DIZAJN ISTRAIVANJA 3

STRUKTURA DIZAJNA
1 (PLANA) ISTRAIVANJA

TEMA

Bez obzira na cilj, oblast ili metodologiju istraivanja, plan uvek sadri
iste osnovne elemente, tj. ima istu strukturu. Pre svega, treba postaviti cilj
istraivanja, koji formuliemo kao TEMU, odnosno naslov. Tema e najee
imati tri sastavna dela: UZROK, ISHOD (POSLEDICA) i POPULACIJU na kojoj se
sprovodi istraivanje. Razlog za ovakvu strukturu teme lei u injenici da mi
obino tragamo za uzrono-posledinom vezom, tj. pokuavamo da utvrdimo
koji faktor utie na odreenu pojavu koja nas interesuje u optoj ili nekoj spe-
cifinoj populaciji. Na primer, moe nas interesovati da li boja oiju (UZROK)
utie na najvii stepen steenog obrazovanja tokom ivota (ISHOD) kod stano-
vnika Srbije (POPULACIJA). U tom sluaju tema bi mogla glasiti: Ispitivanje
uticaja BOJE OIJU na NAJVII STEPEN OBRAZOVANJA steen tokom ivota
kod STANOVNIKA SRBIJE. Studije koje se bave uzrono-posledinim vezama
nazivamo analitikim.
Ukoliko uzrok postoji samo u dva oblika, mi emo onda u naem
istraivanju zapravo uporeivati efekat svakog od pojedinanih oblika na
ishod. Tada se u temi umesto jednog uzroka pojavljuju njegova dva sastavna
dela: glavni faktor i komparator. Tema tada treba da ima 4 dela: GLAVNI FAK-
TOR, KOMPARATOR, ISHOD i POPULACIJU. Ako uzmemo uslovno da postoje
samo dve boje oiju, svetla i tamna, tema iz naeg prethodnog primera bi
4 SLOBODAN M. JANKOVI

mogla da glasi: Uporeenje uticaja svetle (GLAVNI FAKTOR) i tamne (KOM-

PARATOR) boje oiju na najvii stepen obrazovanja steen tokom ivota
(ISHOD) kod stanovnika Srbije (POPULACIJA).
Ponekad nae interesovanje nee obuhvatiti ispitivanje uzrono-posle-
dine veze, ve samo utvrivanje da li ISHOD postoji u populaciji, i kolika je
njegova uestalost ili intenzitet. Tada UZROK ne postoji, i nee ga biti u temi. U
naem primeru bi takva tema mogla da glasi: Kako je najvii stepen obrazo-
vanja steen tokom ivota distribuiran (ISHOD) u stanovnitvu Srbije (POPU-
LACIJA) (ili jednostavnije reeno, koji procenat stanovnika Srbije ima zavre-
nu najvie osnovnu kolu, srednju kolu, fakultet, magistraturu ili doktorat).
Studije koje ne ispituju uzrono posledinu vezu nazivamo deskriptivnim.
Postavljanje teme je kljuni korak u izradi dizajna istraivanja. Kao to
je ve pomenuto ranije, tema mora biti inovativna i izvodljiva. Kako dolazimo
do dobre teme? Za one koji su ve zaposleni i aktivno rade, najbolji put je da
razmotre probleme u praksi koje su uoili, i koji se do sada nisu adekvatno
reavali. Takvi problemi se obino ne reavaju zato to se o njima, njihovim
uzrocima ili mogunostima za otklanjanje malo zna. Treba samo povesti
rauna da slabo poznavanje i reavanje problema u praksi nije moda specifi-
nost Srbije, tj. da nije posledica neobavetenosti, neznanja ili nemara naih
ljudi. U ovom poslednjem sluaju, tema koju bi postavili e dati odgovor koji
nije doprinos znanju ljudske rase uopte, ve poznavanju slabosti organizacije
drutva u Srbiji, iz ega druge sredine ne mogu mnogo nauiti. Rezultat istra-
ivanja treba da ima univerzalni znaaj, tj. makar minimalnu primenjivost u
svim drutvima; u protivnom ne moemo govoriti o naunom saznanju, ve
samo o utvrivanju pojedinanih injenica. Na primer, ako istraivanjem
pokaemo da je u Srbiji smrtnost pasa lutalica velika i vea nego u drugim
zemljama, to ne znai mnogo nikome. Meutim, ako pokaemo da je najei
uzrok smrti gaenje motornim vozilom, to moe i drugim sredinama posluiti
 DIZAJN ISTRAIVANJA 5

da ispitaju bezbednost svojih saobraajnica i planiraju najracionalnije metode

poboljanja bezbednosti.
Drugi nain dolaska do dobre teme je temeljito itanje publikovanih
naunih studija iz oblasti koja nas zanima. Kada se udubimo u odreenu oblast
i shvatimo najvanije uzrono-posledine veze, brzo e nam postati jasno ta
jo u toj oblasti nije poznato, pa e nam se mogue teme same nametnuti.
Meutim, ovde treba biti oprezan. Kada itamo naunu literaturu treba da
ovladamo vetinom prepoznavanja pseudonaunih publikacija (publikacije sa
tvrdnjama koje nisu zasnovane na istraivanju, ali koje se prikazuju kao nau-
ne injenice) i publikacija ijim rezultatima se ne moe verovati jer metodolo-
gija istraivanja nije bila ispravna. Takve publikacije treba odmah odbaciti i
koncentrisati se samo na prave naune radove, sa validnom metodologijom.
Ovde se mora rei da istraivaima-poetnicima nije lako da ovladaju veti-
nom odvajanja ita od kukolja, pa im tu mogu biti od velike koristi mentori i
dobronamerni iskusni istraivai.
Poto su oba naina dolaska do teme mukotrpna i zahtevaju vreme,
mnogi mladi istraivai pribegavaju preici, tj. trae ve gotovu temu od
iskusnog mentora ili istraivake grupe koja ima puno uspeha u objavljivanju
svojih rezultata. To nekada uspe, a nekada ne, ali uvek ima jednu negativnu
posledicu po mlade istraivae: ne osposobe se za samostalno planiranje istra-
ivanja od poetka do kraja, i ne razvijaju kritiko miljenje, tako da mogu na-
staviti da gree tamo gde je greio njihov mentor ili istraivaka grupa kojoj su
se prikljuili. Sam postaviti svoju temu istraivanja i napraviti kompletan
dizajn je nezamenljivo iskustvo koje daje plodove tokom itave istraivake
karijere.
6 SLOBODAN M. JANKOVI

IZBOR METODA (VRSTE) ISTRAIVANJA

Kada smo postavili (izabrali) temu, treba da odluimo koji metod

istraivanja emo primeniti. Mada se ista tema moe istraivati pomou vie
metoda, obino je jedan od njih najpogodniji za odreenu temu, tj. do rezultata
se moe doi najbre i sa najveom pouzdanou. U razmiljanjima o metodu
treba poi od najire podele, a zatim se postepeno sputati do konkretnog
metoda, razmatrajui usput prednosti i mane svih ostalih metoda.
Najpre treba odluiti da li e se u istraivanju koristiti eksperi-
mentalni,opservacioni ili teorijski metod. Ovo je osnovna podela, koja se
zasniva na razliitom pristupu populaciji koju istraujemo (populaciju ovde
shvatamo u najirem znaenju, kao populaciju ljudi, ivotinja, biljaka, ili njiho-
vih delova). Kod eksperimentalnih metoda mi primenjujemo neku interven-
ciju na populaciji koja je predmet istraivanja samo radi samog istraivanja, a
zatim pratimo promene koje nastaju kao posledica te intervencije. Kod opser-
vacionih metoda sa populacijom se postupa na isti nain kao i izvan studije, a
mi kao istraivai samo beleimo sve to se sa populacijom dogaa. Najzad,
kod teorijskih metoda pokuavamo da objasnimo ono to se dogaa ili e se
tek dogoditi u populaciji, koristei postavljanje verbalnih ili matematikih teo-
rija i/ili modela.
Sutina eksperimentalnih metoda istraivanja je u izdvajanju jednog
nezavisnog faktora (varijable), njegovoj kontrolisanoj primeni i praenju
intenziteta efekta (sinonimi: ishod, zavisna varijabla) na populaciji koja se
istrauje. Svi drugi faktori (nezavisne i zbunjujue varijable) koji mogu uticati
na efekat (ishod, zavisnu varijablu) se strogo kontroliu kroz postavljanje
eksperimentalnih uslova ili kroz iskljuivanje pojedinih subjekata istraivanja,
kako bi se njihov uticaj eliminisao. Dakle, u eksperimentalnim studijama su
ispitanici jako selekcionisani, to nekada moe stvoriti problem nedovoljnog
broja ispitanika sa traenim karakteristikama koji su dostupni istraivaima.
 DIZAJN ISTRAIVANJA 7

S druge strane, kod opservacionih metoda mi se trudimo da osim glav-

ne nezavisne varijable, iji uticaj na ishod nas najvie interesuje, zabeleimo
sve ostale nezavisne ili zbunjujue faktore (varijable) koji postoje kod ispita-
nika, kako bismo kasnije u obradi rezultata statistikim metodama iskljuili
njihov uticaj na ishod, i razumeli kako zaista glavna nezavisna varijabla deluje
na ishod. Dakle, kod opservacionih studija ispitanici nisu jako selekcionisani,
ali zato moramo uzeti u obzir sve mogue faktore koji imaju bilo kakav uticaj
na ishod, tj. na zavisnu varijablu.
U teorijskim studijama prvo konstruiemo teoriju koja objanjava
odreene uzrono-posledine veze u vidu nekog modela tj. sistema, a zatim
postupkom validacije proveravamo da li rezultati modela adekvatno opisuju
stvarnost. Validacija ima vie aspekata: konceptualna provera, provera ulaznih
podataka u teoriju ili model, kontrola kalkulacija i uporeenje rezultata teori-
je/modela sa rezultatima neke druge metode istraivanja iste teme. Koncep-
tualnu proveru treba da obavi nezavisan tim strunjaka za oblast kojom se
bavi teorija/model, koji utvruje da li su postavke i struktura teorije/modela u
skladu sa dotadanjim konceptima u toj oblasti. Na primer, ako se model bavi
predvianjem ishoda leenja kohorte pacijenata sa HOBP-om, proverava se da
li su u obzir uzete sve najsavremenije metode leenja i da li se uvode onim
redosledom kako to savetuju vodii dobre prakse, da li spektar teine bolesti
virtuelne kohorte u modelu odgovara epidemiolokim podacima, itd. Koncep-
tualna validacija je izuzetno znaajna, jer ako u postavci teorije/modela nedo-
staje makar jedan sutinski koncept, teorija ili model e biti neupotrebljivi, ma
kako detaljno i metodoloki precizno bili nadalje uraeni. Provera ulaznih
podataka i premisa na kojima poivaju teorija ili model obuhvata proveru
tanosti i kvaliteta referenci iz kojih se izvlae ulazni podaci i premise, kao i
ispitivanje pojave tzv. selekcione sklonosti, tj. namernog izostavljanja klju-
nih referenci koje daju bitno drugaije podatke od onih koji su uzeti kao ulazni
8 SLOBODAN M. JANKOVI

za teoriju ili model. Kao i kod prethodnog vida validacije, proveru ulaznih
podataka i premisa treba da obavlja jedna ili vie osoba koje su nezavisne od
istraivaa.
Kontrolu kalkulacija modela takoe sprovode osobe nezavisne od
istraivaa, koje proveravaju matematike postavke modela, tanost matema-
tikih izraza i formula, tanost algoritama za izraunavanje kao i osetljivost
rezultata kakulacije na promene ulaznih parametara (tzv. analiza senzitivnosti
modela). U okviru analize senzitivnosti vrednosti ulaznih parametara modela
se obino variraju za 50%, a zatim se prati u kojoj meri e varirati rezultat
(zakljuak) modela. Najzad, uporeenje rezultata teorije/modela sa rezulta-
tima neke druge metode istraivanja iste teme sprovode sami istraivai,
koji treba da dokau da njihov model predvia rezultate koji ne odstupaju
mnogo od rezultata druge metode. Na primer, recimo da na model predvia
da e opadanje populacije u Srbiji ii po stopi od 1% godinje u narednih 10
godina. Ako odredimo reprezentativni uzorak populacije Srbije od oko 3000
osoba, koji ima istu starosnu strukturu kao i cela populacija, i ako ispratimo
pomenuti uzorak godinu dana, moemo direktno utvrditi koliki e biti godinji
mortalitet i uporediti ga sa predvianjem naeg modela.
O daljim podelama eksperimentalnih, opservacionih i teorijskih
metoda istraivanja, kao i o karakteristikama svih pojedinanih metoda e biti
rei u narednim poglavljima ove knjige.

POPULACIJA KOJA SE ISTRAUJE

Kada planiramo istraivanje moramo se opredeliti na kome emo ga

sprovoditi, tj. koja populacija e biti predmet istraivanja. Bez obzira da li se
radi o ivotinjama, biljkama, mineralima, elijama ili ljudskim biima, nas e
interesovati samo jedinke odnosno primerci sa odreenim karakteristikama,
tj. neka populacija koja je ua od opte populacije te vrste. Da bismo definisali
 DIZAJN ISTRAIVANJA 9

populaciju koja e biti predmet naeg istraivanja, moramo da stavimo na

papir njene karakteristike. Karakteristike podrazumevaju da neke osobine
postoje kod svih lanova populacije, a da nekih nema. Na primer, hoemo da
ispitamo otpornost stabala jabuke na novu vrstu insekticida, pa elimo da to
budu stabla starija od 2 i mlaa od 6 godina, vrste poznate pod nazivom kola-
ara, visine do 3 metra, bez virusnih oboljenja lista i gljivinih oboljenja sta-
bala. Dakle, karakteristike nae populacije emo opisati kao "kriterijume za
ukljuenje i kriterijume za iskljuenje iz studije. Kriterijumi za ukljuenje
u naem primeru e biti: (1) jabuka vrste kolaara i (2) stabla jabuke starosti
izmeu 2 i 6 godina.Kriterijumi za iskljuenje bi bili: (1)visina stabala preko 3
metra; (2) stabla sa virusnim oboljenjem lista, i (3) stabla zahvaena gljivi-
nom infekcijom. Dakle, populaciju koju elimo istraivati definiemo kroz
navoenje kriterijuma za ukljuivanje u studiju i kriterijuma za iskljuivanje iz
studije.