VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- VILJUKARI -

Student: Profesor:
Vukovi Branko ivkovi dr Dragan
br. indeksa: 91 S / 2010

Decembar, 2013.
 SADRAJ

Strana
1. UVOD ....................................................................................................................... 1
2. ISTORIJSKI RAZVOJ .............................................................................................. 3
3. FUNKCIONALNE JEDINICE ................................................................................. 4
4 KARAKTERISTIKE VILJUKARA ....................................................................... 9
4.1. Gabaritne dimenzije .................................................................................................. 9
4.2. Pogon ....................................................................................................................... 10
4.3. Manevarska sposobnost i prohodnost ..................................................................... 13
4.4. Oblast primene ........................................................................................................ 13
4.5. Nosivost ................................................................................................................... 14
5. KLASIFIKACIJA VILJUKARA .......................................................................... 15
5.1. Viljukari sa teitem tereta izvan baze viljukara - eoni (frontalni) .................... 17
5.2. Terenski viljukari ................................................................................................... 17
5.3. Viljukari bez kontratega (sa teitem tereta u bazi viljukara) .............................. 19
5.4. Viljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju ................................... 20
5.5. Viljukari za rukovanje teretom u visokoregalnim skladitima .............................. 22
6. STABILNOST VILJUKARA ............................................................................... 24
6.1. Pojam stabilnosti viljukara .................................................................................... 25
6.2. Trougao stabilnosti .................................................................................................. 26
6.3. Longitudinalna stabilnost ........................................................................................ 29
6.4. Sistem aktivne stabilnosti ........................................................................................ 30
6.5. Osiguranje viljukara od prevrtanja ........................................................................ 31
7. TEHNIKO ODRAVANJE ................................................................................. 33
8. ZAKLJUAK ......................................................................................................... 36
9. LITERATURA ........................................................................................................ 37
1 UVOD

Viljukar (forklift, engl, lift kamion) je transportna maina koja se koristi za istovar, utovar i
prevoz tereta do svoje propisane nazivne vrednosti. Viljukar slaga je najrazvijeniji oblik
vozila za rukovanje teretom. Viljukari su najiskorieniji onda, kada podiu terete i prevoze
ih na to manjoj razdaljini.

Osnovno obeleje je ureaj u obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Du
rama za podizanje i sputanje tereta kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke po kojoj je
viljukar i dobio ime. Takav nain rada viljukara zahteva esta ubrzavanja i koenja vozila,
kao i stalno menjanje smera vonje.

Slika 1.1. Viljukar Hyster na elektrini pogon

Za obavljanje takvog radnog postupka voza viljukara na motorni pogon mora stalno da
pritiska i otputa kvailo, koi i ubrzava odnosno da kontrolie dovod goriva. Zato su
strunjaci u oblasti logistike i mainstva za rastereenje vozila i vozaa viljukara razvili
druge vrste pogona. To su hidrodinamiki ili hidrostatiki pogoni.

Cilj ovog seminarskog rada je da prikae osnovne funkcionalne jedinice viljukara, njihove
karakteristike i naine klasifikacije viljukara.

Posebn akcenat u ovom radu stavljen je na stabilnost viljukara, a takoe i na naine

preventivnog tehnikog odravanja viljukara.

-1-
2. ISTORIJSKI RAZVOJ

Prvi motorni viljukar napravljen je u SAD 1927. godine (Clark Equipment Company,
Buchanan, Michigan).

Rani modeli ovakvih kamiona bili su veoma jednostavni, jer upotreba hidraulike nije bila
dovoljno razvijena. Mogunosti podizanja tereta su bile veoma male, ali ipak i kao takve su u
znatnoj meri olakavale pretovar materijala.

Slika 2.1. Prve konstrukcije viljukara iz tridesetih godina prolog veka

Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosaa tj. zahvatnog ureaja, mogunost
slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost, doprineli su
brzoj ekspanziji viljukarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraaja.

Konvencionalna konstrukcija viljukara je primarno prilagoena za rad sa kompaktnim tj.

logistikim jedinicama u obliku palete ili kontejnera.

Viljuka nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi u viljukarskoj tehnici, a pored
viljuke koristi se itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje su prilagoene razliitim
oblicima tereta i zadataka.

Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona viljukara.

 Slika 2.2. Viljukar i kompaktna logistika jedinica

Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji nekoliko miliona viljukara. Prema Industrial

truck association u SAD je u funkciji 855.900 viljukara.

Slika 2.3. Viljukar u budunosti

3. FUNKCIONALNE JEDINICE VILJUKARA

Viljukari se sastoje iz:

asije osnovnog vozila sa pogonom kretanja,
vertikalnog stuba sa jednim ili vie ramova,
pogonskog sistema za dizanje sa zahvatnim organom
sistema za naginjanje rama i
upravljakog ureaja smetenog u kabini viljukara.

Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom
napravom (nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama.

Oslanjaju se na etiri ili tri toka, tako da su prednja dva toka pogonska i neupravljaka, a
zadnja dva ili samo jedan slue za upravljanje.

U sluajevima gde je skuen prostor za kretanje tj. manevar koriste se viljukari sa tri toka.
Oni imaju manji radijus obrtanja, potreban im je ui radni prolaz, ali u odnosu na viljukare sa
etiri toka imaju manju brzinu kretanja, slabiju stabilnost i slabije dinamike karakteristike.

Slika 3.1 Skica viljukara

Na slici 3.1. prikazana je skica viljukara sa negovim delovma:

00 - Motor 25 - Upravljaka tabla

01 - Sistem za hlaenje 26 - Upravljaka osovina
02 - Dovod goriva, karburator, izduvni sistem 29 - Hidraulina pumpa
06 - Transmisija 30 - Hidraulini kontrolni ventil
11 - Distributor 32 - Hidraulini cilindar
 12 - Alternator 38 - Protivteg
20 - Pogonska osovina 39 - Komponente rama i asije
23 - Tokovi i gume 40 - Natpisi i oznake
24 - Koioni sistem

Na slici 3.3. predstavljen je model elektrinog viljukara na kome su oznaene njegove

funkcionalne jedinice.

Slika 3.2. Model viljukara na elektrini pogon funkcionalne jedinice

Ram

Ram predstavlja osnovu na koju su zakaeni jarbol, osovine, tokovi, protivteg, gornji titnik i
pogon. U sastavu rama mogu biti i rezervoari za gorivo i hidraulina tenost.

Pneumatici

Postoji veliki broj pneumatika viljukara. Tri najee koriena tipa su pneumatski, puni i
poliuretanski. Pneumatici se biraju na osnovu toga za ta i gde se viljukar koristi. Izbor
pneumatika u velikoj meri utie na sigurnost i performanse.

Slika 3.3. Pogonski i zadnji pneumatski toak

Protivteg

Protivteg je masa privrena na zadnjem delu rama viljukara. Svrha protivtega je da prui
protivteu u odnosu na teret koji se podie. U sluaju elektrinih viljukara, velike baterije
mogu zameniti kontrateg.

Kabina

Kabina je deo koji sadri sedite za vozaa zajedno sa kontrolnim pedalama, volanom,
polugama, prekidaima i kontrolnom tablom. Kabina moe biti otvorenog ili zatvorenog tipa,
ali uvek sadri gornji titnik. Kabina moe biti opremljena grejaima za zemlje sa hladnom
klimom.

Slika 3.4. ESR 5000 Series Cold Store kabina i unutranjost kabine Hyndai PR 16-07-9 E

Pogon

Pogon viljukara moe biti motor sa unutranjim sagorevanjem koji koristi gas, benzin ili
dizel gorivo. Elektrini viljukari se napajaju preko baterija ili gorivnih elija koje obezbeuju
napajanje elektrinog motora. Elektrini motori u viljukarima mogu biti DC ili AC tipa.

Nagibni cilindri

Nagibni cilindri su povezani na ram viljukara i kran. Njihova uloga je da ugaono pomeraju
kran u cilju lakeg manipulisanja tovarom.

Kran

Kran je vertikalna konstrukcija koja vri rad podizanja i sputanja tovara. Sainjena je od
meusobno povezanih ina koje pruaju lateralnu stabilnost. Meusobno povezane ine mogu
imati valjke ili aure za voenje. Kran je pogonjen hidrauliki, od strane jednog ili vie
hidraulinih cilindara, direktno ili preko lanca. Moe biti zakaen na prednju osovinu ili na
ram viljukara.
Nosa

Nosa je deo viljukara na koji se kae viljuke ili drugi dodaci. Postavljen je na ine krana uz
koje se kree na dole i gore uz pomo lanca ili direktnom vezom sa hidraulinim cilindrom.
Kao i kran, nosa moe sadrati valjke ili aure za voenje u inama krana.

Slika 3.5. Prikaz krana, nosaa hidraulinog cilindra i viljuke

Specijalni dodaci

Na nosa se mogu kaiti dodaci poput viljuki L-oblika koje slue za manipulisanje tovarom.
Postoji veliki broj drugih vrsta dodataka za manipulaciju raznim vrstama materijala.

Slika 3.6. Viljuke L-oblika

Oblast primene viljukara je znaajno proirena zamenom standardnog zahvatnog ureaja

(viljuke) specijalnim oblicima zahvatnih ureaja. Specijalni zahvatni ureaji su:
ureaji koji olakavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produeci za
viljuke, rotatori, potiskivai),
 ureaji koje omoguavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kaika,
kljeta),
razni oblici zatitnih reetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeuju zatitu
vozaa viljukara i
ureaji koje omoguavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog
zadatka (radne korpe za montau ili reparaturu instalacija u halama i dr.).

Slika 3.7. Razni oblici zahvatnih ureaja za viljukare:

a) viljuke sa zglobom za postavljanje u vertikalan poloaj, b) zahvatna naprava sa trnovima
za transport cevastih materijala i koturova, c) rotaciona kleta, d) zatitni ram za vozaa, e)
kontejner sa pokretnim dnom za pranjenje, f) kontejner za prevrtanje, g) kaika za rasut
materijal, h) kaika za potiskivanje rasutog materijala, i) kovaka kljeta, k) dra tereta, l)
potiskiva, m) ureaj za prevrtanje paletnih jedinica, n) konzola, o)konzola sa vitlom, p)
grabilica na konzoli, q) konzola sa pokretnom kukom, r) kljeta za sanduke, s) kljeta za
burad, t) kljeta za bale, u) kljeta za rolne papira

Primena specijalnih zahvatnih ureaja kod viljukara postavlja i odreena ogranienja. Ta

ogranienja uglavnom se odnose na redukciju nosivosti. Specijalni zahvatni ureaji su tei od
standardne viljuke, a po pravilu udaljavaju i teite tereta od pete viljuke, to ima za
posledicu smanjenje nosivosti viljukara.

Svako odstupanje teine zahvatnog ureaja i pomeranje teita od propisanog mora se uzeti u
obzir pri sparivanju (izboru nosivosti) viljukara i zahvatnog ureaja, jer je u protivnom
ugroena stabilnost viljukara.
4. KARAKTERISTIKE VILJUKARA

4.1. Gabaritne dimenzije

Postoji veliki broj razliitih vrsta viljukara u zavisnosti gde i za ta se koriste, tako da su i
njihove dimenzije razliitih veliina. Tipini skladini viljukar ima kapacitet tovara od jedne
do pet tona, dok se za utovar kontejnera u lukama koriste viljukari iji kapacitet tovara
prelazi 50 tona.

Na slici 4.1 data je specifikacija viljukara Caterpillar C6000.

Slika 4.1. Specifikacija viljukara Caterpillar C6000

4.2. Pogon

Prema vrsti pogona dele se na: viljukare na dizel, gasni ili elektro pogon, pri emu ne treba
zaboraviti ni rune viljukare.

4.2.1. Pogon viljukara na dizel gorivo

Veina proizvoaa naginje dizel motorima zbog:

razloga odravanja,
vee snage i izdrljivosti motora,
manjih pogonskih trokova.

Slika 4.2. Dizel viljukari kompanije LINDE

Motori na dizel pogon potpuno su, naroito kod veih viljukara, potpuno izbacili benzinske
motore. izduvni gasovi kod svih motora SUS tipa u sebi sadri otrovne gasove te se viljukari
sa SUS pogonom ne smeju koristiti u zatvorenim prostorijama.

4.2.2. Pogon viljukara na benzin - gas

Kod viljukara na gas radi se esto o kombinovanom pogonu benzina i gasa. Viljukar moe
da radi sa benzinom kao pogonskim sredstvom ili sa gasom to nam omoguava posebna
izvedba elektronskog-karburatora.

Prednosti viljukara na gasni pogon su mnogo istiji izduvni gasovi, tako da sa njim moemo
da radimo i u zatvorenim prostorijama.

Ipak, kod ovih viljukara moramo da obratimo panju na neke probleme koji proizilaze iz
gasnog sistema:
 moramo da pazimo na veoma dobro zaptivanje celokupnog gasnog sistema,
cevi za gorivo moraju biti pravilno privrene i zatiene od habanja, toplote,
naroito od izduvnih gasova,
prostor, u kome se viljukar nalazi, mora da se provetrava.

Slika 4.3. Primeri viljukara sa pogonom na gas

4.2.3. Pogon viljukara na elektromotor akumulator

Motor je elektromotor koji dobija struju iz akumulatora. Ovaj nain pogona meu
najrasprostranjenijima je, zato to ima niz dobrih strana:
nema izduvnih gasova, zato viljukari mogu da rade u zatvorenim prostorijama,
ne pravi buku,
rad je ist to je naroito vano u prehrambenoj industriji,
esto su to manji viljukari i zato su adekvatniji za rad u proizvodnji i manjim
skladitima,
rad ovih viljukara bi trebao da bude jeftiniji.

Slika 4.4. Primer pogona viljukara pomou elektromotora - akumulatora

4.2.4. Hibridni viljukari

Prvi veliki napredak kod ove tehnologije je smanjenje potronje goriva i smanjenje emisije
stetnih gasova.

Ovakvi viljukari mogu biti pogonjeni ili benzinskim ili dizel agregatom. Poseduju dva
sistema za skladitenje energije. Osim rezervoara za dizel ili benzin poseduju uglavnom
odpozadi i tzv Ultra-Caps . Ovi dvoslojni kapacitori visokih performansi se pune energijom
koja se oslobaa prilikom zaustavljanja viljukara. Prilikom ubrzavanja, akumulirana energija
iz ultra-caps se koristi za pojaavanje performansi viljukara. Na ovaj nain se prikupljena
energija, koristi kao pokretaka energija. Dizel motor generie dodatnu elektrinu struju, sa
trofaznim generatorom, za pogonski elektro motor. Za optimalnu vezu oba sistema se po
pravilu brine snana i pouzdana elektronika, koja takoe kontrolie i punjenje i pranjenje
dodatnog sistema za skladitenje energije.

Generalno razliiti sistemi za skladitenje energije su karakteristini sa odlinim energetskim

performansama, radnim vekom ciklusa kao I sa visokim stepenom efikasnosti. Ultra-Caps
su karakteristini sa njihovom mogunou da brzo private i uskladite jaku struju i da je
zatim odpuste dovoljno brzo za trenutno ubrzanje viljukara. Sa podrkom od strane sistema
za skladitenje energije, tokom ubrzavanjanaprezanje motora sa unutranjim sagorevanjem je
olakano za 30ak% i njegova brzina je redukovana za oko 6-10% zbog udela elektro motora.

Idealne radne aplikacije za pojedine modele viljukara bitne su u industrijama koje zahtevaju
este cikluse ubrzavanja i zaustavljanja, na primer utovarvozila u industriji pia. Vrednosti
sauvane energije iznose do 12%, u zavisnosti od inteziteta razliitih radnih ciklusa. Potronja
goriva ovakvih viljukara se moe redukovati i na samo 2.5 litara po satu, za viljukare
nosivosti do 2.5 tona, sa 60 radnih ciklusa po satu.

Ovakvi viljukari su esto nagraivani nagradama za ouvanje ivotne sredine. Mali su

potroai goriva a samim tim i mali emiteri tetnih gasova i visoko ekoloki prihvatljivi
viljukari.

Slika 4.5. Hibridni viljukar

4.3. Manevarska sposobnost i prohodnost

Viljukari se procenjuju na tovare odreene maksimalne teine i odreenog poloaja teita.

Ove podatke prua proizvoa i vrednosti tih specifikacija se ne smeju prei.

Vaan deo naina rada viljukara je taj da se oni uglavnom upravljaju na zadnjim tokovima.
To poveava manevarske sposobnosti u skuenim prostorima, ali u velikoj meri odudara od
iskustva vozaa sa drugim vozilima.

Jo jedna vana injenica vezana za viljukare je njihova nestabilnost. Viljukar i tovar se

moraju smatrati telom iji se poloaj teita menja sa svakim pokretom tovara. Viljukar
nikad ne sme skretati velikim brzinama sa podignutim teretom, jer gravitaciona i centrifugalna
sila mogu izazvati prevrtanje. Viljukar je projektovan za gornju vrednost tovara ija vrednost
opada pri podignutim viljukama, ili nepravilno prihvaenom tovaru.

Slika 4.2. Razliiti viljukari po gabaritu i zahvatnom sredstvu

4.3. Oblast primene

Viljukari su nezamenjiv deo opreme svuda gde je potrebno manipulisati tekim teretom. U
skladitima, industriji, lukama itd. Uz posebne dodatke mogu se koristiti i za elevaciju ljudi.
Mnoge firme se svakodnevno oslanjaju na njihov rad. Viljukari omoguavaju poveanje
produktivnosti i smanjenje trokova.
4.4. Nosivost

Gornja granica nosivosti kod viljukara se stalno pomera - donedavno je bila 500 [kN], a sada
je pomerena na 800 [kN]. Viljukari sa ekstremno velikom nosivou se uglavnom grade za
reavanje specijalnih pretovarnih zadataka.

Viljukar nosivosti od 600 [kN] sagraen je za potrebe jednog brodogradilita u Velikoj

Britaniji, a dananji viljukar rekorder je razvijen za potrebe izgradnje jednog sistema za
vodosnabdevanje u Libiji. Pomenuti sistem je graen od betonskih cevi velike teine, a
istraivanja su pokazala da je za njihov pretovar najcelishodnije da se primeni viljukarska
tehnika.

Ovaj ogromni viljukar je proizvela vedska firma Kalmar i njegova nosivost je 800 [kN] za
udaljenje teita tereta od lea viljuke od 2300 [mm], to bi za uobiajeno iskazivanje
nosivosti kod tekih viljukara na udaljenju teita od lea viljuke 1200 [mm] odgovaralo
nosivosti od 1100 [kN].

Slika 4.3. Viljukari visoke nosivosti

5. KLASIFIKACIJA VILJUKARA

Za klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi:

nosivost,
poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara,
da li su sa seditem ili bezsedita
prema vrsti pogonskog agregatai dr.

Za klasifikaciju viljukara najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazu

viljukara pri emu se baza viljukara definie kao povrina oiviena dodirnim takama
tokova sa tlom.

Prema ovom kriterijumu viljukari se klasifikuju na:

sa teitem tereta izvan baze viljukara eoni (frontalni)
sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega)
sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju i
za rad u visokoregalnim skladitima.

Prema nosivosti viljukari se dela na:

laki do 12 [kN]
srednji preko12 do 32 [kN]
srednje teki preko 32 do 80 [kN]
teki preko 80 do 500 [kN]

Saglasno EuroCode-u, viljukari se klasifikuju u jednu od est kategorija, saglasno njihovoj

teini, dimenzijama, te nosivosti.

Vertikalna statika osovinska sila Qk je zavisna od kategorije viljukara na sledei nain:

Dinamiki karakter dejstva se obuhvata uveanjem statike sile dinamikim koeficijentom:

Dinamiki faktor , kojim se uvode inercijalni efekti izazvani ubrzanjem ili usporenjem,
imaju sledee vrednosti:
= 1,40 za pneumatske tokove,
= 1,20 za pune tokove.

Vertikalno optereenje se u proraun uvodi kao povrinski raspodeljeno na dva kvadrata

0,2x0,2m. Horizontalno optereenje izazvano pokretanjem ili koenjem viljukara usvaja se
kao 30% vertikalnog (ne raunajui dinamiki koeficijent).

Slika 5.1. Optereenja viljukara

5.1. Viljukari sa teitem tereta izvan baze viljukara- eoni (frontalni)

eoni viljukar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljukara. Njegovi osnovni delovi

su:
ram sa osovinama i pogonskom grupom,
ureaj za dizanje i
sistem za upravljanje

Pogon je elektrobaterijski i sa SUS - motorom. Elektroviljukari imaju manju teinu

kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije. Izrauje
se sa tri i etiri toka. Upravljanje se, zbog velikog optereenja na prednjim tokovima,
iskljuivo izvodi preko zadnjih tokova.

Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu celinu. Kod eonog viljukara je sa
prednje strane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i
kao viljukar sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze
viljukara.

Slika 5.2. eoni viljukari

Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i
sopstvene teine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea
sopstvena teina od nosivosti, a kod veih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog veeg
razmaka osovina.

5.2. Terenski viljukari

Rad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva

drugaiju koncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu.
Rad u terenskim uslovima postavlja otrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe
konstrukcije i dinamikih karakteristika viljukara, a to znaii vee investicione i
eksploatacione trokove.

Terenski viljukari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivou

od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN].

Podloge na kojoj rade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe i to:

neravna i vrsta
mekana do raskvaena i
raskvaena, nestabilna i veoma neravna.

Na neravnoj i vrstoj podlozi moe da se koristi i konvencionalan industrijski viljukar

standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska.

Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od
konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve konstrukcije terenskih viljukara nastale su
adaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora.
Uvoenje novih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj
logistici podstakli su razvoj terenskih viljukara.

Slika 5.3. Terenski viljukari

Pored ureaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskim
mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, a
prihvaeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari.
Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka osovina i
tokova, terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne
industrijske viljukare.

Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju

poboljanja stabilnosti. Jedno od tih reenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai i izvlai u
zavisnosti od optereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na
podlogu pri rukovanju tekim i kabastim tretom.

5.3. Viljukari bez kontratega (sa teitem tereta u bazi viljukara)

Viljukar sa teitem tereta izvan baze viljukara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se
ogleda u velikoj sopstvenoj teini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u
kome se teite nalazi unutar baze.

Osnovno obeleje viljukara bez kontratega je da evropsku paletu moe da podie i slae
samo ako je zahvaena sa ue (eone) strane. Bono zahvaenu paletu viljukar moe samo da
odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slae po visini.

U primeni su dva reenja:

viljuke u obliku koljkastog omotaa i
slobodne viljuke.

Slika 5.4. Viljukari bez kontratega

ei koncept gradnje viljukara je obliku sa tzv. slobodnim viljukama koje ne prekrivaju

nosae (kao u sluaju viljuki koljkastog oblika), ve se nalaze izmeu nosaa tokova i
potpuno su slobodne. Nosai prednjih tokova su razmaknuti vie od viljuki i znatno su
robusnije konstrukcije. Razmak nosaa se bira u zavisnosti od dimenzije tereta i obino se
kree od 686 do 1270 [mm].
5.4. Viljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju

Prema nainu pomeranja tereta pri zahvatanju i odlaganju oni se dele u tri sledee grupe:
sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila
sa pomeranjem tereta upravno na osu vozila
sa rotacijom rama, odnosno teita tereta.

5.4.1. Viljukari sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose

Viljukari sa translatornim pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila grade se

prevashodno za rukovanje paletizovanih tereta, nosivosti od 10 do 20 [kN] u vie varijanti i to
sa:
translatornim pomeranjem itavog rama
translatornim pomeranjem samih viljuki

Slika 5.5. Viljukari sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose

Translatorno pomeranje viljuki se realizuje na tri naina: preko makazastog mehanizma,

preko klizne viljuke koja je koljkastog oblika i klizi preko viljuke izraene od punog
materijala i preko teleskopskog mehanizma. Kod svih varijanti sa translatornim pomeranjem
viljuki pojavljuju se veliki momenti savijanja u ramu zbog ega se ee u gradnji ovog
konstruktivnog oblika koristi koncepcija sa pokretnim ramom.

Viljukari sa kliznom i teleskopskom viljukom imaju izvesne tehnoloke prednosti, jer mogu
relativno jednostavno da manipuliu paletama iz drugog reda u odnosu na front pretovara.
Ova osobina kod utovara i istovara vozila obezbeuje znatno redukovanje operativne povrine
i skraenje vremena realizacije procesa, a kod skladita popravlja koeficijent iskorienja
povrine skladita, jer iz jednog radnog prolaza viljukar opsluuje etiri reda paleta u
skladinom polju.

5.4.2. Viljukari sa pomeranjem tereta upravno na osu

Viljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju upravno na osu vozila

prevashodno su namenjeni za rukovanje sa teretia velie duine. Njihova osnovna
karakteristika je da ram za dizanje stoji popreno u odnosu na podunu osu vozila i da se
shodno tome teret zahvata bono.
Pri zahvatanju i odlaganju tereta ram se potiskuje na spoljnu stranu, kada je teite tereta
izvan baze viljukara.

Posle zahvatanja tereta ram se uvlai na unutranju stranu, tako da je za vreme transporta
teite tereta u bazi viljukara.

Proizvode se u dve varijante:

sa dva upravljana toka boni viljukar i
sa vie upravljanih tokova etvorostrani (etveroputni) viljukar.

Slika 5.6. Viljukari sa pomeranjem tereta upravno na osu

Kod bonog viljukara teret posle zahvatanja pri transportu ne lei na zahvatnom ureaju kao
kod drugih oblika viljukara, ve na platformi koja je postavljena iznad rama vozila. Bona
stavilnost viljukara pri zahvatanju i odlaganju tereta obezbeuje se preko oslonaca koji se
aktiviraju hidraulinim putem. Kod manjih nosivosti boni stabilizatori se oslanjaju na
mostove (osovine) vozila, a kod veih nosivosti na tlo.

Pogonski agregat kod bonih viljukara je najee SUS-motor i retko se proizvode sa

elektrobaterijskim pogonom. Nosivost im varira u irokom dijapazonu od 20 do 40 [kN].
Tokovi su relativno velikog prenika, obino su sa pneumaticima, a koristi se i super-
elastini toak. SUS-motor i pneumatski toak omoguavaju velike brzine kretanja (i do 50
[km/h]), dok su brzine kod elektropogona do 20 [km/h].

Slika 5.7. Viljukar sa vie pogonskih tokova

Viljukari sa pomeranje tereta upravno na podunu osu vozila i sa vie upravljanih tokova
bitno se razlikuju po konstrukciji u odnosu na bone viljukare.

Njihovo osnovno obeleje je da se kreu napred-nazad i bono (levo-desno), a da im za to nije

potreban poseban manevarski prostor. Zbog ove osobine ovi viljukari su i dobili ime. Opisani
nain kretanja postie se tako to se dva toka na nosaima na kojima lei teret, kada se eli
proena pravca kretanja, na posebnu komandu vozaa preko hidraulinog cilindra zarotiraju za
90.

Tokom koji je spregnut sa upravljaem koji je obino i pogonski vri se korekcija putanje i
on ima ugao rotacije 360.

Ova vrsta viljukara se gradi sa tri i etiri toka. Kod varijanti sa etiri toka i kod starijih
konstrukcija etvrti toak je sa slobodnim voenjem, to znai da sledi liniju putanje ostalih
neposredno upravljanih tokova.

Kod najnovijih konstrukcija etvorostranih viljukara upravljaki sistem je opremljen

mikroprocesorom koji elektro-hidraulinim putem upravlja svim tokovima, tako da se dobije
optimalna putanja kretanja pri odreenom manevru viljukara. Grade se sa sedite za vozaa i
sa rudom (bez sedita za vozaa).

5.5. Viljukari za rukovanje teretom u visokoregalnim skladitima

Potreba za boljim korienjem skupog skladinog prostora, koja je danas u prilinoj meri
potencirana pomankanjem i permanentnim poskupljenjem graevinskog zemljita, a posebno
zaotravanjem ekolokih problema, bopudilo je razvoj specijalnih konstrukcija viljukara za
opsluivanje regalnih skladita koji bi ooguili formiranje sistema velike gustine i to preko:
poveanja visine slaganja robe i redukovanja irine radnog hodnika.

Slika 5.8. Viljukari za visokoregalna skladita

Razvojni put sistema poeo je primenom specijalne zahvatne naprave tzv. rotirajue viljuke
na konvencionalnim konstrukcijama eonih viljukara. Primena rotacione viljuke iskljuila je
potrebu za okretanjem viljukara u radnom hodniku u skladini zonama sa redovima, to je
dovelo do radikalne redukcije irine radnog hodnika.
Proizvodnja tree generacije viljukara sa velikim visinama slaganja i znatno uim radni
prolazima (od 1,5 do 1,8 [m]) u kojima viljukar ne izvodi bona skretanja pri odlaganju i
zahvatanju u radnom hodniku zapoela je 1960. godine. Na tritu se pojavljuju dva oblika
ovih viljukara: viljukari slagai i viljukari za komisioniranje.

Slika 5.9. Viljukari za visokoregalna skladita

Slika 5.10. Regalni viljukari (visine na koje mogu podizati terete)

6. STABILNOST VILJUKARA

Stabilnost viljukara predstavlja meru otpornosti viljukara na prevrtanje koja, u principu,

zavisi od niza uticaja (statike i dinamike sile koje deluju na sredstvo, sopstvena teina,
geometrijske karakteristike, ubrzanja, usporenja,...).

Za proveru stabilnosti kod viljukara koriste se raunske i eksperimentalne metode, u najveoj

meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnim standardima (na primer ISO 1074,
ISO 3184, ISO 5766,...).

Slika 6.1. Viljukar u akciji

Stabilnost viljukara predstavlja meru rezistencije na prevrtanje. Ona zavisi od rasporeda

statikih i dinamikih sila koje deluju na viljukar, odnosno sopstvene teine viljukara,
raspodele teina, rastojanja izmeu tokova, razmaka osovina, naina veanja tookva,
deformacije, obloge tokova, tj. pneumatika, elastine deformacije rama za dizanje kao i od
ubrzanja pri podizanju i pri vonji. Za proveru stabilnosti kod viljukara koristi se skup
raunskih i eksperimentalnih metoda koje se zasnivaju na kompromisu zahteva koje namee
sigurnosti pri radu i racionalan nivo sopstvene sigurnosti viljukara. Stabilnost viljukara
predstavlja meru otpornosti viljukara na prevrtanje koja zavisi od niza uticaja: statike i
dinamike sile koje deluju na sredstvo, sopstvena teina, geometrijske karakteristike,
ubrzanje,usporenje.

S obzirom na prethodnu injenicu viljukar nije apsolutno stabilan, to ukazuje na potrebu

potovanja odreenih ogranienja od strane vozaa. Ogranienja se posebno odnose na
kretanje sa podignutm teretom, koje je dozvoljeno samo pod odreenim uslovima.

Jedna oblast od posebnog znaaja je na rampama, kao i na neravnom terenu. Nikada se sa

podignutim viljukama i teretom na njima ne prelazi preko rampe. Takoe se centar
gravitacije pomera napred kada nosi teret. Dakle, kada je viljukar prazan, viljuke e ukazati
nizbrdo. Kada ima tereta na viljukama, viljuke bi ukazivale na vrhu rampe.
Prilikom rada, stabilnost se najbolje odrava drei optereenja nisko do temelja, i putujui sa
oprezom pri skretanju, zaustavljanju i pokretanju.

Obaranje predstavlja najveu opasnost za viljukar i operatere na radnom mestu. Vonja sa

podignutim viljukama, skretanje prebrzo, upeatljivo niska vrata ili greda, vonja preko
uspona i nejednak teren su glavni uzroci prevrtanja viljukara. Da bi bili efikasni viljukari
moraju biti okretni. Da bi se postigla upravljivost, viljukari su dizajnirani da budu
kompaktni, inei ih manje stabilnnijim od ostalih vozila.

Viljukari imaju niz ogranienja, od maksimalne teine optereenja do brzine. Poslodavci

treba da obezbede uslove za viljukar koji odgovaraju radnom mestu i zadacima koje viljukar
obavlja.

6.1. Pojam stabilnosti viljukara

Pojam stabilnosti viljukara odnosi se na:

stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne
take prednjih tokova sa tlom,
stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja, zbog opasnosti od
klizanja tereta
bonu stabilnost pri kretanju kroz krivinu

Test na prevrtanje viljukara, kojim se simulura uticaj dinamikih sila, izvodi se najee
preko platforme sa promenljivim uglom naginjanja.

Medjutim, za praktinu primenu poseban znaaj ima provera statike stabilnosti eonog
viljukara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti teita tereta od pete viljuke.

Statika stabilnost eonog viljukara definie se kao odnos statikih momenata tereta Gs i
sopstvene teine viljukara Gn oko prednje osovine.

Slika 6.2. Odreivanje statike stabilnosti viljukara

Sa slike je oigledno da se momenti sila Gs i Gn, u odnosu na taku oslanjanja prednjih
tokova o tlo, koja predstavlja osu prevrtanja, Ms i Mn , mogu izraziti kao:

( )

Pri tome, da bi viljukar bio stabilan, odnos ovih momenata, koji predstavlja i koeficijent
statike stabilnosti, treba da je vei od jedan, a obino se viljukar smatra stabilnim ako je:

6.2. Trougao stabilnosti

Viljukar ima tri take veanja sistema. Kada su zamiljene linije nacrtane da se poveu,
predstavljaju stabilnost trougla. Operater mora da obezbedi da teite njegovog
kombinovanog viljukara i tereta ostaju u trouglu stabilnosti u cilju zatite od prevrtanja.

Strane stabilnosti trougla kao to je prikazano na slici 6.3. se formiraju u centru svakog
prednjeg toka i centra zadnjeg toka ili na sredini osovine ako postoje dva zadnja toka.

Vertikalna linija koja se prua od centra gravitacije vozila do optereenja kombinacije mora
biti unutar trougla stabilnosti da sprei viljukar od prevrtanja napred, pada bono ili pada
njegovog tereta.

Slika 6.3. Strane stabilnosti trougla

Raspodela teine na prednje i zadnje osovine varira dramatino na kontra-izbalansiranim

viljukara prilikom utovara ili istovara.Odnos nosivosti i sopstvene teine viljukara iznosi
1:2. Odnosno prenoenjem 1 tone tereta moramo imati viljukar koji ima 2 tone, zbog
odravanja stabilnosti. Upravo zbog toga ova vrsta viljukara se zove i kategorizuju kao
kontra-uravnoteen. Podizanje optereenja se odrava od strane provajdera teine
viljukara, prednjih tokova kao oslonac i zadnjeg dela viljukara kao protivtega.

Nepraktina suspenzija moe apsorbovati takvu razliku teine. Najpopularnije zadnje osovine
ini krut jedan komad, koji je fiksiran za asiju. Dva prednja toka, kopnene kontaktne take i
centar pina definie trougao stabilnosti viljukara kao to je ilustrovano na slici 6.4.

Slika 6.4. Trougao stabilnosti

Ukoliko ovaj kombinovani centar gravitacije (C.G.) boravi u profilu trougla, viljukar se
smatra stabilnim i poduno i bono. Uzduna stabilnost i bona stabilnost ilustrovani
su na slici 6.5.

Slika 6.5. Uzduna i bona stabilnost viljukara

Bona i uzduna stabilnost su obrnuto povezani. Kombinovani C.G. moe se unazad

premestiti najee dodavanjem teine na vrhu - protivtega. Uzduna stabilnost se poveava,
ugao "" raste i viljukar moe da podigne veu teinu, kao to je ilustrovano na slici 6.5.

Ali, ne smemo zaboraviti da kombinovani C.G. kree unazad, ugao "" se smanjuje u isto
vreme. Drugim reima, poveava longitudinalnu stabilnost i smanjuje bonu stabilnost.
Dodatna teina moe se pojaviti u cilju poveanja kapaciteta rampe, ali to kompromituje
bonu stabilnost.
Upotreba dvostrukih prednjih guma ili proirene prednje osovine poveavaju bonu stabilnost
bez rtvovanja longitudinalne stabilnosti kao osnova stabilnosti trougla koji je produen.

Ako je zadnja osovina montane pozicije podignuta, lateralna stabilnost je takoe poveana,
jer vrh stabilnosti trougla se podie (slika 6.6.). Ovaj dizajn sada izgleda da dobija na
popularnosti.

Slika 6.6. Podizanje vrha stabilnosti trougla

Podizanje kapaciteta viljukara nije odreen samo sa ova dva faktora stabilnosti. Strukturalna
vrstoa viljukara i podizanje snage su druga dva glavna faktora koji odreuju kapacitet
dizanja.

Meutim, dodajui teinu nije reenje jer to moe opteretiti viljukar, smanjiti bonu
stabilnost, ponititi garanciju proizvoaa i ubrzati habanje upravljaa poloaja, ukljuujui
gume. Takoe, ne vredi rizikovati sigurnost i odgovornost.

Slika 6.7. Prikaz centra gravitacije praznog viljukara, stabilnog i nestabilnog

6.3. Longitudinalna stabilnost

Stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne take.

Slika 6.8. Prikaz bonog prevrtanja

Viljukari su dizajnirani tako da budu bezbedni kada se pravilno koriste. Proizvoai testiraju
svoje maine po standardima utvrenim od strane jednog od tri organizacije.

Kamion se nalazi na elinoj platformi koja se moe nagnuti preko hidraulinih osnova.Zadnji
deo kamiona je privren za platformu sa lancem koji je ostao labav. Svrha ovoga je da se
sprei celu stvar od prevrtanja tokom testa. Viljukar se nalazi napred, osovine paralelno sa
arkama na nagibu platforme i viljuke su podignute na maksimalno. To je ta poslednja taka
koja ini test malo dramatinim to u velikoj meri poveava efektivnu nosivost viljukara.

Optereenje centra viljukara je definisano kao dimenzija merena od prednje viljuke do

teita tereta i obino iznosi 500 mm (20 "), ili 600 mm (24"). Odavde se vidi da se u stvari ne
menja centar optereenja u smislu da ne moe da se kree optereenje od viljuki kao to je
obezbeeno.

Slika 6.8. Prikaz prevtanja napred

Veliki problem je u tome to vetaki stvoren teret u ovom testu daje iste rezultate kao stvarni
teret. Ovo je potkrepljeno injenicom da su viljuke potpuno uzdignute,a celo telo kamiona
nagnuto. Platforma mora dostii ugao (neto vie od 2 stepena), pre nego to kamion i zadnji
tokovi napuste sprat kako bi proli test. Ovo predstavlja nagib od 4%. Ako viljukar dostigne
ovaj ugao bez prevrtanja smatra se da su proli test.

Slika 6.9. Stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja

zbog opasnosti klizanja tereta

6.4. Sistem aktivne stabilnosti

6.4.1. Prevrtanje na bok viljukara

Tojotin sistem aktivne stabilnosti (SAS) koristi patentiranu tehnologiju da oseti razliite
faktore koji dovode do potencijalne bone nestabilnosti. Kada otkriju te uslove, SAS odmah
zakljua hidraulini cilindar na zadnjoj osovini viljukara, menja se stabilnost iz trouglastog
oblika na pravougaoni. Rezultat poveanja stabilnosti smanjuje verovatnou bonog
prevrtanja.

Kada oseti nestabilnost, SAS odmah angauje Jet Lock cilindar da stabilizuje zadnju osovinu,
stvarajui bonu stabilnost potrebnu kako bi se smanjio rizik od bonih prevrtanja.

Slika 6.10. Prevrtanje na bok - viljukar sa (desno) i bez (levo) sistema aktivne bezbednosti
Slino u radu sa aktivnim zadnjim stabilizatorom kontrole, aktivni jarbol koristi istu
patentiranu tehnologiju da oseti razliite faktore koji dovode do potencijalnog uzdune
nestabilnosti. Kada SAS kontroler ula oseti potencijalne uzdune nestabilnosti, dva sistema
su aktivirana kako bi se smanjile anse za prevrtanje napred ili unazad: napred ugao nagiba
kontrole i pozadi s kontrolom brzine.

6.4.2. Prevrtanje napred, odnosno unazad

SAS e uitati ugao nagiba, teinu i visinu jarbola, a zatim automatski zameniti runu
kontrolu operatera i ograniiti napred da se smanje anse za prosipanje tereta ili prevrtanja
viljukara napred.

Slika 6.11. Prevrtanje napred - viljukar sa (desno) i bez (levo) sistema aktivne bezbednosti

Slika 6.12. Prevrtanje unazad - viljukar sa (desno) i bez (levo) sistema aktivne bezbednosti

6.5. Osiguranje viljukara od prevrtanja

Postoje mnoge situacije koje mogu dovesti do pokretanja incidenta, ali u svim sluajevima
stabilnost je ugroena loim uslovima vonje i loeg razumevanja osnovnih principa
stabilnosti viljukara.

U srcu kamiona stabilnosti je tzv stabilnost trougla. Viljukaristi priznaju da je trougao jedan
od najteih ali vanh faktora stabilnosti. Glavni problem jeste da ne postoji dovoljno vremena
da obezbedi obuku za ovaj princip da se zaista razume.
Prilikom rada, stabilnost se najbolje odrava drei optereenja nisko do temelja, i putujui sa
oprezom pri skretanju, zaustavljanju i pokretanju.

Taka koja se mora drati unutar trougla je kombinovani centar gravitacije (CCOG). Sam
viljukar ima svoj centar gravitacije, obino oko 20cm ispod vozaevog sedita. Pored toga,
optereenje ima centar gravitacije - optereenje centra je obino 500mm napred od naslona
viljuke. Ove dve sile ine kombinovani centar gravitacije: novi, dirljiva, centar gravitacije
koji mora ostati unutar stabilnost trougla. Ako se ova taka pomera van ispred trougla,
viljukar e se prevrnuti napred. Ako napusti trougao levo ili desno, kamion e se prevrnuti na
stranu.

6.5.1. Vea visina,vie opasnosti

Mnogi vozai viljukar bore sa idejom baze njihove stabilnosti trougla, a ne trg sa tokom na
svakom uglu - naroito na etiri toka. U stvari, trougao je osnova koja pridruuje prednje
tokove na terenu sa take veanja na zadnjoj osovini upravljanja vozilom - tako da ak i na
etiri toka viljukara, to je trougao sa jednim bodom iznad zadnje osovine na zglobu.

Trougao na bazi piramide zapravo zove tetraedra. Zadravanje CCOG unutar trougla je ak i
tee nego trgu, jer je manja!

6.5.2. Vea brzina,vie opasnosti

Zato piramida brzo suava do take optereenja koje su veoma stabilne na niskoj visine
podizanja, a brzo postatju nestabilne na veoj visini dizanja viljuki - kao CCOG mora se
drati u manjim i manjim trouglovima. Na velikoj visini viljuka, ovaj trougao moe da bude
iznenaujue mali - sa vrlo malom marginom greke.

6.5.3. Bez optereenja nema opasnosti?

Vonja bez optereenja nije garancija protiv prevrtanja viljukara. Istovar sa vozila pomera
CCOG u pozadini, poveava rizik od prevrtanja. I ovo se esto vidi u praznom viljukaru.
Viljukari su dizajnirani za manevrisanje ali ne obavljajui otre zaokrete ili naglo koenje.

Kod viljukara ne postoji takva stvar kao to je sluajno. 'Sluajno' je incident loe vonje,
loe obuke, loeg odravanjaa, loe radne sredine ili bilo koja kombinacija ovih.
7. TEHNIKO ODRAVANJE

Preventivno tehniko odravanje viljukara propisuje proizvoa. U tabelama 7.1. 7.2. i 7.3.
prikazan je plan tehnikog odravanja viljukara kompanije Osaka.

Raspored tehnikog odravanja oznaen je sa:

- Proverite, korigujte, reguliite i
- Zamenite.

Tabela 7.1. Plan tehnikog odravanja motora

 Tabela 7.2. Plan tehnikog odravanja hidraulinog sistema i drugih delova

Tabela 7.1. Plan tehnikog odravanja sistema za podizanje

Iz tabela se vidi da je proizvoa predvideo tehniko odravanje na mesenom, tromesenom,

polugodinjem i godinjem nivou.
Meutim, svi proizvoai preporuuju u sklopu preventivnog tehnikog odravanja i provere
na osam radnih sati i provere na 40 radnih sati.

Provera na osam sati, odnosno svakodnevno odravanje ili odravanje nakon svake radne
smene podrazumeva:
provera isticanja elektrolita, hidraulinog ulja itd
provera spoljanjeg izgleda

Provera na 40 sati, odnosno nedeljni tehniki pregled podrazumeva:

provera i ienje vazdunog filtera
provera zategnutosti remena ventilatora
provera vertikalne osovine i viljuki
provera zategnutosti lanaca za podizanje
8. ZAKLJUAK

Prednosti:
velika manevarska sposobnost,
ne zahtevaju posebne koloseke i staze za kretanje
relativno velike brzine kretanja i dizanja
relativno velika visina dizanja
dodatnom nadgradnjom proiruju oblast primene
slobodna i brza primena u svim oblastima preduzeda

Nedostaci:
ograniena nosivost i sposobnost utovara
zahtevaju kvalifikovano osoblje
rad na granici stabilnosti

Voza viljukara u svom radu sa viljukarom ne sme da radi sledee stvari:

da podie tei teret od nosivosti viljukara,
da podie teret koji nije stabilno utovaren na paleti,
da pokree viljukar sa visoko podignutim teretom,
da jako koi,
da vozi veom brzinom od one koju propisuje pravilnik,
da se zadrava ili hoda ispod viljuki koje su podignute, ak iako na njima nema
tereta,
da prevozi ljude viljukarom,
da viljukarom vue ili gura vagon, ukoliko viljukar nije prilagoen za takav rad,
8. LITERATURA

[1] Cvetanovi B., Materijal za predavanje Maine sa prekidnim radom,

Visoka tehnika kola strukovnih studija, Ni, 2009.
[2] Georgijevi S. M., Mehanizacija i tehnologija pretovara - Prvi deo,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003.
[3] Vidovi M., Materijal iz dela prezentacije Viljukari, Sabraajni fakultet,
departman za logistiku, Beograd, 2005.
[4] Vidovi M., Kvantitativna analiza sistema rukovanja materijalom,
Saobraajni fakultet, Beograd, 2007.
[5] Luki J., Materijal za predavanje Viljukari, Fakultet inenjerskih nauka,
Kragujevac, 2010.
[6] Luki, J., Pogonski i mobilni sistemi, predavanja, Fakultet inenjeskih nauka,
Kragujevac, 2012.
[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Forklift_truck
[8] http://www.forklifttruckinfo.com
[9] Osaka viljukari Uputstvo za upotrebu, Beograd, 2008.