UDC 903"631/634"(497 + 4—12)(05) UDC 937(497.15) +930.27(093)(05) YU ISSN 03500020 AKADEMIJA NAUKA | UMJETNOSTI BOSNE 1 HERCEGOVINE GODISNJAK KNJIGA XXIX CENTAR ZA BALKANOLOSKA ISPITIVANJA Knjiga 27 Redakcioni odbor ALOJZ BENAC, BORIVOJ COVIC, RADOSLAY KATICIC T FANULA PAPAZOGLU Sekretar Redakcije EDINA ALIREJSOVIC Urednik BORIVOJ COVIC redovni éan Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine SARAJEVO 1991ONOMASTIKA I ETNICKA STRUKTURA ZAPADNOG DELA SR MAKEDONIJE U ANTICKO DOBA NADE PROEVA Institut za istorija Filosofski fakultet, Skopje Apstrakt, 1. Analiziraju se imena sa natpisa u Pologu, kigevskom i ohridsko-stru8kom kraju, oblastima koje su smatrane dardanskim ili ilir- skim. Imena koja se pripisuju Iirima imaju brojne analogije u M. Aziji, te stoga ne mogu biti ilirska i vezuju se za Brige, koji su morali biti glav na komponenta u etnogenezi Makedonaca, 2. Analiziraju se podaci antickih izvora 0 plemenima ovih oblasti, Enhelejcima i Dasaretima, pri cemu se pokazuje da su od Filipa II bili u sklopu Makedonije, Njihovo svrstavanje medu Tlire u nekim izvorima rezultat je kako povremene ilirske dominacije nad njima tako i slabe obavestenosti antigkih autora, kao i rimske politike divide et impera. 3. Uporeduje se materijalna kultura (grupa Bubusti-Tren tt Makedonijt sa grupom Mati u Albaniji, koja se jo8 od gvozdenog doba razlikuje, pri emu je znatajno da istu razliiku pokazuje i onomastika. Povodom novootkrivene stele iz s. Gradec, Gostivarsko, izvrsena je revizija natpisa iz Pologa (Gostivarsko-Tetovski kraj), a ranije jzvrSena revizija u kigevskom kraju', kao i preliminarna studija o ime nima u ohridskom kraju’, pokazale su da je broj ilirskih imena u ovom tzv. ilirskom delu Makedonije, ili makedonskom delu Ilirije veoma mali. U_ Pologu je dosada otkriveno osam nadgrobnih spomenika, je- dan na latinskom, éetiri na grékom jeziku i dva bez tragova natpisa® Do II \svetskog rata bio je poznat samo latinski natpis zbog ¢ega je ovaj ‘kraj bio pripisivan G. Meziji, a podaci kod Ptolemeja smatram su netaénim'. Novootkrivene stele u s. Jegunovce, Gradec, Celopek, (neobjavijen), LeSok i u Tetovu jezikom i tipolo3ko-ikonografskim ka- 1 Nade Proeva, Novi i revidirani natpisi od Polog i Kigevskiot kraj, Ziva Antika 39, 1989, str. 77—84. 2 Fanula Paplazoglu, Ohrid vo praistorijata i vo antiékiot period, u monografiji Ohrid, t. I, Ohrid; 1985, str. 101—113. 31, Mikul€ik, Minatoto na Gostivarskiot kraj preku arheoloSki_naodi, u_monografiji Gostivar, 1974, str. 82, sl. 3 (Zelezna reka), Id., Teritorija Skupa, Ziva Antika 21/2, 1971, str. 468, no 4 si. 4. #N. Vulié, Severna granica antiéke Makedonije, Strena Bul str, 2423, Ovo je misljenje ugiavnom bilo prihvaéeno u nauci. ‘ana, 1925, 185rakteristikama potvrdile su mi8ljenje C. Truhelke® da je ovaj kraj pri- padao Makedoniji, a onomastitki podaci omoguéuju da se raspravlja o etniékoj strukturi. Od Sest stela sa natpisom, dve, obe iz Tetova, nemaju onomastitko znaéenje jer stela sa latinskim natpisom donosi mo jedno, rimsko ime — M. Aurelius*, a na steli sa grékim matpisom nije saéuvano nijedno ime’. Ostale éetiri, donose 12 imena: Anthimos, Ammia, Getas, Genthiané, Euridiké, Eusebés, Charés, Kallityché, Niké- phoros, Nikanor, Neikeratos i Rhédén. Od tri imena na steli iz s. Gra- dec: Anthimos, Eusebés i Kallityché, neposvedotena u nasem delu pro- vincije, u Makedoniji je novo samo Anthimos, Ovo ime, osim na jed- nom ranohrigéanskom matpisu iz Rima’, sreée se samo u istoénim de- lovima Carstva", a u Kapadokiji je posvedoten Zenski pandan Anthi- mé". Stela iz s. Lesok” dala je ¢etiri u nasem delu takoder neposve- dogena imena: Getas, Genthiané, Rhédén i Charés. Antroponim Getas (a ne etnikon) posvedoten je jo’ od V v.pne. na noveu edonskog ba- sileusa®. Ime Rhédén je retko, prvi put je posvedoéeno na noveu Lissos-a (I vpn)" pogresno pripisivanom Isi’. O predstavi na aversu ima vise mi8ljenja: Hermes", dinast (Gentij)”, dlirsko ‘boZanstvo ili he- roj", monetarni magistrat” ili namesnik I ilirske oblasti posle 167. g. 5 Arheoloske beleske iz juéne Srbije, Glasnik Skopskog nauénog drustva V, 1929, str. 72/3, I. Mikuléié, op. cit, str. 469. Posle ovih nalaza, Vulicevo mi8- Ijenje je mapusten @N. Vulié, An grad, 1941—48, no 471. 7 Nade Proeva, op. cit. str. 80-81, no, 2. sl. 2. 8 Ead., op. cit. str. 77—80, no 1. sl. 1. igi Solin, Die griechischen Personennamen in Rom, Berlin — N. York, 1982, str, 1079, © Jeanne — L. Robert, Bulletin Epigraphique, 1962, no 195 (Byzantion); 1964, no 596 (Smyrné ?, kao i kognomen Anthimianos); 1970, no 3 (Mylassa); G. Mihailov, Inscriptiones graecae in Bulgaria repertae, Serdica, t. I11/2, 1964, no, 18497 (Deultum). 4 Jeanne — L. Robelrt, op. cit. 1939, no 447, 23, Bousquet, Une epigrame funéraire de Dardanie, Ziva Antika 24, 1974, str. 25577. 3M. Price, Coins of the Macedonians, London, 1973, T. III/14. 4 J. Brunschmidt, Die Inschriften und Miinzen der griechischen Stidte Datmatiens, Wien, 1898, str. 74, no 3. BR. Miinsterberg, Die Beamtennamen auf den griechischen Miinzen, oo J. Bruns|chmidt, op. cit "S. Islami, Monnayge de Scodra, Lissos et Genthios, essai d'une revi- sion du probleme, St. Albanica, 196, str.'236; D. Rendié-Mioéevié, Ilirski vladarski novei u'Arheoloskom muzeju u Zagrebu, Vj, Ath. Muze}, VI/VIT, 1972/3, str. 25860, Autor dopusta i moguénost za lokalno ‘bozansivo. 8H. Ceka, Question de numismatique illyrienne, Tirana, 1972, str. 1629; Id, Le buste du roi Genthios ou une figure de mytologie illyrienne?, Miria, VI, 1976, str. 1145/6. % Fanoula Papazoglou, Sur la monnaie illyrienne au nom de PHAQN, Ziva Antika, 24, 1974, str. 259; 0. Masson, Variétés thessaliennes, Rev. Phil. LIV/2, 1980, str. 230. i spomenici nase zemlje, Spomenik SAN XCVIII, Beo- 186p.n.e.”, Misljenje o lokalnom bozanstvu ili heroju potvrdeno je latin- skim matpisom iz Kalabrije sa imenima dveju lada Medaurus i Rhé- dén", a protiv teze o dinastu je éinjenica da isti lik (glava sa petasom, makedonskom ‘kausiom ili frizurom) bez imena ima i novac plemena Daorsa®, Labeata® i grada Skodra®. Poto je jasno da se radi o bo- zanstvu ‘ili heroju, otigledno je da je Rhédén'na natpisu iz s. Le’ok nomen sacrum. Sto se porekla imena vice, za jedne je gr¢ko®, za druge ilirsko*, a mozda_j keltsko” (etnikon Redones, Ptol. II, 8, 12). U pri- log keltskog porekla je gentilicij Raedonius, Raedonia, posvedoéen me- du domorodatkim imenima na natpisu iz severne Italije (oblast Ana- unia)*. S obzirom_na to da ovo ili druga imena od korena *red- nisu posvedogena kod Ilira (jedna Rhédeta poznata je iz Tesalije)”, ne mo- ze se smatrati ilirskim sa sigurnoscu i za sada bolje bi bilo. svrstati ga medu starobalkanska imena tipa Ba‘én. Davanje bozanskih imena smrtnicima nije poznato ni Ilirima ni Traéanima kod kojih su ragire- na gréka teoforna imena”, a obzirom ma to da obiéaj nije ni groki mi rimski i da su nomina sacra testa u M. Aziji kao i u Makedoniji", jas- no je da se radi o lokalnom obigaju. Charés je ime posvedoéeno svuda u grékoj kulturnoj sferi, a Genthiané, koje se, za razliku od muskog pandana Genthianos, javlja prvi put, bilo bi jedino ilirsko ime na natpi- su ‘kao im celom Pologu. Revizijom stele iz s. Jegunovee progitano je ime Au(relios) Niképhoros Nikanoros, starosedelac sa rimskim gre danskim pravom od 212. g., dok je éitanje imena Sintia i Noniou pog resno*. U prvom redu_ moze se dopuniti jos ime Neikeratos®. Sva tri imena su dobro posvedoéena u Makedoniji joS od predrimskog vreme- na. Makedonsko »kraljevsko« ime Euridiké kao i Ammia (koja ima analogije uM. Aziji) posvedoéena su na nedavno registriranoj steli iz s. Celopek, tetovsko, » B. Jubani, Monnaies illyriennes a Uethnikon AABIATAN, découvertes @ Kukés, 81. Albanica 1, 1972, str. 72. 2 Année Epigraphique, 1979, no 199, 2 Dj. Basler, Novéic plemena Daorsa, Glasnik Zemaljskog Muzeja XXVI, 1971, str. 333. 2B. Jubani, op. cit. str. 75, no 14, T. I-IV. *S. Islami, op. cit. T. 1/12. % Worterbuch der griechischen Eigennamen, Braunschweig, 1911, s. v. 2% 0. Masson, op. cit. str. 230; Id. Quelgues noms illyriens, in »L’Tillyrie méridionale et Epire’ dans l’Antiquité«, Clermont-Ferrand, 1984, str. 117. 7M. PetruSevski, ILLYR. PHAQN = *REG-ON{CF. SSCR RAJAN)? Ziva Antika, 24, 1974, str. 260; cf. An. Ep. 1982, no 7: Redonum civitas, % An, Ep. 1946, no 221 » B. Hellly, Actes d'affranchissement thessaliens, Bulletin de correspon- dance hellenique, 99/1, 1975, str. 127-129, no 2c (radi se 0 oslobodenju njenog roba). ” Fanoula Papazoglou, Deorum nomina hominibus imposita, Zb, Filo- zofskog fak. XIV/1, Beograd, 1979, str. 13. 3 Ead., str. 16. 2 Mikuléié, op. cit. str. 4678, no 1. sl. 1 8S obzirom da se radio retkom. tipu natpisa (testamentunalogu, dome: éim robovima, oiketai, sa sankcijom) i interesantnom predstavom, stela’¢e biti posebno objavijena. 187Dolinom reke Radike, na éijoj je obali registriran sada izgub- ljen natpis sa imenom Alexandros*, Polog ikomunicira sa Debarskim krajem (koji je arheoloski neistrazen, i pre rata signalizirani natpisi u podu crkve Sv. Nedela u meduvremenu su prekriveni modernim poploéanjem), a preko njega rekom Crni Drim sa ohridsko-struskim re- gionom. Na jugu od Pologa, odvojena planinom Bukovica na istotnoj strani planine Bistra nalazi se Kiéevska kotlina. Dosada registrirani natpisi* dali su pet imena: (H)Ameilos, Apo(I)lédéros, Asandros, Eubia, Lykos i potetak imena Ale. U Makedoniji je ime Ameilos neposvedo- éeno dosada. Cini se da Ameilos dosada nije posvedogeno, osim latin. ske varijante Hamillus® j Zenskog pandana Ammeila”. Po J. H. Mordt- manu®, radi se o makedonskoj osnovi sa grtko-latinskim sufiksom -eil(ja, Jedna Ammila, tj. Hammila posvedoéena je na manumisiji iz Leukopetre®, a druga (Amilla) na izgubljenoj ari iz Thessalonike”. Ar- giro B. Tataki" stavlja ga u istu grupu sa imenima Ammia, Amin, Amia- nos, koja imaju analogije u M. Aziji, Eubia je za sada posvedotena sa- mo u Rimu®, dok se mu’ki pandan, Eubios sreée samo jednom u Cepigovu (Stuberra)*, a posvedoéeno je u Egiptu i M. Aziji*. Ostala imena su dobro posvedotena u Makedoniji. cope e tlie na jugozapadu nalazi se ohridsko-struski region, koji sa Kicevskom dolinom komunicira dolinom r. Sateska, a sa Pologom do. linama reka Radika i C. Drim. Epigrafski nalazi ove oblasti su naj- brojniji i vise puta objavijivani. Detalina analiza onomastike pokaza. la je da se ona sastoji od 49 lignih imena®, 8 gentilicija i 19 kogno. mena i prenomina, Ilirskih imena bilo bi pet: Annia, Dazos, Genthios, Epikados i Plator#. Onoliko koliko se u odsustvu epigrafskog korpusa moze videti, Annia nije posvedogeno u juznoilirskom podrugju”, dok 4 N. Vulilé, op. cit, no 9%, % Nade Proeva, op. cit. str. 80-83, nos 3, 4 i 5. “OH. Solin, Beitrige zur Kenninis der griechischen Personennanen in oni, Commentationes humanorum literarum 1. “XCVIIL, 1971, str. 80. "L, Zgusta, Kleinasiatische Personennamen, 1964, no 5726, %* Ath. Miticilungen, 7, 1882, str. 257. ” Jeanne — L. Robelrt, op. cit. 1971, no 401 “Ch, Edson, Inscriptiones Graecae, X, 2, 1 Berolini, 1972, no 462 “| Ancient Beroea, prosopography and society, Athens, 1988, str. 400. * H. Solin, Die griechischen..., str. 59. # Dusanka Vuékovié-Todorovié, Arch. Tug 4. Beograd, 1963, str. 80, T. XIX, 33, 4 Jeanne — L. Rlobert, op. cit, 1977. no 530, str. 199—200; 1977. no 442 (Ephesos), E. Pfuhl-H. Mobius, Die ostgriechische Grabreliefs, Mainz, 1979, no 506, “Ime Monounios (cf, Fanoula Papazoglou, Un témoignage inapercu sur Monounios I'illyrien, Ziva Antika 21, 1971, str. 177—184) nisam ukljuéila u spisak s obzirom na nepoznate uslove nalaza slema ko; u bilo koje vreme i sa bilo kog podrugja. * Fanula Palpazoglu, Ohrid, str. 109. Ime Annula, izvedeno od Anna sa sufiksom -ula, takode ne moi ilirsko, i ono se stece u onomastici svih naroda, a najée&e u M. Azi Jeanne — L, Robert, op. cit. 1969, no 206, str. 454, je ovde mogao dospeti biti cf. 188je kao gentilicij vise puta posvedoteno u Makedoniji®. L. Zgusta” smat- ra da su imena Annios, Annia kao i Annaios, Annae sa ili bez gemina- cije, ustvari latinska (Annius, Annacus). Medutim, Ania kao i Annios posvedoéena su i kao liéna imena na Tasosu, Kritu i Kirenaici®, kao i u Rimu™. Kao licno ime Annia u nagem regionu javija se dva puta u gr¢ko-makedonskoj onomastitkoj formuli. Na steli sa metri¢kim natpi- som iz s, Opejnca® podignutoj sinu (Demokritos) Annia ima patroni- mik izveden od nepravilnog superlativa prideva »olbios«, analogno ime- nima Bilos, Bilistos, Filisté, Megisté itd. Annia na steli iz Ohrida® je Platorova k¢i, dok mu i deca imaju makedonska imena™ (Alexandros, otac i sin, Aristén i Neikovolis). Plator se obiéno uzima kao ilirsko ime. Medutim, Hesihijeva glosa: »platur: doulos é démos«, Platér sa natpisa u Delfima®, koji je bio »genos Italos«, zatim natpis iz Drmna* nekog Platoriusa »natione Hispanus«, etrursko gentilno ime »splatur«”, kao i mesapski oblici Plator, Platur® pokazuju da oblici Plator, Plato- rius, Platura nisu izvorna ilirska imena. Ime Dazos srece se svuda u grékoj kulturnoj sferi, vrlo éesto sa etnikonima jz juéne Italije”, a u Makedoniji i susednim oblastima sa makedonskim imenima®. Tako na ari iz Sv. Nauma‘ Dazov sin nosi makedonsko ime Lennatos. Prema objavljenoj epigrafskoj dokumenta- ciji u juénoilirskoj oblasti, posvedoceni su samo oblici Dazaios (natpis) i Dazios (novac Dirahiia). a u_severnoj Dasa(s), mnogo rede Dazas, za- tim latinsko Dasius (T. Liv. 24, 25, 26, 38; App. Han. 45—48), kao i izvedena imena Dasantis i Dasimus, koja verovatno pokrivaju srodna ilirska imena. Na noveu apulskih gradova (Arpi, Salapija) javija_se Dazos* a na mesapskim natpisima Dazzes, Dazima/os, Dazoma/s, Da- * Argiro B. Tataki, op. cit, nos 182, 183, (Beronja); Ch, Edson, op. cit. nos 270, 545, 563, 573 (Ania) i 58, 114, 246, 270, 573. 1 694. (Annios); P. Lemerle, BCH, 1934, no 17 (Filipi); CIL HI1'no 649 (Drama) ®L. Zgusita, op. cit. no 62—12, * Pp. Frazer — Eliane Matthews, A Lexicon of Greek Personal Name, Oxford, 1988, vol I, s. v SI Inscriptiones graecae urbis Roniae, Roma, 1973, nos 338, 340, 342, 343 &N. Vulié, Spom, SKA LXXV, Beograd, 1935, no 179. Id. Spom. SKA LXXI, Beograd, 1931, no’ 266. “ Ovim terminom ne opredeljujem se prema etnickoj pripadnosii Make- donaca, veé ga upotrebljavam u metodoloskom smislu L. Robera, koji je pledi- rao da'ne treba praviti kataloge imena, veé istoriju imena, Staviste istoriju po- moéu imena; cf. Opera minora IL, str. 987. © Sammilting der griechischen Dialektenschriften, ed. H. Collitz, Gétingen 1884, no 1800. % Miroslava Mirkovié, Inscriptions de la Mésie Supérieure, t. VI. Beo grad, 1986, no 149, gas, pg: Schultze, Zur Geschichte teteinischen Eigennamen, 1966, str, 262, 335, n, 4. 8 C. de Simone, Iscrizioni messapiche della Grotta della Poesia, Annali della Scuola Normale superiore di Pisa XVIII/2, Pisa 1988, str. 238/9 i 377. 5cf. Revue des Etudes grecques, XLIII, 1930, str. 194 (apo Italias); BCH XXXVI, 1912, str. 33 (Tarantinos); BCH XXX, 1905, str. 544 (Azantinos). "Jeanne —L. Robert, op. cit. 1965, no'121 (Pyllon). “Vi Lalhtov, Novi natpisi od Ohrid i Okridsko, Ziva Antika, V1, 1956, no 3. © B. Head, Historia Numorum, Oxford, 1911, str. 44 APITANON, str, 49 EAAATIINON, 189simos*. UM, Aziji Dazas je posvedogeno kao domace ime“, dok j kod Panonaca éest oblik Das(s)ius®. Shodno tome, ni Dazos ne bi bilo izvorno ilirsko imi Na najstarijem natpisu ovog regiona, pored makedonskih ime- na Machatas, Nikias i Philippos, samo bi Genthios bilo ilirsko ime. I ovo se ime javlja u vise formi: Genthis, Genthién, Genthén, Genthe- na® sa alternacijom théta/tau, pri Gemu je od najranijih vremena pos- vedoteno u grékoj kulturnoj sferi, dok je u severnoilirskoj jako retko. Gentius bi po R. Katiéicu moglo biti gentilno ime. Na Aipeninskom poluostrvu Gentus i Gentia su uvek gentilna imena, pri éemu je posve- doéen i kognomen Gentianus, kao i u Spaniji®. Brojne analogije u M Aziji ima i Zensko ime Tata sa srebrenog prstena iz s. Delagozda”. posvedoteno samo u Dyrrachion-u i stoga bezrezervno smatrano ilir- skim”. I analogije za ime Dryas" su iz M. Azije” Oéigledno je da imena Annia, Dazos, Plator i Tata (moda éak i Gent(hjios, Genthiané i Genthena), koja se smatraju ilirskim, a javlja- ju se u Makedoniji, treba vezati za brigiski sloj jer se Brigi, osim u Makedoniji pominju u zaledu Epidamnosa”, gde je posvedoten j antro- ponim Brygos”. Tako se moze objasniti i fakt da imena ilirskih kra- ljeva Agrén, Bydarlis i Sirras (ako je ilirski kralj) uop8te nisu posve- dogena nj u juznoilirskoj oblasti, centru ilirske dréave, Sto je neshvat- ljivo ako se poredi sa Makedonijom, gde su tzv. kraljevska imena vrlo rano bila noSena ne samo od élanova kraljevske kuce veé i od obiénih Makedonaca. Imena Glaukias, Grabos, Kleitos, Pleuratos i dr. jako su retka, a severno od Lisosa ih nema. »Kraljevska« imena Agrén, Grabos i Glaukias imaju analogije u M. Aziji. Tako, Agron je lidijski kralj®, ® C. de Simone, op. cit. str. 34041 i 376. “L. Zgusta, op. cit. no 245. © R. Katicic, Suvremena istrativanja o jeziku starosjedilaca ilirskih pro- vincija, Simpozium o teritorijainom i hronoloskom razgraniéenju Tlira u praisto- risko doba, knj. Vil, Sarajevo 1964, str. 28 “N. Vlulié, op. cit. no 587, Maria Lilimbaki-Akamati, Nees epigraphes tés Pellas, Makedo- nika, 26, Thessaloniki, 1987/8, no 7, T. 4 a, b. & Illyrische Personennamen in ihren Sildositichen Verbreitunsgebiet, Ziva Antika 12, 1962, str. 186 i © cf. A.’ Mocsy, Nomenclator provinciarum Europae tatinorum, Buda- pestini, MCMLXXXIII, Diss. Pann. TIT/t, s. v. ™L. Zgusta, op. cit. no 1517; E. Pfulhl — H. Mébius, Die ostgriec- hischen Grabreliefs, Mainz, 1979, nos. 450, 630, 680; L. Robert, Noms indigenes dans U'Asie Mineure gréco-romaine, Paris, 1963, str. 348. Autor ga’ svrstava u grupu Lallnamen. 1 Vera Bitrakova-Grozdanova, Iskopuvanjata na antiskata nekro- pola vo Delogoida 1979, Macedoniae acta archaeologica, Skopje, 6, 1982, str. 64, T TVS. @ Jeanne — L. Rlobert, op. cit. 1970, no 351. ; 3 Vera Bitrakova-Grozdanova, Spomenici od helenist vo SRM, Skopje, 1987, str. 79. ™N. Vulié, Spom. XCVII no 368. BL. Zgusta, op. cit. no 315—3. % App., Bel. Civ. IT, 39. 7 Jeanne — L. Robelrt, op. cit. 1955, no 209. * Her. I, 7; L. Zgusta, op. cit, no 11 iot period 190Glaukias je ime likijskog vode pod Trojom”, a Kleitos je homersko ime®, L, Rober smatra da su Agrén i Grabos jonska imena", a G. Du- mezil®, za razliku od N. Hammonda", odbacuje vezu izmedu imena boga Grabovio i etnikona Grabei, F. Papazoglu“ misli da su Glaukias j Klei. jos gréka imena koja pokrivaju srodna domorodaéka imena. Shodno tome, imena Agron i Glaukia(s), koja su posvedotena kao mitska ime- na, valja prikljuciti starobalkanskim imenima Batén i Rhédén. Prema tome, tzv. ilirska imena ne samo u_najzapadnijem delu SRM, veé u celoj Makedoniji (njihov broj je isti i u drugim gornjomakedon- skim oblastima Derriopos, Lyncestis i dr.) koja imaju analogije u M. Aziji ne mogu se smatrati ilirskim, ve¢ ih treba vezati za Brige i Enhe- lejce, koji se u narativnim jzvorima pominju bas u ovim krajevima. Brigi su u Makedoniji posvedoéeni od Strune preko Termajskog zaliva do Erigona® i oni su morali uéestvovati u etnogenezi Makedo- naca. Kod Steph. Byz. Brigi su dati kao makedonsko pleme u sused- stvu Tlira, kod Hesihija jedan grad u Makedoniji se zove Brygias®, za- belezen i u Itin, Hierosolymitanum®, Podatak Ksanta* da su Brigi do’li u M. Aziju posle trojanskog rata pokazuje da je deo Briga poti nut tzv. dorskom seobom, a srodnost makedonskog i frigiskog jezika kao i navedene analogije u onomastici Makedonije i M. Azije, epihor- ska imena u svim delovima Makedonije ¢iji_se broj novim nalazima stalno povecava, sufiks -ata, koji se srece i kod Frigijaca itd., potvr- duju da su Brigi bili jedna, ako ne i glavna komponenta u etnogenezi Makedonaca”. Zato Brige ne treba tretirati kao poseban narod sve do rimskog vremena, kao Argiro B. Tataki®, jer se tzv. brigijska tj. epihorska imena srecu i u srcu Makedonije (Ammia u Vergini, Beroji, Ammién u Peli Tesaloniki itd.), a ne samo u zaba¢enim krajevima, tc se stoga ne mogu smatrati za survivances. Ucestalost pojedinih imena kao Ammia, Ammi6n, Amianos itd. dokaz je stapanja brigijske sa osta- lim komponentama tokom etnogeneze Makedonaca, Sto se Enhelejaca tiée, »makedonski« Enhelejci, za razliku od »beotskih«, pominju se oko Ohridskog jezera i u najstarijim izvorima Hom. I. I, 876 i dr. ® Id. XV, 445 i dr 8 Monnaies grecques, Paris, 1969, str. 26~28; Id. Rev. Phil. 1953, str. L. Zgusta, op. cit. no 236. ag, Remarques sur tes diewx Grabovio d'Iguvium, Rev. Phil. XXVIII2, 1954, str, 233, 8 N.G.L. Hammond, The Kingdoms in Illyria cca 400~167 B. C., Ann. BSA, 61, 1966, sir. 244, | 4 'Structures.ethniques et sociales dans les régions centrales des Balkans @ la lumiére des études onomastiques, Actes VII congrés int. d'epigraphie grec- que et latine, Bucuresti — Paris, 1979, str. 157/8, © Ps.Scym. Periégésis, 4,” 37; Her. IV, 45; Str. VII, 327; Plut. Brut. 45; Proc. De aed. TV, 4. & Steph. Byz. s. v. Brigias. 5 Tin, Hier. 607, 2 & Str. XIV, 68. ® Nede Pro'eva, Prilog kou istorijata na antitkite Makedonci, Godisen zbornik na Fillozofskiot fakuliet Skopje, 17—18 (4344), 1990—I1991, str. 5—21. %” op. cit., str. 417. i 453, cf. kriticki prikaz njenog dela — Nade Proeva, Ziva Antika, 39, 1979, str. 103—I08. % Maria Lilimbaki-Akamati, op. cit. no 2 3. ealnisu lliri”; dati su odvojeno od Hira” ili su pak u ratu sa Ilirima™, Kasnije, izvori ne prave razliku izmedu Enhelejaca i Ilira. Tako se Apolodorova vest® 0 pomo¢i Kadma Enhelejcima kod Steph. Byz. pret- vorila u pomoé Ilirima®, a Herodotova vest” o dolasku tebanskih Kad- mejaca kod Enhelejaca (odraz davnih seoba plemena na tom prostoru) kod Pauzanija je na jednom mestu odlazak Kadma kod Ilira®, ana dru- gom kod Ilira koji su se zvali Enhelejci”, sto ne znadi nista drugo do da su Enhelejci tokom vremena obuhvaceni pojmom Ilira i da se ne moze staviti znak jednakosti izmedu Enhelejaca i Ilira. Apijan™ pak daje jedan rodoslov koji mu se, kako sam ‘kaze, od svih najvi8e svida, U njemu je Enhelej sin Ilyrios.a, Sto ukazuje na prestiz ilirskog imena i slabljenje Enhelejaca. Ovaj fantastiéan rodoslov ima za cilj da oprav- da rimsku okupaciju pomocu ukljutivanja varvarskih naroda u gréko- rimsku mitologiju (ir je sin Polifema i nimfe Galatije, brat Galata i Kelta). Enhelejci su prvi put kao Iliri dati kod Ps. Skilaksa" u wre me Sirenja interesa Grka i Rimljana za jadranski breg Sto je u skla- du_sa dobro poznatom praksom u antici da se susedna plemena na istom drustveno-ekonomskom stupnju_razvitka nazivaju imenom pr- vog plemena sa kojim su dodli u kontakt (tako su i Heleni za Rimljane Graikoi, tj. Graeci po imenu malog plemena na severu Bpira). To potvrduju i sami izvori koji izdvajaju Tire u weem smislu Illirii pro- prie dicti, od Tira u najsirem, administrativno-geografskom smislu, Mlirii vulgo dicti®. Zato se ne moze prihvatiti misljenje M. Suica da Herodot izdvaja Enhelejce od Iira zbog toga Sto je to bilo prvo ple- me koje su Heleni upoznali pa su ga izdvojili od opste skupine sa opstim imenom', jer bismo u tom sluéaju kao op8te ime imali En- helejce, a ne Tlire. Ne moze se prihvatiti ni njegova interpretacija He- rodotovog podatka »ilirskoj i enhelejskoj vojsci« kao hendiadyoin™, koju je veé odbacio R. Katitié, Izdvajanje, tj. razlikovanje Enhele. jaca od Mira zasniva se na Ginjenici da su veze Helena sa Enhelejcima starije nego sa Ilirima, to je naSlo odraza u izvorima sve do Ps. Ski- laksovog vremena. Te veze su iz preklasiéne faze Helade, kada je situa- cija bila sasvim drugaéija, ‘kada jo nije bilo zavrseno razmestanje plemena na tom prostoru, o éemu svedoéi i podatak Tukidida (I, 12), % Etym, magnum, s. v, 7 Her. V, 61. % Paus. TX, 5, 3. ” Td. IX, 5, 13, 80 App. iti.’9, 2 1 Ps, Skyl. 24—25. 1 Ovaj termin je uveo D. Rend ilé-Mioéeyi ko doba, simp. Duhovna kultura Tlira, posebna izda jevo, 1984, str. 67, 18 [sto¢no jadranska obala u Pseudo Skilakovu Periplu, Rad JAZU, 306, 1955, str. 14 Id. Gdje se nalazilo jecero iz 24, poglavija Pseudo Skilakova_peripla?, GZM 8, 1953, str, i1; Id. Illyrii proprie dicti, God. CBI XIIN/I1, 1976, str. 184. 5 Enhelejci, God. CBI XV/13, 1977, str. 22, nap. 33. Umjetnost Hira u antic- CBI, knj. LXVI, Sara- 192Vesti o Enhelejcima u narativnim izvorima, pre svega mitske vesti o Kadmu i Harmoniji iz preklasiéne faze ne mogu se vezati samo za jedno pleme i kraj, veé pokazuju da se radi o najstarijim trgovackim vezama izmedu plemena na prostoru od Egejskog do Jadranskog mora. Itinerar Kadma i Harmonije, uslovno nazvan Kadmejski put™, poklapa se sa Egnatijskom trasom. Ovo mitsko osmi8ljavanje trgovaékih veza kasnije je iskoriséeno za opravdavanje gréke kolonizacije Jadrana, protiv koje je bilo otpora lokalnog stanovnistva. Tako na pr., prvi epigrafski pomen Ilira je u vezi sa njihovom borbom sa kolonistima Pharos-a. Sirenje lecende o Kadmu i Harmoniji bilo je olakgano_nje- nim prihvacanjem od Enhelejaca, za koje je to bilo titulus nobilitas za ulazak u gréki"® svet, kao Sto je to bila Eneida za Rimljane. Drugi razlog Sirenju legende verovatno je srodnost kulta jegulja kod »beot- skihe Enhelejaca i kulta zmije kod »ohridskih« Enhelejaca, koji je posvedoten kod svih plemena zapadnog Balkana, a ne samo kod Ilira ine moge biti dokaz o ilirskom poreklu Enhelejaca. Indikativno je takode uklju¢ivanje Enhelejaca medu Ilire od IV vpme., kada jaca ilirska drzava. U trenucima dinastitkih borbi na makedonskom dvoru njena vlast u pograniénim oblastima je slabila, pa su njeni najzapad- niji delovi ulazili u ilirsku dréavu. Analogno Linkestima, Pajoncima itd., vrlo je verovatno da su imali lokalnu dinastiju, o éemu bi svedo- nekropola u_s. Trebenigta. Od posebnog interesa je podatak Poll bija” o borbi Filipa V sa Skerdilaidom 217 .g.p.ne., kada je Filip zawzeo Enchelanes, Kerak, Satién i Boioi, koji se uglavnom uzimaju kao imena gradova, dok N. Hammond!"'j R. Kati¢ic"” misle da su Enchelanes i Boioi etnikoni. Zasluga R. Katigica je u tome Sto je uka- zao na podatak Mnaseas-a da su Engelani narod u Mliriji, isti sa Enhe- lejcima (Steph. Byz. s.v.), Grafija enhelejskog imena sa gamom umesto bezvuénim aspiratom »ki« karakteristika je makedonskog jezika, Pre- noseci svoj izvor, Steph. Byz. ne kate ilirsko pleme vee narod u Miri, Sto se odnosi na administrativni pojam Tlirika u njegovo vreme, fakt koji vecina istrazivaéa éesto previda. Takode je indikativno da su En- helani kod Polibija dati uz gornjomakedonska plemena, a obzirom da su ovi podaci savremeni Polibiju i da pri tome nije pomemut Lych- nidos, vrlo je verovatno da je obuhvaéen imenom Enchelanes!, gime Strabonov podatak da su se Enhelejci zvali'® { Desareti (emendacija za Sesareti), dobija na verodostojnosti, jer i sam Polibije, kada govori o akciji Filipa V, globalno je stavlja u Dasaretiju. Ako se vratimo prvom izvoru o Enhelejcima, Hekateju, koji ih smeSta u susedstvu Deksara, haonskog plemena, moze se i¢i dalje i prihvatiti misljenje onih istrazivata koji Deksare izjednaéuje sa Dasaretima'. Izjednaca- WP. Lisigar, Legenda o Kadmu i Harmoniji i veze Lihnida s Egejem i Jadranom, Ziva Antika 3, 1953, str. 247. wD, Rendié-Mioéevi Ti Phara, Vjesnik za arheologiju i histor WR Katiléic, op. cit. s © Pol. V, 108, 8 80 A history of Macedonia, t. 1, Oxford, 1972, str. 94. "I op. cit. str. 54, = G.L. Hammond, op. cit. str. 4, nap, 1 1 Str, VI, 7, 8. ‘4 N.G.L. Hammond, op. ¢ istoriska natpisa: Grki metricki natvis ic ju dalmatinsku, 53, 1950/1, str. 167—169. r. 94, |vanju smeta, kao 8to je primetio R. Katitic', to Sto su Deksari oma. éeni kao haonsko pleme, a Haonci nisu bili’ ubrajani u Ilire. Jedino objasnjenje, kome naginje i R. Katici¢, bila bi nepreciznost Hekateja zbog toga Sto dolina r. Osum na jugu komunicira sa Haonijom, tako da je lako moglo do¢i do greSke". Tokom vremena moé i slava Enhe lejaca, verovatno potpomognuta poznatom rimskom politikom divide et impera slabi, tako da u vreme rimskog nadiranja preovladuje ime Dasareta. Buduci da nikakva migracija nije potvrdena ni u narativnim ni u arheoloskim izvorima, ne moze biti reé'o nekom novom plement, veé o Sirem plemenskom imenu ili imenu plemenskog saveza koje je preovladalo u rimsko doba. Po&to su Dasareti u neposrednom sused- stvu Tlira u u%em smislu reti, u rimsko doba, kada se prvi put jav- Ijaju u izvorima, svrstani su medu Tlire, zbog éega th mmnogi istraziva- & smatraju Tlirima, a neki gornjomakedonskim plemenom'”. To Sto ih kod Livija nema’ medu gornjomakedonskim plemenima nije dokaz za njihovo ilirsko poreklo, jer se za da T. Livij ne nabraja sva, veé samo najvainija plemena'®. Da su Dasareti bili u sklopu Makedonije pokazuje i podatak Isokrata (Phil. 21: >... (Filip) je postao gospodar i viadalac ilirskog mnostva, osim onih naseljenih na Jadranue, Zbog ube- denja da su Dasareti bili Tliri, ovaj podatak se tumagi tako sto se zapadna granica Filipove Makedonije stavija isto¢no od Libnida a ne kod Taulanata, koji su Ziveli na Jadranu, kao to proizilazi_iz ovog izvora, Potvrdu Isokratovog podatka imamo i kod Diodora (XIX, 11, 12): Filip IIT Aridaios i Euridike, 317. g. éckaju Olimpijadu u Make- doniji (Evia); Justina (14, 5, 9) na granici; i Ptolemeja (III, 32), koji kaze da je Euia jedan od gradova u Dasaretiji, Podatak Strabona (VII, 313) o mestu Pylén na Egnatijskom putu, kao Sto je veé primetio G. Zippel™ je isuvise precizan kako bi oznatavao etniéku granicu i pre bi obelezavao politiéku ili administrativnu, Objagnjenje za ovakvu gra- nicu moze se na¢i u Gnjenici da su anti&ki autori bili slabo informirani © emitkoj situaciji u zaledu Jadrana. Strabonova granica mogla bi se odnositi na I rimski posed na Balkanu, koji se, po miSljenju M. Sui¢a zvao Illyricum proprie dictum, i nije se odnosio ni na ilirsku dréavnu ni na teritoriju eponimnih Mira, Bio je ukljugen u provinciju Makedoniju, a ne u Tliriju zbog stepena helenizacije, koji je bio glavni kriterij pri poviaéenju granice izmedu Makedonije i Ilirije®. Kada T. Livij govori © rimskim operacijama 172. g. p. n. ¢. odvojeno mavodi Dasarete i Tlire, koji su tradili rimsku pomoé za odbranu tvrdava od Makedo- US op, cit. str. 8. ue Td, str. 55. 1 Wace-Wooldward, Inscriptions from Upper Macedonia, Ann. BSA 18, 1911/12, str. 187; Fr, Geyer, RE XIV, 1928, s.v. Macedonia; W. Pajakow- ski, Wer’ waren illyrii proprie dicti und wo’ siedeite man sie an?, God. CBI XVITI/16, 1980, str. 127. u8 Fanula Papazolglu, Makedonski gradovi u rimsko doba, Skopje, 1957, str. 63. 1% Die rémische Herrschaft in Ityrien bis auf Augustus, Leipzig, 1877, str. 194, 2 JIlyrii_proprie dicti, str, 1889 194naca", I, P. Mela”, opisujuci jadranski breg, izdvaja Dasarete i Enbe- leice od Ilira u uzem smislu. Oba ova podatka, koja govore protiv lociranja Ilyrii proprie dicti oko Ohridskog jezera, do sada nisu bila iskoriScena u reSavanju tog problema iu skladu su sa onasti¢kim po- dacima. Saéuvani oblik Engelani kao i materijalna kultura govore pro- tiv ilirskog porekla Enhelejaca. Na prvom mestu treba pomenuti na- laze knezevskih grobova u s. Trebeni&ta’™, koji imaju direktne ana- logije u nekropoli u Sindosu ‘kod Thessaloniké™. Nekropola u Sindosu ne moie biti gréka, jer maske i tronozac nisu karakteristiéne za Grke, a jo’ manje ilirska. Zatim grobnica makedonskog tipa u s. D. Selce™, takode se ne moze tumaditi makedonskim uticajem, jer je usamljena u judnoilirskom podruéju, koje je arheolo’ki relativno dobro istrazeno Makedonske grobnice nisu nadene éak ni u oblastima ‘koje su vekovima bile pod vlaéu makedonskih dinastija, tako da se otigledno radi o obiéaju koji je bio vezan za Makedoniju u uzem smislu reci. Na kra- ju, treba pomenuti vojniéki pojas iz s. D. Selce sa predstavom ratnika na konju, makedonskim Stitom i Sljemom koji se bori sa varvarima za koje D. Rendi¢-Mioéevi¢é mish da bi mogli biti Kelti. Kada se zna da keltska invazija nije zahvatila ju%moilirsku oblast i kada se uporedi sa ratniékim pojasevima sa Sire ilirske teritorije trapezoidnog oblika (Gostilj kod Skadarskog jezera” i OSanié na Neretvi)" sa drugadijim oruzjem i izrazenim horror vacui, koji je nepoznat makedonskoj umet- nosti — jasno je da se radi o graniénoj oblasti koja je ponekad bila u sklopu ilirske dréave i stoga obuhvacena op8tim imenom Ilira. Ra- zlika u materijalnoj kulturi izmedu ilirskih oblasti i Makedonije moze se pratiti jo$ od kraja bronzanog doba. Tako je na pr. dolinom r. De- vol posvedogena kulturna grupa tzv. Bubusti-Tren™, koja se razli- kuje od ‘kulture Mati u Albaniji (severno od r. Skumbi) a srodna je sa "1 'T. Liv, XLVI. 36, 89. 2 P. Mela, 2, 54-56. Lj. Popovié, Katalog nalaza iz nekropole kod Trebenista, Antika I, Beograd, 1956. 1% ZINAOZ KATAAQFOE THE EK@ESIZ ARXAIOAOTIK' ay EAAONIKHE, Athens, 1985, © MOYEEIO OF 2 .N. Ceka, Les tombes monumentales de la Basse Selce, Uiria, 4, 1976, str, 367379. 28 Umjetnost Mira... str. 76. %D. Basler, Nekropola u Velim Ledinama u Gostilju (D. Zeta), GEM 24, 1969, str. 29, T. VII. U ovoj nekropoli, osim trapezoidnih pojaseva, nadena su i tri pravougaonog oblika. A. Jovanovié (God. CBI XXVIV/25, 1989, str. 123-130) smatra da se radi o propagandi makedonskih kraljeva sa ciljem ukljuéivanja Ardiejske kraljevine u antirimsku koaliciju. .,. 1 Z. Marié, Ornamentirane pojasne ploée sa gradine u OSanicima kod Stoca, GZM, 27/28, 1972/73, str. 257/8, T. 1. ‘7 W. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia, Cambridge 1939, str. 99; M, Korkuti, Lagglomération préhistorique de Tren, Wiria 1972, str. 38—A2 195kulturom u Pelagoniji (Zivojno, Saraj-Brod, Zovik)™. W. A. Heurtley"" iN. G. L. Hammond™ pripisuju je Greima, albanski istrazivaéi'® Tli- rima, a A. Benac™ Dasaretima. $ obairom da su na ovom podruéju u to doba, u narativnim izvorima posvedoteni Enbelejci, cije je ime u Il v. p. ne, Potismuto dasaretskim, pravilnije bi bilo vezati je za Enhelejce. Razlika u materijalnoj kulturi u skladu je sa onomastikom: najvedi deo imena iz ju%noilirskog podruéja ne srece se u severnoilir- skom. Na kraju treba pomenuti jo3 i latak Plinija’S da se Dasare tija protezala severno od Epira do divijih varvara Dardanaca — koji se sla%e sa Strabonovim™, Gime se objainjava svrstavanje lokalnih pl mena zapadne Makedonije medu lire, kao na pr. Penesta, ¢ije ime dugujemo rimskim autorima. Onomastika ne potvrduje ilirsko poreklo plemena u zapadnoj Makedoniji, koje se do sada smatralo sigurnim*. LIONOMASTIQUE ET LA STRUCTURE ETHNIQUE DE LA PARTIE. OCCIDENTALE DE LA RS. MACEDOINE. Résumé Les épitaphes découvertes aprés la Ie guérre mondiale dans la partie occidentale de la R.S, de Macédoine!, par leurs caractéristiques linguistiques et typologiques avaient prouvé les données de Ptolémée que cette région faisait partie de la Macédoine. D’autre part Vonomastique a permis d’analyser la structure ethnique de cette région dite Ia partie illyrienne de la Macédoine, ou la partie macédonienne de I'Illyrie. Dans la région de Polog 12 noms sont attestés jusqu’a maintenant: Anthi- mos, Ammia Getas, Gentiané, Euridiké, Eusebés, Charés, Kallityché, Nikephoros, Nikandr, Neikeratos et Rhédén. Le nom Rhédén est trés rare; pour la premiére fois est attesté sur les monnaies de Lissos, et les opinions des savants étaient différentes: divinité', -héros!*, dynaste!”, magistrat monétaire” ou gouverneur de la &© région illyrien: ne apres 167 av, n. 62 Liinscription latine de Calabre*, avec ga dédicase des équipages de deux navires nommés, Medaurus et Rhédén a prouvé que © Borka Josifovska-Dragojevié, IaveStaj za arheolosokto isko- puvanje na edna halstatska grobnica od s. Zivojno, God. Zbornik Filoz, fak. Skopje, 15, 1963, 287-308; P. Maékilé — Dragica Simovska — V. Trbw hovié, Ranohalstatska nekropola Saraj u Brodu, Starinar 1, 1961, str. 199—208; I, Mikul&ié, Pelagonija u svetlosti arheoloskih nalaza, Skopje, 1966, str. 28, T. VII sl, 14d (Marta, Zovik). 4 Annn. BSA 38, 1926/7, str. 191. "2 Epirus, Oxford, 1967. str. 313. 1 Zhaneta Andrea, Liens culturels et ethniques entre la Macédoine de Vouest et UIllyrie du sud-est durant le broze récente, in »Les Iilyriens et la genése des Albanaise, Tirana, 1971, str. 7982. Pri tome autorka ide tako daleko da smatra da su Iliri uéestvovali u formiranju grékog etnosa! 1 Kult mrivih na ilirskom podruéju u praistorijskom dobu, simp. Duhovna kultura Hira, str. 146/7, 0 Plin. IV, 3. 6 Str. VI, 7, 5, 12. * Glanak 'F.’ Papazoglou, Lorganisation politique de I'Illyrie méri- dionale, 2. A. 39, 1989, gde se na strani 46, 47 raspravija 0 pojmu Illyrie proprie dicti nije koriséen uovom radu jer je objavijen poslije predaje ovog rada za Stampu. 196Phédén est soit le nom d'un héros soit d’une divinité, ce qui signifie que Rhédon sur Vinscription de LeSok! est un nom divin (nomen sacrum). Quant a son origine, certains le considérent comme grec, certains comme illyrien et autres probablement comme celte (W'ethnique Redones chez Ptokimée)?. Le nom nest pas du tout attesté en Illyrie méridionale, a part les monnaies de Lissos, ce qui va signifier quion ne peut pas le considérer comme illyrien (une Rhédeta est attestée & Thessalie)”, et il est plus prudent de le considérer comme paléo- balkanique de méme que’ Ba/én, d'autant plus que les noms divins n’étaient pas connus chez les Ilyriens et les Thraces™. D’autres noms sont typiques pour la Macédoine, ou on trouve leurs an: logies en Asie Mineure. Le seul nom illyrien pourrait étre Genthiané, lui aussi non attesté en Illyrie du sud. Dans la région de Kiéevo, sur trois épitaphes** avec 5 noms: Ameilos, Apol(ijodéros, Asandros, Eubia et Lykos il nw’ y a pas un seul nom jllyrien. Ti faut aussi noter que les noms Ammiila, c'est-a-dire Hammila®, Amilla® et Eubia, Eubios* ont des analogies en Egypte# et en Asie Mineure, La plus riche est la prosopographie de la région d’Ohrid et de Struga 35 personnes, dont six ont les gentilices romains. Des 49 noms 12 sont praenom: Comme illyriens sont considérés Annia, Dazos, Genthios, Epikados et Plator*. A ma connaissance le nom Amnia n'est pas attesté en Illyrie_méridionale tandis qu’ il est en Macédoine Annia & Berrhoia 2 fois, 8 Thessalonike 4, ainsi qu’Annios 6 fois*. Dans la région d’Ohrid et de Struga nous en trouv deux exemples Sur Vinscription métrique du v. Opejnca® errigé par Annia Olbisié pour son fils Demokritos, Annia porte un cognomen fait du superlatif irrégulier d’ »olbios«, du type Bilos,’ Bilistos, Philisté etc. L'autre Annia® porte le cognomen Plator tandis Dihabitude Plator est considéré comme un nom illyrien, Mais la glosse d’Hesichios »plattr doulos é démoss, Vinscription de Delphes d'un Plator »genos Malos«®, Plaiorixs »natione Hispanus« de Viminacium, le gentilice etrusque splatur,’ ainsi que les formes messapiennes Plator, Platur, montrent que les noms Plator, Plato- rius, Platura ne sont pas illyriens par leur origine. Le nom Dazos est aussi considéré comme illyrien. On le rencontre partout dans V’aire grecque trés souvent avec les ethniques d'Italie méridionale” ou avec les noms macédoniens®, mais pas dans I'lllyrie méridionale ow on trouve les formes Dazaios et Dazios. Dans la partie septentrionale d'illyrique on trouve les formes Dasa(s), Dasantis, Dasimus probablement tirées du. latin Dasitis et couvrant des noms illyriens semblables, et encore plus rarement Dazas dont la racine d’aprés linguistes est messapienne car sur les inscriptions Mmessapiques sont attestés Dazzes, Dazima/os, Dazoma/as, Dasimos®. En Asie Mineure comme épichorique est attesté Dazas. Il est évident que ce nom ne peut pas étre illyrien de son origine, lui non plus. Sur inscription la plus ancienne de la région parmi les noms macédoniens Machatas, Nikias et Philip- pos on trouve un Genthios. Ce nom apparait dans les formes’ Genthis, Gention, Genthon, Genthianos et il est attesté trés tt dans I’aire grecque. Par contre il est rare dans laire septentrionale d'lllyrie, Il se peut qu'il s'agit d'un genti- lice’. Comme nomen gentile et cognomen il est attesté chez les Celtes, De nombreuses analogies en Asie Mincure” a le nom Tata de la bague en argent du v. DelagoZda”, n’attesté qu’a Dyrrachion et pour cela considéré comme illyrien®, Les analogies pour Dryas sont d’Asie Mineure aussi’. Il est évident que les noms Dazos, Plator et Tata ne sont pas illyriens de leur origine. Les analogies Asie Mineure prouvent qu'il faut, les ratacher au Bryges, car outre en Macc doine les Bryges sont attestés & V'arritre pays de Dyrrachion’. De cette facon on peut expliquer le fait que les noms des rois illyricns Agrdn, Bardylis* et Sirras (si ce dernier est illyrien) ne sont pas attestés épigraphiquement chez les Tllyriens du sud. Par contre, les noms des rois macédoniens sont portés non seulement par les membres ‘de la famille royale mais aussi par des gens du peuple macédonien. D’autre part les noms des rois illyriens Agrén”, Glaukias” et Kleitos® sont attestés en Asie Mineure. L. Robert considére les noms Agron et Grabos comme. grecs, surtout ioniens*, i] est plus prudent de ranger’ les noms Agrén et Glaukias dans la catégorie de nomtina sacra comme Baton et Rhédén. Les noms considérés comme illyriens, qu'ils ont les analogies en Asie Mineure, quand ils apparaissent en Macédoine, il faut, les lier au composant brygien dans l’ethnogentse des Macédoniens®. Les Bryges, ceux qui n’avaient que ses enfants et son mari portent des noms macédonierpas emigré en Asie Mincure aprés la guerre de Troie, en Macédoine sont attestés de Strymon a travers la baie Thermaique jusqu’s l'Erigon®. Steph, Byz. les qualifie comme une tribu macédonienne®, d’autant plus qu’une ville macé donienne s’appelait Brygias (elle figure dans /tin. Hierosolym.)", Les noms épic- horiques en Macédoiné qui trouvent leurs analogies en Asie Mincure ainsi que la parenté des langues macédonienne et phrygienne concordent bien. avec les données des sources écrites. Dans la région d’Ohrid et de Struga les Enchéléens sont la population la plus anciennement attestée dans les sources. Au début ils n’étaient pas considérés comme Tllyrien-*. Ils étaient englobés parmi les Illyriens, avec le prestige du nom illyrien (& partir du IV s. av. n. @) d’aprés Vhabitude bien connue dans I'Antiquité de donner aux tribus du méme niveau de développement économique et culturel le nom de la premiére tribu que les Grecs et les Romains auraient connue, Les sources qui distinguent les Illyrii proprie dicti des Illyriens en général confirment ce fait. Ainsi le témoignage d’Apollodore®’ sur l'aide de Kadmos aux Enchéléens est devenu l'aide aux Illyriens chez Steph. By2*; celui d’'Hérodote” sur l’arrivée des Kadméens de Thebe chez Pausanias est’ donné comme Varrivée chez les Ilyriens®, ou les Illyriens que ‘appelaient des Enchéléens®. Cela prouve qu'on ne peux pas identifier les Enché- Igens avec Jes Illyriens. Le ‘dernier témoignage sur les Enchéléens (et non pas Ja ville) est celui de Polybios a propos de la lutte de Philippe V avec Scer- dilaidas en Dassarétie. Parmi les villes, il ne mentionne pas la ville de Lychnidos, probablement parce qu'elle se trouvait sur Je territoire des Enchéléensi!? ce qui s'accorde avec la donnée de Strabon'! que les Enchéléens s’appelaient Dassarétes (Gmendation des Sessarétes). Comme il n'y a pas aucune trace d’une migration quelconque dans nos sources (archéologiques et narratives) il est évident qu’a Fépoque romaine le nom des Dassarétes a emporté sur celui des Enchéléens. Comme les Dassarétes sont les voisins les plus proches des Illyriens du sud, dans les ‘sources romaincs quand ils appargissent pour Ia’ premiére fois, ils figurent souvent comme Illyriens, mais aussi a part. Par ex. en parlant de Vopé- ration romaine en 172 av. n. é. T. Live®! nous dit que les Illyriens et les Das- sarétes avaient demandé Taide romaine contre les Macédoniens. En décrivant la Céte Adriatique P. Mela! donne les Enchéléens, les Dassarétes et les Illyrii proprie dicti séparément, Ces deux données montrent qu’on ne peut pas localiser les Illyrit proprie dicti dans la région d’Ohrid ou se trouvaient les Enchéléens et les Dassarétes ce qui n’était pas suffisamment mis en valeur dans la discus- sion sur la localisation des [lyri proprie dicti. La culture matérielle ne confirme pas le caractére illyrien des Enchéléens non plus. A prime abord il faut mentionner la nécropole du v. de Trebenista™ qui a des paralléles directes avec la nécropole 4 Sindos™ prés de Thessaloniké et qui n'est pas illyrienne du tout, La tombe de type macédonien a B. Selce!™ ne peut pas étre expliquée par les influences de la Macédoine, car elle est isolée en Illyrie méridionale archéologiquement assez bien explorée. Les tombeaux macédoniens ne sont attestés ni dans les régions dominées par les Macé- doniens pendant des sidcles, ce qui prouve qu’ils sont liés avec la Macédoine proprement dite. Finalement, il faut noter la ceinture militaire de B. Selce avec un guerrier sur cheval qui abat un barbare, Celie, d’aprés D. RendiéMiotevic™. Si on sait que Vinvasion celte n’a pas atteint les Illyriens du sud et si on compare cette ceinture avec les ceintures illyriennes de Gostilj™ et d’OSanici®, avec Y'armement qui est tout a fait différent et avec horror vacui qui n'est téristique du tout pour V’art macédonien il sera évident qu'il s'agit n. macédonienne aux confins du monde illyrien. La différence dans la culture matérielle entre les deux régions est. évidente depuis V’age du fer. Dans la valiée du Devol c'est le groupe Boubousti-Tren qui différe du groupe Mati en Albanie du nord, et il est similaire & la culture en Pélagonie'®, Ii est mieux dattribuer cette colture aux Enchéléens et non pas aux Dassarétes comme A. Benac!, car ce sont les Enchéléens qui sont d’abord attestés dans cette région. Finalement il faut se rappeler la graphie du nom des Enchéléens avec »ge au lieu de »khe ce qui est une caractéristique de la langue macédonienne. Il est probable que Je nom des Dasserétes était un nom commun pour la plusieurs tribus dans Ja partie occidentale de la R. S. de Macédoine, par ex. les Penestes, Puisque Pline® nous dit que les Dassarétes s’étandaient au nord de |'Epire jusqu’a les barbares farouches, les Dardaniens. 198