Procesi Prerade I Dorade Vode

Univerzitet u Beogradu
Hemijski fakultet
PROCESI PRERADE I DORADE

VODE
B e o g r a d, 2010
1
Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda
SADRAJ:
Univerzitet u Beogradu .................................................................................................................. 1
PROCESI OBRADE I PRERADE VODE .................................................................................... 1
1 OPTI DEO .......................................................................................................................... 4
2 PROCESI PREDHODNE OBRADE ................................................................................... 5
2.1 Flokulacija / koagulacija ....................................................................................... 5
2.2 Flotacija ................................................................................................................ 8
2.3 Taloenje .............................................................................................................. 9
2.3.1 Kosi ploasti separatori ............................................................................... 10
2.3.2 Centrifugalni separatori ............................................................................... 11
2.3.3 Hidrocikloni ................................................................................................ 12
2.4 Filtracija .............................................................................................................. 12
2.4.1 Jednoslojni ili vieslojni filteri, sa povremenim radom .............................. 13
2.4.2 Jednoslojni ili vieslojni filteri sa neprekidnim radom ............................... 15
2.4.3 Filteri sa kertridem i vreasti filteri .......................................................... 16
2.5 Aeracija ............................................................................................................... 17
3 OSNOVNI PROCESI OBRADE........................................................................................ 19
3.1 Izmena jona......................................................................................................... 19
3.2 Omekavanje ...................................................................................................... 23
3.3 Uklanjanje bikarbonata ....................................................................................... 24
3.4 Potpuna dejonizacija ........................................................................................... 25
3.5 Hemijske metode ................................................................................................ 26
3.5.1 Taloenje ..................................................................................................... 26
3.5.2 Neutralizacija .............................................................................................. 28
3.5.3 Oksidacija .................................................................................................... 28
3.6 Membranska filtracija ......................................................................................... 28
3.6.1 Mikrofiltracija ............................................................................................. 28
3.6.2 Ultrafiltracija ............................................................................................... 28
3.6.3 Nanofiltracija ............................................................................................... 28
3.6.4 Reversna osmoza ......................................................................................... 29
3.6.5 Tehniki detalji membranske filtracije ........................................................ 29
3.6.6 Elektrodijaliza ............................................................................................. 31
3.7 Isparavanje .......................................................................................................... 33
4 NAKNADNI POSTUPCI PREIAVANJA .................................................................. 35
4.1 Dezinfekcija fizike metode ............................................................................ 35
4.1.1 Dezinfekcija zagrevanjem ........................................................................... 35
4.1.2 Mikrofiltracija ............................................................................................. 36
2
4.1.3 Zraenje ....................................................................................................... 36
4.2 Dezinfekcija - hemijske metode ......................................................................... 36
4.2.1 Hlor.............................................................................................................. 37
4.2.2 Hlordioksid .................................................................................................. 37
4.2.3 Ozon ............................................................................................................ 38
4.2.4 Vodonik peroksid ........................................................................................ 39
4.2.5 Tretman aktivnim ugljem ............................................................................ 40
4.3 Deaeracija ........................................................................................................... 41
5 PRAKTINA PRIMENA OBRADE VODE ..................................................................... 43
5.1 Uopteno ............................................................................................................. 43
5.2 Obrada podzemne vode ...................................................................................... 43
5.2.1 Podzemna voda dobrog kvaliteta ................................................................ 43
5.2.2 Podzemna voda koja pored komponenata tvrdoe sadri gvoe i mangan 44
5.2.3 Vetake podzemne vode......................................................................... 44
5.3 Obrada povrinske vode ..................................................................................... 45
5.3.1 Povrinska voda dobrog kvaliteta ............................................................... 45
5.3.2 Povrinske vode sa organskim zagaenjem ................................................ 45
5.4 Posebna obrada ................................................................................................... 46
5.4.1 Voda za laboratorijske svrhe ....................................................................... 48
Tabela 5.3 Specufikacija za laboratorijsku vodu prema ASTM standardu ............. 48
5.4.2 istoa vode izraena preko provodljivosti i otpornost .............................. 48
5.4.3 Kako da preistiti vodu za laboratorijske svrhe .......................................... 49
3
1 OPTI DEO
Voda je neophodna sirovina u industrijskoj proizvodnji, energetici, prehrambenoj industeiji,
za komunalne potrebe i drugo. Najvie zahteve za istou vode postavljaju prehrambena
industriju (proizvodnja piva, sokova) kao i komunalni sistemi za snabdevanje graana
pijaom vodom. Zato su od velikog znaaja svi procesi obrade sirove vode kojim se uklanjaju,
vrste suspendovane, organske i neorganske hemijske komponente, bakterije i hemikalije koje
daju lo ukus i miris.
Zbog visoke cene obrade sirove vode, pogodne tehnologije se moraju kombinovati na najbolji
nain kako bi se uspostavila ravnotea izmeu cene i dobijenog kvaliteta vode. U nastavku e
biti opisane najbolje tehnologije (Best available techniques BAT) za obradu i rekuperaciju
sirove vode.
Neki od ovih procesa nisu u optoj upotrebi obrade vode ali ukazuju na neke mogunosti u
budunosti.
Slika 1.1 prikazuje prisustvo tipinih neistoa, od krupnih estica, kakav je pesak do
rastvorenih soli. Metode koje se koriste za uklanjanje su uslovljene fizikim veliinama
neistoa.
Slika 1.1 Prikaz veliine estica i metode obrade
4
2 PROCESI PREDHODNE OBRADE
2.1 Flokulacija / koagulacija
Sirova voda koja ulazi u postrojenje za preradu vode moe sadravati vrsti materijal u
koloidnom obliku.
Koloidi su stabilne suspenzije veoma finih estica u vodi, a njihova veliina je u opsegu 0,1
0,001 m. Zbog tako male veli ine poje dinanih estica koloidne suspenzije su praktino
stabilne i pojavljuju se kao "oblak" ili "maglica" u vodi. Koloidne suspendovane materije nije
mogue ukloniti upotrbom samo tehnika filtracije. Odvajanje se bazira na procesima
koagulacije i flokulacije estica odnosno taloenju.
Dodatak hemijskih sredstava, "koagulanata", destabilie koloide, odnosno dolazi do

koagulacije. Ova sredstva smanjuju repulsivne sile izmeu estica koloida. U sledeoj fazi
estice se spajaju obrazujui vee flokule izazvano dodatkom hemijskih sredstava poznatih
kao "flokulanti". Ova sredstva se vezuju ili se adsorbuju na koloidne estice koje se
meusobno privlae, stoga pospeuju stvaranje flokula. Flokule postaju mnogo vee od
poetnih koloidnih, tako da mogu biti uklonjene taloenjem (pogledati deo 2.2 i 2.3) i
filtracijom (pogledati deo 2.4 i 3.3) Na slici 2.1 prikazan je primer procesa obrade sirove
vode. Slika 2.2 prikazuje tipian pogon kombinovanja procesa koagulacije i flokulacije.
Slika 2.1 Primer procesa obrade sirove vode
5
Slika 2.2 Pogon za koagulaciju i flokulaciju
Iz ekonomskih razloga najee korieni koagulant je Al2(SO4)3, koji se obino dodaje u

koliini od 10 do 150 g/m3, gvoe - Fe3+- hlorid se obino dodaje u koliini 5 150 g/m3 i
gvoe - Fe3+- sulfat se uobiajeno dodaje u koliini 10 250 g/m3. Ostale hemikalije su
AlCl3 i razliiti polimeri aluminijuma. Izbor koagulanta zavisi od sastava koloida.
U fazi koagulacije, koagulanti jonizuju, sa katjonima, primer su joni aluminijuma i gvoa

koji se adsorbuju na povrini koloida. Ovo je veoma brza reakcija koja zahteva veliku
energiju a odvija se za manje od 0,1 sekunde. Zato se koagulanti dodaju tokom brzog
meanja. Ovaj proces se odvija u tanku sa kratkim vremenom zadravanja. Nakon adsorbcije
katjona koloidi vie nisu stabilni ali privlae jedni druge OH - vezama koje se formiraju meu
njima, pogledati sliku 2.3.
6
Slika 2.3 Vezivanje koloidnih estica OH - vezama
Da bi se poveao broj koagulisanih koloida esto je potrebno dodati flokulante. Kao flokulanti
se koriste aktivisani silika - gel ili polielektroliti. Polielektroliti su dugaki lanasti
ugljovodonici sa nekoliko katjonskih i anjonskih grupa. Ove grupe destabiliu koloide, koje
su adsorbovani od dva ili vie polielektrolita. Njihova uloga je predstavljena slikom 2.4.
Adsorpcija polielektrolita koloidima zahteva znatnu energiju. Zato se flokulanti dodaju vodi
uz energino meanje, mada se formirane flokule i unitavaju prekomernom brzinom. Stoga
se za fazu rasta koristi tank u kome je sporije meanje a tome sledi odvajanje sedimentacijom.
7
Slika 2.4 Adsorpcija polielektrolita koloidima
2.2 Flotacija
Flotacija kao i sedimentacija se zasniva na razlici u specifinoj masi vrstih komponenti i
vode. Flotacija se moe podeliti na "spontanu" i "izazvanu". Kod "spontane" flotacije
specifina masa estica je manja od specifine mase vode pa se estice bez pomoi podiu
prema povrini odakle mogu biti uklonjene. Kod "izazvane" ili "podstaknute" flotacije,
vazduh koji se dodaje u vodu prijanja na estice i stvara gasne tvorevine, koje imaju manju
gustinu nego voda pa se podiu na povrinu, odakle ih je mogue ukloniti.
Najee koriena tehnika proizvodnje zahtevane veliine mehuria vazduha je tehnika

"rastvorenog vazduha". Obino se zahteva prenik mehuria odnosno "mikromehuria"
izmeu 40 - 70 m. Vazduh se rastvara u vodi pod pritiskom. Kada se u vodi uba
enoj pod
pritiskom, smanji pritisak prouzrokuje se da vazduh u obliku mehuria naputa rastvor. Ti
mehurii i vrste materije formiraju gasne tvorevine koje se podiu prema povrini vode
odakle se mogu uklonjati. Slika 2.5 prikazuje porast rastvorljivosti vazduha u vodi sa
pritiskom na temperaturi 20C.
Druga tehnika za proizvodnju mehuria je elektro - flotacija. Tehnika je zasnovana na

proizvodnji gasova H2 i O2 elektrolizom vode. Aktuelna gustina je 80 do 90 /m 2 (po jedinici
povrine u oblasti primenjene flotacije). Na ovaj naine se proizvodi 50 l gasa /h. Veliina
mehuria je istog reda veliine kao kod gore navedene tehnike.
8
Flotacija se najee primenjuje u kombinaciji sa flokulacijom. Flokule imaju veliku povrinu
to poboljava prijanjanje mehuria i njihovo kretanje prema gore.
Slika 2.5 Rastvorljivost vazduha u vodi u ovisnosti od prititiska na 20 C
2.3 Taloenje
Taloenje je razdvajanje dve faze zbog njihove razlike u gustini. Na brzinu taloenja utiu
sledei faktori:
razlika u gustini izmeu dve faze,
viskozitet okolne tenosti,
prenika estica koje se odvajaju.
Brzina taloenja moe se raunati primenom Stokes - ove jednaine:
d2 g (r1-r2)
v = ---------------------
18 h
v = brina taloenja estica, m/s

d = prenik estice, m
g = ubrzanje usled gravitacije, m/s2
9
r1 = gustina estice, kg/m3
r2 = gustina tenosti, kg/m3
h = viskozitet tenosti, Pas
Najee podeena brzina u taloniku je 0,5 - 1 m/h.
Slika 2.6 Prikaz putanje estice u taloniku u kome se deava sedimentacija
Da bi dolo do taloenja estica neophodno je da se voda u taloniku zadrava dovoljno dugo.

Bre i efikasnije taloenje moe se postii poboljanjem svojstava odvajanja gravitacijom.
Primeri za to su:
ploasti separatori,
centrifugalni separatori,
hidrocikloni.
2.3.1 Kosi ploasti separatori

Kod kosih ploastih separatora, fluid prolazi izmeu niza kosih ploa (lamela), uzak prostor
izmeu ovih ploa skrauje put esticama. Ploasti separatori mogu biti korieni za
odvajanje lakih kontaminirajuih materija kao to su ulje iz vode. Vreme odvajanja kod
ploastih separatora je mnogo krae nego kod konvencionalnih tankova.
Princip rada je prikazan na slici 2.7. Izdvojene flokule i estice se sakupljaju u odvojene
sudove. Odvajanje u ploastim separatorima je pomognuto meraima protoka tenosti u
pravcu odvajanja faza. Odvajanju estica pomae protok nagore kroz separator.
10
Slika 2.7 Princip rada ploastog separatora
2.3.2 Centrifugalni separatori

U centrifugalnim separatorima procesi odvajanja se poboljavaju sa porastom sile gravitacije,
a to se deava usled rotacije velikom brzinom. Poveanje gravitacione sile uobiajeno je za
faktor 5000 odnosno "5000 g". Centrifuge za izbistravanje se sastoje od skupa konusa i
rotirajue kugle. Efekat konusa, sa razmakom oko 6 mm, sastoji se u tome da smanjuje
rastojanje koje vrste estice moraju prevaliti pre nego to se uhvate na vrstu povrinu
unutar ploastog separatora. vrste komponente se kree prema rubu kugle odakle je mogue
automatski uklanjati. Izbistrena voda zadrava se u centru kugle odakle se neprekidno
uklanja. Slika 2.8 prikazuje presek centrifuge za izbistravanje.
Centrifugalni separatori pokazuju relativno nizak stepen odvajanja to se kompenzuje visokim
kapacitetom obrade.
11
Slika 2.8 Deo centrifuge za izbistravanje
Da bi se spreilo oteenje centrifuge relatvno krupnim esticama, potrebna je predfiltracija.
2.3.3 Hidrocikloni
Hidrocikloni se mogu upoterbljavati za poboljanje odvajanja estica. Centrifugalna sila, kao i
kod centrifuga, se koristi za poboljanje gravitacionog polja ime se daje doprinos procesu
odvajanja. Mada u hidrociklonima nema pokretnih delova, rotirajui put fluida se stvara usled
protoka fluida kroz opremu. Kako fluid prati rotirajui put kroz ciklon, estice vee gustine
nego to je voda se kreu pod uticajem gravitacione sile prema spoljnim zidovima ciklona
odakle ih je mogue izdvojiti. Voda se zadrava u centranlom delu.
2.4 Filtracija
Filtracija se uglavnom koristi kao zavrni korak posle flotacije i sedimentacije (pogledati deo
2.2 i 2.3). Filteri se projektuju za jednostepene postupke u proizvodnji ili u kombinaciji sa
procesima koagulacije i flokulacije. U ovom delu se opisuju jedno i vieslojni filteri sa
ulocima (kertridima) kao i vreasti filteri.
U delu 3.3 o mikrofiltraciji, se opisuje tehnika odstranjivanja suspendovanih estica i
koloidnih tvari.
12
2.4.1 Jednoslojni ili vieslojni filteri, sa povremenim radom
Najei filteri su oni silaznog toka a imaju jedan, dva ili tri sloja, pogledati sliku 2.9. U
poreenju sa jednoslojnim, dvo ili troslojni filteri dozvoljavaju suspendovanim esticama
prolazak kroz filtracioni sloj. Iz tog razloga je kapacitet za suspendovane vrste tvari vei
kod vieslojnih filtera. U jednoslojnom filteru, filtracija se odvija uglavnom u sloju dubine
oko 20 mm.
Slika 2.9 Osnovni model troslojnog filtera
Tokom rada, estice se hvataju u filterskom sloju. Pokazano je da u momentu dostizanja

kapaciteta filtera suspendovane estice prodiru i dolazi do smanjenja pritiska. Tada je
neophodno ienje filtera.
Filter se isti protokom vode u suprotnom pravcu, "povratnim pranjem", brzinom koja je
uslovljena parcijalnom fluidizacijom slojeva. Tako potroeni filterski sloj otputa nahvatane
estice koje se spiraju sa filtera u sistem za efluent. Da bi se regeneracija izvodila metodom
uklanjanja vrstih estica povratnim pranjem, podrazumeva se da pojedinani slojevi viesloja
budu razliite gustine. Obino se koriste: pesak, antracit i plastika u granulama. Veliina zrna
peska treba da bude u opsegu izmeu 0.5 - 1.5 mm, za antracit 2 - 3 mm i 3 - 5 mm za
plastiku.
13
Slika 2.10 Gubitak povrinskog sloja u odnosu na odstranjene suspendovane
estice za razliite forme peska i antracita
Brzina vode prlikom filtracije obino je 10 15 m/h, ili 10 15 m3/m2 filtarskog sloja po
satu. Smanjenje pritiska na kraju filtracionog ciklusa je uobiajeno oko 1 bar.
Tokom povratnog pranja, brzina treba biti izmeu 20 i 70 m/h. Za povratno pranje se mora
koristiti filtrirana voda. Vazduh se ubacuje u vodu za povratno pranje kako bi se pospeilo
uklanjanje nakupljenih vrstih neistoa u filtracionom sloju, smanjila potronja vode za
povratno pranje i skratilo vreme procesa pranja. Kombinovanom upotrebom vode i vazduha
mogue je smanjiti potronju vode za 20 30%.
Filteri sa protokom nagore se manje upotrebljavaju. Oni su projektovani za direktno filtriranje

vode bez prethodne obrade. Na ulazu u filter flokulanti se meaju sa vodom koja sadri
suspendovane vrste neistoe. Za razliku od filtera sa povratnim pranjem u ovom postupku
je omogueno esticama da prodiru dublje u filtarski sloj. Slika 2.11 prikazuje filter sa
protokom na gore uz dodavanje flokulanta u vodu pre ulaska u filter.
14
Slika 2.11 Princip rada jednoslojnog filtera sa protokom na gore uz dodatak
flokulacionog sredstva.
2.4.2 Jednoslojni ili vieslojni filteri sa neprekidnim radom
Kod konvencionalnih filtera protok je naizmenian jer se povremeno mora izvriti pranje.
esto je neophodno postojanje vie filtera da bi se obezbedio kontinuiran proces.
Nedostaci takvih filtera su:
povean sadraj vrstih suspendovanih neistoa u obraenoj vodi na kraju filtracije,
znatno smanjenje pritiska tokom procesa.
Usavravanje filtera sa neprekidnim protokom na gore reava ove probleme. Takav primer je
"Dynasand" filter (pogledati sliku 2.12).
Mada su skuplji filteri sa neprekidnim protokom postaju sve popularniji.
Napomena: Naziv "Dynasand" je patentirani zatitni znak Nordic Water Products AB
15
Slika 2.12 "Dynasald" filter sa neprekidnim radom
2.4.3 Filteri sa kertridem i vreasti filteri

Filteri pod pritiskom projektovani kao vreasti filteri ili sa kertridem mogu se koristiti za
uklanjanje estica iz vode. Filterski sloj, u obliku zamenjivog kertrida ili filterske vree koju
je mogue prati, smeten je unutar kuita filtera, (pogledati sliku 2.13). Interval zamene se
prati putem merenje pada pritiska kroz filter. Veliko optereenje esticama, znai brzo
stvaranje neistoa a to zahteva estu zamenu.
16
Slika 2.13 Princip rada filtera sa kertridem i vreastog filtera
Vieslojni filteri su uobiajeno pararelelno povezani, u sluaju prekida rada usled servisiranja
ili zamene filtera. Filteri, takoe, mogu biti povezani i serijski sa relativno krupnim porama u
prvom filteru iza koga slede filteri sa finijom veliinom pora. Najea veliina pora je
izmeu 50 i 150 m.
2.5 Aeracija
Aeracija se primenjuje u sirovoj vodi koja sadri gasove kao to je vodonik - sulfid koji moe
izazvati neprijatan ukus i miris, CO2 se formira kao posledica kiselog tretmana nekih baznih
voda i moe biti izaziva korozije a takoe se moe uklanjati putem aeracije. Slika 2.14
prikazuje sistem za aeraciju u kome voda struji nadole preko punjenja a vazduh se uduvava
nagore kroz punjenje i isputa u atmosferu.
17
Slika 2.14 Aeraciona kolona
Ako u vodi nedostaje kiseonika, Fe2+ e se procesom aeracije oksidovati do Fe3+ koga je
mogue uklanjati u obliku taloga, ak se i mangan moe uklanjati na ovaj nain, a pod
odreenim uslovima mogue je nitrifikovanje amonijaka. Ovaj proces je mogue poboljati uz
upotrebu ozona (pogledati sliku 4.2). Najee se koristi ubacivanje vazduha pod pritiskom u
vodeni tok preko difuzera koji rasipa vazduh u obliku finih mehuria. Meanje je mogue
poboljati uz upotrebom "Baffle" ili "Statik" mealica. Kod aeratora pod pritiskom voda se
od "Statik" mealice uvodi na dnu posude pod pritiskom, koja je ispunjenim poroznim
medijem, kako bi se poveala dodirna povrina izmeu vazduha i vode. Viak vazduha se
izdvaja iz vode na vrhu posude i isputa. Voda zatim prolazi kroz peani filter kako bi se
istaloile komponente poput gvoa (pogledati sliku 2.15). Peani filter se isti protokom
vode nagore to izaziva irenje ovog sloja, efekat je izraeniji uz upotrebu vazduha "istaa".
18
Slika 2.15 Odstranjivanje gvoa aeracijom pod pritiskom uz peani filter
3 OSNOVNI PROCESI OBRADE

3.1 Izmena jona
Kao to i sam naziv ukazuje, izmena jona je proces kojim se neeljeni prisutni joni u vodi
izmenjuju jonima koji su prihvatljivi u vodi a takvi su joni vodonika i hidroksilni joni.
Veina izmenjivaa se sastoji od kolone koja je ispunjena poroznim zrncima smole prenika
0.3 do 1.2 mm. Najee korien materijal je polimer polistirena koji se povezuju sa divinil -
benzenom. Smole sadre aktivne anjonske ili katjonske grupe koji se mogu zamenjivati kao
to su jon vodonika i hidroksilni jon. Prilikom obrade, voda potie kroz kolonu dolazei u
kontakt sa zrncima smole. Uobiajena brzina protoka je 10 do 30 m/h. Zapremina smole kod
jonske izmene je od svega nekoliko litara za laboratorijsku upotrbu ili u domainstvu pa do
nekoliko kubnih metara za potrebe velikih industrijskih postrojenja. Da bi se izbegla oteenja
smole i gubitak pritiska, voda koja dolazi u kolonu treba da je prethodno filtrirana kako bi iz
nje bile odstranjene pojedine materije.
19
Slika 3.1 Kapacitet izmene jona u odnosu na koncentraciju u rastvoru
Aktivni centri u koloni sadre elektrostatike aktivne grupe jona koji obrazuju veze sa jonima
iz vode. Elektrostatike grupe mogu se izabrati tako da pokazuju razliite kisele i bazne
karakteristike. Postoji razlika izmeu slabo i jako kiselih katjonskih izmenjivaa kao i izmeu
slabo i jako baznih anjonskih izmenjivaa. Sposobnost izmenjivaa jona da preuzmu jone
uvek zavisi od ravnotee koja je uslovljena koncentracijom jona u smoli kao i koncentracijom
u okolnoj tenosti (pogledati sliku 3.1). Ravnotea takoe zavisi od sposobnosti izmenjivaa
da lake oduzima i bolje vee neke jone na sebe.
Ovo se zove jonska selektivnost izmenjivaa. Najee se primenjuju izmenjivai za
omekavanje i demineralizaciju vode, imaju sposobnost apsorbovanja dvovalentnih jona pre
nego jednovalentnih. Na primer: katjonski izmenjivai e imati K+, Na+ i H+ dok e anjonski
imati Cl- ili OH-. Tokom katjonske izmene jednovalentni joni K+, Na+ i H+ e se u smoli
zameniti dvovalentnim jonima Ca2+ ili Mg2+ prisutnim u vodi. Tokom anjonske izmene,
jednovalentni Cl- ili OH- e se zameniti dvovalentnim jonima prisutnim u vodi kao to je
sulfat. Ako se vri zamena jona jonima istog elektronskog naboja, jonski izmenjiva je vie
selektivan za vee jone. Kod procesa desalinizacije kombinacija katjonske i anjonske izmene
izvodi se tako da se H+ i OH- zamenjuju katjonima i anjonima prisutnim u vodi a rezultat je
voda bez jona "dejonizovana voda".
Selektivna sposobnost izmenjivaa jona je uslovljena grupama kompleksa na matriksu.
Neki metalni joni mogu se vezati sa jonima matriksa u komplekse dok su ostali joni
zanemareni. Ovi jonski izmenjivai se nazivaju helatnim i selektivni su u uklanjanju
odreenih metalnih jona.
Smole se mogu opisati kao "makroporozne" ili "gel". Makroporozne smole jonske izmene
sadre vee pore sa smanjenim kapacitetom za aktivne grupe pa stoga imaju manji kapacitet
nego jonski izmenjivai sa gel smolom. S druge strane velike organske molekule se lake
20
transportuju kroz makroporozne jonske izmenjivae. Makroporozni jonski izmenjivai su
takoe vie otporni na mehaniki zamor i veoma su otporni prema oksidaciji.
Jon - izmenjivake smole se moraju regenerisati pre nego to sloj postane potpuno zasien
neeljenim jonima u vodi, u suprotnom moe doi do prolaska istih u obraenu vodu to
predstavlja proboj.
Regeneracija se postie prolaskom rastvora koji sadri zahtevane jone kroz smolu. Sadraj
jona rastvora za regeneraciju zavisie od aktivnog oblika smole pa se tako rastvor NaCl
koristi za regeneraciju Na+ - katjonskih smola ali moe biti korien i za regeneraciju Cl- -
anjonskih smola. Alternativno, kiseli rastvori se mogu koristiti za regeneraciju smola koje
imaju H+ a za regeneraciju anjonskih smola sa OH- koristi se rastvor NaOH. Koncentracija
rastvora za regeneraciju je izmeu 1 10 %. Visoke koncentracije ukazuju na promenu
ravnotee, kako su procesi zamene povratni, neeljeni joni se uklanjaju sa vodom koja se
odbacuje posle prolaska kroz smolu u efluent. Tokom regeneracije protok je mnogo slabiji
nego u procesu rada, mada je komplikovanije, postupak regeneracije uz merenje protoka
podrazumeva manju koliinu rastvora za regeneraciju. Posle regenerecije izmenjiva jona
retko zadrava poetni kapacitet. Stepen gubitka kapaciteta je teko ili ak nemogue
predvideti.
Uobiajeno za proces regeneracije potrebno je 3 8% od ukupno primljene vode. Ovo znai
da je efikasnost procesa 92 - 97 %, izraena preko WCF (Water Conversion f
Factor) - "faktor konverzije vode".
Apsorpcija neeljenih jona se deava u zoni apsorpcije. S obzirom da se pomera u pravcu

protoka to je obino prema dnu, joni sa slabijim afinitetom za smolu bie otputeni a
apsorbovae se oni koji imaju izraeniji afinitet za smolu.
Kada zona apsorpcije proe kroz pakovanje dolazi do zasienja i ravnotee sa vodom koja
ulazi (pogledati sliku 3.2).
Ako se grafikonom predstavi koncentracija onih jona koji se apsorbuju odnosno uklanjaju iz
obraivane vode u ovisnosti od zapremine vode koja prolazi kroz pakovanja dobija se
grafikon "proboja" (pogledati sliku 3.3).
Grafikon predstavlja kapacitet pakovanja koji se odreuje povrinom iznad krive i moe se
izraunati.
21
Slika 3.2 Pomeranje zone apsorpcije kroz pakovanje izmenjivaa jona.
Slika: 3.3 Primer grafikog predstavljanja "proboja"
22
Kao to je grafiki prikazano "proboj" je uslovljen sa tri parametra:
ravnotea, koja odreuje maksimalnu koliinu koja se moe apsorbovati,
brzina koja odreuje proces apsorpcije i otpor prenosa,
koncepcija postupka, koja odreuje maseni bilans u postupku.
Ravnotea se moe izmeniti sa promenom temperature i pH. Otpor masenom prenosu

kontrolie nekoliko faktora. Difuzija u pore apsorbenta se obino menja sa promenom
temperature. Sa brzinom protoka i temperature menja se difuzija na granici izmeu tenosti i
smole.
Izmena jona se najee primenjuje kod:

omekavanja,
uklanjanja bikarbonata,
potpune dejonizacije.
3.2 Omekavanje
Za omekavanje vode se koriste katjonski izmenjivai u obliku Na - R a za njihovu
regeneraciju NaCl. Sve soli kalcijuma i magnezijuma prisutne u vodi prevode se u Na soli a
Ca - R i Mg - R se uklanjaju kao nosioci tvrdoe.
Ca(HCO3)2 NaHCO3
MgSO4 + Na - R Na2SO4 + Mg - R
CaCl2 NaCl Ca - R
"R" je oznaka za smolu.
23
Slika 3.4 Omekavanje vode postupkom jonske izmene
3.3 Uklanjanje bikarbonata

Birkabonati se odstranjuju primenom slabo kiselih izmenjivaa jona u obliku H - R, a za
njihovu regeneraciju se koristi kiselina, uklanjaju se metalni katjoni vezani sa anjonima slabih
kiselina. Metalni katjoni vezani sa anjonima jakih kiselina e prolaziti kroz kolonu.
Ca(HCO3)2 CO2 (rastvoren) + Ca - R

MgSO4 + H-R MgSO4
CaCl2 CaCl2
NaHCO3 CO2 (rastvoren) + Na - R
Na2SO4 Na2SO4
Preporuljivo je da se aeracijom uklanja rastvoreni CO2 nastao tokom ovog procesa, kako bi
se spreili problemi vezano za koroziju.
Slikom 3.5 je prikazana primena izmene jona kod uklanjanja bikarbonata sa aeracionim
tornjem za odstranjivanje CO2.
24
Slika 3.5 Primena jonske izmene za uklanjanje bikarbonata
3.4 Potpuna dejonizacija

Ako se zahteva potpuna dejonizacija, jako kiseli katjonski izmenjivai u H-R obliku su
praeni jako baznim izmenjivaima jona u OH-R obliku. Za uklanjanje CO2 izmeu jonskih
izmenjivaa je potrebna aeracija (ili vakum).
Katjonska izmena:
Ca(HCO3)2 CO2 (rastvoren) + Ca-R
MgSO4 H2SO4 + Mg-R
CaCl2 + H-R HCl + Ca-R
NaHCO3 CO2 (rastvoren) + Na-R
Na2SO4 H2SO4 + Na-R
Anjonska izmena:
H2SO4 R-SO4
HCl + R-OH H2 O + R-Cl
SiO2 R-HSiO3
Kako bi se smanjio utroak NaOH za regeneraciju anjonskog izmenjivaa, pre jako baznog
anjonskog izmenjivaa moe se upotrebiti slabo bazni anjonski izmenjiva. Slabo bazni
anjonski izmenjiva ima vei kapacitet i lake se regenerie nego jako bazni anjonski
izmenjivai. Slika 3.6 ematski prikazuje sistem demineralizacije.
25
Slika 3.6 ematski prikaz pogona za demineralizaciju vode
3.5 Hemijske metode

Pored tehnologija opisanih u delu 2.1 flokulacije i koagulacije hemijske metode su: taloenje,
neutralizacija, oksidacija i redukcija. Dodatkom rastvorljivog reagensa vodi obrazovae se
nerastvorljiva nepoeljna jedinjenja. Uobiajeno, dodatkom krea (Ca(OH)2), postie se
efekat omekavanja vode, rezultat toga je taloenje kalcijumovih, mogue i magnezijumovih
jona sa nosiocima tvrdoe. Istaloeni materijal se uklanja koagulacijom, flokulacijom,
sedimentacijom i/ili filtracijom.
3.5.1 Taloenje
Uklanjanje prolazne tvrdoe:
Ca(OH)2 + Ca(HCO3)2 2 CaCO3 (vrsti) + 2 H2O
Ca(OH)2 + Mg(HCO3)2 CaCO3 (vrsti) + MgCO3 + 2H2O
Kre u viku:
Ca(OH)2 + MgCO3 CaCO3(vrsti) + Mg(OH)2(vrsti)
Na primer, ako je koncentracija reaktanata tano podeena mogue je da e konana tvrdou

biti izmeu 1 - 1.5 dH.
Slika 3.7 prikazuje proces poznat kao "brza dekarbonizacija". Ovo je neprekidan proces
omekavanja vode kreom, gde voda u fluidiziranom sloju dolazi u kontakt sa kreom.
Neprekidnim ubacivanjem krea i obezbeivanjem inicijalnih estica (kristalnih klica)
pospeuje se formiranje granula nerasvornog kalcijumkarbonata veliine oko 2.5 mm.
26
Slika 3.7 Neprekidni proces omekavanja dodavanjem krea
Prolazna tvrdoa se takoe uklanja dodavanjem NaOH kao to sledi:
2NaOH + Ca(HCO)3 CaCO3(vrsti) + Na2CO3 + 2H2O
Dalje smanjenje tvrdoe postie se odklanjanjem stalne tvrdoe sa NaCO3 kao to je

prikazano.
Slino, dodatak jona kalcijuma e taloiti fluoride kao to sledi:
Ca2+ + 2F- CaF2 (vrsti)
Fosfati se mogu taloiti uz dodatak soli gvoa ili aluminijuma:
Fe3+ + PO43- FePO4 (vrsti)
Stalna tvrdoa u obliku jona kalcijuma i magnezijuma vezanih sa hloridima i sulfatima moe
se odstraniti uz dodatak natrijumkarbonata kao to sledi:
Na2CO3 + CaSO4 Na2SO4 + CaCO3(vrsti)

Na2CO3 + CaCl2 2NaCl + CaCO3(vrsti)
Uklanjanjem stalne tvrdoe konana tvrdoa je izmeu 1.5 i 3.0 dH.
27
3.5.2 Neutralizacija
Mogu se koristiti sledee metode za neutraloizaciju srednje kiselih ili baznih voda do
neutralnog pH:
Karbonatna kiselost:
CO2 + NaOH NaHCO3
CO2 + Ca(OH)2 Ca(HCO3)2
CO2 + CaCO3 Ca(HCO3)2
CO2 + Na2CO3 NaHCO3
Alkalna voda (manjak CO2):
Ca(OH)2 + CO2 Ca(HCO3)2
3.5.3 Oksidacija
Pri obradi vode za pie, uglavnom se oksidacija koristi za dezinfekciju, pogledajte deo 4.2.
3.6 Membranska filtracija

Pod membranskom filtracijom se podrazumeva potiskivanje rastvora kroz poluprop.
membranu pod pritiskom. Tokom ovog procesa niskomolekulske frakcije prolaze kroz
membranu dok se visokomolekulska jedinjenja zadravaju i koncentriu. Parametar koji se
odnosi na svojstva odvajanja membrane je "granica propustljivosti". Pojam "granica
propustljivosti" se odnosi na molekulsku masu najmanjih molekula koji se zadrava na
poleini membrane. U praksi se esto pojavljuju razlike za "granica propustljivosti" a to se
objanjava idealnim uslovima pod kojima je ona odreivana. Membranska filtracija je
podeljena na razliite tipove filtracije u ovisnosti od nepropustljivosti membrane kao i da li se
proces pokree pritiskom ili elektrinim pogonom.
Procesi koji se pokreu pritiskom su mikrofiltracija, ulztafiltracija i nanofiltracija i reversna

osmoza.
3.6.1 Mikrofiltracija
Za mikrofiltraciju "granica propustljivosti" je izmeu 300000 i 1000000. Ovim procesom se
odvajaju jedinjenja sa veliinom estica manjom od 0.2 m. Pritisak koji se obino primenjuje
je u opsegu 0.1 0.5 MPa;
3.6.2 Ultrafiltracija
Za ovu metodu se koriste membrane sa granicom propustljivosti" izmeu 500 i 300 000.
Ovim procesom se odvajaju jedinjenja u opsegu 0.001 0.1 m. To zahteva radni pritisak od
0.2 do 1.5 MPa;
3.6.3 Nanofiltracija
Ova metoda predstavlja odvajanje pomou membrana koje su po karakeristikama izmeu
ultrafiltracije i reversne osmoze. Zahtevani radni pritisak za ove membrane je izmeu 2 i 4
MPa i daju vii protok nego membrane kod reversne osmoze, ali s druge strane
nanomembrane imaju manju sposobnost odvajanja nego membrane reversne osmoze;
28
3.6.4 Reversna osmoza
Reversna osmoza koristi membrane sa najmanjom propustljivosti. Membrane ovog tipa imaju
"granicu propustljivosti" manju od 500, to znai da zahtevaju vei pritisak, obino izmeu 2 i
8 MPa. Membrane kod reversne osmoze imaju sposobnost razdvajanja jona i molekula
manjih od 0.001 m. Koriste se za desalinizaciju morske vode i rekuperaciju metalnih jona.
Poslednjih godina su razvijene metode reversne osmoze pod visokim pritiskom od 20 do 25
MPa, koje se koriste kod izluivanja iz zemljista.
Slika 3.8 Opsezi razdvajanja za razliite tipove membranske filtracije
Preduslov za reversnu osmozu je da primenjeni radni pritisak prevazilazi osmotski pritisak

vodenog rastvora. Kada se koristi filtracija reversnom osmozom, osmotski pritisak, vode koja
je u procesu, poveava se shodno koncentraciji. Filltracija se moe primenjivati samo dok
primenjeni pritisak prevazilazi osmotski koji zavisi od koncentracije rastvorenih materija u
dolazeoj vodi.
3.6.5 Tehniki detalji membranske filtracije

Tehniki problemi membranske filtracije uglavnom se odnose na oteenja membrane i
potekoe oko dostizanja nivoa koncentracije kod filtracije reversnom osmozom. Jedan od
problema je visok osmotski pritisak tretirane vode. Kada se membrane zaprljaju proces
filtracije se mora zaustaviti da bi se membrane oistile. To se obino izvodi automatski na
odreeni interval ili kontrolom protoka filtrata.
Membrane za mikrofiltraciju sa relativno velikim otvorima pora su vie osetljive, vie se

zapuavaju nego membrane koje se koriste kod ultrafiltracije mada se moe obezbediti
povratno ispiranje membrana. Povratno ispiranje iziskuje povratni protok kroz membran -
filter u odreenim intervalima kako bi se pore membrane oistile, povratno ispiranje ne
zamenjuje pranje membrana. Kapacitet filtera se efektivno smanjuje jer se odreeni deo vode
ili permeata koristi za povratno ispiranje.
29
Membrane se smetaju u module i mogu biti konstruisane na razliite naine, najee su
cevaste, spiralne, ploaste, ramske i uplje vlaknaste membrane. Poslednje se sastoje od
brojnih tankih cevi smetenih u modulu. Generalno, vea povrina koja se moe dobiti po
modulu smanjuje cenu membrana, u isto vreme podlonost oteenjima od strane estica se
poveava.
Slika 3.9 ematski prikaz cevastog membranskog modula
Odreeni tip membrana moe biti osetljiv na ekstremne uslove pH, a posebno u kombinaciji
sa visokom tempeaturom. U poslednje vreme se sve vie koriste keramike membrane zbog
njihove otpornosti prema visokoj temperaturi u kombinaciji sa visokim / niskim pH kod
mikrofiltracije i ultrafiltracije. Membrane sa visokom hemijskom otpornou su aktuelne kod
nanofiltracije i reversne osmoze.
Ulja i relativno krupnije estice moraju prethodno biti uklonjene da bi se smanjio rizik od
oteenja i unitavanja membrana. Slika 3.11 prikazuje princip rada koji se zahteva za pogon
obrade uz upotrebu membrana.
30
Slika 3.10 ematski prikaz modula sa spiralnim namotajima
Slika 3.11 Princip pogona obrade uz primenu membrana
3.6.6 Elektrodijaliza
Elektrodijaliza je primer voenja membranskog procesa uz elektrinu energiju u kome se
deava selektivni transport anjona i katjona kroz membranu. Membrane, koje dozvoljavaju
prolazak pozitivno nabijenih katjona su negativnog naboja. Membrane koje dozvoljavaju
31
prolazak negativno naelektrisanih anjona su pozitivnog naboja.
Obradom vode elektrodijalizom podrazumeva se smanjenje koncentracije jona jednog

parcijalnog naboja i poveanje koncentracije jona drugog parcijalnog naboja. Naboji se
odvajaju jedan od drugog selektivnom membranom. Gubitak jona fluida nazvan je irenje
dok se primanje jona naziva koncentrisanje. Struktura elija za elektrodijalizu je prikazano
na slici 3.12.
Slika 3.12 Elektrodijaliza slane vode
Osim jona, kroz membrane prolazi i voda. Transport vode se razlikuje od drugih fluida i
ponekad se mogu javiti problemi oko dostizanja koncentrisanosti. Kod koncetrisanja kiselina
anjon - selektivne membrane moraju biti prilagoene za to. Proputanje neto vodonikovih
jona se deava kroz anjon - selektivnu membranu dok se koncentracija kiseline poveava na
mestu koncentrisanja. Na tritu postoje membrane sa slabim transportom vodonikovih jona.
Kompletno instalisanje esto podrazumeva jednu ili par stotina elija sa efektivnim prostorom
od 0.2 do 0.5 m za svaku membranu. Membrane se odvajaju ramom kroz koji se fluid
transportuje u eliju. Razmak izmeu membrana obino je izmeu 0.5 i 1.5 mm. Da bi se
izbeglo zapuavanje, bitno je da voda pre ulaska u eliju za elelktrodijalizu ide na
predfiltraciju.
Postoji aktuelna granica gustine toka svakog fluida.
32
3.7 Isparavanje
Isparavanje se primenjuje za odvajanje isparljivih rastvaraa od rastvorenog materijala, koristi
se isparljiva faza kako bi se postiglo razdvajanje. Za obradu vode primenjuje se postupak
zagrevanja sirove vode do pare koja se potom kondenzuje. Rastvorene soli se zadravaju u
rastvoru, koji postaje jo koncentrovaniji i izbacuju se u struji efluenta.
Pogonska sila za proces je toplotna energija koja je potrebna za grejanje vode do take
kljuanja i za dostizanje promene iz tene faze u parnu. U veini sluajeva za dobijanje
energije je potrebna promena faze. Zahtevana energija moe biti raunata kao to sledi:
specifini toplotni kapacitet vode je 4.19 KJ/kg /C pa je potrebna energija od 335 MJ za
podizanje temperature 1 m vode sa 20 do 100C,
latentna toplota isparavanja vode je 2.26 MJ/kg, zato se za promenu 1m vode od tene do
gasovite faze zahteva 2260 MJ,
ukupna toplotna energija za isparavanje 1 m vode je 2595 MJ.
Upotrebom velikog broja tehnika regeneracije, aktuelni zahtevi za energijom su znatno manje
ovisni o dizajnu opreme, dok se stepen regeneracije toplote postie kada se vodena para
kondenzuje.
Slika 3.13 prikazuje metodu isparavanja uz upotrebu kompresora na elelktrini pogon kako bi
se postigla regeneracija toplote koristei se tehnikom koja se tie mehanike rekompresije
pare. Takvi sistemi mogu funkcionisati uz potronju energije od 54 MJ/m.
Razliiti tipovi metoda isparavanja su:
isparavanje u tankom sloju, toplota se prenosi na tanak sloj tenosti nanesene preko
zagrevane povrine,
komora za isparavanje, toplota se prenosi na ukupnu zapreminu tenosti koja isparava,
trenutno isparavanje, toplota se prenosi na vodu pod pritiskom koja trenutno kljua a to
se deava kad se pritisak smanji.
Posledica uklanjanja vode isparavanjem je poveanje koncentracije rastvorene vrste

komponente u tenoj fazi. Potronja goriva i vode je od ekonomskog interesa, pa veina
sistema zadrava vodu u odeljenju zagrevanja koja moe posluiti za recirkulaciju kroz
greja, sve dok rastvorene vrste komponente ne dostignu proopisani nivo. Treba se odluiti
izmeu male zapremine, visokog sadraja rastvorene vrste komponente sa prisutnim rizikom
od kamenca i korozije, i velike zapremine a niskog sadraja vrste komponente ali visoke
cene kotanja vode, energije i efluenta.
Izbor materijala zavisi od tenosti koja e isparavati i odreuje se s naroitom panjom
zbog potencijalne korozije koja bi se mogla desiti naroito kod viih koncentracija.
Posebno treba obratiti panju u sluaju prisustva hlorida, kada se zahteva upotreba specijalnih
materijala.
33
Slika 3.13 Metoda preiavanja vode isparavanjem uz primenu mehanike regeneracije
pare
U toku procesa isparavanja mogu se javiti sledei problemi:

Trenutno kljuanje se deava kada je povrinski napon koncentrovane tenosti visok, tako
se ograniava formiranje mehuria. Konano, pritisak pare prevazilazi povrinski napon i
deava se trenutno kljuanje, tokom koga kapljice prelaze iz tene faze u parnu fazu.
Konaan kondezat postaje kontaminiran, ako se kapljice koje sadre rastvorene vrste
materije prenesu u kondenzator.
U isparivau se stvara pena, naroito ako voda potie od regeneracije ili ako sadri
povrinski aktivne materije. Pena moe ispuniti ispariva i prouzrokovati kontaminaciju
pare kapljicama sirove vode a konano i kondenzata. Upotreba antipenuavca ovaj rizik
svodi na najmanju moguu meru.
Kamenac se formira taloenjem sloja vrste faze na zagrevanim povrinama. Time je

smanjena efikasnost zagrevanja, samim tim i pogona. Kamenac se svodi na najmanju
moguu meru ograniavanjem koncentracije vrste komponente u isparivau uz upotrebu
hemijski modifikovanih sredstava.
Procesom isparavanja, sve prisutne isparljive komponente iz sirove vode pojavie se u

kondenzovanoj vodi. Ukoliko je prisutna takva kontaminacija bie neophodan predtretman
vode uz aktivni ugalj ili reversnu osmozu.
34
4 NAKNADNI POSTUPCI PREIAVANJA
4.1 Dezinfekcija fizike metode
Dezinfekcijom se obezbeuje da voda za potrebe proizvodnje ne sadri tetne

mikroorganizme. Za razliku od sterilizacije, iji je cilj da se unite svi mikroorganizmi,
dezinfekcija se koristi za unitavanje patogenih mikroorganizama. Razliite metode
dezinfekcije mogu biti podeljene u dve grupe: fizike i hemijske.
Koriste se tri razliita fizika principa za dezinfekciju ulazne vode:
zagrevanje,
mikrofiltracija,
radijacija.
4.1.1 Dezinfekcija zagrevanjem

Voda se zagreva kao bi se unitili mikroorganizmi (na 100C veina e biti unitena). Mada
se vei deo energije moe rekuperisati upotrebom izmenjivaa toplote, potronja energije je
velika u poreenju sa drugim procesima. Dodatni problem se moe javiti zbog prisustva
drugih kontaminirajuih materija koje pokazuju neeljene promene pri zagrevanju. Spore nee
biti unitene zagrevanjem. Ako se zahteva sterilizacija mora se izvoditi na 120 C.
Slika 4.1 Princip postupka membranske filtracije u svrhu dezinfekcije
35
4.1.2 Mikrofiltracija
Mikrofiltracija se koristi za odvajanje mikroorganizama od ulazne vode. Voda prolazi kroz
membranu dok se na njoj mikroorganizmi zadrava. Slika 4.1 Spore mogu proi kroz
membrane veliine pora 0.45 m, ali e i one biti zadrane na membrani sa porama od 0.2
m.
4.1.3 Zraenje
Zraenje se moe primeniti za dezinfekciju vode. Pored radioaktivnog zraenja, UV svetlo
sadri dovoljno energije za dezinfekciju. Pokazalo se da UV zraenje na 254 nm daje najbolji
efekat protiv mikroorganizama. U principu unitava DNA molekule i tako daje odline
rezultate protiv bakterija i gljivica.
Oprema se sastoji od cevi za pranjenje ivinih para, uz napajanje strujom visokog napona,
postavljene u plat od nerajueg elika u kome se vri obrada vode dok struji. UV senzor je
lociran na zidu plata detektujui UV zraenje i u najudaljenijem mestu u cevi, ime se
omoguava registrovanje bilo kakvog naruavanja radnih karakteristika. Primer za to bi bila
razgradnja neistoa sa cevi.
Pojedinani ureaji vre obradu vode protoka do 450 /hm u zavisnosti od zagaenja. Vei
kapacitet zahteva ugradnju viecevnog sisitema.
Zbog ogranienog radnog kapaciteta i karakteristika emisije, konstrukcijom opreme mora se

osigurati dobro meanje vode i izbei svaki zaklon od zraenja - senke. Doza UV zraenja
koju organizam prima, meri se kombinacijom inteziteta radijacije merenog u mJ /cm i
vremena. Efekat zraenja na individualni organizam se meri kao energija u mJ/cm, potrebna
da se broj organizama prisutnih u vodi smanji za deset puta, a izraava se kao vrednost D10. E.
coli se esto koristi kao indikator bakterija, pokazalo se da e se energijom zraenja od 5.4
mJ/cm njeno prisustvo smanjiti za 99%. Treba napomenuti da je vrednost D10 specifina za
svaki pojedini organizam.
Za specifikaciju UV sterilizatora su relevantni sledei faktori:

obrada pri maksimalnom protoku,
prenosivost kroz fluid koji se obrauje, ako je u pitanju voda uticae mutnoa,
rastvoreni joni, naroito mangan i gvoe kao i prisustvo organskih materija,
nivo i priroda zagaenja kako bi se sa sigurnou odredio uinak UV izvora
i uskladila D10 vrednost za najotpornije organizme.
S vremenom oprema se degradira. Vremenom izlazni signal UV lampe slabi, i uobiajeno je
zameniti na svakih 4000 do 8000 h u ovisnosti od primenjenog tipa. Moderne konstrukcije
ukljuuju mehanike brisae kako bi se prevaziao i problem zaprljanosti povrina cevi.
Metode fizike dezinfekcije nemaju trajni uticaj, zato je vano da oprema koja dolazi u
kontakt sa preienom vodom ne bude kontaminirana.
4.2 Dezinfekcija - hemijske metode

Voda se dezinfikuje uz dodatak odgovarajuih hemikalija, koje deluju kao oksidujua
sredstva. Neka od hemijskih sredstava, koja mogu biti upotrebljena su: hlor,
natrijumhipohlorit, hlordioksid, vodonikperoksid i ozon. Hemikalije, nasuprot fizikim
metodama i nakon obrade imaju uticaj jer se zadravaju u vodi. Poto mogu davati nepoeljan
36
priukus vodi i pivu, pre upotrebe bi ih trebalo uklanjati a za tu svrhu se moe koristiti filter sa
aktivnim ugljem (pogledati sliku 4.4).
4.2.1 Hlor
Hlor se obino koristi za dezinfekciju vode za pie. U vodi reaguje formirajui hipohloritne
jone. Negativan uticaj hlora je formiranje zagaujuih hlorovanih organskih jedinjenja u vodi,
primer su huminske kiseline. Zakonsko ogranienje se zasniva na postavljanju maksimalne
granice za jedinjenja kakva su trihlormetani i hlorfenoli. Za otkrivanje ovakvih nepoeljnih
produkata hlorisanja koristi se aktivni ugalj. Da bi se izbegla ponovna kontaminacija u
aktivnom uglju ne sme biti mikroorganizama, to zahteva periodino pranje na oko 24h
proputanjem pare ili tople vode.
4.2.2 Hlordioksid
Odmah na poetku trea naglasiti da je hlordioksid eksplozivan gas kad se nalazi pod pritiskom
zato se uglavnom nikad ne transportuje, ve se proizvodi na licu mesta. Kao proizvod moe
da se dobije u vodenom rastvoru ili kao gas. Proizvodi se iz kiselog rastvora natrijum hlorita
(NaClO2) ili natrijum hlorata (NaClO3). Za proizvodnju ClO2 postoji nekoliko reakcija:
1) 2NaClO2 + Cl2 2ClO2 + 2NaCl

(reakcija hlorita sa hlorom)
2) 5NaClO2 + 4HCl 4ClO2 + 5NaCl + 2H2O

(reakcija hlorita sa hlorovodoninom kiselinom prilino opasna reakcija)
3) 2NaClO2 + Na2S2O8 2ClO2 + 2Na2SO4

(reakcija hlorita sa natrijumpersufatom)
4) 2NaClO2 + HCl + NaOCl 2ClO2 + 2NaCl + NaOH

(reakcija +hlorita sa hlrovodoninom kiselinom i natrijum hipohloritiom)
Hlordioksid je jako oksidaciono sredstvo i dezinficijent. Prednost je u tome to je smanjeno

stvaranje organskih jedinjenja. Poto se radi o nestabilnom gasu, stvara se na mestu upotrebe
meanjem rastvora natrijumhlorita i hlorovodonine kiseline (reakcija 2) ubrizgavanjem u
struju vode (pogledati sliku 4.2 i 4.3) konane koncentracije izmeu 0.1 i 0.4 mg/l. Da bi se
smanjile potencijalne opasnosti u procesu bi trebalo koristiti relativno razreeni rastvore kao 9
% rastvor HCl i 7.5 % rastvor natrijumhlorita. Mada se koriste koncentrovani rastvori kako bi
se smanjila cena kotanja i to 30% HCl i 25% natrijumhlorit.
Reakciju 2 bi trebalo sprovoditi u kiselim uslovima, da bi se izbeglo formiranje NaCl. Kao

jako oksidujue sredstvo, hlordioksid e uticati na taloenje gvoa i mangana.
Pored njegovog delovanja kao oksidujueg sredstva, hlordioksid slui i za otklanjanje
neprijatnog mirisa. Hlordioksid deluje mnogo bre i ima trajnije dejstvo nego sam hlor.
Takoe, hlordioksid je otrovan, obino se razlae do natrijumhlorida i ne stvara neeljena
jedinjenja u vodi.
37
Slika 4.2 Hlordioksid
Slika 4.3 prikazuje postupak proizvodnje ClO2 kao i sistem njegovog ubacivanja pri obradi
vode. Treba napomenuti da bi optimalno vreme zadravanja vode u tanku posle ubacivanja
sredstva bilo oko 15 minuta.
Slika 4.3 Tok dijagram procesa stvaranja ClO2 i sistem ubacivanja
4.2.3 Ozon
Ozon je troatomna molekula kiseonika koji se uobiajeno proizvodi prolaskom suvog vazduha
ili istog kiseonika kroz elektrino polje visokog napona opsega od 6 do 18 kV.
Uobiajena oprema podrazumeva:

kompresor za vazduh i sunicu,
izvor kiseonika iz rezervoara ili iz generatora,
ozon reactor,
rastvaranje ozona ukljuujui reakcioni tank,
38
jedinica za razgradnju ozona kako bi se spreilo njegovo isputanje u atmosferu.
Koncentracija ozona u gasu iz reaktora je od 2 do 12% u ovisnosti da li se koristi vazduh ili

isti kiseonik. Iz ove smee 80 do 90 % ozona moe biti rastvoreno u vodi, ostatak se mora
razgraditi pre isputanja u atmosferu.
Ozon je jak oksidans i reaguje sa nekoliko organskih i neorganskih supstanci. Ozon takoe
deluje kao jako dezinfekciono sredstvo. Uobiajeno je da se ozon koristi za eliminaciju
stranog ukusa, odnosno mirisa iz vode i smanjenje boje, naroito u UV oblasti. Ovo je
zasnovano na sposobnosti ozona da reaguje selektivno sa onim supstancama, koje
prouzrokuju miris i neistoe u vodi. Ozon takoe oksiduje gvoe i mangan, i omoguava
njihovo uklanjanje filtracijom ili sedimentacijom.
Koncentracija ozona na izlazu iz reaktora obino se kontrolie i odrava na vrednosti oko 0.4
mg/l. U ovisnosti od kvaliteta obraivane vode, ozon se dodaje u koncentraciji od oko1 g/m
vode. Ukoliko se ozon dodaje iz drugih razloga, kao to je odklanjanje gvoa i mangana,
dodaje se neto vie i to znai od 13 g/m, dok vreme odigravanja reakcije mora biti
produeno od etiri do oko petnaest minuta. Potronja e biti mnogo vea od uobiajene
potronje od 1-2 g/m, ako se voda tretira ozonom pre bilo kakve druge obrade.
Primenom gore navedenih koliina, dolazi do razgradnje dela organskog materijala i
smanjenja broja molekula. Ovo znai da e organske materije u vodi biti upotrebljivije za
mikroorganizme i poveavnje ukupnog organskog ugljenika, postoji opasnost od porasta
mikroorganzama na mestu delovanja. Uobiajeno je da postupak ozonizacije sledi filtracija
preko aktivnog uglja, kako bi se smanjio organski ugljenik i uklonio preostali ozon iz vode
pre upotrebe.
Veoma je vano da se osigura razgradnja ozona u izduvnom gasu pre isputanja u atmosferu.
Razgradnja se postie na temperaturi od 350C. Kod veih pogona ozona, kapaciteta veeg od
200 m/h zahtevi za energijom se minimiziraju podeavanjem regeneracije toplote. U
isputenom gasu ne sme biti vie od 0.1 mg/l ozona.
Energija potrebna za proizvodnju ozona e zavisiti od toga da li se koristi vazduh ili kiseonik
za napajanje na odreenoj frekvanciji elektrinog polja. Rad pogona na visokim
frekvancijama primera radi 600 Hz, pokazuje porast u proizvodnji ozona i smanjenju
potronje snage poredei to sa radom pri standardnoj frekvenciji od 50 Hz.
Slede podaci za uobiajenu utroke u pogonu proizvodnje ozona:
18 kWh /kg za proizvodnu jedinicu na 50 Hz koristei vazduh kao sirovina za
napajanje,
13 kWh/kg za proizvodnu jedinicu na 600 Hz koristei vazduh kao sirovina za
napajanje,
6 kWh/kg za proizvodnu jedinicu na 600 Hz koristei kiseonik kao sirovina za
napajanje.
Dodatna snaga e biti zahtevana za dodatne delove opreme na primer kao to su ureaji za
suenje vazduha i kompresori.
4.2.4 Vodonik peroksid

Vodnik peroksid je manje reaktivan od ozona. Sastoji se od dva vodonikova i dva kiseonikova
atoma. Vodonik peroksid se nakon odreenog vremena razlae u vodi u ovisnosti od uslova,
temperature, prisustva aktivnih materija. Dejstvo se moe aktivirati UV -svetlom.
39
4.2.5 Tretman aktivnim ugljem
Aktivni ugalj je nepolarno apsorpciono sredstvo koje ima sposobnost da hvata nepolarne
molekule. Specifina povrina aktivnog uglja varira izmeu 200 i 3000/g
m u ovisnosti od
sirovine i metode proizvodnje. Najee korieni aktivni ugalj ima specifinu povrinu
izmeu 1000 m/g i veliinu pora izmeu 30 i 150 .
Teorijski, cela povrina aktivnog uglja bi trebala biti nepolarna, ali usled autooksidacije na
povrini se formira sloj oksida. Kiseonik koji se vezuje na povrini u obliku razliitih
kompleksa ugljenikovih oksida, ini povrinu blago polarnom. Ovo nije nedostatak jer su
mnoga organska jedinjenja slabo polarna.
Druge promene polarnosti povrine mogu se desiti u proizvodnom procesu ili posle tretmana
sa ugljem, kiselog pranja ili impregnacije. Ovim metodama apsorpciona sposobnost moe biti
usmerena prema specifinom opsegu, gde e ugalj vie ili manje apsorbovati odreeni tip
jedinjenja.
Kod tehnologije preiavanja vode, aktivni ugalj se uglavnom koristi za preiavanje vode
sa niskim sadrajem supstanci koje e se apsorbovati, primer za to su organska jedinjenja.
Ova tehnika se moe koristiti u kombinaciji sa drugim tehnologijama, kao to je otklanjanje
neistoa poput jedinjenja hlora koja su rezultat hemijske dezinfekcije. Tabela 4.1 daje prikaz
jedinjenja koja aktivni ugalj bolje ili slabije apsorbuje.
Tabela 4.1 Apsorpcione karakteristike pri filtraciji aktivnim ugljem
Supstance koje se dobro apsorbuju

Aromatski rastvarai Benzen, toluen, nitrobenzen itd.
Hlorovana aromatska jedinjenja Polihlorovani bifenoli, hlorobenzen,
hloronaftalin
Fenoli i hlorofenoli
Polinuklearna aromatska jedinjenja Acetonaftalin, benzopiren itd.
Pesticidi i herbicidi DDT, aldrin, hlordan, BHC bihlorovani
ugljovodonici, heptahlor itd
Hlorovana nearomatska jedinjenja Ugljen tetrahlorid, hloralkil-etri,
heksahlorbutadien, itd
Ugljovodonici visoke molekulske mase Boje, benzin, amini, huminske kiseline
Supstance koje se slabo apsorbuju
Alkoholi
Ketoni niske molekulske mase, kiseline i
aldehidi
Jedinjenja veoma velike molekulske mase
ili koloidna organska jedinjenja
Alifatina jedinjenja male molekulske mase
40
Vremenom, ugalj e se zasititi apsorbovanim materijalom. Apsorpciona mo moe se
povratiti regeneracijom uglja pogodnim medijumom kao to je para pod niskim pritiskom.
Takoe upotrebom pare ubijaju se bakterije koje imaju sklonost nagomilavanja na ulazu u
filter. Nakon dueg vremena, neophodno je odstraniti ugalj zbog reaktivacije i sortiranja od
strane ovlaenog dobavljaa ili kompanije specijalizovane za taj posao. Slika 4.4 daje prikaz
tipinog filtera sa aktivnim ugljem.
Slika 4.4 Tipian filtar sa aktivnim ugljem
4.3 Deaeracija
Deaeracija se koristi za otklanjanje neeljenih gasova iz vode, na primer, u procesu
proizvodnje piva. U procesima proizvodnje piva najee se primenjuje otklanjanje kiseonika
iz vode pri fermentaciji donjeg vrenja. Deaeracija se obino izvodi prolaskom inertnog gasa
ili pare kroz vodu. Uobiajenim metodama deaeracije je mogue smanjiti sadraj kiseonika
ispod 0.05 mg/l.
Ureaj za izdvajanje gasa, obino sadri pakovanu kolonu kroz koju se voda cedi nadole i
sree sa inertnim gasom koji struji nagore. Da bi se postigla ravnotea, kiseonik prelazi iz
vodene faze u gasnu (pogledati sliku 4.5) Posredstvom pakovanja kolone prenoenje gasa se
poboljava zbog velike kontaktne povrine tenosti i gasa.
Osim inertnog gasa, para se moe iskoristiti za podizanja temperature a tada je rastvorljivost
kiseonika u vodi veoma niska i proces uklanjanja kiseonika veoma brz. Potronja energije je
takoe velika, primena visoke temperature znai da je voda toplotno obraena kao i
deaerisana.
41
Slika 4.5 Ureaj na principu prolaska gasa za deaeraciju vode
Druga mogunost je upotreba deaeracionih grejaa, koji rade pri vioj temperaturi i pritisku
zasiene pare to dozvoljava prenos neeljenih gasova u parnu fazu. Alternativno, moe se
koristiti smanjen pritisak tamo gde se pritisak vode na odreenoj temperaturi smanjuje blizu
pritisku zasiene pare. Pod ovim uslovima, neeljeni gasovi zajedno sa malom koliinom
vode isparavaju i mogu se odstraniti vakum pumpom.
Druga tehnoloka metoda koja dobija na znaaju je odvajanje membranom. Membrane sa
velikom propustljivou za neeljene gasove dovode se u kontakt sa vodom. Gas se proputa
iz tenosti direktno kroz poroznu membranu u gasnu fazu (pogledati sliku 4.6) Odvajanje je
veoma selektivno zbog visoke propustljivosti membrane za ove gasove.
Slika 4.6 Deaeracija pomou membrane

42
5 PRAKTINA PRIMENA OBRADE VODE
5.1 Uopteno
Neke industrije koriste sopstvene podzemne izvore, vode iz bunara, povrinske vode reka ili
jezera, kao i obraenu vodu obino iz gradskih pogona za obradu vode. Podzemne vode
obino nisu zagaene i mogu se koristiti uz jednostavnu obradu. Slede primeri posebnih
metoda obrade koji se koriste u proizvodnji vode iz razliitih izvora.
Voda za pie iz gradskih pogona za obradu vode esto se direktno koristi u prehrambenoj
industriji. Obrada vode vri se prema standardima za proizvodnju vode za pie koji su obino
prilagoeni odreenim proizvodnim procesima. Izvori pitke vode mogu biti povrinski ili
podzemni. Problemi nastaju ako je sirova voda loeg kvaliteta. Voda iz gradskih pogona za
obradu vode obino je dezinfikovana hlorisanjem, to moe proizvesti miris i ukus koji se
prenosi i u gotov prehrambeni proizvod, pa se stoga moraju odstranjivati iz vode. Ovo je
naroito vano u proizvodnji piva i bezalkoholnih pia. Problemi se javljaju kao rezultat
delovanja hlora na huminske kiseline kojih ima u tragovima u obraenoj vodi, a koje su inae
uvek prisutne u kiselim povrinskim vodama.
5.2 Obrada podzemne vode

5.2.1 Podzemna voda dobrog kvaliteta
Podzemna voda dobrog kvaliteta obino zahteva samo aeraciju po principu kaskada ili u
tornju za aerisanje, kako bi se poveao sadraj kiseonika u vodi i uklonilo svo gvoe.
Aerisana voda se sakuplja u tank i dezinfikuje pre upotrebe oksidantom kakav je ozon.
Ukoliko je gvoe prisutno u koliini od 1-2 mg/l, sirova voda se filtrira kroz peane filtre.
Slika 5.1 Obrada podzemne vode dobrog kvaliteta
43
5.2.2 Podzemna voda koja pored komponenata tvrdoe sadri gvoe i
mangan
Ako podzemna voda sadri gvoe i mangan u visokoj koncentraciji i/ili prolaznu tvrdou
potrebno je i vie procesa obrade.
Voda se prvo aerie u kaskadama ili u aeracionom tornju. Da bi se odstranio mangan u vodu
se uvode kalijum - permanganat, ozon i hlor. Kre se obino koristi za otklanjanje prolazne
tvrdoe. Hladni kre - soda postupak moe se primeniti za uklanjanje stalne tvrdoe. Iako su
razvijene i membranske metode ea je upotreba izmenjivaa jona uz katjonsku smolu
regenerisanu u Na oblik. Izvodi se flokulacija vode, a talog se odstranjuje bistrenjem ili
putem peanih filtara, kontrolie se pH a za dezinfekciju dodaje ozon. Slika 5.2 prikazuje
metodu obrade podzemne vode koja sadri gvoe, mangan i komponente tvrdoe.
Slika 5.2 Obrada podzemne vode koja sadri komponente tvrdoe, gvoe i mangan
5.2.3 Vetake podzemne vode

Povrinska voda iz jezera ili reka moe prolaziti kroz zemlju, posebno gde dominiraju
prirodni slojevi peska i ljunka kuda voda polako prolazi u zemlju formirajui izvore vetake
podzemne vode. Tlo e imati ulogu peanog filtera a mikrobiolokom aktivnou tla
odstranie se gvoe, mangan i nitrati. Mada se moe desiti da se neki od ovih elemenata
reasorbuje ukoliko su prisutni u dubljim slojevima ljunka ili stena.
44
5.3 Obrada povrinske vode
5.3.1 Povrinska voda dobrog kvaliteta

Povrinska voda dobrog kvaliteta moe da sadri suspendovane estice i takoe neto
organskih materija, koje mogu biti odstranjene hemijskim tretmanom. Sezonsko optereenje
vrstim suspendovanim materijama u obliku estica finog mulja je uobiajeno, prvo se
odstranjuje u pogonu za odmuljivanje ili u taloniku, posle ega se vodi dodaju hemijski
flokulanti kakvi su soli aluminijuma ili gvoa. Tako se u tanku za flokulaciju od estica
mulja stvaraju flokule. Vee flokule se mogu odvajati u ureaju za bistrenje dok se finije
odstranjuju na peanom filtru.Voda se dezinfikuje oksidirajuim sredstvima kao to je ozon.
Slika 5.3 daje prikaz metode obrade povrinske vode dobrog kvaliteta.
Slika 5.3 Obrada povrinske vode dobrog kvaliteta
5.3.2 Povrinske vode sa organskim zagaenjem
Povrinske vode mogu sadravati komponente organskog zagaenja u koliini da je potrebna

filtracija preko aktivnog uglja. Veliko sezonsko optereenje vrstim suspendovanim
materijama se odstranjuje u posebnoj jedinici ili taloniku, hemijske supstance se uz brzo
meanje dodaju u tank a hemijski talog se sakuplja u tanku za flokulaciju. Polielektrolit se
dodaje da pospei taloenje pre nego voda ue u ureaj za bisternje, posle toga se voda filtrira
kroz peane filtere. Ozon se dodaje kako bi se razloila organska jedinjenja pre filtera sa
aktivnim ugljem. Posle filtera sa aktivnim ugljem, vri se dezinfekcija vode ozonom. Slika 5.4
daje prikaz metode obrade povrinske vode uz prisustvo organskih zagaivaa.
45
Slika 5.4 Obrada povrinske vode koja sadri organsko zagaenje
5.4 Posebna obrada
Sirova voda sadri hloride, nitrate, fluoride a ta jedinjenja nije lako odstraniti, kao i druga
jedinjenja koja nije mogue odstraniti uobiajenim procesima obrade pa se primenjuju jonski
izmenjivai, elektrodijaliza, reversna osmoza, ultrafiltracija i isparavanje.
Jonski izmenjivai, elektrodijaliza, reverzna osmoza i isparavanje su alternativni procesi i

izbor zavisi od specifinosti uslova. Elektrodijaliza se obino koristiti kada je velika
koncentracija rastvorenih vrstih komponenti.
Nitrati, fluoridi i hloridi mogu se odstraniti reversnom osmozom i jonskim izmenjivaima.

Natrijum se takoe moe odstraniti reversnom osmozom, jonskim izmenjivaima i
isparavanjem.
Huminske kiseline se mogu odstraniti preko aktivnog uglja posle tretmana ozonom. Fenoli se
mogu odstraniti pomou filtera sa aktivnim ugljem.
Teki metali kao to su kadmijum i hrom mogu se odstraniti taloenjem pomou krea, kao i
uz pomo filtera sa ugljem a u krajnjem sluaju jonskim izmenjivaima. Olovo se takoe
moe odstraniti taloenjem pomou krea i upotrebom jonskih izmenjivaa. Tabela 5.2 daje
sumiran prikaz obrade vode koji se zahteva za odstranjivanje glavnih kontaminirajuih
materija prisutnih u vodi.
46
Tabela 5.2 Tabela prikazuje metode odstranjivanja najee prisutnih
kontaminirajuih materija u vodi
47
5.4.1 Voda za laboratorijske svrhe
Voda za laboratorijske svrhe moe da se dobije na nekoliko naina, a li se obino poinje od
esmenske vode. Kvalitet esmenske vode je vrlo promenjliv i kada treba da se upotrebljava
za laboratorijske svrhe mora prethodno da se preisti.
esmenska voda obino sadri suspendovane estice (organske i/ili neorganske prirode) i
rastvorne soli i jedinjenja organskog i/ili neorganskog porekla koje mogu znaajno da utiu na
hemiski eksperiment, analitiki postupak ili sintetiki poduhvat. Na primer, samo neorganske
soli, kojih u vodi ima od 300 ppm pa navie, u vodi generiu provodljivost od oko 600 S/cm
(mikroSimensa po santimetru). Propisani i opte prihvaen standard o kvalitetu laboratorijske
vode je dalo Ameriko drutvo za testiranje i materijale (American Society for Testing and
Materials - ASTM) koje laboratorijsku vodu deli u tri tipa:
Tip III: voda koja je dobra za pranje laboratorijskog posua, s tim to poslednje
ispiranje sudova mora biti sa vodom s kojom e se raditi odreeni eksperiment ili
postupak.
Tip II: voda koja se koristi za eksperimente u biomedicini (histohemija, imunohemija)
Tip I: voda koja se koristi za analitike svrhe, kliniku hemiju, elektzroforezu i slino.
Pored ovih tipova vode koristi se i istija voda za specijalne svrhe, pre svega za nauno-
istraivaki rad i za nju nema standardnih propisa.
Tabela 5.3 Specufikacija za laboratorijsku vodu prema ASTM standardu

ASTM Tip vode I II III
Provodljivost na 25C (S/cm) 0,056 1,0 0.25
Otpornost na 25C (Mxcm.) 18,2 1,0 4,0
Ukupni SiO2 (g/L) 3 3 500
Ukupni organski ugljenik, TOC (g/L) 50 50 200
Cloridi (g/L) 1 5 10
Natrijum (g/L) 1 5 10
5.4.2 istoa vode izraena preko provodljivosti i otpornost

U osnovi provodljivost je mera elektroprovodljivosti vode na 25C izraena u Simensima ili
mikroSimensima na santimetar (S/cm). to je manje rastvorernih neorganskih soli u void to
je provodljivost (konduktanca) manja, odnosno voda je istija. Najistija voda prema ASTM
standard je voda tipa I koja ima provodljivost 0,056 S/cm.
Otpornost vode je mera elektrine otpornosti vode izraena u Omima ili mikroOmima na
santimetar (M*cm). to je manje rastvoerenih neorganskih soli u void to je otpornost vode
48
vea, pa samim tim je vea i njena istoa. Najistija voda prema ASTM standard je voda tipa
I koja ima otpornost 18,2 M*cm.
Provodljivost i otpornost vode se nalaze u obrnutoj srazmeri, reciprona vrednost

provodljivosti je otpornost:
Provodljivost = 1/Otpornost (0,055 = 1/18,2).
5.4.3 Kako da preistiti vodu za laboratorijske svrhe

Ni jedna metoda za preiavanje vode ne moe da proizvede laboratorijsku vodu oienu od
svih kontaminanata. Samo kombinacija efektivnih i ekonominih metoda moe da proizvede
laboratorijsku vodu zadovoljavajueg kvaliteta. Za proeiavanje vode korisiti se nekoliko
metoda (metode su poreane od jeftinijih ka skupljim): (1) primarni tretman filtracija, (2)
UV foto-oksidacija, (3) tretman na jonoizmenjivakim smolama, (4) membranska filtracija,
(5) ultrafiltracija (6) reversna osmoza, (7) destilacija i (8) redestilacija. U tabeli 5.4 dat je opis
efikasnosti pojedinih metoda.
Tabela 5.4 Kontaminanti i efikasnost metode preiavanja
ta se Primarni Reversna Jono Ultra- UV foto- Membranska Destilacija

odstranjuje tretman osmoza izmenji filtracija oksidacija filtracija
filtracija vaki
na tretman
aktivnom
uglju
Hlor Odlino Odlino
Ca / Mg Dobro Odlino Odlino
Krupne Odlino Odlino Odlino
estice
Fine estice Odlino Odlino Odlino Odlino
Bakterije Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino
Virusi Odlino Odlino Dobro Odlino
Nukleaze Dobro Odlino Odlino Odlino
Pirogeni Odlino Odlino Odlino
Rastvorne Odlino Odlino Dobro do
neorganske Odlino
soli
Rastvorne Dobro Dobro Dobro Dobro Dobro do
organske Odlino
supstance
Rastvoreni Odlino Dobro Dobro
gasovi
Mogu da zague ureaj za preiavanje
Za ovaj sluaj kombinacija oznaenih metoda je naefikasnija, pojedinano nisu
najbolje
49
Primarni tretman ili pred tretman najee se primenjuje kod jako tvrdih voda ili
tehnike vode primenom jonoizmenjivakih kolona i korienjem aktivnog uglja radi
uklanjanja hlora, neorganskih soli i neistoa organskog porekla.
Destilacija najstariji poznat metod za pripremu laboratorijske vode, ali i vrlo skup. Troi
mnogo toplotne energije i troi mnogo vode za kondenzaciju vodene pare. Ovakva voda se
koristi u laboratorijama manjih kapaciteta i za uobiajene analitike postupke, ali ako su
zahtevi analitike visoki i koriste se hemikalije visoke istoe (chromatografic grade) obina
destilovana voda nije pogodna jer je prljava.
Redestilacija - poznat metod za pripremu laboratorijske vode visoke istoe, ali i najskuplji.
Kao i destilacija troi mnogo toplotne energije i troi mnogo vode za kondenzaciju vodene
pare. Ovakva voda se koristi u laboratoriskim postupcima gde su zahtevi za istou vode i
hemikalija vrlo visoki kao u analitikim laboratorijama, molekularnoj biologiji ili
mikrobiologiji.
Reversna osmoza (RO) je postala nezaobilazna metoda za prirpemu laboratorijske vode.

Iako ova metoda nije efikasna kao jonoizmenjivaka priprema vode ona se koristi jer je jeftina
i jer se ureaj za RO lako isti i ponovo koristi. Ova metoda se esto nadopunjuje tretmanom
vode sa UV zraenjem (254nm) koje vrlo efikasno eliminie sve ive mikroorganizme. esto
se RO i UV tretman koriste kao predtretman za pripremu ultraiste vode.
Dejonizacija je vrlo efikasan metod za uklanjanje svih vrsta soli iz vode. U sluaju
pripreme ultraiste vode koristi se upravo ova metoda, a kao ulazna voda koristi se prethodno
pripremljena voda metodom RO i UV ili destilovana voda. Primenom jonoizmenjivakih
smola koje su pripremljene ba u svrhu pripreme ultraiste vode postie se
elektroprovodljivost od svega 0.055 S/cm. Ultraista voda se nakon toga preiava sa
aktivnim ugljem da bi se odstranile organske suspstance ija koncentracina ne sme da pree
10 ppb organskog ugljenika mereno TOC-em (TOC ureaj za merenje ukupnog organskog
ugljenika Total Organic Carbon). Ovako pripremljena voda koristi se za finalno ispiranje
staklarije i za analitike potrebe, na primer, za AA, HPLC, ICP, GC, TOC i slino.
Ultrafiltracija je poseban tretman vode znaajan za biomedicinske laboratoriske svrhe jer

uklanja bakteriske toksine, makromolekule, viruse, bakterije ili koloidne estice. Ovakva voda
se esto koristi za elektroforezu ili za uzgajanje laboratoriskih kultura.
UV foto-oksidaciaja poseban postupak sa UV lampom (185/254nm) koji je vrlo efikasan

kod unitavanja (oksidacije) malih organskih molekula bakterija i virusa. Posledica ovakvog
tretmana vode je da se dobija voda sa mane od 5 ppb organskog ugljenika mereno TOC-em.
Sterilizaciona filtracija poseban vid ultrafiltracije koji otklanja sve estice, viruse i
bakterije koje su vei od 0.2
m. Za ovaj postupak se koristi dejonizovana voda tip I (18.2
Mcm).
Kod donoenja odluke koji tip vode vam treba uvek vodite rauna, na prvom mestu, za ta
vam laboratoriska voda treba, na drugom mestu, koliko vam takve dode treba, a tek na treem
mestu koliko sve to kota.
50

Procesi Prerade I Dorade Vode

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Procesi Prerade I Dorade Vode

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

PROCESI PRERADE I DORADE

Slika 1.1 Prikaz veliine estica i metode obrade

2.1 Flokulacija / koagulacija

Dodatak hemijskih sredstava, "koagulanata", destabilie koloide, odnosno dolazi do

Slika 2.1 Primer procesa obrade sirove vode

Iz ekonomskih razloga najee korieni koagulant je Al2(SO4)3, koji se obino dodaje u

U fazi koagulacije, koagulanti jonizuju, sa katjonima, primer su joni aluminijuma i gvoa

Najee koriena tehnika proizvodnje zahtevane veliine mehuria vazduha je tehnika

Druga tehnika za proizvodnju mehuria je elektro - flotacija. Tehnika je zasnovana na

Slika 2.5 Rastvorljivost vazduha u vodi u ovisnosti od prititiska na 20 C

Brzina taloenja moe se raunati primenom Stokes - ove jednaine:

v = brina taloenja estica, m/s

Najee podeena brzina u taloniku je 0,5 - 1 m/h.

Slika 2.6 Prikaz putanje estice u taloniku u kome se deava sedimentacija

Da bi dolo do taloenja estica neophodno je da se voda u taloniku zadrava dovoljno dugo.

2.3.1 Kosi ploasti separatori

2.3.2 Centrifugalni separatori

Da bi se spreilo oteenje centrifuge relatvno krupnim esticama, potrebna je predfiltracija.

Slika 2.9 Osnovni model troslojnog filtera

Tokom rada, estice se hvataju u filterskom sloju. Pokazano je da u momentu dostizanja

Filteri sa protokom nagore se manje upotrebljavaju. Oni su projektovani za direktno filtriranje

2.4.2 Jednoslojni ili vieslojni filteri sa neprekidnim radom

Napomena: Naziv "Dynasand" je patentirani zatitni znak Nordic Water Products AB

2.4.3 Filteri sa kertridem i vreasti filteri

3 OSNOVNI PROCESI OBRADE

Apsorpcija neeljenih jona se deava u zoni apsorpcije. S obzirom da se pomera u pravcu

Slika: 3.3 Primer grafikog predstavljanja "proboja"

Ravnotea se moe izmeniti sa promenom temperature i pH. Otpor masenom prenosu

Izmena jona se najee primenjuje kod:

"R" je oznaka za smolu.

3.3 Uklanjanje bikarbonata

Ca(HCO3)2 CO2 (rastvoren) + Ca - R

3.4 Potpuna dejonizacija

3.5 Hemijske metode

Na primer, ako je koncentracija reaktanata tano podeena mogue je da e konana tvrdou

Prolazna tvrdoa se takoe uklanja dodavanjem NaOH kao to sledi:

2NaOH + Ca(HCO)3 CaCO3(vrsti) + Na2CO3 + 2H2O

Dalje smanjenje tvrdoe postie se odklanjanjem stalne tvrdoe sa NaCO3 kao to je

Ca2+ + 2F- CaF2 (vrsti)

Fosfati se mogu taloiti uz dodatak soli gvoa ili aluminijuma:

Fe3+ + PO43- FePO4 (vrsti)

Na2CO3 + CaSO4 Na2SO4 + CaCO3(vrsti)

Uklanjanjem stalne tvrdoe konana tvrdoa je izmeu 1.5 i 3.0 dH.

Alkalna voda (manjak CO2):

Ca(OH)2 + CO2 Ca(HCO3)2

3.6 Membranska filtracija

Procesi koji se pokreu pritiskom su mikrofiltracija, ulztafiltracija i nanofiltracija i reversna

Slika 3.8 Opsezi razdvajanja za razliite tipove membranske filtracije

Preduslov za reversnu osmozu je da primenjeni radni pritisak prevazilazi osmotski pritisak

3.6.5 Tehniki detalji membranske filtracije

Membrane za mikrofiltraciju sa relativno velikim otvorima pora su vie osetljive, vie se

Slika 3.9 ematski prikaz cevastog membranskog modula

Slika 3.11 Princip pogona obrade uz primenu membrana

Obradom vode elektrodijalizom podrazumeva se smanjenje koncentracije jona jednog

Slika 3.12 Elektrodijaliza slane vode

Postoji aktuelna granica gustine toka svakog fluida.

Posledica uklanjanja vode isparavanjem je poveanje koncentracije rastvorene vrste

U toku procesa isparavanja mogu se javiti sledei problemi:

Kamenac se formira taloenjem sloja vrste faze na zagrevanim povrinama. Time je

Procesom isparavanja, sve prisutne isparljive komponente iz sirove vode pojavie se u

4.1 Dezinfekcija fizike metode

Dezinfekcijom se obezbeuje da voda za potrebe proizvodnje ne sadri tetne