Vinsent van Gog je jedan od najuticajnijih i najpoznatijih holandskih slikara nakon Rembranta, iako je za

ivota bio siromaan i nepoznat. Bio je slikar postimpresionizma, iji rad je zapaen zbog lepote, emocija i
boja. Izvrio je snaan uticaj na umetnost 20. veka.
ivot i dela Vinsenta van Goga
Vinsent van Gog je roen 30. marta 1853. godine u Zindertu, u Holandiji. Kao dete je bio veoma miran, tih i povuen.
Od majke je nasledio ljubav prema prirodi i talent za slikanje. Van Gog je roen tano godinu dana nakon
mrtvoroenog brata, koji se takoe zvao Vinsent. Kada je imao petnaest godina, Vinsent je bio primoran da napusti
kolu i da se zaposli zbog finansijskih problema. Dobio je posao u firmi svoga ujaka, koja je trgovala umetninama. Van
Gog je ve tada znao francuski, engleski i nemaki jezik pored svog maternjeg holandskog.
Van Gog se seli 1873. godine u London zajedno sa svojim stricem, gde nastavlja da se bavi prodajom umetnikih
dela. Tu se zaljubljuje u englesku kulturu i u svoje slobodno vreme poseuje galerije, a zavoleo je i dela arlsa
Dikensa i Dorda Eliota. Zaljubio se u erku svoje gazdarice i kada ga je ona odbila Vinsent je doiveo nervni slom.
Bacio je sve svoje knjige osim Biblije i posvetio ivot bogu. Otpustili su ga sa posla jer je govorio kupcima da ne
kupuju bezvredna umetnika dela.
Tek tada je poeo ozbiljno da razmatra sveteniki poziv. Vredno se spremao da poloi ispite na fakultetu za teologiju
u Amsterdamu. Nakon godinu dana uenja odbio je da polae ispit iz latinskog jezika nazivajui ga mrtvim jezikom
siromanih ljudi.

Vinsent van Gog Suncokreti

U jesen 1880. godine Van Gog je odluio da se preseli u Brisel i da postane umetnik. Tek tada poinje ozbiljno da se
bavi slikanjem. Poto nije nikada uio slikarstvo, Vinsentov mlai brat Teo mu nudi finansijsku pomo.
Vinsent van Gog je mnogo putovao i na tim putovanjima je uspevao da proda po koje svoje delo. Preselio se u Hag i
tu se zaljubio u Klasinu Mariju Hornik, prostitutku i alkoholiarku. Ona mu je bila model i ljubavnica.

Kada ga je Klasina napustila, Vang Gog je pao u teku depresiju. Umetnost ga je odravala u ivotu. Godine 1886.
Vinsent je odluio da se preseli u Pariz kod svog brata Tea. U Parizu se prvi put susreo sa slikama impresionizma,
kojima je bio oduevljen. Poeo je da ui i da bi u utedeo on i njegovi prijatelji su pozirali jedni drugima umesto da
plate modele.
U februaru 1888. godine Vinsent je otiao na jug Francuske u malu utu kuu, gde je troio vie novca na boje nego
na hranu. Otuio se od sveta i pao u duboku depresiju. Patio je i od epilepsije. Prema nekim podacima u to vreme je
odsekao sebi uvo i naslikao svoj uveni autoportret.

Nakon brojnih napada i nakon to je nekoliko puta bio hospitalizovan, Van Gog je 29. jula 1890. godine izvrio
samoubistvo pucajui sebi u grudi. Imao je trideset sedam godina kada je preminuo.

Vinsent van Gog je stvorio vie od 2100 dela koja obuhvataju 860 ulja na platnu i vie od 1300 akvarela, crtea, skica
i grafika. Crtao je pejzae, autoportrete, mrtvu prirodu i portrete.
 Crveni vinogradi

Njegova najpoznatija dela su:

Ljudi koji jedu krompir,

Suncokreti,
Zvezdana no,
itno polje i empresi,
Crveni vinogradi,
Noni kafe,
Autoportret,
Portert doktora Gaea,
Umetnikova spavaa soba u Arlu
Vrednost umetnikih dela Vinsenta van Goga
Slike koje je Vinsent van Gog stvorio nisu imale vrednost za njegovog ivota, kada je uspeo da proda samo jednu
Crveni vinogradi. Meutm, nakon njegove smrti cene umetnikih dela koje je naslikao poele su naglo da rastu. Ovo
su neke od najskuplje prodatih slika Vinsenta van Goga:

30. marta 1987. godine slika iz serije Suncokreti prodata je u Londonu japanskoj zastupnici Yasuda Comp.
za 24,75 miliona funti.
11. novembar 1987. godine sliku Irisi kupio je australijski biznismen Alan Bond u Njujorku za 53,9
miliona dolara.
15. maja 1990. godine sliku Portret Dr. Gacheta kupio je japanski biznismen Ryoei Saito u Njujorku
za 82,5 miliona dolara.
1993. godine slika itno polje sa empresima prodata je Valteru Anenbergu, amerikom izdavau za 57
miliona dolara.
19. novembar 1998. godine sliku Autoportret bez brade (Portrait de lartiste sans barbe) prodata je u
Njujorkuu za 71,5 miliona dolara.