POVRINSKE POJAVE

ADSORPCIJA
Povrina vrstih i tenih supstanci se specifino ponaa i to je ta povrina razvijenija to ta
specifinost vie dolazi do izraaja. Usitnjavanjem supstanci ta se povrina razvija. Npr.
supstanca oblika kocke sa ivicom 1 cm ima P=6 cm2. Ako se ova kocka usitni na kocke sa
ivicom 1 mm dobija se 1000 kocki ukupne povrine 60 cm2 (ako je l=1x10-6 cm; 1x1018
kocki; P=6x106 cm2 itd.). Ako je neka pojava uslovljena povrinom vrste faze, razvijanjem
povrine pojava dolazi sve vie do izraaja (procesi u praksi:flotacija mineralnih sirovina,
adsorpcija, bojenje tkanine, jonski izmenjivai).

POVRINSKI NAPON
gasna faza
Povrinski napon se javlja kao posledica
granica faza neuniformnih meumolekulskih interakcija
na meufaznoj granici. Naime, privlane sile
izmeu molekula u unutranjosti tenosti su u
ravnotei jer je svaki molekul okruen sa svih
strana istim molekulima pa je rezultujua sila
tena faza

To nije sluaj sa molekulima na povrini koji su sa jedne strane okrueni npr. molekulima
nekog gasa koji nisu u stanju da uravnotee privlane sile molekula tenosti pa se javlja
rezultujua sila ka unutranjosti tenosti (tangencijalno zatezanje).
Posledica ovoga je da se molekuli u povrinskom sloju tenosti nalaze pod dejstvom sila
odnosno pritiska koji je upravljen u unutranjost tenosti- KOHEZIONA SILA
(KOHEZIONI PRITISAK).
Da bi se molekul iz unutranjosti tenosti doveo na povrinu potrebno je izvriti odreeni rad
nasuprot te kohezione sile to ukazuje na to da molekuli na povrini imaju viak potencijalne
energije-POVRINSKA ENERGIJA. Dovoenje molekula na povrinu znai poveanje
povrine a obrnuto smanjenje. Ravnoteno stanje je stanje minimuma potencijalne energije;
sistem e teiti tom minimumu tako da povrina tenosti tei da ima najmanju moguu vrednost
tj. da se skupi (sferni oblik)-kap tenosti koja se obrazuje pri isticanju tenosti kroz kapilaru.
Sila koja tei da smanji povrinu tenosti zove se POVRINSKI NAPON.

POVRINSKI NAPON:
-sila normalna na jedinicu duine povrine tenosti (Nm-1)
-rad utroen za jedininu promenu povrine (Jm-2=Nm-1)

Sledi direktna veza izmeu povrinskog napona i kohezije u tenosti: to u nekoj tenosti
postoje vee kohezione sile ta tenost prua vei otpor poveanju povrine. Tako je npr. kod
vode, poto je dipol, jae kohezione sile, prua se vei otpor pa je vei i povrinski napon.

Povrinski napon je funkcija temperature-opada sa porastom temperature

 ADSORPCIJA
Kada se dve faze dodiruju one su razdvojene graninim slojem

faza
A AA' i BB'-granine povrine faza

S
-granini sloj gde se sastav menja od iste faze
B
do sastava iste faze . Zbog malog dometa
meumolekulskih sila, granini sloj nije deblji od
faza nekoliko molekulskih prenika pa se kae da ima
povrinu a nema debljinu
Granina oblast izmeu dve faze (AA'BB')- sastav sistema nije isti zbog povrinskih pojava koje
se javljaju na dodirnoj povrini.

Kao to je reeno povrina tenosti se nalazi u stanju napona, tei da smanji slobodnu energiju
povrine smanjenjem slobodne povrine.

Do smanjenja slobodne energije povrine moe doi i poveanjem koncentracije rastvorene

supstance na povrini u odnosu na ostali deo rastvora.
ADSORPCIJA-pojava da se na povrini faze povea ili smanjuje (desorpcija-negativna
adsorpcija) koncentracija neke komponente pri emu se smanjuje slobodna energija povrine.
ADSORBAT- supstanca koja se adsorbuje
ADSORBENS- supstanca na kojoj se adsorbuje
Mogua je istovremeno i APSORPCIJA (prodiranje supstance unutar faze) pa se esto koristi
termin SORPCIJA.
Adsorpcija moe da bude:
-na povrini vrste faze
-na povrini tenosti iz gasne ili tene faze.

ADSORPCIJA NA POVRINI TENOSTI

POVRINSKI AKTIVNE SUPSTANCE: supstance koje smanjuju povrinski napon rastvora

tako to se koncentruju na povrini rastvora pa e koncentracija biti vea na povrini nego u
glavnini rastvora (sapuni i deterdenti).
POVRINSKI NEAKTIVNE SUPSTANCE: supstance koje poveavaju povrinski napon
(negativna adsorpcija na graninoj povrini) kao to su npr. elektroliti koji takvu aktivnost
pokazuju zbog jakih elektrostatikih sila pa je vea koncentracija u glavnini rastvora.
 POVRINSKA AKTIVNOST: kvantitativna mera adsorpcije supstance na povrini rastvora

Adsorpcija na povrini rastvora se definie kao viak ili manjak koliine rastvorka u graninom
sloju u odnosu na koliinu u unutranjosti faze po jedinici povrine graninog sloja:
molovi u graninom sloju

povrinska koncentracija molovi rastvorene supstance u jedinici

rastvorene supstance zapremine rastvora

granina povrina

koncentracija adsorbovane komponente-kmolm-2(>0 ili <0)

 GIBSOVA ADSORPCIONA IZOTERMA ZA ADSORPCIJU NA POVRINI TENOSTI
(veza izmeu adsorpcije i povrinskog napona)

Supstance koje smanju povrinski napon d<0 imae poveanu povrinsku koncentraciju tj.
>0 POZITIVNA ADSORPCIJA.
Supstance koje poveavaju povrinski napon d>0 imae smanjenu povrinsku aktivnost tj.
<0-one se desorbuju odnosno imaju manju koncentraciju u povrinskom sloju-NEGATIVNA
ADSORPCIJA.
 ADSORPCIJA NA VRSTOJ POVRINI
Molekuli, atomi ili joni na vrstoj povrini nemaju zasieno polje sila (neravnotenost sila) pa
adsorbovanje estica iz gasne faze ili tene faze smanjuje povrinsku energiju.
Dobri vrsti adsorbensi: silika-gel i aktivni ugalj.
Ako se posmatra jedan adsorbens pri razliitim uslovima: priroda adsorbovane supstance,
temperatura, pritisak gasa, povrina adsorbensa, dolazi se do zakljuka da koliina adsorbovane
supstance zavisi od svih ovih faktora:
-sa porastom Tk gasa raste i koliina adsorbovanog gasa. to je vea kritina temperatura gasa to
je gas lake prevesti u tenost pa sledi da se gas utoliko vie adsorbuje ukoliko je gas lake
kondenzovati
-koliina adsorbovane supstance je manja to je temperatura vea jer je adsorpcija egzoterman
proces
-poveanje P poveava adsorpciju
-poveanje povrine adsorbensa poveava adsorpciju.
TOPLOTA ADSORPCIJE adsH<0: pri adsorpcija gasa na vrstoj povrini dolazi do smanjenja
S sistema (sistem postaje ureeniji) pa sledi da S okoline mora da raste da bi ukupna entropija
izolovanog sistema bila vea od 0. Da bi entropija okoline rasla ona mora da primi neku koliinu
toplote odnosno pri adsorpciji se oslobaa energija u okolinu.
Adsorpcija se kvantitativno izraava preko:
Zaposednutosti povrine (odnos broja zaposednutih mesta i broja raspoloivih mesta; kree
se od 0 do 1)
Brzina adsorpcije vads (promena pokrivenosti povrine u jedinici vremena)
U zavisnosti od naina vezivanja adsorbata za povrinu adsorbensa, razlikuju se:
-FIZIKA ADSORPCIJA (FIZISORPCIJA)
-HEMIJSKA ADSORPCIJA (HEMISORPCIJA)
FIZIKA ADSORPCIJA
-izmeu adsorbata i adsorbensa se ostvaruju Vandervalsove sile (sile koje uestvuju u
kondenzaciji gasa)
-sile su slabe ali dugog dometa pa je mogua i vieslojna adsorpcija
-koliina adsorbovane supstance zavisi od prirode adsorbensa a veoma retko od prirode adsorbata
-reverzibilna je i nema energiju aktivacije
-deava se ispod take kljuanja adsorbata

HEMIJSKA ADSORPCIJA
-gradi se hemijska veza (kovalentna)
-ove sile su jake ali kratkog dometa pa je monoslojna
-odigrava se i na visokim temperaturama
-obzirom da se gradi hemijska veza zavisi i od prirode adsorbensa i od prirode adsorbata
-moe da se odigrava spontano i brzo i to je neaktivirana adsorpcija
-moe da zahteva neku energiju aktivacije i to je aktivirana adsorpcija
-ireverzibilna je

Fizisorpcija je ea od hemisorpcije. Moe se desiti da nastupi fizisorpcija preko

hemisorpcije ili da u jednoj oblasti temperature bude fizisorpcija a u drugoj hemisorpcija.
ADSORPCIONA RAVNOTEA: posle izvesno vremena uspostavlja se stanje adsorpcione
ravnotee koja ima dinamiki karakter (vads=vdes).

Parametri stanja: P, T i nads, odnosno broj molova adsorbovane supstance po jedinici povrine ili
mase adsorbensa zavisi od ravnotenog pritiska gasa i temperature (odnosno od c ako je
adsorpcija iz rastvora).

Jedan od ovih parametara se dri konstantnim:

T=const. nads=f(P) ADSORPCIONA IZOTERMA
P=const. nads=f(T) ADSORPCIONA IZOBARA
nads=const. P=f(T) ADSORPCIONA IZOSTERA

Meri se pritisak za razliite T pri nads=const. na osnovu ega se odreuje H.

Obino se koliina adsorbata prikazuje kao zapremina gasa po jedinici mase adsorbensa u
funkciji od relativnog pritiska P/P0 gde je P-ravnoteni pritisak gasa; P0-napon pare adsorbata u
tenom stanju na posmatranoj temperature.
 TIPOVI ADSORPCIONIH IZOTERMI

V V

P/Po P/Po Kada P/P01 koliina adsorbovanog gasa naglo raste jer
V V se tada gas kondenzuje.
Prvi tip izoterme je svojstven za hemisorpciju a svih pet
za fizisorpciju.

P/Po P/Po

P/Po
Za prvi tip adsorpcione izoterme vai FROJNDLIHOVA JEDNAINA:

masa ili zapremina

adsorbovanog gasa

ravnoteni pritisak gasa

masa adsorbensa

k i n su empirijske konstante koje zavise od temperature i prirode adsorbensa i adsorbata.

Sa porastom P u poetku adsorbovana zapremina gasa raste brzo a zatim se lagano

pribliava nekoj graninoj vrednosti kada je povrina prekrivena molekulima gasa

odseak nagib

za adsorpciju iz rastvora
ravnotena koncentracija rastvorene supstance
 LANGMIROVA ADSORPCIONA IZOTERMA
Langmir je izveo univerzalniju jednainu za adsorpcionu izotermu tipa I. Posmatrao je
hemisorpciju O2 na W polazei od pretpostavki:
-gas koji se adsorbuje se ponaa kao idealan
-vrsta povrina uniformna sa konstantnim brojem ekvivalentnih mesta za adsorpciju
-formira se monosloj
-nema interakcija izmeu adsorbovanih molekula
-verovatnoa da se molekul vee za slobodno mesto ili da ga napusti ne zavisi od zauzetosti
ostalih mesta.
Langmir kae da se istovremeno deavaju dva suprotna procesa:
-adsorpcija molekula iz gasne faze na vrstu povrinu (kondenzacija)
-desorpcija molekula sa povrine ponovo u gasnu fazu (isparavanje)
Na poetku su sva mesta slobodna pa svaki molekul gasa pri sudaru sa povrinom biva vezan za
nju tj. kondenzuje se i tada je vads najvea.Sa napredovanjem adsorpcije broj slobodnih mesta
opada i molekul biva adsorbovan samo pri sudaru sa delom nezaposednute povrine tako da
poetna brzina opada. Adsorbovani molekuli mogu, kada dostignu dovoljnu Ek da se otkinu od
povrine i da preu u gasnu fazu.Brzina ove desorpcije (isparavanja) zavisi od prekrivenosti
povrine i postaje sve vea to proces adsorpcije napreduje odnosno to je vea zaposednutost
povrine.
U odreenom momentu se ove dve brzine izjednaavaju i uspostavlja se stanje dinamike
adsorpcione ravnotee kada je broj molekula koji se u jedinici vremena adsorbuje=broju
molekula koji se desorbuju.
Prema kinetikoj teoriji gasova, brzina kojom molekuli udaraju u jedinicu povrine je
proporcionalna P gasa pa sledi da je i brzina adsorpcije

raspoloiva povrina
zaposednuta mesta

KOEFICIJENT ADSORPCIJE (konstanta za svaki sistem i T)

LANGMIROVA ADSORPCIONA IZOTERMA

zadovoljava linearnost u veini sluajeva hemisorpcije dok u veini sluajeva fizisorpcije ne
zadovoljava
 na nekom pritisku P se moe izraziti i kao V/Vmax gde je V-zapremina gasa adsorbovana na
pritisku P a Vmax granina zapremina pri visokim P (monosloj prekriva itavu povrinu)
Sledi:

nagib
odseak
Dva granina sluaja:
1. veoma visoki pritisci

adsorbovana koliina dostie maksimalnu i konstantnu vrednost; povrina potpuno

pokrivena monoslojem i kriva dostie plato

2. veoma niski pritisci

pravolinijska zavisnost
U oblasti srednjih pritisaka:

Frojndlihova adsorpciona izoterma

Frojndlihova adsorpciona izoterma je poseban sluaj

opte Langmirove izoterme i vai u ogranienoj
x/m oblasti P.
const.

log deo

pravolinijski deo

P
Moe se adsorbovati smea gasova i tada uslov ravnotee mora biti istovremeno ispunjen za
sve gasove.
Pri adsorpciji moe da doe do disocijacije gasa i tada su za adsorpciju potrebna dva
adsorpciona mesta pa je brzina adsorpcije proporcionalna P i verovatnoi da oba atoma
nastala disocijacijom nau svoje mesto