Napomena uz tree izdanje

Veoma brzo posle objavljivanja 2. izdanja pojavljuje se i tree, u kojem sam

izvrio manje dopune (preko 100 novih pojmova). Osnovna koncepcija Renika je i dalje
ostala ista, a to znai da sam i dalje koristio kratko i jezgrovito objanjenje izabranih
odrednica. Takoe, to znai da i dalje raunam na istu grupu italaca, a pre svega
studenata. Razume se, ovaj renik moe posluiti kao koristan podsetnik i prirunik svim
drugim itaocima.
Zahvaljujem Izdavau to je prepoznao potrebu da se pojavi ovakva publikacija i
pruio mi priliku da sastavim renik sa ve preko 1000 odrednica. Naravno, vreme e
pokazati da li je i to jo uvek nedovoljno i da li treba proirivati renik i dalje. Lino,
mislim i nadam se da e to biti ve uskoro potrebno. Stoga, sve sugestije, primedbe i
predloi su veoma dobrodoli.

Beograd, marta, 2009. S. Pokrajac

Napomena uz etvrto izdanje

U ovom izdanju je objanjeno oko sto novih pojmova, najvie iz ekonomske i

politike problematike, kao i noviji termini iz savremene informatike. Inae, zbog osnovne
namene i dominantne ciljne grupe italaca (studenti sociologije na tehnikim i drugim
nematinim fakultetima i visokim kolama), koncepcija renika i nain obrade pojmova
ostali su nepromenjeni.
Autor se zahvaljuje itaocima na dobijenim sugestijama i predlozima.

Beograd, februara 2012. S. Pokrajac

 5

adhokratija; oblik birokratije koja, za razliku od tradicionalne birokratije, obavlja nestandardne i nerutinske
zadatke; zasniva se na timskom radu povremeno okupljenih profesionalaca koji rade na odabranim projektima, a
zatim prelaze na drugi projekat itd.;
adolescencija; ivotno doba izmeu puberteta i rane zrelosti; prva mladost;
adventisti; "subotari, pripadnici Hrianske adventistike crkve, veruju u skori dolazak (advent) Hrista na
Zemlju;
afekt; pojam u psihologiji koji oznaava oseaje koje snano deluj u i na telesne promene
agenda; program rada i lista ciljeva za jasno utvreno vreme, odnosno rokove;
agrarno drutvo; tip drutva u kojem je poljoprivreda glavni nain ivot; jedan od najstarijih drutvenih oblika,
ali opstaje i danas, posebno u najmanje razvijenim drutvima gde i do 90% stanovnitva ivi od poljoprivrede;
akomodacija; prilagoavanje situacijama etnike razliitosti, napetosti ili sukoba;
akulturacija; sekundama socijalizacija; proces proimanja razliitih kultura meusobnim preuzimanjem
razliitih elemenata; nastaje putem saradnje, dodira, ratnih sukoba, seoba, posredstvom medija itd.
alterglobalizam; suprotstavljanje globalizmu i globaliazciji nuenjem razliitih alternativa, najee u vidu
liberalnog nacionalizma, sukoba civilizacija, tzv. treeg puta i dr.
altruizam; obzir prema drugima, suprotno egoizmu i prevlasti sopstvenog interesa;
anarhija; stanje bezvlaa i bezakonja usled negacije drave i njenih mehanizama regulacije zasnovane na pravu;
anarhizam; socioloko i politiko uenje koje se zalae za odbacivanje drave i pravnih institucija u ime
tobonje slobode i niim ometane individualne aktivnosti;
anragogija; deo pedagogije koji se bavi obrazovanjem i vaspitanjem odraslih;
androginija; dvopolnost; neizdiferencirana ili meovita (hermafroditska) polno/rodna kategorija;
 6
animizam; primitivna religija koja tvrdi da sva iva bia imaju duu;
anketa; metod istraivanja koji drutvenih pojava se zasniva na prikupljanju
odgovora na pripremljena pitanja i statistiku analizu tih odgovora u cilju
otkrivanja izvesnih pravilnosti ili relacija; anksioznost; teskoba i oseaj straha pred
nekom teom ivotnom situacijom;
anomija (bezakonje); stanje drutva u kojem ne postoje normativna i moralna
pravila koja reguliu kolektivni i drutveni ivot;
antiglobalizam; otvoreni teorijski i ideoloki, ali neretko i nasilni, otpor
globalizaciji naroito u nerazvijenim i zemljama u razvoju;
antisemitizam; antijevrejska predrasuda i neprihvatljivo neprijateljstvo prema
Jevrejima, kao tobonjim krivcima za najvee istorijske nesree itavog oveanstva;
antropologija; nauka o oveku i kao ivom, fizikom, biu, ali i kao drutvenom i
kulturnom biu, ime se posebno bave socijalna i kulturna antropologija;
antropomorfizam; davanje ljudskih karakteristika neljudskim biima i stvarima;
apanaa; sredstva (najee novac) koja se iz dravnog budeta izdvajaju za izdravanje
vladarske porodice;
aparatik; inovnik, profesionalni pripadnik dravne ili partijske administracije,
odnosno uprave;
aparthejd; ozvanieni (legalizovani) sistem rasne segregacije koji se primenjivao u
Junoj Africi u periodu 1948-1994. god. od strane manjine evropskih belaca;
apatija; otupelost, ravnodunost, nedostatak oduevljenja i saoseanja;
apatrid; lice bez domovine i dravljanstva;
apologija; tekst ili govor u kojem se neko ili neto brani;
apresijacija; porast vrednosti neke valute u odnosu na drugu valutu na deviznom tritu;
apsentizam; uzdravanje od neega; svako odsustvo sa radnog mesta iz kole, fakulteta i
si. gde se oekuje redovno prisustvo, bez obzira na razloge koji mogu biti veoma razliiti;
arhetip; sadraj kolektivno nesvesnog koji se pojavljuje u snovima, vizijama,
umetnikim delima, religijskim sadrajima itd.
aristokratija; drutveni stale plemstva u feudalizmu; svaki drutveni sloj koji se
izdvaja od mase svojim naroitim poreklom, ugledom, nainom ivota itd.;
asertivnost; oseaj samopouzdanja i samosvesti;
asketizam; stav o ivotu koji podrazumeva odricanje od svakog uivanja i strasti;
asimilacija; proces utapanja jedne drutvene pojave (npr. nacije, rase, verske
grupe) u drugu s kojom je u kontaktu pri emu dolazi do gubljenja vlastitih
karakteristika i identiteta;
asocijalnost; obeleje pojedinca ili grupe koja nee ili ne moe da prihvati
vladajue drutvene norme i prilagodi se datoj drutvenoj sredini;
asocijativnost; sposobnost da se dve pojave poveu u mislima;
 7
ateizam; neverovanje u postojanje boga i uverenost da se to postojanje ne moe dokazati;
autarhija; samodovoljnost i zatvorenost drutava u sopstevne okvire, stoje
razvojno veoma opasno, a danas vie i nije mogue;
autizam; psihiko stanje u kojem su oseanja, miljenja, zakljuivanja i ponaanja
apsolutno individualnog znaenja, bez uvaavanja injenica iz objektivne
stvarnosti;
autokratija; samovlae; neograniena vlast jednog oveka;
autolatrija; oboavanje samog sebe;
autonomija; samostalnost, nezavisnost, upravljanje samim sobom;
autoritarizam; preterano potovanje bilo drutvenih autoriteta -vlasti, bilo nekih drugih,
npr. kolskih, crkvenih, roditeljskog, profesionalnog itd.;
autoritarna linost; linost koja se divi neijem autoritetu i sklona je potinjavanju, ali
istovremeno i sama eli da bude autoritet za druge; kruto i netolerantno ponaanje i
neprihvatanje razliitosti;
autoritet; vlast koja ima legalitet (zakonitost) i legitimitet (opravdanje, autoritet);
svojstvo pojedinca koje ga uzdie u odnosu na ostale pojedince (np r. moralni autoritet,
nauni, struni, crkveni, harizmatski itd.);
avangarda; predvodnika uloga neke manje grupe u procesu prevazilaenja starog
u drutvenom, politikom i kulturnom ivotu;
azijatizacija; izraz kojim se obuhvata ukupnost prodora i uzleta, posebno
ekonomskog, finansijskog i tehnolokog, pojedinih azijskih zemalja na globalnoj
sceni; irenje uticaja nekih (npr. kineskih i donekle indijskih i japanskih) vidova
kulture na ostale, posebno zapadne kulture;
azijski nain proizvodnje; istorijski tip proizvodnje koji se zasnivao na brojnim
specifinostima kao to su: odsustvo privatne svojine i podele rada, jedinstvu sela i
grada, velikim javnim radovima i posebno jakoj ulozi drave;
azilant; lice koje trai utoite u nekoj stamoj zemlji zbog straha od progona
(politikog, verskog, inkriminisanog itd.) u svojoj domovini;

balkanizacija; metafora koja oznaava proces rastakanja i podela drava i naroda,
najee pomou oruanih sukoba, neretko inspirisanih i direktno podranih od st rane
velikih sila spolja;
barter; plaanje robe ili usluge u naturi, neposrednom razmenom; trampa
bastard; vanbrano dete (kopile); jedinka nastala ukrtanjem dve razliite rase ili vrste;
meavina dva raznorodna elementa;
besplatan ruak: popularna metafora kojom ekonomisti istiu injenicu da svi
ekonomski resursi imaju vrednost i cenu, tj da nita nije besplatno;
bejbi bum (engl. baby boom); nagli porast raanja dece u nekom periodu (npr. posle
ratova, kriza i si.);
 8
berza; specifian oblik organizovanog trita na kojem vladaju unapred poznata pravila,
uslovi, mesto i vreme trajanja; postoje finansijske i robne berze;
bezteinska ekonomija; privreda koja se dominantno zasniva na informacijama i znanju,
a ne na materijalnim iniocima; ekonomija znanja;
bibliometrija; kvantitativno prouavanje proizvodnje, tiraa, prodaje i korienja knjiga,
asopisa i drugih publikacija; analiza citata je najei parametar;
bigamija; dvoenstvo; obiaj ili pojava da pojedinac (suprug ili supruga) ima dva brana
i seksualna partnera;
bigot; poboan ovek, bogomoljac; verski zatucan ovek;
biheviorizam; teorija koja tvrdi da uslovi ponaanja ljudi nisu bioloki odreeni, nego su
rezultat uenja;
bilingvizam; upotreba dva jezika na potpuno ravnopravan nain;
biologizam; socioloko uenje kojese zasniva na prenoenju principa, pojmova i metoda
biologije u objanjenju drutva; postoje tri osnovne struje bilogizma: organicizam,
zoosociologija i socijal-darvinizam;
birokratija; tip organizacije i drutvene strukture u kojoj je upravljanje zasnovano na
bezlinosti (impersonalnosti), pisanim pravilima i inovnikoj hijerarhiji;
biznis; posao, poslovanmje u cilju sticanja zarade u vidu profita;
blasfemija; bogohuljenje; uvredljiv odnos prema nekome;
blaziranost; bezoseajnost, otupelost, ravnodunost, zasienost;
blud; neprimereno, raskalano i skaredno ponaanje koje nailazi na osudu javnog mnjenja;
bojkot; prekid veza s nekom drutvenom grupom kao vrsta drutvene sankcije za neki
prekraj;
brainstorming (modana oluja); tehnika grupnog intervjua u cilju dolaenja do novih
ideja o problemu koji nema samo jedno reenje;
brak; drutveno prihvaena seksualna zajednica dveju ili vie osoba, najee
razliitog, a u nekim drutvima i istog pola (homoseksualni brak);
brokeri; naziv za osobu koja posreduje u kupovini i prodaji vrednosnih papira, robe,
deviza, usluga i derivata vrednosnih papira;
budizam; filozofsko i religijsko uenje nastalo u 6. veku p.n.e. u Indiji koje se zasniva na
ideji sveopte prolaznosti i patnje u ivotu iji je uzrok elja za ivotom; budizam
propoveda moral pasivnosti i trpljenja; najvii cilj je dostizanje nirvane;
budet; plan i proraun dravnih prihoda i rashoda za jednu kalendarsku (fiskalnu)
godinu;
buroazija; u izvornom znaenju to je gradsko stanovnitvo, odnosno sloj
industrijsko-finansijskih kapitalista, za razliku od zemljoposednika; razvila se iz
zanatsko-trgovakih slojeva u feudalizmu da bi buroaskim revolucijama osvojila i
politiku vlast;
 9
C
celibat; brano stanje odraslih lica koja nisu stupile u bilo kakav oblik braka;
centralizam; mehanizam funkcionisanja neke organizacije koji se zasniva na
centralnoj ulozi vrhovnih organa;
cenzus; popis stanovnitva;
cezarizam; (prema rimskom imperatoru Gaju Juliju cezaru); vrsta autoritarnog reima koji
uiva podrku podanika;
cezaropapizam; sjedinjenost crkvene i svetovne vlasti u istoj osobi (npr.engleska kraljica
je i verski poglavar);
ciklina nezaposlenost; kratkorona nezaposlenost koju prouzrokuje trenutni pad
poslovne aktivnosti preduzea;
ciljevi; stanje koje pojedinac ili grupa ele da postignu; konani rezultati nekog
plana;
civilizacija; pojam koji su uveli francuski prosvetitelji i njime oznaavali novi svet
napretka, racionalnosti i pravednosti; kasnije je ovaj pojam izjednaavan sa pojmom
kulture; H. Markuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu;
danas se pod civilizacijom najee misli na obrazovanost, uljuenost i prilagoenost
tehnikom progresu;

civilno drutvo; polje slobodnog izraavanja interesa pojedinaca u irokoj sferi javnog
delovanja koja nije pod nadzorom drave; zasniva se na ideji graanina kao pojedinca koji
je poseban i jedinstven u svojim sposobnostima, interesima i aktivnostima;

cost-benefit analiza; metoda ekonomske analize kojom se uporeuju i vrednuju sve

prednosti i svi nedostaci nekog poslovnog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost)
i koristi (benefit).

crkva; drutveno prihvaena verska organizacija s formalizovanom strukturom verovanja,

rituala, unutranje organizacije moi, kao i posebno kolovanog svetenstva;
V

C
etverougao zloina; teorijski pristup koji u objanjenju zloina uzima u obzir sledea
etiri elementa: dravu i njene organe; prestupnike i njihovo delovanje; neformalni nadzor
(javnost) i rtvu;
etvrti svet; izraz koji koriste . Bodrijar i M. Kastels za oznaavanje ljudi i teritorija
koji su izgubili vrednost za dominantne interese informatikog lapitalizma; to su
neobrazovani, bolesni, beskunici, pijanice, narkomani, prostitutke, kriminalci itd.;
ikaka kola; grupa sociologa sa ikakog univerziteta koji su delovali u prvoj polovini
prolog veka i zastupali ekoloki pristup urbanoj analizi i urbanizam objanjavali kao
nain ivota;
inioci (faktori) proizvodnje; svi materijalni i nematerijalni elementi radnog procesa, a
pre svega: radna snaga; zemlja, kapital, znanje, tehnologija;
 10
oveanstvo; svet u celini, shvaen kao skup svih posebnih drutava, odnosno najoptiji
oblik drutvene zajednice;

ovek; najrazvijenije ivo bie zbog toga to ima sposobnost da vri svrsishodno-
racionalno i komunikaciono delovanje; ovek je i prirodno i drutveno to z nai da ima i
nagone i potrebu da se udruuje sa drugim ljudima;

vor; mesto u raunarskoj mrei koje je sposobno za prijem ili slanje podataka;

D
deagrarizacija; naputanje poljoprivrede kao osnovnog zanimanja i izvora prihoda:
decentralizacija; otklanjanje monopola centralnih vlasti radi jaanja uloge niih organa i
podsticanja njihove inicijative;
dediferencijacija; brisanje razlika izmeu razliitih tipova kulture (npr. izmeu visoke i
popularne kulture);
dedukcija; zakljuivanje od opteg ka pojedinanom; zakljuak izveden iz optih sudova;
deetatizacija; proces smanjivanja dravne nadlenosti i prenoenje njenih funkcija na
nedravne institucije kao vid ire demokratizacije drutva;
dehumanizacija rada; svoenje rada samo na ekonomsku funkciju pri emu se gube
njegove misije humanizacije prirode i naturalizacije oveka;
deindustrijalizacija; relativni pad uea industrijske proizvodnje u ukupnojproizvodnji
i opadanje broja zaposlenih uindustrijiu odnosu na ukupan broj zaposlenih;
dekadencija; stanje u kojem su vladajui slojevi izgubili kreativnu mo isposobnost da
odgovaraju izazovima promena i novih socijalnih snaga koje ih generiu i promoviu;
dekonstrukcija; postmodemistiki izraz (. Derida) za postupak preispitivanja,
relativiziranja i otkrivanja unutranjih kontradikcija svih tekstova, posebno sociolokih
teorija, ali i slika, filmova itd.;
delegiranje; prenoenje ovlaenja, vlasti ili nadenosti na drugo lice ili organ;
delegitimisanje; oduzimanje legitimnosti, odnosno prava donoenja odluka;
delfi metoda; istraivaka tehnika koja se zasniva na panel-diskusiji eksperata u
cilju predvianja neki buduih dogaaja (npr. uticaja novih tehnologija)
delinkvencija; svesno ponaanje koje je suprotno drutvenim pravilima
(moralnim, obiajnim, pravnim i dr.);
demagogija; sistem postupaka manipulacije i obmanjivanja masa, naroda,
lanstva raznih organizovanih grupa itd. od strane raznih voa radi prikrivanja stvarnih
ciljeva koji se najee svode na osvajanje ili ouvanje vlasti i raznih privilegija;
demografija; nauka koja prouaava veliinu, sastav, raspored i promene u
strukturi stanovnitva; osnovni izvori podataka su popisi stanovnitva (obavljaju se svakih
10 godina);
demokratija; politiki sistem koji omoguuje svim punoletnim graanima da uestvuju u
politikom odluivanju, najee putem slobodno izabranih predstavnika u organe vlasti;
demokratura; demokratska diktatura (teror veine nad manjinom), odnosno
demokratska karikatura (formalna demokratska procedura, bez stvarnog uticaja uesnika
tzv. demokratskog procesa odluivanja);
demonizacija; irenje uverenja o nekom pojedincu ili grupi kao zlim i opasnim zbog ega
ih treba mrzeti, izolovati i kazniti;
denacionalizacija; izvorno: odnaroivanje, odnosno gubljenje nacionalnog identiteta;
povraaj nacionalizovane imovine prvobitnim vlasnicima;
denominacija; religijska grupa koja prihvata postojanje drugih religija, kao i vrednosti
drutva (npr. metodisti, baptisti, prezbiterijanci itd.);
denotacija; odnosi se na posebno znaenje koje ima re, slika, znak; suprotno je
konotacija;
denuncijacija; klevetanje i javno potkazivanje; javna kritika nekoga ili neega ko ili to
se smatra drutveno tetnim;
deoniar (akcionar); vlasnik akcije (vrednosnog papira) kao srazmernog dela ukupne
vrednosti kapitala nekog akcionarskog drutva;
deonika (akcionarska) drutva; oblik kapitalistikog preduzea koje nastaje
udruivanjem kapitaka vie vlasnika (akcionara); upravljanje je preputeno
profesionalcima, menaderima, koji takoe mogu postati akcionari;
depersonalizacija; oseaj gubitka sopstvenog identiteta;
depolitizacija; smanjenje interesa pojedinaca ili itavih grupa za uestvovanje u
politikom ivotu prevashodno zbog oseaja politike nemoi i razoaranosti;
depopulacija; smanjenje broja stanovnika na odreenoj teritoriji, bilo zbog prirodnih
poremeaja (vei mortalitet od nataliteta), bilo zbog demografskog pranjenja (egzodus u
gradove, emigriranje u inostranstvo);
depresija; mentalno oboljenje irokog spektra ispoljavanja, od pada raspoloenja sve do
elje za samoubistvom; uzroci mogu biti frustracije iz detinjstva i razni stresni dogaaji u
kasnijoj dobi; depresijacija; pad vrednosti jedne valute u odnosu na drugu;
deprivacija; nejednak pristup drutvenim dobrima; ukljuuje siromatvo i nezaposlenost
deregulacija; smanjenje dravnog (zakonskog) regulisanja nekih drutvenih
procesa (npr. ekonomskih) u cilju preputanja inicijative neposredno
zainteresovanim;
desakralizacija; naputanje "svetog" i verovanja da nadprirodne sile vladaju
svetom;
desnica; naziv za konzervativno orijentisane ideje, politike partije i njihove
pristalice koje brane postojee drutveno stanje i opiru se promenama; ekstremnu
desnicu ine faisti;
despotizam; tiranija; bezobzirna i neograniena samovolja vlastodraca;
determinizam; shvatanje daje ljudsko delovanje uvek uzrokovano i odreeno nekim
iniocem (ekonomskim, tehnolokim, kulturnim, politikim i dr.);
devalvacija; pad vrednosti valute koji formalno objavljuju monetarne vlasti;
devijantno ponaanje; neprihvatljivo odstupanje od normi prihvaenih od veine
lanova grupe ili drutva; pojam "devijantnog" razliito se tumai u razliitim drutvima;
devize; kratkorna novana potraivanja u stranoj valuti;
didaktika; pedagoka disciplina koja se bavi optim principima i metodama nastavnog
procesa;
diferencijacija; razlikovanje, otkrivanje i isticanje razlika; odvajanje po neemu od
lanova iste grupe (npr. politike partije);
digitalna ekonomija; popularan naziv za savremenu privredu koja se zasniva na
kompjuterskoj tehnologiji; isto znaenje ima i pojam "informatika ekonomija";
digitalizacija; prikazivanje injenica i podataka u numerikom obliku;
digitalni jaz; razliit pristup informatikoj opremi i tehnologiji (npr. intemetu) i
informacijama;
dijada; grupa koja ima samo dva lana;
dijaspora; populacija nekog naroda koji ivi izvan svoje matine drave (npr.Srbi raseljeni
irom Sveta);
dileri; naziv za osobu ili firmu koja trguje/posluje vrenosnim papirima u cilju
stvaranja dobiti; kupuje za svoj raun i zatim preprodaje klijentima;
disident; otpadnik, onaj koji se zbog razlika u miljenju i delovanju odvaja od
svoje grupe ili stranke i istupa iz nje; po izdvajanju najee formiraju sopstvenu grupu;
diskriminacija: nejednak tertman pojedinaca, grupa ili stvari i injenica u nekom
procesu; ograniavanje prava pojedinaca ili grupa i dovoenje u podreen, odnosno
neravnopravan poloaj;
diskurs; okvir miljenja i izraavanja o odreenoj problematici drutvenog ivota;
diskurzivan; pojmovan, racionalan, za razliku od intuitivan; diskurzivno je ono stoje
zasnovano na loginom i racionalnom zakljuivanju;
divorcijalitet; stopa (procenat) razvedenih brakova;
diznilendizacija; metafora kojom se oznaava ekstremna banalizacija i
vaarizacija savremene kulture u kojoj dominira zabava, provod, razbibriga;
dogmatizam; nekritiko miljenje i prihvatanje stavova i teorija tzv. autoriteta u koje ne
treba sumnjati;
dokoliarska klasa; izraz T. Veblena (1899) za bogate ljude koji ne rade, imaju
upadljivu potronju i javno pokazuju svoju imovinu;
domainstvo; drutveno-ekonomska jedinica porodine zajednice; zajedniko
sticanje prihoda i zajednika potronja unutar porodice;
 13
doivotno uenje; zalaganje za permanentno obrazovanje (posebno neformalno) zbog
osavremenjivanja znanja novim sadrajima koje donose stalne promene svih oblasti
drutvenog ivota;
doivotno zaposlenje; koncept po kojem svako moe da radi sve dotle dok sam osea
potrebu za radom i elju da doprinosi optem dobru;
drugi svet; bive socijalistike zemlje Istone Evrope i bivi Sovjetski Savez, sada
zemlje u tranziciji;
drutvena distanca (udaljenost); pojam R.Parka kojim se oznaava stepen i mera
razumevanja i intimnosti koji obeleavaju drutvene odnose;
drutvena grupa; skup ljudi povezan nekim zajednikim ciljem, interesima i zadacima;
drutvena isklj uenost; nemogunost pristupa drutvenim povlasticama osobama kao
to su siromani, bolesni, stari, invalidi, etnike manjine itd.;
drutvena mo; mo pojedinaca ili grupa da utie na ostatak drutva da se ponaa kako
nosioci moi ele; izvori moi mogu biti: lini (znanje, eutoritet, poreklo, ugled,
lepota, hrabrost itd.), bogatstvo,vlast, fizika prinuda i dr.;
drutvena morfologija; nauka o oblicima, strukturi, tipovima i organizaciji
drutvenih grupa;
drutvena norma; pravilo ili propis kojim se regulie ponaanje i delovanje ljudi u
drutvu ija je funkcija da ostvaruje i odrava odreeno drutveno ureenje
(poredak);
drutvena patologija; Dirkemov pojam koji se odnosi narazlikovanje normalnih i
abnormalnih drutvenih uslova;
drutvena pojava; specifina pojava, razliita od prirodne, koja predstavlja
sutinu drutva i sastoji se od povezanog delovanja najmanje dva oveka;
drutvena podela rada; raspodela ukupnog fonda drutvenog radnog vremena na
razliite aktivnosti u cilju zadovoljenja razliitih drutvenih i pojedinanih potreba;
istorijski se odvijala kao prirodna (polovi, generacije), opta. (privredne oblasti), posebna
(grane i podgrane), pojedinana (profesionalna, tehnika); postoje i mnoge druge podele
rada kao npr. na fiziki i umni, upravljaki i izvrilaki, kreativni i rutinski, prisilni i
dobrovoljni itd.;
drutvena pokretljivost (mobilnost); kretanje pojedinaca ili drutvenih grupa u
drutvenom prostoru kao rezultat otvorenosti drutvene strukture
drutvena promena; pramena obrazaca kulture, strukture i drutvenog ponaanja
u nekom periodu; mogu biti evolucione (postepene) i revolucionarne (nagle), povrinske
("kozmetike") i duboke (radikalne) itd:,
drutvena struktura; sastav drutvenih pojava i drutvenih grupa unutar jdnog
drutva; sloena kategorija koja se ne moe razumeti po analogiji sa bilo kojom drugom
strukturom (skupom elemenata) jer sadri specifine ne samo elemente (pojedince i
grupe), nego i veze i odnose koji se menjaju;
drutvena uloga; oekivano ponaanje koje odgovara neijem drutvenom statusu;
 14
drutveni identitet; osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu pri emu mnogi
pojedinci imaju drutvene identitet koji ukljuuju vie od jednog obeleja; viestruki
drutveni identiteti mogu biti uzrok konflikata zbog ega je potrebno da ljudi afirmiu
jedan primami identitet; drutveni pokret; iroko, ponekad i masovno, okupljanje ljudi u
cilju izazivanja Hi spreavanja nekih drutvenih promena; ne tee osvajanju politike
vlasti i nemaju vrstu organizacionu strukturu;
drutveni sloj; grupa ljudi koji imaju poseban drutveni mpoloaj, posebne interese,
posebnu kulturu i vrednosni sistem;
drutveni status; poloaj koji neko zauzima u grupi ili drutvu; bogatstvo, vlast i ugled
su najea merila drutvenog statusa; znanje postaje sve vaniji izvor statusa;
drutveni sukob (konflikt); temeljna drutvena pojava i proces u kojem
sukobljene strane (pojedinci ili grupe) meusobno oteavaju ili spreavaju
ostvarivanje ciljeva druge strane; postoje razliiti nivoi intenziteta sukoba (rat je najtei
oblik drutvenih sukoba) i razliiti naini reavanja;
drutveni ugled; ocena vrednosti drutvene uloge pojedinca koja se donosi
prema razliitim drutveno utvrenim kriterijumima;
drutvenost (socijabilnost); sposobnost i sklonost oveka da se udruuje i
sarauje s drugim ljudima, koja se ispoljava u ljubavi, prijateljstvu, druenju,
zajednikom radu, itd.; drutvo; najsloeniji socioloki pojam koji ima veliki broj
objanjenja; u svakom od njih drutvo je sistem drutvenih odnosa zasnovanih na radu
kao izvoru celokupne kulture;
drava; sistem drutvenih institucija koji na odreenoj teritoriji ima legalni
monopol primene si le; funkcionalistika perspektiva istie ulogu drave u
ouvanju poretka, u posredovanju u drutvenim sukobima, u regulisanju
drutvenih funkcija itd., dok konfliktna perspektiva istie ulogu drave kao aparata
vladajue klase (kapitalistike, prema marksistikoj teoriji);

drava blagostanja (socijalna drava); tip drave u kojoj se posebna panja

poklanja raznim vidovima socijalne brige i pomoi svojim graanima u vidu
besplatnog ili jeftinog obrazovanja, zdravstvene zatite, kvaliteta ivota,
penzijskog zbrinjavanja, zatite u sluaju nezaposlenosti, brige o deci, invalidima,
siromanima itd.;

dravljanstvo; trajni pravni i politiki status koji pojedinac ima u odreenoj

dravi; stie se po vie osnova i moe se istovremeno posedovati vie
dravljanstava;

E
e-commerce; savremeno trgovanje preko intemeta pomou raunara;
edukacija; obrazovanje, kolovanje; vaspitanje i odgoj;
edukativno preduzetnitvo; bavljenje obrazovanjem kao lukrativnim poslom;
osnivanje kola i fakulteta u cilju sticanja profita;
 15
efektivnost; princip delovanja u skladu s postavljenim ciljevima; raditi "pravu stvar";
efikasnost; princip racionalnog delovanja (produktivnost, ekonominost); raditi "stvari
na pravi nain"; egalitarizam; verovanje i tenja za jednakou svih ljudi, najpre
pred bogom (hrianski egalitarizam), a zatim i pred zakonom (graanska prava);
pitanje ekonomske jednakosti ostaje otvoreno sve do danas;
egoizam; samoivo, nedrutveno, ponaanj e voeno linim motivima i interesima;
e-government; savremeni koncept koji pokuava da pomou interneta unapredi,
pojednostavi i pojeftini dravnu upra-vu i administriranje prema graanima;
egzekutiva; izvrna vlast; vlast koju sprovo-di vlada neke drave;
egzistencijalizam; filozofski pravac u ijem je centru zanimanja ljudska egzistencija,
ime se eli prevladati idealizam i pozitivizam;
egzogamija; zabranjivanje sklapanja braka unutar ire srodnike (nasledne) grupe;
egzorcizam; magijski ili verski postupak isterivanja avola i zlih duhova iz oveka;
ejdizam; proces ili izraavanje neprihvatljivih stereotipa ili diskriminacije prema
ljudima zavisno od njihove doti, posebno prema starijim licima;
eklekticizam; pabirenje iz razliitih izvora (metodolokih, teorijskih,
umetnikih itd.) u cilju stvaranja "mozaike istine", ali ne i originalne;
eklezija; crkvena optina; verska zajednica; sve to je u vezi sa crkvom;
ekologija; nauka o odnosu ivih bia, ukljuujui ljudsko drutvo, i prirodne
sredine u kojoj se ona nalaze, kao i uticaj prirodne sredine na oveka;
ekologizacija; postupanje u skladu s ekolokim zahtevima, tj. potrebama
ouvanja ivotne sredine;
ekoloka katastrofa; nagli poremeaj ekoloke ravnotee prouzrokovan
delovanjem oveka (najee nekim tehniko-tehnolokim faktorom);
ekoloki pokreti; drutveni pokreti koji se za ouvanje zdrave ivotne
sredine, odnosno ekosistema;
ekonomija; sistem proizvodnje materijalnih dobara i usluga kojima se
zadovoljavaju ivotne potrebe pojedinaca u drutvu; principi o znanju i vetinama
gazdovanja ogranienim proizvodnim resursima (radu, znanju, kapitalu, zemlji i
dr.); posebna oblast nauke koja obuhvata ekonomsku teoriju i ekonomsku
politiku; utede svih resursa; poljoprivredno imanje; ekonominost; ekonomski
princip koji se zasniva na poslovanju uz to manje trokove;
ekskomunikacija; izoptavanje i iskljuenje iz neke zajednice ili drutva;
eksperiment; nauno posmatranje u precizno odreenim i strogo kontrolisanim
uslovima u cilju proveravanja unapred postavljenih hipoteza;
ekspert; strunjak-specijalista u nekoj oblasti rada;
 16
eksploatacija; iskoriavanje rada i prisvajanje rezultata tueg rada zahvaljujui
posebnom drutvenom poloaju jednih u odnosu na druge uesnike u procesu
rada;
eksproprijacija; razvlaivanje; nasilno oduzimanje imovine od privatnih lica u ime
opteg interesa;
eksternalije; propratni pozitivni (npr. kod vakcinacije) ili negativni
(aerozagaenje) efekti koji nastaju za pojedinca ili grupe usled korienja nekog
javnog dobra;
ekstrapolacija; proirivanje zakljuaka (npr. statistikih) utvrenih za jednu
oblast na drugu, jo neispitanu oblast;
ekstropiari; nova verska sekta koja se zalae za potpuno otvoreno drutvo i
slobodni kapitalizam bez ikakvih pravila i stega;
ekumenizam; pokret za zbliavanje svih hrianskih crkava;
elektronifikacija; tehniko-tehnoloki razvoj zasnovan na masovnoj primeni
elektronskih (posebno mikroelektronike i sve vie nanoelektronike) ureaja i
sistema;
elektronska crkva; verska organizacija koja deluje preko medija (npr. preko satelitske
komunikacije emituju se verski programi brojnoj publici irom sveta);
elita; odabrani po nekom kriterijumu, najbolji, najuspeniji sloj drutva, ali i
najprivilegovaniji u poslovima upravljanja drutvom i odluivanja o njegovom kretanju;
elita moi; pojam R. Milsa kojim on oznaava pripadnike viih drutvenih slojeva koji
imaju mo i uticaj u kljunim drutvenim institucijama (politikim, finansijskim, vojnim
i r.);
emancipacija; proces oslobaanja od zavisnosti i razliitih ogranienja (polnih,
profesionalnih, vlasnikih, socijalnih, saznajnih itd.);
emigracija; iseljavanje, odnosno odseljavanje u nova stanita (unutar zemlje ili u
inostranstvu) zbog razliitih razloga: ekonomskih, politikih, obrazovnih,
avanturistikih i dr.;
emocionalna inteligencija; sposobnost ljudi da koriste svoje emocije u cilju jaanja
osobina samokontrole, entuzijazma, motivacije, uivljavanja u probleme drugih itd.;
empatija; saoseanje sa drugim i identifikacija s njegovim nainom miljenja i
oseanja; saoseanje;
empirizam; uenje po kojem je iskustvo jedini izvor saznanja;
emulacija; pojam iz informatike koji se odnosi na ostvarivanje iste ili bolje uspenosti u
rezultatu rada u odnosu na original; opisuje imitaciju ponaanja raunara uz pomo
programske podrke ili druge vrste elektronskih ureaja;
enciklopedizam; svestrano obrazovanje; uenje francuskih filozofa u 17. veku;
endogamija; sklapanje braka unutar pojedine grupe (npr. unutar jedne kaste, verske,
rasne ili nacionalne grupe);
 17
enkripcija; ifriranje, odnosno kodiranje poruke u smislu izmene znakova u tekstu po
nekom kljuu u cilju spreavanja neovlaenih lica da dou do stvarnog sadraja
poruke;
enkulturacija; primarna socijalizacija;
entropija; mera nereda i destrukcije; proces raspadanja i rasturanja nekog sistema;
epigamija; brak izmeu osoba sa razliitim dravljanstvom;
epikurejstvo; tenja ka telesnim uivanjima i ulnim zadovoljstvima;
epistemologija; filozofska teorija saznanja; gnoseologija;
ergologija; opta nauka o radu u koju se ukljuuju sve prirodne i drutvene nauke koje
prouavaju radu u cilju podizanja uspenosti rada;
ergonomija; nauka koja prouava radne uslove i procese prilagoavanja maina oveku;
eshatologija; religijsko uenje o konanom cilju ljudskog postojanja; hrianska
eshatologija izraava verovanje o kraju sveta i svretku vremena, o ponovnom
Hristovom dolasku na Zemlju, o sudbini pravednika u raju, a grenika u paklu;
estetizacija; nastojanje da se svemu to radimo i to stvorimo usadi dimenzija lepote;
estimacija; procena; utvrivanje vrednosti neega;
etatizam; politika doktrina i sistem koji se zasniva na potpunoj prevlasti drave u
L
drutvu, posebno u privredi i upravljanju drutvom;
etiologija; nauka o uzrocima i posledicama nekih pojava;
etnika grupa; manja drutvena grupa koja ima zajedniko poreklo, jezik, obiaje itd.
(npr. Romi) ali jo nema pravni status ravnopravan sa pripadnicima naroda ili nacija;
etnocentrizam; verovanje daje "naa" kultura nadmona prema svim ostalim;
poetni, blagi oblik nacionalistike svesti;
etnocid; fiziko istrebljivanje pripadnika neke konkretne etnike grupe; genocid
etnogeneza; nastanak neke etnike grupe (npr. nacije) izdvajanjem iz neke
prethodne;
etnografija; nauka o ivotu, obiajima i verovanjima nekog naroda (etnosa);
etnologija; nauka o narodima, odnosno njihovim kulturama;
etnometodologija; prouavanje naina i postupaka koji ljudi u svakodnevnom ivotu
koriste da bi dali smisao onome to drugi ine ili kau;
euforija; razdraganost; prijatno oseanje zbog nekog dogaaja;
eugenika; ideja da se pobolja ljudska rasa stimulisanjem roditelja za koje se
smatralo da imaju poeljne osobine, odnosno spreavanjem onih drugih da raaju
decu; davanje prevelikog znaaja prenosu naslednih osobina;
eutanazija; usmrivanje bolesnika, na njihov zahtev, radi prekraivanja njihovih
muka;
evaluacija; procena; odreivanje vrednosti neega;
evangelizam; irenje i propovedanje ideja iznetih u evanelju;
 18
evolucija; postepeni razvoj neke pojave; nastanak vieg i sloenijeg iz nieg i
jednostavnijeg;
evrocentrizam; verovanje daje evropska kultura superiorna u odnosu na sve ostale u
svetu;
evrokratija; popularan naziv za slubenike i funkcionere Evropske Unije;
evropeizacija; uvoenje i irenje evropske kulture i vrednosti;
evroskepticizam; sumnja u perspektivu evropskog ujedinjavanja putem irenja Evropske
Unije;
ezoterija; ono to je razumljivo samo odabranima i posveenima;

F
faktori proizvodnje; svi inioci koji omoguuju neku proizvodnju; u klasinoj
ekonomiji to su: zemlja, rad i kapital, a u novije vreme najvei znaaj imaju faktori
znanja i tehnologije;
faktorska analiza; matematiko-statistiki postupak obrade podataka o
meusobnoj povezanosti pojava;
faizam; ekstremna ideologija, pokret i sistem vlasti koji se ispoljava u vidu
autoritarnog nacionalizma, militantnog antikomunizma i agresivnog antisemitizma;
fatalizam; shvatanje sveta po kojem je sve sudbinski odreeno i izvan domaaja bilo
kakvog ljudskog uticaja;
federacija; savezna drava, odnosno oblik sloene drave koja ima jedinstvene funkcije
i organe i predstavlja poseban dravnopravni subjekt u odnosu na federalne jedinice;
fekonditet; demografski pojam za bioloku sposobnost reprodukcije; plodnost;
feminizam; pokret ena za socijalnu, ekonomsku, politiku i svaku drugu emancipaciju i
izjednaavanje u pravima i statusu sa mukarcima;.
fenomenologija; nauka o pojavama (fenomenima) koja se bavi opisivanjem i
analizom pojava u nekoj naunoj oblasti, ali i njihovim uzrocima i vez ama;
fertilitet; pokazatelj nivoa raanja dece;
feudalizam; istorijska epoha drutvenog razvoja koja se zasnivala na agrarnoj
proizvodnji, neogranienoj svojini feudalaca nad zemljom i njima zavisnim i
obespravljenim seljacima;
flegmatik; osoba koja ne ispoljava emocije; ravnoduan, hladnokrvan;
folklor; celokupno na tradiciji zasnovano narodno stvaralatvo;
fordizam; pristup proizvodnji, nazvan po amerikom industrijalcu Henriju Fordu,
koji se zasniva na masovnoj proizvodnji standardnih proizvoda uzprimenu tekue trake za
masovno trite;
formalizam; isticanje znaaja oblika i spoljanjeg izgleda u odnosu a sutinu,
odnosno sadraj;
formalna sociologija; socioloka kola koja je nastala u Nemakoj poetkom 20.
veka (Zimel, Veber); interesuju se najvie za oblike ljudske interakcije;
frakcija; deo neke pojave ili grupe istomijenika (npr. politike partije);
 19
frankfurtska kola ("kritika teorija drutva); grupa marksistiki
orijentisanih sociologa i filozofa okupljeni 30-tih godina prolog veka oko
Instituta za socijalna istraivanja;
frikciona nezaposlenost; nastaje kao posledica estog menjanja zaposlenja kada
radnici privremeno ostaju bez posla dok se trai novi posao;
frojdizam; uticaj Frojdovih ideja i psihoanalize po kojima su drutvene pojave i
procesi prvenstveno rezultat delovanja svesti i interakcije meu ljudima;
frustracija; nezadovoljstvo zbog neostvarenih ciljeva i elja; nemogunost i
osujeenost u dokazivanju i ostvarivanju sopstvene linosti;
fundamentalizam; verovanje i insistiranje na povratku doslovnom tumaenju
tzv. svetih tekstova; konzervativni i modernizmu suprotstavljeni verski pristup unutar
svih religija;
funkcija; doprinos koji neka pojava ima u odravanju i funkcionisanju sistema
ije je ona deo;
funkcionalizam; shvatanje da drutvo ima strukturu sastavljenu od delova
(elemenata) koji imaju svoje posebne funkcije s obzirom na celinu drutva;
drutvo se shvata kao integralna celina koja oblikuje i kontrolie pojedince u
skladu sa osnovnim vrednostima i normama; osnovna panja funkcionalizma
usmerena je na poredak i njegovu stabilnost;

futurologija; disciplina naunog predvianja buduih socijalnih procesa na bazi

analize i praenja kretanja brojnih relevantnih procesa: demografskih, ekolokih,
tehnolokih, politikih, kulturolokih, itd.;

G
gang; (banda,druina,klapa), mala grupa povezana oseajem lojalnosti i
pripadnosti odreenom prostoru, najee adolescenti mukog pola uvueni u
razliite devijantne aktivnosti;
gastarbajteri; "gostujui radnici", odnosno ekonomski imigranti iz siromanijih
zemalja koji u razvijenim zemljama borave na privremenom radu;
gazdinstvo; proizvodna drutvena jedinica u primarnom sektoru privrede
(poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, ribarstva);
genealogija; antropoloki izraz za prouavanje sistema srodstva meu ljudima;
generacija; pokolenje, narataj; grupa ije je kolektivno istorijsko iskustvo i
seanje oblikovano nekim vanim dogaajima
genetski inenjering; genetska manipulacija organizama u cilju dobijanja
eljenih karakteristika;
genocid; delimino ili potpuno fiziko unitenje neke etnike, nacionalne rasne
ili verske grupe i zatiranje svih tragova (npr. kulturnih) njihovog postojanja;
genotip; genetske razlike izmeu pojedinih grupa ljudi; mada varijacije ljudskih
genotipa utiu na telesne osobine (fenotip) ljudi one nisu dovoljne da se objasni pojam
"rase;
geo; prefiks koji oznaava odnos prema Zemlji i/ili zemljitu;
geomantija; gatanje ili proricanje budunosti prema grudvicama zemlje;
 20
gerontoizam; mrnja, odnosno negativan stereotip prema starim licima;
gerontokratija; vladavina staraca;
gerontologija; nauka o starenju i njegovim posledicama;
geronticid; ubijanje staraca, najee zbog nedostatka hrane; geto; gradsko podruje
naseljeno grupama koje su segregirane prema, religiji, rasnoj ili etnikoj pripadnosti;
gilda (ceh); udruenja profesionalnih zanatlija i trgovaca u srednjem veku koja su titila
prava, znanja i umea struke;
ginokritika - unutar feministikog prouavanja literature stavljanje akcenta na dela koja su
napisale ene o enama i enskoj tematici;
globalizacija; irenje meuzavisnosti izmeu naroda, regiona i zemalja kaoposledica
irenja ekonomskih, kulturnih, tehnolokih, ekolokih, politikih i drugih veza i odnosa;
globalizam; evropska, odnosno primamo katolika ideologija koja svet posmatra
kao prostor za svoju moguu ekspanziju i uticaj; tek kroz savremenu globalizaciju ta se
ideologija faktiki realizuje na najpotpuniji nain, mada daleko vie kao amerikanizacija
nego kao evropeizacijcr,
globalno selo; popularna metafora kanadskog sociologa Marala Mekluana kojom
oznaava pretvaranje celog sveta u malu zajednicu zbog telekomunikacijske povezanosti;
globalni grad; veliki svetski megapolisi koji postaju centri nove globalne
ekonomije, posebno trgovine, finansija i bankarstva;
globlablablah; bla-bla-bla o globalizaciji; metafora o svojevrsnoj
globalizacijskoj kakofoniji u kojoj se uje sve manje dobrih ideja kako da se ona
uini prihvatljivom za sve;
globofilija; prihvatanje i podrka svemu to globalizacija prua;
globofobija; strah od posledica savremene globalizacije;
glokalizacija; primena globalnih principa rada i ivota na lokalnom nivou;
globalizacija lokalnog i lokalizacija globalnog;
glorifikacija; uzdizanje i preterano slavljenje i pohvala neega;
GMO (genetski modifikovani organizmi); genetska modifikacija biljaka u cilju
dobijanja specijalnih karakteristika, plodnosti, otpornosti na tetoine itd.;
grad; oblik teritorijalnog grupisanja ljudi kojeg odlikuju specifini sadraji ivota i rada;
grad je i deo globalnog drutva i samostalan i originalan entitet;
gradualizam; postepeno i lagano napredovanje prema cilju;
graanin; pripadnik politike zajednice ija prava i dunosti proistiu iz te pripadnosti;
graanski nacionalizam; nacionalna oseanja vezana su za pripadnost odreenoj dravi,
odnosno zajednikom dravljanstvu, a ne etnikom poreklu;
graansko drutvo; podruje ovekovog delovanja koje se nalazi izmeu drave i trita a
koje ukljuuje porodicu, kole, neekonomske institucije, nevladine i neprofitne organizacije,
razne graanske inicijative itd;
 21
graanska prava; prava graana na line slobode (govora, miljenja, kretanja,
posedovanja imovine itd.), na politika prava, na ekonomsku i socijalnu
sigurnost kroz obrazovanje, zdravstvenu zatitu, penzijsko i invalidsko
osiguranje itd.;
graanski rat; unutranji oruani sukob u jednoj istoj dravi izmeu dva jasno oznaena
i organizovana protivnika (npr. federalista i secesionista);
granica siromatva; donji prag prihoda po stanovniku ili domainstvu (koje utvruju
pojedine zemlje, odnosno njihove vlade) ispod kojeg se neko smatra siromanim;
grupe za pritisak (interesne grupe); organizovane grupe graana koje, za
razliku od politikih stranaka, ne tee osvajanju vlasti, ve ele da zatite
(protektivne grupe) ili promoviu (promotivne grupe) neki javni interes;

grupni intervju; istraivaka tehnika koja se zasniva na seriji grupnih diskusija

izmeu uesnika (6-12) slinih po nekim obelejima ili iskustvima u cilju prikupljanja
izvornih podataka relevantnih za istraivani problem;

guru; duhovni uitelj u budizmu i hinduizmu; mudrac, prorok;

gvozdeni zakon oligarhije; pojava centralizacije moi u rukama manjine, obino

rukovodstva, u okviru velikih organizacija (npr. politikih stranaka), to dovodi u pitanje
demokratsku prirodu takvih organizacija;

habitat; mesto stanovanja: selo, varo, grad, megalopolis;
habitus; nain ivljenja, vrednosti, sklonosti i oekivanja pojedinih drutvenih grupa;
tesno je povezan s razvojem ukusa (P. Burdje), a on je povezan s obrazovanjem;
haker; visokobueni kompjuterski zanesenjaci, neretko tinejderi, koji
neovlaeno upadaju u tue kompjuterske sisteme u elji da otkrivene informacije
uine dostupnim javnosti; neretko uine pravu pusto lansirajui komjuterske "viruse";
hakerska etika; sistem moralnih naela kojih se pridravaju hakeri, uvereni da ne
ine zlo time to tee da sve otkrivene informacije uine javnim;
harizma; autoritet koji se zasniva na posebnim linim svojstvima neke linosti
koja vri ulogu voe i kojem sledbenici bezrezervno veruju;
hartije od vrednosti; fmansijski instrumenti razliite vrste, roka i namene (npr.
akcije su hartije od vrednosti koje vlasniku, akcionaru, daju pravo na udeo u
profitu preduzea ili dividendu;
obveznice su dunike hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kamatu i
vraanje glavnice nakon isteka roka; itd.)
hedonizam; sklonost ka uivanju; etiki stav koji afirmie ulna zadovoljstva i lini oseaj
sree kao vrhunsko naelo i cilj moralnog delovanja;
hegemonija; prevlast (politika ili kulturna) jedne grupe ili drave nad drugom;
heksagon prirodnog prava; sintetiki naziv za grupu najvanijih tzv. prirodnih prava kao
civilizacijske tekovine oveanstva: pravo na ivot; pravo na
 slobodu; pravo na imovinu; pravo na intelektualne tvorevine; pravo na pravdu;
pravo na pravnu dravu;
hermeneutika; vetina izlaganja i tumaenja nekog teksta; nauno tumaenje
Biblije;
heterarhija; tuinska vlast; vladavina tueg naroda u nekoj zemlji;
heteronomija; pokoravanje tuim zakonima; zavisnost ovekove volje od spoljnih
inilaca;
heuristika; nauka i vetina otkrivanja novih spoznaja i istina;
hibridizacija; nastajanje novih etnikih identiteta spajanjem elemenata iz razliitih
etnikih kultura;
hijerarhija; odnos moi u grupi ili organizaciji, najee piramidalnog oblika;
hijerarhija potreba; koncept A. Maslova o pet nivoa potreba: egzistencijalne; potrebe
za sigurnou; potrebe za drutvenim pripadanjem; potrebe za uvaavanjem od strane
drugih; potreba za samopotvrivanjem;
hinduizam; najstarija (preko 6 hiljada godina) od svih dananjih religija, u osnovi
politeistika; zasniva se na uenju o ciklusu reinkarnacije i na sistemu kastinskih odnosa;
hiperarhija; suprotno od hijerarhija: struktura u kojoj nema nadreenih i podreenih
lanova;
hiperglobalizatori; ideolozi i protagonisti globalizacije koja toboe nema alternativu i
koju samo treba neprekidno ubrzavati;
hiperinflacija; inflacija vea od 50 odsto meseno, a koja traja due od jedne godine;
obino se javlja tokom ratova ili u doba velikih politikih kriza
hiperkomodifikacija; stanje kada sva podruja drutvenog ivota postaju roba;
hiperrealnost; Bodrijarov izraz za novu realnost koju stvaraju sveprisutni masmediji
(naroito televizija), a koja se sastoji od slika koje svoje znaenje dobijaju opet od
drugih slika, zbog ega nemaju uporite u "spoljanjoj realnosti";
hipokrizija; licemerje, dvolinost, dvojni standardi ponaanja kao vid malograanske
moralne iskvarenosti;
hipoteza; nauna pretpostavka koju tek treba dokazati;
hladni rat; period dugotrajne (preko 7 decenija) konfrontacije i rivalstva izmeu biveg
Sovjetskog Saveza i istonoevropskih zemalja s jedne strane i Sjedinjenih Drava
i ostalih zapadnih drutava i Japana, s druge strane;
holizam; metodoloko stanovite po kojem se sva objanjenja individualnih fenomena
moraju nalaziti samo u okviru ire celine kojoj ti fenomeni pripadaju;
holokaust; masovno istrebljivanje Jevreja (i drugih naroda, naroito slovenskih) u
nacistikoj Nemakoj;
homofobija; iracionalni strah ili prezir prema homoseksualcima;
homo ludens; ovek kao bie igre;
homo oeconomicus; koncepcija linosti oveka kao egoistinog bia usmerenog ka
ostvarivanju line koristi, materijalnom blagostanju i ekonomskoj moi;
 23
homoseksualnost; seksualna elja usmerena prema pripadnicima sopstvenog pola; enska
homoseksualnost se naziva lezbejstvo;
homo sociologicus; shvatanje oveka kao bia koje nije determinisano samo drutvenim
faktorima, ve i autonomnim ponaanjem, linim interesima, psihikim uzrocima itd.;
hreiologija; nauka o potrebama, njihovoj genezi, strukturi, dinamici;
hrematistika; nauka o vetinama sticanja novca;
hrianski fundamentalizam; verovanje daje Biblija, bez ostatka, jedini pravi prirunik za
svakodnevni ivot svih ljudi, za politiku, biznis itd., a Hrist put za spasenje ljudske
due; hrianstvo; monoteistika religija nastala kao sekta ortodoksnog judaizma pre
dva milenijuma; kao religija obespravljenih i potlaenih hrianstvo je otpoetka
propovedalo ljubav i veru u spasenje i brzo se irilo sa bliskoistonih prostora na
evropske i dalje na zapad, posebno od kada je postalo dravna religija Rimskog
carstva (4. vek); od 11. veka hrianstvo se definitivno podelilo na istono
(pravoslavno) i zapadno (rimokatliko), a kasnije (16. vek) dolazi i do raskola unutar
katolianstva kada se odvaja protestantizam;
humanizam; shvatanje, nastalo u periodu renesanse, po kojem je ovek u sredit u - istorije,
zbog ega treba ohrabrivati svakog pojedinca da ostvari svoje telesne i duhovne sposobnosti;

hunta; najvii organ vlasti uspostavljen dravnim udarom ili puem;

I
identitet; oseaj vlastitosti (sebstva) koji poinje jo u detinjstvu, a odnos i se na ono to
ljudi misle da jesu i to ih posebno obeleava (etnika i nacionalna pripadnost; rod;
klasna pripadnost; seksualna orijentacija i dr.) i to ele sauvati kao razliku u
odnosu a druge; lini identitet moe se razlikovati od drutvenog;
ideologija; uenje o idejama; sistem ideja; iskrivljena slika stvarnosti usled
drutvene ogranienosti saznanja pripadnika pojedinih drutvenih grupa (npr.
klasa); deo programa politikih stranaka u kojem objanjavaju svoju politiku
viziju;
idolatrija; idolopoklonstvo; oboavanje idola (estradnih, politikih i dr.);
imigracija; useljavanje u jednu zemlju iz nekih drugih zemalja;
imitacija; podraavanje, oblikovanje i ponaanje prema uzoru; kopija, falsifikat;
imperijalizam; osvajanje kolonijalnih posedaradi ekonomske i politike dominacije;
incest; rodoskmavljanje; polni odnosi izmeu najbliih srodnika, posebno roditelja i dece ili
brae i sestara;
indeksi bede; zbirni indeks koji sabira stopu nezaposlenosti i stopu inflacije kao
pokazatelje socijalnog i materijalnog poloaja stanovnitva
indeksi globalizacije; kvantitativni pokazatelji ekonomske, kulturne ili neke druge
ukljuenosti jedne zemlje u svetsku privredu, kulturu i ostale globalne
procese;
indikatori; iskustveni pokazatelji stanja ili kretanja neke pojave neophodni kako za
teorijsko proveravanje tako i za teorijsko uoptavanje istraivane pojave; mogu biti
kvantitativni ili kvalitativni;
individuacija; ideja daje ovek celovita, posebna i nedeljiva linost, drugaija od
drugih, sposobna da se samostalno ponaa; otpor depersonalizaciji i konformistikom
utapanju u tzv. normalna stanja;
individualizam; teorija koja istie pojedinca, individuu, kao vrhunsku vrednost,
zanemarujui njegovo bilo kakvo kolektivno pripadanje;
indoktrinacija; proces nametanja odreene doktrine, odnosno terojske ili
ideoloke koncepcije, s ciljem da postane dominantna ili da oslabi uticaj neke
druge; odvija se preko nauke, filozofije, umetnosti, religije uz upotrebu razliitih
sredstava i postupaka;
indukcija; metod zakljuivanje od pojedinanog ka optem;
indulgencija; opratanje i razreeenje od grehova koje je primenjivala (uz
naplatu) katolika crkva u srednjem veku;
industrijska revolucija; prevrat u proizvodnji uvoenjem parne maine (1. i.
r.), a zatim elektrine energije i motora SUS (2. i.r.), odnosno mikroelektronike (3. i.r.) i
informatike i novog znanja (4. i.r.);
industrijsko drutvo; drutvo u kojem je industrija dominantna ekonomska
delatnost, a socijalna struktura odreena preovlaujuom zaposlenou u industriji;
infanticid; ubijanje dece, posebno enske novoroenadi, da bi se smanjila populacija u
periodima nestaice hrane; edomorstvo u irem smislu;
inferno; pakao; patnja i teko stanje koje lii na pakao;
informacija; sadraj komunikacionog procesa sastavljen od simbola koji imaju
standardizovano znaenje;
informatiko drutvo; faza razvoja postindustrijskog drutva u kojem informacije i
novo znanje postaju glavni razvojni resursi;
infrastruktura; sistem veza i odnosa izmeu sociokulturnog sistema i njegovog
okruenja kojima se ostvaruju glavni mehanizmi drutvene regulacije tokova i obima
razmene energije s okruenjem;
inicijacija; uvoenje i upuivanje u tajne, principe ili tehniku rada; ritualno primanje u
neko tajno drutvo;
inkriminacija; optuba ili pripisivanje krivice za neko delo koje treba dokazati;
inovacija; proces uvoenja novih elemenata u kulturu do kojih se dolazi otkriima ili
pronalascima;
instinkt; uroeni nagoni i vetine za odreeno ponaanje;
institucija; ustanova, odnosno organizovana i legalna delatnost od opteg interesa;
instrumentalizacija; pretvaranje nekoga (neega) u orue u tuim rukama radi
ostvarivanja tuih ciljeva;
integracija; usklaena povezanost elemenata neke celine na nain koji joj omoguuje
opstanak i razvoj; inteligencija; drutveni sloj koji se dominantno bavi intelektualnim
zanimanjima; nivo umnih sposobnosti oveka; moe biti stvaralaka, reproduktivna,
kritika, podanika itd.;
intelektualac; pripadnik inteligencije; obrazovan ovek koji ima samostalan i kritian
stav prema realnosti koju eli da menja i unapreuje;
intelektualni kapital; ukupnost svih vrsta znanja ali i drugih svojstava
zaposlenih kao to su: vetine, iskustvo, samopuzdanje, motivisanost,
odgovornost, etinost itd.;
interakcija; meusobno delovanje dva ili vie subjekata u datoj situaciji;
interes; relaciona kategorija koja pokazuje zanimanje subjekta za objekt zbog
nekih svojstava ili mogunosti objekta;
interkulturalnost; uspostavljanje komunikacije izmeu razliitih kultura;
intermeijarna tehnologija; izraz E.F. umahera kojim oznaava tehnologiju
pogodnu (appropriate) za zemlje u razvoju jer je masovna, jeftina, ekoloki
bezbedna i ne ugroava kulturnu batinu;
internacionalizam; uenje da su sve nacije na svetu ravnopravne i da treba da
budu slobodne kako bi meusobno saraivale i uzajamno se pomagale jer sve imaju isti
cilj: mir i razvoj;
internalizacija (pounutranjenje); mehanizam unoenja, usvajanja i
preuzimanja drutvenih normi, posebno moralnih, u procesu socijalizacije
linosti;
internet; globalni sistem povezanosti svih kompjuterskih mrea u jedinstvenu (www)
mreu, zbog ega se neretko naziva "mreom svih mrea";
internet-zavisnici; ljudi koji preterano koriste internet komunikacije;
internip; plaena studentska praksa pod nadzorom zaposlenih u firmi koju student sam
odabere; posao bez punog radnog vremena
intertekstualnost; shvatanje (. Derida) da tekst dobija razliita znaenja time
to se ona odnose na znaenja u drugim tekstovima, zbog ega znaenje niti jednog
teksta nikad ne moe postojati zasebno ili biti konano odreeno;
intervencionizam; politika uplitanja u poslove druge drave; meanje drave u
privredni ivot jednog drutva;
intervju; istraivaka tehnika prikupljanja izvornih podataka putem razgovora
izmeu istraivaa i ispitanika koji je dobrovoljan;
intranet; lokalna mrea raunara (npr. u preduzeu) koja korist internet
tehnologiju;
introspekcija; samoposmatranje i analiza sopstvenog iskustva; ogranienost ovog
postupka proistie iz subjektivnosti, stepena obrazovanja, nivoa obavetenosti i si.;
invencija; pronalazak, izum, otkrie; stvaralaki dar, domiljatost, osetljivost;
investicije; ulaganje slobodnih sredstava (sopstvenih ili pozajmljenih) u osnovne
fondove (zemlju, maine, graevinske objekte itd.) ili poslove iji e efekti nastupiti
kasnije (kolovanje, istraivanje i razvoj itd.);
involucija; proces nazadovanja i raspadanja (dezintegracije) nekih struktura;
iredentizam; oblik nacionalizma koji tei da uz nacionalnu manjinu koja ivi na teritoriji
druge drave pripoji i tu teritoriju; moe biti opravdan samo ako su manjine nasilno
otcepljene od matine nacije;
intervju; planski voen razgovor ispitivaa sa ispitanikom u cilju prikupljanja potrebnih
informacija za neko istraivanje; moe biti u usmenom ili pismenom obliku,
individualnog ili grupnog oblika itd.;
islam; druga po veliini religija koju je osnovao prorok Muhamed u 7. veku;zasniva se na
tzv. pet stubova islama (pokornosti bojoj, Alahovoj, volji): obaveznost molitvi Alahu;
obaveza posta u mesecu ramazanu; odlazak na hadiluk u Meku; davanje milostinje
sirotinji (zekat) i uestvovanje u borbi protiv sveti h neprijatelja (dihad);
istoricizam; kritiki naziv za preterano isticanje znaaja istoriografskog i
opisnog prikazivanja drutvenih pojava na utrb teorijskog i prospektivnog;

istorijski materijalizam; naziv za optu teoriju oveka, prirode i drutva k oju

su razvili Marks i Engels, kao i za metod njihove analize;

istorizam; pristup koji smatra daje istorija najbolji put i obrazac za nauno
istraivanje svih fenomena i procesa;

izborni sistem; skup svih mera i postupaka koji se odnose na izbore i koji su
regulisani tzv. izbornim zakonodavstvom;

J
jaka kultura; kultura preduzea oko koje postoji konsnsus ili je podrava ogromna
veina zaposlenih;
jakobinizam; beskompromisno i radikalno zalaganje za neku politiku ideju (npr.
slobodu) i program;
japi (engl. yuppie); naziv za mladog , obrazovanog gradskog profesionalca,
kompanijskog karijeristu; prepoznaje se po specifinom ponaanju i oblaenju,
automobilu koji vozi, laptopu'koji obavezno nosi itd.
javna dobra; dobra i usluge koje ljudima pripadaju uvek, i kada za njih ne plaaju
neposredno (npr. usluge semafora)
javna potronja; potronja drave i lokalnih samouprava, odnosno institucija koje
finansira vlada
javna sfera; izraz J. Habermasa kojim on opisuje "arenu u kojoj se odvija javna debata i
formiraju miljenja od opteg znaaja";
javno mnjenje; miljenje javnosti o razliitim pitanjima tekueg drutvenog ivota;
javno preduzee; preduzee u vlasnitvu drave (lokalne ili centralne vlasti),
obino u oblasti infrastrukturne privrede (saobraaj, energetika i si.);
 27
javno-privatno partnerstvo; ugovorni odnos u kojem privatni partner preuzima
odgovornost za realizaciju dela (ili celine) neke javne funkcije; kooperacija
javnog i privatnog sektora sa sinergijskim efektima, u kojoj se udruuju resursi
partnera u cilju pruanja javne usluge ili razvoja javne
infrastrukture;
jedinstvo vlasti; princip po kojem sve oblike dravne vlasti (zakonodavnu, izvrnu i
sudsku) vri jedan organ, suprotno principu podele vlasti kao bazinoj
pretpostavci njene demokratske kontrole;
jeres; uenje ili miljenje koje odstupa od zvanine crkvene doktrine (u irem smislu i
druge uticajne organizacije); jeretici (krivovemici, otpadnici, disidenti)) su
slobodoumni mislioci koji su uvek bili proganjani i kanjavani;
Jevanelja; svete knjige o ivotu, radu i stradanju isusa Hrista; od preko sto jevanelja
najpoznatija su: po Marku, po Jovanu, po Mateju i po Luki;
jezik; najvanija komponenta kulture; jezik predstavlja drutveno strukturiran i otvoren
sistem zvunih simbola - rei i reenica - sa specifinim i proizvoljnim
znaenjem; ukljuuje i neverbalnu komunikaciju zasnovanu na gestikulaciji;
jezuitizam; nain delovanja jezuitskog (isusovakog) katolikog reda koji se odlikuje
lukavou, pritvomou i licemerjem;

judaizam; nastao kao monoteistika religija jevrejskih nomada oko 1000 god. p.n.e. ija
je sutina u verovanju da Bog zahteva pokoravanje strogim moralnim zakonima;
jurisdikcija; nadlenost, odnosno delokrug na koji se prostire pra vo;

kadrovi; osoblje, odnsono pripadnici odreene struke, profesije ili organizacije;
kalvinizam; protestantsko uenje koje zagovara tenju za uspehom, jer je uspeh znak
boanske milosti; ovo uenje su posebno praktikovalipuritanci, kao kalvinistika struja,
posebno insistirajui na asketizmu, skromnosti i tedljivosti;
kanvasiranje; vrenje izborne agitacije putem linog kontakta s biraima najee
obilaskom od vrata do vrata, telefonom i si.
kapital: ekonomska vrednost koja se oplouje, odnosno donosi prinos: profit, rentu,
kamatu itd.; kolokvijalni naziv za novac koji e se investirati; metafora bogatstva;
kapitalizam; sistem proizvodnje koji se zasniva na "kapitalu" kao vrednosti koja se
oplouje (donosi prinos: profit, rentu, kamatu) u procesu proizvodnje, a realizuje
posredstvom mehanizma trine razmene;
karijera; poces profesionalnog, strunog, politikog i drugog radnog razvoja pojedinca;
karijerizam; ponaanje pojedinca koje je u potpunosti posveeno njegovom
karijemom usponu, nezavisno od njegovih stvarnih mogunosti i zasluga;
 karijerizam uvek prati bezobzirno nametanje, neprincipijelnost, protekcije,
nepotizam (roake veze), lai itd.;
karitativni rad; dobrotvoran humanitaran rad koji se zasniva na milosru;
kartel; oblik kapitalistikog monopolnog udruivanja s ciljem da se eliminie
konkurencija i ostvari kontrola trita, cena, obima ponude, investicija,
tehnologije itd.;
kasino ekonomija; sistem spekulativnih berzanskih i bankarskih transakcija kojima se
preko noi, kao u kasinu, postaje bogat, ili siromaan;
kasta; oblik socijalne stratifikacije odreena roenjem karakteristian za indijsko
drutvo; odlikuje je velika zatvorenost;
kastomizacija; organizovanje proizvodnje prema zahtevima i eljama muterija
katolianstvo; najbrojnija grana hrianstva organizovana kao univerzalna (gr.
katholikos znai opti, univerzalni) religija u vidu mone i strogo hijerarhijski ustrojene
rimske crkve na elu s papom;
kejnzijanizam; ekonomska doktrina (nazvana po engl. ekonomisti D.M.Kejnsu) po
kojoj drava treba da vodi aktivnu ekonomsku politiku i obuzdava stihiju trita;
kibernetika; "nauka o upravljanju i komuniciranju kod ivotinja i maina" (N.Viner);
pokuaji primene na ljudsko drutvo trpe od neprihvatljivog redukcionizma i
ematizma;
kiber (sajber) prostor; virtuelni prostor unutar globalnih informacionih mrea unutar
kojih se ostvaruje elektronska komunikacija bez fizikog prisustva;
kiber kriminal; krivina dela poinjena pomou intemeta kao to su upadi na bankovne
raune, kraa poslovne i tehnike dokumentacije, kiber-seks, uznemiravanje itd.
kiborg; nauno-fantastina vizija budueg vetaki stvorenog oveka koji e
nastati tzv. transmutacijom ljudskog tela i "ukrcavanjem" ljudskog mozga u
kompjuter;
ki; specifina niskovredna ostvarenja u umetnosti i kulturi koja odlikuju
povrnost, lana patetika, vulgarnost, providna sentimentalnost i si.; ki e odnosi
i na manire malograanskog ponaanja pojedinaca koji tee lanim atributima i
neumerenostima; klan; grupa ljudi povezana uskim linim interesima;
klasa; ekonomsko-socijalna kategorija koja obuhvata grupu ljudi koji imaju isti odnos
prema sredstvima za proizvodnju (vlasnici ili nevlasnici) koji odreuje i veinu
ostalih drutvenih odnosa: u proizvodnji, upravljanju, raspodeli, potronji itd.;
klasna borba; marksistiki koncept sukoba drutvenih klasa koji navodno proistie iz
nepomirljivih suprotnosti interesa rada i kapitala; 1
klaster analiza; postupak identifikacije grupe ciljeva ili ljudi koji se relativno
razlikuju unutar neke ire posmatrane pojave da bi se, zatim, unutar svakog
klastera, blie prouavali; veoma primenjiva u marketinkim i istraivanjima
javnog mnjenja;
 29
klerikalizam; meanje crkvenih ljudi u politiki ivot drutva, to je u
suprotnosti sa principom odvojenosti crkve od drave, to se primenjuje u svim
sekularnim dravama;
klijentela; skup korisnika usluga neke ustanove (pojedinca);
klika; grupa ljudi tesno povezanih zajednikim interesima;
kmetstvo; odnos feudalne zavisnosti seljaka prema vlasnicima na ijoj zemlji ive i rade;
kohabitacija; zajedniki ivot bez formalno sklopljenog braka;
kokus; grupa politiara ili eksperata koji lobiraju u najviim organima vlasti SAD za
pravilan tretman nekog problema, neke zemlje ili organizacije;
kolaboracija; saradnja; zajedniki rad na nekom poslu;
kolektivizam; politika ideologija, suprotna individualizmu, koja smatra da su celovitost
i organsko jedinstvo zajednice (klase, nacije, drave) vaniji od pojedinaca;
kolerik; ovek koji se lako i brzo uzbuuje, razdrauje i ljuti;
kolonija; teritorija bez suvereniteta koja je u ekonomskom i politikom smislu zavisna od
matine zemlje;
kolonizacija; osvajanje (najee nasilno) neke zemlje ili teritorije i nastanjivanje u njoj;
komasacija; spajanje i ukrupnjavanje manjih ratrkanih poljoprivrednih poseda, pri emu
prvobitni vlasnici dobijaju zemlju na nekom drugom mestu;
komodifikacija; poimanje i vrednovanje svega stvorenog kao robe (engl.
commodity: roba, artikal, predmet trgovanja);,
komparativni (uporedni) metod; nauni metod ocenjivanja slinosti i razlika
izmeu pojava, ili klasa pojava, u cilju utvrivanja klasifikacije i tipologije socijalnih
pojava i testiranja hipoteza o uzronim odnosima meu pojavama;
kompetencije; znanje, sposobnost i strunost za neki posao;
kompeticija; takmienje, rivalstvo, suparnitvo, konkurisanje;
komuniciranje; proces prenoenja informacija, ideja, stavova, raspoloenja itd. izmeu
ljudi u cilju uspostavljanja interakcije i zajednitva s dr ugim ljudima, neposredno ili
pomou raznih medija (pisanih, elekronskih itd.);
kom unitarizam; shvatanje da zajednice (etnike, religijske, sindikati itd.) i
pojedinci mogu biti nosioci prava, nasuprot individualizmu koji je ugrozio optu
moralnost drutva;
komunizam; opti naziv (koristi se od sredine 19. veka) za prastaru ideju i
pokuaje ostvarivanja besklasnog drutva i pune drutvene kontrole svih nad
ekonomskim i celokupnim drutvenim ivotom;
konfederacija; savez drava u kojem lanice zadravaju status drava, a samo
neke svoje funkcije (odbrana, meunarodni odnosi i si.) prenose na zajednike organe;
konflikt; najee otvorena borba izmeu pojedinaca, grupa ili drava; konflikt se ne
mora uvek ispoljavati u vidu nasilja, ve se manifestuje i kao
 napetost, neprijateljstvo, rivalstvo, konkurencija, neslaganje u stavovima oko
ciljeva, vrednosti itd.
konformizam; ponaanje u skladu s normama i ulogama grupe kojoj pripadamo;
konfuijanizam; uenje kineskog mudraca Kung-fu-ce-a iz 6. veka p.n.e. po
kome ovek treba da tei tome da svoj ivot prilagodi unutranjem skladu prirode;
konkordat; ugovor izmeu rimskog pape i neke drave o pravima katolike crkve u
toj dravi;
konkubinat; relativno trajna vanbrana zajednica po svemu, osim po formalnoj
legalizaciji, slina braku;
konkurencija; rivalstvo i borba izmeu pojedinaca i grupa za ograniene resurse,
drutveni poloaj, mesto na tritu, uticaj u drutvu itd.;
konotacija; vei raspon asocijacija koje mogu biti vezane uz neku re ili znak;
konsenzus; saglasnost o bazinim vrednostima, ciljevima i nainima njihovog
ostvarivanja unutar drutva, zajednice ili grupe;
konstitucionalizam; ustavnost; oblik upravljanja dravom zasnovan na ustavu;
konstruktivizam; miljenje daje nauna spoznaja tek obina "konstrukcija" nastala u
okviru drutvenih procesa koji su istovetni svim ostalim procesima u ivotu;
kontingencija; nepredviena okolnost, dogaaj ili faktor konkretne situacije koji moe
uticati na neke dogaaje ili procese;
kontrakultura; skup vrednosti, normi i obrazaca ponaanja neke grupe koji su u
potpunom raskoraku i suprotnosti s kulturom ire drutvene zajednice;
konurbacija; irenje gradskog podruja kao posledica spajanja nekolikosamosalnih
gradova koji su meusobno blizu (npr. Beograd je konurbacija Zemuna, Paneva,
Smedereva, Obrenovca, Mladenovca itd.);
konvergencija; postepeno pribliavanje razliitih opcija; kod drutvenih sistema
dolazi do gubljenja razlika jer ih pokreu isti ili slini inioci razvoja (npr. tehnologija),
trina konkurencija, menadersko upravljanje itd.;
konvertit; preobraenik; onaj koji je promenio veru ili neko svoje ubeenje; !-
konzervativizam; svaka drutvena i politika doktrina koja zagovara odbranu
institucija i vrednosti postojeeg poretka; zalaganje za nepromenjeno stanje (status
quo);
konzorcijum; udruenje banaka ili preduzea radi zajednikog ostvarenja neke
fmansijske operacije (npr. kupovine nekog preduzea);
konzumerizam; socijalni pokret usmeren na zatitu i unapreenje prava potroaa;
kooperacija; saradnja, zajedniko angaovanje na ostvarivanju zajednikog cilja;
korelacija; stepen kvantitativnog slaganja dve ili vie pojava; moe biti pozitivna i
negativna i njen nivo ne znai nuno i uzronost (kauzalnost) pojava;
korporacija; akcionarska kapitalistika preduzea sa velikom ulogom menaderske
strukture;
 31
korporativizam; uee predstavnika i poslodavaca i radnika u procesu
donoenja dravnih odluka putem njihovih organizacija (npr. unije poslodavaca,
sindikata itd.);
korporativno (unutranje) preduzetnitvo; pokretanje preuzetnilcih
inicijativa i poduhvata unutar ve postojeeg preduzea od strane
zaposlenih;
korupcija; situacija u kojoj lice ovlaeno da donosi odluke i preduzima radnje u javnom
interesu, modifikuje svoje odluke i postupke u cilju ostvarenja privatnog interesa;
kosmopolitizam; shvatanje da svakom oveku ceo svet treba da bude "zaviaj", a ne
samo lokalna sredina, domovina, nacija i si.;
kreacionizam; uenje izvedeno iz doslovnog tumaenja biblijskog stvaranja sveta prema
prikazu u Knjizi Postanja; suprotno evolucionistikom shvatanju razvoja sveta;
kreativnost; stvaralaka sposobnost ljudi da stvore neto novo, originalno;
kreativna destrukcija; izraz J.umpetera kojim oznaava proces stvaranja novog
uruavanjem starog;
kreativna imitacija; stvaranje novog oponaanjem ve postojeeg;
kredencijalizam; bolest diploma ili praksa da se drutveni, posebno poslovni, poloaji
dobijaju iskljuivo na bazi formalnih kvalifikacija i diploma;
kriminalitet; pojava krenja zakona kojima se tite osnovni drutveni interesi i
vrednosti; kriminalno delo je samo ono koje je zabranjeno krivinim normama;
kriminologija; nauka o uzrocima, pojavnim oblicima, strukturi, izvriocima i
posledicama kriminalnog ponaanja (ubistava, kraa, prostitucije, narkomanije, kockanja,
prosjaenja, prevara, falsifikovanja itd.;
kritika teorija drutva (frankfurtska kola); teorijsko-metodoloko stanovite
marksistike orijentacije, razvijeno 30-tih godina prolog veka u okviru frankfurtskog
Instituta za socijalno istraivanje;
ksenofobija; strah od stranaca i neprijateljski odnos prema njima;
kulak; bogat seljak, seljak kapitalista koji ima veliki posed;
kult; oblik labave religiozne organizacije bez stalne i vrste strukture; uzdizanje i
pokuaj obotvorenja raznih ljudi (idola, predaka, "velikih linosti"), prirodnih pojava,
raznih predmeta, ikona itd.;
kultura; ukupno duhovno i materijalno drutveno naslee neke grupe, zajednice ili
drutva i nain njihova ivota; svaka kultura sadri tri meusobno povezane grupe pojava:
sredstva rada (tehniku i tehnologiju), obrasce ponaanja i zajednike vrednosti;
nematerijalna kultura obuhvata vrednosti, norme, simbole, verovanja, obiaje itd., amater i
jalna kultura obuhvata sve fizike objekte koje je ovek stvorio svoj im radom;
kulturalizam; shvatanje daje kultura uslovljena sopstvenim, unutarkultumim, iniocima,
a ne irim drutvenim, psiholokim, biolokim itd.;
 32
kulturni imperijalizam; dominacija jedne kulture nad drugima i spreavanje razvoja
lokalnih kultura;
kulturni kapital; bogatstvo razliitih oblika znanja ili ideja koje opravdavaju odravanje
statusa i moi; kulturologija; nauka o kulturi, pri emu je otvoreno pitanje predmeta
izuavanja, tj. kulture kao takve; videti pojam kulturalizam;
kuluk; radna obaveza seljaka prema feudalcu; obavezan besplatan rad na izgradnji nekih
objekata za potrebe zajednice (npr. sela); teak, mukotrpan rad;
kupolioliari; ljudi koji pate od preterane potrebe za kupovanjem;
kvalitativna analiza; analiza osnovnih svojstava, sutine, porekla, unutranjih veza i
odnosa unutar prouavane pojave, dakle dublje od obinog kvantitativnog ispoljavanja te
pojave;
kvalitet ivota; sintetika kategorija koja obuhvata veliki broj razliitih obeleja koja
opisuju uslove u kojima neko ivi: od prirodnih uslova (zdrava ivotna sredina), peko
drutvenih (stabilnost, bezbednost, demokratske slobode, ljudska prava itd.) do
neposrednih pokazatelja linog i porodinog standarda i materijalnog blagostanja;
kvantofrenija; prevelika (frenetina) sklonost ka kvantitativnim analizama
drutvenih pojava i njihovo interpretiranjejezikom prirodnih, tehnikih i
matematikih nauka;
kvazi trita; tipovi trita koja postavljaju vlade bilo kao jedini prodavci
odreenih usluga (npr. obrazovnih, zdravstvenih i si.), bilo kao jedini kupci;
kvir (engl. queer) - termin kojim se oznaavaju gej mukarci, lezbejke,
biseksualci, transvestiti i transeksualci; izvorno znaenje rei je ,,udan,
nastran", poremeen" i ranije je predstavljalo neto negativno;
kvirija; izraz kojim se oznaava homoseksualna, biseksualna, transrodna,
transseksualna iinterseksualna zajednica, kao i heteroseksualna lica koja sebe
vide i koja ive izvan hetero-patrijarhalnih normi;

L
legalitet; utemeljenost na zakonu kao formalnom aktu; ne mora uvek
podrazumevati i legitimitet (npr. nepravedne i nehumane zakonske odredbe su
legalne, ali ne i legitimne);
legislativa; zakonodavna vlast;
legitimitet; opravdanost i prihvatljivost nosilaca vlasti od strane onih na kojima se vlast
vri i u ijem se interesu vri;
levica; naziv za razliite drutvene subjekte (pokrete, partije, pristalice) koji se zalau za
ira prava radnih slojeva, ideje socijalne pravde, ekonomske i politike
ravnopravnosti za sve ljude, mir i solidarnost meu ljudima irom sveta;
levirat; sluaj kada se udovica udaje za brata svog pokojnog mua;
liberalizacija trita; prihvatanje slobodnog trita kao najvanije ekonomsk e
institucije, a konkurencije kao najboljeg naina selekcije najboljeg;
liberalizam; slobodarstvo; ideologija koja se zasniva na vrednostima kao to su:
individualne slobode, jednakost pred zakonom i privatna svojina;
liberalna demokratija; politiki sistem predstavnike demokratije u kojoj glasai
mogu da biraju izmeu dve ili vie stranaka/partija; libertarijanizam; politika filozofija
koja zagovara ideju da pojedinci treba da budu slobodni sve dotle dok ta sloboda ne
ugroava istu takvu slobodu drugih pojedinaca; ideja da svi odnosi meu ljudima treba
da budu dobrovoljni i da se zasnivaju na konsenzusu
libido; seksualni nagon; pouda, strast, pohota;
linost; stabilan sistem individualnih osobina svakog oveka po kojem se on
razlikuje od drugih ljudi (npr. doslednost, pravinost, hrabrost, nesebinost,
samopregor itd.);
liderstvo; voenje, odnosno uticanje i usmeravanje grupe ka odreenim ciljevima;
lobi; grupe koje zakulisno utiu na donoenje politike odluke u int eresu odreenih
struktura (privrednih: naftai, farmeri, vojna industrija itd., politikih, nacionalnih, itd.);
lokalna zajednica; najmanja teritorijalna grupa u kojoj je mogue organizovati sve
vane drutvene funkcije;
lonac za topljenje (melting pot); proces stapanja razliitih manjinskih kultura kada
migranti dou u zemlju useljenja (npr. u SAD) u kojoj postoji dominantna kultura;
lovci na talente (head hunters); pojedinci ili specijalizovane agencije koje sebave
traenjem i pribavljanjem izuzetno sposobnih strunjaka i menadera za potrebe drugih
organizacija;
ludilo; mentalni poremeaj, bolest, koja onemoguuje normalno socijalno
funkcionisanje pojedinca, ve izaziva nepredvidljivo ponaanje koje moe da
izazove ire posledice; neretko, oboleli nije svestan svog poremeaja ili nije spreman da
ga prizna;

luditizam; pokret za unitavanje maina kao tobonjeg uzronika nezaposlenosti

radnika, nazvan po svom voi Nedu Ludd-u, voi pokreta s poetka 19. st;

lumpenproletarijat; Marksov izraz za "otpatke svih klasa; bivi pripadnici

raznih klasa, sada razvlaeni, nezaposleni, osiromaeni i skloni raznim uticajima i
nepredvidljivom ponaanju;

lustracija; iskljuivanje iz politikog ivota kompromitovanih predstavnika

prethodne vlasti;

maizam; naglaen oseaj muevnosti, line vrednosti i ponosa kod nekih mukaraca;
magija; skup praktinih aktivnosti kojima lice naroitih sposobnost pokuava da utie
na bezline spoljanje sile i usmeri ih ka svojim ili interesima grupe; arobna
privlanost, neodoljivost nekog ili neega;
makijavelizam; drutveno delovanje koje je usmereno na ostvarivanje svojih
linih ili grupnih ciljeva korienjem svih raspoloivih sredstava; metafora
nemoralnog ponaanja; makro sociologija; prouava socijalne odnose i procese
(ekonomske,
demografske, politike , kulturne i dr.) unutar i izmeu veih grupa, institucija i
drutvenih sistema;
malograanin; naziv za oveka bez stabilne socijalne pozicije koji je sklon
razliitim, uglavnom nemoralnim, taktikama opstanka zasnovanim na kolebljivosti,
prevrtljivosti, podilaenju jaem i omalovaavanju slabijeg isl.; naglaena sklonost ka
materijalnim vrednostima, primitivnom ispoljavanju moi, bezobzirnosti i bahatosti itd.;
maltuzijanstvo; nenauno objanjenje (prema T. Maltusu) razvoja stanovnitva
iji se tobonji eksponencijalni rast mora vetaki obuzdavati (npr. ratom), jer se
sredstva za ivot poveavaju znatno sporije (aritmetikom progresijom), to moe
dovesti do bede;
manipulacija; usmeravanje nekoga ili neega u skladu sa eljama i interesima
takvog usmeravanja(manipulatora), pri emu onaj koje usmeravan (manipulisani) toga
nije svestan; mediji masovnih komunikacija imaju ogroman potencijal za manipulacije;
manjinska vlada; vlada formirana od jedne partije ili koalicije partija koja nema
veinu mesta u parlamentu manira; ritualna izreka izbramanskih svetih knjiga Veda;
bezbroj puta ponovljena parola;
manufaktura; runa proizvodnja robe zasnovan na detaljnoj podeli rada; prelazni oblik
izmeu zanatstva i industrije;
manjinska vlada; vlada formirana od jedne partije ili koalicije partija, koja nema
veinu u parlamentu;
marketizacija; posmatranje drutva dominatno kao trinu pojavu - trinodrutvo - u
kojem je najvanije postii lini dobitak; marketizacija dovodi do porasta kriminala;
marketing; poslovna koncepcija koja polazi od kupaca i njihovih potreba;
marksizam; sistem socijalnih ideja zasnovan na Marksovom uenju i uenju
njegovih sledbenika; zagovara revolucionarni preobraaj graanskog drutva i
uspostavljanje vladavine radnike klase koja, po marksistikom uenju, jedina stvara
viak vrednosti i ukupno drutveno bogatstvo s kojim treba i da upravlja; marksizam vidi
u odumiranju drave i prava kao klasnih tvorevina istorijski put nastanka novog tipa
socijalnog zajednitva koje se zasniva na drutvenoj svojini, solidarnosti, raspodeli
prema radu itd.;
masa; gomila; najnii nivo grupne integracije koja obuhvata veliki broj ljudi koji
su sluajno zajedno; neorganizovano mnotvo nepovezanih pojedinaca;
masovna kultura; kultura koju promoviu masovni mediji i koja je namenjena
masama kao proizvod na kojem se eli zaraditi profit (npr. zabava, sport, popkultura,
kvizovi itd.);
 35
masovni mediji; sredstva komuniciranja koja dopiru do najire publike: novine,
asopisi, radio, televizija, internet itd.;
masovna proizvodnja; velikoserijska proizvodnja namenjena masovnom tritu;
masovno obrazovanje; iroka obuhvatnost populacije nekim vidom obrazovanja,
najee osnovnim, a u poslednje vreme i viim nivoima;
matrijarhat; sistem stratifikacije zasnovan na favorizovanju i dominaciji ena;
matrilinearnost; sistem porekla prema kojem se srodstvo odreuje prema majinoj
strani;
matrimonijum; brak, suprunitvo; brano stanje;
McDonaldizacija drutva; izraz D. Ricera kojim opisuje proces racionalizacije i
standardizacije funkcionisanja drutva na principima poznatog lanca brze hrane:
efikasnost, uniformnost i automatizovana kontrola;
medijana; vrednost obeleja koja se nalazi u sredini serije ureene prema veliini
obeleja; deli zbir svih frekvencija na dva jednaka dela;
medijski imperijalizam; dominacija globalnih medija (CNN, BBC i dr.) u lokalnim
medijskim prostorima kojima se masovno nude ili nameu kulturni proizvodi Zapada;
medikalizacija; shvatanje da se svi, ili barem veina, drutvenih poremeeja zdravlja do
ega dolazi zbog nepravilne ishrane, nedovoljnog kretanja, stresova, konflikata i si.,
mogu otkloniti savremenim lekovima i drugom medicinskom terapijom;
mediokritet; ovek prosenih umnih i- strunih sposobnosti;
mediokratija; vladavina mediokriteta; vladavina medija, odnosno sredstava javnog
informisanja
megalopolis (megagrad); neprekinuti niz povezanih naselja usled irenja gradova i
njihovih predgraa;
megatrend; osnovni, glavni, odreujui smer kretanja neke pojave (npr.sofisticiranje
rada; ekologizacija proizvodnje; demokratizacija upravljanja; globalizacija kulture itd.);
mehanicizam; pogled na svet koji se zasniva na principima mehanike;
melanholik; tuna, potitena, bezvoljna linost;
melioracija; ureivanje obradivog zemljita putem isuivanja i navodnjavanja;
melting pot; lonac za topljenje; zemlja ukojoj se doseljenici razliitih porekla i kultura
stapaju u jedinstvenu naciju, npr Amerikance;
menader; strunjak za menadment, odnosno upravljanje, specijalno obuen, vest i
etiki pripremljen za obavljanje razliitih uloga: interpersonalnih, informacionih i
odluivakih na razliitim nivoima upravljake hijerarhije (prva linija, srednji nivo i top);
menadment; proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole odreenih aktivnosti
(ekonomskih, obrazovnih, politikih itd.) radi postizanja nekih ciljeva (npr. profita,
ugleda, moi itd.); kolokvijalni naziv za upravu neke organizacije;
 36
menadment ljudskih resursa; nauna disciplina i upravljaka funkcija koja se bavi
svim aspektima zaposlenost u organizacijama, polazei od analize poslova,
planiranja radnih mesta, regrutovanja,, izbora, obuke, ocene i nagraivanja
radnika, kao i brige o njihovom razvoju, zdravlju itd. menadment znanja
(knowledge management); posebna disciplina upravljanja (planiranje,
organizovanje, voenje i kontrola) znanjem kao najvanijim razvojnim resursom;
menaderska revolucija; nagli porast broja menad;era kao izraz potrebe za
menaderskim nainom upravljanja, posebno poslovnim organizacijama
meritokratija; nagraivanje prema talentu, naporu i postignuima, a ne prema klasnom
poloaju;
merkantilizam; ekonomsko uenje, nastalo krajem 115. veka, koje je istical o
centralni znaaj trgovine kao naina sticanja bcogatstva zanemarujui vanost
proizvodnje;
mesija; spasitelj, izbavitelj (npr. Isus Hristos za hricane);
mesijanizam; shvatanje daje pod vodstvom harizmaitinog oveka mogue
ostvarenje kolektivnih elja nekog naroda, klase ili elite;
meovita privreda; trina privreda u kojoj istovremeno posluju dravne i privatne
firme
meoviti ("hibridni) sistem; politika situacija kada birako telo direktno bira i
parlament i predsednika, a predsednik imenuje: premijera (koji ne mora biti iz
predsednikove stranke) i vladu na osnovu snazmernog uea stranaka u parlamentu;
kohabitacija
metateorija; teorija koja za svoj objekt prouavanja iima neku teoriju
metanaracije; postmodemistiki izraz (.F.Liotar) koji se odnosi na velike teorije o
drutvu kao to su marksizam ili funkicionalizam, a koje treba odbaciti kao
neupotrebljive;
metod; nain dolaenja do saznajnih ili praktinih ciiljeva i uvek je deo nauke;
metodologija; nauna disciplina o prouavanju naumog metoda; kao opta
disciplina sutinski se oslanja na logiku i teorijju saznanja, a kao posebna i na
posebne metode istraivanja date predmetmosti;
metropola; grad-matica koji poseduje svoje kolonije; glavni grad (prestonica)
neke drave i administrativni, kulturni, finansijjski, ekonomski i dr. centar
migracije; fiziko pomeranje (preseljenje) stanovnitva u prostoru, najee na
relaciji selo-grad (unutranje migracije) i domcovina-inostranstvo (meunarodne
migracije); uzroci su veoma razliiti: od ekonomskih, porodinih, politikih, karijemih,
do avanturistikih;
mikrosociologija; prouava neposredne (face to facte) interakcije izmeu ljudi;
milenarizam; verovanje pripadnika nekih verskih pcokreta da e dolaskom
novog milenijuma doi do svetske kataklizme;
militarizacija; jaanje uticaja vojnog establimenta i vojno-industrijskog
kompleksa u drutvu;
misija; svrha ili osnovni cilj nekog delovanja;
 37
misionari; oni koji propovedaju i ire veru ili vre ideoloku propagandu;
mit; pria iz narodnog predanja o natprirodnim biima, precima Junacima i njihovim
delima itd.;
mitologija; skupljanje, prouavanje i objanjavanje mitova; skup mitova nastalih unutar
jedne civilizacije ili naroda;
mitomanija; bolesna sklonost ka mitovima, odnosno ka izmiljanju i preterivanju u
opisivanju nekih dogaaja;
mizantropija; mrnja prema ljudima; sklanjanje od ljudi; povuenost;
mizerija; beda, jad, nesrea; beskarakteran ovek, nitarija;
mizoginija; mrnja mukaraca prema enama; starh mukarca od enskog tela i
normalne seksualne aktivnosti;
mobing; psiholoki teror na radnom mestu koji se ogleda u neprijateljskoj i neetikoj
komunikaciji, ignorisanju, marginalizaciji, poniavanju, maltretiranju od strane
rukovodioca ili ostalih kolega;
mo; sposobnost da se neto promeni ili pak sauva nepromenjeno, uvek u skladu s
voljom samo jednog uesnika drutvenog procesa; pokoravanje se obino zasniva na sili,
za razliku od vlasti koja poslunost ostvaruje i na drugim, legitimnim, izvorima;
modernizacija; proces prelaska tradicionalnih i manje razvijenih drutava ili institucija
na vii i moderniji nivo; poseban znaaj ima industrijalizacija i tehnoloke inovacije;
modul; sastavni deo nekog sloenog sistema koji se iz njega moe izdvojiti i biti
zamenjen drugim delom;
modus; vrednost obeleja u nekoj seriji koje ima najveu uestalost (frekvenciju);
monarhija; oblik politikog sistema u kojem se ef drave monarh (car, kralj, knez,
sultan itd.) ne bira, ve se vlast prenosi unutar dinastije iz generacije u
generaciju;
monijalizam; shvatanje daje svet domovina svih ljudi, a svaki ovek da treba postati
graaninom sveta, to znai da granice meu dravama i n arodima ne treba da postoje;
realnost pokazuje da postoje sve vee prepreke takvoj utopiji, a pre svega rastui jaz
izmeu bogatih i siromanih, razvijenih i nerazvijenih, duboke kulturne razlike itd.;
monetarizam; ekonomska doktrina koja smatra daje koliina novca u opticaju osnovni
izvor poremeaja u privredi i uzrok inflacije; zagovara smanjenje dravne potronje
(javnih rashoda), monetarnu stabilnost, deregulaciju i slobodno delovanje trita;
monogamija; brak jednog mukarca s jednom enom;
monopol; trina situacija u kojoj postoji samo jedan proizvoa (firma) koji nudi robu;
monopson; trina situacija u kojoj postoji samo jedan kupac;
monopolistiki kapitalizam; faza razvoja kapitalizma koju karakterie pojava velikih
industrijskih i bankarskih monopola koji dele svetsko trite i
 teritorije i esto izazivaju velike sukobe, pa i ratne (oba svetska rata i mnogi lokalni
ratovi poslednjih decenija);
monoteizam; verovanje u jednog boga; judaizam, hrianstvo (pravoslavlje,
katolianstvo i protestantizam) su najuticajnije monoteistike religije; moral; specifina
drutvena norma i oblik svesti koji se manifestuje u
vrednosnom procenjivanju ljudskih postupaka i htenja kao dobrih ili loih; sastoji
se od tri komponente: moralne norme, moralnog suda i moralne sankcije; istorijski i
geografski je veoma razliit;
moralni hazard; spremnost korisnika kredita da prihvati veu kamatu samo da
dobije zajam, nezavisno od toga da li e njegova investicija biti uspena;
morfologija; nauka o oblicima;
mortalitet; smrtnost, izraava se kao odnos broja umrlih na 1000 stanovnika;
motivacija; pobuda, povod i podstrek da se mobilie volja i energija radi
ostvarenja nekog unapred odreenog ili zadatog cilja; motivatori mogu biti razliiti:
nagrade, kazne, elja za postignuem, presti, inat itd.;
mrena ekonomija; sistem nebrojenih poslovnih veza izmeu privrednih subjekata
koje se uspostavljaju pomou interneta i drugih telekomunikacionih mrea; e-business;
multikulturalna drutva; drutva u kojima neometano egzistira kulturni
pluralizam, tj. slobodno se ispoljavaju razliite subkulture koje uivaju i zakonsku
zatitu;
multilateralizam; uenje koje se zalae za potpunu slobodu meunarodne
trgovine;
multinacionalne kompanije (MNK); poslovne korporacije koje operiu u dve ili vie
zemalja sveta; ispravniji je naziv TNK jer nisu sve MNK u vlasnitvu veeg broja
nacija;
muki ovinizam; isticanje mukih stavova, delovanja i interesa kao vrednijih od enskih;

N
nacija; totalna i istorijski promenljiva drutvena grupa koja se pod tim nazivom (lat.
nascio znai roditi se) sree od poetka 19. velca za oznaavanje narodne zajednice
u kojoj je osim etnike, kulturne i jezike srodnosti ili istovetnosti postignut i vii
stepen ekonomske i kultumo-politike integracije;
nacionalizacija; najee prinudno (sa ili bez obeteenja) preuzimanje imovine
domaih ili inostranih privatnih vlasnika od strane suverenih drava;
nacionalizam; pozitivno ispoljavanje nacionalne svesti u vidu verovanja i
simbola koji izraavaju identifikaciju sa nekom nacionalnom zajednicom; negativno
ispoljavanje nacionalne svesti u vidu etnocentrizma, separatizma, ovinizma,
revanizma ksenofobije itd.; pokret nacionalne iskljuivosti i pokuaj ostvarivanja
dominacije sopstvene nacije nad ostalim;
 39
nacionalna drava; tip drave u kojoj velika veina graana i organa vlasti
pripada istoj naciji;
nacizam; rasistika ideologija koja se zasniva na stavu da samo zajednica "krvi i tla" ima
smisla zbog ega su svi ostali, drugaiji, nepoeljni i treba ih proterati ili unititi;
naelo; princip; polazni stav; polazna misao;
nadzor; nadgledanje aktivnosti podreene populacije od strane nadlenih organa; moe
biti neposredan i indirektan (razne evidencije, kartoteke, baze podataka, internet
itd.); narkomanija; pojava korienja opojnih droga koje opasno ugroavaju
zdravlje korisnika, lani oseaj zadovoljstva i snage, opasno i nepredvidljivo
ponaanje i dugotrajnu zavisnost, kao i ekonomsku iscrpljenost zbog visokih cena
nabavke;
narod; velike etnike grupe nastale spajanjem manjih drutvenih zajednica(rodova,
plemena, bratstava i td.) koje due vreme ive na istoj teritoriji i formiraju
zajedniku kulturu (jezik, veru, moral, kulturu, tradiciju itd.);
naselje; trajan ili privremen oblik ljudske naseljenosti; teritorijalna drutvena grupa s
razvijenim unutranjim funkcijama i odnosima; selo i grad su dva os novna tipa
naselja koji su izloeni proimanju - rurbanizaciji;
nasilje; legalna ili nelegalna upotreba fizike sile da bi se ljudi primorali na odreeno
ponaanje; u poslednje vreme izraeni su i drugi vidovi nasilja kao: medijsko,
duhovno, mentalno, estetsko, politiko, ekoloko itd.;
natalitet; broj ivoroene dece na 1000 stanovnika; razlika izmeu roenih i umrlih ini
prirodni prirast stanovnitva;
naturalistike teorije o drutvu; teorije koje nekritiki pokuavaju da principe, naune
zakone i metode prirodnih nauka primene na istraivanje drutva i njegovog
razvoja, to je samo delimino mogue; najpoznatije su tzv. geografske teorije,
mehanicistike, bioloke, demografske i dr.;
nauka; proces sticanja novih saznanja o odreenom predmetu istraivanja koji se
zasnivana korienju teorijskog miljenja, empirijskog istraivanja, analize
prikupljenih injenica, logike procene i novog teorijskog zakljuivanja;
nauni fundamentalizam; shvatanje daje nauka apsolutna istina i jedini nain
saznavanja stvarnosti;
nenasilno nasilje; metafora kojom se oznaavaju razni oblici mentalnog, duhovnog i
intelektualnog pritiska i nametanja stavova; medijsko "ispiranje mozgova;
neo; prefiks koji ukazuje na neto novo, ili da se ponovo javlja;
neofaizam; pokuaj oivljavanja faizma do kojeg dolazi u pojedinim zemljama od
strane najreakcionamijih predstavnika ekstremne desnice;
neofilija; ljubav prema svemu novom;
neofobija; strah od novog i nepoznatog;
neofimkcionallzam (strukturalni fuiikcionalizam); oivljavanje
funkcionalistike tradicije u vidu samokritike orijentacije koja tei
 proirivanju funkcionalistikog intelektualnog dometa, uz istovremeno
zadravanje njegovog teorijskog jezgra;
neoliberalizam; ekonomska doktrina koja se opire svakoj dravnoj intervenciji u
privredi tvrdei daje trite najbolji i najpraviniji regulator svih ekonomskih tokova;
trini fundamentalizam;
neoluditizam; povremeni pokuaji unitavanja maina i opreme od strane radnik a
koji u njima vide uzrok svog loeg socijalnog poloaja zbog nezaposlenosti;
neomarksistike teorije; socioloke teorije nadahnute Marksovim uenjem koje
su razvile sopstveni pristup; umanjuju ulogu ekonomije, a istiu vanost kulture; razvile
su se kao odgovor i na kritike Marksa i na razvoj drutva nakon njegove smrti;
neokolonijalizam; novi vid faktikog kolonijalizma bivih kolonijalnih sila
prema svojim bivim kolonijama, koje se nisu, uprkos svojoj formalnoj politikoj
nezavisnosti i suverenosti sutinski, tj. ekonomski, tehnoloki i kulturno emancipovale;
neopipljiva imovina; opti naziv za sve resurse znanja, iskustva,
visokemotivacije, dobre organizacije i voenja kao izvora poslovne uspenosti;
neopozitivizam; filozofski pravac, nastao posle prvog svetskog rata u Beu, koji
se oslanja na nove rezultate prirodnih i tehnikih nauka;
nepotizam; zloupotreba rodbinskih veza prilikom dobijanja vanih drutvenih,
politikih i profesionalnih funkcija; sklonost ka zapoljavanju roaka;
neprofitne organizacije; udruenja graana, nevladine i druge organizacije
kojima nije cilj sticanje profita, ve poboljanje kvaliteta ivota, blagostanja,
unapreenje demokratije, ouvanje prirode itd.
netizen; net-citizen, odnosno "mreanin", graanin koji je intemetom povezan sa
velikim brojem ostalih dravljanina irom sveta; .
netiquette; neslubena i nepisana pravila osmiljena da Mrea postane humano i
i civilizovano drutvo;
neuroza; dugotrajan duevni poremeaj praen depresijom, fobijom, strepnjom,
uznemirenou i si.;
neverbalna komunikacija; komunikacija koja se ne zasniva na upotrebi rei, ve se
odvija mimikom, pokretima tela, nainom odevanja itd.;
nevladine organizacije; nezavisne organizacije koje deluju uporedo sa vladinim telima
u razliitim oblastima drutvenog ivota;
nezaposlenost; stanje u kojem radno sposobno stanovnitvo nemaju stalno plaeni posao
i odgovarajua prava iz radnog odnosa (penzijsko, invalidsko, zdravstveno osiguranje i
si.);
nihilizam; ivotni princip koji negira sva ostala naela, shvatanja i autoritete;
reformistiki pokret blizak anarhizmu i terorizmu;
nomenklatura; skup naziva i simbola u odreenoj struci; popis najvanijih
dravnih (partijskih) funkcija; krug najviih partijskih funkcionera;
nominacija; imenovanje; predlog za neku nagradu ili funkciju;
nominaiizam; sredniovekovno uenje po kome ideje i apstraktni pojmovi postoje samo
kao nazivi (imena) i nita im ne odgovara u stvarnosti;
norme; pravila, propisi, odredbe; utvreni sistemi ponaanja (drutvene norme);
nomotehnika; znanje i vetina sastavljanja zakona;
nova desnica; politika filozofija koja tei obnovi ideja liberalizma 19. veka, a pre
svega slobodnog trita i odsustva dravnog intervencionizma u ekonomiji;

nova ekonomija; novi koncept privrede koji se zasniva na visokoj tehnologiji

(ponajvie informatizaciji), privatizaciji, deregulaciji, liberalizaciji i
globalizaciji;
nova levica; idejni i politiki pokret nastao krajem 60-ih god. prolog veka s ciljem da se
radikalizuju zahtevi "stare levice" kojaje navodno otupila svoju borbu za socijalnu
pravdu; nosea socijalna snaga "nove levice" bili su studenti i omladina;
nova "nova levica"; naziv za najnovije cmti i alterglobalistikepokrete koji na prilino
masovan, ali ipak nedovoljno uspean nain reaguju protiv sadanje globalizacije;
nova nova ekonomija; koncept koji tzv. novu ekonomiju vidi kao mrenu privredu
sutinski proisteklu iz novih znanja, novih ideja i kreativnosti;
nova radnika klasa; novi sloj radnitva koji nastaje na podlozi nove tehnike podele
rada u okviru visokoautomatizovanih industrijskih grana kao to su automobilska, avio,
hemijska i dr. industrije;
novi drutveni pokreti; zajedniki naziv za drutvene pokrete nastale u zapadnim
drutvima u drugoj polovini prolog veka kao to su: antinuklearni, ekoloki, feministiki,
konzumeristiki, antiglobalistiki itd.;
novi svetski' poredak; izraz nastao u Americi poetkom 90-ih god. prolog veka za
vreme tzv. Zalivskog rata kojim se najavljivao novi odnos snaga na svetskoj politikoj
pozornici, nova saveznitva i nova "pravila igre" za slabe i neposlune; otvoreni
neoimperijalizam;
novi verski pokreti; zajedniki naziv za razliite verske i duhovne grupe, sekte i kultove
nastali u poslednjem veku i neto ranije;
novogovor; izraz D. Orvela kojim on opisuje pojavu korienja novih reci kojima se
umanjuje negativno znaenje originalnih rei;
novoindustrijalozovane zemlje; grupa zemalja tzv. treeg sveta koje su u
protekle 2-3 decenije doivele snaan industrijski rast, posebno u sektoru
visokih tehnologija;

nupcijalitet; brano ponaanje stanovnitva u smislu uestalosti venanja,

razvoda, strukture branih veza itd.;

o
obiaj; drutvena norma nastala dugotrajnim ponavljanjem odreenog naina
ponaanja koju ljudi doivljavaju kao obavezujuu i ije nepotovanje
povlai sankcije neorganizovanog drutva;
oblici srodstva; afinalno rodbina suprunika (svojta); konjugalno - vezani enidbom;
konsangvinalno - krvno srodstvo;
obogaivanje posla; horizontalno i vertikalno irenje posla u cilju poveanja interesa,
kreativnosti i motivacije zaposlenih; obrazovanje; sistematsko i formalizovano
prenoenje znanja, vetina i vrednosti sjedne generacije na drugu; u moderno doba
razvijaju se savremeni kolski sutemi: od osnovnokolskog obrazovanja, koje je obavezno
u veini zemalja, preko srednjekolskog nivoa do najvieg, univerzitetskog, koje, takoe
ima vie nivoa;
obred; formalizovan obrazac ponaanja koje sadri niz aktivnosti koje se redovno
ponavljaju jer imaju simboliku vrednost;
odgovornost; obaveza izvrenja dodeljenog i preuzetog zadatka uz zadovoljavajue
reenje;
odliv mozgova (brain-drain); odlazak kolovanih, posebno mladih, ljudi iz
manje razvijenih u visokorazvijene zemlje iz raznih razloga (ekonomskih,
karijemih, bezbednosnih, politikih itd.);
odluivanje; proces pripremanja, donoenja, sprovoenja i kontrole odluka o
razliitim drutvenim pitanjima; izbor izmeu vie alternativa za ree nje nekog problema;
odrivi razvoj; koncept razvoja koji uzima u obzir i potrebe razvoja buduih, jo
neroenih, generacija; naglasak je na ekolokoj odrivosti i ouvanju prirodne sredine;
oligarhija; oblik vladavine od strane malobrojne grupe;
oligopol; trina situacija u kojoj se na strani ponude nalazi samo nekoliko proizvoaa;
oligarsi; ruski popularni naziv za tajkune i superbogatae;
ombudsman; poverenik, narodni advokat, uvar prava graana; organ parlamenta u ije
ime vri nadzor nad radom vlade i dravne uprave i njemu odgovara;
omladina; pozitivno diskriminisana grupa mladih ljudi kojima drutvo eli da omogui
laku pripremu za uloge odraslih, pre svega putem obrazovanja; :
opisna (deskriptivna) sociologija; shvatanje sociologije kao nauke koja treba samo da
opisuje injenice, bez uputanja u teorijsko uoptavanje;
oportunitetni troak; vrednost koja je mogla biti ostvarena da su resursi bili uloeni u
neku drugu, najbolju, svrhu; vrednost proputene prilike;
opozicija (politika); suprotstavljenost nekoj politikoj ideji, pojedincima ili
grupama koje tu ideju zastupaju ili realizuju u praksi; stranke manjine koje se
protive vladajuoj veini;
opstrukcija; ometanje normalnog rada; blokiranje neke drutvene aktivnosti;
organicizam; teorijski pristup u sociologiji koji drutvo posmatra kao organsku
celinu koja je potpuno nadreena pojedincima;
organizacija; ureena grupa ljudi prema odgovarajuim pravilima i odnosima,
okupljenih oko zajednikih ciljeva; postoji veliki broj razliitih vrsta
 organizacija u zavisnosti od naina okupljanja lanova, delatnosti, ciljeva, broja
lanova, otvorenosti/zatvorenosti organizacije itd.;

organizaciona kultura; relativno trajan i specifian sistem osnovnih vrednosti,

stavova, normi i obiaja koji odreuju organizaciono ponaanje svih pojedinaca i grupa u
organizaciji; karakter i posebnost neke organizacije;

organizaciono uenje; uenje unutar organizacije pomou kojeg ona stalno prati
svoju okolinu i prilagoava se njenim promenama;

orijentalizam; akademski diskurs koji stvara vrstu podelu na Istok-Zapa;

orijentalna despotija; drutvo u kojem nema individualnih prava graana i linih

sloboda, ve drava dominira nad civilnim drutvom;

ortooksija; bezuslovno i kritiko zastupanje neke ideje ili koncepta verujui da

je ono jedino ispravno; pravovemost;

osmanizam; doktrina po kojoj osmansku (tursku) naciju ine i svi potlaeni -

neturski - narodi; naziv nosi po turskom sultanu Osmanu;

ostrakizam; progonstvo nekog, najee monog i veoma uticajnog pojedinca iz

neke zajednice, obino na neko izolovano mesto (ne mora da bude zatvor), kako on ne bi
vrio neeljeni uticaj na tu zajednicu;

otvoreno drutvo; koncepcija K.Popera u kojoj se zalae za otvorenu kritiku svih

vidova znanja i socijalnih politika u jednom drutvu;

P
pacifizam; opte i bezuslovno protivljenje ratu i odricanje od rata kao sredstva za voenje
politike; pacifizam je vie emocionalno, religijsko i etiko nego nauno opredeljenje;
panakea; lek koji toboe leci sve bolesti; sredstvo koje pomae u svakoj prilici;
panegirik; hvalospev; preterano pohvalni govor, pesma ili slavopojka nekome ili neemu;
pankapitalizam; neoliberalno svatanje sveta koji nastaje kao posledica sadanje
globalizacije koju obeleava jaanje svih trita i demokratije, a podupire snaan
razvoj nauke i tehnologije;
panel-istraivanje; tehnika prikupljanja podataka na istom uzorku ispitanika u
odreenim intervalima u odreenom periodu;
paradigma; skup verovanja i okvir unutar kojeg deluju naunici; primer za ugled; uzor;
paradrava; teritorija koja tei da ima obeleja drave (vlast, teritoriju, simbole itd.), ali
nije meunarodno priznata;
parije; prezreni, siromani i odbaeni pojedinci, jedino sposobni da bud u sluge;
parlament; najvie predstavniko i zakonodavno telo neke suverene drave, sastavljen od
jednog, dva ili vie domova, zavisno od tipa dravnog ureenja (unitarnog, federalnog);
parlamentarizam; oblik organizacije dravne vlasti zasnovan na principu podele vlasti
na zakonodavnu (parlamentarnu), izvrnu (ef drave i vlada) i sudsku;
 44
participacija; uee zaposlenih u upravljanju preduzeem zajedno sa
poslodavcima i profesionalnim upravljaima (menaderima); oblik industrijske
demokratije i samoupravljanja; uee graana u upravljanju;
partikularizam; drutveni i politiki angaman koji je motivisan parcijalnim
(posebnim ili ak samo pojedinanim) interesima, najvie ekonomskim;
partitokratija; vladavina stranaka koje preuzimaju nadlenosti legalnih i
legitimnih dravnih organa;
partnerstvo; ortakluk ili zajedniko uestvovanje u nekom poduhvatu;
paternalizam; oinska ili pokroviteljska vlast pojedinca ili grupe nad drugim
pojedincem ili grupom koji se smatraju nedoraslim ili nesposobnim za donoenje
odluka;
patologija; stanje bolesnog organizma; i drutva (drutvena patologija);
patrijarhat; dominacija mukaraca nad enama; gotovo sva savremena drutva su
patrijarhalna;
patrilinearnost; sistem odreivanja porekla u kojem se srodstvo odreuje prema oevoj
liniji;
patrimonijalizam; vlast koja se vri na osnovu potpuno linog privatnog prava
(nasleeenog od oca);
patriotizam; rodoljublje; specifina emotivna vezanost pojedinca ili odreene grupe za
svoj ui ili iri zaviaj, dravu, domovinu; vrsta kolektivnog identiteta koji se ispoljava
kroz ljubav i odanost nekoj od zajednica;
pauperizacija; proces relativnog osiromaenja radnika u odnosu na kapitaliste, ak ako
realne nadnice i ivotni standard radnika raste;
pedofilija; seksualno iskoriavanje dece;
penologija; nauka koja prouava sisteme kanjavanja, naroito zatvorskog;
pilot studije; probne ankete koje prethode obimnom anketnom istraivanju;
plebiscit; neposredno izjanjavanje naroda glasanjem;
plebokratija; vladavina obinog naroda;
pleme; sloena zajednica ljudi zasnovana na krvnom srodstvu i zajednikom poreklu,
imenu, teritoriji, kulturi i jeziku; sastoji se od vie rodova, bratstava, klanova;
plemstvo; socijalni stale koji svoj povlaeni poloaj zasnivana na osnovu stvarnih ili
izmiljenih osbobina u odnosu na tzv. obian svet;
pluralizam; mnotvo; shvatanje daje stvarnost sastavljena od mnotva razliitih i
samostalnih entiteta; plutokratija; vladavina bogatih, neposrdno ili preko uticaja svog
bogatstva na politiare i dravne poslove u vlastitom interesu;
podela vlasti; osnovni princip savremene demokratije koji se zasniva na
razdvajanju jedinstva vlasti na tri grane: zakonodavnu, izvrnu i sudsku;
pol; sloen skup osobina i ponaanja u ljudskoj vrsti koja su povezana ili
proistiu iz karaktera reprodukcije ljudi kao vrste;
polemologija; nauka o ratovima i ratovanju;
poliandrija; brakjedne ene s dva ili vie mukaraca istovremeno;
 45
poliarhija; vladavina mnogih, stoje antonim (suprotnost) totalitarizmu;
policentrizam; postojanje vie centara; organizacija drave kao zajednice vie
nezavisnih upravljakih struktura;
poligamija; brak u kojem suprunik ima vie od jednog branog partnera istovremeno;
poliginija; brak jednog mukarca s dvije ili vie ena istovremeno;
poliglota; ovek koji zna vie stranih jezika;
politeizam; verovanje u vie bogova;
politika kultura; skup stavova, vrednosti, pravila i ciljeva koji utiu na politiki
sistem neke zemlje i ponaanje njenih graana;
politika stranka (partija); organizacija ljudi koja ima,cilj osvajanje politike vlasti na
legalnim izborima; politiki program stranke je osnova delovanja i okupljanja lanstva;
politika; u najirem smislu to je proces upravljanja bilo kojom drutvenom
aktivnou radi ostvarivanja odreenih ciljeva; u uem smislu to je voenje
dravnih poslova;
polutani; radnici-seljaci, odnosno seljaci-radnici, kao meovito radno aktivno
stanovnitvo koje delimino radi u poljoprivredi, a drugim delom u nekoj
nepoljoprivrednoj delatnosti (industriji, trgovini, turizmu, saobraaju itd.);
polusvet; ovaj izraz je isprva oznaavao prostitutke (kurtizane), a danas se njime
nazivaju svi deklasirani i marginalizovani pojedinci ili grupe;
ponder (koeficijent vanosti); numerika vrednost koja pokazuje znaaj nekog
elementa prilikom izraunavanja nekog pokazatelja (npr. ponderisa na aritmetika
sredina);
populacija; ukupno stanovnitvo neke teritorije u posmatranom trenutku; bliim
prouavanjem razliitih aspekata aspekata stanovnitva, njegovih kretanja i promena bavi
se demografija pruajui sociologiji dragocene analitike injenice i indikatore;
populizam; politiki pokreti koji u prvi plan stavljaju interese, vrednosti i ciljeve
"obinog naroda" ; svako demagoko korienja "naroda" kao objekta manipulacije;
poredak; sistem svih drutvenih odnosa i tvorevina datog drutva koj e doprinose
funkcionisanju drutva i koje se zasnivaju na pristanku njegovih lanova;
porez; zakoniti javni prihod koji drava ubire od razliitih kategorija poreskih obveznika
kojim se puni prihodna strana dravnog budeta iz kojeg se fmansiraju svi javn i
rashodi drave; osim fiskalne (fiskus, dravna blagajna) porezi imaju i razvojnu,
socijalnu, regionalnu i dr. funkciju u aktivnoj ekonomskoj politici savremenih
drava;
porodica; osnovna, najstarija i najvanija drutvena institucija i relativno trajna
drutvena grupa povezana srodstvom, brakom ili usvajanjem; osnovne funkcije
porodice su: regulacija polnih odnosa, reprodukcija, socijalizacija, ekonomska
egzistencija, zatita, emocionalna podrka lanovima, pridavanje drutvenog
poloaja i dr.;
porodini budet; plan prihoda i rashoda porodinog domainstva za odreeni
vremenski period (nedelju, mesec, godinu);
posesivni sindrom; skup simptoma koji ukazuju na strast posedovanja; obuzetost
potrebom za posedovanjem stvari ili vlasti nad drugom osobom; posmatranje; metod
istraivanja u sociologiji i antropologiji koji se zasniva na neposrednom opaanju
istraivaa; moe se odvijati bez uestvovanja ili sa uestvovanjem istraivaa u
posmatranoj pojavi ili procesu;
postindustrijsko drutvo; drutvo koje se zasniva na znanju i informacijama;
postmodernizam; shvatanje da se drutvo kree vanistorijski i bez vere u progres i
naunu racionalnost; postmodernim drutvom dominiraju novi mediji koji su unitili na
odnos prema sopstvenoj prolosti (Z.Bodrijar) i stvorili prividni univerzum prepun novih
slika i novih znaenja;
posttraumatski stresni poremeaj (PTSP); reaktivni psihiki poremeaj nastao kao
posledica preivljenih katastrofinih dogaaja, tekih telesnih trauma, progonstva,
terorizma i si.;
postvarenje (reifikacija); situacija u kojoj se ini da drutveni odnosi nisu pod
ljudskom kontrolom ve se ljudi oseaju otueni, kao stvari;
postulat; stav koji nije podloan proveravanju, jer je navodno oigledno taan (aksiom);
potkultura; kultura posebne grupe unutar jednog drutva; karakteriu je posebne
vrednosti, norme, stilovi ivota, simboli itd.;
potreba; oseaj nedostatka neega (hrane, bogatstva, moi, ugleda, znanja, volje itd.);
smatra se da su potrebe najjai motivator ljudskog delovanja;
potroako drutvo; shvatanje daje savremeno drutvo ulo u fazu razvoja ukojoj se
glavni problemi javljaju u sferi potronje i razmene roba i usluga, a ne u fazi proizvodnje
i raspodele; problem vie nije proizvesti neto, nego je problem prodati, zato potroa
dobija centralno mesto jer od njega zavisi ta e se proizvoditi; sindrom neumerene,
neracionalne i neretko nepotrebne potronje postaju novi statusni simboli;
pozitivizam; shvatanje po kojem i drutvene nauke treba da se rukovode
principima prirodnih nauka: egzaktno, merljivo, uporedivo, proverljivo isl.;
slabost ovog pristupa je to zanemaruje nepredvidljivost ljudske akcije i reakc ije u
razliitim istorijskim situacijama;
pragmatizam; shvatanje po kojem je jedino merilo saznanja njegova praktina
vrednost i korist za ivot;
pranje mozgova; metafora za snaan medijski ili obrazovni uticaj u cilju menjanja
neijeg pogleda na svet i nametanja drugih ideja i vrednosti;
pravda; univerzalna vrednost i moralni princip po kojem svako treba da dobije ono to
mu i pripada; postoje i drugaija - interesna, pragmatina, utilitarna isl. -
tumaenja pravde zbog ega dolazi do razliitih drutvenih sukoba;
pravna drava; organizacija javne vlasti u kojoj svi organi i pojedinci moraju da
postupaju prema vaeim pravnim aktima (ustavu, zakonima, propisima i td.);
pravo; sistem drutvenih normi koje sankcionie drava kao iskljuivi nosilac monopola
fizike sile;
pravoslavlje; istono ili ortodoksno hrianstvo (gr. ortodoksos znai pravoveran) koje se
posle raskola sa katolianstvom (1054. god.) razvijalo na principima autokefalnosti, tj.
nacionalne samostalnosti crkve, bez jedinstvene svetske centrale; u nae krajeve
pravoslavlje je stiglo preko Vizantije u 9. veku, a 1219. god. Sava nemanji je osnovao
samostalnu srpsku arhiepiskopiju u ii;
praznoverje; sujeverje; verovanje u tajanstveni uzrono-posledini odnos u
kojem izvesni predmeti, rei, postupci, simboli itd. uzrokuju dobre ili loe
posledice; iskrivljeno religijsko oseanje zasnovano na strahu ili neznanju;
predestinacija; verovanje daje Bog unapred svakom oveku odredio njegovu
sudbinu, tj. spasenje ili prokletstvo;
predrasuda; predubeenje; loe miljenje o drugima, bez dovoljno dokaza i
opravdanja za to;
predstavnika demokratija; sistem upravljanja drutvom u kojem graani biraju svoje
predstavnike da odluuju u njihovo ime;
preduzetnika kultura; kultura koja istie svojstva svake individualne, a posebno
poslovne inicijative, visoke motivacije i sklonosti za preuzimanje rizika u preduzimanju
nekog poduhvata;
preduzetnitvo; koncept privreivanja koji se zasniva na privatnom vlasnitvu kapitala,
ekonomskim slobodama; privatnoj inicijativi i spremnosti da se preuzme rizik ulaganja;
presti; uvaavanje nekog pojedinca ili grupe zbog njihovog statusa;
pretraiva (engl. browser); kompjuterski program za pretraivanje na Internetu;
prevencija; postupci kojima se spreava obino neto nepoeljno;
primarna grupa; neformalna grupa blisko povezanih pojedinaca (npr. porodica, komije,
prijatelji, kolege s posla isl.) zajednitvom interesa, vrednosti i ciljeva;
pripisan status; drutveni poloaj koji se nekome pripisuje zahvaljujui
odreenim biolokim iniocima kao to su pol, boja koe, starost, visina itd.;
privatizacija; proces prevoenja dravne, drutvene, zadrune i ostalihsvojinskih oblika u
privatno vlasnitvo (inokosno ili akcionarsko) s ciljem da se ostvari vea efikasnost upotrebe
predmeta svojine imajui u vidu definisane nosioce svojinskih prava (titulara);
privreda; iroko podruje angaovanja drutva u sferi stvaranja materijalnih
dobara i usluga koje slue zadovoljenju sve veih i raznovrsnijih potreba ljudi;
savremeni procesi podele rada sve vie zamagljuju granicu izmeu privrede i
neprivrede budui da i sektori drave, nauke, obrazovanja, zdravstva itd. sve
direktnije doprinose efikasnosti privrede u uem smislu;
produktivnost rada; sposobnost ljudskog rada da u jedinici vremena proizvede
odreenu koliinu nekih dobara ili usluga; zavisi od velikog broja i nilaca:
 intenzivnosti rada; znanja i iskustva; tehnoloke opremljenosti; prirodnih faktora;
organizacije rada, sistema nagraivanja radnika itd;
profano; svetovno, suprotno svetom;
profesionalizam; odnos prema svom zanimanju i radnom mestu sa stanovita visoke
odgovornosti, strunosti i posveenosti ime se obezbeuje visok i status i ugled,
odnosno drutveno priznanje;
profesija; zanimanja zasnovana na sistematskim i formalnim znanjima;
profesionalna etika; moralna pravila koja su specifina i dodatno vana i
obavezujua za pojedina zanimanja (npr. lekara, sudije, uitelja, vojnika,
trgovca itd.);
profit (dobit); novani (na tritu realizovani) oblik vika vrednosti koji prisvaja vlasnik
kapitala kao svojevrsnu cenu upotrebe svog kapitala; razlika izmeu ukupnog prihoda i
ukupnih trokova poslovanja (koji ukljuuju i zarade zaposlenih, odnosno cenu rada);
prohibicija; zakonska zabrana proizvodnje i prodaje nekih proizvoda, npr.alkohola,
duvana, opojnih droga i si.;
proizvodne snage; u irem smislu, sve to doprinosi stvaranju materijalnog
bogatstva jednog drutva: ljudi, sredstva za proizvodnju (sredstva i predmet i rada),
organizacija i tehnologija itd., a u uem smislu, to su samo ljudi i sredstva za rad;
proizvodni odnosi (odnosi proizvodnje); odnosi koji nastaju izmeu ljudi u
procesu proizvodnje od kojih su najvaniji odnosi svojine na osnovnim sredstvima za
proizvodnju;
promiskuitet; potpuna sloboda seksualnih odnosa izmeu svih srodnika
razliitih generacija;
propaganda; plansko irenje ideja (politikih, verskihi dr.)radi pridobijanja sledbenika;
reklamiranje proizvoda ili usluga;
prostitucija; obeaenje, sramoenje; seksualno podavanje tela za novac;
prosvetiteljstvo; doba razuma, intelektualni pokret nastao u Evropi u 18. veku, koji se
zalagao za slobodu misli i izraavanja, kritiku religije, vrednost nauke i posveenost
napretku;
protekcija; zatita, pokroviteljstvo koju neko dobija od uticajne ili mone osobe ili
institucije;
protekcionizam; reim u kojem se favorizuju tienici i miljenici vlasti; sistem mera
ekonomske politike kojima se tite domai proizvoai od inostrane
konkurencije;
protestantizam; hrianska religija nastala u 15. veku odvajanjem od katolianstva;
naglaava samostalnu ulogu pojedinca u traganju za spasenjem i umanjuje ulogu
crkve; nije jedinstven verski pravac, ve sadri veliki broj razliitih uenja i
organizacija;
protestantska radna etika; termin M. Vebera kojim on opisuje ideal radnog napora,
odricanja i visokog morala kao presudno vanog za razvoj kapitalizma;
prozelitizam; preobraanje (dobrovoljno ili nasilno) iz jedne vere u drugu;
49
prvi svet; grupa ekonomski najrazvijenijih industrijskih i kapitalistikih zemalja;

prvobitna akumulacija (kapitala); period prve faze razvoja kapitalizma koju je

karakterisalo nasilno odvajanje proizvoaa od sredstava za proizvodnju i beskrupulozno
prisvajanje svih bogatstava;

prvobitna zajednica; najstarija epoha drutveno-ekonomskog razvoja ljudskog drutva

koja je trajala do pojave robovlasnitva kao prve klasne epohe;

psefologija; prouavanje ponaanja biraa i predvianje izbornih rezultata;

psihoanaliza; prvi nauno zasnovan metod psihoterapije (osniva S. Frojd) koji psihike
bolesti i poremeaje tumai kao reakcije oveka na nezadovoljene potrebe i elje
potisnute upodsvest; veliki znaaj pridaje libidu;

psihologizam; socioloki pravac koji sve drutvene pojave objanjava psihologijom

pojedinca ili njihovih grupa;

R
racionalizacija; termin M. Vebera kojim on opisuje proces pomou kojeg se
tradicionalno miljenje i praksa zamenjuju onima koji se zasnivaju na efikasnosti,
ostvarivanju ciljeva, efektivnou i kontrolom;
rad; svrsishodna ljudska aktivnost u kojoj ovek prilagoava prirodu svojim potrebama;
radikalizam; zalaganje za fundamentalne i korenite strukturne promene u drutvu;
radna sredina; ukupnost fizikih (prostornih, mikroklimatskih, tehnolokih i si.) i
drutvenih (svojinskih, organizacionih, upravljakih i si.) uslova u kojima se odvija neki
radni proces;
radnika klasa; drutvena klasa koja svoj socijalni status i egzistenciju
obezbeuje iskljuivo svojim radom, bilo manuelnim, bilo intelektualnim;
radoholiari; ljudi usredsreeni na rad i koji nemaju drugih interesovanja;
psihiki zavisnici od rada;
rasa; velika drutvena grupa koja se razlikuje po specifinim
biolokim obelejima;
rasizam; isticanje biolokih nejednakosti ljudskih rasa kao razlog za podele,
separacije i meusobno sukobljavanje; nacizam je bio ekstremni, genocidni
rasizam, u ime ouvanja "istote" nemake rase, kao "vie", tzv. arijevske;
rast; promene koje se ispoljavaju kroz kvantitativno uveavanje nekog pkazatelja
(npr. uveanje stanovnitva, porast nacionalnog dohotka, proirenje teritorije itd.);
rat; totalni drutveni sukob u vidu masovne oruane borbe kao neprihvatljivnain
reavanja drutvenih konflikata; esta metafora i za druge vidove (ne oruane) reavanja
suprotnosti interesa: trgovinskih, tehnolokih, itd.; -
razvod; legalan i legitiman postupak ponitavanja braka, odnosno rastavljanja ili
razdvajanja suprunika koji vie ne ele ili ne mogu da ive zajedno;
razvoj; proces drutvenih pramena koji pored kvantitativne ima i kvalitativnu
(strukturnu) dimenziju to ima i odgovarajuzi vrednosni sadraj;
recesija; zastoj i smanjivanje ekonomske aktivnosti koju praterazni poremeaji kao to
su porast cena, nezaposlenost, smanjen promet, javni dug itd.; redikul; nitarija; lice koje
slui za podsmeh i izrugivanje;
redukcionizam; shvatanje da se celovitost (holizam) neke pojave moe svesti na jednu,
tzv. bitnu, uzronu, regulatomu, determiniuu pojavu;
referendum; izjanjavanje graana za jednu od dve ponuene opcije DA/NE o nekom
pitanju od opteg znaaja;
referentne grupe; grupe koja nam pomau da definiemo svoj identitet, kao to su npr.
porodica, prijatelji, kolege s posla itd.;
refleksivnost; veza izmeu znanja i drutvenog ivota u smislu da znanje oneemu moe
da utie na nae postupke (reflekse); misaonost; spontanost;
reforma; opta tenja ka promenama (drutvenim, ekonomskim, pravnim,
politikim itd.) zbog razliitih razloga i na razliite naine, preteno postepeno i
umerenim intenzitetom;
regionalizam; podela drutvenog, posebnog ekonomskog, ivota na fizike
regionalne podceline unutar ireg dravnog prostora;
regres; suprotno progresu, nazadovanje i vraanje na istorijski prevaziene
drutvene oblike i odnose;
regresija; statistik pojam koji pretpostavlja da su varijacije jedne promenljive
delimino odreene njenom zavisnou od druge promenljive;
reklama; aktivnost promovisanja sopstvenog proizvoda ili rada u ciljuprivlaenja
panje potencijalnih kupaca ili partnera; koriste se najrazliitiji medi ji koji utiu na ula i
percepciju potroaa, pri emu je televizija najuticajniji medij;
religija; skup verovanja i simbola koji se odnose na razliku izmeu iskustvene i
nadiskustvene, transcendentne realnosti; religija ne mora da podrazumeva verovanje u
nadprirodna bia;
renta; ekonomska realizacija privatne svojine na zemljitu, nekretninama i drugim
oblicima kapitala koji se oplouje, a dohodak pripada vlasniku u vidu zemljine rente,
zakupnine i si.; moe biti naturalna, radna, novana, privremena, tra jna itd.; represivno
drutvo; drutvo u kojem se onemoguava izraavanje i afirmisanje ovekovih generikih
potreba i motiva;
reprodukcija; stalno obnavljanje procesa proizvodnje u svim njegovim fazama
(proizvodnja, raspodela, razmena, potronja), bilo na istom nivou (prosta reprodukcija),
bilo u uveanom obimu {proirena reprodukcija), to predstavlja meru rasta ekonomije
jednog drutva; u sluaju rata, epidemija, elementarnih katastrofa i si. dolazi do tzv.
umanjene reprodukcije',
republika; politiki sistem u kojem je narod nosilac suvereniteta vlasti; oblik vladavine,
suprotan monarhiji, u kojem se ef drave bira i u kojem je on krivino odgovoran;
resocijalizacija; uenje potpuno novih obrazaca ponaanja npr. posle teke
bolesti (paralize), u zatvoru, duevnim bolnicama, vojnim logorima,
manastirima itd.;
restauracija; obnova ili povratak na neko ranije stanje (npr. svojinskih oblika, politikog
sistema, uloge crkve itd.); peorativan naziv za antimodemizam;
resursi; sredstva ili privilegije kao to su znanje, materijalna dobra, prava,
sloboda kretanja, pristup ljudima ili moi itd. koji se koriste u ostvarivanj u neke
drutvene uloge ili cilja;
retorika; vetina korienja govora kao sredstva uveravanja drugog u svoje
argumente;
retorzija; izvrtanje argumenta kao oblik dokazivanja u kome se nastoji iz protivnikog
argumenta izvesti ono to je njemu protivno ili njime potvruje vlastito miljenje;
revanizam; ideja i pokuaj povratka silom (puem, ratom) na izgubljene politike
pozicije, ekonomske privilegije ili teritorije;
revizionizam; nametanje sopstvene interpretacije nekih autentinih kategorija,teorija ili
ideologija u vidu deklarativnog zaklinjanja u tu autentinost, a sve u cilju ostvarivanja
vlastite vizije drutva;
revolucija; proces naglih, korenitih, masovnih i dubokih drutvenih promena, uz
primenu nasilja; razlikuje se i od dravnog udara i od ustanka, kao oblika preuzimanja
politike vlasti, jer revolucije iz temelja menjaju prirodu i ekonomskog i socijalnog
sistema;'
rezolucija; politika odluka koja nema pravno obavezujui karakter; donose je
parlamenti da bi izrazili priznanje, seanje ili priznanje prema nekom pojedincu, grupi,
dogaaju itd, a u cilju podizanja javne svesti i eventualnog pokretanja neke konkretne
politike akcije;
rizino drutvo; izraz kojim U.Bek opisuje ; vrste rizika koje donose
promene savremene tehnologije, promene karaktera rada, nesigurnost radnog mesta,
opadanje uticaja tradicije, gubljenje identiteta, uruavanje tradicionalnih obeleja
porodice itd.;
roba; proizvod ljudskog rada namenjen za razmenu, trite; poseduje upotrebnu
vrednost (korisnost) za drugog, vrednost (opredmeeni rad) i razmensku vrednost koja se
novano izraava kao cena;
robna proizvodnja; sistem proizvodnje zasnovan na tritu; trite povezuje
proizvoae (ponudu) i potroae (potranju) i uspostavlja odnose ravnotee na razliitim
cenovnim nivoima; u robnoj proizvodnji ostvaruje se potpuna marketizacija i
komodifikacija;
robotizacija; irenje robotike tehnologije u proizvodnji, ali i u drugim oblastima
ljudske prakse;
rod; drutveni stavovi, miljenja, verovanja i ponaanja koja se vezuju za prirodne
razlike u polu, a koje su nauene kroz proces socijalizacije;
rodoljublje (patriotizam); ljubav prema narodu (rodu) i domovini (patria); emocionalna
vezanost za rodni zaviaj i sve ljude koji u njemu ive, nezavisno od etnikog porekla;
romologija; nauka koja se bavi prouavanjem ivota i kulture Roma;
rotacija posia; periodina pramena poslova u cilju da izvrilac naui vie poslova u
radnoj grupi ili odeljenju;
rukovoenje; aktivnost usmerena na postizanje unapred odreenih ciljeva, ali
angaovanjem drugih ljudi;
ruralno drutvo; drutvo u kojem dominira seosko stanovnitvo i seoska kultura;
rurbanizacija; proces stihijskog sraivanja (simbioze) grada i sela u kojem
dolazi do razliitog intenziteta poseljaenja gradova, odnosno urbanizacije sela;

s
sakralno; sveto; sve to se odnosi na svete radnje, verske obrede i crkvena dela;
sangvinik; osoba ivog temperamenta, veoma emocionalan i plahovit; punokrvan;
sankcija; svaka reakcija drugih na ponaanje pojedinca ili grupe u ciljuobezbeenja
potovanja normi; sankcije mogu biti pozitivne (nagrade, priznanja) i negativne (kazne),
formalne i neformalne;
secesionizam; separatizam; pokret koji tei otcepljenju dela neke drave;
segregacija; izdvajanje iz neke celine; najee prostorna (npr. u J. Africi),
seksizam; polna diskriminacija, najee mukaraca prema enama;
vrstamiljenja i ponaanja koje u interesu jednog pola zanemaruje ili potcenjuje
pripadnike drugog pola;
sekta; relativno manja verska grupa, nastala najee odvajanjem od crkve i
koja odbacuje dominantne vrednosti i nain ivota u irem drutvu;
sektatvo; odvajanje i otuivanje od ire zajednice; podrivanje celovitosti
neke organizacije iznutra;
sekularizacija; proces smanjivanja uticaja religije u drutvu; u okviru tzv.
institucionalnog shvatanja religije sekularizacija se ispoljava u vidu smanjenja broja
vemika, smanjenja verskih obreda, smanjenja politikog uticaja crkve itd;
istovremeno, primetan je porast tzv. nove religioznosti u vidu raznih sekti i kultova;
sekundarna grupa; formalna grupa interesno, ali manje vrsto nego u
primarnoj grupi, povezanih lanova (npr. pripadnici iste politike stranke, strunog
udruenja, religijske grupe itd.);
selo; vrsta naselja iji se stanovnici preteno bave poljoprivredom;
seljatvo; kategorija stanovnitva vezana za poljoprivredu i selo iji se
brojsmanjuje kako zbog ruralnog egzodusa (bega sa sela u gradove) tako i zbog
smanjenja zaposlenosti u poljoprivredi zbog njene ubrzane modernizacije; kroz
najnoviji proces farmerizacije poljoporivrede donekle se stabilizovalo uee
seljatva u socijalnoj strukturi;
 53
semiotika (semiologija); nauka o znakovima i porukama (verbalnim i
neverbalnim);
separatizam; tenja i pokuaji izdvajanja neke grupe ili organizacije iz ire celine kojoj
pripada; separiranje pojedinih etnikih grupa iz zajednike drave po pravilu izaziva
graanski rat (primer bive SFRJ);
sifraetkinja; pobornica enskog prava glasa i veg uticaja ena u drutvu;
simbol; bilo koji fenomen kojem je drutveno (kulturno) pripisano odreeno znaenje;
simboliki interakcionizam; teorijski pristup koji stavlja naglasak na ulogu simbola i
jezika kao kljunih elemenata ovekove interakcije;
simulakrumi; izraz .Bodrijara kojim on oznaava kopije predmeta koji nemaju
uporite u realnosti, ve su plod medijske proizvodnje tzv. hiperrealnosti;
sindijazmika porodica; porodica parova nastala iz grupnog braka porodice punalua;
sindikat; vid dobrovoljnog organizovanja radnika radi boljeg ostvarivanja svojih radnih i
socijalnih prava;
sindikalizam; struja u radnikom pokretu nekih zapadnih zemalja koja ne prihvata (iz
straha od birokratizacije i korupcije) politiko, ve samo sindilkalno organizovanje i
anagaovanje radnika za svoja prava;
sinergija; sadejstvo vie inilaca u kojem nastaje zajedniki efekat koji je vei od zbira
pojedinanih efekata tih istih inilaca;
sinekura; dobro plaen poloaj koji ne zahteva mnogo rada i odgovornosti;
singularizam; pristup objanjenju sveta i njegove raznolikosti sa stanovita samo jednog
uzroka i naela, npr. ili samo materija ili samo duh;
sinologija; nauka koja prouava kineski jezik i kulturu;
siromatvo; ekonomsko stanje u kojem neki pojedinac nije u stanju da zadovolji osnovne
ivotne potrebe; relativno siromatvo odreuje se u odnosu na prosean standard koji
vlada u odreenoj sredini i moe biti veoma razliito od zemlje do zemlje;
sistem; skup nekih elemenata meusobno povezanih i ureenih u skladnu ilogi nu celinu
(npr. Sunev sistem, privredni sistem, kolski sistem itd.) pri emu pramena bio kojeg
elementa izaziva promene itavog sistema;
sitizen; dravljanin, lan dravne zajednice s pravima i obavezama prema njoj;
situacijski (kontingencijski) inioci; inioci koji se ne mogu predvideti (npr. pojava
neke nove tehnologije, teeg drutvenog sukoba, ekolokog akcidenta, fmansijskog
poremeaja itd,;
siva ekonomija; ilegalne ekonomske aktivnosti najee u trgovini, proizvodnji
falsifikata, tajnim novanim transakcijama, vercu, ilegalnom uvozu itd.;
skorojevi; brzobogati pojedinac koji je naglo iskoio iz nieg drutvenog sloja u vii,
pri emu najee neuspeno podraava ponaanje koje se praktikujeu novoj socijalno j i
kulturnoj sredini;
slaba kultura; kultura (organizaciona) u kojoj ne postojijedinstvo lanova organizacije
povodom osnovnih vrednosti;
 54
slam; siromani kvartovi velikih gradova; odlikuju ih podljudski uslovi stanovanja,
visoka nezaposlenost, kriminal, prostitucija itd.;
sloboda; jedna od najznaajnijih drutvenih vrednosti koja podrazumeva jednakost
pred zakonom, pravo na svojinu, pravo na uenje, izbor zanimanja i zapoljavanja,
slobodu kretanja itd.;
slobodno trite; slobodno susretanje ponude i tranje bez ikakvog meanja drave ili
paradravnih institucija;
slogan; parola, geslo, deviza; kratka propagandistika poruka;
sluajni uzorak; reprezentativni uzorak neke populacije u kojem svaki lan populacije
ima istu verovatnou da bude izabran;
snob; malograanski manir oponaanja stilova ivota tzv. viih slojeva, bez stvarnog i
smisla i sredstava, zbog ega takva "pokondirenost" izaziva podsmeh kao moralnu
osudu;
socijabilitet (drutvenost); sklonost pojedinca da stupa u drutvene procese i grupe,
da se drui i sarauje s drugim pojedincima; sutinsko svojstvo oveka kao kulturnog i
drutvenog bia oveka;
socijalan; koji se odnosi na drutvo; koji ima oseaj za zajednitvo; drueljubiv;
socijaldemokratija; politiki pokret leve orijentacije koji se karakteriereformizmom i
klasnom saradnjom, umesto klasne borbe koju zagovaraju radikalniji socijalisti i
komunisti; veoma razvijena i uticajna u zapadnoevropskim parlamentarnim
demokratijama;
socijalizacija; proces uenja kulture (posebno jezika) svog drutva kao nain
integrisanja u njegove ustanove; primarna socijalizacija odvija se tokom detinjstva,
najvie u porodici, meu vrnjacima i u koli, a sekundama se odvija tokom itavog
ivota;
socijalizam; drutveni sistem, tzv. prelazni period izmeu kapitalizma ikomunizma, u
kojem su sredstva za proizvodnju podrutvljena, a drava predstavlja tzv. diktaturu
proletarijata;
socijalna diferencijacija; oblik drutvene nejednakosti koji nastaje kao posledica
obavljanja razliitih delatnosti i vrenja razliitih uloga; diferencijacija moe
nastati i iz sluajnih ili nasleenih osobina ljudi (telesnog izgleda, talenta,
inteligencije i dr.);
socijalna drava; drava u kojoj vlada brine za dobrobit svojih graana;posebnim
merama vlada titi ljude od siromatva, obezbeuje zdravstvenu zatitu, besplatno
kolovanje, jeftino stanovanje itd.;
socijalna interakcija; meuigra naih sopstvenih i akcija drugih ljudi;
socijalna inkluzija; ukljuivanje socijalno zapostavljenih grupa u regularne
drutvene tokove, posebno u procese zapoljavanja, obrazovanja i dr. S
ocijalna mobilnost; pomeranje grupa ili pojedinaca izmeu razliitih
socioekonomskih poloaja; vertikalna mobilnost znai pomeranje navie ili nanie
na stratifikacijskoj lestvici, dok horizontalna (lateralna) mobilnost oznaava
kretanje u prostoru (migracije); postoji i intrageneracijska (unutargeneracijska) i
intergeneracijska (meugeneracijska) mobilnost;
 55
socijalna patologija; nauka o drutvenim aspektima svih vrsta poremeaja oveka koji
imaju znaaj za ire drutvo;
socijalna psihologija; grana psihologije koja se bavi sistematskim prouavanjem
meusobne povezanosti psihikih i drutvenih pojava na nivou individualne i
interpersonaine aktivnosti ijudi;
socijalna stratifikacija; posebni oblik drutvene nejednakosti koja proistie iz razliitih
mogunosti pristupa drutvenim resursima, a pre svega materijalnom bogatstvu, moi,
ugledu itd.;
socijalni darvinizam; analogija Darvinovog uenja o prirodnom odabiranju u
drutvu po kojem se ljudi raaju sa razliitim sposobnostima, zbog ega e neko
biti uspean, a neko neuspean;
socijalni kapital; institucije, norme i mree ljudskih odnosa koje uslovljavaju
kvalitet socijalnih interakcija u drutvu;
socijalni konsenzus; opta saglasnost kljunih socijalnih partnera (sindikata,
poslodavaca i drave) o razliitim interesima i ciljevima radi izbegavanja moguih
konflikata;
socijalni sistem; stabilna veza izmeu razliitih elemenata drutvene strukture;
socijalno preduzetnitvo; tip preduzetnitva kojem nije osnovni cilj profit, ve
zapoljavanje socijalno ugroenih grupa (hendikepirani, mladi itd.)
socijalni status; drutveni poloaj koji je vrednovan, odnosno rangiran vie ili
nie na nekoj lestvici vrednosti;
socijetalno; neto to se odnosi na karakteristike nekog drutva kao celine;
sociobiologija; socioloki pristup koji daje veliki znaaj biolokim faktorima u
objanjavanju ponaanja i razvoja linosti;
sociologija sociologije; kritika svest o drutvenoj uslovljenosti razvoja
sociologije kao najoptije drutvene nauke;
sociologizam; shvatanje drutva kao posebne i samostalne celine koja se razvija
nezavisno od ostalih elemenata stvarnosti (prirode, ljudske psihe, tehnologije itd.);
socioloka imaginacija; termin R. Milsa kojim opisuje nain miljenja koje
pojedincima obezbeuje razumevanje kako drutvene snage oblikuju nae ivote;
socioloki metodi; grupa razliitih naina istraivanja sociolokih pojava i
procesa koji se ele na kvalitativne i kvantitativne, a odlikuju ih sledei principi:
optost; sistematinost; objektivnost; preciznost;
sociometrija; metod ispitivanja strukture i kvaliteta odnosa umanjimdrutvenim
grupama u cilju dobijanja tzv. sociograma koji slue kao smernice za jaanje kohezije
unutar ispitivane grupe;
sociotehniki sistemi; pokuaj sagledavanja industrije kao jedinstva uticaja
drutveno-psiholokih potreba radnika i prilagoenih tehnikih reenja;
sofistikacija rada; proces vetakog (uz pomo kompjutera) "opameivanja" rada
u kojem dolazi do maksimalnog potiskivanja manuelne komponente u radu;
sofisterija; namemo izvrtanje istine i pravljenje lanih zakljuaaka;
solidarnost; uzajamnost, slonost i zajednika odgovornost svih lanova neke drutvene
zajednice;
sororat; sluaj kada se udovac eni sestrom svoje pokojne supruge;
spin doktori; Orvelov ironian naziv za medijske manipulante koji "frizirajuistinu na
nain da ona bude u javnosti pozitivno prihvaena, ime poruilac medijski profitira;
spiritualizam; uenje o bezuslovnoj nadmoi duhovnog nad materijalnim
svetom;
sredstva za proizvodnju; materijalni (objektivni) inioci proizvodnje koji se sastoje
od sredstava za rad i predmeta rada;
sredstva za rad; skup materijalnih dobara (alati, maine, ureaji, zgrade,
saobraajna sredstva, infrastruktura itd.) koje ovek koristi u procesu rada;
srodstvo; sistem grupisanja i klasifikovanja pojedinaca prema roenju i poreklu;
stagflacija; istovremeno prisustvo stagnacije i inflacije u privredi;
stale; oblik stratifikacije definisan zakonom; stalee (npr. plemstvo,
svetenstvo) karakteriu zatvorenost, privilegovanost, naslednost stalekih prava,
hijerarhija, titule;
standardizacija; normiranje; prilagoavanje odreenom uzoru ili standardu;
stanovnitvo; svi ljudi koji ive na odreenoj teritoriji u odreenom trenutku; osnovni
predmet sociolokog istraivanja u datom kontekstu, zavisno od blie postavljenih
ciljeva;
statusfrenija; naglaena tenja ka sticanju eljenih drutvenih poloaja i uloga koje se
visoko cene i donose odreenu mo; patoloka bezobzirnost slina karijerizmu;
statusni simboli; obeleja kojima se prikazuje pripadanje odreenom sloju, statusnoj ili
imovinskoj grupi; spoljanji znakovi bogatstva;
stejkholderi; zbirni naziv za sve subjekte (interne: vlasnici, zaposleni,
menaderi) i eksterne (kupci, dobavljai, kreditori,, vlada, javnost) koji utiu na
poslovanje preduzea i zato imaju nekakav interes;
stereotipija; proces pomou kojeg se neke osobine pojedinih lanova grupe,
obino negativne, generalizuju na itavu grupu;
stigma; negativno (sramotno) obeleavanje (igosanje) nekog pojedinca ili grupe
(etnike, politike, profesionalne itd.) kao vid moralnog sankcionisanja, koje ne mora
uvek biti i opravdano;
stil ivota; ustaljeni nain zadovoljavanja svakodnevnih ovekovih potreba a to
zavisi od drutvenog poloaja i vrednosne orijentacije svakog pojedinca ili grupe;
stohastiki; verovatan, zavisan od sluajnih okolnosti;
strategija; nauka o vetini ratovanja; nain postizanja cilja; dugorono
planiranje razvoja;
stratum; sloj, segment drutvene strukture koja se razlikuje od ostalih segmenata po
svom drutvenom poloaju, moi, bogatstvu, ugledu itd.;
stres; psihiko i fiziko preoptereenje organizma;
stresori; uzronici stresa; najei su: pritisak rokova, dugovi, konkurencija itd.
strukturalizam; teorijski koncept koji se razvio izvan sociologije (uantropologiji,
lingvistici, psihologiji) i oznaava traganje za univerzalnim i nepromenjivim zakonima
ljudske vrste koji funkcioniu na svim nivoima ljudskog ivota;
subkultura (potkultura); skup normi, vrednosti i obrazaca ponaanja koje razlikuju neku
grupu ljudi od ostalih lanova drutva;
suburbanizacija; proces irenja predgraa zbog selenja gradskog stanovnitva na
periferiju gde su bolji i zdraviji uslovi ivota;
sukcesija; nizanje, nastavljanje, nasleivanje; prenos razliitih prava i obaveza s jednog
nosioca na drugog;
suverenitet; vrhovna mo legalne vlasti na jasno definisanoj teritoriji;
surfovanje; metafora kojom se opisuje istraivanje Interneta;
svetovna religioznost; preterano isticanje i oboavanje nekih svetovnih simbola i
vrednosti (npr. novca, demokratije itd.) ili linosti (politiara, sportista i si.)
svetski sistem; pojam kojim I.Volerstin oznaava kompletan socijalni sistem koji ima
svoje granice i odreeni ivotni vek, a dri se na okupu pomou razliitih sila koje su u
stalnoj tenziji; po njemu, do sada su postojala dva svetska sistema: svetsko carstvo i
kapitalistika svetska ekonomija, a najavljuje i trei - socijalistiku svetsku vladu;
svojina (vlasnitvo); vlast pojedinca ili grupe nad stvarima koje mogu bitisredstva za
potronju (lina svojina) ili sredstva za proizvodnju (privatna, dravna, akcionarska), ali
ne i nad ljudima (osim u specijalnim sluajevima); ideje, znanje, informacije takoe mogu
biti predmet svojine; pojavni oblici svojine neprekidno evoluiraju od zajednike, preko
line, zadrune, grupne, privatne, dravne, drutvene, akcionarske (korporati vne) itd. ka
novim formama svojinskog zajednitva;
svojinska transformacija; menjanje jednog oblika svojine u neki drugi, najee se radi
o pretvaranju drutvene i dravne svojine u privatnu;
V

S
aman; svetenik, vra, priziva duhova i istovremeno lekar kod nekih naroda
severoistone Azije;
izmatici; raskolnici ili otpadnici od vere i crkve; neke militantne struje u katolianstvu
smatraju pravoslavne hriane izmaticima;
izofrenija; teak duevni poremeaj koji se ogleda kroz sumanute ideje, pojavu apatije,
izbegavanjem javnosti i si.; rastrojstvo i vrsta ludila;
kola; posebna obrazovna organizacija koja se bavi obrazovanjem i vaspitanjem; mogu
biti javne (dravne), privatne, verske, vojne, specijalne itd.; osnovne kole su obavezujue
za sve polaznike odgovarajueg uzrasta;
kola ljudskih odnosa; pristup izuavanju industrijskog rada u kojem sedokazuje
primarni znaaj motiva za socijalizacijom u odnosu na racionalne i ekonomske motive;
 58
ou-biznis; profesionalno i lukrativno (profitonosno) bavljenje zabavom (film,estrada,
televizija, koncerti, pozorite, cirkus i druge izvoake umetnosti);
ovinizam; ekstremni oblik nacionalizma koji ispokjava otvorenu mrnju prema drugima;
trajk; prekid rada kao vid radnikog protesta (najee organizovaog) protiv poslodavaca
(privatnih preduzetnika ili drave) u cilju promocije ili zatite svojih interesa;
treber; nekreativni znalac, bubalica; karijerista; onaj koji uz velike napore uspeva da
neto naui i to bez razumevanja;

und; bezvredna "umetnika" ostvarenja (otpaci), najee u literaturi ("krimii",

"ljubii" isl.), novokomponovanoj muzici, arhitekturi itd.;

tabu; nepisano drutveno pravilo zabrane raspravljanja o odreenim pitanjima;
tacitno znanje; preutno, tiho, nemo znanje koje se ne moe eksplicitno izraziti, ali se
osea i primenjuje; unutranje iskustvo i mudrost;
tajkuni; novi sloj bogataa nastao iz reda finansijskih i industrijskih preduzetnika i
menadera,
taksonomija; sistematika; klasifikacija pojava prema zajednikim osobinama; -
tantra; ezoterino uenje hinduizma na posebno odabranim tekstovima;
taoizam; dalekoistona etika religija slina konfuijanizmu s tim da stavlja poseban
naglasak na meditaciju i nenasilje;
targetiranje; odreivanje ciljnih grupa, npr. biraa od kojih se oekuje podrka;
tautologija; stilska figura nepotrebnog gomilanja rei istog znaenja;
tehnika inteligencija; deo inteligencije koji se bavi prirodnim i tehnikim naukama;
tehnika; vetina odnosno umee ili sposobnost oveka da ostvari svoju svrhu; nain
obavljanja neke praktine delatnosti; skup alata i maina kojima se ovek slui u nekoj
praktinoj delatnosti;
tehnofobija; strah od tehnike i tehnologije, izazvan najvie zbog bojazni od gubitka
radnog mesta, zbog nespremnosti da se ue nove vetine itd.;
tehnokratija; vladavina strunjaka, odnosno sloj ljudi koji vladaju pomou tehnike; ljudi
koji veruju u vladavinu pomou tehnike;
tehnolatrija; idolopoklonstvo prema tehnologiji i verovanje u njenu tobonju svemo i
superiornost;
tehnologija; primena znanja u praktine svrhe; nain kako i ime (kojim sredstvima) se
mogu obaviti neki proizvodni i drugi zadaci;
tehnoloki determinizam; shvatanje daje sve ili barem najveim delom u drutvu i
njegovom kretanju odreeno tehniko-tehnolokim faktorom;
tehnoloki optimizam; nekritiko oduevljavanje tehnologijom i verovanje da se njome
mogu resiti svi drutveni problemi;
tehnoloki skepticizam; sumnja, strah i odbojnost prema tehnologiji videi u njoj samo
opasnost za ljudsko zdravlje, slobodu i opstanak;
 59
teizam; vera u bogove;
tejlorizam; sistem "naunog upravljanja proizvodnjom", nazvan po amerikom inenjeru
F. Tejloru, koji se zasniva na detaljnom ralanjavanju procesa rada na najjednostavnije
operacije u cilju podizanja produktivnosti rada; teleologija; uenje o celishodnosti i
svrhovitosti, odnosno smislu ljudske prakse;
telekomjuteri; zaposleni na daljinu (kod kue) koji su povezani sa svojim nadreenima
pomou kompjutera, telefona, faksa itd.;
teokratija; oblik dravnog ureenja u kojem se politika vlast opravdava
navodnom povezanou s Bogom u ije se ime vlada; savremeni primeri su
vladavina Dalaj Lame na Tibetu, pape u Vatikanu, mule u Avganistanu i neke islamske
monarhije;
teologija; bogoslovlje; uenje o Bogu; sistem uenja hrianske crkve ili nekog
njenog dela (pravoslavna teologija; katolika teologija itd.);
teorija; apstraktno razmiljanje, pretpostavka; uopteno znanje o nekoj pojavi;
teorija etiketiranja; shvatanje da pojedinci oznaeni kao devijantni sebe poinju
doivljavati kao devijantne osobe te se konano zaista tako ponu i ponaati;
teorija konvergencije; tehnokratsko shvatanje da savremeni drutveni, posebno
tehnoloki, razvoj vodi neizbenom susretanju razliitih drutvenih sistema koji
imaju iste i ciljeve (razvoj, progres) i sredstva (savremenu tehnologiju) ;
teozofija; mistino uenje o spoznaji Boga neposrednim duhovnim opaanjem, intuicijom
i natprirodnim otkrovenjima;
terorizam; upotreba nasilja za postizanje politikih ciljeva; postoji individualni, grupni i
dravni terorizam;
tim; grupa u kojoj lanovi intenzivno sarauju i koodiniraju svoje delovanje na bazi
jakog oseaja zajednike misije i odgovornosti za postizanje cilja;
tipologija; nauno istraivanjemeusobnih odnosa karakternih i fizikih osobina
pojedinaca;
tiranija; okrutnost, nasilje, zlostavljanje; okrutna diktatorska vladavina;
TNK; transnacionalne korporacije, odnosno velika preduzea koja posluju na globalnom
tritu radi sticanja globalnog profita;
tolerancija; trpeljivost, neagresivnost; odnos u kome neko u potpunosti prihvata dr ugog
i njegove drugaije osobine i ponaanje;
tortura; iznuivanje iskaza primenom nasilja, odnosno psihikog i fizikog
maltretiranja;
totalitarizam; tip politikog poretka u kojem drava tei potpunoj kontroli svih
elemenata drutvene strukture i celokupan nadzor svih vidova drutvenog ivota;
totalitet; sveukupnost individualnih i drutveih pojava, odnosno celina drutva u svakom
posmatranom trenutku;
totalne institucije; formalne institucije (npr. zatvori) koje imaju cilj da resocijalizuju
pojedince;
tradicija; predanje; prenoenje znanja, obiaja itd. s generacije na generaciju;
transhumanisti; nova verska sekta koja tei stvaranju tzv. postbiolokogoveka,
kiborga, dostizanja besmrtnosti pomou zamrzavanja i genskom manipulacijom;
transseksuaici; pripadnici jednog pola koji se oseaju kao da pripadaju drugom polu;
tranzicija; proces prelaenja iz jednog stanja u drugo; uobiajen naziv za
svekoliku transformaciju tzv. postsocijalistikih zemalja Istone i Centralne
Evrope;
tree doba; pozno ivotno doba u kojem su ljudi osloboeni radnih i roditeljskih
obaveza; starost koja se sve vie produuje i u kojoj treba pronai nove vrste
neobaveznog angaovanja;
trei svet; manje razvijene zemlje ("zemlje u razvoju", mada se sve zemlje stalno
razvijaju) u kojima ivi najvei deo svetskog stanovnitva (Kina, Indija,
Indonezija, Pakistan, Brazil, Meksiko, Nigerija itd.);
trend; tendencija ili odreena pravilnost u odvijanju pojava, pri emu mogu ali ne moraju
biti dovoljno poznati uzroci takvom kretanju, odnosno moguem odstupanju;
triangulacija; korienje vie istraivakih metoda radi dobijanja to pouzdanijih
empirijskih saznanja;
tribalizam; svest o plemenskom ili zaviajnom pripadanju i potreba za
okupljanjem na plemenskoj osnovi; vid socijalne i kulturne iskljuivosti i
zatvaranja;
trijada; trolana drutvena grupa;
trite; sistem veza i odnosa izmeu prodavaa (ponude) i kupaca (tranje) koji je
bezpersonalan i nikad ne deluje spontano; drutvo (drava) nuno mora regulisati trite
jer ono ne moe biti niti dovoljno efikasno niti pravedno;

turboglobalizacija; neprihvatljivo forsirano ubrzavanje globalizacije sa ciljem da se

itav svet to pre uini stoje mogue slinijim;

U
unijatizacija; irenje uticaja katolike crkve meu pravoslavcima i pokuaj stvaranja
crkvenog jedinstva pod rimskim papom;
unitarizam; koncepcija jedinstvene drave na tetu autonomije ili svojstvenosti drava
koje se ujedinjuju;
univerzum; vasiona, kosmos, svemir; ukupnost svega to postoji;
upravljanje (menadment); proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole
razliitih poslova radi postizanja eljenih ciljeva;
uravnilovka; sistem izjednaavanja plata nezavisno od obima i kvaliteta obavljenog
posla;
urbanizacija; proces irenja gradova i porasta gradskog stanovnitva i nastanka urbanog
naina ivota;
umreavanje organizacija; povezivanje organizacija (naroito poslovnih:preduzea,
banaka itd.) putem elektronskih medija ime postaju globalno prisutne i sve otvorenije;
ustav; najvii pravni akt neke zemlja; zakon nad svim zakonima;
utilitarizam; shvatanje (filozofsko i nauno) daje vredno initi samo ono to
donosi korist i to zadovoljava gole line ili grupne interese;
utopija; idealna zamiljena zajednica u kojoj vladaju savreni drutveni odnosi,
blagostanje i srea;
uvrijerizam; shvatanje da su samo radnici u stanju da rukovode radnikim
pokretom to predstavlja "radniko sektatvo" i svoenje radnika samo na tzv.
plave ovratnike, odnosno fizike radnike;
uzorak; deo ispitivane populacije koji treba da reprezentuje sva bitna obeleja te
populacije;
uzronost (kauzalitet); uzroni uticaj jednog inioca na drugi; razlozi zbog kojih
pojedinci neto ine, bilo da su unutranjeg (li nog) ili spoljanjeg (okruenje)
porekla;

V
varijabla; svaka veliina ija vrednost se menja, varira;
vaspitanje; proces svesnog prenoenja kulture, posebno od starijih na mlae, koji se
ostvaruje najpre i najvie u porodici, a zatim i u drugim drutvenim grupama kao
to su kola, prijateljstvo, razne organizacije itd. (sekundama socijalizacija);
veb (www: world wide web); najpoznatija internet mrea kojom se korisnici kreu putem
posebnog softvera (pretraivaa, engl. browser) u cilju nalaenja nekog od vi e milijardi
veb-sajtova, odnosno elektronskih stranica sa grafikim, video ili tonskim zapisima;
veinska vlada; vlada koju ini jedna partija ili koalicija partija koja ima veinu mesta u
parlamentu;
vera; religija; verovanje kao takvo, nezavisno od injenica, znanja dokaza itd.;
verterizam; preterana romantinost i sentimentalnost sa primesama patetike;
vertikalna mobilnost; uzlazno ili silazno pomeranje ljudi u stratifikacijskom sistemu
koji ima hijerarhijsku strukturu;
vesternizacija; proces irenja zapadne kulture i zapadnjakog uticaja na ostatak sveta,
ponajvie kanalima masmedijske komunikacije (televizija, film, internet);
viktimizacija; proces u kojem neko postaje rtva zloina; kriminalizacija;
viktimologija; nauka o rtvama rata i drugih drutvenih nesrea;
virtualna realnost (virtualnost, VR); nepostojei trodimenzionalni svetsimuliranog
dogaanja u kojem se stvaraju isti informacijski prostori i konstrukcije "vetake
okoline";
vizija; dalekosena zamisao i slika o buduem eljenom razvoju dogaaja ili nekih
poduhvata;