Osam je ujutru i trebao bih da spavam.

Trebao bih, a ja evo ve sat vremena sedim i

pokuavam da se sastavim, da shvatim ta hou od ivota. ini mi se da sam oduvek imao taj
strah od spavanja. Mislim da su mi ovi trenuci kada bih po pravilu trebao da spavam jedini
bastioni istinske slobode koje posedujem, pa kao da se plaim da legnem i sklopim oi i tako
pritisnem fast forward.
Noas su mi opet pretili pitoljem. Neki ispijeni sa kapuljaom je uperio cz u mene i traio
pare. utao sam i gledao ga par sekundi. Dao sam mu novac. Iskreno, vie se i ne plaim, ovo mi
je etvrta oruana pljaka ovog meseca. Izvadio sam iz kase pazar, nije tu moglo biti vie od
deset hiljada, poto im pazar pree tu cifru, pare se stavljaju u poseban sef u trafici. Pomalo mi i
nedostaje da me uplae te pretnje. Prvih par puta sam se plaio. udno je to, iako zna da ni
pljakau nije u interesu da puca na tebe zbog jednog bednog pazara, ipak oseaj u kome ti
nepoznata osoba dri pitolj uperen u tebe nije prijatna. Ipak, posle nekoliko puta se ovek
navikne. Poeo sam na te, sve ee trenutke, da gledam sa nekom ravnodunou, kao na
vraanje kusura, pa ak i vie, sa nekim saoseanjem. Vredi li toliko rizikovati ivot i to da te
uhvate zarad desetak piljivih hiljada dinara, to je suma nedovoljna ni da ovek estito jede
jedan ceo mesec. Mnogima od njih dodue i nije na pameti da jedu, ali je svakako da zadovolje
neke njihove potrebe. A opet, ako vredi rizikovati hapenje i oduzimanje slobode, to i da ne
puca. Sloboda je ionako samo iluzija za nekog ko je dotle dogurao. Gde dostojanstva nema,
nema ni slobode.
Crnjanski bi napisao neto kao ,,jutro, i ivot bez smisla.