- Sluajne greke se javljaju os sluaja do sluaja i na njih nemoemo da utiemo.
Primeri: unutranja naprezanja u predmetu rada, havarija alata, nestabilnost reima
obrade, nestabilnost napona el. struje.

66. Klasifikacija gatera prema ravni rezanja.

- Prema ravni rezanja gateri se dele na verikalne i horizontalne gatere.

67. Klasifikacija vertikalnih gatera prema broju etaa i broju kretaa.

- Postoje dvoetani gateri ili industrijski gateri u odnosu na ostale imaju vei
kapacitet i koriste se u industrijskim pogonima. Pogonski deo maine se smeta u jednoj
etai zgrade, a radni deo u proizvodnoj hali.
- Postoje gateri sa skraenom kretaom koji se mogu postaviti u jednoj etai
zgrade sa manjim ukopom, a gateri sa gornjim pogonom mogu da se postavljaju na temelj
u nivou terena ili na pokretna postolja. Obe vrste ovih gatera malog su kapaciteta.
- Prema broju kretaa: jedna kretaa i kolenasto vratilo (za etinare), sa
kolenastim radnim vratilom i dve kretae i ispustom u podu.

68. Stezni ureaji gaterskih pila podela prema nainu zatezanja.

- Stezanje i zatezanje gaterskih alata vri se pomou ureaja koji se nazivaju
uzengije. Uzengiju ini glava uzengije, vrat i kapa preko koje se spajaju sa pilom. Prema
nainu spajanja postoji razdvojiva i nerazdvojiva veza. Kod razdvojive veze nosa je
obraen u obliku lastinog repa. Svaka pila se moe izvui pomou manetni tako da
prilikom promene pile uzengija se nemora skidati. to se tie tipova zatrzanja oni mogu
biti: pomou klina, klina i ekcentra, vijka i hidraulinim nainom.. Pomou klina sa
nagibom vrimo zatezanje. Pomou ekcentra zateemo pilu povlaenjem ekscentra u
odreeni poloaj. Povou vijka izvlaimo deo vrata uzengije i na taj nain vrimo
zatezanje. Hidraulini nain zatezanja vri se podizanjem ventila koji podiu uzrngije
usled poveanja pritiska. Pritisak nastaje obrtanjem klipnjae u jednom smeru.

69. Okivanje gaterskih pila.

- Sve gaterske pile su standardizovane , pa ih kupujemo okovane. Okivanje se vri
zakovicama pomou kojih postavljamo manetne 200-300mm irine.

70. Priprema i odravanje lista pile pravost lene ivice.

- Pravost lene ivice se kontrolie tako to pilu postavljamo na elinu plou.
Zatim uzimamo duinu lenjira duine rezne ivice i kontroliemo pravost lene ivice. Na
njoj se mogu javiti udubljenja ili ispupanja koja treba obeleiti. Za razliite vrste greaka
koriste se razliite vrte ekia. Pilu postavimo na sferian nakovanj i lagano odmerenim
udarcima ekia udaramo. Ako je ispupenje onda udaramo blie nazubu (ka sebi) i na taj
nain se materijal povlai.
71. Priprema i odravanje lista pile izvitoperenost lista.
- Izvitoperenost lista predstavlja greku zbog loe pripreme lista pile. Nastaje
zbog dueg rada alata nego to je dozvoljeno. Pila se postavlja vertikalno na ravnu
elinu plou i ako se vidi razmet onda je to pravilan list. Postoji leva, desna i obostrana
izvitoperenost.
- Leva se otklanja tako to postavimo pilu na nakovanj i udarcima ekiem
ispravimo.
- Desna se otklanja udarcima ekiem pod uglom od 450.

72. Priprema i odravanje lista pile neravnost lista.

- Neravnost lista se kontrolie tako to postavimo pilu na ravnu plou, zatim
postavljamo lenjir pod uglom od 450 i pratimo da li ima ispupenja. Kontrola se vri
nakon svakog skidanja lista pile. Postoje dva naina za otklanjanje.
- Neravnost se uklanja valjanjem i ekianjem. Javlja se zbog prekomernog
zagrevanja. Potvrda neravnosti je plavetnilo i ta mesta se obavezno kontroliu. Ta mesta
dovodimo na kruni ili eliptini oblik, i ukrtenim udarcima ekia (X) kreemo od
periferije ka centru neravnine.

73. Priprema i odravanje lista pile otputenost lista.

- Vri se zbog izjednaavanja naprezanja u poprenom preseku lista u toku rada
lista pile. Moe se raditi na hladno i na toplo. Uzimamo list pile (sve pile iznad 60mm se
otputaju). Prilikom rezanja jedan deo rada se pretvara u toplotnu energiju. Posto je drvo
slab provodnik toplote pa toplota ide na list pile. Najvea toplota u pili je na lenoj strani.
Usled poveanja temperature dolazi do irenja i pada napona. Dolazi do iduivanja i pila
postaje labava, poinje da eta i to dovodi do greaka obrade. Pravimo otputen list
najvei ugib je na sredini lista (0,3-0,7mm). Nesme biti manje izduenje od toplotne
dilatacije.

74. Priprema i odravanje nazuba pile razmetanje opis operacija.

- Razmetanje zuba pile je jedan od naina da bi proirili propiljak. 1/3 do
visine zuba se otklanja (razmee) na jednu stranu. ista propiljka je svaki 3., 5., 7. zub i
on se ne razmee. Razmetanje se nikako nevri iz korena zuba.
- Postupak razmetanja zuba vri se runim alatima (runim putem) i pomou
maina (automata). Razmetanje pomou maina je taniji. Prilikom razmetanja zuba
savija se deo seiva do 1/3 visine zuba. Pravilno razmetanje zuba vri se sa
poluprenicima r1 i r2 . Pravilno razmetnuti zubi obezbeuju veu postojanost alata i
ostvaruju bolji kvalitet obrade. Najnepravilnje bi bilo kada bi zubi alata bili razmaknuti iz
korena, jer bi time zubi u korenu bili izloeni veem naprezanju, a kvalitet obrade bio bi
loiji.

75. Priprema i odravanje lista pile otrenje, opis otrenja i oprema za otrenje.
-

NURAENA PITANJA:
29, 42, 45, 58, 62 nepotpuni odgovori
35, 36, 37, 53, 56, 61, 75 bez odgovora