Sta je incest

Incest je polni odnos izmeu lanova porodice i bliskih roaka. Podrazumeva polni odnos izmeu osoba u
krvnom srodstvu do petog kolena, a moe se odnositi i na osobe u istom domainstvu, povezane usvajanjem ili
brakom, ili izmeu pripadnika istog klana ili roda.

Incest je tabu i bio je jedan od najrasprostranjenijih tabua u kulturi, kako sadanjih tako i u mnogim prolim
drutvima. Veina modernih drutva imaju zakone koji se tiu incesta ili drutvenih ogranienja za brakove
izmeu bliskih srodnika. U drutvima gde je nezakonit, incest izmeu odraslih osoba sa pristankom smatra se
zloinom bez rtava. Zajedniko opravdanje za zabranu incesta je to to deca dobijena iz braka bliskih roaka
imaju veu verovatnou probijanja recesivnih tetnih gena poreklom od oba roditelja. Takva deca imaju vei rizik
da obole od razliitih naslednih bolesti kao to su degenerativna oboljenja, mentalne retardacije, razliitih
duevnih bolesti i telesnih anomalija. Incest je i danas vrlo est u porodicama monarha i plemia, bilo
vladajuih, bilo svrgnutih. Bio je uzrok degenerativnih osobina rimskih careva, julijevaca i flavijevaca. Bilo ga je
meu domorocima Inka, na Havajima i starom Egiptu(kraljevske porodice).

Incest izmeu odraslog coveka i mlae osobe bez pristanka smatra se oblikom seksualnog zlostavljanja dece
koji je dokazano jedan od najekstremnijih oblika zlostavljanja u detinjstvu ; esto dovodi do ozbiljne i dugorone
psiholoke traume , pogotovo u sluaju roditeljskog incesta. Seksualno zlostavljanje deteta moe se opisati kao
svaka seksualna aktivnost ili ponaanje koje moe emocionalno ili fiziki povrediti dete, te svaka seksualna
aktivnost ili ponaanje kojim se iskoriava dete radi zadovoljavanja seksualnih ili emocionalnih potreba druge
osobe. Definicija incest u zakonu se ograniava na seksualne odnose izmeu bliskih srodnika, meutim deca
bivaju zlostavljanja i od bliskih odraslih osoba koje uvaavaju njihovo poverenje, a koji nisu sa njima u srodstvu,
kao to su komije, seksualni partneri roditelja, kuni prijatelji. Takvo zlostavljanje ne bi bilo definisano kao
incest, meutim posledice po decu su jednake, zato je prihvatljivija definicija da je incest seksualno zlostavljanje
deteta od strane odrasle osobe od poverenja koja je u poziciji moi i predstavlja autoritet za dete.

Prema podacima Amerike pedijatrijske akademije, proseno su 1 od 5 ena i 1 od 10 mukaraca bili rtve
seksualnog zlostavljanja. Prema podacima UNICEF-a, svaka trea devojica i svaki trei deak preive
odreeni vid seksualnog nasilja do svoje 18. godine. Priznavanje da je seksualno zlostavljanje dece naa
realnost je prvi korak u njegovom reavanju, ali i prevenciji.

Profil zlostavljaa?

Incest je kompleksna pojava u kojoj se prepliu linost poinitelja, porodina struktura i socio-kulturalni faktori,
za koje se pretpostavlja da porodicu stavljaju u rizinu poziciju. Prema miljenju psihologa, specifian i
jedinstven profil zlostavljaa ne postoji. Studije pokazuju da velika veina ovih osoba vode normalan ivot (jesu
ili su bili oenjeni) i razvijaju seksualne relacije sa odraslim partnerima. Poinitelji su najee mukarci, iz
tradicionalnih porodica u kojima se ena i dete dovode u podreen poloaj. Veina incestuoznih osoba osea se
emocionalno i seksualno uskraenim i frustriranim u braku/vezi zbog tekoa u uspostavljanju dubljeg i trajnijeg
odnosa sa partnerom/kom (usled nj. bolesti, odsustva i sl.) i u nedostatku socijalnih vetina, nesigurni i
anksiozni, izaberu dete kao seksualni objekat, zloupotrebljavajui svoju snagu, autoritet(osecaj nadmoci nad
detetom i osecaj kontrole) ili poloaj povjerenja.
U nekim literaturama se navodi da su neki od poinitelja rigidnih moralnih i religioznih uverenja, to ih sputava
da potrae zadovoljstvo u izvanbranim vezama, te smatraju da je prikladnije odrati seksualni kontakt unutar
porodice. To, naravno, ne znai da je partner/ka kriv/a niti da religioznost disponira pojedinca za ovakav obrazac
ponaanja. Prema Freudu, ovek u osnovi ima sklonost ka takvoj vrsti odnosa. Husain i Chapel (1983) su u
jednoj svojoj studiji doli do zakljuka da je u odreenom broju sluajeva incestuoznih radnji tzv. kriza srednjih
godina (u mukarca) odigrala veoma znaajnu ulogu.

Nadalje, poinitelji mogu biti emocionalno nezrele osobe, osobe slabije kontrole impulsa i niskog
samopotovanja uzrokovanih osjeanjem socijalnog i profesionalnog neuspeha u svetu odraslih. Neki autori
naglaavaju znaaj situacionih faktora, kao to je psihosocijalni stres uzrokovan nezaposlenou, razvodom ili
boleu, koji mogu biti okida za incestuoznu epizodu. Alkohol i droga takoe doprinose takvom ponaanju.
Feministike znanstvenice pokuavaju objasniti incest posledicom "trivijaliziranja" seksualnog zlostavljanja
uopste, proisteklog iz patrijarhalnog drutva koje zagovara i opravdava muku dominaciju i "vlasnitvo" nad
enama i decom i, kao takvo, dovodi do poveane tolerancije seksualnog zlostavljanja dece. Ovu tezu potvruju
i navodi psihologa Richa Smuldona koji je u zatvoru vodio terapijsku zajednicu sa osuenicima (zbog
seksualnog nasilja) i obavio nekoliko istraivanja o profilu poinitelja, a koji kae: "Nisu to neki perverzni, bolesni
niti duboko nesrecni ljudi, nisu ni psihopate, ni monstrumivideo sam da sam isti kao oni ... da su me uili istim
stvarima kao i njih: o nadmoi mukarca, o tome da mukarac ima privilegije, da je muka priroda agresivna, da
je ona normalna, da mukarac moe da uzima a da ne daje ..."

Rezultati nekih empirijskih studija ukazuju da rizine porodice karakterise manja povezanost, nefleksibilnost,
vea dezorganizacija i opsteno vea disfunkcionalnost u odnosu na druge, te da su deca u tim porodicama
esto izloena i drugim modalitetima zlostavljanja (fiziko, emocionalno, psihiko). Roditeljska nezrelost,
neprilagodljivost i kriminogeno ponaanje takoe su povezani za seksualnim zlostavljanjem dece. Incestuzono
ponaanje moe biti udrueno i sa veom fizikom bliskou zbog loih uslova stanovanja, kao i sa ruralnom
izolacijom koja onemoguava adekvatan kontakt izvan porodinog miljea.

Kako se zlostavlja ponaa prema detetu odnosno drugoj deci u porodici?

Poinitelj se postepeno, "etapno" pribliava rtvi i u poetku obino nije agresivan. Nakon odabira rtve, sledi
faza ukljuivanja tokom koje polako i sigurno uspostavlja sve bliskiji odnos poverenja sa detetom, tako da ono
postaje emocionalno jo vie vezano za njega. Potom sledi faza postepenog uvoenja seksualnosti u vezu, a
na ovu fazu nastavlja se faza tajnosti kada seksualne aktivnosti postaju sve ee i intenzivnije. Zlostavlja u
poetku potkupljuje dete poklonima (igrakama, slatkiima, omiljenim sitnicama itsl.). Nego, kako vreme
odmie, dete rtva poinje da uvia da ova vrsta odnosa donosi nelagodnost i postaje preplavljeno oseanjem
krivice i srama. Kada se usprotivi nasilju, obino slede uzaludna obeanja da se to vie nee ponoviti. Poinitelj
se nadalje slui nagovaranjem, pritiscima, prinudom i drugim metodama prisile, a nakon postizanja cilja,
pretnjama, zastraivanjem i ucenama obavezuje dete na utanje i uvanje tajne. To kod dece uzrokuje
intenzivan strah sa ijom pojavom se zaarani krug nasilja zatvara.
U sluaju incesta otac-erka, erka je esto tokom ranog detinjstva bila jako vezana za oca. Kada napuni 9-10
godina, obino dolazi do prve pojave incestuoznog ponaanja, ali, kako otac i dalje nastavlja da joj se pribliava,
ona postaje zbunjena i preplaena. Sa pojavom fiziolokoh promena u adolescenciji, ovo stanje se pogorava,
pa erka vie ne moe da razlikuje da li je njen otac roditelj ili seksualni partner. U isto vreme, majka obino
postaje brinija nego inae, nerijetko odbija povjerovati kada joj kerka kae za incestuozno ponaanje oca ili,
zbog svoje ovisnike pozicije, odbija konfrontirati mua sa svojim sumnjama. Odnos erke sa drugom braom ili
sestrama takoe biva naruen, jer deca oseaju njenu "privilegovanu" poziciju kod oca. U strahu da bi mogla
izneti na videlo njihov odnos, otac - neretko ljubomoran i posesivan, zabranjuje erki uspostavljanje i razvoj
normalnih relacija sa vrnjacima, nadzirui i kontrolisuci tako njene socijalne kontakte.

Najvei broj poinitelja incesta u svakodnevnom ivotu sasvim normalno funkcise i teko ih je identifikovati.

Kao zajednica moramo biti otvoreni za probleme zlostavljane djece, pomoi im da izau iz kruga ugnjetavanja, a
poiniteljima pomoi da prestanu sa tom praksom. Neodgovoran i neozbiljan pristup ovom problemu znaio bi
da zajednica tolerise nasilniko ponaanje poinitelja, to je onda signal drugima da je takav obrazac ponaanja
prihvatljiv. Zaarani krug zloupotrebe i nasilja mora se prekinuti ukoliko elimo spreiti ili minimizirati njegove
posledice. Vrlo je vano da rtva zna da nije sama i da ne treba sebe da okrivljuje zbog onog to joj se dogodilo.
Kad progovori, rtva prekida lanac nasilja i na taj nain pomae drugom detetu ili osobi tako to ga/ju spaava
od mogueg nasrtanja od strane istog poinitelja.