Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово дост PDF

Na osnovu lana 93. stav 2.
taka 1) Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10) i

lana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka 101/07,
65/08 i 16/11),
Vlada donosi
UREDBU
O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJE
ZAGAUJUIH MATERIJA U VODE I
ROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE
(Sl. glasnik RS br. 67/11 , 48/12 )
Preien tekst zakljuno sa izmenama iz Sl. gl. RS br. 48/12 koje su u primeni od
11/05/2012
(izmene u l.: 19 ).
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
(1) Ovom uredbom utvruju se granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije
zagaujuih supstanci (u daljem tekstu: zagaujua materija) za: tehnoloke otpadne vode pre
njihovog isputanja u javnu kanalizaciju; tehnoloke i druge otpadne vode koje se
neposredno isputaju u recipijent; vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne
kanalizacije u recipijent i otpadne vode koje se iz septike i sabirne jame isputaju u
recipijent, kao i rokovi za njihovo dostizanje.
(2) Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termikog tretmana
otpada.
lan 2.
Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija u vodama iz
lana 1. ove uredbe date su u Prilogu 2 - Granine vrednosti emisije za otpadne vode, koji je
odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).
lan 3.
Pojedini izrazi, u smislu ove uredbe, imaju sledee znaenje:

1) BPK 5 ili biohemijska potronja kiseonika je koliina kiseonika (O 2) neophodna
za razgradnju organskih materija u otpadnim vodama od strane heterotrofnih
mikroorganizama u toku prvih pet dana kultivacije pod odgovarajuim uslovima;
2) druge otpadne vode su komunalne otpadne vode i sve otpadne vode koje nisu
tehnoloke i koje vode poreklo iz objekata koji slue za uzgoj ivotinja (npr. riba) ili
obavljanje stomatoloke delatnosti i drugih zanatskih delatnosti koje nemaju
tehnoloke otpadne vode;
3) efluent je naziv za tehnoloke otpadne vode koje se preiene ili nepreiene
isputaju u javnu kanalizaciju ili u povrinske vode, kao i otpadne vode javne
kanalizacije koje se preiene ili nepreiene isputaju u povrinske vode;
4) kompozitni uzorak je meavina pojedinanih uzoraka otpadne vode ili preiene
otpadne vode uzetih u odreenom vremenskom intervalu. Frekvencija zahvatanja
pojedinanih uzoraka od kojih se priprema kompozitni uzorak zavisi od protoka
otpadnih i preienih otpadnih voda. Kompozitni uzorak je proporcionalan
vremenu i protoku;
5) vode koje se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u
recipijent (u daljem tekstu: komunalne otpadne vode) su otpadne vode koje
prvenstveno vode poreklo iz domainstava ili su meavina upotrebljene vode iz
domainstva sa tehnolokim vodama i/ili atmosferskim vodama. Komunalne
otpadne vode su i otpadne vode koje se sakupljaju putem javne kanalizacije i vode
poreklo prvenstveno iz javnih ustanova, hotela, restorana, kampova, bolnica ili
poslovnih zgrada (otpadne vode iz domainstva) ili iz postrojenja i objekata koji
slue u druge svrhe osim navedenih, pod uslovom da po sastavu odgovaraju
komunalnim otpadnim vodama i/ili da se biolokim tretmanima ove otpadne vode
mogu podjednako efikasno preiavati kao i otpadne vode iz domainstva;
6) odgovarajue preiavanje otpadnih voda je obrada otpadnih voda bilo kojim
postupkom i/ili nainom kojim se postiu zahtevane granine vrednosti emisije
(GVE), odnosno ne naruava dobar status povrinske vode nakon isputanja u
recipijent;
7) opasne materije su materije koje su toksine, razgradljive, bioakumulativne i
imaju tetno dejstvo na ivot i zdravlje ljudi, kao i na ivotnu sredinu;
8) operativni monitoring je monitoring koji ima za cilj da obezbedi informacije i
neophodne podatke o koncentraciji i masenom protoku zagaujuih materija u
otpadnim vodama i preienim otpadnim vodama;
9) ostatak iz procesa preiavanja otpadnih voda je mulj obraen ili neobraen iz
postrojenja za preiavanje otpadnih voda;
10) otpadne vode su vode sa izmenjenim prirodnim fizikim, hemijskim i/ili
biolokim osobinama kao rezultat ljudske aktivnosti, kao i atmosferske i druge vode;
11) otpadne vode iz domainstva su otpadne vode iz stambenih naselja koje potiu
preteno od ljudskih metabolizama i kunih aktivnosti;
12) prethodno preiavanje voda (predtretman) je uklanjanje grubog
suspendovanog i plivajueg materijala, inertnog materijala, plivajueg ulja i
ujednaavanje protoka otpadne vode i koncentracije zagaujuih materija u
otpadnim vodama. Ono obuhvata i obradu tehnolokih i drugih otpadnih voda u
skladu sa zahtevima za isputanje tehnolokih otpadnih voda u sistem javne
kanalizacije;
13) primarno preiavanje je preiavanje otpadnih voda fizikim i/ili hemijskim
postupkom koji obuhvata taloenje suspendovanih materija ili druge postupke u
kojima se BPK 5 ulaznih otpadnih voda smanjuje za najmanje 20% pre isputanja, a
ukupne suspendovane materije ulaznih otpadnih voda se smanjuju za najmanje 50%;
14) sekundarno preiavanje je preiavanje otpadnih voda postupkom koji
ukljuuje bioloko preiavanje sa sekundarnim taloenjem ili drugi postupak
kojim se uklanja 70 - 90% BPK 5 ulaznih otpadnih voda i 75% HPK ulaznih
otpadnih voda;
15) tercijerno preiavanje je preiavanje otpadnih voda postupkom kojim se uz
sekundarno preiavanje dodatno uklanja fosfor za 80% i/ili azot za 70 - 80%;
16) tehnoloke otpadne vode su otpadne vode koje se izlivaju iz tehnolokih
postrojenja, odnosno industrijskih objekata, i iz prostorija koje se koriste za vrenje
zanatske delatnosti, osim sanitarnih otpadnih voda i atmosferskih voda;
17) HPK ili hemijska potronja kiseonika je hemijski potrebna koliina kiseonika za
oksidaciju organskih komponenata i neorganskih soli, a izraava se potronjom
kiseonika (O 2) u mg/l.
II. GRANINE VREDNOSTI EMISIJE

ZAGAUJUIH MATERIJA ZA OTPADNE VODE
lan 4.
(1) Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode, u zavisnosti od

tehnolokih postrojenja, izraavaju se kao:
1) koncentracija posmatrane zagaujue materije u preienoj otpadnoj vodi ili
2) koliina zagaujue materije u preienoj vodi koja moe da se ispusti u
zavisnosti od kapaciteta proizvodnje, koliine dobijenog proizvoda ili upotrebljene
sirovine.
(2) U sluaju da ne moe da se dostigne granina vrednost emisije, neophodno je postii
odgovarajuu efikasnost procesa preiavanja otpadnih voda. Efikasnost procesa
preiavanja izraava se kao % smanjenja odreenog parametra zagaenja ili kao koliina
isputene zagaujue materije po jedinici dobijenog proizvoda ili po jedinici utroene
sirovine data je u Prilogu 2. Ona se izraunava na osnovu optereenja otpadne vode i
preiene otpadne vode tom zagaujuom materijom.
(3) Merenje koliina i kvaliteta otpadnih voda i efikasnosti procesa preiavanja u
odreenom vremenskom periodu vri se radi kontrole postizanja zahteva iz st. 1. i 2. ovog
lana.
lan 5.
Dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode ne moe da se

vri putem razblaivanja.
lan 6.
(1) Odreivanje granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije opasnih materija
vri se iz reprezentativnog uzorka otpadne vode tako da:
1) uzorkovanje otpadnih voda koje sadre opasne materije traje 24 asa;
2) uzorkovanje traje maksimalno 24 asa, u sluaju da datom tehnologijom sa kojom
raspolae operater nije mogue ispuniti zahtevane granine vrednosti emisije (npr. u
sluaju smanjenja efekata uklanjanja azota zbog niskih temperatura i sl.), a
isputanje otpadnih voda je ureeno u skladu sa uslovima emisije sadranim u
vodnoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa zakonom kojim se ureuju vode za
sluajeve date u Prilogu 2 ;
3) uzorkovanje za operativni monitoring otpadnih voda traje 2 asa ili se u izuzetnim
sluajevima uzima trenutni uzorak.
(2) Da bi uzorak otpadne vode bio reprezentativan potrebno je da na kanalizacionom odvodu
otpadnih voda postoji aht tako izgraen da omoguuje merenje protoka i uzorkovanje
otpadnih voda, tj. uzimanje kompozitnog uzorka proporcionalnog protoku.
(3) Za kontrolu unutranjih tokova otpadnih voda (predtretman) u pogonima gde nastaju
otpadne vode koje sadre opasne materije potrebno je da poseban aht bude izgraen na tom
kanalizacionom sistemu pre njegovog spajanja sa ostalim kanalizacionim sistemima na nivou
preduzea ili drugih pogona.
lan 7.
Za odreivanje pojedinanih zagaujuih materija u otpadnim vodama moraju biti ispunjeni

opti kriterijumi dati u Prilogu 1 - Opti kriterijumi za odreivanje pojedinanih zagaujuih
materija u otpadnim vodama, koji je odtampan uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo.
1. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za

tehnoloke otpadne vode pre njihovog isputanja u javnu
kanalizaciju
lan 8.
(1) Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za
tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju, date su u Prilogu 2.
Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe
ili kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u
javnu kanalizaciju.
(2) Isputanje tehnolokih otpadnih voda u sistem javne kanalizacije vri se u skladu sa
aktom o isputanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju koji donosi nadleni organ jedinice
lokalne samouprave.
(3) Kada akt za isputanje otpadnih voda u sistem javne kanalizacije iz stava 2. ovog lana
nije donet, primenjivae se granine vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne
otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije
zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu
kanalizaciju.
(4) Kada pravno lice, preduzetnik, odnosno fiziko lice isputa otpadne vode koje vode
poreklo iz tehnolokih procesa i od drugih aktivnosti i postupaka, a u kojima je utvreno
prisustvo zagaujuih materija ili jedinjenja koja nisu navedena u Prilogu 2. Glava III.
Komunalne otpadne vode, Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili
kategorije zagaujuih materija za tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu
kanalizaciju, nadleni organ jedinice lokalne samouprave propisuje granine vrednosti
emisije za te zagaujue materije ili jedinjenja.
(5) U sluaju da nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne propie granine vrednosti
emisije iz stava 4. ovog lana, a tehnoloki uslovi su slini kao u nekom od odeljaka Priloga
2. primenjivae se granine vrednosti iz odgovarajueg odeljka.
2. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za

tehnoloke i druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u
recipijent
lan 9.
Prilogom 2. utvrene su granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i

druge otpadne vode koje se neposredno isputaju u recipijent za pojedina industrijska
postrojenja i druge zagaivae:
1) termoenergetska postrojenja - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 1.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih postrojenja;
2) postrojenja i pogoni za pranje i separaciju uglja - Glava I. Tehnoloke otpadne
vode, Odeljak 2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona
za pranje i separaciju uglja;
3) proizvodnja briketa mrkog uglja - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 3.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju
briketa mrkog uglja;
4) proizvodnja koksa - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 4. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za proizvodnju koksa;
5) proizvodnja gvoa, elika i livnica kovanog gvoa - Glava I. Tehnoloke
otpadne vode, Odeljak 5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i
postrojenja za proizvodnju gvoa, elika i livnica kovanog gvoa;
6) proizvodnja i finalna obrada obojenih metala - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
Odeljak 6. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za
proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala;
7) prerada i fina obrada metala - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 7.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za preradu i finu
obradu metala;
8) objekti i postrojenja za hloralkalnu elektrolizu - Glava I. Tehnoloke otpadne
vode, Odeljak 8. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja
za hloralkalnu elektrolizu;
9) proizvodnja kamena, kvarca, dolamita, azbestnog cementa - Glava I. Tehnoloke
postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbesnog cementa;
10) proizvodnja stakla i sintetikih mineralnih vlakana - Glava I. Tehnoloke
postrojenja za proizvodnju stakla i sintetikih mineralnih vlakana;
11) proizvodnja keramikih proizvoda - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak
11. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za
proizvodnju keramikih proizvoda;
12) rafinacija nafte - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 12. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja za rafinaciju nafte;
13) proizvodnja ugljovodonika - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 13.
ugljovodonika;
14) proizvodnja hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga - Glava I. Tehnoloke
postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i poroznih obloga;
15) proizvodnja kauuka, lateksa i gume - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
Odeljak 15. Granine vrednocti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za
proizvodnju kauuka, lateksa i gume;
16) proizvodnja organskih hemijskih proizvoda - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
Odeljak 16. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za
proizvodnju organskih hemijskih proizvoda;
17) proizvodnja premaznih materijala i glazura - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
proizvodnju premaznih materijala i glazura;
18) proizvodnja neorganskih boja - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 18.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju
neorganskih boja;
19) proizvodnja vetakih ubriva, izuzev kalijumovih ubriva - Glava I.
Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 19. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz
postrojenja i pogona za proizvodnju vetakih ubriva, izuzev kalijumovih ubriva;
20) proizvodnja pulpe za papir - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 20.
pulpe za papir;
21) proizvodnja papira i kartona - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 21.
papira i kartona;
22) prerada i proizvodnja tekstila - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 22.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona za preradu i
proizvodnju tekstila;
23) prerada vune - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 23. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz pogona za preradu vune (predionice vune);
24) prerada i tavljenje koe i proizvodnja krzna - Glava I. Tehnoloke otpadne
vode, Odeljak 24. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i pogona
za preradu i tavljenje koe i proizvodnje krzna;
25) proizvodnja lepila, tutkala i elatina - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
proizvodnju lepila, tutkala i elatina;
26) proizvodnja lesonita - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 26. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju lesonita;
27) prerada mleka i proizvodnja mlenih proizvoda - Glava I. Tehnoloke otpadne
vode, Odeljak 27. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i postrojenja
za preradu mleka i proizvodnju mlenih proizvoda;
28) prerada voa i povra - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 28. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu voa i povra;
29) objekti i postrojenja za suenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane - Glava I.
objekta i postrojenja za suenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane;
30) proizvodnja bezalkoholnih pia i vode - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
proizvodnju bezalkoholnih pia i vode;
31) prerada ribe - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 31. Granine vrednosti
emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu ribe;
32) prerada krompira - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 32. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu krompira;
33) proizvodnja od semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinacija jestivog ulja -
Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 33. Granine vrednosti emisije otpadnih
voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju od semena uljarica, odnosno jestive
masti i rafinaciju jestivog ulja;
34) proizvodnja skroba, eera i izoeera - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
proizvodnju skroba, eera i izoeera;
35) proizvodnja eera - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 35. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju eera;
36) objekti i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda - Glava I.
objekta i postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda;
37) prerada mesa i konzervisanje mesnih preraevina - Glava I. Tehnoloke otpadne
vode, Odeljak 37. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja
za preradu mesa i konzervisanje mesnih preraevina;
38) proizvodnja piva - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 38. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju piva;
39) proizvodnja slada - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 39. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju slada;
40) proizvodnja alkoholnih pia i alkohola - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
proizvodnju alkoholnih pia i alkohola;
41) proizvodnja kvasca - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 41. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju kvasca;
42) odlaganje i reciklaa ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada - Glava I.
objekta i postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog
otpada;
43) proizvodnja polu-provodnika - Glava I. Tehnoloke otpadne vode, Odeljak 43.
polu-provodnika;
44) postrojenja za bioloki tretman otpada - Glava I. Tehnoloke otpadne vode,
Odeljak 44. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za bioloki
tretman otpada;
45) objekti za uzgoj stoke - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 1. Granine
vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj stoke;
46) odlaganje otpada na povrini - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 2.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda od odlaganja otpada na povrini;
47) postrojenja za povrinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korienjem
organskih rastvaraa, posebno za odeu, tampanje, prevlaenje, odmaivanje,
vodootpornost, bojenje, ienje ili impregnaciju - Glava II. Druge otpadne vode,
Odeljak 3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za povrinsku
obradu materijala, predmeta ili proizvoda korienjem organskih rastvaraa, posebno
za odeu, tampanje, prevlaenje, odmaivanje, vodootpornost, bojenje, ienje ili
impregnaciju;
48) otpadne vode koje sadre mineralna ulja - Glava II. Druge otpadne vode,
Odeljak 4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda koja sadre mineralna ulja;
49) stomatoloke ordinacije i klinike - Glava II. Druge otpadne vode, Odeljak 5.
Granine vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo iz stomatolokih
ordinacija i klinika.
lan 10.
(1) Izuzetno, stroije granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i druge
otpadne vode od onih iz lana 9. ove uredbe mogu se utvrditi u skladu sa zakonom kojim se
ureuju vode i zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine.
(2) Za biorazgradive tehnoloke otpadne vode koje se isputaju direktno u recipijent
primenjuju se odredbe za komunalne otpadne vode iz Priloga 2. Granine vrednosti emisije
za otpadne vode, Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije
za komunalne otpadne vode koje se isputaju u recipijent.
lan 11.
(1) Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za
otpadne vode iz lana 9. ove uredbe primenjuju se kod tehnolokih procesa i drugih
aktivnosti i postupaka kod kojih se navedene materije ili jedinjenja proizvode ili koriste.
(2) Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija iz
odgovarajuih odeljaka Glave I. Tehnoloke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode,
Priloga 2. ne primenjuju se za otpadne vode kod industrija kod kojih je upotreba tih grupa ili
kategorija zagaujuih materija iskljuena iz tehnolokog procesa.
(3) U sluaju kada se otpadne vode sa zagaujuim materijama i jedinjenjima iz stava 2.
ovog lana preiavaju izvan proizvodnog pogona u postrojenju za preiavanje otpadnih
voda namenjenom samo za te svrhe, granine vrednosti emisije iz odgovarajuih odeljaka
Glave I. Tehnoloke otpadne vode i Glave II. Druge otpadne vode, Priloga 2. primenjuju na
otpadne vode koje se isputaju iz tih postrojenja.
(4) Na emisije otpadnih voda iz proizvodnih aktivnosti i postupaka koji nisu navedeni u ovoj
uredbi, a utvreno je isputanje materija ili jedinjenje koja su navedena u Prilogu 2. i pri
slinim tehnolokim uslovima kao u nekom od odeljaka tog priloga, primenjuju se granine
vrednosti iz odgovarajueg odeljka.
(5) U sluaju otpadnih voda iz stava 4. ovog lana na koje se ne moe primeniti ni jedan
odeljak iz Priloga 2. otpadne vode se isputaju u skladu sa uslovima emisije sadranim u
dozvolama koje se izdaju u skladu sa zakonom kojim se ureuje integrisano spreavanje i
kontrola zagaivanja ivotne sredine i zakonom kojim se ureuju vode.
lan 12.
(1) Granine vrednosti emisije za otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se koriste neke od
opasnih materija, date su u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se
primenjuju neke od opasnih materija.
(2) Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana odnose se na otpadne vode iz
postrojenja ili delova postrojenja u kojima se opasne materije koriste, pre meanja sa drugim
otpadnim vodama.
(3) Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana odnose se na svaki tehnoloki proces u
kome se opasne materije primenjuju ili produkuju.
(4) Granine vrednosti emisije iz stava 1. ovog lana ne odnose se na sluajeve gde njihova
primena nije mogua, ali je mogua primena graninih vrednosti iz drugih odeljaka Priloga 2.
Glava I. Tehnoloke otpadne vode i Glava II. Druge otpadne vode, koje su podjednako stroge
ili stroije od datih u Prilogu 2. Glava IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se
primenjuju neke od opasnih materija.
(5) U sluaju kada se otpadne vode koje sadre opasne materije preiavaju izvan
proizvodnog pogona, objekata ili operativnih jedinica u postrojenju projektovanom da
preiava otpadnu vodu koja sadri opasne materije, granine vrednosti emisije iz
odgovarajuih odeljaka Glave I. Tehnoloke otpadne vode, Glave II. Druge otpadne vode i
Glave IV. Otpadne vode iz postrojenja i pogona gde se primenjuju neke od opasnih materija,
Priloga 2. primenjuju na otpadne vode koje se isputaju iz tog postrojenja.
3. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za vode koje

se posle preiavanja isputaju iz sistema javne kanalizacije u
recipijent
lan 13.
(1) Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za komunalne otpadne vode koje se
isputaju u recipijent date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2.
Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se isputaju u recipijent.
(2) Granine vrednosti emisije zagaujuih supstanci za komunalne otpadne vode, u
zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje otpadnih voda, odnosno u odnosu na
ekvivalent stanovnika ( EC), date su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela
3. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne vode prema kapacitetu postrojenja za
preiavanje otpadnih voda.
(3) U sluaju kada se preiene komunalne otpadne vode isputaju u povrinske vode koje
se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje, moraju ispuniti i
zahtevane granine vrednosti date u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 4.
Granine vrednosti emisije preienih komunalnih otpadnih voda koje se isputaju u
povrinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje.
(4) Najmanji broj uzoraka koje je potrebno uzeti tokom godine za analizu preienih
komunalnih otpadnih voda, u zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje otpadnih
voda, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 5. Najmanji broj
uzoraka za analizu preienih komunalnih otpadnih voda u zavisnosti od kapaciteta
postrojenja za preiavanje.
(5) Dozvoljen maksimalan broj uzoraka u toku godine koji moe odstupati od granine
vrednosti emisije za preiene komunalne otpadne vode, u zavisnosti od ukupnog broja
uzoraka uzetih u toku godine, dat je u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela
6. Dozvoljen maksimalan broj uzoraka koji moe odstupati od graninih vrednosti emisije za
preiene komunalne otpadne vode u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka. Ovo se odnosi
na uzorke sa ekstremnim vrednostima, koje se javljaju kao posledica vanrednih situacija (npr.
jake kie iznad proseka).
lan 14.
(1) Komunalne otpadne vode koje se isputaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent
moraju najmanje ispuniti date granine vrednosti emisije za postrojenje sa sekundarnim
preiavanjem iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine
vrednosti emisije za komunalne otpadne vode koje se isputaju u recipijent.
(2) Do izgradnje postrojenja sa sekundarnim preiavanjem, u skladu sa rokovima datim u
planu zatite voda od zagaivanja, isputanje komunalnih otpadnih voda vri se u skladu sa
uslovima iz vodnih dozvola, uz ispitivanje kvaliteta otpadnih voda u odnosu na pokazatelje
za planirani stepen preiavanja i sa kontinuiranim zapisom praenja koliine isputene
otpadne vode iz sistema javne kanalizacije.
lan 15.
(1) Granine vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu preiavanja komunalnih
otpadnih voda dati su u Prilogu 2. Glava III. Komunalne otpadne vode, Tabela 7. Granine
vrednosti emisije za ostatke koji nastaju u procesu preiavanja (u daljem tekstu: ostaci od
preiavanja) komunalnih otpadnih voda.
(2) Ostaci od preiavanja komunalnih otpadnih voda mogu se koristiti u poljoprivredne i
druge svrhe (npr. za prekrivanje deponija, za popravljanje pejzaa) ukoliko ispunjavaju
propisane granine vrednosti emisije iz Priloga 2. Glava III. Komunalne otpadne vode,
Tabela 7. Granine vrednosti emisije za ostatke od preiavanja komunalnih otpadnih voda.
Pre upotrebe, nastali ostaci od preiavanja komunalnih otpadnih voda se moraju tretirati
tako da se smanji broj patogena i prilagode osobinama za odgovarajuu namenu.
(3) Tretman ostataka koji potiu od preiavanja tehnolokih otpadnih voda se sprovodi u
skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom.
lan 16.
(1) U sluaju da izgradnja sistema javne kanalizacije i preiavanja komunalnih otpadnih

voda nije ekonomski opravdana u odnosu na korist koju bi proizvela u smislu zatite ivotne
sredine, koriste se pojedinani sistemi ili drugi odgovarajui naini preiavanja kojima se
postiu granine vrednosti emisije ili isti nivo zatite voda.
(2) U sluaju da vii stepen preiavanja komunalnih otpadnih voda iz aglomeracija manjih
od 150.000 ekvivalent stanovnika ( EC) ne bi doprineo smanjenju zagaenja recipijenta,
moe se primeniti nii stepen preiavanja, uz sledee uslove:
1) najmanje sekundarno preiavanje ili odgovarajue preiavanje komunalnih
otpadnih voda uz ispitivanje komunalnih otpadnih voda kako je propisano zakonom
kojim se ureuju vode;
2) kada se dokae studijom o proceni uticaja na ivotnu sredinu da isputanje
komunalnih otpadnih voda nakon sprovedenog planiranog preiavanja nee
pogorati kvalitet recipijenta.
lan 17.
Komunalne otpadne vode koje se isputaju iz aglomeracija sa optereenjem veim od 10.000

ekvivalent stanovnika ( EC) pre isputanja u recipijent koji se nalazi u zatienim oblastima,
moraju posle preiavanja ispuniti zahteve za granine vrednosti emisije nakon
preiavanja na ureaju tercijarnog stepena preiavanja iz Priloga 2. Glava III.
Komunalne otpadne vode, Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne vode
koje se isputaju u recipijent.
4. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne

vode koje se isputaju u recipijent iz septike i sabirne jame
lan 18.
(1) Otpadne vode iz septikih i sabirnih jama isputaju se iskljuivo u javnu kanalizaciju.
(2) Izuzetno, u sluaju kada se otpadne vode iz septikih i sabirnih jama ne mogu ispustiti u
javnu kanalizaciju, za njihovo neposredno isputanje u recipijent primenjuju se granine
vrednosti emisije zagaujuih materija u skladu sa lanom 13. st. 1. i 3. ove uredbe.
III. ROKOVI ZA DOSTIZANJE GRANINIH

VREDNOSTI
lan 19.
(1) Pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja imaju postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i/ili koja svoje otpadne vode isputaju u recipijent ili javnu kanalizaciju
duna su da svoje emisije usklade sa graninim vrednostima emisije zagaujuih
materija u vode propisanih ovom uredbom, najkasnije do 31. decembra 2030. godine.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog lana, postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz
aglomeracija sa optereenjem veim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) koja svoje
komunalne otpadne vode isputaju u recipijent uskladie svoje emisije sa graninim
vrednostima emisije zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31.
decembra 2045. godine, a za komunalne otpadne vode koje se isputaju iz aglomeracija
sa optereenjem manjim od 2000 ekvivalent stanovnika (ES) uskladie svoje granine
vrednosti emisije zagaujuih materija u skladu sa planom upravljanja vodama.
(3) Pravna lica, preduzetnici, odnosno fizika lica koja imaju postrojenja iz st. 1. i 2.
ovog lana koja isputaju svoje otpadne vode u recipijent ili javnu kanalizaciju duna
su da donesu akcione planove za dostizanje graninih vrednosti emisije i njima utvrde
rokove za postepeno dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija, u
skladu sa planom zatite voda od zagaivanja donetim na osnovu zakona kojim se
ureuju vode, u roku od est meseci od donoenja ovog plana.
(4) Pravna lica, preduzetnici, odnosno fizika lica iz stava 3. ovog lana duna su da
podnesu izvetaj o sprovoenju akcionog plana iz stava 3. ovog lana ministarstvima
nadlenim za poslove zatite ivotne sredine i vodoprivrede, svake tri godine od dana
donoenja akcionog plana.
lan 20.
Izuzetno od lana 19. stav 1. ove uredbe za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u
skladu sa zakonom kojim se ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne
sredine, nadleni organ moe utvrditi krae rokove za dostizanje graninih vrednosti emisije
zagaujuih materija u postupku izdavanja te dozvole.
IV. ZAVRNA ODREDBA

lan 21.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".
Prilog 1.
OPTI KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE
POJEDINANIH ZAGAUJUIH MATERIJA U
OTPADNIM VODAMA
Za odreivanje navedenih zagaujuih materija mogu se primeniti sve standardizovane
metode koje ispunjavaju zahteve date u tabeli ovog priloga.
Tabela: Zahtevi koje je potrebno ispotovati pri odabiru analitike metode za analizu
zagaujuih materija u otpadnim vodama
% preciznosti
% korektnosti % granice detekcije
Parametar vrednosti parametra
vrednosti parametra (I) (II) vrednosti parametra (III)
Biohemijska potronja kiseonika

25 25 10
(BPK 5)
Hemijska potronja kiseonika

25 25 10
(HPK)
Ukupne suspendovane materije 15 15 15
Ukupni fosfor 10 10 10
Ukupni azot 10 10 10
Ukupni neorganski azot (NH 4-

10 10 10
N, NO 3-N, NO 2-N)
Amonijak, izraen preko azota

10 10 10
(NH4-N)
Talone materije nakon 10

15 15 15
minuta
Ekstrakt organskim
25 25 25
rastvaraima (ulja, masnoe)
Mineralna ulja 15 15 15
Fenoli (fenolni indeks) 10 10 10
Ukupni mangan 10 10 10
Sulfidi 10 10 10
Sulfati 10 10 10
Aktivni hlor 25 25 25
Ukupne soli 20 20 20
Fluoridi 10 10 10
Ukupni arsen 10 10 10
Ukupni barijum 15 15 15
Cijanidi (lako isparljivi) 10 10 10
Ukupni cijanidi 10 10 10
Ukupno srebro
Ukupna iva 20 10 20
Ukupni cink
Ukupni kadmijum 10 10 10
Hrom VI 10 10 10
Ukupni hrom 10 10 10
Ukupno olovo 10 10 10
Ukupni kalaj 15 15 15
Ukupni bakar 10 10 10
Ukupni nikal 10 10 10
Ukupni molibden 15 15 15
BTEX (bezen, toluen,

25 25 25
etilbenzen, ksileni)
Ukupno gvoe 10 10 10
Supstance koje se uklanjaju

filtracijom
Policiklini aromatini
25 25 25
ugljovodonici (PAH)
Ukupni ugljovodonici 15 15 15
AOH (adsorbujui organski

25 25 25
halogen)
Aluminijum 10 10 10
Talijum 25 25 25
Heksahlorbenzen 25 25 25
Selen 10 10 10
Sumpor (sulfidni i
merkaptanski)
VOC (volatilni organski

25 25 10
ugljovodonici) (IV)
Anilin 25 25 25
Zbir anjonskih i nejonskih

25 25 25
deterdenata
Ukupni hlor 25 25 25
Sulfiti 10 10 10
Ukupni organski ugljenik 25 25 25
Teko isparljive lipofilne

25 25 25
materije
Talone materije 25 25 25
Ukupni ugljenik 25 25 25
Pesticidi 25 25 25
Organohalogena jedinjenja 25 25 25
Antimon 25 25 25
Bor 10 10 10
Bromat 25 25 25
Hloridi 10 10 10
Provodljivost 10 10 10
Natrijum 10 10 10
(I) Korektnost je sistematska greka i predstavlja razliku izmeu srednjih vrednosti

velikog broja ponovljenih merenja od prave vrednosti.
(II) Preciznost je sluajna greka i izraava se kao standardna devijacija rezultata oko
srednje vrednosti. Prihvatljiva je dvostruka standardna devijacija.
(III) Limit detekcije je ili:
- tri puta relativna standardna devijacija prirodnog uzorka sa niskom
koncentracijom parametra, ili
- pet puta relativna standardna devijacija slepe probe.
(IV) U VOC spadaju: vinil hlorid, 1,1,1-trihloretan, 1,2-dihloretan, trihalometani
(hloroform, bromdihlormetan, dibromhlormetan i bromoform), trihloreten,
tetrahloretilen, hlorbenzen, 1,2-dihlorbenzen i 1,4-dihlorbenzen.
Prilog 2.
GRANINE VREDNOSTI EMISIJE ZA OTPADNE
VODE
I. TEHNOLOKE OTPADNE VODE
1. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz termoenergetskih
postrojenja
Ovaj odeljak se odnosi na termoenergetska postrojenja snage vie od 50 MW. Proizvodnja
energije se postie sagorevanjem vrstih goriva u kotlovima: 1) sa loitem sa reetkama, 2)
sagorevanje uglja u prahu i 3) u fluidizovnom sloju, kao i 4) sagorevanje tenih i gasovitih
goriva u kotlovima, 5) sagorevanje tenih i gasovitih goriva u gasnim turbinama i 6)
integrisani sistemi za vrsta, tena i gasovita goriva.
Otpadne vode mogu poticati od: sistema za hlaenje, odmuljivanja rashladnog sistema,
regeneracije jonoizmenjivaa, omekavanja vode primenom reverzne osmoze, postrojenja za
odsumporavanja, pranja vozila za transport ljake i pepela.
Tabela 1.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode
Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)
(II)
Temperatura C
pH 6-9
Suspendovane materije mg/l 35
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 30
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 120 (III)
Amonijak (kao NH 4-N) mg/l 10
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 5 (IV)
Ukupni fosfor mg/l 2
Mineralna ulja mg/l 10

(V)
Metali
(V)
Organohalogenidi
(V)
Cijanidi
Toksinost 5 (VI)
(I) Sve vrednosti se odnose na srednje dnevne proseke zasnovane na 24-asovnom
kompozitnom uzorku proporcionalnom protoku, izuzev gde je navedeno suprotno i
za pH, koji se odnose na kontinualne vrednosti. Navedeni nivoi se odnose na efluent
pre razblaivanja primenom nekontaminirane struje kao to su atmosferske vode,
rashladne vode itd.
(II) Temperature merene nizvodno od take termalnog isputanja, ne smeju da
prevazilaze inicijalnu temperaturu za vie od 1,5 C za salmonoidne vode i 3 C za
ciprinidne vode
(III) Vrednost HPK moe dostii i 250 mgO 2/l, s tim da je efikasnost uklanjanja
najmanje 75%.
(IV) Vrednost ukupnog azota moe dostii vrednost od 25 mg/l, s tim da je
efikasnost uklanjanja najmanje 80% i da osetljivost vodoprijmniika to dozvoljava
(V) Granine vrednosti emisije zavise od proizvodnog procesa, karakteristika
otpadne vode i tretmana, kao i od ekolokog i hemijskog potencijala recipijenta. Za
svaki konkretan sluaj nadleni organ e odrediti granine vrednosti emisije za
isputanje na osnovu vrednosti u tabelama koje su date u nastavku teksta
(VI) Broj jedinica toksinosti TU=100/LC50 (sati trajanja testa) odn., TU=100/EC50
(sati trajanja testa) tako da vee TU vrednosti odravaju vei stepen toksinosti. Za
testove gde uginue vrsta nije lako detektovati, imobilizacija se smatra ekvivalentom
uginua
Tabela 1.2. Granine vrednosti emisije za otpadne vode nakon odsumporavanja, pre meanja
sa ostalim otpadnim vodama
mg/l 30
Supstance koje se uklanjaju filtracijom
g/MWh 1,5
mgO 2/l 100

Hemijska potronja kiseonika (HPK)
g/MWh 4
mg/l 0,04
AOH (adsorbujui organski halogen)
g/MWh 0,002
mg/l 1
Cink
g/MWh 0,05
mg/l 10
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N)
g/MWh 0,5
Hrom mg/l 0,01

Kadmijum mg/l 0,01
Bakar mg/l 0,01
mg/l 0,1
Olovo
g/MWh 0,005
Nikl mg/l 0,02
mg/l 2000
Sulfati
g/MWh 110
mg/l 20
Sulfiti
g/MWh 1
mg/l 30
Fluoridi
g/MWh 1,5
iva mg/l 0,001

mg/l 0,2
Sulfidi
g/MWh 0,1
(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak

Tabela 1.3. Granine vrednosti emisije za otpadne vode termoenergetskih postrojenja koja
koriste ugalj kao energetsko gorivo, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama
pH 6-9
Provodljivost S/cm 6500

Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 120
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 70
Arsen mg/l 0,01
Olovo mg/l 0,05
Ukupni hrom mg/l 0,05
Kadmijum mg/l 0,05
Bakar mg/l 0,05
Nikal mg/l 0,05
iva mg/l 0,001
Cink mg/l 1
Fluoridi mg/l 2
Sulfati mg/l 2000
Sulfiti mg/l 20
Sulfidi mg/l 0,2
Hloridi mg/l 800
2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i

pogona za pranje i separaciju uglja
Ovaj odeljak se odnosi na granine vrednosti emisije za otpadne vode koje potiu od pranja i
separacije kamenog i mrkog uglja.
Temperatura C 30
pH 6,5-9


pogona za proizvodnju briketa mrkog uglja
Ovaj odeljak se odnosi na granine vrednosti emisije za otpadnu vodu ije zagaenje
prvenstveno potie od proizvodnje briketa mrkog uglja ili se ova voda javlja u sklopu
proizvodnje.
Tabela 3.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (II)
Temperatura C 30
pH 6,5-9
mg/l 50
Supstance koje se uklanjaju filtracijom
g/t 18 (III)
mgO 2/l 50
gO 2/t 30 (III)

(II) Ovo se nee primeniti na otpadnu vodu koja potie iz posrednih rashladnih
sistema i postrojenja za tretman procesnih voda, niti na one od ispiranja gasova
(III) Vrednosti za proizvodno-specifino optereenje (g/t ) odnose se na maksimalno
instaliran kapacitet sunica, izraen kao koliina suvog uglja suenog 2 sata u
odnosu na masu vode izmeu 16% i 18%. Ako se proizvodni kapaciteti odnose na
suv ugalj u odnosu na koliinu vode od 16% do 18%, tada se vrednost od 17%
koristi kao osnova za raun kapaciteta sunica. Koliina zagaujuih supstanci je
odreena na osnovu koncentracije u 2-asovnom kompozitnom uzorku ili
reprezentativnom sluajnom uzorku i protoka otpadne vode tokom suvog vremena
(protok pri suvom vremenu) tokom 2 sata

pogona za proizvodnju koksa
Granine vrednosti emisije za otpadne vode navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu
vodu u kojoj optereenje zagaujuim materijama prvenstveno potie iz pogona za
proizvodnju koksa.
Tabela 4.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode(II)
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) gO 2/t 9 (IV)
(III)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l
Ukupan fosfor mg/l 2

Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) g/t 9 (IV)
Ukupan azot g/t 12 (IV)
(II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu koja nastaje prilikom korienja hemikalija
kao to su katran, fenolati, sirova fenolna ulja i sirovi benzin, prilikom gaenja koksa
ili vodu iz indirektnih sistema za hlaenje kao i procesne vode.
(III) Granina vrednost za HPK u sluajnom ili 2-asovnom kompozitnom uzorku,
treba da bude takva da je obezbeena redukcija HPK za najmanje 90%. Efekat
preiavanja se rauna u odnosu na ulazni HPK u sistem za preiavanje otpadnih
voda i izlaznu vrednost HPK u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije
dui od 24 asa.
(IV) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet
koksa izraen kao koliina koksa na ulazu proporcionalna sa koliinom vode od
10% u toku 2 sata. Ako se koristi koks sa manjim sadrajem vode, onda e kapacitet
koksa biti zamenjen sadrajem vode sa koksom. Optereenje je izraunato iz
koncetracionih nivoa nasuminog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog uzorka i
zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.
Tabela 4.2. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou
pogona
Parametri Jedinica mere (III) Granina vrednost emisije (I)
Benzen i derivati g/t 0,03
Sulfidi g/t 0,03
Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) g/t 0,015
Fenolni indeks (II) g/t 0,15
Cijanidi (II) g/t 0,03
Toksinost za ribe (T f) (II) 2

(II) Zahtevi za parametre kao to su fenolni indeks, cijanidi, toksinost za ribe, ne
odnose se na otpadnu vodu koja se dodatno mea sa ostalim otpadnim vodama u
biolokom tretmanu pre isputanja u racipijent
(III) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet
koksa izraen kao koliina koksa na ulazu proporcionalna sa koliinom vode od
10% u toku 2 sata. Ako se koristi koks sa manjim sadrajem vode, onda e kapacitet
koksa biti zamenjen sadrajem vode sa koksom. Optereenje je izraunato na
osnovu koncentracije u nasuminom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i
zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju
5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata i

postrojenja za proizvodnju gvoa, elika i livnica kovanog
gvoa
Granine vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadne vode ije zagaujue
materije (supstance) potiu uglavnom iz nekog od proizvodnih procesa u kojima se koristi
gvoe, liveni elik i kovano gvoe: 1) topionice; 2) oblasti gde se vri livenje, hlaenje i
pranjenje; 3) operacije povrinske zatite; 4) proizvodnja kalupa i kondicioniranje livakog
peska; 5) postrojenja za oblikovanje proizvoda i poluproizvoda i 6) ienje proizvodnih
sistema.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(III)
Gvoe g/t 5
(III)
Ukupni ugljovodonici g/t 5
(III)
Fenolni indeks g/t 2,5
(III)
Cijanidi g/t 0,5
(IV)
Toksinost za ribe (T f) 2
(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode od
pripreme vode. Otpadna voda ne sme da sadri: organski vezane halogene iz
rastvaraa i sredstava za ienje, otpadnu vodu od regeneracije livakog pesaka.
Dokaz da je ovaj uslov ispunjen moe biti dostavljen u vidu liste, u operativnom
dnevniku i prikazivanja informacija o proizvodnji, pokazujui time da ovi rastvarai
i sredstva za ienje ne sadre organski vezane halogene
(III) Produkcija specifinog ulaznog nivoa optereenja (g/t) se odnosi na kapacitet
proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za
isputanje. Ulaz zagaujue materije se odreuje na osnovu koncentracije u
pogodnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog
protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju
(IV) Toksinost za ribe se odnosi na produkciju specifinog zapreminskog protoka
otpadne vode od 0,5 m/t za dobru proizvodnju odlivaka. Ukoliko vrednost faktora
razblaenja, izraunata za odgovarajuu produkciju specifinog zapreminskog
protoka otpadne vode, ne odgovara faktoru razblaenja koji je primenjen u proceduri
odreivanja, tada treba primeniti sledei vei faktor razblaenja
pogona
Parametri Jedinica mere (III) Granina vrednost emisije (I)
Olovo g/t 0,25
Kadmijum g/t 0,05
Ukupni hrom g/t 0,25
Arsen g/t 0,05
Bakar g/t 0,25
Nikl g/t 0,25
Cink g/t 1
AOH (adsorbujui organski halogen) (III) g/t 0,5

(II) AOH - iz sluajnog uzorka
(III) Produkcija specifinog ulaznog nivoa optereenja (g/t) se odnosi na kapacitet
proizvodnje (dobra proizvodnja odlivaka) na kojem je zasnovana dozvola za
isputanje. Ulaz zagaujue materije se odreuje na osnovu koncentracije u
pogodnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku, u sluaju AOH
iz sluajnog uzorka, i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara
uzorkovanju

postrojenja za proizvodnju i finalnu obradu obojenih metala
Granine vrednosti emisije iz ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu ije zagaenje potie
prvenstveno od proizvodnje i livenja obojenih metala: olova, bakra, cinka, aluminijuma i
dobijenih sporednih proizvoda, kao i od proizvodnje poluproizvoda.
Optereenje zagaujuim materijama se odrava u dozvoljenim granicama na vie naina, u
zavisnosti od svakog pojedinanog sluaja, i to: 1) duga recirkulacija rashladne i vode za
pranje; 2) viestruka upotreba tretirane vode i upotreba precipitovane vode gde to okolnosti
dozvoljavaju; 3) odvajanje tokova otpadne vode koje zahtevaju tretman od onih koje to ne
zahtevaju; 4) izbegavanje procesnih tehnologija koje ukljuuju velike zapremine otpadne
vode i 5) upotreba sirovina i pomonih materijala sa niskim sadrajem zagaenja.
Tabela 6.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda u povrinske vode
(I, II)
Proizvodnja i livenje
Livenje
obojenih metala olova,
Proizvodnja alumnijuma i
Jedinica bakra, cinka i sporednih Topljenje
Parametar aluminijum proizvodnja
mere (III) proizvoda, kao i aluminijuma
oksida poluproizvoda i
proizvodnja
proizvoda
poluproizvoda
Hemijska
potronja
kgO 2/l 1,5 0,5 0,3 0,5
kiseonika
(HPK)
Gvoe kg/t 0,1 - - -
Aluminijum kg/t - 0,009 0,02 -
Ukupni
kg/t - - 0,02 0,05
ugljovodonici
Fluoridi kg/t - - 0,3 0,3
Toksinost za
4 - - -
ribe (T f)

(II) Ne primenjuje se za otpadne vode od proizvodnje fero legure, proizvodnje i
livenja obojenih metala koji nisu nabrojani, niti iz posrednih rashladnih sistema ili
postrojenja za tretman procesnih voda.
(III) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (kg/t) odnose se na kapacitet
proizvodnje olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je
vodna dozvola bazirana. Optereenje je izraunato na osnovu koncentracije u
nasuminom uzorku (trenutnom) ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i
zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju
Sledee granine vrednosti e se primeniti na otpadnu vodu iz proizvodnje i livenja obojenih
metala: olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda kao i proizvodnje polufabrikata pre
meanja sa drugim otpadnim vodama:
pogona (I)
Parametri Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)
mg/l 0,5
Olovo
g/t 15 (III, IV)
mg/l 0,2
Kadmijum
g/t 3 (III, IV, V)
mg/l 0,5
Ukupni hrom
g/t 10 (III, IV)
mg/l 0,1
Arsen
g/t 2 (III, IV)
mg/l 0,5
Bakar
g/t 10 (III, IV)
Nikl mg/l 0,5

g/t 15 (III, IV)
mg/l 1
Cink
g/t 30 (III, IV)
mg/l 0,05
iva
g/t 1 (III, IV, V)
Talijum mg/l 1
Kobalt mg/l 1
Srebro mg/l 0,1
Kalaj mg/l 2
Sulfidi, rastvoreni (II) mg/l 1
AOH (adsorbujui organski halogen) (II) mg/l 1

(II) Za sulfide i AOH primenjivae se nivoi za sluajan uzorak
(III) Ukoliko produkcioni kapacitet olova, bakra, cinka i sporednih proizvoda
prevazilazi 10 t/dan, nivo optereenja specifine proizvodnje ne sme prei navedenu
graninu vrednost
(IV) Proizvodno-specifini nivoi optereenja (g/t) odnose se na proizvodni kapacitet
olova, bakra, cinka, aluminijuma i sporednih proizvoda na kojima je vodna dozvola
bazirana. Optereenje je izraunato na osnovu koncentracije u nasuminom uzorku
ili 2-asovnom kompozitnom uzorku i zapreminskog protoka otpadne vode koji
odgovara uzorkovanju
(V) Maksimalno dozvoljene koliine po kojima nivo moe biti premaen je 50% za
kadmijum i ivu
Tabela 6.3. Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu nastanka u pogonu (I)
Jedinica Granina
Parametar Nain uzorkovanja
mere vrednost
Slobodan hlor mg/l 0,5 Sluajan uzorak
Heksahlorbenzen (II) mg/l 0,003

Sluajan uzorak ili 2-asovni
kompozitni uzorak
AOH (adsorbujui organski

mg/l 1 Sluajni uzorak
halogen)
(I) Otpadna voda od tretmana otpadnog vazduha kod preiavanja aluminijuma

hlorom moe biti isputena ako je u skladu sa graninim vrednostima emisije za hlor
i hlor-oslobaajue supstance
(II) Za heksahlorbenzene, takoe mora biti zadovoljena i granina vrednost za
proizvodno-specifini nivo optereenja od 3,0 mg/t hlorisanog aluminijuma (legura)

postrojenja za preradu i finu obradu metala
Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadnu vodu ije
zagaenje prvenstveno potie od jednog od navedenih objekata ili postrojenja, ukljuujui
odgovarajui predtretman, meutretman i naknadni tretman. Prerada i fina obrada metala
obuhvata procese koji su u Tabeli 7.1. navedeni na sledei nain:
1 - galvanizacija;
2 - dekapiranje;
3 - anodizacija;
4 - bruniranje;
5 - toplo prevlaenje cinka, toplo kalajisanje;
6 - kalenje;
7 - proizvodnju tampanih kola;
8 - proizvodnja baterija;
9 - emajliranje;
10 - radionice za obradu metala;
11 - bruenje i
12 - farbanje.
Optereenje zagaujuim materijama se moe odravati onoliko nisko koliko je to mogue,
na sledei nain: 1) tretmanom procesnih kupki, u smislu pogodnih metoda, kao to su
membranska filtracija, jonska izmena, elektroliza i termalni procesi, u cilju maksimizacije
radnog veka procesnih kupki; 2) zadravanjem sastojaka kupki u smislu pogodnih metoda
kao to su smanjen ulaz sirovina, optimizirani sastav kupke; 3) viestrukom upotrebom vode
za ispiranje u smislu pogodnih metoda kao to je kaskadno ispiranje i recirkulaciona
tehnologija korienjem jonske izmene; 4) povraajem pogodnih sastojaka kupki, iz kupki za
ispiranje u procesne kupke; 5) povraajem EDTA (etilen diamin tetrasiretna kiselina) i njene
soli iz hemijskih kupki za bakar i odgovarajuih kupki za ispiranje.
Tabela 7.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (I, II)
Proces
Parametar Jed. mere
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Aluminijum mg/l 3 3 3 - - - - - 2 3 3 3
Azot iz amonijaka mg/l 100 30 - 30 30 50 50 50 20 30 - -
HPK mgO 2/l 400 100 100 200 200 400 600 200 100 400 400 300
Gvoe mg/l 3 3 - 3 3 - 3 3 3 3 3 3
Fluoridi mg/l 50 20 50 - 50 - 50 - 50 30 - -
Azot i nitrati mg/l - 5 5 5 - 5 - - 5 5 - -
Ugljovodonici (III) mg/l 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10
Fosfor mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Toksinost za ribe (T f) (IV) 6 4 2 6 6 6 6 6 4 6 6 6

(II) Ovaj sektor se nee primeniti na otpadnu vodu iz sistema za hlaenje i
postrojenja za tretman otpadnih voda, niti na precipitovanu vodu
(III) Zahtevi za ugljovodonike odnose se na sluajni uzorak
(IV) U sluaju galvanizacionog stakla, T f =2
pogona (I)
Parametar Jed. mere Proces
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
AOH (adsorbujui organski halogen) mg/l 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Arsen mg/l 0,1 - - - - - 0,1 0,1 - - - -
Barijum mg/l - - - - - 2 - - - - - -
Olovo mg/l 0,5 - - - 0,5 - 0,5 0,5 0,5 0,5 - 0,5
mg/l 0,2 0,1 0,2 0,2 0,1 0,2
Kadmijum
kg/t 0,3 1,5
Slobodni hlor mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Ukupni hrom mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Hrom VI mg/l 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1
Kobalt mg/l 1 1
Cijanidi mg/l 0,2 1 0,2 0,2
Bakar mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Nikl mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
mg/l 0,05
iva
kg/t 0,03
Selen mg/l 1
Srebro mg/l 0,1 0,1 0,1
Sulfidi mg/l 1 1 1 1 1 1
Kalaj mg/l 2 2 2 2
Cink mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Dodatni zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije za

otpadnu vodu pre meanja sa vodama iz ostalih pogona
1) Zahtevi za AOH i slobodan hlor, kao i zahtevi za instalaciju tanka, odnose se na sluajan
uzorak. U sluaju hemijski redukujue separacije nikla, nivo od 1 mg/l e biti primenjen za
nikl;
2) Za pogon galvanizacije stakla, primenjivae se samo zahtevi za bakar i nikl;
3) Nivo kadmijuma od 0,1 mg/l bie primenjen na proizvodnju primarnih elemenata (proces
8);
4) Zahtevi za AOH u kategoriji galvanizacije i radionice za obradu metala smatraju se
ispunjenim ako:
- Hidraulina ulja, masni agensi i agensi za istiskivanje vode korieni u proizvodnji
ne sadre halogene supstance.
- Hlorovodonina kiselina koriena u proizvodnji i tretmanu otpadnih voda ne
predstavlja nikakvo vee zagaenje organskim halogenim supstancama i hlorom.
- Soli gvoa i aluminijuma koje se koriste u tretmanu otpadnih voda ne pokazuju
optereenje organskim halogenima vee od 100 miligrama po jednom kilogramu
gvoa ili aluminijuma u agensima koji se koriste za tretman.
- Nakon izuavanja izvodljivosti svakog pojedinanog sluaja:
- cijanidne kupke su zamenjene kupkama bez cijanida
- cijanidi su detoksifikovani bez upotrebe natrijum-hipohlorita i
- korieni su samo rashladni lubrikanti koji ne sadre organske halogene
komponente.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije na mestu

nastanka otpadne vode
1) Otpadna voda mora da sadri samo one halogenovane rastvarae odobrene za upotrebu na
osnovu studije uticaja. Zahtevi e se takoe smatrati ispunjenim ako postoje dokazi da su
korieni samo dozvoljeni halogeni rastvarai. U suprotnom, za isparljive halogenovane
ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1-trihloretana, dihlormetana - raunatih
kao hlor), nivo od 0,1 mg/l mora se usaglasiti sa sluajnim uzorkom.
2) Kod otpadnih voda koje sadre ivu, mora biti ispunjen nivo od 0,05 mg/l ive u
sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku.
3) Otpadna voda iz kupki za odmaivanje, demetalizirajuih kupki i niklovanih kupki ne
sme sadri EDTA.
4) Kod otpadne vode iz kupki koje sadre kadmijum, ukljuujui ispiranje, mora biti
zadovoljen nivo od 0,2 mg/l kadmijuma u sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom
uzorku.
5) Mesto nastajanja otpadne vode je izlaz iz postrojenja za predtretman za parametar koji se
meri.

postrojenja za hloralkalnu elektrolizu
Granine vrednosti emisije ovog odeljka se odnose na otpadnu vodu u kojoj optereenje
zagaujuim materijama prvenstveno potie iz procesa hloralkalne elektrolize. Potrebno je da
se otpadna voda iz jedinice za hloralkalnu elektrolizu vraa u proizvodni proces koliko to
dozvoljavaju tehniki uslovi.
Ovaj odeljak se ne odnosi na otpadnu vodu iz sistema za hlaenje ili procesnu vodu, niti vodu
iz procesa elektrolitike obrade soli, natrijum hlorida ili iz procesa hloralkalne elektrolize za
proizvodnju alkoholata.
Tabela 8.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda u povrinske vode
(I)
Sulfidi mg/l 1
iva mg/l 0,05
g/t 0,3
(I) 2-asovni uzorak ili sluajan uzorak

pogona hloralkalne elektrolize
Parametri Jedinica mere Granina vrednost emisije
iva g/t 0,04 (I, III)
AOH (adsorbujui organski halogen) (III) mg/l 3,5 (II)

(II) sluajan uzorak
(III) Zahtev za ivu je dat kao specifino optereenje koje se odnosi na proizvodni
kapacitet hlora u toku 24 sata
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije za otpadnu

vodu na mestu njenog nastanka
1) Otpadna voda ne sme da sadri ivu ili azbest kao sirovine ili pomoni materijal u
proizvodnim procesima.
2) Otpadna voda ne sme da sadri vie od 25 mg/l AOX (adsorbujui organski halogen) i 0,2
mg/l slobodnog hlora u sluajnom uzorku.

postrojenja za proizvodnju kamena, kvarca, dolamita, azbestnog
cementa
Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu, ukljuujui i vodu zagaenu taloenjem specifinih
proizvoda, ije zagaenje potie prvenstveno od sledeih sektora proizvodnje: 1) rudarenje i
prerada prirodnog kamena, kvarca, peska i ljunka i proizvodnja zemlje za beljenje, krea i
dolomita; 2) proizvodnja graevinskog peska; 3) proizvodnja betona i betonskih proizvoda i
4) proizvodnja azbestnog cementa.
Tabela 9.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (II, III)


(II) Odredbe ovog sektora se ne odnose na: 1) otpadnu vodu isputenu u recipijent,
koje je stvoreno tokom rudarenja sirovog materijala, to znai da je ova voda
koriena samo za pranje produkata koji su na tom mestu iskopani, i ne sadri
supstance osim onih koje su izrudarene; na ovaj nain moe se garantovati da ove
supstance ne mogu ui u druga vodna tela; 2) sanitarnu otpadnu vodu; 3) otpadnu
vodu iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za tretman procesnih voda i 4)
otpadnu vodu od ispiranja dimnih gasova
(III) U toku proizvodnje betona i betonskih proizvoda, proizvodnje azbestnog
cementa, otpadne vode se ne smeju isputati. U sluaju da se obezbedi rutinsko
ienje i servisiranje proizvodne jedinice sadraj suspendovanih materija ne sme da
bude vei od 30 mg/l, a HPK ne sme da bude vei od 80 mgO 2/l
pogona (I, III)
Parametri Jedinica mere Granina vrednost emisije
Ukupni hrom mg/l 0,1 (II)
Hrom VI mg/l 0,4 (II)
AOH (adsorbujui organski halogen) (III) mg/l 0,1 (II)

(II) Sluajan uzorak
(III) Zahtevi se moraju ispuniti u sluaju otpadne vode od ienja i servisiranja
postrojenja pri proizvodnji azbestnog cementa, pre meanja sa drugim otpadnim
vodama.
postrojenja za proizvodnju stakla i sintetikih mineralnih
vlakana
Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu u kojoj optereenje zagaujuim materijama
prvenstveno potie iz procesa proizvodnje i obrade stakla i sintetikih mineralnih vlakana.
Tabela 10.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (II, III)
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Sulfati mg/l 3000
Fluoridi mg/l 30
(II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu koja potie od indirektnog sistema za
hlaenje i procesne vode iz postrojenja niti na otpadnu vodu iz procesa
elektrohemijskog tretmana stakla kao i mehanike obrade optikog stakla na mestu
gde se vri prerada optikih okvira
(III) Otpadna voda ne sme da sadri halogenovane ugljovodonike koji su poreklom
iz pomonih materijala i aditiva kao to su lubrikanti za hlaenje. To se dokazuje
sertifikatom proizvoaa korienih pomonih materijala i aditiva, u kome stoji da u
njima nema halogenovanih ugljovodonika.
Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu pre meanja sa drugim otpadnim vodama odnose
se na procese mehanike obrade u pogonima olovnog stakla, specijalnog stakla, optikog
stakla i ravnog stakla. Pre meanja sa drugim otpadnim vodama otpadna voda iz ovih pogona
treba da bude recirkulisana, sem ako se utroi prilikom rukovanja opremom za mlevenje.
Otpadna voda se sme ispustiti samo u sluaju zatvorenog ciklusa kao rezultat ulaska i
prskanja, ili u sluaju kompletnog obnavljanja ciklusa usled dueg prekida rada postrojenja
(npr. godinji odmori), odravanja, ienja i prebacivanja proizvodnje, ili u sluaju gde je
nemogua recirkulacija usled tetnih efekata na postrojenje, kao i prilikom sagorevanja i
bruenja.
pogona
Arsen mg/l 0,3
Kalaj mg/l 0,3
Barijum mg/l 3
Olovo mg/l 0,5
Bakar (II) mg/l 0,5
Nikal (II) mg/l 0,5
Ukupni hrom (II) mg/l 0,5
Kadmijum mg/l 0,1

(II) Kada se koriste pomoni materijali ili aditivi koji sadre jedan ili vie tekih
metala
Otpadna voda na mestu nastanka ne sme da sadri: 1) mulj od mlevenja iz mehanikih
procesa u pogonima (ili zoni) olovnog stakla, specijalnog stakla, optikog stakla i ravnog
stakla, niti kaustini mulj iz hemijskog povrinskog tretmana u zoni olovnog stakla,
specijalnog stakla, optikog stakla; 2) mulj koji sadri srebro i bakar iz procesa oplate
srebrom i bakrom.

postrojenja za proizvodnju keramikih proizvoda
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom od
komercijalne proizvodnje keramikih proizvoda.
Otpadna voda iz proizvodnje vatrostalnih materijala i bruenja alata, split ploica, ploica i
cigala ne sme se isputati u vodna tela. Te otpadne vode se ne koriste za ienje i odravanje
proizvodnih kapaciteta i pranje sirovina. Otpadna voda se moe isputati samo ukoliko je
reciklirana do sledeeg stepena, za navedene proizvodne sektore: 1) proizvodnja piezo-
keramike, do najmanje 50%; 2) proizvodnja posua i slinih proizvoda, do najmanje 50% i 3)
proizvodnja sanitarne opreme, do najmanje 30%.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Ukupni fosfor mg/l 1,5

(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema, za sanitarne vode.
pogona (III, IV)
Parametri Jedinica mera Granina vrednost emisije (I)
Olovo mg/l 0,3

Kadmijum mg/l 0,07
Kobalt mg/l 0,1
Bakar mg/l 0,1
Nikl mg/l 0,1
Cink mg/l 2
AOH (adsorbujui organski halogen) (II) mg/l 0,1

(II) Zahtevi za AOH se odnose na sluajne uzorke.
(III) Vrednosti prikazane u tabeli, koje se odnose na meanje sa drugim otpadnim
vodama na nivou preduzea, se ne primenjuju ako po danu nije nastalo vie od 4 m
otpadne vode i ukoliko otpadna voda nije nastala tokom gaziranja.
(IV) U sluaju da je produkcija otpadne vode do 8 m/dan, za supstance koje se
uklanjaju filtracijom, zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije e se smatrati
ispunjenim ukoliko je sistem za tretman otpadnih voda, instaliran, operativan i
odravan pod uslovima licenciranja i ako se proverava pre putanja u rad, kao i u
redovnim vremenskim intervalima koji ne prelaze pet godina, kako bi se proveravala
ispravnost sistema. Ovo se dokazuje putem studije uticaja zateenog stanja na
ivotnu sredinu

postrojenja za rafinaciju nafte
Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode optereene
zagaujuim materijama koje vode poreklo prvenstveno iz procesa rafinacije nafte (sirove
nafte) i produkata iz rafinerija. Ovo se takoe odnosi na rafinerije sa deliminom ili
celokupnom proizvodnjom maziva.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni fosfor mg/l 1,5
(II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem u proizvodnji ugljovodonika
(III) Granina vrednost za HPK od 100 mgO 2/l u sluajnom ili 2-asovnom
kompozitnom uzorku je prihvatljiva, ime je obezbeeno da se optereenje HPK
smanji za najmanje 80% u centralnom postrojenju. Redukcija optereenja HPK se
odnosi na odnos izmeu optereenja HPK u efluentu iz uljanog separatora i efluent
iz biolokog postrojenja tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24
asa
(IV) Visoke koncentracije ukupnog azota su prihvatljive, ako je obezbeeno
smanjenje optereenja ukupnim azotom za najmanje 75%, na centralnom postrojenju
pogona
Fenolni indeks mg/l 0,15
Sumpor (sulfidni i merkaptanski) mg/l 0,6
AOH (adsorbujui organski halogen) mg/l 0,5

Cijanidi mg/l 0,1

pogona za proizvodnju ugljovodonika
Ovaj odeljak se primenjuje na otpadne vode ije zagaenje prvenstveno potie od sledeih
podruja proizvodnje ugljovodonika: 1) proizvodnja odreenih ugljovodonika, primarno
olefinskih ugljovodonika, sa 2 do 4 atoma ugljenika, kao i benzena, toluena i ksilena iz
produkata mineralnih ulja dobijenih krekingom uz dodatak pare; 2) proizvodnja istih
ugljovodonika ili odreenih smea ugljovodonika iz produkata mineralnih ulja korienjem
metoda fizike separacije; 3) konverzija ugljovodonika u druge ugljovodonike korienjem
hemijskih tehnika hidratacije, dehidratacije, alkilacije, dealkilacije, hidrodealkilacije,
izomerizacije ili disprporcijacije; 4) takoe treba ukljuiti bilo kakvu precipitovanu vodu koja
dolazi u kontakt sa ugljovodonicima u proizvodnom delu postrojenja.
Tabela 13.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (I)
Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (II)
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni ugnjovodonici mg/l 2
Ukupan fosfor mg/l 1,5
(I) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i otpadne vode iz
postrojenja za pripremu vode, proizvodnju istog parafina, voskova i rafinaciju nafte
(II) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak
(III) Za HPK mogu biti dozvoljene koncentracije i do 190 mgO 2/l u
reprezentativnom uzorku ili u kompozitnom 2-asovnom, ako je omogueno da se
HPK optereenje redukuje barem 80% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih
voda. Redukcija HPK optereenja odnosi se na odnos izmeu HPK optereenja
efluenta iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biolokog
postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje
ne prelazi 24 asa
(IV) Za ukupan azot, vie koncentracije su dozvoljene, ako je omoguena redukcija
azotnog optereenja barem 75% u centralnom postrojenju za tretman otpadnih voda.
Redukcija azotnog optereenja odnosi se na odnos izmeu azotnog optereenja u
efluentu iz separatora ulja koji je gravitacionog tipa i efluenta iz biolokog
postrojenja za tretman otpadnih voda tokom reprezentativnog perioda vremena koje
ne prelazi 24 asa. Ukupan vezani azot (organski i neorganski) se koristi kao osnova
za raunanje optereenja
pogona
AOH (adsorbujui organski halogen) mg/l 0,15 (II)
Fenolni indeks mg/l 0,15
BTEX (benzen, toluen, etilbenzen i ksilen) mg/l 0,05
Sumpor iz sulfida i merkaptana mg/l 0,6

(II) Otpadne vode iz proizvodnje etilbenzena i kumena mogu da sadre i vie
koncentracije AOH (adsorbujui organski halogen), ali taj sadraj ne sme da bude
vie od 1 mg/l AOX u sluajnom uzorku

postrojenja za proizvodnju hemijskih vlakana, filmova i
poroznih obloga
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode sa optereenjem zagaujuim materijama koje vode
poreklo prvenstveno iz jednog ili vie proizvoakih sektora (pogona), obuhvatajui
ujedinjene preliminarne faze proizvodnje: 1) viskozna kontinualna vlakna; 2) vetaka creva
za kobasice i suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3) celofan; 4) celulozno-acetatna vlakna.
Otpadna voda se moe ispustiti u povrinske vode ukoliko je njeno optereenje zagaujuim
materijama nisko, a u skladu sa graninim vrednostima emisije datim u Tabeli 14.1. To se
moe postii na sledee naine: 1) primenom tehnike utede vode tokom procesa pranja i
purifikacije, kao to su protivstrujno pranje i recirkulacija; 2) kondenzacijom izduvnih para
kroz indirektno hlaenje ili preko rashladnih tornjeva; 3) upotrebom otpadne vode - tehnike
po izboru za stvaranje vakuuma; 4) redukcijom gubitaka iz maine za predenje; 5)
reprocesiranjem i recirkulacijom vika luine; 6) povraajem i ponovnom upotrebom siretne
kiseline i acetona u proizvodnju celulozno-acetatnih vlakana; 7) upotrebom celuloze koja
sadri organski vezane halogene, merene kao AOH (adsorbujui organski halogen) koji ne
sme da prekorai vrednost od 150 grama po toni celuloze; 8) upotrebom izbeljivaa koji ne
sadre hlor ili proizvode koji oslobaaju hlor; 9) upotrebom proizvoda koji dostiu
eliminaciju rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon sedam dana ili retencijom,
reciklaom, separacionim odlaganjem ili primenom nekorienih proizvoda na vlakna ili
filmove.
Dokaz da otpadna voda ne sadri hlor ili njegove derivate moe se dobiti pregledom
informacija proizvoaa koje pokazuju da rastvori korieni kao izbeljivai ne sadre hlor ili
njegove derivate, date u vidu uputstava proizvoaa za rastvore za izbeljivanje, kao i
voenjem evidencije o tome koji su se rastvori koristili u toku proizvodnje.
Parametar Jedinica mere Oblast (III)
1 2 3 4
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 25 25 25 25
Hemijska potronja kiseonika (HPK) (IV) kgO 2/t 20 20 50 2
Ukupni azot mg/l 10 50 10 10
Ukupni fosfor mg/l 2 2 2 2
Sulfidi mg/l 0,3 0,3 0,3 -
Toksinost za ribe (T f) 2 2 2 2

(II) Ne odnosi se na otpadnu vodu iz indirektnih sistema za hlaenje i procesne vode
iz postrojenja.
(III) Oblast: 1- viskozna kontinualna vlakna; 2- vetaka creva za kobasice i
suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3- celofan; 4- celulozno-acetatna vlakna
(IV) Produkcija specifinog optereenja za HPK (kgO 2/t) se odnosi na proizvodni
kapacitet odgovarajuih ciljanih produkata (od 1-4). Optereenje se odreuje iz
koncentracije HPK za sluajni i 2-asovni kompozitni uzorak i zapreminskog
optereenja otpadne vode.
pogona (I, V)
Parametar Jedinica mere Oblast (II)
1 2 3 4
Cink (IV) mg/l 1 - - -
Bakar g/t - - - 7
AOH (adsorbujui organski halogen) (III) g/t 40 30 30 8

(II) Oblast: 1- viskozna kontinualna vlakna; 2- vetaka creva za kobasice i
suneraste krpe zasnovane na viskozi; 3- celofan; 4- celulozno-acetatna vlakna
(III) Sluajan uzorak
(IV) Za otpadne vode iz pranja i purifikacije, specifino optereenje za cink od 8 kg/t
za sluajni ili 2-asovni kompozitni uzorak se primenjuje u sluaju proizvodnje
viskoznih kontinualnih vlakana.
(V) Produkcija specifinog optereenja (g/t, kg/t) se odnosi na proizvodni kapacitet
odgovarajuih ciljanih produkata (od 1-4). Optereenje je odreeno iz koncentracije
za sluajni i 2-asovni kompozitni uzorak (u sluaju AOH za sluajni uzorak) i
zapreminskog optereenja otpadne vode.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije na mestu

nastanka otpadne vode
Otpadna voda iz procesa odmaivanja i prskanja moe jedino sadrati organske
kompleksirajue agense kojima se postie 80% degradacije rastvorenog organskog ugljenika
nakon 28 dana.
15. Granine vrednocti emisije otpadnih voda iz objekta i
postrojenja za proizvodnju kauuka, lateksa i gume
Ovaj odeljak se odnosi na optereenje koje vodi poreklo prvenstveno iz: 1) proizvodnje
vrstog kauuka (a) meavine kauuka, slepe probe i rastvora kauuka; b) izdvojeni delovi;
v) gumeni i metalno-gumeni delovi u alatima za presovanje; g) gumene tkanine i drugi
unapreeni materijali; d) automobilske gume); 2) proizvodnje lateksa.
Optereenje otpadnih voda zagaujuim materijama (supstancama) e biti nisko, ukoliko je
zadovoljeno sledee: 1) upotreba tehnika utede vode prilikom direktnog hlaenja meavina
kauuka, ukljuujui pogodne aplikacije vodenih agenasa za razdvajanje; 2) upotreba
otpadne vode za ienje unutranjih miksera (mlinova); 3) upotreba otpadne vode za
ienje i pranje gumenih delova; 4) redukcija kontaminacije otpadne vode kroz mehaniku
separaciju soli za adheziju nakon vulkanizacije; 5) viestruka upotreba vode za ispiranje za
ienje kalupa i vretena; 6) upotreba otpadne vode u tretmanu otpadnog vazduha u zonama
nastajanja rastvora kauuka, gumenih i drugih unapreenih tkanina; 7) upotreba tretirane
otpadne vode za ienje podova; 8) izbegavanje upotrebe visokomolekularnih,
vodorastvorljivih agenasa za razdvajanje (poliglikoli) kojima se ne postie eliminicija
rastvorenog ugljenika za 80% nakon 7 dana.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 20 (III)
(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak.
(II) Ne odnosi se na indirektni rashladni sistem, na otpadne vode od tretmana
metalnih delova pre njihovog spajanja sa gumom.
(III) Za otpadnu vodu iz procesa vulkanizacije, primenjuje se koncentracioni nivo
nitritnog azota od 3 mg/l.
pogona
Cink mg/l 2
Olovo mg/l 0,5
AOX (adsorbujui organski halogen) (II) mg/l 1

(II) Za AOH se primenjuju vrednosti koje se odnose na sluajan uzorak.
16. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i

postrojenja za proizvodnju organskih hemijskih proizvoda
Ovaj odeljak se primenjuje prvenstveno na proizvodnju: 1) osnovnih organskih materijala; 2)
osnovnih sirovina za plastine mase; 3) hemijskih proizvoda koji se koriste u poljoprivredi;
4) premaza za boje; 5) osnovnih materijala u farmaceutskoj industriji; 6) proizvoda za
farmaceutsku prodaju; 7) sredstava za ienje; 8) proizvoda za negu tela.
Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti dati u ovom odeljku e se primenjivati na otpadne
vode poreklom prvenstveno iz proizvodnje supstanci upotrebom hemijskih, biohemijskih ili
fizikih tehnika, ukljuujui i odgovarajue tehnologije za pripremu, meutretman i zavrni
tretman i naknadnu obradu proizvoda. Nee se primenjivati za isputanje otpadnih voda
manje od 10 m/dan. Odeljak se ne odnosi na preradu nafte, odnosno na proizvodnju
ugljovodonika.
Opti zahtevi
Otpadne vode se mogu isputati samo u sluaju, ako se nivo optereenja zagaujuih materija
dri na tako niskom nivou u skladu sa graninim vrednostima emisije datim u ovom odeljku,
to se utvruje na osnovu ispitivanja na mestu nastajanja otpadnih voda. U zavisnosti od
uslova i specifinosti industrije, ovo se postie putem jedne od sledeih radnji ili njihovom
kombinacijom:
- primenom postupaka tednje vode i materijala;
- viestrukim korienjem i vraanjem u proces (recirkulacija) vode, na primer u
procesima pranja i preiavanja;
- indirektnog hlaenja;
- upotrebom tehnike bez stvaranja otpadne vode za generisanje vakuuma i za
preiavanje zagaenog vazduha;
- prema postojeim mogunostima, primenom sirovina i pomonih materijala koji
sadre malo zagaujuih materija;
- zadravanjem ili regeneracijom supstanci putem prerade osnovnog rastvora ili
putem optimizacije tehnike.
Granine vrednosti emisije za otpadne vode pre isputanja u
povrinske vode
Sledee zahteve za dostizanje graninih vrednosti emisije je potrebno ispuniti na mestima
isputanja otpadne vode u vodno telo:
1) Vrednosti za HPK: 150 mgO 2/l kod pojedinanog uzorka ili na osnovu 2-
asovnog uzorka. Izuzetno, moe biti dozvoljena i vea vrednost, maksimalno 300
mgO 2/l, u sluaju da je efekat smanjenja HPK najmanje 85%.
2) Ukupni neorganski azot (amonijani, nitritni i nitratni): 50 mg/l u odreenom
sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku. Dozvoljena je i vea
vrednost, maksimalno 75 mg/l ako je efekat smanjenja 75% raunato u odnosu na
ukupan (organski i neorganski) azot, ako je temperatura vode koja se isputa iz
biolokog postrojenja 120 C.
3) Ukupan fosfor: 2 mg/l u reprezentativnom sluajnom uzorku (trenutni) ili 2-
asovnom kompozitnom uzorku.
4) Toksinost (zahtevi se odnose na reprezentativne sluajne uzorke (trenutni) ili 2-
asovni kompozit):
- Toksinost za ribe T F =2
- Toksinost za dafnije T D =8
- Toksinost za alge T A =16
Granine vrednosti emisije za otpadne vode pre meanja sa

drugim otpadnim vodama
Sledee granine vrednosti emisije se primenjuju na otpadnu vodu pre meanja sa drugim
otpadnim vodama:
Tabela 16.1. Granine vrednosti emisije za adsorbujue organske halogene (AOX) u
pojedinanom uzorku ili 2-asovnom srednjem uzorku
Granina
Vrsta proizvodnje vrednost emisije
(I)
otpadna voda iz proizvodnje epihlorhidrina, propilen-oksida i butilen-oksida 3 g/t
otpadna voda iz dvostepene proizvodnje acetaldehida 80 g/t
otpadna voda iz jednostepene proizvodnje acetaldehida 30 mg/l

otpadne vode iz proizvodnje AOH-znaajnih organskih obojivaa i aromatinih
8 mg/l
meuprodukata, gde se dominantno upotrebljavaju u proizvodnji organskih obojivaa
otpadna voda iz proizvodnje AOH-znaajnih aktivnih farmaceutskih sastojaka,

8 mg/l
sastojaka za zatitu bilja i priprema intermedijera
otpadna voda iz proizvodnje C1 hlorovanih ugljovodonika na hlorovanje metana i

10 mg/l
esterifikaciju metanola, i od ugljen-tetrahlorida i perhloretana u cilju perhlorinacije
otpadna voda iz proizvodnje 1,2-dihloretana ukljuujui dalju preradu do vinil-hlorida 2 mg/l
otpadna voda iz proizvodnje polivinil-hlorida (PVC) 5 g/t
(I) Nivo optereenja se odnosi na kapacitet ciljnih organskih produkata

Tabela 16.2. Granine vrednosti emisije za druge supstance
Granina vrednost emisije (I, II)
Parametri Jedinica mera
I II
iva mg/l 0,05 0,001
Kadmijum mg/l 0,2 0,005
Bakar mg/l 0,5 0,1
Nikal mg/l 0,5 0,05

Olovo mg/l 0,5 0,05
Ukupan hrom mg/l 0,5 0,05
Cink mg/l 2 0,2
Kalaj mg/l 2 0,2
(I) Reprezentativan sluajni uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak

(II) Zahtevi iz kolone I se odnose na otpadne vode iz proizvodnje, unapreenog
procesa i primene tih materija, pre meanja sa ostalim otpadnim vodama. Zahtevi iz
kolone II ne potiu primarno iz proizvodnje, unapreenog procesa ili primene tih
supstanci, ali je voda na drugi nain zagaena tim supstancama ispod nivoa
koncentracija u koloni I.
Granine vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode

1) Za hrom VI, primenie se koncentracija od 0,1 mg/l u sluajnom uzorku
2) Za volatilne organske halogene, primenie se koncentracija od 10 mg/l u sluajnom
uzorku. Ovaj zahtev e se smatrati ispunjenim, pod uslovom da je postignut pre ulaska u
kanalizacioni sistem bez prethodnog rizika od curenja i gubitaka odnosno razblaenja
otpadne vode.

postrojenja za proizvodnju premaznih materijala i glazura
proizvodnje vodenih disperzionih boja, sintetikih prevlaka i premaza, voda koje potiu od
premaznih materijala, glazura i premaznih materijala na bazi rastvaraa, kao i iz pomonih
dodatnih postrojenja.
U sluaju generisanja vakuuma za vreme proizvodnog procesa, zapreminu otpadne vode
treba drati na to manjem stepenu to se omoguava primenom tehnologija koje ne
produkuju otpadne vode.
Otpadna voda ne sme da sadri jedinjenja ive ili organo-kalajna jedinjenja koja potiu od
konzervanasa i mikrobicidnih aditiva. Dokaz da otpadna voda ne sadri jedinjenja ive ili
organo-kalajna jedinjenja se obezbeuje prikazivanjem informacija o proizvodnji, pokazujui
da ulazni materijali i pomoni materijali koji se koriste za konzervisanje i mikrobicidno
podeavanje ne sadre ova jedinjenja.
Otpadna voda iz proizvodnje premaznih materijala na bazi rastvaraa sa pomonim
postrojenjima, dobijena kvenovanjem destilata od regenerisanja rastvaraa, ne sme se
isputati.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu od proizvodnje pigmenata za
organske boje i neorganskih pigmenata, vode iz indirektnog rashladnog sistema i
(III) U sluaju otpadne vode iji HPK na mestu nastajanja premauje 50 gO 2/l ,
HPK se mora smanjiti na 500 mgO 2/l
pogona (I)
Tene disperzione boje, sintetiki Sudovi ieni sa hidroksidima

Jedinica
Parametri smolama-umreen gips, natrijuma iz proizvodnje premaznog
mera
vodorastvorni premazni materijali materijala baziranog na rastvaraima
Barijum mg/l 2 2
Olovo mg/l 0,5 0,5
Hrom VI mg/l 0,1 0,1

Ukupni hrom mg/l 0,5 0,5
Kobalt mg/l 1 1
Bakar mg/l 0,5 0,5
Nikl mg/l 0,5 0,5
Cink mg/l 2 2
Kalaj mg/l - 1
AOH (adsorbujui
mg/l 1 1
organski halogen)
VOC (volatilni
mg/l 0,5 -
ugljovodonici)

Granine vrednosti emisije za AOH i VOC (suma trihloretena, perhloretana, 1,1,1-
trihloretana, dihlormetana - izraunato kao hlor) se odnose na sluajne uzorke. Zahtevi za
dostizanje graninih vrednosti emisije za VHHC (volatilni halogenovani ugljovodonici) se
smatraju ispunjenim obezbeivanjem dokaza da se halogenovani ugljovodonici ne koriste u
proizvodnji niti za ienje.

postrojenja za proizvodnju neorganskih boja
Ovaj odeljak se odnosi na otpadnu vodu ije zagaenje potie prvenstveno od proizvodnje
neorganskih pigmenata, koji su u tabelama oznaeni na sledei nain:
1 - olovni i pigmenti sa cinkom;
2 - kadmijumski pigmenti;
3 - litoponi, cink-sulfidni pigmenti i precipitovani barijum-sulfat;
4 - silikatne ispune;
4 - pigmenti koji sadre gvoe-oksid;
5 - pigmenti koji sadre hromne okside i
5 - miksirane boje.
Parametar Jedinica mere Neorganski pigment (III)
1 2 3 4 5 6 7
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 100 150 100 - - 70 100
kg/t - - - 0,6 4 - -
Amonijak (kao NH 4-N) mg/l - - - - 10 - -
Sulfati kg/t - - - 600 1600 1200 -
Sulfidi mg/l - 20 - - 20 -
Gvoe kg/t - - - - 0.5 - -
Toksinost za ribe (T f) 2 2 2 2 2 2 2
(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak. Optereenje je izraunato iz
koncentracionih nivoa sluajnog uzorka ili iz 2-asovnog kompozitnog uzorka i iz
zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.
(II) Ne primenjuje se na otpadnu vodu iz proizvodnje visoko disperznih oksida i
pigmenata nosaa, niti na vodu iz posrednih rashladnih sistema i postrojenja za
tretman procesne vode
(III) U sluaju proizvodnje gvoe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5),
zahtevi za sulfat e se primeniti samo na proizvodnju baziranu na metodi
precipitacije i Penniman metodi. Za proizvodnju baziranu na anilin metodi, za sulfat
e biti primenjen nivo od 40 kg/t. Zahtevi za gvoe e biti primenjeni samo na
gvoe - oksidne pigmente i tehniki gvoe-oksid. Za bistre i visoko-iste gvoe-
oksidne pigmente, bie primenjena vrednost od 1 kg/t.
pogona (I)
Parametar Jedinca mere Neorganski pigment (II, III, IV)

1 2 3 [1] 5 6 7
Anilin kg/t - - - 0,5 - -
Barijum mg/l - - 2 - - -
Olovo kg/t 0,04 - - - - -
Kadmijum mg/l - - 0,01 - - -
kg/t - 0,15 - - -
Ukupni hrom mg/l - - - - - 0,5
kg/t 0,03 - - - 0,02 -

Kobalt mg/l - - - - - 1
Bakar mg/l - - - - - 0,5
Nikl mg/l - - - - - 0,5
Sulfidi mg/l - - 1 - - -
Cink mg/l 2 2 2 - - 0,5
(II) U sluaju proizvodnje gvoe-oksidnih pigmenata (neorganski pigment 5),
zahtevi za anilin e se primenjivati za proizvodnju baziranu na anilin metodi.
(III) Specifini nivoi optereenja, koji su specifini u zavisnosti od proizvodnje
(kg/t) kod dobijanja kadmijumskih pigmenata, odnosie se na koliinu upotrebljenog
kadmijuma.
(IV) Optereenje zagaujuim materijama je izraunato iz koncentracionih nivoa
sluajnog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog uzorka i zapreminskog protoka
otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

pogona za proizvodnju vetakih ubriva, izuzev kalijumovih
ubriva
Granine vrednosti emisije navedene u ovom prilogu se odnose na otpadne vode ije
optereenje zagaujuim materijama potie iz proizvodnje mineralnih vetakih ubriva.
Tabela 19.1. Granine vrednosti (I) emisije na mestu isputanja u povrinske vode (II, II)
Otpadne vode koje Otpadne vode koje

Otpadne vode koje sadre
sadre azot a potiu iz potiu iz proizvodnje
Jedinica azot iz proizvodnje
Parametar proizvodnje fosfatnih ubriva
mere (V) jednokomponentnih
kompleksnih koja sadre fosfornu
azotnih ubriva
vetakih ubriva kiselinu
Temperatura C 30 30 30
pH 6,5-9 6,5-9 6,5-9

Talone materije ml/l
0,7 0,3 0,7
nakon 10 minuta (IV)
Hemijska potronja kgO /t
2 3 2 3
kiseonika (HPK)
Ukupni sadraj
kadmijuma, u
sluaju da je
kadmijum na tonu
sirovog fosfora:
- 50 g g/t 0,5 - 0,5
- 50 - 100 g g/t 1 - 1
Amonijani azot
kg/t 14 3 -
(NH 4-N)
Nitratni azot (NO 3-
kg/t 14 3 -
N)
Fosfor iz fosfata
kg/t 3 - 3
(PO 4-P)
Fluoridi kg/t 3,5 - 3
(I) Odnosi se na efluent iz postrojenja za preiavanje voda.
(II) Ne odnosi se na otpadne vode iz proizvodnje kalijumovih vetakih ubriva,
otpadne vode iz proizvodnje fosforne kiseline bez ekstrakcije gipsa, otpadne vode iz
rashladnih sistema i pripreme procesne vode.
(III) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak
(IV) Odnosi se na trenutan pojedinaan uzorak
(V) Vrednosti specifinog optereenja proizvoda se odnosi na 2-asovni kompozitni
uzorak. Optereenje za kadmijum, fosfor i fluoride daju se preraunavanjem P 2O 5 u
fosfate, optereenje azotom se rauna na osnovu sadraja amonijanog i nitratnog
jedinjenja u svakom jedinjenju.
pogona za proizvodnju pulpe za papir
izbeljene pulpe, putem sulfitnih ili sulfatnih procedura.
Optereenje zagaujuim materijama treba odravati ispod propisanih nivoa graninih
vrednosti emisije, nakon ispitivanja situacije za svaki sluaj posebno, primenom sledeih
radnji: 1) uklanjanje povrinskog sloja otpadne vode; 2) optimizovanje uklanjanja vlakana iz
drveta (intenzivno kljuanje, delignifikacija kiseonikom); 3) zatvoreno pranje i sortiranje
nebeljene pulpe; 4) sakupljanje najmanje 98% organskih supstanci, rastvorenih tokom
uklanjanja vlakana, putem postupka pranja sa utedom vode; 5) recikliranje nusprodukata
pranja pulpe; 6) neutralizacija i otparavanje rastvora za pranje; 7) recikliranje koncentrata
otparavanja (zgusnuta tenost) i regenerisanje hemikalija za uklanjanje vlakana; 8) "striping"
i ponovna upotreba visoko koncentrisanog kondenzata otparavanja; 9) primena izbeljivaa
koji ne sadre elementarni hlor i hemikalija koje isputaju hlor, izuzev hlor-dioksida, u
proizvodnji (pulpa koja ne sadri elementarni hlor) sulfatne pulpe; i 10) izbegavanje primene
i zadravanja organskih kompleksirajuih agenasa kojima se ne postie 80% degradacije
rastvorenog organskog ugljenika nakon 28 dana.
Tabela 20.1. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode (III, IV)
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(IV)
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) kgO 2/t 3
(IV)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) kgO 2/t 40
(IV)
Adsorbujui organski halogenidi (AOX) kg/t 1 (II)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 10 (VI)
(I) Vrednosti se odnose na 24-asovni srednji uzorak
(II) Trenutni uzorak
(III) Ne primenjuje se na otpadne vode iz proizvodnje pulpe za do jedne godinu stara
postrojenja, otpadne vode koje potiu iz indirektnog rashladnog sistema i procesne
otpadne vode
(IV) Vrednosti specifinog proizvodnog optereenja se odnose na 24-asovni
kapacitet proizvodnje (raunato na krajnji proizvod celulozu koja je suena na
vazduhu)
(V) Pre meanja sa otpadanim vodama iz drugih izvora, otpadna voda ne sme da
sadri hlor i jedinjenja koja isputaju hlor, ili adsorbujue organske halogenide
(AOX) od izbeljivanja. Otpadna voda iz proizvodnje sulfatne pulpe (pulpa koja ne
sadri elementarni hlor) moe da sadri do 0,25 kg AOX/t pulpe u 24-asovnom
kompozitnom uzorku.
(VI) Standard definisan za ukupni azot se smatra ispunjenim ukoliko se izmereni
standard slae sa ukupnim vezanim azotom.

pogona za proizvodnju papira i kartona
Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se odnose na otpadne vode ije
zagaujue materije potiu iz proizvodnje papira i kartona grupisanih u Tabeli 21.1. na
sledei nain:
1 - Papiri i kartoni (lepenka) gde se ne koristi drvo kao sirovina.
2 - Ostali papiri i kartoni gde se ne koristi drvo kao sirovina.
3 - Jako obojeni papiri, kartoni od iste celuloze, i specijalni papiri kod kojih se na
godinjem proseku bar jedanput dnevno menja vrsta u proizvodnji.
4 - Pravi pergament.
5 - Bezdrvni i drugi papiri sa premazom (sa neto vie od 10 grama premaza po m 2).
6 - Papir koji se proizvodi od drveta (iz integralne proizvodnje drvene pulpe,
preteno od primarnih vlakana).
7 - Papir i karton proizveden preteno od otpadnog papira.
Jedinica Granine vrednosti za navedene

Parametar
mere proizvodnje
1 2 3 4 5 6 7
Suspendovane materije mg/l 50 50 50 50 - - -
Hemijska potronja kiseonika (HPK) (II) kgO 2/t 3 6 9 9 2 3(5) 5

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 25 25 25 - 25 25 25
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO

mg/l 10 10 10 - 10 10 10
2-N)
Ukupni fosfor mg/l 2 2 2 2 2 2 2
Adsorbujui organski halogenidi (AOX) (II) kg/t 0,04 0,04 0,04 0,025 0,02 0,01 0,012
(I) Ne primenjuje se na otpadne vode iz rashladnog sistema i pripremu tehnoloke

vode
(II) Vrednosti specifinog proizvodnog optereenja se odnose na kapacitet
proizvedenog papira i kartona. Optereenje zagaujuim materijama se izraunava iz
koncentracije zagaenja u 2-asovnom uzorku i koliine protekle vode u tom
vremenu.
Otpadna voda ne sme da sadri halogenovana organska jedinjenja, benzen, toluen i ksilen,
koja potiu od sredstava za rastvaranje i ienje. To se utvruje putem sertifikata
proizvoaa rastvaraa ili sredstva za pranje, koji dokazuje da oni ne sadre halogenovana
organska jedinjenja, benzen, toluen i ksilen, kao i podacima iz dnevnika rada i evidencije
svakog korienog rastvaraa i sredstva za pranje.

pogona za preradu i proizvodnju tekstila
Ovaj odeljak se primenjuje na otpadnu vodu ije zagaenje prvenstveno potie od
komercijalnog i industrijskog tretmana i prerade tekstilnih materijala i niti/prediva kao i od
obrade tekstila.
Optereenje zagaujuim materijama mora se odravati to niim, u zavisnosti od okolnosti
pojedinanih sluajeva, pomou navedenih radnji:
1) Prerada i ponovna upotreba vode iz postrojenja za tampanje koja je koriena za
pranje tamparskih obloga i za ienje opreme za tampanje (abloni, cilindri,
ramovi, kada za tretmane itd.),
2) Izbegavanje upotrebe sintetikih proizvoda koji ne mogu dostii 80%-otno
uklanjanje,
3) Izbegavanje upotrebe organskih-kompleksirajuih agenasa koji ne mogu dostii
80%-otno uklanjanje. Ovo se ne odnosi na upotrebu fosfonata, poliakrilata i
kopolimera maleinske kiseline za finu obradu tekstila,
4) Izbegavanje upotrebe surfaktanata koji ne mogu dostii 80%-otno uklanjanje.
5) Izbegavanje upotrebe hlorisanih predtretmana pod pritiskom za vunu i podloge od
meane vune,
6) Izbegavanje upotrebe alkilfenol etoksilata, izuzev za polimerdisperzije koje se
primenjuju na povrini tekstila, i koji se zadravaju na takvim povrinama i do 99%,
7) Minimizacija koliina, zadravanje i ponovna upotreba: (I) sintetikih produkata
od uklanjanja neistoa, (II) ostataka od boja, (III) ostataka od zavrnih dopunskih
kupki, (IV) ostataka kupki od prevlaenja i postavljanja, (V) ostataka od kupki za
spajanja tekstilnih obloga ravne povrine i drugih slinih materijala, i (VI) ostaci od
pasti za tampanje,
8) Tretman razdvojenih tokova izlistanih pod takom 7, gde ponovna upotreba nije
mogua, u smislu procesa koji garantuju najmanje 80% eliminacije HPK ili ukupnog
organskog ugljenika ( TOC) ili, u sluaju ostataka tenosti za bojenje i ostataka od
pasti za tampanje, koji garantuju najmanje 95% eliminacije pigmenata.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni organski ugljenik mg/l 60 (IV)
Mineralna ulja mg/l 10
Adsorbujui organski halogenidi (AOX) mgCl/l 0,5
Lakoisparljivi hlorovani ugljovodonici (VOX) mg/l 0,1
Fenoli mg/l 0,1
Zbir anjonskih i nejonskih deterdenata mg/l 1,0
Aluminijum mg/l 3,0
Bakar mg/l 0,5
Cink mg/l 2,0
Kadmijum mg/l 0,1
Kobalt mg/l 0,5
Kalaj mg/l 2,0
Hrom ukupni mg/l 0,5
Hrom VI mg/l 0,1
Nikal mg/l 0,5
Olovo mg/l 0,5
Aktivni hlor mg/l 0,3
Ukupni hlor mg/l 0,5
Amonijak (kao NH 4-N) mg/l 20 (V)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 20 (V)
Ukupni fosfor mg/l 1,0 (VI)
Sulfati mg/l 1000
Sulfidi mg/l 1
Sulfiti mg/l 1,0
(I) Ove granine vrednosti emisije se ne primenjuju na otpadnu vodu: 1) od ispiranja
sirove vune, 2) iz oblasti fotografske prerade i galvanizacije (kao to je proizvodnja
tamparskih ablona i cilindara za utiskivanje), 3) iz hemijskog suvog ienja
tekstila gde se koriste rastvarai sa halogenovanim ugljovodonicima, 4) iz
postrojenja za tretman procesnih voda i iz posrednih sistema za hlaenje.
(II) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak.
(III) Ako analiza mesenog prosenog 24 asovnog uzorka pokae da je vrednost
HPK u otpadnoj vodi na ulazu u bioloki reaktor postrojenja za tretman otpadnih
voda vei od 1350 mg/l, granina vrednost za HPK treba biti takva, da efikasnost
prethodnog preiavanja tehnoloke otpadne vode ne sme biti manja od 80%. U
tom sluaju efikasnost preiavanja se izraunava iz prosene vrednosti HPK 24-
asovnog kompozitnog uzorka otpadne vode pre i posle prethodnog preiavanja.
(IV) Ako analiza mesenog prosenog 24-asovnog uzorka pokae da je vrednost
ukupnog organskog ugljenika ( (TOC)) u otpadnoj vodi na ulazu u bioloki reaktor
postrojenja za tretman otpadnih voda vei od 400 mg/l, granina vrednost za (TOC)
treba biti takva, da efikasnost prethodnog preiavanja tehnoloke otpadne vode ne
sme biti manja od 85%. U tom sluaju efikasnost preiavanja se izraunava iz
prosene vrednosti (TOC) 24-asovnog kompozitnog uzorka otpadne vode pre i
posle prethodnog preiavanja.
(V) Zahtevi za amonijani azot i ukupni azot se primenjuju pri temperaturi vode od
12 C i iznad, u efluentu iz biolokog reaktora postrojenja za tretman otpadnih voda.
(VI) Zahtevi za ukupan fosfor se ne primenjuju u sluaju otpadne vode od upotrebe
jedinjenja koja sadre organski fosfor koja se upotrebljavaju za vatrostalnu obradu.
pogona

Cink mg/l 2
Sulfidi mg/l 1
Bakar mg/l 0,5
Nikl mg/l 0,5
Kalaj mg/l 2
AOH (adsorbujui organski halogen) (II) mg/l 0,5

(II) Za AOH se primenjuju vrednosti koje se odnose na sluajan uzorak.
23. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz pogona za

preradu vune (predionice vune)
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode koje potiu od pranja vune, karbonizacije sirove
vune i zavrne obrade.
Opti zahtevi za ove otpadne vode su sledei:
1) sa izuzetkom vode za ispiranje, otpadna voda nakon procesa pranja vune se ne
sme isputati u recipijente;
2) koliinu zagaujuih materija je potrebno svesti na najmanju moguu meru,
primenom sledeih koraka: a) predienje bubnjeva i buradi (bez otpadnih voda) i
b) korienje organskih kompleksirajuih agenasa koji dostiu stepen eliminacije
rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon 28 dana;
3) otpadna voda ne sme da sadri sledee: a) alkilfenol etoksilate iz deterdenata i
sredstava za ienje, b) surfaktante ili druge aktivne supstance koji su teko
biodegradabilni. Potrebno je da postoji dokaz koji se moe dobiti pregledom
informacija proizvoaa koje pokazuju da koriena sredstva ne sadre navedene
supstance.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

mgO 2/l 10
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5)
kgO 2/t 0,1 (III)
mgO 2/l 150

kgO 2/t 1,5 (III)
mg/l 30
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) (IV)
kg/t 0,3 (III)
mg/l 40
Ukupni organski i neorganski azot (III)
kg/t 0,4 (III)
mg/l 2
Ukupni fosfor
kg/t 0,02 (III)
Toksinost za dafnije (T D)( V) 2
(I) Ne odnosi se na otpadne vode koje potiu iz tretmana procesnih voda ili
indirektnih sistema za hlaenje.
(III) Vrednosti specifinog organskog optereenja (kg/t) se odnosi na kapacitet
preraene vune
(IV) Granine vrednosti za ukupni neorganski azot i ukupni azot (organski i
neorganski) se primenjuju kada je temperatura iz biolokog preiavanja vea od 12
C.
(V) Pre meanja sa drugim otpadnim vodama, otpadna voda ne sme da pree
vrednost toksinosti za dafnije T D =2.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vode
Otpadna voda nakon postupka zavrne obrade ne sme sadrati hlor ili supstance koje
oslobaaju hlor. Pregledom informacija proizvoaa moe se dobiti dokaz da koriena
sredstva ne sadre navedene supstance.

pogona za preradu i tavljenje koe i proizvodnje krzna
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom iz
postrojenja i pogona za preradu i tavljenje koe i proizvodnje krzna.
Tokom prerade i tavljenja koe optereenje zagaujuim materijama treba odravati na
najmanjem moguem nivou na sledei nain: 1) uvanjem krzna na niskim temperaturama;
2) primenom nedenaturisanih soli; 3) zadravanjem soli iz tavljenja koe pogodnim
tehnikama kao to su suenje ili vraanje u proizvodnju.
Zagaenje otpadne vode koje potie od AOH (adsorbujui organski halogenidi) treba
odravati na to niem nivou, a ovo je mogue putem odabira i primene odgovarajuih
sredstava za ienje i dezinfektanata ili drugih sirovina i pomonih materijala.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 30 (III)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 300 (IV)
Ukupni organski ugljenik mg/l (V)

Adsorbujui organski halogenidi (AOX) mgCl/l 0,5
Aluminijum mgAl/l 3,0
Hrom ukupni mgCr/l 1,0 (VII)
Hrom VI mgCr/l 0,1
(VI)
Sulfati mg/l
Sulfidi mg/l 0,5 (VII)

Ukupan fosfor mg/l 2,0
15 (1.V - 15.XI)
Amonijak (kao NH 4-N) mg/l
30 (16.XI - 30.IV)
(V)
Nitrati mg/l
Ukupan azot mg/l (V)
Toksinost za ribe (T f) (VIII) 2

(I) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Ako je nakon mehanikog preiavanja BPK 5 vei od 300 mgO 2/l u
prosenom mesenom uzorku koji je dobijen 24 asovnom kompozitnom uzorku
umesto granine vrednosti za BPK 5 moe se koristiti procenat smanjenja
optereenja koji ne sme biti manji od 90%. Efikasnost preiavanja se izraunava
kao procenat uklanjanja koji je izraunat na osnovu 24 asovnog optereenja
otpadnih voda meren kao BPK 5 pre i nakon preiavanja. U sluaju otpadne vode u
kojoj je BPK 5 u influentu biolokog tretmana procenjen iznad 1000 mgO 2/l u
prosenom mesenom uzorku, za BPK 5 u 2-asovnom kompozitnom uzorku ili
sluajnom kompozitnom uzorku moe se koristiti procenat smanjenja optereenja
koji ne sme biti manji od 97,5%.
(IV) Ako je nakon mehanikog preiavanja HPK vei od 2500 mgO 2/l u
prosenom mesenom uzorku koji je dobijen u 24 asovnom kompozitnom uzorku
umesto granine vrednosti za BPK 5 moe se koristiti procenat smanjenja
optereenja koji ne sme biti manji od 90%. Efikasnost preiavanja se izraunava
kao procenat uklanjanja koji je izraunat na osnovu 24 asovnog optereenja
otpadnih voda meren kao HPK pre i nakon preiavanja.
(V) Za otpadne vode koje se preiavaju na ureaju za preiavanje sa vie od 150
kg/dan BPK 5, optereenje otpadne vode sa ukupnim organskim ugljenikom,
odnosno ukupnim azotom nakon preiavanja mora se smanjiti za najmanje 75%.
(VI) Granina vrednost za sulfate, kada se otpadne vode isputaju u povrinske, ne
sme prekoraiti vrednost od 1500 mg/l.
(VII) Pre meanja sa otpadnim vodama iz drugih pogona ne sme prevazii 2 mg/l
sulfida i 1 mg/l ukupnog hroma.
(VIII) Za isputanje otpadne vode iz prerade krzna, treba primeni vrednost za
toksinost za ribe od T f =4.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije pre meanja sa

ostalim otpadnim vodama
Otpadna voda od natapanja, lepljenja i odlepljivanja, ukljuujui ispiranje ne sme da
premauje nivo od 2 mg/l sulfida u pogodnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom
kompozitnom uzorku.
Otpadna voda od tavljenja, ukljuujui dehidrataciju, vodu od neutralizacije, ponovnog
tavljenja, bojenja, punjenja, pri emu svaka operacija ukljuuje ispiranje, ili od prerade koe,
ne sme da prevazilazi nivo od 1 mg/l ukupnog hroma u pogodnom sluajnom uzorku ili 2-
asovnom kompozitnom uzorku.

postrojenja za proizvodnju lepila, tutkala i elatina
zagaujue materije potiu uglavnom od nusproizvoda klanja ivotinja i rezidua koje nastaju
tokom prerade koe u lepila, tutkala, elatin ili naturin.
Parametar Jedinica mere Granina vrednost (I)
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Amonijak (kao NH 4-N) mg/l 10 (III)
Ukupni fosfor mg/l 2 (IV)
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema.
(III) Zahtevi za amonijani azot i ukupan azot se primenjuju na otpadnu vodu
temperature 12 C ili vie u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenje za tretman
ije je optereenje otpadne vode sa ukupnim azotom vee od 100 kg/dan. Vodna
dozvola moe dopustiti vie koncentracije ukupnog azota do 50 mg/l ako je
smanjenje ukupnog optereenja azotom najmanje 85%. Smanjenje se ustanovljava
odnosom optereenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog
perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 asa. Ukupan vezani azot treba
uzeti kao osnovu za raunanje optereenja.
(IV) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako optereenje ukupnim fosforom u
otpadnoj vodi na kome se zasniva vodna dozvola prevazilazi 20 kg/dan.

postrojenja za proizvodnju lesonita
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode primarno iz proizvodnje lesonita.

Temperatura C 30
pH 6,5-9
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) kgO 2/t 0,2 (IV)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) kgO 2/t 1 (III, IV)
Fenolni indeks posle destilacije ekstrakcije boje g/t 0,3
(II) Ovaj prilog se ne primenjuje za otpadne vode od indirektnih rashladnih sistema i
procesnih voda postrojenja.
(III) U sluaju proizvodnje tekih lesonita (sa gustinom veom od 900 kg/m) koji se
proizvodi upotrebom metode mokre obrade i koji ima vlakna sa nivoom vlanosti
veim od 20% u fazi matiranja, nivo HPK od 2 kg/t e biti primenjen.
(IV) Proizvodno specifini zahtevi (g/t, kg/t) odnose se na kapacitet proizvodnje
lesonita (potpuno suvog). Optereenje zagaenjem se odreuje iz koncentracionog
nivoa reprezentativnog sluajnog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog uzorka i iz
koliine protoka otpadne vode pri uzorkovanju.

postrojenja za preradu mleka i proizvodnju mlenih proizvoda
zagaenje nastaje prilikom isporuke, dekantovanja ili prerade mleka, sira i drugih mlenih
proizvoda u okviru objekata i postrojenja za preradu mleka i mlenih proizvoda.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 25 (V)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 110 (V)
Teko isparljive lipofilne materije mg/l 20
(II) Ne primenjuje se na ureaje sa optereenjem manjim od 3 kg BPK 5 na dan, na
one iz indirektnog rashladnog sistema.
ije je optereenje otpadne vode sa ukupnim azotom vee od 100 kg/dan . Dozvola
za isputanje preiene otpadne vode moe dopustiti vie koncentracije ukupnog
azota do 25 mg/l ako je smanjenje ukupnog optereenja azotom najmanje 70%.
Smanjenje se ustanovljava odnosom optereenja azotom u otpadnoj vodi i u
efluentu, tokom reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude manje od
24 asa. Ukupan vezani azot treba uzeti kao osnovu za raunanje optereenja.
otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan .
(V) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadravanja od
24 asa ili vie u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana
dozvola za isputanje, ne prelazi 500 m, gde je uzorak oigledno obojen usled
prisustva algi, HPK i BPK 5 treba odreivati iz uzorka koji ne sadri alge. U tom
sluaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO 2/l za HPK i na 5 mgO
2/l za BPK 5.

postrojenja za preradu voa i povra
proizvodnje proizvoda od voa i povra kao i gotovih obroka baziranih na vou i povru.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 110 (V, VI)
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode ije zagaenje potie iz proizvodnje hrane za
bebe, aja i lekova na bazi bilja, kao ni na otpadne vode koje potiu iz indirektnog
rashladnog sistema
temperature 12 C ili vie u efluentu iz bioaeracionog bazena postrojenja za tretman
ije je optereenje otpadne vode sa ukupnim azotom vee od 100 kg/dan . Vodna
dozvola moe dopustiti vie koncentracije ukupnog azota do 25 mg/l ako je
smanjenje ukupnog optereenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se ustanovljava
odnosom optereenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom reprezentativnog
perioda vremena koje ne treba da bude manje od 24 asa. Ukupan vezani azot treba
uzeti kao osnovu za raunanje optereenja.
otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
2/l za BPK 5.
(VI) U preradi paradajza dozvoljeno je da HPK dostigne vrednost od 150 mgO 2/l.

postrojenja za suenje biljnih proizvoda za proizvodnju hrane
zagaujue materije potiu uglavnom od direktnog i indirektnog suenja biljnih proizvoda za
proizvodnju hrane.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 25 (IV)
Ukupni fosfor mg/l 2 (III)
(II) Ne odnosi se na otpadne vode koje potiu od nusprodukata suenja biljnih
proizvoda za proizvodnju hrane i od vode iz indirektnog rashladnog sistema ili
(III) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde optereenje sirove vode
ukupnim fosforom na kome se bazira dozvola za isputanje efluenta dostie 20
kg/dan.
(IV) U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadravanja od
2/l za BPK 5. U sluaju talonih laguna, zahtevi se odnose na sluajni uzorak. Ne
treba smatrati da se zahtevi odnose i na sluaj kada je talona laguna isuena pre
postizanja zadatih nivoa.

postrojenja za proizvodnju bezalkoholnih pia i vode
proizvodnje bezalkoholnih pia i vode, ekstrakcije i flairanja mineralnih, izvorskih i
lekovitih voda, kao i flairanja svih vrsta pia, pri emu je potrebno obezbediti da se otpadne
vode iz procesa flairanja vode ne tretiraju zajedno sa otpadnom vodom iz proizvodnje
osnovnih sastojaka i esencija bezalkoholnih pia.
Temperatura C 30
pH 6,5 - 8,5

Ukupni azot mg/l 10
Zbir anjonskih i nejonskih deterdenata mg/l 1
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i procesne otpadne vode.
(III) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako optereenje ukupnim fosforom u
otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan .
2/l za BPK 5.

postrojenja za preradu ribe
zagaujue materije potiu uglavnom od prerade ribe, u ribarnicama i objektima za preradu
ribe, pri emu HPK otpadne vode koja potie iz objekata za preradu ribe ini dve treine
ukupnog ulaznog HPK i BPK 5 iznosi najmanje 600 kg/dan .
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema.
(III) Granina vrednost za azot (amonijani azot) i granina vrednost za ukupan
neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biolokog preistaa
12 C i kada je optereenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u vodnoj dozvoli
vee od 100 kg/dan . Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni ukupni azot
(organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog
vremenskog perioda koji nije dui od 24 asa.
otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan . U sluaju da
optereenje organskim materijama po BPK 5 vee od 6000 kg/dan onda je granina
vrednost za ukupan fosfor 1 mg/l.

postrojenja za preradu krompira
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom od prerade
krompira za ljudsku ishranu.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu iz prerade krompira u
destilerijama, fabrika skroba, objekata za suenje povra za proizvodnju hrane,
preradu voa i povra, kao ni na otpadne vode koje potiu iz indirektnog rashladnog
sistema i procesne otpadne vode.
(III) Granina vrednost za azot (amonijani azot) i granina vrednost za ukupan
12 C i kada je optereenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato uvodnoj dozvoli
vee od 100 kg/dan . Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni ukupni azot
2/l za BPK 5.
33. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za proizvodnju od
semena uljarica, odnosno jestive masti i rafinaciju jestivog ulja
Ovaj odeljak se odnosi na objekte i postrojenja: za preradu sirovog ulja, proizvodnju
rafinisanog ulja i proizvodnju margarina.
Jedinica
Parametar Granina vrednost emisije (I)
mere
Priprema Rafinacija jestivih ulja i

semena masti
Temperatura C 30 30
pH 6,5-9 6,5-9
Suspendovane materije mg/l 35 35

(III)
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) gO 2/t 5 38 (III)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) gO 2/t 20 (III) 200 (III)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N,
mg/l 30 30
NO 2-N)
Ukupni fosfor g/t 0,4 (III) 4,5 (III)
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.
(III) Specifino proizvodno optereenje (g/t) se odnosi na kapacitet prerade sirovine
(IV)
. Optereenje zagaujuim materijama se odreuje na osnovu vrednosti
koncentracije iz dvoasovnog srednjeg uzorka i zapremine vode koja je merena za
vreme uzorkovanja.
(IV) Sirovine kod rafinacije jestivih masti i ulja su: (1) proizvedeno sirovo ulje; (2)
neispravne, ili u proizvodni tok vraene koliine, koje se ponovo rafiniu; (3)
poluproizvodi, koje prolaze vie tehnolokih stepenica.

postrojenja za proizvodnju skroba, eera i izoeera
Ovaj odeljak se odnosi na objekte i postrojenja za proizvodnju eera, skroba i izoeera od
kukuruza.
Granina vrednost emisije (I)
Jedinica
Parametar
mere
Proizvodnja Proizvodnja skroba i
eera izoeera
Temperatura C 30 30
pH 6,5-9 6,5-9
Suspendovane materije mg/l 35 35

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 40 40
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 200 150
(III)
Amonijak (kao NH 4-N) mg/l 20 20 (III)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N,
mg/l 40 (III) 40 (III)
NO 2-N)
Ukupni fosfor mg/l 2 10
(II) Ne primenjuje se na vode iz rashladnog sistema i pripreme vode.
(III) Granina vrednost za azot (amonijani-azot) i granina vrednost za ukupan
12 C i kada je optereenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato u dozvoli vee od
100 kg/dan . Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni ukupni azot

postrojenja za proizvodnju eera
zagaujue materije potiu uglavnom od ekstrakcije vrstih i tenih eera i sirupa iz eerne
repe i eerne trske.
Otpadna voda ne sme da sadri organski vezane halogene koji potiu iz primene hlora ili
jedinjenja koja oslobaaju hlor, sa izuzetkom hlor-dioksida u ciklusu vode iz toplih bunara.
Dokaz da je ovaj uslov ispunjen moe biti lista, u operativnom dnevniku, ulaznih i pomonih
materijala koji se koriste, kao i prikaz informacija o proizvodnji, pokazujui time da otpadna
voda ne sadri navedene supstance ili grupe supstanci.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak. U sluaju talonih laguna, zahtevi se
odnose na sluajni uzorak. Ne treba smatrati da se zahtevi odnose i na sluaj kada je
talona laguna isuena pre postizanja zadatih nivoa.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu iz indirektnog rashladnog sistema,
tretmana procesnih voda i ispiranje gasova.
temperature 12 C ili vie u efluentu iz bioaeracionog bazena. Dozvola za isputanje
preiene otpadne vode moe dopustiti vie koncentracije ukupnog azota do 50
mg/l ako je smanjenje ukupnog optereenja azotom najmanje 70%. Smanjenje se
ustanovljava odnosom optereenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom
reprezentativnog perioda vremena koje ne treba da bude due od 24 asa. Ukupan
vezani azot treba uzeti kao osnovu za raunanje optereenja.

postrojenja za proizvodnju konditorskih proizvoda
zagaujue materije potiu uglavnom od proizvodnje konditorskih proizvoda: pekarski
proizvodi, proizvodnja biskvita, keksa, kakaoa za napitke, okolada, kuvanih slatkia itd.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
( V)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 125 ( V)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 18 ( III)
Ukupni fosfor mg/l 2 (I V)
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu iz prerade krompira u
destilerijama, fabrika skroba, kao ni na otpadne vode koje potiu iz indirektnog
rashladnog sistema i procesne otpadne vode
(III) Granina vrednost za azot (amonijani-amonijak) i granina vrednost za ukupan
100 kg/dan. Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni ukupni azot (organski
i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog
perioda koji nije dui od 24 asa.
2/l za BPK 5.

postrojenja za preradu mesa i konzervisanje mesnih preraevina
zagaujue materije potiu uglavnom iz klanica, prerade mesa, ukljuujui preradu iznutrica,
kao i proizvodnju gotovih proizvoda od mesa.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Teko isparljive lipofilne materije mg/l 20
Hlor ukupni mg/l 0,4
(II) Ne primenjuje se na one iz procesa gde je optereenje otpadne vode manje od 10
kg BPK 5/nedeljno i vode iz indirektnog rashladnog sistema.
(III) Granina vrednost za azot (amonijaniazot) i granina vrednost za ukupan
(IV) Zahteve za ukupni fosfor treba primeniti tamo gde optereenje sirove vode
kg/dan .
2/l za BPK 5.

postrojenja za proizvodnju piva
zagaujue materije potiu uglavnom od proizvodnje piva. Mogu se primeniti i na
integrisane sladare, pod uslovom da pokrivaju zahteve pivare.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10 (III)
(II) Ne primenjuje se na vode iz indirektnog rashladnog sistema i sistema za
pripremu procesne vode.
kg/dan .
2/l za BPK 5. U sluaju talonih laguna, zahtevi se odnose na sluajni uzorak. Ne
treba smatrati da se zahtevi odnose i na sluaj kada je talona laguna isuena pre
postizanja zadatih nivoa.

postrojenja za proizvodnju slada
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode primarno iz proizvodnje slada iz itarica.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Talone materije ml/l za 1 h 0,3


(II) Ne primenjuje se za otpadne vode od proizvodnje slada koji je integrisan u
pivarstvu, ukoliko ovo pokriva samo potrebe pivare, niti otpadna voda iz indirektnih
rashladnih sistema i procesa postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
koje dobija otpadnu vodu sa ukupnim azotom od 100 kg/dan. Smanjenje se
ustanovljava odnosom optereenja azotom u otpadnoj vodi i u efluentu, tokom
reprezentativnog perioda vremena koji ne treba da bude due od 24 asa. Ukupan
vezani azot treba uzeti kao osnovu za raunanje optereenja.
kg/dan.
(V) U kanalizacionim lagunama projektovanim sa vremenom zadravanja od 24
asa ili due u kome dnevna zapremina otpadne vode za koje dozvole za isputanje
vode ne prelaze vie od 500 m, gde je boja uzoraka posledica algi, tada se HPK i
BPK 5 odreuju iz uzorka koji ne sadri alge. U takvim sluajevima, koncetracija
oznaena u paragrafu (1) se smanjuje za 15 mgO 2/l u sluaju HPK i 5 mgO 2/l u
sluaju BPK 5.

postrojenja za proizvodnju alkoholnih pia i alkohola
proizvodnje, prerade i flairanja alkohola, iz legalno odobrenih materijala za destilaciju, kao i
iz proizvodnje, prerade i flairanja alkoholnih pia.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode iz destilerije koje imaju maksimalni
produkcioni limit od 50 l godinje i na vode iz indirektnog rashladnog sistema.

postrojenja za proizvodnju kvasca
proizvodnje sveeg pekarskog kvasca, suvog aktivnog kvasca, inaktivnog kvasca za stonu
hranu i ekstrakta (autolizata) kvasca.
Temperatura C 30
pH 6-9

Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 800 (II)
(II) Zavisi od bioloke degradabilnosti organskih materija i moe da se kree do
1800 mgO 2/l, s tim da efikasnost uklanjanja ne moe biti nia od 90%.
100 kg/dan. Dozvoljena je i vea vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25
mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje 70%. Efekat preiavanja se
rauna u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost
ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije dui od 24
asa.

postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i
ivotinjskog otpada
Ovaj odeljak se odnosi na otpadne vode koje potiu prvenstveno od sakupljanja, skladitenja
i prerade ivotinjskih leeva, ivotinjskih delova tela i proizvoda ivotinjskog porekla u
objektima za sakupljanje i odlaganje ivotinjskih trupla.
Optereenje otpadnih voda zagaujuim materijama moe se odravati na to niem nivou,
primenom sledeih radnji: 1) hlaenje sirovina tokom skladitenja i obrade i obezbeivanje
brze obrade; 2) upotrebom nedenaturisanih soli za kou i prezervaciju; 3) zadravanjem
tenosti od koe putem odgovarajuih tehnika, kao to su suvo odlaganje ili vraanje u
proizvodnju.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

(II) Ovaj prilog se ne primenjuje za otpadne vode od indirektnih rashladnih sistema.
(III) Zahtevi za ukupan azot e se primenjivati na temperaturi otpadne vode 12 C i
iznad u efluentima iz biolokih reaktora za tretman otpadnih voda.
(IV) U kanalizacionim lagunama projektovanim sa vremenom zadravanja 24 asa
ili vie, gde je uzorak jasno obojen usled prisustva algi, tada e HPK i BPK 5 biti
odreen iz uzorka koji ne sadri alge. U takvim sluajevima, naznaena
koncentracija e biti smanjena za 15 mgO 2/l u sluaju HPK i 5 mgO 2/l u sluaju
BPK 5.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije pre meanja sa

ostalim otpadnim vodama
Pre meanja sa otpadnom vodom iz drugih izvora, otpadna voda ne sme imati veu
koncetraciju od 0,1 mg/l adsorbujuih organskih halogena (AOX) u sluajnom uzorku. Ovaj
uslov e biti ispunjen ukoliko se koriste sredstva za ienje i dezifektanti ili druge sirovine i
pomoni materijali koji ne sadre bilo koja organska halogena jedinjenja ili halogen-
oslobaajue supstance. Dokaz moe biti spisak sirovina i pomonih materijala koji se
koriste u operativnom radu i deklaracije proizvoaa koje pokazuju da one ne sadre ni jednu
od supstanci ili grupe supstanci prethodno navedenih.

pogona za proizvodnju polu-provodnika
Ovaj odeljak se odnosi prvenstveno na otpadne vode koje vode poreklo iz procesa
proizvodnje polu-provodnika i solarnih elija.
Ovo optereenje se moe svesti na minimum, ukoliko se sprovode sledee radnje: 1)
upotreba tedljivih sistema za prskanje, 2) viestruka upotreba odgovarajue tretirane vode za
prskanje (recirkulacija preko jonoizmenjivaa, membranska tehnologija), 3) viestruka
upotreba odgovarajue vode za prskanje u druge svrhe, kao rashladnu i procesnu vodu, u
elektrohemijskim procesima, u proizvodnji PCB itd., 4) recirkulacija otpadnog vazduha, 5)
ponovna upotreba reciklirane ili procesne kupke (kiseline, organski rastvarai).
Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda u
recipijent
Na mestu isputanja otpadnih voda u recipijent prihvaena je vrednost za toksinost ribe od T
F =2.
Tabela 43.1. Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu pre meanja sa drugim otpadnim
vodama (III)
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Adsorbujui organski halogenidi (AOX) mg/l 0,5 (II)

Arsen mg/l 0,2
Benzen i derivati mg/l 0,05
(II) Sluajni uzorak.
(III) Ne odnosi se na vode iz sistema za hlaenje ili procesne vode ukljuujui
supstance koje potiu iz sistema za ultra-istu vodu koji koriste membransku
tehniku.
Zahtevi za dostizanje granine vrednosti emisije za otpadne vode

na mestu njihovog nastanka
Dokaz da otpadne vode iz procesa ienja mogu jedino sadrati halogenovane rastvarae
moe biti obezbeen pregledom sirovina i pomonih materijala nabrojanih u operativnom
uputstvu i proverom njihove upotrebe, kao i pregledom informacija proizvoaa koje
pokazuju da koriene sirovine i pomoni materijali ne sadre nedozvoljene supstance.
Za sluajni uzorak, prihvaena je koncentracija od 0,1 mg/l za volatilne halogenovane
ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1,-trihloretana, dihlormetana).
Moraju se ispuniti sledei uslovi u elektrohemijskim procesima:
Tabela 43.2. Granine vrednosti emisije u elektrohemijskim procesima
Olovo mg/l 0,5
Hrom VI mg/l 0,1
Bakar mg/l 0,5
Nikal mg/l 0,5
Srebro mg/l 0,1
Sulfidi mg/l 1
Cijanidi mg/l 0,2
Slobodni hlor mg/l 0,5
(I) Sluajni uzorak.

EDTA i njene soli ne smeju biti prisutne u otpadnoj vodi. Za hrom VI i cijanide ne smeju se
prekoraiti dozvoljene granine vrednosti.
Za otpadnu vodu koja sadri arsen iz proizvodnje poluprovodnika galijum arsenida, vrednost
od 0,3 mg/l u sluajnom uzorku se ne sme prekoraiti.
Za otpadnu vodu koja sadri kadmijum i selen, vrednost od 0,2 mg/l za kadmijum i 1 mg/l za
selen, u sluajnom uzorku se ne sme prekoraiti.
44. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za

bioloki tretman otpada
Ovaj odeljak e se primeniti na: 1) otpadne vode ije optereenje polutantima potie
uglavnom od postrojenja za bioloki tretman otpada nastalog iz ljudskih naselja i drugog
otpada koji treba da bude tretiran kao otpad iz ljudskih naselja, i 2) kontaminiranu vodu,
taloenu kroz operacije u okviru postrojenja.
Koliinu i optereenje zagaenjem otpadne vode iz postrojenja je mogue smanjiti na sledei
nain: 1) obimnom reciklaom i viekratnom upotrebom procesnih voda; 2) spreavanjem
ulaska padavina u skladite otpada i podruja postrojenja, putem zatvaranja, stavljanja
krovova ili poklopaca.
Otpadne vode mogu se isputati u recipijent samo kao procesne vode iz procesa i tretmana
otpadnog vazduha u mehaniko-aerobnim-biolokim postrojenjima koje ne mogu biti
upotrebljene u potpunosti u internim procesima. U takvim sluajevima, primenjuju se
granine vrednosti emisije koje su definisane u narednim tabelama:
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupan ugljenik mg/l 10 (III)
(I) Reprezentativan sluajan uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak.
(II) Ne primenjuje se na otpadne vode iz postrojenja za tretman odvojenog
sakupljenog biolokog otpada sa postrojenja za proizvodnju komposta, iz indirektnih
rashladnih sistema i iz procesa prerade vode.
(III) Zahtevi za ukupan ugljenik odnose se na sluajni uzorak.
pogona
Adsorbujui organski halogeni (AOX) (II) mg/l 0,5
iva mg/l 0,05
Kadmijum mg/l 0,1
Hrom mg/l 0,5
Hrom VI (II) mg/l 0,1
Nikal mg/l 1
Olovo mg/l 0,5
Bakar mg/l 0,5

Cink mg/l 2
Arsen mg/l 0,1
Cijanid, lako dostupan (II) mg/l 0,2
Sulfid (II) mg/l 1
(I) Reprezentativan sluajan uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak.

(II) Za AOX, hrom VI, lako dostupne cijanide i sulfide se primenjuju vrednosti koje
se odnose na sluajan uzorak.
Otpadna voda moe biti meana sa drugim otpadnim vodama, osim sa otpadnom vodom sa
povrinskih skladita otpada, zbog zajednikog biolokog tretmana, samo ako se oekuje da
je najmanje jedan od sledeih zahteva ispunjen:
1) U sluaju korienja ribe, luminescentnih bakterija ili dafnija kao test organizama,
u reprezentativnom uzorku otpadne vode, posle sprovoenja eliminacionih testova
korienjem kanalizacionog postrojenja za bioloki tretman laboratorijskog-tipa
sledee granine vrednosti se ne smeju prekoraiti:
- Toksinost za ribe: T F = 2 (mora se voditi rauna da amonijak (NH 3) ne
bude razlog prevazilaenja te vrednosti);
- Toksinost za dafnije: T D = 4;
- Toksinost za luminiscetne bakterije: T L = 4.
2) Da se postie uklanjanje rastvorenog organskog ugljenika 75%.
3) U sluaju da pre zajednikog biolokog tretmana sa drugim otpadnim vodama,
otpadna voda ve poseduje koncentraciju rastvorenog organskog ugljenika manju od
400 mg/l.
II. DRUGE OTPADNE VODE

1. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj
stoke
zagaujue materije potiu uglavnom od uzgoja stoke: ivinarske farme, svinjogojske farme i
farme goveda.
U toku gajenja i tova stoke, da bi se omoguilo da se otpadne vode ne isputaju u povrinske
vode, kao i obezbedio minimalan uticaj na podzemne vode, primenjuje se sledee: 1) ienje
prostora gde se uzgajaju ivotinje i opreme pomou vode pod visokim pritiskom; 2)
sprovoenje redovnog kalibrisanja ureaja za vodu za pie da bi se izbegla curenja; 3)
praenje podataka o potronji vode i detekcija i opravka mesta gde voda curi; 4) redovna
analiza na sadraj koliformnih i fekalnih bakterija; 5) mesta za odlaganje otpada moraju biti
udaljena od osetljivih receptora kao to su domainstva i vodotokovi do kojih mogu dospeti
razliiti efluenti.
U sluaju da se koriste zastareli sistemi, otpadna voda se moe isputati u povrinske vode
pod uslovima navedenim u Tabeli 1.1. ovog odeljka.
Tabela 1.1. Zahtevi za granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 18 (II)
(II) Granina vrednost za azot (amonijani-amonijak) i granina vrednost za ukupan
100 kg/dan. Dozvoljena je i vea vrednost ukupnog azota od one u dozvoli sve do 25
mg/l, ako je efekat uklanjanja ukupnog azota najmanje 70%. Efekat preiavanja se
rauna u odnosu na ulazni ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost
ukupnog azota u toku reprezentativnog vremenskog perioda koji nije dui od 24
asa.
(III) Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako optereenje ukupnim fosforom u
2/l za BPK 5.
2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda od odlaganja
otpada na povrini
Granine vrednosti emisije navedene u ovom odeljku se primenjuju na otpadne vode ije
zagaenje prvenstveno potie od odlaganja otpada na povrini.
Zapreminski protok i optereenje zagaujuim materijama od izluivanja treba odravati to
je nie mogue koliko to okolnosti dozvoljavaju, upotrebom pogodnih mera pri izgradnji i
radu deponija.
Temperatura C 30
pH 6,5-9
Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 200 (II)
Ukupni ugljovodonici mg/l 10 (III)
Azot od nitrita (NO 2-N) mg/l 2
(II) Sluaj otpadne vode za koji se smatra da hemijska potronja kiseonika (HPK)
pre tretmana premauje 4000 mgO 2/l primenie se nivo za HPK u efluentu u
reprezentativnom sluajnom uzorku ili 2-asovnom kompozitnom uzorku, to je
ekvivalentno redukciji HPK od 95%. Smanjenje HPK e se odnositi na odnos
izmeu koliine zagaenja u efluentu i koliine zagaenja u efluentu u postrojenja za
tretman otpadnih voda tokom 24 asa. Za optereenje zagaujuim materijama u
efluentu odluujui e biti kapacitet iskorienja postrojenja na kome je zasnovana
dozvola. Obim smanjenja e biti procenjen na osnovu dimenzionisanja i naina rada
postrojenja za tretman otpadnih voda.
(III) Zahtevi za ukupne ugljovodonike e se primeniti na sluajan uzorak. Nee se
primenjivati na otpadnu vodu od odlaganja komunalnog otpada.
(IV) Zahtevi za ukupan azot e se primeniti na otpadnu vodu na temperaturi od 12
C i iznad u efluentu iz biolokog reaktora postrojenja za tretman otpadnih voda.
Vie koncentracije i do 100 mg/l za ukupan azot mogu biti dozvoljene u dozvoli za
ispust vode, ako je obezbeena redukcija optereenja azotom do 75%. Redukcija se
odnosi na srazmer izmeu optereenja azotom u efluentu i izmeu efluenta nakon
reprezentativnog perioda vremena koje ne prelazi 24 asa. Ukupan vezan azot
(organski i neorganski) e biti korien kao osnova za raunanje optereenja.
pogona
AOH (adsorbujui organski halogeni) (II) mg/l 0,5
iva mg/l 0,05
Kadmijum mg/l 0,1
Hrom mg/l 0,5
Hrom VI (II) mg/l 0,1
Nikal mg/l 1
Olovo mg/l 0,5
Bakar mg/l 0,5
Cink mg/l 2
Arsen mg/l 0,1

Cijanid, lako osloboeni mg/l 0,2
Sulfid mg/l 1
(I) Reprezentativan sluajan uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak

(II) Za AOX, hroma VI, lako oslobodive cijanide i sulfide se primenjuju vrednosti
koje se odnose na sluajan uzorak.
Otpadna voda, izuzev otpadne vode iz instalacija za bioloki tretman otpada, moe biti
meana sa drugim otpadnim vodama u svrhu zajednikog biolokog tretmana ako je ispunjen
barem jedan od sledeih zahteva:
1) U sluaju korienja riba, luminescentnih bakterija ili dafnija kao test organizama,
u reprezentativnom uzorku otpadne vode, posle sprovoenja eliminacionih testova
korienjem kanalizacionog postrojenja za bioloki tretman laboratorijskog tipa,
sledei zahtevi se ne smeju prekriti:
- Toksinost za ribe: T F = 2 (mora se voditi rauna da amonijak (NH 3) ne
bude razlog prevazilaenja te vrednosti);
- Toksinost za dafnije T D = 4; i
- Toksinost za luminiscentne bakterije T L = 4.
2) Da se postie uklanjanje rastvorenog organskog ugljenika 75%.
3) Pre zajednikog biolokog tretmana sa drugim otpadnim vodama, otpadna voda
ve poseduje koncentraciju rastvorenog organskog ugljenika manju od 400 mg/l.
3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja za

povrinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda
korienjem organskih rastvaraa, posebno za odeu, tampanje,
prevlaenje, odmaivanje, vodootpornost, bojenje, ienje ili
impregnaciju
Hemijske istione
Ovaj pododeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaenje potie prvenstveno od hemijskog
ienja tekstila i tepiha kao i od predmeta napravljenih od krzna i koe, pri emu se koriste
rastvarai koji sadre halogenovane ugljovodonike.
Tabela 3.1. Granine vrednosti emisije za adsorbujue organske halogenide (AOX) u
otpadnim vodama, pre meanja sa drugim otpadnim vodama
Popunjavanje zapreminskog kapaciteta Jedinica Sluajan 1 asovno optereenje ili 1 asovna

maine za pranje (I, II) mere uzorak zapremina vode
do 50 kg materijala je tretirano mg/l 0,5 -
Iznad 50 kg materijala je tretirano mg/l 0,5 0,25
(I) Ako nekoliko maina za hemijsko ienje rade na jednom mestu, onda e
veliina biti presudna. Ovo je izraunato iz sume zapreminskih kapaciteta materijala
koji se tretiraju u pojedinanoj maini.
(II) Nivo AOH utvren u tabeli se moe smatrati usaglaenim, ako se obezbedi da
sadraj halogenovanih ugljovodonika u otpadnoj vodi, utvren putem pojedinanih
upotrebljenih supstanci ili sume svih, raunatih kao hlor, ne prelazi granicu
navedenu u tabeli.
Fotografski proces (srebro-halidne fotografije)

Ovaj pododeljak se primenjuje na otpadnu vodu ije zagaenje prvenstveno potie od
fotografskih procesa i srebro-halidne fotografije ili iz tretmana tenosti nakon ovakvih
procesa.
Optereenje zagaujuim materijama treba odravati na to je mogue niem nivou, na
sledei nain: 1) odvojeno sakupljanje fiksirajuih, razvijajuih kupki, kupki za beljenje i
uvrivanje, kao i njihovih preliva tokom tretmana; 2) minimizacija ulaznih koliina kupke
izborom pogodne tehnike, kao to je zatita od prskanja i nisko-ulazni transport filma i
papira; 3) uteda vode za ispiranje, upotrebom kaskadnog ispiranja, programa za uvanje
vode i recirkulacije; 4) recirkulacija fiksirajuih kupki, sa izuzetkom sektora za mikrofilm i
X-zrake, u procesima reciklae, kod fabrika sa proizvodnjom filma i papira koje premauje
30000 m godinje.
Otpadna voda od kupki za izbeljivanje i ovrivanje mora da sadri samo organske
kompleksirajue agense koji postiu 80%-nu degradaciju rastvorenog organskog ugljenika
nakon 28 dana.
Hlor ili hipohlorit ne smeju biti korieni pri tretmanu kupki.
Dokaz da su ispunjeni prethodni zahtevi moe biti obezbeen pregledom sirovina i pomonih
materijala nabrojanih u operativnom uputstvu i proverom njihove upotrebe, kao i pregledom
informacija proizvoaa koje pokazuju da koriene sirovine i pomoni materijali ne sadre
nedozvoljene supstance.
Tabela 3.2. Granine vrednosti emisije za otpadne vode od tretmana kupki pre meanja sa
ostalim otpadnim vodama (I)
Parametar Jedinica mere Sluajan uzorak 2-asovni kompozitni uzorak
Srebro mg/l - 0,7

AOH (adsorbujui organski halogeni) mg/l 0,5 -
Hrom, ukupan mg/l - 0,5
Hrom, estovalentni mg/l 0,1 -
Kalaj mg/l - 0,5
iva mg/l - 0,05
Kadmijum mg/l - 0,05
Cijanidi mg/l - 2
(I) Ne primenjuje se na otpadnu vodu iz: 1) posrednih rashladnih sistema i

postrojenja za tretman procesnih voda; 2) drugih fotohemijskih procesa razliitih od
gore navedenih; 3) postrojenja sa proizvodnjom filma i papira koja nije vea od 200
m godinje, to obezbeuje da nema otpadne vode iz tretmana kupki.
Tabela 3.3. Granine vrednosti emisije za vodu od ispiranja fotografija i filma (I)
Obim proizvodnje Srebro (mg/m)
50 - crno bela fotografija;

Od 3.000-30.000 m/godinje filma i papira
70- fotografija u koloru
Vie od 30.000 m/godinje filma i papira 30
(I) Vai za fabrike sa godinjom proizvodnjom filma i papira veom od 3 000 m.
Otpadne vode od povrinske zatite metala i gotovih proizvoda

Ovaj pododeljak se odnosi na zatitu metala u malim pogonima (mala privreda) u kojima se
vri zatita metala i gotovih proizvoda.
Parametar Jedinica mere Sluajan uzorak
Olovo mg/l 0,5
Hrom, ukupan mg/l 0,5
Hrom estovalentni mg/l 0,1
Bakar mg/l 0,5
Nikl mg/l 0,5
Srebro mg/l 0,1
Kalaj mg/l 2
Sulfidi mg/l 1
Cijanidi mg/l 0,5
Slobodan hlor mg/l 0,5
Perionice rublja (vea) i radne odee

Pododeljak se odnosi na otpadnu vodu koja nastaje prilikom pranja zaprljanih tkanina, tepiha,
otiraa kao i netkanih materijala u javnim institucijama i postrojenjima.
Ne odnosi se na otpadne vode: iz proizvodnje vune, nastale prilikom pranja tekstila u
nevodenim rastvorima, proizvodnje tekstila i preiavanja, pripreme i tretmana tekstilnih
vlakana i prirodne dlake, pranja tekstilnih i vunenih filtera, pranja tekstila iz domainstava
korienjem samouslunih perionica, pranja tekstila pri kom se koriste organohlorni ili
deterdenti koji oslobaaju hlor, elementarni hlor ili katalizatori pranja, indirektnog sistema
hlaenja.
Otpadna voda ne sme da sadri: 1) organske kompleksirajue agense koji dostiu stepen
eliminacije rastvorenog organskog ugljenika manji od 80% nakon 28 dana; 2) ostatke iz
filtera i sita kao i deterdente, katalizatore pranja i druge ostatke materijala koji se javljaju
prilikom pranjenja pakovanja, bubnjeva i komora; 3) biocide nakon zavrnog postupka
pranja kupatila; 4) organski vezane halogene koji potiu od rastvora za predienje odee; 5)
organski hlor i jedinjenja koja oslobaaju hlor ili hlor koji potie od deterdenata i
katalizatora pranja pri emu isti nisu korieni u zoni ispiranja ili kupatilima za ispiranje kada
se vri pranje bolnike i odee stanovnitva kao i radne odee u mesno-preraivakoj
industriji i industriji prerade ribe.
Ukoliko se hemikalije na bazi hlora koriste za pripremu procesne vode, mora se obezbediti da
maksimalna koncentracija slobodnog hlora u influentu maine bude 1 mg/l.
Potrebno je da postoje informacije proizvoaa koje pokazuju da korieni deterdenti i
katalizatori koji se koriste ne sadre supstance prethodno navedene.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Tabela 3.6. Granine vrednosti emisije za otpadnu vodu nakon pranja radne odee pre
meanja sa ostalim otpadnim vodama
Jedinica Granina vrednost

Vrsta perionice Parametar
mere emisije (I)
AOH (adsorbujui organski g/t
Bolnike i stambene perionice 18
halogeni) (II, III)
Radna odea iz riblje i mesne AOH (adsorbujui organski g/t 40

industrije halogeni) (II)
Radna odea iz metalne AOH (adsorbujui organski mg/l 2
industrije halogeni) (II)
Ukupni ugljovodonici (II) mg/l 20
Bakar mg/l 0,5
Nikl mg/l 0,5
Olovo mg/l 0,5
Kadmijum mg/l 0,1
iva mg/l 0,05
Cink mg/l 2
Arsen mg/l 0,1
(II) Zahtevi za ukupne ugljovodonike i AOH se odnose na sluajni uzorak.
(III) AOH za bolnike i stambene perionice se ne primenjuju u sluaju epidemija.
tampanje publikacija (tamparije)

Pododeljak se odnosi na otpadnu vodu koja potie od tamparija i to od odgovarajueg
predtretmana, procesa tretmana i zavrne obrade: 1) montaa i reprodukcija; 2) tampanje
pisama; 3) offset tampa; 4) sito tampa i 5) duboka tampa.
Ne odnosi se na otpadne vode iz postrojenja za tampanje na tkaninama, osim vode
postrojenja za tampanje templata i cilindara, na otpadne vode iz proizvodnje srebro-halidne
fotografije, indirektnih sistema za hlaenje i postrojenja za tretman procesnih voda.
Ne odnosi se na otpadne vode navedenih procesa u sluaju da je koliina potrebne vode za
proizvodnju manja od 250 m po godini, otpadne vode koje su bioloki tretirane i ukoliko se
ne isputaju iz sledeih oblasti: 1) montaa i reprodukcija gde otpadna voda sadri hrom ili
cink, iz proizvodnje kartografije folije ili bojenja folije; 2) tampanje pisama: a) otpadna voda
nastala ienjem maina, sistema i tamparskih kalupa koji sadre tamparske boje ili
nastala nakon procesa pranja uz primenu ugljovodonika i b) otpadna voda nakon tampanja
metalnih blokova; 3) offset tampa: a) otpadna voda nakon gravure metalnih ploa, b)
otpadna voda nastala ienjem maina, sistema i tamparskih kalupa koji sadre tamparske
boje uz primenu hemikalija za ienje, v) razvijai boje na bazi bakra, g) voda za kvaenje;
4) sito tampa: a) otpadna voda nakon pranja ili uklanjanja naslaga sa upotrebom supstanci
koje sadre teke metale (osim za bakar iz ftalocijanin pigmenata), b) otpadna voda nakon
pranja ili uklanjanja naslaga sa simultanom upotrebom ugljovodonika, halogenovanih
ugljovodonika ili aktivnog hlora, v) otpadna voda nakon proizvodnje metalnih sita.
Optereenje zagaujuim materijama se mora smanjiti na najmanju moguu meru na sledei
nain:
1) omoguiti ponovno korienje rastvora u proizvodnji (regeneracijom ili
preiavanjem),
2) odvajanjem i tretmanom vode i rastvaraa pri dubokoj tampi,
3) ponovnim korienjem vode za ispiranje pri dubokoj tampi,
4) odvojenim sakupljanjem i korienjem vode za predgrevanje pri dubokoj tampi,
5) primena kaskadnog ispiranja i cirkulacije vode za ispiranje u cilju smanjenja
korienja vode za ispiranje u procesu finiiranja.
Otpadna voda ne sme da sadri:
1) organske kompleksirajue agense koji dostiu stepen eliminacije rastvorenog
organskog ugljenika manji od 80% nakon 28 dana.
2) supstance koje sadre hlor i organski vezane halogene iz deterdenata, rastvaraa i
sredstava za ienje.
3) arsen, ivu, kadmijum i njihova jedinjenja i pigmente koji sadre olovo ili hrom
osim olova, kadmijuma i njihovih jedinjenja iz pigmenata koji se koriste u
keramikoj sito tampi.
4) organske rastvarae za pranje cilindara pri offset tampi i
5) ostatke procesnih hemikalija, boja ili pomonih supstanci prilikom pranjenja
pakovanja i tankova.
Vano je da postoji dokaz od strane proizvoaa hemikalija da iste ne sadre komponente
koje su prethodno navedene.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni ugljovodonici mg/l 10
Gvoe mg/l 3
Aluminijum mg/l 3
Tabela 3.8. Granine vrednosti emisije pre meanja sa ostalim otpadnim vodama (I, II) za
sledee pogone: (1) montaa i reprodukcija; (2) tampanje pisama; (3) offset tampa; (4)sito
tampa; (5) dubinska tampa
Pogoni
Parametar Jedinica mere
1 2 3 4 5
AOH (adsorbujui organski halogeni) mg/l - 1 1 1 1
Olovo mg/l - - - 1 -
Kadmijum mg/l - - - 0,1 -
Ukupan hrom mg/l 1 1 1 1 1
Kobalt mg/l - - 1 1 -
Bakar mg/l 1 1 1 1 1
Nikal mg/l - - - - 2
Srebro mg/l - - - 0,5 0,5
Cink mg/l 2 2 2 2 2

(II) U sluaju kada se u sito tampi koriste pigmenti koji sadre teke metale u
oblasti 4, nivo od 30 mg/l u sluajnom uzorku ili 2 asovnom kompozitu se odnosi
na supstance koje se mogu ukloniti filtracijom.
Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti emisije na mestu isputanja otpadnih voda su:
1) Sluajni uzorak ne sme da ima vie od 10 mg/l benzena i njegovih derivata, za
otpadne vode koje sadre benzen i njegove derivate.
2) Sluajni uzorak ne sme imati vie od 0,1 mg/l hroma (VI), za otpadne vode koje
sadre hrom.
3) Sluajni uzorak ne sme da sadri vie od 0,2 mg/l cijanida (duboka tampa).
4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda koje sadre

mineralna ulja
Ovaj odeljak se odnosi prvenstveno na otpadne vode koje sadre mineralna ulja koja potiu
iz procesa odmaivanja, ienja, odravanja, remonta, reciklae i rastavljanja automobila i
njihovih delova.
Ovo optereenje se moe svesti na minimum, ukoliko se sprovode sledee radnje: 1) najvei
mogui stepen recikliranja vode za pranje u automatizovanim perionicama automobila, 2)
smanjenje zagaenja primenom merenja koja e smanjiti rast mikroorganizama u vodenim
krunim sistemima.
Optereenje otpadnih voda e biti nisko, ukoliko je zadovoljeno sledee: 1) primena tehnika
koje ne dovode do proizvodnje otpadnih voda iz radionica, 2) recikliranje otpadne vode od
ienja automobilskih delova i iz procesa odmaivanja, 3) smanjenje zagaenja od
mineralnih ulja koja se javljaju u kinici i prilikom otapanja snegova.
Otpadna voda ne moe sadrati: organske kompleksirajue agense kojima se ne postie
degradacija rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon 28 dana kao ni organski vezane
halogene koji nastaju od sredstava za pranje i ienje.
Potrebno je da postoji dokaz (informacije od strane proizvoaa) da deterdenti i agensi koji
se koriste ne sadre prethodno navedene supstance.
Temperatura C 30
pH 6,5-9

Ukupni ugljovodonici mg/l 10
(II) Ovaj dodatak se ne odnosi na: (1) metalni otpad sa brodova, (2) procese dorade
metala i otpad iz farbara, i (3) otpad koji nastaje prilikom ienja unutranjosti
transportnih kontejnera.
Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu njenog nastanka
1) Sadraj ukupnih ugljovodonika u otpadnoj vodi ne sme da bude vei od 20 mg/l u
sluajnom uzorku. Ovaj zahtev ne vai u sluajevima kada je proizvodnja otpadne
vode manja od 1 m/dan .
2) Dokaz da su ispunjeni prethodni zahtevi moe biti obezbeen pregledom sirovina
i pomonih materijala nabrojanih u operativnom uputstvu i proverom njihove
upotrebe, kao i pregledom informacija proizvoaa koje pokazuju da koriene
sirovine i pomoni materijali ne sadre nedozvoljene supstance.
3) Jedina otpadna voda koja se moe preusmeriti iz sistema za razdvajanje lakih
tenosti jeste ona koja sadri lako razdvojive deterdente i sredstva za ienje ili
nestabilne emulzije koje ne utiu na performanse sistema za ienje.
4) Dokaz da su ispunjeni prethodni zahtevi u vezi otpadne vode koja dolazi iz
automatizovanih perionica za automobile.
5) Otpadna voda koja sadri ugljovodonike nastaje kao efluent iz predtretmana.
5. Granine vrednosti emisije otpadnih voda koje vode poreklo iz

stomatolokih ordinacija i klinika
Ovaj odeljak se odnosi prvenstveno na otpadne vode koje vode poreklo iz stomatolokih
ordinacija i klinika gde se koristi amalgam. Ne odnosi se na otpadne vode iz proizvodnje
filma kao ni na sanitarne vode.
Zahtevi za dostizanje graninih vrednosti emisije za otpadnu vodu na mestu njenog nastanka:
1) Optereenje amalgamom u sirovoj vodi na mestu nastanka se smanjuje na 95%.
2) Dokaz da su ispunjeni prethodni zahtevi o ugradnji separatora za amalgam, koji je
ugraen na izlazu iz postrojenja na mestu meanja sa drugim sanitarnim vodama pri
emu se postie efikasnost separacije od najmanje 95%, o upotrebi otpadne vode
koja sadri amalgam koji se sprovodi kroz separator za amalgam i o primeni tehnika
za ekstrakciju otpadne vode iz postrojenja za tretman koji smanjuju koliinu vode do
te mere da separator moe da odri taj nivo efikasnosti.
3) Neophodno je redovno pranjenje i servisiranje separatora u skladu sa uslovima
licenciranja kao i uvanje istih podataka.
III. KOMUNALNE OTPADNE VODE

Tabela 1. Granine vrednosti emisije za odreene grupe ili kategorije zagaujuih materija za
tehnoloke otpadne vode, pre njihovog isputanja u javnu kanalizaciju
Redni Jedinica
Parametar Granina vrednost emisije
broj mere
1. pH 6,5-9,5
Hemijska potronja kiseonika

2. mg/l 1000 (VII)
(HPK)
Biohemijska potronja kiseonika
3. mg/l 500 (VII)
(BPK 5)
Ukupni neorganski azot (NH 4-N,
4. mg/l 120
NO 3-N, NO 2-N)
5. Ukupni azot mg/l 150
Amonijak, izraen preko azota (NH
6. mg/l 100 (I)
4-N)
7. Talone materije nakon 10 minuta mg/l 150 (I)

8. Ukupan fosfor mg/l 20
Ekstrakt organskim rastvaraima
9. mg/l 50 (III)
(ulja, masnoe)
10. Mineralna ulja (IV) mg/l 30
11. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 50
12. Katran mg/l 5
13. Ukupno gvoe mg/l 200
14. Ukupni mangan mg/l 5
15. Sulfidi mg/l 5
16. Sulfati mg/l 400 (IX)
17. Aktivni hlor mg/l 30
18. Ukupne soli mg/l 5000 (VIII) (X)
19. Fluoridi mg/l 50
(VI)
20. Ukupni arsen mg/l 0,2
21. Ukupni barijum mg/l 0,5
22. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,1
23. Ukupni cijanidi mg/l 1
24. Ukupno srebro mg/l 0,2
25. Ukupna iva (VI) mg/l 0,05
(VI)
26. Ukupni cink mg/l 2
27. Ukupni kadmijum (VI) mg/l 0,1
28. Ukupni kobalt mg/l 1
29. Hrom VI (VI) mg/l 0,5
(VI)
30. Ukupni hrom mg/l 1
31. Ukupno olovo mg/l 0,2
32 Ukupni kalaj mg/l 2
33. Ukupni bakar (VI) mg/l 2
(VI)
34. Ukupni nikal mg/l 1
35. Ukupni molibden mg/l 0,5
BTEX (benzen, toluen, tiobenzen,
36. (V) 0,1
ksilen)
37. Organski rastvarai (V) 0,1
38. Azbest mg/l 30
Odnos razblaenja LC50% (toksikoloki test
39. Toksinost
sa ribama ili dafnijama)
40. Temperatura C 40
(I) Odreuje se za 24-asovni srednje kompozitni uzorak.

(II) Samo u tom sluaju se odreuje, ako je zapremina talonih materija, nakon 10
minuta taloenja vea od 5 x 10 - m/m.
(III) U sluaju dnevnog protoka od 100 m/d, za materije biljnog i ivotinjskog
porekla granina vrednost je trostruka, a iznad toga dvostruka.
(IV) Iznad 10 m/d.
(V) Granina vrednost je izraena u 10 - m/m.
(VI) U sluaju korienja ostatka od preiavanja otpadnih voda nastalog na
centralnom postrojenju granine vrednosti se mogu zaotriti ili ako se utvrdi da
dolazi do smetnje na centralnom preistau usled velikog broja prikljuenih
industrija za svaki sluaj potrebno je preispitati date vrednosti.
(VII) Ove vrednosti mogu biti preispitane uzimajui u obzir tehnike, tehnoloke i
ekonomske faktore koji utiu na izbor zajednikog preiavanja komunalnih i
industrijskih otpadnih voda na gradskom postrojenju za preiavanje otpadnih
voda, kao i prodor podzemnih voda u kanalizaciju usled ega koncentracija
organskih materija u dotoku na postrojenje moe biti niska.
(VIII) Ove vrednosti mogu biti preispitane uzimajui u obzir tehnoloke faktore koji
utiu na izbor zajednikog preiavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda
na gradskom postrojenju za preiavanje otpadnih voda
(IX) U sluaju kada su odvodne cevi betonske, granina vrednost za sulfate iznosi
200 mg/l
(X) U sluaju kada su odvodne cevi betonske, granina vrednost emisije za hloride
iznosi 1000 mg/l
Tabela 2. Granine vrednosti emisije za komunalne otpadne vode koje se isputaju u
recipijent
Najmanji procenat
Parametar Granina vrednost emisije
smanjenja ()
a. Granine vrednosti emisije na ureaju sekundarnog stepena preiavanja
Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5 na 20 25 mg O 2/l

70-90
C) (II, VI, VII) 40 mg O 2/l (III)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) (VI) 125 mg O 2/l 75
35 mg/l (vie od 10 000 EC) 90

Ukupne suspendovane materije (IV, VIII) 60 mg/l (2000 do 10 000
EC)
70
b. Granine vrednosti emisije na ureaju tercijernog stepena preiavanja

2 mg/l P (1000 do 100 000
EC)
Ukupan fosfor 80
1 mg/l P (vie od 100 000
EC)
15 mg/l N (10 000 do 100
(V) 000 EC)
Ukupan azot 70-80
10 mg/l N (vie od 100 000
EC)
(I) Smanjenje u odnosu na optreenje ulazne otpadne vode.
(II) Parametar moe biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski
ugljenik (UOU) ili ukupna hemijska potronja kiseonika (HPK ukupno), ako se moe
uspostaviti zavisnost izmeu BPK 5 i ovih parametara.
(III) Ako se dokae da isputene otpadne vode nakon preiavanja nee negativno
uticati na kvalitet vodotoka.
(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.
(V) Ukupni azot: organski N + NH 4-N + NO 3-N + NO 2-N.
(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.
(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.
(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 m. Suenje
na 105 C i vaganje.
Tabela 3. Granine vrednosti (I) emisije za komunalne otpadne vode prema kapacitetu
postrojenja za preiavanje otpadnih voda (VI)
Ukupne susp.
HPK (III) BPK 5 (II, III) Ukupan P Ukupan N mg/l
Kapacitet postrojenja materije (III)
(EC)
mg/l % mg/l % mg/l % mg/l % 1. V-15. 16. XI-30.

XI IV.
80 -
< 600 - (IV) 70 (IV) 75 100 - - (IV) (IV) - (IV) - (IV)
50 -
601-2000 - (IV) 75 (IV) 80 75 - - (IV) (IV) - (IV) - (IV)
70- -
2001-10000 125 75 25 60 70 - (IV) (IV) - (IV) - (IV)
90
70-
10001-100000 125 75 25 35 90 2 (V) 80 15 (V) 25 (V)
90
70-
> 100000 125 75 25 35 90 1 (V) 80 10 (V) 20 (V)
90
(I) Potrebno je zadovoljiti ili graninu vrednost za (prosenu dnevnu) koncentraciju (
mg/l) ili stepen redukcije (%);
(II) Parametar moe biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski
ugljenik (UOU) ili ukupnom potronjom kiseonika (HPK ukupno), ako se moe
uspostaviti zavisnost izmeu BPK 5 i ovih parametara;
(III) U sluaju odreivanja u efluentu iz lagune HPK i BPK 5 treba odreivati u
filtriranom uzorku, ali ukupan sadraj suspendovanih materija u vodi ne sme
prekoraiti 150 mg/l;
(IV) U sluaju potrebe (npr. vodotok sa malom samopreiavajuom moi)
nadleni organ moe odrediti pojedinane vrednosti za konkretan sluaj, a koje
mogu biti stroije od predloenih;
(V) Ove granine vrednosti treba obezbediti u osetljivim oblastima za nitrate, kada
postoji kapacitet postrojenja iznad 10000 EC.
(VI) U sluaju zajednikog odvoenja i preiavanja otpadnih voda iz domainstva
i industrijskih otpadnih voda, putem sistema javne kanalizacije, potrebno je dopuniti
graninim vrednostima tetnih i opasnih materija, poreklom iz industrije,
poljoprivrede i drugih aktivnosti stanovnitva koristei date granine vrednosti za
svaku industriju koje su preispitane na osnovu podatka studije uticaja.
Tabela 4. Granine vrednosti emisije preienih komunalnih otpadnih voda koje se isputaju
u povrinske vode koje se koriste za kupanje i rekreaciju, vodosnabdevanje i navodnjavanje
Parametar Jedinica mere Granine vrednosti emisije

Koliformne bakterije broj u 100 ml 10000
Koliformne bakterije fekalnog porekla broj u 100 ml 2000
Streptokoke fekalnog porekla broj u 100 ml 400
Tabela 5. Najmanji broj uzoraka za analizu preienih komunalnih otpadnih voda u

zavisnosti od kapaciteta postrojenja za preiavanje
Veliina
Godinji broj uzoraka (I)
postrojenja
12
Ako se prve godine ispitivanja dokae da kvalitet preiene vode ne prelazi granine
2000 - 9999 vrednosti emisije za zagaujue materije navedene u ovoj uredbi, naredne godine vri se
EC analiza samo 4 uzorka.
Ako u toku jedne od narednih godina jedan od 4 uzorka ne ispunjava granine vrednosti
emisije za zagaujue materije navedene u ovoj uredbi, vraa se na 12 godinjih uzoraka.
1000 - 49999
12
EC
>50000 EC 24
(I) Analiziraju se 24-asovni srednji kompozitni uzorci koji su proporcionalni prema

protoku ili vremenu
Tabela 6. Dozvoljen maksimalan broj uzoraka koji moe odstupati od graninih vrednosti
emisije za preiene komunalne otpadne vode u zavisnosti od ukupnog broja uzoraka (I)
Broj uzoraka Maksimalan broj uzoraka koji Broj uzoraka Maksimalan broj uzoraka koji
uzetih tokom odstupaju od granine vrednosti uzetih tokom odstupaju od graninih vrednosti
godine dana emisije (II, III) godine dana emisije (II, III)
4-7 1 172 - 187 14

8 - 16 2 188 - 203 15
17 - 28 3 204 - 219 16
29 - 40 4 220 - 235 17
41 - 53 5 236 - 251 18
54 - 67 6 252 - 268 19
68 - 81 7 269 - 284 20
82 - 95 8 285 - 300 21
96 - 110 9 301 - 317 22
111 - 125 10 318 - 334 23
146 - 140 11 335 - 350 24
141 - 155 12 351 - 365 25
156 - 171 13
(I) Kod izloene ocene rezultata, ekstremne vrednosti, koje se javljaju kao posledice
vanrednih prilika (npr. jake kie iznad proseka), ne uzimaju se u obzir.
(II) Pri normalnim uslovima rada, sadraj organskih materija izraenih preko BPK 5 i
HPK ni u jednom sluaju ne sme prekoraiti zahtevanu vrednost za 100%, a
suspendovane materije za 150%.
(III) Godinja srednja vrednost koncentracije azota i fosfora, ne sme da prekorai
zahtevanu vrednost.
Tabela 7. Granine vrednosti emisije za ostatke od preiavanja komunalnih otpadnih voda
Granina vrednost emisije
Parametar Jedinica mere (I)
Za upotrebu u poljoprivredi (II) Za ostale potrebe (III)
Neorganske materije
Olovo mg/kg 120 1200
Kadmijum mg/kg 2,5 40
Hrom mg/kg 100 1000
Nikl mg/kg 60 400
iva mg/kg 1,6 25
Bakar mg/kg 700 1750
Cink mg/kg 1500 4000
Arsen mg/kg 15 75
Organske materije
AOH (V) mg/kg 400 500
RSV (VI) mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)
PCCD/F (VII) ng/kg SO 30 30
Patogeni (IV)
Salmonella MPN/10 g SO (VIII) 0-10
Enterovirus MPCN/10 g SO (IX) 3
(I) Odnosi se na masu suvog ostatka od preiavanja (SO).

(II) Pri korienju ostataka od preiavanja u poljoprivredi mora se voditi rauna o
ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljita od 6 do 7.
Ako se ostaci od preiavanja koriste pri niim pH od 6 mora se uzeti u obzir
poveanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane biljaka i tada se moraju
uzeti nie granine vrednosti. Ostaci od preiavanja se koriste na nain da se uzme
u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljita i da ne doe do zagaivanja
povrinskih i podzemnih voda.
(III) Ostaci od preiavanja se mogu koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima
za zelene povrine, za popravljanje kvaliteta zemljita na kome se nee najmanje
godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija
(popravljanje pejsaa). Pri svim navedenim sluajevima pH zemljita treba da se
kree od 6 do 7.
(IV) Kod specifine upotrebe zemljita, namenjenih za korienje napr. povra i
ispau, postavljaju se ogranienja zbog rizika po zdravlje ljudi od preostalih
patogena. U tom sluaju ostaci od preiavanja se tretiraju pre upotrebe da bi se
smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.
(V) AOH - adsorbujui organski halogeni.
(VI) PCB - polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB (28, 52, 101, 138,
153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4- Trichlorobiphenyl, 2,2,5,5-
Tetrachlorobiphenyl, 2,2,4,5,5- Pentachlorobiphenyl, 2,2,3,4,4,5-
Hexachlorobiphenyl, 2,2,4,4,5,5- Hexachlorobiphenyl, 2,2,3,4,4,5,5-
Heptachlorobiphenyl.
(VII) PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani.
(VIII) MPN/- najverovatniji broj.
(IX) MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat.
IV. OTPADNE VODE IZ POSTROJENJA I POGONA GDE SE

PRIMENJUJU NEKE OD OPASNIH MATERIJA
1. Granine vrednosti emisije za kadmijum
Tabela 1. Granine vrednosti emisije za kadmijum u efluentu iz industrijskih pogona
Granina vrednost
Industrijski sektor Jedinica mere
emisije (I, V, VI)
1. Rudnici cinka, prerada olova i cinka, industrija metalnog

0,2 (II) mg Cd/l
kadmijuma i obojenih metala
2. Proizvodnja kadmijumovih jedinjenja (IV) 0,2 (II) mg Cd/l
g Cd/kg Cd koji se
3. 0,5 (III)
koristi
4. Proizvodnja pigmenata (IV) 0,2 (II) mg Cd/l
g Cd/kg Cd koji se
5. 0,3 (III)
koristi
6. Proizvodnja stabilizatora (IV) 0,2 (II) mg Cd/l
g Cd/kg Cd koji se
7. 0,5 (III)
koristi
8. Proizvodnja primarnih i sekundarnih akumulatora (IV) 0,2 (II) mg Cd/l

g Cd/kg Cd koji se
9. 1,5 (III)
koristi
10. Eleketrooblaganje (galvanizacija) (IV) 0,2 (II) mg Cd/l

11. 0,3 (III) g Cd/kg Cd koji se
koristi
12. Proizvodnja fosforne kiseline i/ili fosfatnih ubriva iz mg Cd/l
0,5 (II)
fosfatne rude
(I) Granine vrednosti emisije se primenjuju, po pravilu, na mestu gde otpadna voda
koja sadri kadmijum naputa industrijski pogon. Na osnovu podataka studije uticaja
izuzetno, moe se dozvoliti da se ova granina vrednost primeni na mestima gde
otpadne vode izlaze iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
(II) Mesena prosena koncentracija kadmijuma na bazi protoka.
(III) Srednja mesena vrednost.
(IV) Za industrijske pogone pod brojevima 2, 3, 4, 5 i 6 granine vrednosti ne smeju
biti prekoraene. Ni u kom sluaju, granine vrednosti izraene kao maksimalne
koncentracije ne smeju biti vee od vrednosti koje su izraene kao maksimalna
koliina podeljenih sa zahtevima sa vodom po kilogramu kadmijuma kojim se
manipulie. Obzirom da koncentracija kadmijuma u efluentu zavisi od koliine
uvedene vode (razlikuje se po procesima i pogonima), granina vrednost izraena
kroz koliinu kadmijuma koji se isputa u odnosu na koliinu kadmijuma kojim se
manipulie mora se potovati u svim sluajevima.
(V) Dnevne prosene granine vrednosti mogu da budu dva puta vee od
odgovarajuih mesenih prosenih graninih vrednosti.
(VI) Mora se uspostaviti monitoring procedura da bi se proverilo da li su isputanja
usaglaena sa emisionim standardima. Ova procedura mora sadravati uzimanje
uzoraka i merenje protoka isputanja i, po potrebi, koliinu kadmijuma kojom se
manipulie u procesu. Ukoliko je nemogue odrediti koliinu kadmijuma kojom se
manipulie u procesu, procedura monitoringa treba da bude bazirana na koliini
kadmijuma koja bi se mogla koristiti u svetlu proizvodnog kapaciteta na kome se
zasniva dozvola. Uzimae se reprezentativni uzorak efluenta tokom 24 asa.
Koliina kadmijuma koja se isputa tokom meseca mora se izraunati na osnovu
dnevnih koliina kadmijuma koji se isputa. Meutim, uproena procedura
monitoringa moe se sprovesti u sluaju industrijskih pogona koji ne isputaju vie
od 10 kg kadmijuma godinje. U sluaju industrijskih pogona galvanizacije,
uproena procedura monitoringa moe se primeniti samo ako je ukupna zapremina
rezervoara za odlaganje manja od 1,5 m. U oba sluaja to se mora potvrditi studijom
uticaja.
2. Granine vrednosti emisije za ivu

Tabela 2. Granine vrednosti emisije za ivu u efluentu iz industrijskih pogona (I, VII)
Granina vrednost
Industrijski sektor Jedinica mere
emisije (III)
1. 0,05 mg Hg/l
Hemijska industrija koja koristi ivine katalizatore
(IV, V)
g Hg/t proizvodnog
a. Proizvodnja vinilhlorida 0,1
kapaciteta vinilhlorida
b. Ostali procesi 0,05 mg Hg/l

a. 5 g Hg/t preraene ive
(IV,
2. Proizvodnja ivinih katalizatora za proizvodnju mg Hg/l
V) 0,05
vinilhlorida
3. 0,7 g Hg/t preraene ive
4. Proizvodnja organskih i neorganskih ivinih mg Hg/l
0,05
jedinjenja (izuzev take 2) (III, IV)
6. Proizvodnja primarnih baterija sa ivom (IV, V) 0,05 mg Hg/l
(V)
8. Obojena metalurgija
5.1. Pogon za regeneraciju ive 0,05 mg Hg/l
5.2. Ekstrakcija i preiavanje obojenih metala
9. Pogon za preradu otrovnog otpada koji sadri ivu mg Hg/l
(V) 0,05
10. iva iz postrojenja za hlor-alkalnu elektrolizu-

reciklaa i gubitak slanih rastvora (IIa, VI) 0,05 mg Hg/l
g Hg/t instalisanog
a. Reciklirani slani rastvor (IIb, IV, VI) 1,0
kapaciteta
b. Slani rastvori koji se gube (IIa, VI)
g Hg/t instalisanog
1. 8,0
kapaciteta
2.
(I) Granine vrednosti emisije se primenjuju, po pravilu, na mestu gde otpadna voda
koja sadri ivu naputa industrijski pogon. Na osnovu podataka studije uticaja
izuzetno, moe se dozvoliti da se ova granina vrednost primeni na mestima gde
otpadne vode izlaze iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
(IIa) Primenjuje se na ukupnu koliinu ive prisutne u svim vodama koje sadre ivu
i koje se isputaju iz pogona.
(IIb) Primenjuje se za ivu prisutnu u efluentu iz dela proizvodnje hlora.
(III) Granine vrednosti date u tabeli odgovaraju mesenim prosenim
koncentracijama ili maksimalnom mesenom optereenju. Koliine ive koje se
isputaju izraene su u funkciji koliine ive koja se koristi u industrijkom pogonu u
toku istog perioda ili u funkciji instaliranog proizvodnog kapaciteta. Koliina ive
koja se isputa tokom meseca mora se izraunati sabiranjem koliina ive isputenih
svakog dana. Ukupna koliina mora se tada podeliti sa instaliranim proizvodnim
kapacitetom.
(IV) Granine vrednosti izraene kao koncentracije koje ne smeju biti prekoraene
(pogoni od 1-4 i 7). Ni u kom sluaju granine vrednosti izraene kao maksimalne
koncentracije ne smeju biti vee od vrednosti izraenih kao maksimalne koliine
podeljene sa zahtevom za vodu po kilogramu ive kojom se manipulie, ili po toni
instaliranog proizvodnog kapaciteta za vinilhlorid i hlor.
(V) Dnevne prosene granine vrednosti mogu da budu dva puta vee od
odgovarajuih mesenih prosenih graninih vrednosti.
(VI) Dnevna prosena granina vrednost moe biti 4 puta vea od odgovarajuih
mesenih prosenih graninih vrednosti.
(VII) Mora se uspostaviti monitoring procedura da bi se proverilo da li su isputanja
usaglaena sa emisionim standardima. Ova procedura mora da sadri uzimanje
uzoraka i merenje protoka isputanja i, po potrebi, koliinu ive kojom se manipulie
u procesu. Ukoliko je nemogue odrediti koliinu ive kojom se manipulie u
procesu, procedura monitoringa treba da bude bazirana na koliini ive koja bi se
mogla koristiti u svetlu proizvodnog kapaciteta na kome se zasniva dozvola. Ova
procedura obavezno obezbeuje: (1) uzimanje svakodnevnog reprezentativnog
uzorka efluenta tokom 24 asa i merenje koncentracije ive u tom uzorku i (2)
merenje ukupnog protoka tokom tog perioda. Meutim, uproena procedura
monitoringa moe se uspostaviti, ako pogoni ne isputaju vie od 7,5 kg ive
godinje. Ova mogunost mora biti potvrena studijom uticaja.
3. Granine vrednosti emisije za heksahlorcikoloheksan (HCH)

Tabela 3. Granine vrednosti emisije za heksahlorcikoloheksan u efluentu iz industrijskih
pogona (I)
Industrijski pogon Granine vrednosti emisije za HCH (II) Jedinica mere
Proizvodnja HCH 2 g/t
Ekstrakcija lindana 4 g/t
Kombinovana proizvodnja HCH i ekstrakcija 5 g/t
(I) Na zahtevima koji se odnose na korienje kapaciteta za HCH preko 24 asa

zasnovana je dozvola za isputanje. Zahtevi se takoe mogu primeniti ukoliko se
formulacija lindana izvodi direktno sa proizvodnjom HCH ili ekstrakcijom lindana.
Ukoliko se vri samo formulacija lindana, ne smeju nastati otpadne vode.
(II) HCH ine izomeri 1,2,3,4,5,6-heksahlorcikloheksana.
4. Granine vrednosti emisije za endosulfan

Tabela 4. Granine vrednosti emisije za endosulfan (III) u efluentu iz industrijskih pogona
Granine vrednosti emisije (I)

Industrijsko postrojenje
g/t (II) g/l

Proizvodnja i sinteza endosulfana u istom postrojenju 0,23 15
Sinteza endosulfana 0,03 30
(I) U sluajnom uzorku.
(II) Produkcija specifinog nivoa optereenja odnosi se na proizvodni kapacitet za
primenu endosulfana preko 0,5 ili 2 asa, na emu je zasnovana dozvola za
isputanje, na osnovu pogodnog sluajnog uzorka i zapreminskog protoka otpadne
vode 24 asa pre uzorkovanja.
(III) Endosulfan je hemijska komponenta (C 9H 6Cl 6O 3S 9) 6,7,8,9,10,10-heksahlor-
1,5,5a,6,9,9a-heksa-hidro-6,9-matano-2,3,4-benzo-(e)-dioksatiepin-3-oksid.
5. Granine vrednosti emisije za aldrin, dieldrin, endrin, izodrin

Tabela 5. Granine vrednosti emisije za aldrin (II) , dieldrin (III) , endrin (IV) , izodrin (V) u
efluentu iz industrijskih pogona
Industrijsko postrojenje Jedinica mere Granina vrednost emisije
(I)
Proizvodnja aldrin, dieldrin, endrin, izodrin g/t 3
(I) Produkcija specifinog nivoa optereenja od 3 g/t se primenjuje za sumu sledeih

supstanci: aldrin, dieldrin i endrin ukljuujui formulacije ovih supstanci. Ovi nivoi
se odnose na ukupnu primenu kapaciteta za aldrin, dieldrin i endrin preko 24 asa.
Ukoliko otpadna voda sadri i izodrin, tada se zahtevi primenjuju za sumu aldrina,
dieldrina, endrina i izodrina.
(II) Aldrin je hemijska komponenta (C 12H 8C 16), 1,2,3,4,10,10-heksahlor-
1,4,4a,5,8,8a-heksahidro-1,4-endo-5,8-ekso-dimetanonaftalin.
(III) Dieldrin je hemijska komponenta (C 12H 8Cl 6O), 1,2,3,4,10,10-heksahlor-6,7-
epoksi-1,4,4a,5,6,7,8,8a-oktahidro-1,4-endo-5,8-eksodimetanonaftalin.
(IV) Endrin je hemijska komponenta (C 12H 8Cl 6O), 1,2,3,4,10,10-heksahlor-6,7-
epoksi-1,4,4a,5,6,7,8,8a-oktahidro-1,4-endo-5,8-endo-dimetanonaftalin.
(V) Izodrin je hemijska komponenta (C 12H 8Cl 6O), 1,2,3,4,10,10-heksahlor-
1,4,4a,5,8,8a-heksahidro-1,4-endo-5,8-ekso-dimetanonaftalin.
6. Granine vrednosti emisije za azbeste
Otpadna voda iz proizvodnje azbestnog cementa, azbestnog papira i ploa ne sme se isputati
u recipijent. Kao azbest se klasifikuju sledei silikati i vlaknaste strukture: (1) krokidolit, (2)
aktinolit, (3) antofilit; (4) krizolit (kanadski azbest), (5) amozit, i (6) termolit.
7. Granine vrednosti emisije za organohalogena jedinjenja

Ovaj odeljak se primenjuje na supstance koje su na sledei nain navedene u tabeli 6. ovog
odeljka: (1) Trihlormetan (hloroform) (CHCl 3), (2) Tetrahlormetan (ugljentetrahlorid) (CCl
4), (3) Heksahlorbenzen (HCB), (3) Heksahlorbutadien (HCBD), (5) Trihloretan (TRI), (6)
Tetrahloretilen (perhloretilen) (PER), (7) 1,2-dihloretan (EDC), (8) Trihlorbenzen (TCB).
Tabela 6. Granine vrednosti emisije za otpadne vode iz industrijskih pogona
Vrsta organohalogenog jedinjenja
Jed.
Oblast proizvodnje Mere
(I)
(1) (2)
(3) (4) (5) (6) (7) (8)
CHCl CCl
HCB HCBD TRI PER EDC TCB
3 4
Proizvodnja hlormetana putem hlorisanja

metana (ukljuujui proces hlorolize pod g/t 7,5 10 - - - - -
visokim pritiskom) i esterifikacije metanola
Proizvodnja tetrahloretilena (perhloretilena)

(PER) i tetrahlormetana (CCl 4) g/t - 2,5 1,5 1,5 - 2,5 - -
perhlorisanjem
Proizvodnja heksahlorbenzena i naknadna

g/t - - 10 - - - - -
obrada heksahlorbenzena
Proizvodnja tetrahloretilena (perhloretilena)

g/t - - - - 2,5 2,5 - -
(PER) i trihloretena (TRI)
Proizvodnja 1,2-dihloretana (EDC) g/t - - - - - - 2,5 -

Proizvodnja 1,2-dihloretana (EDC) i
naknadna obrada i primena, ukljuujui g/t - - - - - - 5 -
produkciju jonoizmenjivaa
Prerada 1,2 dihloretana (EDC) u druge

g/t - - - - - - 2,5 -
supstance (izuzev vinil hlorida, VC )
Proizvodnja trihlorbenzena (TCB)

dehidrohlorinacijom HCH i/ili preradom g/t - - - - - - - 10
TCB
Proizvodnja i/ili prerada hlorbenzena putem

g/t - - - - - - - 0,5
hlorinacije benzena
(I) Ukoliko dozvola koja definie uslove isputanja otpadnih voda definie
optereenje supstancama, na osnovu pogodnog sluajnog uzorka i zapreminskog
protoka otpadne vode 24 asa pre uzorkovanja, za proizvodnju hlormetana putem
hlorinacije metana i esterifikacije metanola, nivo optereenja od 10 g/t treba
primeniti kao osnovu umesto 7,5 g/t CHCl 3. Zahtevi se odnose na proizvodni
kapacitet za supstance na kojima se zasniva dozvola za isputanje.
8. Granine vrednosti emisije za titan-dioksid

proizvodnje titan-dioksida. Odeljak se ne odnosi na otpadne vode iz proizvodnje titan-dioksid
mikro rutila, vode iz indirektnog rashladnog sistema i postrojenja za tretman procesnih voda.
Otpadna voda se ne sme isputati ukoliko nije sprovedeno smanjenje ciljanih polutanata za
jedinjenja gvoa, titana i vanadijuma.
Otpadna voda ne sme da sadri vrste otpadne materije, otpad visokog aciditeta ili tretirani
otpad.
Tabela 7. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske vode
Jedinica
Parametar
mere Sulfatna metoda
Metoda
hlora (II)
Stepenovana tehnika Kombinovana tehnika

sejanja sejanja
Hemijska potronja
kg/t 8 8 8
kiseonika (HPK)
Hlor - kada se primenjuje

kg/t 130
prirodni rutil

kg/t 228
sintetiki rutil

kg/t 450 70 165
ljaka
Sulfat kg/t - 500 500
Toksinost za ribe (T f) 2 2 2
(I) Sluajni uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak

(II) Zahtevi za hlor dati u koloni "metoda hlora mogu se primeniti samo na metodu
hlora. Ukoliko kao nusprodukti nastaju metal-hlorid ili hlorovodonina kiselina,
dozvoljeni nivoi za hlor se moraju smanjiti odgovarajuim optereenjem hlora za
takvu proizvodnju. Ukoliko se ne koriste samo jednovalentni materijali, za
odreivanje optereenja hlorom treba primeniti proporciju hlora i koliine
naelektrisanja materijala koji se primenjuje.
Tabela 8. Granine vrednosti emisije za otpadne vode iz industrijskih pogona pre meanja sa
drugim otpadnim vodama
Parametar Jedinica mere (III)
Metoda hlora Sulfatna metoda

Olovo kg/t 0,005 0,03
Kadmijum g/t 0,2 2
Ukupni hrom kg/t 0,01 0,05 (II)
Bakar kg/t 0,01 0,02
Nikal kg/t 0,005 0,015
iva g/t 0,1 1,5
(I) Sluajni uzorak ili 2-asovni kompozitni uzorak.

(II) U sluaju sulfatne metode, koncentracija za ukupni hrom od 0,5 mg/l moe
takoe biti odobrena dozvolom za isputanje.
(III) Produkcija specifinih zahteva (g/t; kg/t), odnosi se na proizvodni kapacitet, na
kome je zasnovana dozvola za isputanje. Optereenje kontaminantom se izraunava
iz koncentracionog nivoa pogodnog sluajnog uzorka ili 2-asovnog kompozitnog
uzorka i zapreminskog protoka otpadne vode koji odgovara uzorkovanju.

Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово дост PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово дост PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na osnovu lana 93. stav 2.

taka 1) Zakona o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10) i

Pojedini izrazi, u smislu ove uredbe, imaju sledee znaenje:

II. GRANINE VREDNOSTI EMISIJE

(1) Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode, u zavisnosti od

Dostizanje graninih vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne vode ne moe da se

Za odreivanje pojedinanih zagaujuih materija u otpadnim vodama moraju biti ispunjeni

1. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za

2. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za

Prilogom 2. utvrene su granine vrednosti emisije zagaujuih materija za tehnoloke i

3. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za vode koje

(1) U sluaju da izgradnja sistema javne kanalizacije i preiavanja komunalnih otpadnih

Komunalne otpadne vode koje se isputaju iz aglomeracija sa optereenjem veim od 10.000

4. Granine vrednosti emisije zagaujuih materija za otpadne

III. ROKOVI ZA DOSTIZANJE GRANINIH

IV. ZAVRNA ODREDBA

Biohemijska potronja kiseonika

Hemijska potronja kiseonika

Ukupne suspendovane materije 15 15 15

Ukupni neorganski azot (NH 4-

Amonijak, izraen preko azota

Talone materije nakon 10

Fenoli (fenolni indeks) 10 10 10

Cijanidi (lako isparljivi) 10 10 10

BTEX (bezen, toluen,

Supstance koje se uklanjaju

AOH (adsorbujui organski

VOC (volatilni organski

Zbir anjonskih i nejonskih

Ukupni organski ugljenik 25 25 25

Teko isparljive lipofilne

(I) Korektnost je sistematska greka i predstavlja razliku izmeu srednjih vrednosti

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

Suspendovane materije mg/l 35

Biohemijska potronja kiseonika (BPK 5) mgO 2/l 30

Hemijska potronja kiseonika (HPK) mgO 2/l 120 (III)

Amonijak (kao NH 4-N) mg/l 10

Ukupni neorganski azot (NH 4-N, NO 3-N, NO 2-N) mg/l 5 (IV)

Ukupni fosfor mg/l 2

Mineralna ulja mg/l 10

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

mgO 2/l 100

Hrom mg/l 0,01

iva mg/l 0,001

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

Provodljivost S/cm 6500

2. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

Suspendovane materije mg/l 80

3. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

(I) Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak

4. Granine vrednosti emisije otpadnih voda iz postrojenja i

Parametar Jedinica mere Granina vrednost emisije (I)

Suspendovane materije mg/l 35

Ukupan fosfor mg/l 2

Parametri Jedinica mere (III) Granina vrednost emisije (I)

Benzen i derivati g/t 0,03

Sulfidi g/t 0,03

Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) g/t 0,015

Fenolni indeks (II) g/t 0,15

Cijanidi (II) g/t 0,03