Lazar Paanovi

Uro Kradinac
Marko edovi
 1

KLUB PUTNIKA
BANT
USTAN Atlas jednog putovanja

Lazar Paanovi Uro Kradinac Marko edovi

Predgovor

Zime 2009/10. putovali smo po Afri-

ci. Poseivali smo ljude koje smo
pronalazili na internetu, preko sajtova
na kojima moete ponuditi besplatan
smetaj putnicima. Takvi susreti obi-
no se zavre nemutim pozdravom,
retko trajnim prijateljstvom, a ponekad
odlutaju u pravcima toliko udnim da
ih niko nije mogao predvideti.

Usput smo pisali blog na sajtu Kluba

putnika. Potom smo pet godina pre-
kopavali po tom blogu, po beleka-
ma i seanjima. Ekshumirali smo ih
i prouavali, deifrovali, obeleavali
5
i mapirali, kao iskopine. Tako je na-
stala ova knjiga.

Dok smo je pravili, svet je nastavio

da se menja. Sudan se rascepio na dve
drave. U robnoj kui Vestgejt u Najro-
biju izvren je pokolj. Rat se vratio u
Gomu. U Egiptu je uvedena vojna dik-
tatura. Sirija je potonula u rat.

Ni protagonisti knjige nisu svi tamo

gde smo ih ostavili. Neki su otpu-
tovali u druge zemlje, a neki mnogo
dalje.
6
To su ljudi sa granice, duhovne i fizike, sa crne i krvave linije koja je usled
nekog tekog i apsurdnog nesporazuma potegnuta izmeu ljudi, bojih
stvorenja, izmeu kojih ne treba i ne sme da bude granice. To je ona ivica
izmeu mora i kopna, osuena na veiti pokret i nemir. To je trei svet u koji
se sleglo sve prokletstvo usled podeljenosti zemlje na dva sveta.

Andri

Jer a to je mislim osnovna poruka sastavljaa Enciklopedije nikad se nita

ne ponavlja u istoriji ljudskih bia, sve to se na prvi pogled ini da je isto jed-
va da je slino; svaki je ovek zvezda za sebe, sve se dogaa uvek i nikad, sve
se ponavlja beskrajno i neponovljivo. (Stoga sastavljai Enciklopedije mr-
tvih, tog velianstvenog spomenika razliitosti, insistiraju na pojedinanom,
zato im je svako ljudsko stvorenje svetinja.) 7

Ki

Uvek mi je pred oima slika mog prvog nonog leta u Argentini. Tamna
no u kojoj, kao zvezde, svetlucaju retke svetiljke u ravnici. U tom okea-
nu tmine, svaka gori kao ia svesti. Tamo neko ita, ili razmilja, ili se
poverava. Neko ispituje prostor, rauna udaljenost Andromede. Neki se
vole. Ovde i onde, svetle te varnice u polju, i neto trae. A meu tim
ivim zvezdama, koliko je zatvorenih prozora, koliko ugaslih svetiljki,
koliko usnulih ljudi? Trebalo bi otii do njih. Stupiti u dodir sa tim
svetiljkama koje sijaju po polju.

Egziperi
 Ova se knjiga moe itati na vie
8
naina:
 Linearno,
kako se inae itaju knjige.

Kartografski,
gledanjem mape i biranjem pria.
Slovo L, M ili U oznaava deo koji
pie Lazar, Marko ili Uro.
9

Pomou interneta,
preko linkova, geografskih koordinata
i QR-kodova. Pri runom unoenju
koordinata u pretraiva Google
mape, odaberite satelitski snimak.
10
I 11
 613. decembar

1L

Niija zemlja. Trepnuvi farovima, autobus pree granicu i stane. Dok gle-
dam u susneicu i mrak, napetost popusti a uzbuenje umine. Putovanje je
poelo; kao da ga tek sada mogu osetiti ulima. Kad sam bio klinac, seam se,
napisao sam priu o oveku koji nema ula ali osea strane sveta. I taj ovek
bez ula polazi na put pratei linije Zemljine magnetne sile, koje ga vode kao
tanki, konasti dodiri na koi.
Prene me tresak. Zauka, kao banda glodara. Uro rea svoje stvari po
seditima, protresajui svaku kesu. Sitniji predmeti ispadaju i bee po podu.
Hou da spavam promrmljam. Zato me ne pusti da spavam?
Ne mogu da je naem on nastavi da kopa po rancu.
ta ne moe da nae?
Papriku.
13
Voza i kondukter dremaju. Nas dvojica smo jedini putnici. Iza je Srbija,
ispred Bugarska. Ne nasedaj, pomislim i zamurim. ukanje postane ner-
voznije.
Kakvu papriku?
utu!
Zato ima papriku?
Pa zar ne idemo u Afriku? Da sadimo papriku. Znate, onu utu, finu ali
ljutu!
Sluaj pokuam nedeljama nisam spavao.
Spavae. Ovo je vano. Ako sam je zaboravio...
A kakva je to peteljka?
Uro me tupo pogleda, opipa dep na koulji i iz njega izvue tanku uka-
stu papriku. Zevnem i zavalim se u sedite. Decembarska no rastri se po
brdima, eui trbuh o niiju zemlju.
 2U

Spustim papriku na dno ranca i potrpam vree, odeu, knjige i konzerve.

Motor zabrunda, trepne maije oko rampe. Zastave potonu u bu balkanske
noi. Srpska i bugarska trobojka: crvena, plava, zelena i bela; zlatni lavovi i
vizantijski dvoglav.
Odakle? pita me kondukter Ararat tursa. goljavko klempavih uiju,
pripitog glasa i udnog naglaska.
Panevo kaem.
Dokle?
Dokle stignemo.
Zovem se Murat nasmeje se, krezubo i napadno, i sedne do mene.
Zovi me Muki.
Odakle si, Muki?
Ej, brate moj uzdahne on odakle nisam. Rodio se u Makedonija, u
edno selo kod Bitola. A onda me dunuo vetar i odneo... Hrvatistan, Srbistan...
Cela Juga, brate, svud sam tu ja iveo. Teo je mene ivot razvue usne u
kez. I u tvoje Panevo, onaj otel Tami i ona stanica, crkvica... Seam se ko
14
jue. Deset godina sam ti iveo u Zrenjanin. Slastiar. Ih... Ubav poso. Ima
krevet promrlja rasejano, pogleda moju poderanu odeu. A ti? Dirini?
Pa... zastanem. Raduckam, tu i tamo.
Kaplje kinta?
Kako kad.
A ene? namigne.
Isto smandrljam odgovor. Niz koprenu noi promiu parlozi i velike
nedovrene kue.
Bira, brate moj pogleda me prekorno. Vidi ti se da bira. A ene ne
sme da bira! Nego, sluaj on mi se unese u lice daj reci de idete.
Zatvorim oi. Seanja se zavrte kao zootrop, valjak sa crteima i prorezima
koji, dok se obre, stvara iluziju pokretnih slika. Niu se kole, knjige, po-
ljupci i letovanja: ivot izmeu jasnih, pravih linija. Odjednom, mehanizam
zateka, prosvira, rafovi podivljaju. uje se Lazarev glas: Je l bi iao u...
U Afriku kaem.
Gde? Murat se uozbilji.
Odgega se do mini-bara. Nalije aicu i srui je naiskap.
Sluaj me dobro obrie usta rukavom. Moj matori je bio dole. UN,
pedessedme, Suecka kriza. Jugosloveni dali veinu trupa. Sav se sjebo posle
toga. Poo da pije, najurili ga s posla. Ko da je ejtan u njega uo. Zglajzo
ovek naisto.
Zato?
Nikad nije reko. Posle smo saznali da je njegova vojna misija trajala es
meseci, a on je osto dve i po godine. ta je radio tamo? Neki to su sluili s
njim su priali bolesne prie, da je bio gerilac u Kongu, da je preoto enu
nekom ratnom krimosu, da ima decu dole, da je krijumario ljude i slo-
novau... Ja mislim da je on tamo neto vido, il da je neto radio. U Africi ne
ive ljudoderi, govorio je, Afrika je ljudoder. Il su njemu neto uradili. Vra-
tio se bez dva prsta! Doe pijan pa budi mene i brata, zakunite mi se da nikad
neete ii dole. Jednom je udario staru kad ga je terala da joj ispria. Afrika
dere ljude. To je jedini put da ju je udario.
Murat ispije jo jednu, pa jo jednu. Na brdu u daljini, obmotan debelim
mrakom, svetli plavi krst.
Proe jo par stotina kilometara, Kalugerovo, Vojvodinovo, Plovdiv, Prvo-
maj, Svilengrad, jo dva peata, jo dve zastave, Jedrene, Istanbul. Kroz pro-
zor se zacere polumeseci: jedan sa crvenog platna, drugi sa crnog neba. Po
15
Bosforu tee ulje, nafta, jutro, toplota koja sluti leto. Mlado leto, kada sam
uio slova, sluao tatine izmiljene pesme i po ceo bogovetni dan crtao Sunev
sistem, biljke, kamenje, zvezde, stripske table u jednu veliku bordo svesku
rapavih korica. Dodir mamine tane i jelove kore.
Pitaju me ta radim. Pravim enciklopediju. ega?
Svega.

3M

Sedim za kompjuterom, u istanbulskom stanu moje poznanice Fatme.

Dovravam instalaciju bloga koji u pisati jer su me ucenili. Putovanje nije
zabava. Ako idemo, ima da se radi. Molio sam ih da ja ne piem, to mi je no-
na mora jo od osnovne kole, ali badava.
Marko? Fatma mi se nagne preko ramena. Klub putnika proita.
ta je to? Posao?
Ne kaem. Da. Ne znam.
Kakav je to klub?
 U ekranu vidim njeno lice. Otar nos i crne oi.
To je... To smo mi. Lunjamo svetom. Razgovaramo, traimo, piemo...
Hoe pisati o Africi?
Morau kaem i raspalim enter. Prokleti sistem za komentare i dalje ne
radi. Najbolje bi bilo da tako i ostane.
Zato idete tamo?
U mislima se vratim godinu dana unazad. Sedim, programiram, iskoi
Lazarev prozori za et: Ej, oe u Afriku?
Zato ba tamo? pita Fatma.
Jer o Africi najmanje znamo setim se kako mi se srce uzlupalo. Da li je
opasno? Kolko e kotati? Ranac je i tako uvek spakovan, jer ne ivim nigde.
Polako otkucam: Moda.
Fatmina maka se zavue ispod stola i pone da mi se tare o nogavicu.
Novi mejl od Uroa.
Stigao u Istanbul? Mi smo tu. Sastanak na Otogaru u deset. Odmah kree-
mo za Damask. Nadam se da si poneo mree za komarce. ta je sa blogom?
Komentari i dalje ne rade.

16

4M

Autobus juri ka Siriji. Izmit, Bolu, Ankara, Aksaraj, Adana, Iskenderun.

Ova dvojica su konano zaspala. Prvo su me kinjili to nisam na vreme pri-
premio blog, a zatim to sam zaboravio da ponesem mapu. Onda su se svaa-
li oko toga koliko emo se zadrati u Damasku. Uro hoe da ostanemo par
dana, Lazar bi odmah dalje. Jebe mi se za Damask, znam ga napamet. Potom
su satima uvreeno utali. itavo putovanje dogovoreno je kroz beskrajnu
prepisku na internetu. Videli smo se svega nekoliko puta. Znam li uopte s
kim putujem?
33.5116, 36.3066

Hataj, sirijska granica.

Nizije prelaze u pustinje. Alepo, Sarakib, Hama, Homs, inar, pokoje
suvo stablo. U Damask stiemo u sumrak, izmrcvareni posle trideset sati puta.
Spavamo u odrpanom motelu, dok nas ne probudi topao zimski dan.
Assalamu alejkum pognem se pred uvarom na ulazu u damiju Uma-
jada. Na staklu pie: Za muslimane besplatno.
Hriani? sumnjiavo nas odmeri.
 Ne, ne. Mi smo... muslimani.
uvar pokae da proemo. Uro uri jer hoe sve da vidi, Lazar je besan
jer emo izgubiti ceo dan. Vodi nas preicama kroz stari grad, kroz budake,
zna svaki oak, poneko mu se javi na arapskom, koliko je puta ve bio ovde?
U sumrak, premoreni od hodanja, sedamo u autobus za Jordan. Putaju
nam film: amerika plavua dolazi u egipatsku firmu i svi mukarci pokuava-
ju da je osvoje, ali to se svaki put zavri spoticanjem i smenim padovima.
Putnici se kidaju od smeha. I taman kad izgleda da e ef uspeti da je odvue
u krevet, zaustavljamo se i televizor se gasi.
Graniar peatira pasoe. Sa osvetljenih panoa, sirijski predsednik Asad i
jordanski kralj Abdulah odmeravaju se preko niije zemlje.
Presedamo u Amanu. Bus je takav da odmah poelim napolje. Pod se lepi,
ledeni vazduh struji po nogama, lica putnika gube se u duvanskom dimu.
Trete narodnjaci. Setim se svih onih godina klackanja izmeu Luana i Beo-
grada, sa teglom ajvara i knjigom iz diferencijalnog rauna.
Je li Uro pogleda pripite mladie u aragama je l ovi nas zovu?
On se pridrui gospodi na zadnjim seditima. Doekaju ga ovacijama i
radosnim urlanjem.
17
Vidi kae Lazar kad misli na putovanje, nikad ne misli na ovo.
Smrad, kreteni, larma...
Meni prija kaem. Volim da osetim put.
Izvadim jaknu i omotam je oko nogu. Autobusi su svuda isti. Jedina razlika
je u tome to neki vozai pokuavaju da te ubiju hlaenjem, a neki grejanjem.
I za to si kaem ti kriv.
Zato ja?
Ranije nisam putovao. Ono kad te siromatvo koi u svemu. Onda sam
naao sajt, itao gde ste vi sve ili i pomislio ovee, to! Nisam mogao da
zaspim. Uzeo sam neki stari ranac i odstopirao za Istanbul...
I, ta ima od toga?
Kako da sedim mirno, kod tolke planete? Nego, kako si rekao da se zove
ona najjunija taka Afrike? Rt...
Agulhas kae Lazar. Igleni rt, u Junoj Africi. Taka u kojoj se spaja-
ju Indijski i Atlantski okean.
Misli da emo uspeti?
U Kuranu pie: Sve u ii dok ne stignem do mesta gde se sastaju dva
mora, ili u dugo, dugo ii.
 Sa zadnjeg sedita ujem Uroa kako gnjavi jordanske probisvete na svojoj
linoj verziji arapskog, pokupljenoj iz audio-vodia.
Ja... prijatelj. .... Ti prijatelj? Ja... student. ... Ti
student?
Razroki rmpalija sa oiljkom preko nosa grli ga i brunda, uz prskanje plju-
vakom.
Ja... putnik ne odustaje Uro. ... . Ide Akaba. Ja i ti... prijatelj?
Tri momka se uhvate pod ruku i zaigraju kolo izmeu sedita. Rmpalija
mae korom od banane kao svadbarskom maramicom. Uro tapanjem daje
ritam. Lazar se mrti i guna, ti sigurno nee moi sa mnom izdrati.
ta? pitam.
Kuran kae iz iste one sure.

5U

Ostavivi ruksake u najprljavijem hotelu u gradu, etamo kroz sredite

Akabe: staklene zgrade, palmoredi, ture za ronjenje u Crvenom moru. Zbog
18
Lazareve bandoglavosti nisam estito video ni Istanbul ni Damask. Zagledam
minarete i zidove, kamenu ipku i zakuastu islamsku geometriju, mustre
koje pripovedaju. Zamiljam algoritme po kojima se pletu oblici i linije: El
Horezmijeva igra piksela.
U restoranu na obali doekuje nas poznanik sa interneta, Piter, Ameri-
kanac. Sunce boji plau u bakarno. Jordan, Izrael, Egipat i Saudijska Arabija
diu svoja gola brda oko zaliva, zapliui granice u vor. Piter podigne kriglu.
. Podiana ria brada, firmirana koulja, teksas jakna. Bavi se
filmom, fotografijom i video-instalacijama.
Momci kae Piter jeste videli zastavu?
Na stubu visokom preko sto metara vijori se, usporeno i mokro, divovska
zastava Arapskog ustanka, velika kao koarkaki teren. Crveni trougao i
crno-zeleno-bela trobojka.
Peti najvii jarbol na svetu Piter se cinino osmehne. Posle Tadiki-
stana, Azerbejdana, Severne Koreje i Turkmenistana.
Kao neko fantastino stvorenje kaem. ilim iz Aladina.
Ovde su kae Piter strogim, profesorskim tonom simboli ivi.
Na utianom crno-belom televizoru ide kabare iz pedesetih. Dopire dreka
napadnih trgovaca, smrad nakinurenih kamila za jahanje i slikanje. Iza resto-
rana, kroz lie palmi i turistiki mete, nazire se siva moderna zgrada.
Tamo radim. Trenutno je to jedina kola u itavom arapskom svetu koja
nudi master iz filma. Znate kako je nastala? Tadanji princ Jordana sadanji
kralj avionom je vozio Spilberga u Petru, na snimanje Indijane Donsa.
Kralj se oduevio. Hou arapske spilberge, kazao je, presavio tabak i otvorio
kolu. Tada sam bio svreni student Spilbergove akademije u Kaliforniji. Rek-
li su mi da se otvara mesto profesora reije, i eto. Sad ivim ovde Piter
cugne pivo. Sitne, ledene oi, pravougli obrazi, staloeni maniri: leerna poza
zadovoljnog, uspenog oveka. A vi, momci, i vi neto... ta ste ono studi-
rali?
Sva trojica informatiku kae Marko.
Lepo. Saputnici i kolege...
Ne ba kaem. Bavimo se razliitim stvarima.
U mejlu ste mi rekli da zajedno pravite neto, zar ne? Neki...
Blog kae Marko.
Da... Piskaranje po internetu, Afrika, putopisi... Ako sam dobro razumeo?
elimo da razgovaramo sa ljudima kae Lazar.
19
Zvui kao dobar izgovor za provod. A zato beleite?
Ljudi kod kue kaem malo znaju o tom delu sveta. Hoemo da ispri-
amo.
Lepo... Pod uslovom da ita shvatite.
Misli da neemo?
Piter skupi oi u dve take i ozbiljno nas pogleda.
Vi stvarno mislite da je to tako lako? To je jedan sasvim drugi svet. ak
i da oni ele neto da podele sa vama, da li je takvo deljenje uopte mogue?
on nas pogleda kao ake. Neete se razumeti. Naii ete na jaz.
Zamislim kako se prazna mapa Afrike puni starom kartografskom uobra-
ziljom: adajama i morskim karakondulama, psoglavim narodima, gradovi-
ma slepaca komarima Muratovog oca a s ivice ravne Zemlje okean poni-
re u bezdan.
Ti, ovde kaem oprezno ne uspeva da premosti...
Slabo. Svaki pokuaj stvara probleme. Studenti mahom dolaze iz konzer-
vativnih porodica. Plae se da kau ta ih mui. Kao da u njima postoji dubo-
ka gria savesti, strah od okoline, strah od...
Autocenzura?
 Ili to, ili suprotno.
Kako?
Na primer, Iranci. Kada ih primimo u kolu, budu presreni. Dolaze iz
zatvorene zemlje i u svom prvom filmu ele sve. U jednom scenariju, seam
se, bio je kadar sa hiljadu vibratora.
Setim se kako smo malopre skenirali crtee i prekucali beleke u inter-
net-prvarnici. Bila je puna deaka, mladia, mravih i bubuljiavih. Gledali
su porno sajtove, a jedan se, tobo diskretno, dodirivao izmeu butina.
Meutim nastavi Piter pravi problem nastaje kada u filmu hoe da
prikau Boga. Svata su pokuavali. Kao osobu bez lica nije prolo. Kao
svetlost nije prolo. Kao tamu nije prolo. Na kraju, samo kao glas opet
nije prolo.
Zato im je toliko stalo do toga?
Ili ele da kritikuju dogmu, ili im je prosto vano, ili... ili moda ni ja ne
razumem pogleda nas pobedniki. O tome vam govorim.
Ali kaem sad ispada da...
Boga ne smeju da prikau. I taka.
Zar umetnost ne moe da...
20
Ubije?
utimo. Kraj plae se pue nargile i iri miris ruinog duvana. Poput
brodolomnica, devojke se vuku kroz pliak u haljinama dugih rukava.
Nekoliko siromanih porodica piknikuje: deca sa Suner Bobovim kapama,
oevi u farmerkama, a majke obmotane crnim adorima, od temena do tla.
Vidite, momci nastavi Piter pre godinu dana sam upoznao jednu
devojku. Radila je u naoj koli. Pozvala me na ruak kod svojih. A to vam je
ovde pipavo. Obiaji su strogi. Ne veruju strancima, posebno Amerikancima.
No, odem ja ipak i tako upoznam njenog oca.
Svidela ti se?
Ma ne Piter se namrti. Al mi se dopao otac. Ba sam takvog traio
za film. U to vreme sam snimao seriju kratkih filmova po savremenoj arapskoj
poeziji. Jedna pesma govori o bolesnom ocu: sin odlazi da pita Ciganku, be-
duinku-vraaru, ta mu zvezde proriu. Imam je ovde.
Piter otvori laptop i okrene ga ka nama.
 Lubenine prie

Januar. Sneg. Za lubenicama

Danima eznem.
Po tlu semenke da raspem,
Obred da obavim.
Nedelja, letnje popodne
Poglavica se okree severu
Sedam puta semenke da ispljune.
Zatim prstom vue krug
Kroz galaksiju semena.
Dve mogunosti,
Kae oev doktor.
Transplantacija,
Ili est meseci bola.
Napolju, pokazujem prodavca voa
Koji lepezom tera muve.
Otac kucne, pljesne,
A kada lubenicu na rame stavim,
Kae: Osam godina u Americi,
A lubenicu nosi ko seljak. 21

Ko pola svoje senke visoka

Seoska arobnica gleda
Poglaviin ispljuvak.
Predvia uspeh etve,
Mogunost sue,
Koji e sinovi
ije erke oeniti,
I koji starci
Nee ozdraviti.
Lubenicu seem na kocke,
Jagoda-crvene al suve,
Skoro gorke.
Posle treeg zalogaja,
Ocu ispada viljuka.
On gleda kroz prozor.
Ostatak dana
Provodi u krevetu.

(Kaled Mataua)
 Odluim da snimim film po Matauinoj pesmi, a devojinog oca uzmem
za glavnog naturika. Sve se poklopilo. Devojka pristane. Porodica se sloi.
Snimanje savreno! U jednoj sceni, otac ispusti viljuku iz ruke i ona zvonko
padne na pod... Sve po scenariju. Vikao sam starom: Kalji! Kalji! I on je
kaljao kao da mu se grlo cepa. Savrena scena. Dobili smo film Piter se
osmehne. Zatim se uozbilji, kao deak koji glumi da je povreen.
I, ta se desilo?
Ljudi ovde... nisu kao mi. Prolo je par festivala i ja sam zaboravio na
devojku i oca. Iznenada, tek tako, doe do mene vest: Otac je umro.
Nalet vetra pojuri zastavu po nebu. Shvatim da je odavno no.
A dok si snimao pitam paljivo nisi znao da je bolestan?
Ne seam se kae Piter. Zar to ita menja?
Je l porodica videla film?
Devojka je traila da vidi. To je jedini snimak starog, njegova poslednja
slika.
I, ta je rekla?
Nisam joj dao. I dalje trai, a ja smiljam izgovore i odlaem...
Zato?
22
Mislie da sam ja kriv. Da sam ga ubio. Vikao sam mu: Kalji! Kalji! I
on je kaljao. Sve se vidi... I viljuka, kako mu ispada...
Piter se zavali u stolicu. Udahne duboko i pogleda nas kao profesor studen-
te, preko amfiteatra, sa uzdignute katedre.
Jaz, momci. Provalija. to je nama fikcija, simbol, njima je... smrt.

6L

Piter nas vozi do luke. Crveno more crni se kao tu. Preko je Egipat. Cari-
nik udari peat i mahne rukom da proemo dalje, u trbuh belog broda sa nat-
pisom eherezada.
Prostor za putnike podsea na svadbarsku atru pred svitanje: usnule po-
rodice presamiene preko stolova, iskrivljene preko stolica, opruene na
podu. Promaja se uvlai u tkiva. Umotavamo se u jakne, nametamo ruksake
za uzglavlje i leemo na itison. San se prikrade, onjui me, i ode.
Popnem se na palubu i nagnem nad crnu provaliju. Moda je trebalo da
poem sam? Dogovorili smo se da e Marko kupiti detaljne mape celog kon-
tinenta. Jebiga, zaboravio sam. Uro je poneo samo mape zvezdanog neba.
Juno nebo je sasvim drugaije, te zvezde nikad nismo videli! Ve mi ih je
dosta, a nismo estito ni krenuli.
Afrika kae glas iza mene.
Jo malo kaem.
Tamo Uro zabode kaiprst u mrak. Odande smo svi doli... Sve je
kao u onom stripu.
Kakvom stripu?
to sam ga pravio u detinjstvu. Sve se ovo ve desilo i nacrtano je tamo.
ta se ve desilo?
Brodska sirena zatrubi dugo i snano. Uro se zablene u istok, u arabljan-
sku prugu jutra, uzdrhtao od naivnog dejeg iekivanja. Zato je poao na
put? ta oekuje? Donja usna trajekta padne preko egipatske obale.
Pospani, teturamo se seoskim ulicama Nuvejbe, dok ne nabasamo na auto-
bus sa natpisom Kairo. Sedita zacvile, iz radija zavriti pevaljka a kraj nas
ponu da se smenjuju crne koze, ubre, breuljci uta i oerupane palme, da
bi na kraju ostala samo sinusoida dalekovoda nad pustinjom, koja hipnotie u
san. ovek bez ula, iz moje deake prie, veruje da ivi unutar opne koja ga
23
celog obavija, i da zato ne vidi, ne uje i ne osea dodir. U jednom trenutku
nasluti da izvan opne postoje druga bia, i bezuspeno pokuava da pusti glas,
bilo kakav zvuk...
Glas kae Marko. To nisam razumeo.
iji glas? trgnem se iz dremea.
Muhamedov. Na domain u Kairu. to opet ne slua? To to je napisao

28.9712, 34.6663
o sebi, u svom profilu. itavo jutro lupam glavu...
ta je napisao?
Pola ivota, jedno ludilo, dva glasa.
Marko uuti i zamisli se, a Uro otvori belenicu i plaljivo se zagleda u
prazne stranice. Kraj prozora se talasa narandasta dina raspoluena crnom
linijom senke.
24
II 25
26
 1318. decembar

1L

Iao sam od vrata do vrata kae Muhamed i kucao. Dobar dan, da

niste moda vi? I gledam oi. Kad lae, oi drhte.
Nategnem iz flae. Muzgava ogledala kafane Hurija, Sloboda, sjaje iz
polumraka. Dan se rastapa u veernjem amoru, u duvanskoj magli. Kad
zamurim, vidim kako linija peska prelazi u sumorna kairska predgraa.
Ubie me kae zamiljeno. Kad izbije neko sranje, prvo e po mene
doi. E tu e se zajebati, jer on iskolai oi ja ih ekam.
Zato su ti isekli gume?
Muhamed odmahne glavom, stolica zakripi. mirkam od umora. Mogao
sam da ostanem sa Uroem i Markom, usnulim na podu njegovog stana, ali ni-
sam hteo da propustim priliku da ga upoznam nasamo, bez upadica i glupih pi-
tanja. Ogroman, gojazan, volovski glavat, Muhamed izgleda kao da se nepresta-
27
no rasipa i samo se velikim naporom volje dri na okupu. Ima dva glasa: jedan
dubok, drugi visok i piskutljiv, koji se smenjuju, nekad u pola reenice. Za-
tvorim oi, on se udvoji; otvorim, opet je jedan.
Reci mi, Lazare, tamo kod vas Je l moe devojka da prespava kod
tebe?
to ne bi mogla?
Ovde ne moe. Smeta komijama. Stave ti cedulju u sandue: Molimo da
ne dovodite ene. Iskenjaju ti se na otira. Iseku ti gume. A kad im doe na
vrata, ili ih pritisne u liftu glas mu postane zloslutno dubok cvile ko tenad!
Dok pria o tome, postaje sve nervozniji, sve benji. Vrti se u stolici, bez-
broj puta nameta kragnu koulje, mrti se, provlai prste kroz kosu, trai
neto po depovima. Obraz se trza a krupne dlakave ake steu se kao da ne-
koga dave.
ime se bavi, Muhamede? pokuam da promenim temu.
Nemoj me zvati tako, mrzim to ime. Abadan, , tako me svi zovu. Pro-
gramer, propalitet i ve tri decenije stanovnik ove drave umobolnika.
Jesi razmiljao da ode?
Nije mogue otii. Klinci sanjare o emigraciji. Mrze Egipat, on im kao
 kriv. Kad mrzi svoju zemlju, to ti je kao da mrzi aleta ili kevu. I uopte, gde
je Egipat? Nisu ga ni videli. Kod beduina u pustinji i felaha u delti, u muzici,
maslinama, jeziku. ta tu ima da se
Abadan ustane u pola rei. U dva divovska koraka prie stolu za kojim sedi
nekoliko mladia. agor umukne. uje se samo njegovo brundanje i par
promucanih izvinjenja.
Eto on se vrati za sto, tresui se od besa. Rekao sam ti. Sad vidi i sam.
ta se desilo?
Mladii ustanu i pokunjeno izau iz kafane, bacajui uplaene poglede ka
nama. etvorica ih je i ne deluju slabano.
Desilo se to da su priali o meni. Priali su o glumcu.
Kakvom glumcu? I kako si mogao uti? Sedeli su na drugom kraju, uz
ovoliku buku
uo sam.

2U

Otvorim oi: crveno. Stara lampa boje nara treperi u kutu. Svud okolo lee
28
dopola raspakovani koferi, kutije, kamare knjiga, asopisi, odea, flae, stare
igrake, ramovi za slike, kaligrafija, kartonske maske. etam kroz hodnike,
prostorije se ponavljaju, kao u snu, neke su sasvim prazne, neke krcate, ko
moe da ivi na ovakvom mestu?
Prevelik ujem ga dok otvara vrata.
Plaa kiriju? pita Lazar.
Jok. Moj! Zaradio i kupio Muhamedov glas se produbi. Jo pre par
godina. Do tada sam iveo u Aleksandriji.
arape vise preko pranjavih slikovnica. istim ih akom: crtei slonova-
kuvara, slonia u keceljama, maora sa cigarilosima, dece u dinovskim ci-
pelama. Crtei areni i drhtavi, prosti, vrljavi, bolesno lepi.
iji su? zakoraim u sobu.
Ahmed Mohi el Din el Labad kae piskavim glasom. Egipatski ilu-
strator i karikaturista.
Dugo nisam video neto ovakvo.
Oboavao sam ga... kao dete. Majka mi je...
Zastane, pogled mu odluta. unem i razastrem slikovnice po ilimu.
Zajedno gledamo linije i boje.
 A vi? Ko su vai omiljeni?
Aj donesi onaj disk kae Lazar.
Pre puta smo kaem sastavili zbirku pesama, stripova, muzike, pria,
slika, animacija, filmova... Pokazau ti.
Izvadim DVD iz ranca i stavim ga u Abadanov laptop. Petriievi crtei,
Koraksove karikature, table panevakih stripadija, animacije Zagreb filma:
Gaparovieva Satiemania i Vukotiev Surogat. Trouglasti oveuljak pumpa
balone: ator, amac, enu, automobil. itav njegov ivot sastoji se od balona
raznih oblika. Onda se pojavi ekser i sve puca, ak i on sam.
Aleksandrija! zaskii Muhamed. To je bio moj ivot u Aleksandriji! Kua
trougao, fakultet kvadrat, autobus trapez, sunce krug! I onda, jedan ekser...
Marko ukljui muziku: Oila, Boris Kova, Nada Kneevi, Mostar Sev-
dah, Jarboli, Biniki, Zvonko, Arsen, Avdi, in, Vasilija, Himzo, Vlatko,
aban... Lazar prie prozoru i zazvidue u crno nebo. Abadan zamuri, tromo
se nasloni na zid. Uini mi se da je zaspao.
Mohi el Labad... kae ne otvarajui oi. Zna ta je rekao?
ta?
Kako je jo od detinjstva sakupljao predmete, trivijalne, besmislene ko-
29
jetarije, i kako tek sada, kao starac, shvata zato je to radio. Kada ih pogleda,
kae, vidi mapu svog sveta.
Rekao si kaem paljivo da ti je majka itala njegove...
Uila me je da volim lepo.
A otac?
Eh, otac... Zamisli: general u egipatskoj vojsci! Pleat, lep i gord. Svi su
ga se bojali. Jedan od onih... kamenih.
Majka ga je volela?
Volela ko boga. Volela sve dok nije izgubila... Sve dok nije poela da
razgovara sa stvarima. Sve dok je nismo...
Sobom se prolije solaa harmonike. Zamurim: stara dnevna soba i zimsko
limun-sunce. Mama, jo puna mlade, neozleene radosti, ita mi Knjigu o
dungli, Diznijeve prie za decu, Damba, Fantaziju, ita mi Atlas ivotinja i
Zmaj-Jovinu Riznicu, onu sa utim koricama. Prstom prelazim preko oblih
ilustracija Vladane Likar-Smiljani, tamo njiva, ovde sd, eno sunce, evo
hlad. Zato je nisam prebacio na DVD?
Otvorim oi. El Labadovi trouglovi, kvadrati i krivulje igraju svoje pijano
kolo: ruiasti slonovi na paradi.
 Crtez

Slonovi

30
 3M

Jutro. Promekoljim se na podu i dublje zavuem u vreu. Toplo. Nisam u

autobusu. Nikuda ne moram da idem. Osetim kako se vraam u san, tamo gde
sam stao.
Zna ta bi trebalo izmisliti? trgne me Uroev glas.
ta? pita Lazar.
Zamrziva koji ne zuji!
Tie malo, spavam
Zamrzivai nastavi Uro uvek zuje.
Ali u ovoj sobi nema
Spavam!
I ne govorim za ovde. Govorim uopteno. Konta? Koliko je nauka na-
predovala
Uro hoda i mlati rukama, Lazar prebira po Abadanovim knjigama. Narav-
no da su se odmah zgotivili, dvojica sociopata i izofrenini Egipanin sa
njukom serijskog ubice. Zato nismo otili u hostel?
Blog! kae Lazar.
31
... ta?
Danas sklapamo prvi lanak. Sedi i pii.
Dan provodimo za Abadanovim laptopom. Raspravljamo, prepiremo se,
kucamo. Kao da sam u kolskoj klupi, samo to nije zvonilo, treba predati
pismeni a ja imam svega par reenica za koje i sam vidim da su loe. Da zlo
bude vee, ovo nee itati ia Steva, nastavnik srpskog iz luanske osnovne,
nego nepoznati ljudi na internetu. Ono to itav ivot izbegava pre ili kasnije
klubputnika.org/r/s1
doe da te mui i sramoti. I bar da neemu slui...
Gotovo?
Valjda kaem. Sve smo sastavili. Tekstovi, crtei, fotke.
Komentari rade?
Bojim se da da.
Objavljuj.
Ruka mi zastane nad tastaturom. Da nisam pristao da blogujem, manijaci
me ne bi pustili da putujem sa njima. Zamislim Uroa kako igra kolo sa
delinkventima u jordanskom busu, a potom ga oni satima gaaju papirnim
kuglicama. Da li u podneti nekoliko meseci toga? I onda ovaj grmalj sa dva
glasa
 To je to udarim enter. Mislite da je okej?
Ne.

4L

Gutljaj viskija opri grlo, nahlaeno promajom na eherezadi i isueno

dimom u Huriji. Rekao sam da neu, ali Abadan je samo podigao obrve i nalio
au.
Alkohol zapiti on sa krpare , arapska re.
Toliko ih je kae Uro posebno u astronomiji i matematici. Algebra,
algoritam, azimut...
Bilo nekad.
Viski se braonkasto preliva u jakoj svetlosti sijalice. Blete zidovi i jasno
se ocrtava svaki detalj lica. Mobilni zazvoni, Abadan ga iskljui.
Halil kae mrzovoljno. Pomenuo sam da ete doi, i sad bi da vas
upozna. Ne ostavlja me na miru.
Zato se ne javi?
32
Sa malog laptopa, obli enski glas i izlomljena linija ritma zapliu se u
aru. Muhamed sedi po turski i staklasto nas gleda, dok mu ake polako cep-
kaju komad hartije.
Halil mi je drug iz detinjstva, iz Aleksandrije. Pametan, ita knjige, al
prso. Ozbiljno lud. Halucinira. Onda je upozno nekog hodu i ovaj ga ubedio
da pone da se moli.
Dobro, moda mu je to
Nije! Navuko galabiju, pustio bradu, presto da pije. Kae, bolje mu je,
bolje spava. Uzme onaj tespih pa mrmlja i broji zrna, hiljadu, dve hiljade puta
, Bog je najvei.
Smiruje ga kae Marko.
Abadan otpije pola ae u jednom gutljaju.
Smiruje ga? Spakovo kufer i odselio se u svet iz mate! Prorok reko ovo,
prorok reko ono, ovo sme, ono ne sme, Jevreji vladaju svetom, naa zastava
je masonska, koka-kola znai nema Muhameda i nema Meke! Psihoza! Iz jed-
nog ludila u drugo! Sve vezati za krevet i leiti elektrookovima, dok ne
pocrkaju kao
Sve vernike?
 Sve ljude.
Setim se da sam prole noi, kad sam poao u WC, uo svau iz njegove
sobe. Bar tri glasa, moda etiri: jedan uan i pun zlobe, ostali uplaeni i tihi.
Posle sam zaboravio. Mi spavamo do ulaznih vrata, kako je mogue
ekaj kae Marko kakva sad koka-kola?
Jedan od bezbroj arapskih tripova, kao svi nas mrze i hoe da nas unite.
Uzme natpis Coca-Cola, stavi pred ogledalo, i onda ita unazad, ono ve-
liko C izgleda kao arapsko l, la, to znai ne, pa o lii na arapsko m... Abadan
zastane, zbunjen. ekaj, zato ja priam ova govna?

30.0346, 31.2748
5U

Kasno popodne, smog, mutnilo, oker. Abadanov drug Arsani vodi me u

etnju oko tvrave El Kala.
ta ima ovde?
Najvee siromatvo, drue. Karafa: Grad mrtvih.
Izmeu citadele i autoputa mrsi se pletivo grobova i straara, spomenika i
ajdinica, turbeta i motocikala, mauzoleja i internet-kafea. Plave alukatre,
uta okna, stotine tufnastih senki antena.
Ovo je groblje?
Prastaro kae Arsani. Sahranjuju jo od sedmog veka.
Zato ive ovde?
Egipat je traka oko Nila. Sve drugo je pustinja. A osamdeset miliona
ljudi! Nema mesta.
Preem pogledom preko prolaznika. Nijanse koe: bakar, ugalj, ilibar,
amovina, pesak, ulje, gar. Ljudi etaju izmeu grobnica, smeju se, igraju
mice i prodaju leblebije.
Reci ti meni, drue, otkud vi kod Abadana?
Videli smo profil na jednom putnikom sajtu, pisali
Ko mu je pisao?
Lazar. to?
Gledam kaligrafske are na grobovima; moda bi Lazar mogao da ih proi-
ta. Stvarno, zato nas je Abadan primio? Usamljenik, udak, oigledno ne voli
drutvo. Sve vreme imam utisak da se obraa samo Lazaru. Zato me je po-
slao u ovu etnju? Mora videti Karafu.
 On mrzi ljude kae Arsani. ak i mene.
Dugo se znate?
Sa fakulteta. Nije bio ovakav. Poelo je pre par godina, kad mu je mama...
Zna, ona je u ustanovi... u bolnici. Otad se promenio, postao je agresivan, svi
bee od njega. Prepriava stvari koje se nisu mogle dogoditi, pominje ljude
koji ne postoje. Eto, i to sa tim glumcem... Izvini, drue Arsani odmahne
glavom. Nije lepo, ovek nije tu.
Sunce ponire u atrlje Grada mrtvih. Provuemo se ispod rublja okaenog
izmeu dva steka i sednemo na banak. Na donjoj strani Arsanijevog runog
zgloba ugledam malu tetovau ravnokrakog krsta. Pogledi nam se sretnu i on
kao da se postidi.
Kopt kae. Tetoviraju te kad si beba. Ne pitaju te. Glupost! U jednom
je Abadan u pravu. Ljude treba pobiti.
Je l svi Kopti imaju tetovau?
Sami sebe obeleavamo! ale se nagne nad kandilo i veruje da je pose-
ban. ef ga kinji, pa doe kui i... Je l zna ti, drue, da ovde svakome u linoj
karti mora da pie veroispovest? Ili si musliman, ili hrianin, ili Jevrejin.
etvrta opcija je crtica. Ali to tek odskora, posle velike borbe.
34
Ti si crtica?
Ne zvui loe, zar ne? Crtica.

6M

Sa sajta sudanskog Ministarstva spoljnih poslova naglas itam ta je po-

trebno za vizu.
Pismo preporuke?! Uro mamurno protrlja oi.
Aha. Od nae ambasade. List papira, na kome pie... ponovo se zag-
njurim u monitor Molimo vas da naem graaninu, tom-i-tom, izdate vizu za
Sudan. Hvala.
Ambasada se nalazi na ostrvu Zamalik, meu drvoredima i vilama oko
kojih tee Nil. Sa visokog zida tri nova srpska zastava.
Trideset evra! kae alter.
Ali to je samo reenica na papiru! Zajedno trideset?
Po osobi.
Pruimo novac i sednemo u polumranu ekaonicu. Na zidovima su
ukaste fotografije Kopaonika, Dunava, Uvca, Fruke gore. Na kauu sedi
grmalj u pedesetim godinama, u firmiranom odelu, zavaljen kao kabadahija.
Pred njim, otvorena akten-tana sa brdom papira.
Putujete, momci?
Na jug kae Uro.
Crnkinje, a? namigne grmalj. Ako, ako. Ko ne bi? Sluaj, da vam
kae ika Aca. Ako ete dole, nije jeftino.
Mi putujemo skromno
Jes, skromno! Kolko para tolko muzike. Od ega e da plati hotel?
Ne idemo u hotel kaem. Idemo kod ljudi.
Kakvih ljudi? Odakle?
Sa interneta.
ika Aca nas pogleda ispod oka.
A gde vi to uopte idete?
U Sudan.
Sudan?! on se nagne ka nama. Nemoj da se alite! Tamo je rat. Znam
ja dobro ta je Sudan! Kolju se na jugu, kolju se na zapadu, zemlja se raspada.
Tamo jebe lud zbunjenog!
35
Ne idemo u te delove kaem bie sve dobro.
Ma otkud ti zna de e ko da zapuca, je li? Sluaj ika Aca ta ti kae. Ja
ivim u Africi! Izmeu Egipta i Sudana nema puteva, samo taj jedan brod na
Nilu Io je nedavno jedan moj drugar, jedva je ivu glavu izvuko. To nije
brod, to je plovei zatvor! verceri, robijai, secikese, lopovi, nose oruje
dole, za ratove. Civilizacija prestaje kod Asuanske brane! Dalje su samo mine
i ljudoderi to ne odete u arm el eik?
Mi mislimo da
Da mislite, ne biste ili u Sudan. Sad ste najpametniji, a dosta je jedna
glupost da ti usere ceo ivot.

7L

Nidma ima beo ten, svetle oi i riu kosu. Dok etamo, mladi besposliari
oslonjeni na zidove povremeno zazvide ili neto dobace, mislei da je
strankinja. Oko nas su smee zgrade od zemljanih cigala, sa balkonima punim
vea, golubarnika, satelitskih antena. Fina drvena ipka skriva prozore od
 pogleda.
Ne shvatam ona se nelagodno osvrne zato etamo ovde?
Hteo sam da vidim stari grad.
Pod tankom skramom praine i ai izranjaju fasade, fikusi, ljudi, minareti,
make. Prodavac voa, odeven u belo, gura drvena kolica i vie. Dete puta
najlonskog zmaja sa crvenim kineskim slovima.
Ne volim ovu halabuku i prljavtinu kae ona nervozno.
I to je Kairo.
Moda. Ali ne moj. Ovi ovde... Nidma glavom pokae duandiju.
Video si im ela?
Misli na fleku?
klubputnika.org/r/s2

, zabiba kae. Molitveni oiljak.

ta je to?
Treska elom o pod, kad klanja. Dok ti se ne zamuti! Onda trlja glavu
o prostirku, do krvi. Ranije je to imao poneki deda, a sad klinci kupuju ser-
dade od slame, da bude bre.
Mnogi prolaznici imaju vorugu na elu, iznad mesta gde se susreu obrve.
Braonkastu, zelenocrnu, esto ispupenu i tumoroznu, ponekad obraslu dla-
36
kom. Zabiba. Suvo groe.
Deklaracija robe Nidma se gadljivo namrti. A zna ta je najtuni-
je? Neki veruju da e, na sudnji dan, zabiba da zasvetli. Kao reflektor!
Na bazaru El Halili, ljudi galame da im iskoe ile na vratu, automobili
groku i riju trotoare, vijaju prolaznike, guraju ih u duane i sabijaju uza zi-
dove. Dosta, kae ona, ne mogu vie.
Autobus nas ostavi na bulevaru od betona i stakla. Na ulazu u trni centar
zaslepi me blesak svetala, izloga, okienih jelki. U visokom sredinjem holu,
meu palmama i stubovima, visi Deda Mraz u prirodnoj veliini, u sankama
koje vuku crvenonosi irvasi. Iz njega kri boina melodija, oh jingle bells,
jingle bells...
E tako kae Nidma. Ovde se ve moe disati.
ivi u Nasr Sitiju?
Da. Tu mi je i ordinacija. Zubarka, sea se?
Kako ti ide?
Nikako! I dalje ivim sa mojima. Sat sa Pajom Patkom na zidu, pliani meda
u krevetu, lutke u regalu, mama te budi za posao... A dvadeset sedam godina!
A da se odseli?
 Ne ide to tako Nidma me pogleda prekorno. Nismo u Evropi. Jedino
ako se udam.
Upoznao sam je na internetu, devedes devete. Dopisivali smo se dugo,
etovali, uila me je arapska slova. Setio sam je se pred put, itavu deceniju
kasnije.
Volela bi da se uda?
Jok ona odmahne glavom i kosa joj poleti na sve strane. Egipatski
mukarci su kreteni, omatorele pubertetlije.
Pa ta e onda?
Ne znam, Lazare. Nekad se probudim nou i mislim: idem. Ukljuim
raunar i itam o vizama, poslovima, aerodromima, zelenim kartama, post-
diplomskim... Zna koliko nas odlazi iz Afrike? Davimo se u moru, trpaju nas
u logore. Okej, ja sam obrazovana, bilo bi lake. Zubi se svuda kvare, zar ne?
A onda se uplaim, setim se mame i tate, setim se koliko je svet straan, koliko
u njemu ima ljudi. I zavuem se nazad u krevet.
Ima jednu prednost kaem. Uklopila bi se izgledom.
Da ona se osmehne. To je udna pria, to sam ovako bela. Niko ne zna
ko mi je deda. Prialo se da je bio neki vojnik UN, iz istone Evrope. Za vreme
37
Suecke krize. Moda mi je od njega ova crvena kosa... Baka nikad nije htela da kae.
Je l imao sve prste na rukama? setim se Muratovog oca.
Prste? Nemam pojma. Zato?
Priamo jo malo, dok ona ne pogleda na sat i kae da je vreme da poe.
Zamoli me da pazim na sebe u Sudanu. Zagrli me i ue u taksi.
Kroz sumrak peaim ka Abadanovoj zgradi. Sive socrealistike gromade
podsete me na novosadske Limane, stan mojih roditelja i beskrajne sate eto-
vanja na internetu, noima, godinama, udna onlajn prijateljstva iz tinejder-
skih dana sa ljudima koje nikada nisam video. ta sam traio? Mujezin zaurla
poziv na veernju molitvu. Nidma, pomislim, , zvezda za sebe. Osetim
gr usamljenosti i ubrzam korak.

8U

Arsani vodi Marka i mene na koncert izvorne muzike. Lazar je ostao kod
kue. Boli me grlo. Mrzim koncerte. Kao da mu je sve dosadno. Zato uopte
putuje?
 Na bini stoji punaka ena tamne koe i krupnih nozdrva, sa ipkastim
velom preko oiju. Iza nje, muziari timuju instrumente: nekoliko drvenih i
limenih bubnjeva, kontrabas, daire, frule, saks i neki kojima ne znam imena.
Ovo je dravni klub? pitam.
Ma daj kae Arsani. Kad bi ovo naa drava plaala? Vlasnik je pro-
fesor lingvistike. Ostavio je faks, putovao po Egiptu i sam traio muziare.
Pogledaj lica: od Sinaja do Sudana, od Aleksandrije do Nubije.
Reflektor obasja pevaicu, daire zazvee, salom se zaori kitnjasti lelek, Ela
Ficderald, Esma Redepova, sevdah. Kao one veeri kada smo birali domae
pesme za DVD: poneki triler, poneki ton, a opet... Tam bubnjeva! Sloen.
Asinhron. U meni zavrite boje i ponem da lupkam akom o koleno.
Radi, a? pita Arsani, cinino se osmehnuvi. Kao i ostale strance.
U publici su uglavnom zapadnjaci: alternativci, hipsteri, lutalice, ostareli
hipici, momci sa dredovima, devojke u pantalonama od grubog lana.
Zato dolaze samo stranci? pitam.
Niko ovo ne slua. Samo ljigavi arapski pop. Ovo nije muzika, drue.
Ovo je muzej. Zanima iskljuivo vas. Vama se i prodaje Arsani skupi oi.
Eto, snimi pa okai na blog. Orijentalni zain, fantazija.
38
Nemoj tako kae Marko. Nije istina da mi
Ali jeste. Dolazite iz sreene Evrope i piete o nama, ciganima, bednici-
ma, koji nismo u stanju da piemo o sebi. ta vi moete znati o ivotu na ovoj
deponiji? Nemoj da se ljuti, drue, ali ja mrzim putopise.
Mi zastanem ba i nismo sreena Evropa.
E pa, drue, onda pii o vama. Ionako sve to ovde vidi Arsani me
pogleda sve to sam izmilja.

9L

Kej je pust. eerna vuna ulinog prodavca ruiasto svetluca pod ban-
derom. Po Nilu plutaju neonska slova kockarnica.
Kairo Abadan potegne iz flae valja jedino nou.
Zato?
Tad pukne dua pa ispliva to nije za dan. Ne zna koga e sresti, kako
e se zavriti. Hiljadu pria.
Zapisuje neto od toga?
 Sve.
Kupole Egipatskog muzeja presijavaju se u noi. Mrane sobe, posmrtne
maske, srca u inijama, duge police sa poslaganim mumijama. Sa trga Tahrir
skrenemo na istok, ka damijama i sirotinjskim etvrtima starog grada.
Abadane Uro obrie usta i doda mu flau aj nam ispria neku od tih

klubputnika.org/r/s3
pria.
Hodamo polagano. Muhamed zuri u asfalt i mrmlja na rubu ujnosti, sav
zaokupljen, kao da se moli ili neto broji. Sekunde, cigle u bankini, rupe, svo-
je korake? Dve prostitutke stoje na raskru, dobro vee Abdi, on ih ne uje ili
se pravi da ne uje.
Bio sam ovde kae naglo u ovom kraju. Kasna no, skoro jutro. Ulice
prazne, sve zamandaljeno, meseina pada po ploniku. Proao sam pored jed-
nog kloara koji je spavao pred damijom. I odjednom sam shvatio.
Abadan nagne flau i povue dobar gutljaj, pa hukne i strese se.
Pre mnogo godina, nestao je jedan poznat glumac. Novine piskarale,
televizija trtljala, pa prestali. Voleo sam ga. Suptilan smisao za humor, nikad
nisi siguran je l ozbiljan...
Taj kloar To je bio on?
39
Uinilo mi se. Al dok sam razmiljao ve proem dalje, i kaem sebi
kako sam sve izmislio. Nekad vidi neto i misli, da l da se vratim, i samo
produi i gotovo. I tako sam hodao napred sve dok nisam doao ispred iste
one damije.
Oko nas je no, pranjavo drvee fikusa, ispucali trotoari, zgrade pocrnele
od automobilske garei.
Kako je izgledao?
Izmueno. Staro. Koat, visok. Seda brada.
ta si uradio?
Rekao sam mu da znam ko je. Ne treba da se plai. Ja znam ta znai
tajna. Pozvao sam ga kod sebe. Bio je prljav i odrpan, ali depovi su mu bili
puni novca. Bio je duevno bolestan.
Nisi se bojao? pita Marko.
ega?
Kako bolestan?
Ne znam. Ne razumem se u te stvari Kae da je zato pobegao, kad je
osetio da gubi razum. Nisam hteo da upropastim ivote onih koje volim, tako
je rekao. Ali ne moe znati ta je istina. Oni uvek lau.
 ta je onda bilo?
Ostao je kod mene pola godine. esto je bio lucidan, pa smo priali. A
nekad bih doao s posla i shvatio da me ne poznaje. Poinjao bi da vriti,
plae. Mislio je da glumi u filmu, ili da smo u Aleksandriji, ili da sam doao
da ga ubijem. Posle bi se smirio i sve bi prolo.
Gde je on sada?
Pogledaj Muhamed pokae masivne zidine sa kupolom i tri minareta.
Ovo je El Azhar, rasadnik islamske gluposti i najstariji univerzitet na svetu.
Sve fakultete treba zatvoriti i od njih napraviti ludnice. Reetke na prozore
ta je bilo sa glumcem?
Nita.

10 U

Podne i miris alkohola. Zevnem. Izvuem se iz vree, ukljuim laptop,

otvorim blog.
Hej! viknem.
40
Spa-vam zakri Lazar.
Dosta ste spavali. Doite da vidite ovo!
Ispod prvog lanka nanizao se stog komentara: Bravo; Svaka ast; Jedva
ekam nastavak... Milena kae: areno, aavo, inspiriue i miriue! Ela
pie: Nekim dijelovima sam se ponovo vraala da ih jo jednom proivim.
Panonski veli: Ne mogu da verujem da ste poneli papriku! Braker dodaje: Sve
vam elim.
itamo svaki komentar ponaosob, poput linog pisma.
Idemo kaem po tu sudansku vizu?
Iznad kapije, zastave Egipta i Sudana. Levo: crveno-belo-crna trobojka i
zlatni jednoglavi orao. Desno: isto to, al umesto ptice velik zeleni trougao. Sa
obe strane vrata stoji po jedan vojnik u uniformi kamene boje, lica crnog kao
ugalj, sa dugom pukom uprtom ka nebu.
Miris birokratske memle, vlanih papira, obualih zidova. ekaonica je
puna sveta, mahom siromanog, u belim haljinama ili crnim feredama. Koe
u nijansama braonkaste i crne, lica zbunjena, ponosna, nervozna, rastrojena.
Vrati se mamin pogled, utanje pred odlazak. Uzvik grmalja iz nae ambasa-
de: Sudan!
 Odakle? pita alter.
Srbija kaem.
Srbija, a? ata podigne obrve.
Znate gde je Srbija?
Znam ja dobro gde je Srbija cokne i spusti naoare. A znam i gde je
Bosna.
Pruim mu tos papira, sa onim pismom preporuke kupljenim od naeg
konzula.
Bosna, Bosna on zanjie glavom.
Hoemo dobiti vize? pita Marko.
Doite ujutru.
Taksi nas vozi do Abadanovog stana. Ulicama poluprozirnim od peanih
vetrova promiu stari duani tepiha, pregaeni maori, vesela deca, bolesni
konji, zaljubljeni parovi. U glavi, kao utvara muzike, kao jedan od glasova sa
onog koncerta, uje se Snijeg pade na behar, na voe... esti razred, septem-
bar, tata veba na harmonici Dallape Supermaestro IV, ide emisija o Bosni,
rupe od kuruma, Tjentite, Neretva, Srbinje. Ne, tata opsuje, nego Ruanda,
govnjiva Ruanda, eto ta je.
41
Zar nije Ruanda u Africi, tata?
Nije.

11 L

Otvorim oi: crno. Ustanem i poem kroz lavirint hodnika i vrata. Napi-
pam prekida. Bela svetlost obasja malu sobu. Ploice, par okruglih jastuia,
ilim. U uglu, hrpa papira ispisanih lepim arapskim pismom. Mahinalno se
zadubim u umu alefa. Neto nije u redu sa ovim, neto
Nesanica? trgne me dubok glas.
Vidim da nisam jedini.
Ja sam navikao Abadan sedne na prostirku. ita?
Svetlost padne na premoreno lice. Kese podonjaka, oputeni obrazi,
polusklopljene oi. Debele usne iskrivljene u prezriv osmejak. Shvatim da u
ruci i dalje drim list.
Izvini spustim ga na gomilu. I tako ne razumem.
Napolju si priao.
 Uio sam nekad kaem. Znam neto malo.
Zato si uio?
Kad si klinac radi svata. Posle sve manje.
Pa, doao si ovde.
Abadan kao da nekud ode, ostavivi svoje telo u sobi. Pogled mu se izgubi
i rasplete, ne gleda ni u ta. Rano ujutru imamo voz za Asuan, a tamo hvatamo
onaj brod, onaj plovei zatvor. Mi emo otii a on e ostati ovde, u ovom
jezivom stanu punom prljavtine, glasova i ispodvlaenih knjiga. Sve vreme
imam oseaj da meu nama lebdi neto sramotno, nedoreeno. Pogledam pa-
pire i shvatim da su ispisani razliitim rukopisima.
Nikako da te pitam piskutljiv glas. Od ega ivi?
Prevodim kaem. Povremeno piskaram za asopise. Ili drim asove
jezika.
Ima prijatelje?
Slabo kaem. Ti?
Par, iz detinjstva, kao Halil i Arsani. ista inercija. Pa vidi, telefon nikad
ne zvoni.
Usamljen?
42
Ne on pogleda hrpu papira.
Prie iz nonih etnji?
Legne, i onda krene. Boli u grudima. Srce raste, da prsne. Gui se od
vika, od sebe, ono te vreba. Gleda ga, gleda ono tebe, misli kako da te epa,
misli kako da se izmigolji, da odloi. Onda izaem da hodam. Ako zaspim,
uvek isti san.
Kakav?
U Aleksandriji sam, kod mojih. Uem u dnevnu sobu, otac sedi u fotelji.
Kada mu priem, vidim da nije pravi, da je lutka. Ljudi na ulici su takoe
lutke, ali to mi nita nije udno; traim majku jer znam da je ona i dalje prava.
Kad stignem na obalu, mora nema. Samo ivica i crna jama. Odjednom ujem
mamin glas kako mi govori nasumino poreane rei. Ne znae nita.
Jezivo kaem. Pisanje pomae?
Popusti pritisak.
Muhamed pogne glavu i zapilji se u aru na asuri, cik-cak liniju koja se
vraa u poetak i zaplie u sebe. Gledam iroko elo, bikovski vornovato i
divlje, napregnuto kao da e se razleteti u komade, i poelim da ga zagrlim, da
mu kaem da e sve biti dobro.
 Nisi mi rekao za glumca kaem kako se zavrilo.
Otiao je. Jednom sam doao kui i nije ga bilo.
Tek tako? Zato?
Neto kvrcne o sijalicu, senka klizne po sobi.
Moda... Moda je neto naslutio.
Hteo si da mu pomogne, zar ne?
Otkud ti to?
Dobro pitam zato si ga onda doveo?
On podigne glavu. Svetlost prodre u tamnozelene zenice, uplaene, brze.
utanje ispuni sobu.

43
44
III 45
46
 1821. decembar

1M

Voz mili niz mapu. No je. Zamiljam tanku liniju eleznice uz plavu
traftu Nila. Na kraju je dinovsko jezero.
Put kao da traje ve godinama, jo otkako sam otiao u Beograd da studi-
ram. Autobusi i vozovi, spavanje u studentskom domu i kod poznanika, a
posle po trgovima i parkovima. Prijatelji se ale kako ne smeju da me pozovu
u goste jer se boje da u ostati.
Odakle polazi taj plovei zatvor? pita Uro.
Sa Asuanske brane kaem. Deset kilometara od grada.
Ne moe kopnom?
Jok. Samo brod, jednom nedeljno.
Koliko imamo do Asuana?
Iljadarka.
47
Kondukter u razdrljenoj koulji proviri kroz vrata, mrkne i otetura se niz
hodnik.
Asuanska brana kae Lazar. Je l znate da je trebalo da je podigne
jedan naunik, jo u jedanaestom veku? Ibn el Hajtam. Sultan ga je poslao da
sprei poplave Nila...
ime se bavio?
Svim i svaim. Oborio je Aristotelovu teoriju da je Mleni put deo Zem-
ljine atmosfere. Shvatio je da, zbog odsustva paralakse, zvezde moraju biti
mnogo dalje.
ta je bilo sa branom?
Otiao je u Asuan i shvatio da to ne moe da se napravi. Al nije smeo da
kae sultanu, pa je reio da glumi ludilo. Stavljen je u kuni pritvor. Pred
vratima su stajali straari Lazar zastane. Znate ta je najudnije u celoj
prii? Posle je sam sultan poludeo! Jedne noi je izaao da proeta po vrtu, i
nestao Zvali su ga ludi kalif.
Kloparanje voza se pojaa. Ludilo. Setim se Abadana i podie me jeza.
Kroz prozor se vidi samo crno.
 2U

Budimo se u zoru, peaimo do kraja grada i diemo palac. Predgraa Asu-

ana gue se u praini. Prolazi petnaest minuta, pa jo petnaest. Proe poneki
auto. Niko ne staje. Pored noge mili crni tvrdokrilac, roak jelenka, skarabej.
Starim Egipanima je svakoga dana gurao sunev disk preko horizonta. Ovaj
ne gura sunce; gura malo, savreno oblo govno.
Nismo ovo ba najbolje isplanirali kae Lazar.
Ako zakasnimo na brod... proguna Marko.
Polako kaem. Ima vremena.
A kontrola na granici? Ima da...
Gume zakripe. Pokupi nas deda Hasan u brektavom folksvagenu. Kue se
proreuju, pokoja nedovrena viri iz pustinje, da bi na kraju ustupile mesto
zastraujuem kamenjaru: itava brda lomljenih gromada i sitnog ljunka, od
horizonta do horizonta.
ta je ovo? pitam.
ut! kae Hasan. Jo otkad su izgradili branu.
A pre toga?
48
Dok sam bio dete, ovde su bile njive, palme... naa stara kua. Otac, maj-
ka i nas estoro. Onda su doli vojnici i rekli da se pakujemo. Misi da nas je
neko pito?
Od tada ivite u Asuanu?
A kud u, sine? Vi, mladi, eto... Vrag vam doe, pa na put... Ej, a ja vam
se ne bi iz moje kue mako pa sve zlata da mi daju.
Ali umea se Marko zar nije brana mnogo znaila za ovaj kraj?
Sluaj, sinko Hasan utia glas ne dira se boja reka. Veliki greh! Ko-
munisti su podigli to udo, a ta smo dobili? Uz razvoj dugove. Uz navod-
njavanje jalovinu i isparenja. Videe ta su napravili. itavo more! Mapu
sveta su izmenili.
A poplave?
Prestale. Ali Bog je mudar, pa te kazni na upriji. Brana pravi mrtvaje, a
tu se kote vodeni puevi i prenose tog avola, tog... Zamoi nogu u reku,
proe ti kroz kou, ue u tebe, poloi jaja i nikada ne izae! Hasan zamuri
i namrti se. Moj bratanac... Ej... Doli bolovi, padavice, otilo na mozak, na
duu... Tragedija. Nemojte se alom aliti, deco, da dirate vodu Nila!
Pogledam svoju aku, kojom sam jue radosno sekao reku.
 3L

Zeleno jezero sija na suncu. Na koritu broda su oiljci re i natpis Bog je

velik. Kroz baru, ploveu carinsku kancelariju, izbijamo na palubu, gde ve

23.9709, 32.8961
niu piramide od kutija, televizora, nametaja, smotanih tepiha. Izmeu njih tre
smei ljudi u haljinama, viu i povremeno se zakoprcaju u mrei uadi i sajli.
Potpalubljem se iri kiseli miris znoja. Kao u nekom od pustolovnih roma-
na koje sam gutao kao klinac: beli jedrenjak u pustoi okeana, a za kormilom
kapetan Blad ili Crveni gusar. Iz knjige sevaju sablje i odjekuju koraci po
dasci, zidovi blede i nestaju a grudi se nadimaju novim vazduhom, otrim kao
da ve dolazi iz daljine. Kad izaemo, to e ve biti Sudan.
Prie nam sredovean crnac u uniformi. Krupan, tupog pogleda, neobrijan,
sa belom kapom na glavi i otkinutim dugmetom na prsima.
Ja sam kapetan aban kae. Odakle?
Iz... Srbije.
Aha kapetan se namrti. A ta emo sa Bosnom?
aban nas besno posmatra. Muve zuje. Ljudi se smeju. Kotrljanje buradi
nad glavom tutnji kao grmljavina.
49
Ajde gore! kae. Ponesite pasoe.
Tera nas kroz uske hodnike, uz stepenice, do sobice u kojoj se zamaramlje-
na devojka i mravko sa stetoskopom guraju za pisaim stolom. Devojka nam
uzme pasoe. Mravko pokae Marku da se sagne. Zabije mu toplomer u uvo,
klimne glavom, devojka tresne peat.
Mravi doktor izvue toplomer iz mog uha i pokae mi displej: 38C.
Devojka ubaci moj paso u fioku.
U emu je problem?
Svinjski grip kae mravko nezainteresovano. Epidemija.
Ali ja sam zdrav! Mogu li da uem u Sudan?
Doktor odmahne glavom.

4U

Alah akbaaaar! zatrete zvunici na palubi. Letnja jara naglo se pretvara u

miholjsku sveinu. U daljini se nazire tamna trafta Asuanske brane. Gola brda
kreu se unazad. Pogledam na asovnik: kasnimo dvanaest sati u polasku.
 Sednem pored amca za spasavanje i ponem da piskaram. Zaute se prve
zvezde: Aldebaran, Betelgez.
ta to pie? enski glas.
Kraj mene sedne devojka svetlih oiju, prastog nosa i ravne kose boje
oraha. Suknja maslinasta, puna vezenih ornamenata i spiralnih mustri, a oko
vrata velik fotoaparat. Pogleda me toplo i stidljivo i pomeri ike sa oiju.
Ruke mi zadrhte; stegnem belenicu, da ne primeti.
Dnevnik kaem.
Ja sam Alina. Iz Rumunije.
Gle! Komije osmehnem se. Uro. Srbija, Banat.
I ja! ona se ozari. Temivar!
ta e ovde?
Fotografiem Sudan za Nacionalnu geografiju. A ti? Pie za nekoga?
Pa... zastanem za na Klub.
Klub?
Naslonim se na krmu amca i krenem da joj priam o sajtu i blogu, naoj
putnikoj zajednici, o nonim planinarenjima, prikupljanju putopisa i stripo-
va, o geografiji i mapama. Alina nasloni glavu na koleno.
50
To je divno kae.
Ipak nije Nacionalna geografija.
Zato i vredi. Nije tezga, vae je.
Njena ruka poe ka mojoj svesci.
Da li mogu da vidim ta...
Izmeu nas padne veliki ranac. Neobrijani dugajlija ispucale koe sedne u
turski sed i zagleda se u puinu. Kasne tridesete. Crte lica otre i muevne.
Kosa duga, plava, masna. Iz ranca tri kupus knjiga i papira.
uo Srbija on se nagne ka meni pa reko, da oacujem.
Ovaj... da kaem zbunjeno Srbija. to?
Moj ale je bio Srbin. Roen u Staroj Pazovi. ezdesetih je pobego u
Australiju, tamo lovio krokodile i smuvo moju kevu.
Stvarno? Alina sklopi ake.
O, da. Ali skoro da ga nisam ni upoznao. Tek poneka dogodovtina...
Ipak, dovoljno da me zaintrigira.
Bio si kad nas?
Pre godinu dana. Prvo sam otiao u Pazovu, da vidim dedinu kuu. Tamo
naleteo na neke pijane navijae. Oni oko mene, a ja se bre-bolje udarim u
grudi i viknem: Srbin, Srbin! Al badava. Premlatili me.
Strano snudi se Alina.
Zato? pitam.
Jer ne znam srpski! Nisu mi verovali. Budale. Al pusti... Ima ih svuda.
Nego dugajlija se okrene ka Alini bio sam i u Rumuniji. Najlepa zemlja
na svetu.
Alina se nasmeje a on se predstavi: Dastin, lutalica. Osvrnem se oko
sebe: nas troje smo jedini belci na palubi. Molitva se zavrila. Putnici se
spremaju za poinak.
Piskara? Dastin pogleda moju svesku.
Da...
Ako, ako. Putnik treba da belei. Tako sam i ja poeo.
I ti pie? Alina se okrene ka njemu.
est putopisa. Romana, zapravo... kae on ravnim glasom. Australija,
Juna Amerika, Sibir, Indonezija, Mediteran, Kanada... Sad je na redu Afrika.
Kakav putnik!
Lako je putovati kae on. Al treba nai svoj put. Danas je putnik rob
potroakog sistema. Govore mu gde da ode, koliko da vidi, ta da oseti.
51
Gazde puste stoku na ispau. Zato ja u svojim knjigama ponavljam Dastin
zabaci glavu kako putnik treba da se oslobodi.
Sloboda, ba tako! vikne Alina.
ekaj kaem od ega se sastoji ta sloboda?
To mora sam da naui on me pogleda sa visine. Ali poto si mi
simpatian, pomoi u ti: subverzija je u odricanju. Otvori um, ostavi drage
osobe i poe u potragu za snom. Spava po skvotovima, stopira, peai, ne
daje pare gazdama. Ne vezuje se. Odbaci sve materijalno i prepusti se
Velikom Niemu. I putovanje postane ivot.
A ljudi? pitam. Gde su u tome drugi ljudi?
Eh. Tek poneko vredi da ue u knjigu. Ostali su um na traci.
Bezvredni?
Oslukuj Dastin prisloni dlan na elo, pa na grudi. Pa e nauiti da
uje. To je razlika izmeu obine i spiritualne osobe.
Alina klekne i nagne se ka njegovom rancu. Linija njenih lea, njenog
vrata... Zaelim da pobegnem.
Mogu li da vidim ta ita? proape.
Dabome kae Dastin. Al to su trice. Veinu knjiga aljem nazad za
 Melburn. Za svoju biblioteku.
Naslovi padaju po palubi: kabala, Koeljo, Hese, istorija kanabisa, Kunde-
ra, bitnika poezija.
Jao! uzvikne Alina. Kundera! Moj omiljeni pisac.
Majstor on zabaci kosu.
Ma daj kaem. Kundera je samo...
Ume bolje? Dastin baci pogled na moju belenicu.
Odmahnem rukom i zagledam se u nebo. Dok njih dvoje razgovaraju o
Kunderi i haiu, posmatram kako se juna sazvea diu iz goleti, iz nilskog
katrana. Nebo udno, bezimeno. Nebo sasvim drukije od naeg. Setim se
stare Afrike Rastka Petrovia: Postelje su bile nasred dvorita, pod samom
kupolom nebeskom. Leei kao tad, nikada ja nisam video toliko i takvih zvez-
da.
Ej, zvezdoljubac! vikne Dastin. ta nam kau zvezde?
Ne znam. Ove prvi put vidim.
Kako?
Ovo su juna sazvea. Ne vide se sa severne hemisfere.
Eh nasmeje se on. Pa juno nebo je isto kao severno, samo naopake.
52
Molim?!
O, da. Kao u ogledalu.
Glupost!
Ma je li? on me prostreli pogledom. Dozvoli da ti objasnim. U sve-
miru nema levo i desno, gore i dole. Zemlja je samo kamen u beskrajnom etru.
Objasni mi kako se to nebo menja dok se kree ka jugu? Nema, deko oho-
lo se nasmeje severnog i junog horoskopa. Zodijak je jedan za svaku duu.
Odem u utrobu broda, zaguljivu, smradnu, krcatu kutijama i telima. Lazar
lei meu njima, na podu, pored naih ranaca. Izvadim mape zvezda i krenem
nazad. Usput, na palubi, ugledam Marka. Pored njega sedi crni grmalj i pria,
zaneseno irei ruke.
Produim do Aline i Dastina i rasprostrem mape.
Vidi kaem ovo je severno nebo, ovo je juno nebo. Deli ih ta? Lini-
ja nebeskog ekvatora. Iznad ekvatora zvezda Procion i sazvee Mali pas.
Ispod ekvatora Sirijus i Veliki pas. Potpuno razliito. A sad pogledaj gore. Ona
zvezda tamo nad brdom uperim prst u Sirijus. To je Veliki pas. A iznad...
Pas? Dastin udari rukama o pod. Dobro si me setio. Treba da vidim
kako je Brendi!
 Ko je Brendi? pita Alina.
Moj psi. Naao sam ga u Kairu, naputenog, izgladnelog... Proverco-
vao sam ga u torbi. Muslimani ne vole pse.
Jadan Brendi!
Ali stanem, zateen zar ovakvo putovanje nije muenje za psa?
Uroe! ona me presee. ta bi bilo da ga nije usvojio? Moda bi ga ubili!
Ko bi ga ubio?
Idem Dastin se okrene ka njoj. Oe sa mnom?
A ta emo sa junim nebom? pitam.
Odmah! Alina poskoi.
Hajde, momino Dastin mi namigne. Uivaj u tim tvojim zvezdama,
pa se moda vidimo kasnije.
Alina ga brino uhvati pod ruku i zajedno nestanu u mraku. Tri crvena
svetla obasjavaju palubu: more usnulih tela i belih haljina. Poneko oko zasija
u pomrini.
Odem do komandnog mosta. U glavi se raspu koordinatni sistemi, eklip-
tike i azimuti, pulsari, crne rupe i kosmoloke enciklopedije. Davna nesa-
optiva ushienja. Mobilnim telefonom obasjam mape i uporedim eme sa
53
oblicima na nebu. Bune me nova sazvea: crna kupola bez mere i kompasa.
Postepeno, usred kripe, hrka i zadaha, oblija ponu da se preklapaju...
Kanopus! Ahernar! Argo Navis: Jedro, Kobilica i Krma! Izgubljena argo-
nautska laa!
Alo! Ti! prodere se neko iz kabine.
Okrenem se. Kapetan aban.
Mii se odatle! To je mesto za posadu.
Pokunjeno se vratim do amca za spasavanje i zavuem se ispod. Pomi-
slim kako sada ba sada prelazimo preko Rakove obratnice. Tropi,
zamurim i potonem u san.
Probudi me jutarnji poziv na molitvu.

5L

Alah akbaaaar! plaljivi glas procuri kroz tavanicu i prospe se po glava-

ma. Sunce bune u jezero. Leim na klupi i pipkam elo. Temperatura? Smr-
zavanje na eherezadi, dim u kafani Hurija... Pa jo sve ono pijanenje sa
 Abadanom. Zakaljem se. Zaboli u pluima.
Po povratku iz toaleta vidim da su mi zauzeli mesto. Legnem na pod i za-
lepim lea za masne daske, izmeu rashrkanih telesa.
Kakav li je pogranini karantin? Gvozdeni kreveti. Bela svetlost kroz
mutne prozore. Da li e me vratiti u Egipat? Sedi kod kue, ita, pravi aj.
Sve dobro, a opet ulja. Onda lei na podu, u ploveem podrumu, a neiji
goli tabani vise ti pored nosa.
ta radi tu? glas kapetana abana dopre iz visine.
Leim.
Ne moe. Tu je prolaz.
Bolestan sam.
aban opsuje na arapskom i ode. Pomislim kako mu lice izgleda kao da ga
stalno teraju da jede kiselo: limun, divlje jabuke, turiju. Ko zna koliko je
ivota skrckao u ovoj ljusci. Natezanja sa vercerima, drhtanje motora, nona
plovidba, jezero. Plava kap okeana, a okolo pustinja. Brod se blago zaljulja.
Zamurim.
Prene me tresak. Usledi nervozno ukanje, kao pir pacova u brodskoj kujni.
Uroe kaem pusti me da spavam.
54
Ne mogu da je naem! on nastavi da kopa po rancu, tik pored moje glave.
Papriku?
ta bunca? Zvezdanu mapu!
Sluaj, bolestan sam...
Australijanac! Nabeeni mislilac! Zna ta mi je rekao?
Znam.
Juno nebo isto kao severno! Ti e da me ui...
Izvue tabak papira i trijumfalno ga protrese u vazduhu. Zatim bezduno
izgazi ljude i nestane u mraku.
Cele se noi prevrem po daskama. U komar ueta ovek bez ula, junak
prie koju sam u detinjstvu pisao, i shvatim da to nije bila jedna nego itav niz
pria, u nastavcima, prekrajanih i dopisivanih iz noi u no. Slep, gluv, mrtve
koe, on putuje planetom sledei linije njenog magnetnog polja. Nekada mu
se uini da neto uje, prigueno i daleko, da vidi traak svetlosti ili oseti blag
dodir, ali to deluje kao privid i on se pita zato je svet tako prazan. Da li on
nema ime da oseti, ili ga sputava nevidljiva opna, ili moda niega ni nema,
moda je svet zaista prazan?
Budan doekam jutarnji poziv na molitvu.
 6M

Alah akbaaaar! zaurla brodski razglas. Po palubi se razmotaju ilimi za

veernju molitvu. U potrazi za mestom za spavanje, preskaem ljude i
provlaim se kroz naslage tovara. Od pramca do krme, zauzet je svaki pedalj.
Izgubim ravnoteu i osetim da sam stao na nekoga. Izvinite.
Zgaeni ustane. Crni din. iroko elo, prosedi brkovi, pljosnat nos.
Nema veze, prijatelju kae i prui mi ruku. Ja sam uitelj Babu.
Marko.
Sluaj, Marko, oe ti malo da dremne? Ve trei put preskae preko
mene. Ajde, spavamo na smenu. Je l moe?
Pre nego to stignem da odgovorim, on me potape po ramenu i izgubi se
u mraku. Legnem na prostirku, jo toplu. Dobar ovek, pomislim. Da li bih ja
njemu ustao?
Tek to sam sklopio oi, neko me drma.
Jes dremno, Marko?
Da kaem bunovno. Hvala. Koliko sam...
Tri sata. Odakle si?
55
Iz... Srbije.
Stvarno? din se zaueno osmehne. Pa ja znam neke ljude iz Srbije.
Kako to?
Upoznali smo se u Kairu. I oni su bahajci.
ta su?
Babu mi prui posetnicu. Njegovo ime, re bahaj i devetokraka zvezda.

Biti bahajac kae i sedne do mene to znai sluiti svima, a ne sebi.

Bahaula je rekao da ne treba da se ponosi ko voli svoju zemlju, ve ko voli ceo
svet. Lako je voleti svoju jazbinu! To moe i ivotinja.
Klimam glavom, a samo elim da ponovo legnem. Drhtim od hladnoe.
Ko je Bahaula?
Na prorok. Jednom, kada je bio dete, odveli su ga u lutkarsko pozorite.
Posle predstave je zavirio iza zavese. I ta je video? Lutkara, kako sve slae u
sanduk: kraljicu i kralja, generale, ministre, dvorske lude, podanike, konje.
 Bio je mali, a ve je sve shvatio!
Sedimo jedan naspram drugog, po turski. U njegovim zenicama bele se
takice brodskih svetala. Setim se kako su me roditelji vodili na lutkarsku
predstavu. Tada sam prvi put video Beograd. Kako se zvala?
Babu pitam zato si bahajac?
Rodio sam se tako. Bahajsku veru su u Sudan doneli robovi iz Egipta, jo
za vreme Turaka. Moji preci... Babu odmahne rukom. Putuje iz Kaira,
Marko?
Da. A ti?
I ja. Prvo sam bio u Aleksandriji, jer je tuda Bahaula jednom proao.
Voleo bih da preem njegov put. Ceo ivot su ga gonili. Koliko samo bola...
Zato su ga gonili?
Da ga ubiju. Da ne kae istinu. Bio je veliki uitelj. Zna, Marko, sve bih
dao da sam bio tamo s njim.
Babu spusti bradu na grudi i iskrivi usne. Beonjae zasijaju u mraku. In-
stinktivno se odmaknem.
Prvo Persijanci nastavi on a onda Osmanlije. Kao psi kad nanjue krv.
Od Teherana do Kermanaha, u Bagdad, preko Samsona i Istanbula. Onda
56
Jedrene, Aleksandrija, Hajfa i Akra.
eli da obie ta mesta? pitam uzbueno. Kakvo bi to putovanje
bilo! Iz Irana u Irak, Tursku, Grku...
Jako elim kae potiteno. Njegovim koracima. Svaki put kad se
molim, vidim njegov put. Znam da neu postati ovek dok ne preem taj put,
dok ne vidim to je on video. Ali ne mogu.
Zato?
Izrael. U Hajfi je na Dom univerzalne pravde, a Bahaulin grob je u Akri.
To su najvanija mesta. Ali mi, Sudanci... ne moemo tamo.
Zbog viza? Ne daju Izraelci?
Ne daju nai.
Babu izvadi paso i okrene par stranica. itam krupna tampana slova: Za
putovanje u sve zemlje osim Izraela.
Kakva glupost! viknem. Pa zar vaa vlada...
Tie malo dopre odozgo.
Kapetan aban kilji u nas.
Izvinjavam se.
Nemoj da se izvinjava nego budi tii. ta si se razvikao? Vidi da je no.
 Umoran za svau, samo klimnem glavom. On zacoke i ode.
Babu kaem je l imate vi neki... hram? Hou da ga posetim. Negde
u Sudanu?
Hram? on se namrti. Mi smo zloinci. Tebi smem da kaem, ti si
stranac. Naima u Egiptu ne daju ni linu kartu. El Azhar izdaje fatve: ko nas
vidi, da ubije. U Iranu nam buldoerima rue groblja. Ali Bahaula je rekao:
Bolje i da te ubiju, nego ti da ubije.
Ne kaem. Ne slaem se sa tim.
Samo strpljivo Babu pogladi brkove mlad si jo. Doi e veliki mir i
svi e verovati u jednog Boga i govoriti istim jezikom. Bahaula je to video u
snu.
Nalet vetra zatropoe po kutijama. Babu sedi mirno, pravih lea, velik
kao planina.
Nego, Marko, kuda ti putuje?
U Kartum.
Pa ja ivim tamo! Doi kod mene. I ja sam putnik, znam kako je. Doi
da se odmori, da opere ve, da spava u krevetu. Moja ena da ti skuva
ruak. Obeaj mi da e doi!
57
Babu kaem stvarno bih voleo. Ali ja putujem sa prijateljima...
Doite svi. Moja je kua velika i uvek otvorena. Dao sam ti posetnicu?
Jesi.
Nemoj da niste doli! A sad bih mogo ja da dremnem. Probudi me za tri
sata, vai?
Lutam po brodu, beei od vetra. Vidim Uroa ispod amca za spasavanje,
zaspalog sa zguvanim papirima u ruci. Gde je Lazar? Zavirim u potpalublje,
ali smrad me zaustavi kao zid. Bolje hladnoa. Sednem izmeu buradi i otvo-
rim igricu na mobilnom. Zadremam, probudi me bol u vratu. Ponovo se setim
one lutkarske predstave za decu, koju sam gledao kad sam bio mali. O slonetu
koje nije imalo surlu.
Babu drmusam ga. Smena.
Vai, prijatelju. Ajde, samo ti spavaj. Sad e jutro.
Brda kutija prave zavetrinu, ali sveina see. Umotam se u jaknu, podig-
nem kragnu, sklupam se. Momak do mene gleda ta radim, pa me pokrije
svojim ebetom. Zahvalno klimnem i zaspim.
Kroz san se prolomi jutarnji poziv na molitvu.
58
 7L

Svie. Iz plitkog sna trgne me brodski razglas koji se gui i krklja ponavlja-
jui besmislene slogove: larz, pk, sviiik. Moje ime, izlomljeno arapskim
izgovorom i prozuklim zvunicima.
Bauljam hodnikom, dok ne pronaem vrata. Mravko mi zabije toplomer
u uvo. Namrgodi se i gurne mi displej pod nos: 36,5C.

21.8081, 31.3153
Devojka izvadi paso iz fioke. Tresne peat i osmehne se.
Na palubi, splet ljudi i robe podrhtava kao dinovski polip. Skarabej ko-
trlja sunce iza peanih brda. Na obali nema ni travke. Jezero je belo.
Eno Lazara! Uro se progura do mene.
Jesi uo da te zovu? pita Marko.
Da kaem. Sve u redu. Zdrav.
Alal vera!
Brod se zatrese i uspori. Kapetan aban marira po palubi i psuje mornare,
koji odmotavaju uad i bacaju je onima na obali. Osetimo mek udar.
Sudan?
Tanak betonski molo spaja jezero i pustinju. Carinski kiosk, rampa, a iza
59
nje nita. U glavi teko, lepljivo testo. Umorno kiljim oko sebe. Veinu
putnika zadravaju na carini i rovare im po stvarima. Nama, strancima, samo
mahnu: proi.
Kolski put vodi meu oble kamene bregove. Ispucala zemlja. Prevrnuta
limena burad i razvaljeni zavretak eleznike pruge, zavejan peskom. Negde
napred je, valjda, Vadi Halfa.
Uro vikne i uperi prst. Brodovi! U pustinji, meu brdima, daleko od obale!
Drvene barke i zarali lepovi, dugi kao oni dunavski. Razbacani, zaboravlje-
ni. Jezivo uplji. Blenem, rairenih oiju, a neto slatko raste u srcu. Uzbue-
nje oine kao prut.
Sudan!
Na horizontu niknu boje: ruiasta se preliva u modru, oker u afran, crve-
na u breskvu. Vetar guva tri haljine. Devojke, kaem, ve sasvim budan. Crna
koa. Otre, lepe crte. Radoznale oi. Stidljivi osmesi. Na glavama, plastini
kanistri za vodu. Gurkaju se i kikou.
Iza njihovih lea ute se prve kue.
 RENIK TURCIZAMA, FARSIZAMA I ARABIZAMA
kao i turskih i arapskih rei pomenutih u knjizi

Abadan nikad
Alef prvo slovo, a alat, algoritam,
Arak alhokolno pie slino rakiji algebra, alkohol,
Azhar cvet ambar, asura,
Azimut ugaona udaljenost avlija, adaja,
Baab vrata, kapija baksuz, baki,
Behar cvet voa barut, budala,
Bidra seme bunar, burazer,
Darmar nered, zbrka aj, arapa,
Dehenem pakao arav, eki,
Denaza sahrana ebe, ela,
Denet raj orav, duan,
Ezan poziv na molitvu dugme, duek,
Galabija arapska haljina duvan, on,
60
Hafiz onaj koji pamti ubre, dada,
Hurija sloboda dep, kaika,
Isa Isus katran, kavez,
Kalabaluk gomila kavga, komija,
Karakondula vetica, udovite, avet konak, kutija,
Kijamet sudnji dan le, limun,
La ne majmun, makaze,
Mandal reza, zasun mamurluk,
Milh so marama, odak,
Nidma zvezda ortak, pamuk,
Otogar autobuska stanica pirina, rakija,
Sabah zora reza, sapun,
Serdada molitvena prostirka sat, sire, slon,
ams sunce sokak, ator,
ejtan avo eer, tefter,
Tespih brojanica zanat
Zabiba suvo groe; molitveni oiljak
Zenit najvia taka
IV 61
62
 2127. decembar

1U

Stojim na najviem brdu. Dole, izmeu kamenjara i pustinje, lei Vadi Hal-
fa sa svojim peanim ulicama, golim betonskim kuama i mirisom ednog
vazduha. U daljini se naziru linije obale i obzorja, vidik raseen na modro i
belo.
Na fotografiji stare, potonule Vadi Halfe video se park, riva, zid sa ka-
ligrafskim ispisom, osamljeni kandelabr. Zamislim trenutak pred otvaranje
brane; mrtve ulice, tiina prelazi u mrmor, um u huk, bujica grune, preplavi
dvorita, probije prozore i krovove. Iz bonace Nila, poput svetionika, viri
samo vrh minareta.
Negde tamo, ispod povrine, i sada postoji isti grad, ista riva, park, bez
obale i oblika. Mulj tee kroz kue i kole, puevi cvetaju na kandelabrima,
arani plivaju kroz dnevne sobe, koljke pupe sa nargila, trulih korica knjiga,
63
kofera, grobova.
Siem u selo. Na ulicama su mahom mukarci: elegantni, uzdrani, uga-
rak-crne koe, sa belim kapama i u belim haljinama, okupljaju se oko krme
nad ijim vratima visi lobanja krokodila.
Ovo je kae Marko na domain u Kartumu.
Uitelj Babu crni gorostas prui ruku. Biete moji gosti.
Neemo smetati?
Nipoto! Babu sklopi ake. Putnik je ili gost, ili domain.
Uitelj ode. Marko se raspria o bahajskoj veri. U daljini, pored druma,
ugledam Alinu i Dastina. Uu u kamion i nestanu. No se spusti kao fereda.
Smetamo se u lokandi, motelu za siromane putnike. Nad kapijom pie
Nil. Dvorite podsea na pustinjski logor: redovi niskih, zemljanih spavaonica
i bodljikavo bunje na strai.
Agregat zacvri i nestane svetla. Izaem pred lokandu, sam. Lazar i Marko
su legli. Kako mogu da spavaju? Pesak je crn, nebo crno, pustinja potonula u
mulj noi. Negde tamo. Setim se lanka o nubijskim kuama koji sam odtam-
pao pred put. Fotografije udnih crtea po zidovima, meavine hijeroglifa,
islamskih ara, atlasa i deijih vrljarija, krokodil, nilski konj, aplja, trougao,
 sunev krak, crtea koji polako prelaze u apstrakcije, u grafove, vorove i
lukove, u rebuse i lavirinte, tajne ifre i sazvea.
Ispod pie: Sahara, severni Sudan.

2M

Autobus za Kartum polazi u podne. Pre toga moramo da se registrujemo u

miliciji. Zgradu pronalazimo iza ogromnog bilborda sa slikom predsednika u
vojnoj uniformi.
Dvadeset osam evra! drekne alter.
Ali kaem to je samo jedan peat! Zajedno?
Po osobi.
Smrkne mi se pred oima. Trideset evra naoj ambasadi za pismo pre-
poruke u Kairu. Sudanska viza sto dolara. I sad ovo. itava godina tednje
i glupih poslova. Na kraju sam morao i da pozajmim.
alju nas da fotokopiramo pasoe, da udare peat, da ef pogleda. ef
izmeu donje usne i zuba ima jezivu izraslinu, smeeg parazita sa pipcima.
64
Klimne glavom i poalje nas u sobu 101.
Pod sijalicom sede dva policajca. Jedan hoe da nam zalepi nalepnicu u
paso. Drugi vie na njega. Prvi baci pasoe na sto i teatralno izae. Drugi
dovrava lepljenje. Idite kod efa. ef potpisuje nalepnicu. Idite na alter.
Trimo do stanice. Blistavi ruiasti autobus upravo polazi. Na tabli pie
Kartum, na staklu Made in China. Maemo da stane.
Sluajte kae Uro moramo da razgovaramo.
Autobus stoji sa upaljenim motorom. Voza nas gleda kroz otvorena vrata
,,
i vie jala, jala! Gledaju nas i putnici, priljubljeni uz staklo.
ta je?
Kue kae Uro, uspanieno rijui po rancu.
Kakve kue?
Ne mogu da naem. U jednom selu postoji ta tradicija, slikaju udne
murale...
Voza zatrubi i turira motor. Lazar vikne da saeka.
Gde je to selo?
Ne znam kae Uro. Negde u Sahari.
Negde u Sahari?!
 Ulazi u autobus.
Ne razumete. Ovo je vano.
Zajebi kaem. Nemamo vremena! Zna li koliki nas put eka?
Ali to je nubijski art deko!
Voza zatvori vrata i doda gas.

3L

Dobro, i ta sad? pita Marko.

Traimo jebene kue kaem.
Najblie mesto je Abri, stotinak kilometara niz Nil. Do tamo vozi stari,
olupani kombi, areno ofarban i iskien desetinama malih nalepnica u obliku
goluba, srca, ene sa velom, slona, ukrtenih noeva. Pod haubom sedi ovek
u sakou i mlati ekiem po motoru. Momak u beloj haljini stoji na krovu i
vezuje bale prtljaga.
Zavlaimo se meu ljude, koze, kokoi. Dve devojke sednu do Uroa, ali
otac drekne i one se pokunjeno premeste. Kockaste kue, dalekovodi, magaci-
65
ni, a onda nebo, prav put, pesak i kamena brda. Moda ba ovo, pomislim i
osmehnem se. Mlak vetar kroz prozor gura suze u uglove oiju.
Konica! Kutije popadaju na glave.
Ljudi nagrnu na prozor. Rairene oi, razjapljena usta: alah, al-lah!
Ruiasti autobus lei kraj puta. Prevrnut na krov.
Trimo.
Beduini se tiskaju oko olupine. Krvavim akama upaju metal. Svaaju se,
psuju, viu. Ceo gornji deo je nestao, zdrobljen o kameno tlo. Prstima preem
preko limarije: zguvana, otra kao ilet.
pitam starog beduina.
Around forty people kae.
Da li moemo neto da...
Ne odmahne glavom. Ne moemo.
A pomo?
Starac mahne ka crnim bregovima.
Uro se popeo na dinu. Marko ui i zuri u olupinu. Beduini odustaju;
nemo stoje pored spljotenog autobusa. Setim se lic sa stanice, kako nas gle-
daju kroz staklo: pletena kapa, marama, brk, naminkano oko.
 4M

Piljim u ruiastu farbu. Sve je smrskano u neprobojan oklop. Jedan ovek

izvadi nekakav lanac i predloi da naim kombijem povuemo autobus, da ga
prevrnemo. Drugi viu na njega. Kad bismo povukli sa ove strane, pomislim,
kad bismo odsekli, kad bismo... Nemamo alat. Beduini su ve shvatili.
Voza zatrubi i putnici ponu da ulaze. Proao je ceo sat. Pomo nije stigla.
Oni su i dalje unutra. Kolena mi klecnu i pridrim se za vrata.
Izvadim kartoni sa devetokrakom zvezdom. Vidimo se u Kartumu, Marko.
Nasmejan i velik. Dobri duh iz lampe. Da li je bio unutra? Jedan autobus dnev-
no. ekau vas. Na posetnici je broj. Maim se za telefon, pa trgnem ruku.
Bemmater proguna Uro.
Jebiga, ivi smo kae Lazar.
Da kaem a neki nisu.
Zna kae Uro itao sam da im Kinezi grade ove puteve. Jeste vide-
li kako voze?
Da li vas dvojica shvatate pitam da smo mi tek dve nedelje na putu?
Ako se ovakve stvari deavaju ve na poetku, ta e se tek desiti?
66
U kombiju je tiho, samo se poneko saaptava. Pogledi se izbegavaju. Pro-
zori otvoreni. Sve ljati od sunca.
Niko nije doao kaem.
Doi e kae Lazar. Ovo je od svega daleko.
Shvatim da mi je posetnica i dalje u ruci. Bahaj. Zamislim lutkara kako
slae u sanduk kraljeve, dvorske lude i konje. Poelim da se zavuem negde.
U jazbinu, u mrak. Bez ljudi.
Bez putovanja.

5L

U prvi sumrak, autobus nas izbaci kraj puta. Sa nama su dva oveka u be-
lom. Jedan ima kofer.
Iza je vulkanska gromada bez vrha; ispred beskrajni smetovi peska. Vetar
fijue oko uiju. Podiemo kragne. ovek une, zadigne haljinu i ispia se u
pesak.
Iza dine, meu mesnatim bunjem, nailazimo na prve kue. Niske, od zem-
lje, grbavih zidova, poneka okreena plavo ili belo. Na trgu raste ogromno
drvo. Ljudi sede na stepenicima; kako nas ko ugleda, ustane i prie da se
rukujemo. Uro izvadi lanak sa fotografijama oslikanih kua, ali svi vrte
glavama: nikad uli. Gde moe da se prespava? Gospodin Magzub.
Pratimo utljivog Magzuba do oboda sela. Gurne kapidik i izvadi sveu
iz depa. Laku no.
U kuici su tri kreveta na podu od nabijene zemlje. Plamiak se zacakli u
staroj vitrini sa staklarijom, sa par izbledelih fotografija zataknutih za vrata.
Ovo to se danas desilo Marko zabode viljuku u tunjevinu neemo
pomenuti u blogu.
Posmatram fotke u vitrini. Deca na klupi. Momak u maturskom odelu. Dve
ene pored automobila i natpis Port Sudan. Smeju se. Iza njih je more.
Pomenuemo kaem.
Moji e ostariti od brige kae Uro.
Sluaj kae Marko ovo nije igra. Mogli smo poginuti. Sad jo da
koristim tuu smrt...
Piemo ta vidimo kaem. Neu da laem. Je l ima jo tunjevine?
Ne slua me! Marko se ushoda po sobi. Zna li koliko je malo falilo
67
da budemo mrtvi? ta mi uopte traimo ovde?
Nona hladnoa ulazi u sobu. Kuerak, dvorite, selo, sve je strano, poput
malog ostrva u okeanu. Sat resko bije sa natkasne.
Ne znam za tebe kaem ali ja sam hteo da budem ovde.
To nije odgovor Marko se namrti. Guramo nos u tue ivote, a za-
to? Pogledaj nas: potpuno beskorisni. Kao tamo, kod autobusa.
Nita nije moglo da se uradi kaem. A ta bi da nisi ovde? Sedeo bi
na internetu i zverao po forumima. etovao, po stoti put raskidao sa devoj-
kom, blenuo u Fejsbuk i pokuavao da smuva neto. Sad si napunio gae pa
bi odmah kui, da se uvati mami za suknju.
Nisam rekao da bih kui.
Pomislio si.
Ajde polako ubaci se Uro. Marko je u pravu. Hajde da ovu priu
objavimo tek kad se vratimo.
Ako se vratimo proguna Marko.
Ili piemo sve kaem ili ne piemo nita.
ekaj, Lazare, pa ne postojimo samo mi. Da li ikad pomisli na druge
ljude?
 I zato lae te druge ljude? Jer misli na njih?
Glasanje! vikne Marko. Ko je protiv?
Izaem u dvorite, vru od besa. Buavi putopis u kom je sve bezbedno i
krasno. Kmezavi mamini sinovi! Ako e tako da rade...
Udahnem ledenu no. Zabole plua, u glavi se razbistri. Da li su jo tamo,
zarobljeni, zdrobljeni, da li su svi mrtvi? Mrak se valja peanim ulicama,
preko krovova i plotova.
Samo u naem prozoru gori svea.

6U

Budi me kukurikanje, mukanje, meketanje, njakanje; aritmine krhotine

zvuka. Sunce se lomi kroz staklo kredenca. Lazar i Marko ustaju iz kreveta ne
prozborivi ni re.
Kamionet nas vozi do Kerme, sledeeg sela u pustinji. Obzorjem lije mr-
tvo meseevo more. Vetar puca kroz ciradu, pesak ulazi u kapke i ui, vreme
se mrvi, toi u nejasne, nemerljive delie.
68
Pri dnu prvih sokaka plavi se komad Nila. Metani hodaju sanjivo, brkovi
i kape, inuve i zar. Ispred kua gori tamjan, tera smrad ueglog ubreta.
Raupane palme crtaju are po magarcima. Kako dodirnem fasadu, okruni se
crvenica.
Assalamu alejkum. Alejkum assalam. Gledaju nubijske crtee u mojoj ruci.
La arif, ne znam. Od oveka do oveka. Marhaba, , ukran, . Oi se
kriju iza resa turbana, bele haljine taru se o nilski pesak.
Znam gde! jedan starac pokae prstom ka drugoj obali. Uhvati nas za
ruku i posadi u stolice uline krme. Prvo da ruamo, pa u vam pokazati.
Odakle ste?
Iz... Srbije.
ehoslovaka?
Jugoslavija.
Tito! starac se osmehne, zadravi almu da se ne razmota. Mladi
izae iz krme i poslui fuul, krupan pasulj sa ukusom blata, i vodu u konzer-
vama od pasiranog paradajza.
Znate za Tita?
Naravno, deco. Dan ste mi opravili. Sada morate da budete gosti ika
Abasa Haruna.
A crtei?
Pusti to promrsi kroz upave, posvaane brke. To nije vano. Treba
da ujete bitnije stvari.
Ali...
Ne! Moji gosti.
Ponudimo da platimo ceh, ali Abas Harun odbije. Pratimo ga kroz slamom
posute ulice. On otvori kapiju i pusti nas u usko dvorite ograeno neprijatno
visokim zidovima. Zapahne memla i trule; pauina prekriva poljski toalet,
mravo stablo limuna, malu kuu sa tremom. Na kui nema prozora. Vrata su
zakatanena. Na tremu su tri kreveta, prljava i zarala.
Sednemo. Madraci krvniki zakripe.
Moja kua je Abas se osmehne i vaa kua.
ivite sami?
I kavez je bolji nego ena! Samo ovo, samo ono. Oe maramu, pa
minku, pa... Ko i svi drugi. Samo bi se jagmili! Oe telefon, oe odelo. A
ja... ja sve odbio. Odbio divan, stolice, telefon. Odbio struju. Odbio ene.
Sam, ali niiji vazal! Bar ti mora da razume. Iz Titove si zemlje doo.
69
Davno zastanem davno se to raspalo.
Kako raspalo?
Krvavo...
Ne! Nije.
Ugrizem se za jezik. Kapljica znoja kane niz bradu: ueglo saharsko podne.
Alahu akbaaar! zacvili megafon sa minareta. Abas Harun se uzvrpolji. Prie
vratima kue i paljivo ih dodirne dlanovima.
ta je unutra? pitam.
Nita! vikne, pa odmah spusti glas. Unutra nema nita.
Vrati se do kreveta, nastavivi da slua mujezina. Pogledam vrata i ka-
tanac, glatku farbu i uti mesing: samo na njemu nema pauine.
A da mi krenemo? pita Marko. Da se pomolite na miru.
Ne! To... Abas zastane to nije moja molitva.
Ne molite se?
Abasove usne zadrhte, tek primetno. Zamrse se linije bora.
Vera se uti kae tiho.
La ilaha ila-alah, ... Zvunik se iskljui. Abas potapka jastuk i jo
jednom se okrene ka vratima.
 Idemo? pita Marko.
Zajedno Abas poravna haljinu.
Da vidimo oslikane kue?
Ne, nego da upoznate Mehmeda.
Ko je to?
Najpametniji ovek u selu.

7L

Vazduh treperi od ege, od mirisa sela i reke. ene se saaptavaju u kapi-

jama. Ptica utog trbuha pije iz zemljanog upa. Deca vire kroz tarabe.
Stigli smo! Abas gurne kapidik.
Bela kuerina sa verandom. Na sofi lei krupan starac, izvaljen kao paa.
Dugi sedi brci, kesasti obrazi, prodoran pogled. Pridigne se i pokae nam da
sednemo naspram njega.
, assalamu alejkum. Koga mi dovodi, Abase?
To su moji gosti.
70
Ajde ajde, izvolte. Sa e aj.
Mehmed pljesne dlanovima i vikne. Iz kue izae deak, zbunjeno zastane,
a zatim uzme da nam gura jastuie iza lea, sve dok ne sedimo nagnuti ka
stoiu. Devojka iznese posluavnik sa oljicama.
Evropljani, a? starac zevne i poee se po potiljku. Otkud Evropljani
u ovoj naoj nedoiji?
Doli da vidimo kako je.
Mehmed je uitelj kae Abas.
Bivi uitelj. A kako e biti? emer.
Zato?
Kradu! Mehmed se namrti. Drpaju, s obe ruke. Al neka! I nismo za
bolje.
Ko krade? pita Marko. Predsednik?
Ne zna on ta mu se po zemlji radi. Oni oko njega, to je banda. Od zla
oca i od gore majke. A ta moe poten meu lopovima?
Pohlepa kae Abas samo grabe. Ne zna ta e im toliko...
Ti ne zna kae Mehmed tajanstveno ali ja znam.
Uiteljev pogled zadovoljno klizi preko nas, zadravajui se na svakome,
kao da se sladi onim to e nam otkriti.
Oni od naih, od sudanskih para Mehmed stegne pesnicu zidaju tamo,
u Maleziji, jedan grad!
Gde je Malezija? pita Abas.
Daleko! odsee uitelj. Nakraj sveta.
Zato zidaju?
Kad sve obrste, da odu tamo. Al nee moi! Kad oni odu, mi emo za
njima. Da ruimo! I nebodere, i palate, i kupleraje! Kamen na kamenu da ne
ostane!
Kroz verandu koso proleti ptica. oljice zveckaju o tacne.
Crna sirotinja proguna Mehmed. Ni posla ni para! Videli ste upove?
To nam je vodovod. Pijemo vodu iz Nila.
Spustim pogled na aj, gotovo popijen. Marko prebledi.
I na sve to nastavi uitelj crnci dolaze li dolaze iz Afrike.
Ne dolaze oni to vole ubaci Abas. Tamo je rat.
Crnci? kaem. Ali zar...
Nisam! prodere se Mehmed. Kakvi crnci? Mi smo Nubijci. Oni su
crnji!
71
Kao ja Abas Harun zasue rukav i isprui podlakticu, neznatno tamniju
od Mehmedove.
Ne! Ni ti! Daj taj turban! pre nego to Abas stigne da se izmakne,
Mehmed mu sa glave strgne tkaninu. Raspe se ravna bela kosa.
Je l vidi? Kakva ti je kosa? Ti si Nubijac! Crnac se po kosi poznaje.
Svi smo mi isti kae Abas jogunasto, namotavajui turban.
Isti malo sutra Mehmed prezrivo frkne. Valjda ja znam! Tebi su,
Abase, knjige mozak popile. itao bezbonike, pa zaboravio ko si.
Abas Harun outi i pogne glavu. Osetim kako njegova nelagodnost prelazi
na mene. Doveo nas je da nam pokae svog prijatelja, a sada ga je stid.
Koliko je to sati? pita Marko.
Petnaest do est proitam sa zidnog sata.
E nije! na Mehmedovom elu iskoi ila. To je dravno vreme! La!
Imam ja svoje vreme. Gurne mi pod nos ruku sa satom Evo, ta kae?
Petnaest do sedam.
Jeste! To je pravo vreme. Onaj sat mahne ka zidu to je za decu, da idu
u kolu. Al ja znam! Sve lau, i vreme im je lano.
Imate mnogo dece? pita Marko.
 Devetoro! Mehmed se ponosno osmehne, a oi mu omeknu i razvodne
se. I dvadeset troje unuka.
Svi su ovde? U Kermi?
Ne, ne. Sin mi je u Saudijskoj Arabiji, erka u Dubaiju, nekoliko ih je u
Kartumu... Dobro zarauju. alju pare, al sve ode za deset dana. Sva moja
deca su poteni ljudi. A ovde okrene se ka kapiji i pone da vie ovde
potenog nee nai ni sveom da ga trai! Olo! Poslednji dinar za urmino
vino! A deca gladna! I prokleti crnci...
ta vam smetaju crnci?
ta mi smetaju? Mehmedove oi potamne. Dernjaju se. Pljuju. Smr-
de. Bacaju crkotinu po ulici, muve nas ive pojele. Odvru televizor ko da su
svi gluvi. Tamo, na jugu on se zavereniki nagne ka nama jedu ljude. Jeli
bi i ovde da smeju.
Mi sad moramo da idemo kae Abas Harun.
A de e? Da nema posla? Ajde ajde, Abase uitelj se pokroviteljski
osmehne i stavi mu ruku na rame. Dobar si ti. Samo previe misli!
Mehmed nas otprati do kapije. Pred kuom, dok se pozdravljamo, okuplja
se buljuk deurlije. Mnoga imaju gustu, sunerastu kosu. Kod devojica je
72
izdeljena u tanke pletenice.
Vai unuci? pita Uro uz nevin osmeh.
Uitelj zastane u pola rei i izbei se u njega.
Moji... ta?! Ta ta pria! Pa ovo su... on pogleda decu, brzo prekrije
usta akom i, kroz kaalj, zabrunda crrrrrn-ci!

8M

Dok hodamo ka njegovoj kui, Abas Harun je zamiljen i tuan. Ne

primeuje decu koja trkaju oko nas. Objanjava nam da Mehmed izgleda
strog, ali je u srcu dobar. Pria kojeta, a mrava ne bi zgazio.
Spazim upove i osetim da mi se neto migolji u stomaku. ta je priao
ia iz Asuana? Paraziti. Setim se efa policije iz Vadi Halfe i njegovog polipa
ispod usne. Uu u tebe, poloe jaja... Prou me marci. Danima se nisam oku-
pao. Kako da ne pijem vodu?
Starica u crnom prie da pozdravi Abasa. Na svakom obrazu ima po tri
vertikalne brazde. On joj uputi par rasejanih rei.
 ta joj je to pitam to na obrazima?
Koje?
Ti... oiljci.
A, to! To se nekad pravilo. Noem. Da bude lep.
To je lepo? pita Uro.
Da, sine. Ali sad kau, nije lepo.
Tradicija?
Znam samo ta je priao moj deda.
Zastajemo u prodavnici, drvenoj upi plave boje. Unutra je ogromna poli-
ca, do vrha ispunjena konzervama i kutijama. aj, eer, so. Kupujemo kon-
zerviran pasulj. Abas ne dozvoljava da platimo.
Oiljci kae Lazar dok hodamo ka kui.
Da. To je rekao moj deda, Abas Hadad Harun Abas se nostalgino osmeh-
ne, a zatim se namrti. U staro vreme, Arapi su krali devojke i momke. Posle
i Turci. Krvnici! Ujau u selo i odvedu sve mlado.
Kad je to bilo?
U staro vreme. Bili smo aka jada, al se nismo dali! Sekli smo obraze
deci. Kad Turin vidi, gadno mu, nee da uzme. Ne moe da proda. Zato je
73
lepo.
arke zakripe i Abas nas pusti u dvorite.

9U

Sunce dodirne krov; dvorite potamni, senka presee trem. iri se jedak
magarei smrad. Povuem prst preko madraca: debeo sivi talog. Abas uti,
zagledan u limunovo drvo.
Abasu knjige mozak popile promrlja za sebe. Nije nego! A njemu sve
potaman, ena, deca, sofra, pa kod oiju oslepeo.
O emu priate?
O veri ozbiljno me pogleda.
Onoj koja se uti?
On udahne kroz brkove. Zvuci zamiru, prola je poslednja molitva.
I ti, sine, neto trai. Inae ne bi bio ovde.
A vi? Recite nam ta ste vi nali.
Abas pogleda u vrata sa mesinganim katancem, sad ve potpuno crna. elo
 se nabora, beonjae raire.
Niko ne razume.
Moda ipak...
I da vam pokaem badava.
Zato ste nas onda doveli? pogledam ga u oi. Zato ste lagali da
znate gde su oslikane kue? Je li to vaa vera?
Abas vikne na arapskom. Iz pojasa izvadi veliki klju.
klubputnika.org/r/s4

Katanac kljocne. Ledena praina zaspe verandu, sumrak probode pomr-

inu kue. Jedna soba, bez nametaja i prozora, bez ilima i ogledala. Jedini
predmet u zjapeoj praznini je sanduk sa muemom. Na njemu se nazire
neto crno. Zakoraimo unutra. Guramo nos u tue ivote. Obrisi na sanduku
pretvore se u kofer; mali crni kofer. Na njemu lei par mirisnih tapia i crve-
na daska sa fotografijama: Marks, Lenjin, opet Marks, i tri brkata Afrikanca.
Svoj Abas ispravi lea kao Tito.
Talasi noi gutaju detalj po detalj: poljski toalet, limunovo drvo, palmu,
stub verande. Odbio struju.
Ovde se... molite? upita Lazar.
Da.
74
Bog i Marks? zastanem. Abas me tuno pogleda.
Rekli su isto blago zadrhti, stavivi mi ruku na rame. Da si ti moj
brat... moj sin. I ti, i ona deca, i... Ceo ivot sluam mule, voe, partije. Samo
rei! Ne umeju da vole. Ko vlada Sudanom? Bele gazde, crne gazde, ute
gazde. ovek nikad Abas stisne kapke. Mora da napravi sam.
ta?
Sve.
Kako?
Od komadia.
Abas zapali sveu i postavi je nasred trema. Skine turban i pone da ga
razmotava. Zatrepte senke. Prsti se upletu u tkaninu kao u kuine.
Moramo da krenemo kae Marko da naemo lokandu.
Znao sam da je badava proape Abas, ne diui oi sa svog turbana.
Nije to kaem ve...
Ve ta? starac me pogleda. I ti misli da su mi mozak popili? Da je
Abas Harun lud?
On prie i stane iznad moje glave. Zenice se zaare.
Spavajte kod mene! zgrabi me za ramena, kvrgavi prsti zariju se u
kou.
Ali... jauknem.
Ne! Morate.
Ne moemo Marko ustane. Ima samo tri kreveta.
Ti spava na svom, ti na svom, a ti i ja staraki dah mi pree preko lica
na ovom. Ti si moj sin.
Privue me k sebi, pokua da me zagrli. Istrgnem se. Marko mu uperi ba-
terijsku lampu u oi. Otre senke iseku lice na crna i bela polja.
Ne moemo kaem, koraknuvi unatrag.
Zato?
Izvinite ustane i Lazar. Mi sad idemo.
Ne idete vi nikuda! Abas Harun potri ka izlazu i uspravi se, gordo,
uvreeno. Idem ja! izae i zalupi kapiju.
utke posmatramo plamen svee. Marko izvadi konzervu pasulja, pogleda
je, bezvoljno je vrati u ranac.
Nije trebalo... kaem.
Desilo se promrmlja Lazar.
ta sad? pita Marko.
75
Lokanda?
Koja? Nadam se da postoji.
Idemo da je naemo Marko ustane.
Kako sada da odemo?
Lazar spusti glavu meu ake. Zubi mi zacvokou i ogrnem se jaknom. Iz
tame odkrinutih vrata vrebaju Lenjin i dvoglavi Marks.
Odunjamo se do kapije i tiho je otvorimo. Hodajui na prstima, poput
provalnika, savijemo iza oka.
Bauljamo kroz meseeve senke. Zanjae magarac. Sve ulice su iste.
Tamo kae Marko. Svetlo!
Iznad vrata visi slabana sijalica. Na pragu sedi ostareli bradonja bez zuba.
Lokanda? Klimne glavom i otvori sobu: pet dueka sa tamnoutim flekama i
prozor zazidan opekama od blata.
pita.
. ...
Srbija? deda mirne.
Da.
Srebrenika, Karadik... Srbija?
 10 L

Petao me prene iz sna. Budim se uz cvokotanje, u mrak i studen. Kroz pu-

kotinu na vratima prosijava belo.
Na zadnji deo arenog kamioneta zavaren je kavez sa klupama. Putnici
zevaju, pruaju ruke, nazivaju dobro jutro. , sabah al-hair, promrm-
ljam i uglavim se u oak.
Glavna ulica Dongole je drvored pepeljastih kronji; iza njih se osipaju
zidovi boje krea. U odrpanoj lokandi Lord dobijamo keliju bez prozora. Vra-
ta ne mogu da se zatvore. WC je rupa u uglu.
Morate se registrovati u policiji kae gazda Lorda. Bujne smee lokne
rasipaju mu se oko uiju.
Ve smo se registrovali.
Ovo je drugo. Ovo mora.
Je l on to nosi periku?
Nemamo vremena!
Mislim da nosi
Morate.
76
Lupamo u gvozdena vrata policijske stanice: zabravljeno. Petak. Sveti dan.
Naravno da radi! mrti se gazda Lorda. Pa gde ste vi to bili?
U policiji.
Policija ne radi. Ali radi tajna policija. Oni rade svaki dan.
Bela kua bez natpisa. Odkrinuta vrata, unutra sedi ovek u uniformi.
Usukano lice, brkovi, pogled zalepljen za televizor. Kalanjikov prislonjen
uza zid.
Dobar dan, je l ovo tajna policija?
ta treba?
Rekli su nam da se prijavimo.
Usukani polako lista nae pasoe, stranicu po stranicu.
Mnogo putujete, a? Rusija, Kina... Engleska... Policajac zakilji i od-
meri nas. ta to ima u Dongoli?
Mi smo... turisti kae Marko.
Idete u Darfur? U Dubu?
Ne, ne. U Kartum.
Novinari, a?
Programeri.
 Policajac otvori tefter i pone da prepisuje nae podatke. Na televizoru bez
tona ide bolivudski ratni film: ljudi padaju i krevelje se, hvataju se za grudi,
boje vrite.
Da se registrujete u Kartumu prui mi pasoe. Obavezno.
U internet-krmi kucamo beleke za blog. ifra na svim raunarima je
allah. Ruamo prene arane u hlebu, sa uline tezge. Zarale pumpe za
vodu, prepune zupanika i tokia, lee razbacane okolo. Made in British In-
dia. Malo drvee raste u bunkerima od erpia.
Uro sedne na krevet Lorda i zagleda se u papire sa oslikanim kuama,
zamiljen i tih, nekako tuan. Poelim neto da mu kaem, ali ta? Marko
nervozno parta po keliji i psuje.
Jebeni panduri on uzme etku za WC i zamandali vrata.

11 U

Putnici sede pognutih glava. Pustinja klizi preko nabreklog neba, crne
stene, otri kontrasti, miriu mazivo i znoj. Marko zakilji. U daljini, meu
77
dinama, tri par smeih iljaka.
Piramide?
Udarim o staklo i viknem vozau da stane. Pripeka ee i muti, kombi
nestaje u dimu, vezujemo majice oko glave i gazimo kroz pesak. Trepere
kameni vrhovi. Fatamorgana? Kao u priama iz detinjstva: pljakai mumija,
tuneli, skrivene podzemne tamnice, kodovi i neitljive poruke.
Piramide!
Naputene, zavejane. Neme.
Moe li dodirnem okrunjen zid da se ue?
Vidi valjda kae Marko nema ulaza.
itao sam da negde u Sudanu postoji itav grad piramida...
A ja sam itao da u ovom kamenju ive korpije.
Lazar ui i prouava blokove u podnoju.
Hijeroglifi? pitam.
Jok. Pukotine.
Siguran si?
Kao klinac sam se loio na te stvari.
Stvarno? osmehnem se. Znam da su prva pisma bila slikovna, da su
 nastala od crtea. Je l svaki crte jedan pojam?
Ne. Meavina fonetskog pisma i piktograma. Na primer Lazar prstom
iscrta znak u pesku ovako se pisalo a.

To je obino a? Marko zine. Ludaci. Zato si to uio?

Ne znam Lazar slegne ramenima. Zanimalo me. U muzeju u Budim-
peti sam video mali sarkofag. Na njemu je bilo urezano ovo...

Tuga! kaem. Suza koja curi iz oka.

To sam i ja pomislio... kae Lazar.
Eto obradujem se. Toliko vekova, a ipak razumemo.
Lazar se zagleda u nebo. Sednem na stepenik, otvorim svesku. Olovka
78
ocrta cikcak piramide, secne horizont, zaseni dol i uzvere se preko brda u
daljini. Kakav li je pogled sa vrha?
Ni da uju, mrte se, dobie sunanicu, majmune, Lazar se nervira, je l
zna ti gde smo, Marko se iuava, kakvo brdo, ti si potpuno lud.
Verem se uz stenje. Grabim, posustajem, hvatam se za ispust, diem na
uzvisinu, uspinjem se, korak po korak, i napokon stiem do uzanog platoa.
Udiem, izdiem. Oi se pune nebom. Niz pustinjske vetrove, provalijom,
jezde orlovi. U daljini tee plavozelena linija.
Zadihano crtam.
Dole u hladovini piramida, Marko i Lazar posmatraju svoja stopala, poput
dva gipsana patuljka. Uvek tako: ekskurzije, drugari, devojke, prva planina-
renja, pronae peinu, naputen toranj, knjigu sa buvljaka, udan grafit, Sa-
turn na istonom nebu, krene bujica u grudima... Niko ne razume, apue Abas
u mraku.
Sputam se niz strminu, pratei svoje otiske do druma. Marko i Lazar me
gledaju popreko. Stopiramo. Tamni sunevo uto: limun, umance, naranda.
Stanu nam dve bitange u raspuklom dipu. Neobrijani, debeli, u konjaci-
ma; neprestano se svaaju. Skrenemo u naputeno selo. Suvoza lupne Lazara
po ramenu mora uradim poso i nestane u zemljanim ogradama. Voza
okrene klju i nastavi par kilometara dalje, do raskrsnice. Prodere se i izbaci
nas.
Koliko do Atbare? pitam.
Trista, brate i odmagli.
uto potone u dine: naranda, truli nar. Hladnoa se priunja i epa. Lazar
sedne na pesak, Marko se osvrne oko sebe; ni kola, ni krova, ni oveka. Dva
druma krste peano bespue.

12 L

Nismo ovo ba najbolje isplanirali kaem.

Kad je morao da se penje kae Marko.
Video sam orlove. Blizu, da ih dodirne rukom!
Jebali te orlovi! ta emo sad?
Uvek sam ja kriv. Zato smo uli kod onih kriminalaca?
Ti si prvi uao.
79
Meseina kapne kroz oblak. Put zasvetluca. Marko sedi na ruksaku, pod-
boen, pognute glave, a Uro eta i pevui. Obuem demper i jaknu, ska-
kuem, duvam u ake.
Kosti emo ovde ostaviti promumla Marko. Nemamo ni jebene
vode...
ovek moe tri dana bez vode kae Uro.
Ja sam uo sedam kaem.
Vi ste potpuno...
To je tano. Moe sedam, ali u pustinji tri.
Leimo na pesku kraj puta, glava naslonjenih na ruksake, sami u srcu Sa-
hare. Kada sam bio mali matao sam o ovakvim stvarima, ali nikad nisam mi-
slio da u stvarno biti ovde. Lazare, mora nekad izai iz kue, kae mamin glas,
idi drui se. Klinci iz kraja priaju o izlascima, motorima, devojkama, ljublje-
nju, diranju sisa ispod majice, ovee, mora sa nama, ne zna ta je ivot! Ne
ume da se zabavlja, da li si uvek tako drven, pita ona i smeje se, zar se ti nikad
ne opusti? Ja utim i oslukujem kako raste opna, gusto prozirno tkivo sa
tankim ilicama, ivo, kao da izrasta iz mene. Uvee se zatvaram u sobu i na-
stavljam pisanje svoje prie o oveku bez ula koji ide da pronae druge ljude,
 oveku koji putuje pratei linije magnetnog polja jer nita drugo ne moe da
oseti.
Kola Marko skoi i izleti na put jebote, kola!
Kamiondija proguna da nema mesta, ali nas ipak primi. Grimo se, grli-
mo ruksake, zalepljen sam za vrata, Marka menja bode u butinu. Sa tavanice
vise crveni lampioni sa zmajevima.
Atbara. Na drumskoj lokandi svetle slova: Darfur. Stepenice su pokrivene
novinama a momak na recepciji spava pod sumornom treptavom neonkom.
Izaemo da potraimo hranu.
Ulice su mrane. Cipele tonu u mulj. Naziru se obrisi straara, pijane
tezge, hrpe prevrelog ubreta. Smrdi na trule, bu, pokvareno meso, govna.
Znate ta bi trebalo izmisliti? kae Uro. Olfaktograf! Aparat koji
belei mirise. Otvori ga, zapamti vazduh, kasnije moe da ga stvori pono-
vo. Mogle bi se praviti itave prie od mirisa!
Marko prevrne oima.
U bonom sokaku visi sijalica. Skrenemo ka njoj kao tri muice. Na tezgi
je kamara pocrnelog voa, za njom stoji deda dlakavih uiju i velikog nosa.
Hrana, promucam. On mi prui grozd banana.
80
Gacamo nazad. Marko tiho proklinje sebe, mene, Sudan, putovanje. Pred
nama niknu tri senke. Dre puke. Ja drim banane. Dijagonalno preseemo
ulicu. Preseku i oni.
Gledamo se u oi. Neobrijana lica. Kesaste jakne, kaljavi i zadrljeni, masni.
Selam kaem i pruim ruku.
Ko ste vi?
Stranci kaem. Lokanda Darfur. Hrana podignem banane.
Crna aka prihvati moju.
Policija mladi podigne puku i zasija od ponosa.

13 M
17.6946, 33.9857

Svanulo je. Hou jo da spavam, ali ne mogu. Prvo saobraajka. Pa autostop

u pustinji. Onda blato i smrad. Kloari i puke. Momak na recepciji, sa para-
zitom u ustima. Izvadim Babuovu posetnicu i okrenem je meu prstima.
Uro trkara po bazaru, smara ljude, gura im pod nos slike kua, objanja-
va i krevelji se kao majmun. Neki od prodavaca imaju polipe pod usnom.
Brisao sam ruke vlanim maramicama, jeo iz konzervi... A trule banane? Jezi-
kom opipam donju usnu. Kao da ima neto.
Dobro, dokle emo traiti jebene kue? pita Lazar.
Zna Uro se zamisli vie nisam siguran ni da postoje.
Zato su uopte bitne?
Ima pria. Pre sto godina, jedan nubijski zidar je na poklon dobio engle-
ski aj. Doneo mu brat iz Kaira. Od ara sa kutije, od cvea i krugova, zidar je
napravio itav stil. Drugi su ga imitirali i postalo je tradicija. Novi jezik.
Od kutije aja?
Da.
Pitamo jo nekoliko prodavaca. Unose nam se u lice, polipi iz usta mrdaju
pipcima. Rukovali smo se sa svima. Pretrnem. Kako njima ne smeta? Ne
smem ni da pomenem, jedva bi doekali.
Zastanemo da Uro fotografie magarca. ia se razgalami i otera nas.
Ali s tom hobotnicom u ustima kae Uro. Jezivi su.
Da kaem. Valjda nismo pokupili neto...
Odvratno kae Lazar. Taj duvan za vakanje, pod usnom...
D... duvan?
81
Pa da. Nego, idemo u Kartum?
Autobus za Kartum eka na stanici. Ganc-nov. Ruiast.
Uro jo jednom pogleda papire sa oslikanim kuama, pa ih baci na hrpu
ubreta.
 Narodni murali
Nubija

82
V 83
84
 27. decembar 3. januar

1U

Udes kod Abrija? zaudi se Desika. Ne, ni rei. A pratim vesti.

Preko etrdeset ljudi kaem.
Nikoga nije briga. Ovde ginu milioni.
Ona zategne suknju i srkne kafu. Engleskinja, visoka, stamena, prve bore
po porcelanskoj koi. U Kartumu ivi due od godine. Grad je zajeban, kae,
podmukao. Kao vulkan, naizgled miran, a samo eka da pukne.
Ponona zapara puni sobe. Novogodinja jelka, kre i knjige. Filmske
monografije, tango, arapska kaligrafija, Kalevala, kavkaski jezici, indijske
basne. Istorije Australije, Turske, Austrougarske. Na Drini uprija.
To mi je za pisanje kae Desika. Rupe u istoriji, neuralgine take...
ivi od toga? pita Lazar. Od pisanja?
Ne jo. Predajem engleski.
85
Bila si kod nas?
Na Balkanu? Vie puta.
Uz knjige su okaene minijature starih turskih mapa. Kraj reke i obale,
sitne ilustracije: palma, tapir, minaret, jedrenjak. Pustinja i okean.
Piri Reis! kaem.
Zna?
Osmanlijski admiral i kartograf. ta e, stari treber. Kao klinac sam
oboavao atlase. Po tepihu spojim ibice u oblik sveta, pa ream ivotinje gde
koja ivi, ptice, majmune, bube, slonove iz kinder jaja.
Da... Desika se zamisli. Kad sam jo bila mala, strasno sam volela
mape. Satima bih gledala u kartu June Amerike ili Australije... U to vreme na
zemlji je bilo mnogo neispitanih oblasti, i kad bih ugledala neku takvu... stavi-
la bih tu prst i rekla: kad porastem, otii u tamo.
Koenjovski!
Tako pone. Atlasi i deje matarije. A onda...
Onda poraste kaem a mape postanu strane. Svako iri kartu i crta
svoje granice.
Ja sam beala od mapa, a evo, zavrila meu njima. Darfur puca, jug se
 cepa, pa Abjei, pa juni Kordofan, pa istoni front uz Eritreju. Granica sa
adom ide posred jednog sela. Ne zna se ak ni gde je crta izmeu Egipta i
Sudana: Egipat tvrdi da je prava linija, Sudan da ide ovako Des dohvati
papir.

Obe drave zahtevaju granicu gde im ostaje ovaj vei trougao, Halaib.
Tako da je ovaj manji...
Niiji ubaci Marko.
Afrika se delila na Bizmarkovom kanabetu ona poravna naoare.
Lenjirom su partali po mapi, onim konradovskim prstom sekli zemlju ko
telei but.
Iz sredita Pirijeve karte posmatra me kompasovo oko, zrakasta rua vetro-
va. U donjem uglu ui bezglavi monstrum sa licem na grudima. Nekada se
86
verovalo da u Nubiji ivi takav narod.

Blemejci kaem. Ljudi bez mozga.

Nije Piri pogreio Desika me pogleda. To smo mi.

2L

Crvenkast pustinjski grad. Iz gornjih spratova, zarale armature stre u

nebo. Kruni tokovi, poneko stidljivo drvo, asfalt i nabijena zemlja. Prolazni-
ci se laktaju i ure, pripeka tue. Sve zamueno smeim velom, meavinom
peska i izduvnih gasova, koji lebdi pred oima i igra od larme.
Sudanske kape! Marko se nagne nad ulinog prodavca.
Made in China proita Uro sa etikete.
 Glavni trg je parking. Damiju okruuju redovi starih utih taksija, tezge,
bezlina ministarstva, nizovi prozora kao stotine sitnih oiju. Uro izvadi fo-
toaparat a vojnik iz straarnice zaurla: !, zabranjeno!
Plastine amlice restorana poreane su tik uz drum. Dva grmalja znoje se
iza butan-boca, pasulj i digerica cvre u talandarama. Jedan mladi pozove
nas za sto.
Hakim prui ruku i blago se pridigne. Meu turbanima i belim galabi-
jama, jedini on ima pantalone i koulju. Dobro doli! Odakle?
Iz... Srbije.
Stvarno? ivahan pogled kroz naoare. Je l znate da je Ivo Robi prvi
pevao Strance u noi?
Molim?
Aha. Posle su je Ameri drpili.
U Kartumu nema stranaca, kae, a i oni koji su tu ne jedu na ovakvim me-
stima. Jake jagodice, pametne oi. Prsti mu blago drhte.
Nedavno sam diplomirao mainstvo. Radim za Saudijce, servisiram naft-
ne platforme. Dosadno je, al Arapi plaaju. I stalno te nekud alju. A vi, kuda
ete posle?
87
U Etiopiju.
Sjajno! Oni nisu bili robovi, oseti se to. Adis je metropola. Mnogo mla-
dih, dobra muzika. Papagaji u kronjama! Ima jedan sjajan klub, sviraju od
svinga do bosanove. Dok sam bio u Adisu, stalno sam iao tamo. Jednom je
pevaica skinula Astatkeovu plou sa zida i poklonila mi. Rekla je: Jer ume
da slua.
Ti si muziar?
Ne Hakim postieno pogleda u pod. Uim saksofon. Tek sam poeo.
No, venci sijalica vise sa cirade, ljudi grebu kaikama o pleh i mljackaju,
make im hodaju kroz noge, osea se miris nafte i zagorelog mesa. Kartum,
tako se zvala jedna epizoda stripa Mister No. Da li sam stvarno tu? Kamion
protutnji, haljine zalepraju.
Dobra ova hrana kae Marko.
ivot je dobar kae Hakim. Dobar kao vino, pisao je Langston Hjuz.
Ne znam je l tano on se nasmeje nisam probao.
Je l bi hteo? pita Uro.
Alkohol? Hakimov pogled se zaotri. To se ne sme. Ovde je erijatski
zakon. Mog druga su izbievali jer je pio arak.
 itao sam o erijatu kaem al ne znam kolko je od toga istina. Stvar-
no kamenuju i biuju? Recimo, za ljubljenje? Je l moe devojka da prespava
kod tebe?
On prstima proe kroz kovrdavu kosu i nervozno se obazre po restoranu.
Marko me mune laktom.
Doi ete kod mene Hakim navrlja broj telefona na salvetu pa emo
priati. ivim u Omdurmanu, sa druge strane Nila. I sluajte on ustane
manite se devojaka. Napraviete problem i sebi i njima.

3U

Ve-maina guta pesak iz naeg rublja: egipatski oker, narandast iz Kerme,

u Atbari crvenkast. Des se zatvorila u sobu. Marko je otiao da proeta, sam,
vrtei u aci posetnicu sa zvezdom. No je. Prozore puni pranjavo nebo, zenit
mraan i zgusnut.
Zenit kae Lazar potie od arapskog samt. Znai staza. U Srednjem
veku govorilo se samt ar-ras, , staza nad glavom.
88
Mnoge zvezde kaem imaju arapska imena. Aldebaran. Mirfak. Vega,
Deneb, Altair.
Sat je arapska re. Onda miraz, ejf. Majmun, . Rakija dolazi od
arak, , znoj, jer se proizvodi kondenzacijom, znojenjem. Kijamet kija-
ma, ustajanje je dan kada mrtvi ustaju, , sudnji dan. A pazi ovo: na slon
potie od arapskog lava, asad, , koji je u turskom postao aslan.
Lav?
Sloveni, jebiga, nikad nisu videli slona. Sluali o udovitima sa juga i
sve im bilo isto.
Zefir ue kroz prozor i uzmuti jaru. Posmatram Desikine naslove i vr-
ljam, oponaam arapsku kaligrafiju. Linije se zapliu u petlje, u vorove i lu-
kove. Hvata me prijatan umor, onaj kad zna da bi odmah zaspao ali ti je ao.
Voleo bih kaem da nauim arapsko pismo. Mama mi je priala o
njemu dok bi ispisivala irilini kurziv, kvadratnu kapitalu, brzopis, uljane
serife. Nisu smeli da crtaju, kazala je, zato im je pismo toliko lepo.
Pokazau ti Lazar otvori svesku. Slobodnije je od naeg. Slova moe
da produi, iskrivi, da...
Zato si to uio?
 Jezike? Ne znam... U kui je uvek bilo renika, knjiga i pisaih maina.
ale je pisao, pa onda i ja...
ta je pisao?
Palp Lazar napie hamzu iznad alefa. Petparake romane, za kioske.
Krimie, ljubavne, kaubojske, erotske. Prodavalo se, ljudi su itali. Izmislio je
svog privatnog detektiva, zvao se Hejzi...
Je l pisao i neto drugo?
Jednom, kad je bio mlad, napisao je knjigu. Rekla mi mama. Nije je ob-
javio, ve spalio... jebiga. Zna, kad sam bio mali, voleo je da pria. Godina-
ma mi je priao pred spavanje. Glavni junak je bio erebeko, deak koji ivi
u upljem drvetu u pustinji Kalahari, i njegovi drugari, tri majmuna.
O emu se radilo?
Svakog dana kae Lazar ivotinje i biljke su kukale kako je u Kala-
hariju prazno i suvo. elele su da padne kia, da sve ozeleni. I onda je ere-
beko poslao tri majmuna u svet, da donesu kiu.
ta je rekao kad si mu pokazao svoje prie?
Nisam.
Nikome?
89
On utke odeta do ve-maine. Cedi arapu po arapu, kai ih na icu.
Ostao je pesak i fleke od mainskog ulja.
Mojoj prvoj devojci. Tako sam je smuvao. Nosio sam joj otkucane
stranice, a ona bi itala, uz sladoled i bozu, u poslastiarnici Carigrad.
Sea se onog stripa kaem to sam ga pravio kao klinac?
Onog to si pominjao na brodu za Egipat?
Tog. Glavni junak odlazi u Afriku.
Stvarno? Ko je glavni junak?
Zvao se Kikiriki kaem zaboravio sam zato. Seam se da je bio sve-
moan, kao superheroj, mogao je da leti i pretvara se u razne stvari. Imao je
picaste ui i ogroman nos, ba onako nosinu, i iveo je u kui u obliku svoje
glave. Ta epizoda u kojoj odlazi u Afriku zvala se Svakakve Kikirikijeve avan-
ture.
Jesi ga pokazao nekome?
Skenirao sam ga pre par godina, kad sam slao jednoj... Pokazau ti kad
doemo do neta.
Listamo knjige, svako za sebe. Promaja kovitla prainu sa poda. Nostalgija
uzbuenja, kao kada sam crtao Kikirikija, mapu Afrike i avion kako leti preko
 Sahare i peanih udovita. Otvorim tvrde korice najdeblje Desikine knjige:
Staroegipatske kulture. Gornja Nubija, kraljevstvo Meroe. Grad piramida
severno od Kartuma. Po razmerniku na mapi, oko dvesta kilometara odavde.

... piramide koje su pljakane i ruene jo od antikih vremena. Godine

1834, italijanski doktor, uzepe Ferlini, u potrazi za izmiljenim blagom uni-
tio je dinamitom vei deo nalazita. Pojedine prostorije u koje se i sada
moe ui isklesane su preciznim hijeroglifima, ije je znaenje odgonetnuto
tek u 19. veku. Veruje se da je kasta pisara negovala nerazgovetna pisma kako
bi zatitila svoje privilegije u drutvu. Konstrukcije pri podnoju piramida
nisu puki ulazi ve mali rtveni hramovi. U njima su obavljani rituali koji,
premda se dananjem oveku mogu uiniti uznemirujuim, u vreme stare
Nubije...

Moda vredi otii kaem. Sea se suznog oka, onog hijeroglifa o

kom si mi priao? Onog sa malog sarkofaga koji si video u muzeju u Budim-
peti. Iako je prolo pet hiljada godina, odmah si shvatio da je zapisana tuga.
Ne Lazar se namrti. Nije tuga.
90

4M

upav tepih i kone fotelje. Na zidu plazma televizor, uokviren alpskim

pejzaima. Gostinska soba ima vrata sa ulice. Da gosti ne sretnu ene.
Gladni? pita Hakim, sav uzmuvan i srean.
Ne, ne kae Lazar stvarno ne mora...
Sluaj bre, oete da jedete il neete? Lepo mi reci.
enske ruke prue posluavnik kroz vrata. irok oval, pogaa, gomilice
smokava i zelenia, ruiaste masline, zeleni listii nane. Humus i renjevi
suduka. Ukus korijandera, zatara, kima.
Zavaljen u fotelji, Hakim sa uivanjem posmatra kako jedemo. Kroz zi-
dove dopire tih amor, glas televizora, lupkanje posua.
E sad moemo da priamo ko ljudi kae. U svakoj kafani sedi bar
jedan tajni pandur. Nikad ne zna koja re ne valja. Nego on se okrene Laza-
ru pitao si me za devojke.
Izvini. Nisam znao da ne treba...
 Treba, treba. Nai smo, zar ne? Devojke... Evo, drug mi se eni idueg
meseca. Nije je ni upoznao. uli se telefonom. Pokazali mu fotku.
Teko mi je da poverujem kae Uro da ne postoje pukotine. Pisamca,
internet, tajni sastanci...
Pisamca? E moj hadija, ovo je ivot, a ne ep o Mednunu i Lejli. Posto-
ji neto glas mu se malo stia al ne ono to ti zamilja. Ekskluziva. urke
u privatnim vilama na Nilu. Ako ima kea.
Bio si?
Jednom. Kolega me nagovorio. Kao, bie alkohola, muzike, ena...
A policija?
Pred kapijom je privatna vojska.
Kako je bilo?
Bazeni, kokteli. Devojke, evropski obuene. A kad prie nekoj Hakim
se namrti shvati da su sve kurve.
Dobro, Hakime kae Uro to to su tako obuene ne znai...
Ma ne, ovee, nisi shvatio. Prave kurve. Etiopljanke. Znaju tri rei arap-
skog. Mo da zamisli kakve.
Je l bilo neto? Mislim, da li si...
91
Ne.
Pogledam pejza iza njegovih lea. Zavejane planine. Srena, debela kra-
va. Vodopad. Na drugom zidu visi mapa Sudana, po kojoj je neko rukom is-
crtao strelice i isprekidane linije.
Ti si ono crtao? Uro pokae mapu.
Moj ale. Sedne sa drugarima, pue nargilu, svaaju se i prekrajaju zemlju.
Da li e se...
Ve se raspao. Pola miliona mrtvih u Darfuru. Milion u Dubi. im
pone da ubija, ode zemlja! Sudan je papir. Geografska karta.
Zauje se poziv na molitvu. Hakim se izvini i izae. Vrati se posle desetak
minuta.
Duhovne potrebe osmehne se.
Pet puta dnevno?
Jedino jo Bog misli na Sudan. Da ne trebamo njemu, bili bismo suvini
ljudi Hakim skine naoare i protrlja ih rubom koulje. Sad sigurno mislite,
evo ga, jo jedna budala. Ma ta vi tamo u Evropi mislili, ne tedi svaki mu-
sliman pare da ih pokloni hotelijerima u Meki. Islam nije ono sranje koje gu-
raju Arapi. Oni hoe da unite na islam, ono to mi imamo ovde.
 ta je va islam?
On ne odgovori. Trebalo bi krenuti, pomislim, vratiti se kod Desike. Sla-
bo osvetljenim ulicama, preko mosta, kroz gradilita palata i staklenih obla-
kodera kraj reke. Sagradie, u Maleziji, itav jedan grad.
ekaj kae Lazar zar vi, severnjaci, ne smatrate da ste Arapi?
E moj hadija Hakim se nasmeje pa kakav sam ti ja Arapin? Kao, mi
smo Arapi, a u Darfuru i na jugu su crnci i gde sve ne. Zna kako ih zovemo?
Robovi. Zajebi me s tim. Ja sam bre crnja on uhvati svoj iroki nos ko je
crnji od mene? I Don Koltrejn je bio crnja, i Armstrong... Niko, tri puta niko,
napisao je Barnabe Lalej. Ja sam crnac, i to je sve.
Poistili smo posluavnik do poslednje mrvice. Da ga zamolim da pozove
telefonom, da pita da li je din stigao, da li je iv, da li je sve u redu?
uli ste za invaziju iz Darfura? pita Hakim.
itao sam neto...
Prole godine. Sedim ja tako u bati, vebam My Old Flame od arlija
Parkera, kad pred mene hrupi lik sa redenikom i mitraljezom, sav prljav i
krvav. Reko ubie me. Sedim tako, ne smem da mrdnem. Drim onaj sakso-
fon ko idiot. Tek e on meni: Daj vode.
92
Neto tiho zazvecka. Jak parfem, kanirani prsti. Posluavnik sa ajem sleti
na stoi kraj vrata.
Pokaem mu esmu nastavi Hakim. On se naloe ko kamila. I nita,
zahvali i ode. Preli su hiljade kilometara pustinje. Tu blizu kue je most. Da
su ga preli, bili bi u centru.
Kako se zavrilo?
Pobili su ih.

5L

Sunce probija kronju i crta pegice po keju. Omorina se die sa Nila.

Zablenut u drugu obalu, Uro skicira amce i umu. Marko lei na zidiu. Sa
grana vise plodovi drveta kobasica, uti i dugi. U nekoj enciklopediji kod
Desike, setim se, itao sam o sudanskom narodu Lotuko i njihovim nazivima
za mesece. Februar se kae neka kopaju. Septembar je drvo kobasica.
Dobar dan kae enski glas.
Crna marama skriva kosu, uokviruje lice i pada na ramena. Crna haljina do
zemlje. I nemirne, mlade, krupne oi.
 Pratila sam vas od centra ona proara pogledom po nama. Ja sam Safa.
Lazar kaem. Uro, Marko. Zato si nas pratila?
Bojala sam se. Nikad nisam srela strance.
Gde si nauila engleski?
Iz knjiga. Tata mi je stalno donosio knjige... Najvie volim Kiplingovog
Kima. Ali nikad nisam zapravo priala.
Moe na internetu da...
Ne Safa se uznemiri. Ne internet.
Zato?
Tamo su loi ljudi.
Bistre smee oi gutaju kao vir. Ne sluam ta pria, ne mislim, samo gle-
dam. Manite se devojaka. Sedne kraj nas, snebivljivo, paljivo, i zaspe pita-
njima. Gde smo sve putovali? Je l idemo u bioskop? Kako izgleda sneg? Je l
su lepe nae ene? Koji se jezik pria tamo? Brzo, kao da emo utei.
Malo dalje, na istom zidiu, sedi grupica mladia i neprijateljski zuri.
Roena sam na severu kae Safa kod Kerme. Al odrasla sam u Sau-
dijskoj Arabiji. Tamo mi radi otac. Ovde sam dola na studije.
ta studira?
93
Prava. Volela bih da posle ostanem u Sudanu.
ta ti se ovde svia?
To to je mir.
Ima u njoj neto zeleno, proleno, u govoru i pokretima. Na usnama kao da
drhti sve to crne haljine kriju. Kako li to izgleda, kad prevri? Probudi je no,
sama u sobi, meseina lije kroz prozor...
Je l verujete vi u Boga? i opet, pravo u oi. I ne trepe.
Mi...
Da li ste muslimani? Katolici?
Mi smo... skrenem pogled.
Mladii i dalje zure. Najkrupniji krene da ustaje, drugi ga zadre.
Napraviete problem i sebi i njima.
Treba da krenemo kae Marko.
Ve? Hajde da se vidimo sutra. Da upoznate moju drugaricu.
Sluaj, Safa...
Obeaj mi.
Klimnem, ona se osmehne. Pod maramom joj zasvetluca krupna minua
puna arapskih slova: zatvorena u krugu, ptica.
 6U

Ambasada Etiopije je tvrava opasana betonom i bodljikavom icom. Sa

obe strane gvozdenih dveri stoje vojnici sa kalanjikovima. Iznad njih, dve
zastave i dva grba: crni orao i zlatna petokraka.
Sin kaem koji se vraa kui.
ta? pita Marko.
Gabre-Medhin, etiopski pesnik. Naao sam pesmu u zbirci kod Desike:

Pazi kud hoda bezboni strane.

Ovo je sama dubina
Tvojih
Korena:
Crna.
Gde su tam-tamovi tvojih otaca
U plaljivoj tiini dolina
Drhtali
U ogromnim telima planina
94
Zujali
U dubokim grudima dungle.
Hodaj ponosan.

Uite straar podigne puku.

Sa druge strane kapije, kartumska pustinja pretvara se u tropski vrt: olean-
deri, prskalice za vodu, podiana engleska trava i moderan stakleni dvor.
Zeleno, uto, crveno, papagaji i stari pravoslavni hramovi, Selasije i biblijske
prie. Zadihano uetam u kancelariju. Ardi i Lusi, dolina Omo, kosti prvih
ljudi. Etiopija!
Ne moe viza!
Molim?!
Vama ne izdajemo. Sledei!
Zato?
Goropadna ena prui spisak kroz reetke: Tourist Generating Countries.
Drave koje proizvode turiste. Kina, Izrael, Nemaka, Kuvajt, Rusija, Ameri-
ka, Juna Afrika... Na njenom ispupenom elu noem je urezan krstast oi-
ljak. Pravoslavna zabiba! Hoe li zasijati na Kijamet?
 Jeste na spisku?
Nismo, ali vaa i naa zemlja... zastanem. I mi smo... pravoslavci.
Ako niste na spisku, obratite se ambasadi u Rimu.
Gde?
Rim. To vam je u Italiji.
Objanjavam. Molim, viem. Psujem.
Etiopske ate pozovu obezbeenje. Vojnici nas uhvate za ramena, dreknu
na amharskom, izbace nas na ulicu. Ovo je sama dubina tvojih korena. Pesak
ulazi u oi, ruta se prekinula, orsokak, gotovo. Crna. Mora da postoji nain,
briem se majicom, sunce prlji, nain da se probije, da se dospe, nain...
Dobro Marko duboko udahne. Nita od Etiopije.
ta je, tu je kae Lazar.
Bemmater! dreknem. Je l pisalo negde kako se dobija ovo govno?
Svuda je pisalo: ovde, za jedan dan.
Svuda?
Po putnikim forumima.
A ko je to pisao, majmune? Zapadnjaci! Oni mogu. Ne moemo mi.
Otkud sam znao? kae Lazar. Ispalo je da smo i ovde graani nieg...
95
Trebalo je da zove, da pita!
Koga? to ti nisi zvao?
Ti si preuzeo vize! Proito si sto knjiga o Africi a nisi uradio jebeno naj-
vanije!
A ta si ti radio? Divljao po ambasadi, pokuavao da ih podmiti, nudio
pare, izigravao potpunog majmuna.
Ja sam makar pokuao.
ta? Da ih prosvetli? Da im objasni da je Hajle Selasije bio poasni
graanin Beograda?
Prvi poasni graanin Beograda!
klubputnika.org/r/s5

7L

Stavim paso u dep. Devedesete, Dorol, oak Francuske i Strahinjia

Bana, pono pred grkom ambasadom. Ljudi sede na gajbama, umotani u
ebad. Policajac izae iz straarnice da proveri imaju li svi papire, a jedan
deda se zavue pod automobil. Kad svane, svakog jutra, on proda svoje mesto
 u redu i ponovo stane na kraj. U zoru, prezrivi pogledi grkih mastiljara, gru-
bost, nabusita pitanja. Hodaj ponosan.
Desika rairi mapu.
Da li moemo na jug pita Uro do Ugande?
Nikako ona se namrti. Sad je tamo strano.
Je l se moe proi?
Barikade su na svakih par kilometara.
Uro se ushoda po sobi. Prie polici, izvue knjigu o piramidama, pogleda
kroz prozor. Marko izvadi perorez i pone da odseca etikete Made in China sa
sudanskih kapa.
Znai kaem avion.
Ne kae Uro neu avion. Hou liniju na mapi, od Balkana do kraja Afrike.
Molim te mi reci kako kae Marko.
Kroz Juni Sudan. Sigurno se nekako moe proi.
Ubie nas.
Ni tamo ne pucaju svaki dan. Hteli smo Afriku, jebiga. Ako budemo
paljivi i razumni...
Ti e da bude paljiv? I razuman? Neu da idem u najsjebanije mesto
96
na svetu samo da bi...
Ba zato i treba da idemo!
Na istoku, Eritreja. Iz nje moe u Dibuti, a odatle samo u Somaliju, u
kojoj je rat. Na zapadu, ad i Centralnoafrika Republika. Put vodi kroz Dar-
fur, gde je rat. ak i da proemo, dalje moe samo u Demokratsku Republiku
Kongo. I tamo je rat.
Treba da pokuamo kae Uro. Ako je loe, vratiemo se.
Ne Marko otvori laptop. Letimo za Najrobi.
Ako se plai, trebalo je da ostane...
Hou da ostanem iv. Glasanje! Ko je za avion?
Sneg je ostao gore na severu, njive su prele u ume, goleti, kamenjare,
pustinje, koa lagano tamni, lica se pretapaju, nosevi se ire. Sad treba presei
i pokvariti. Pogled klizne po mapi i odbije se od granica.
Podignem ruku.
Ima let za Najrobi kae Marko. Na popustu.
Neu avion!
Putuj sam.
Ve putujem sam.
 8U

Marko se pretvara da spava, Lazar se zagnjurio u svesku. Duva neprijatno

vrela i suva promaja. Leteemo u Keniju kao tri majmunine. Kao ljudi bez
mozga.
Momci Desika bane u sobu ajde! Diite se! Veeras je Nova godina.
Pa ta? Marko otvori oi.
Moji drugari iz Ujedinjenih nacija prave urku. Htela sam da vas iznenadim.
UN? namrtim se. Sad e nam doneti i tri sakoa?
Ne takve Ujedinjene nacije. Ovo su oputeni momci, telohranitelji.
Dopae vam se.
Trideset prvi daj vode svom ujaku promrmlja Lazar.
Molim?
Tako narod Lotuko kae decembar. Izvini, malo smo loe volje.
Ba zato. I povedite onog vaeg drugara dezera.
No. Nova zgrada, mesingan lift, priguen zlatasti odsjaj. Hakim se uner-
vozio, to zbog nas koji utimo, to zbog neoekivanog poziva. Sigurni ste, kae,
da neu smetati? Iznad vrata migaju sijalice: zeleno, crveno, zeleno, crveno.
97
Izvolte! otvori nam miiav belac oian do glave. Ja sam Jonel.
Odakle su ti ovi, Des?
Iz... Srbije kae Marko.
O! vikne Jonel. Braa Balkanci! Mi smo Rumuni.
Girlande i dedamrazovi, varci, sarmice i opska, gajbe piva, burence vina.
Sve mukarci, krupni, beli, rumeni, irokih kaieva i naviksanih cipela. Preko
zida visi rumunska trobojka: plava, uta, crvena. Ista je takva, kae Hakim, i
zastava ada. Potpuno ista.
Kako je u Kartumu? pitam Jonela.
Sranje kae. Samo zbog para. Porodicu via preko Skajpa... Da nije
ovakvih derneka otero bih sve u piku materinu. Al makar je bezbedno. Posle
Kenije
Bio si tamo?
Dve godine u Najrobiju. Uas! Pola Balkana u jednoj ciganmali.
Jonel mi sipa rakiju i zagrli me. uic, ljivovica. Opustite se, kae. Pre-
vie ste napeti. Telohranitelji odvrnu muziku i zapevaju. Pogledi oprljeni od
pustinje, od sue i rutine, polako se tope i omamljuju, sirova lica tonu u me-
rak. Kolo se rairi po sobi. Hakim sedi i uti.
 Probaj pruim mu au. U naoj si kui.
Neka.
Sluaj bre kae Lazar oe il nee? Lepo nam reci.
Sednem za raunar, ubacim disk sa naom muzikom. Zabruji tiha harmo-
nika. Rumuni nastave da igraju, ne primetivi da se pesma promenila.

Snijeg pade na behar, na voe,

Neka ljubi ko god koga hoe,
Ako nee, nek se ne namee.

Uz rakiju se, kaem, slua sevdah. Hakimovi prsti zaigraju po kolenu, ja-
godice se napune. Prevodim mu stihove na engleski. Jesi itao, pita, Dereka
Volkota? Otrovan krvlju i ovih i onih, kuda da krenem, vena zavaenih?
Sevdah, znai osmehne se. Vidi se da smo nekad bili jedna drava, od
Sarajeva do Nubije. Sevdah je , sauda, crna. Crna u, crna ljubav... crn
ovek. Zna kako se kae zemlja crnih?
Kako?
. Sudan.
98
Hakim podigne aicu i popije naiskap. Mokre usne, lice crno, crveno.
Moralo je, kae, jednom.
Pono se prospe po sobi: ampanjac, zagrljaji. Pampur leti sa terase. Ru-
muni nastave da igraju kolo, sve pijaniji, sve tamnijih lica. Hakim im se
pridrui, zacupka meko, sa-sa, oek, kao stari folklora.
Hvala on obrie elo i kosu hvala vam.
Ma nita.
Sluajte glava se pogne k nama kad smo bili kod mene, kad ste me
pitali za devojke... lagao sam.
O emu pria?
Rekao sam da nita nije bilo, hadija, a bilo je... stia glas. Na onoj
urki na Nilu. Ne znam ni kako se zvala. Doveli su je iz Adisa, bila je farbana
u plavo, imala je lepe nokte i kou i... I posle sam joj apnuo volim te. Ana
bhibek. Zamislite! Srea pa nije razumela.
Sve je u redu kae Lazar.
Nije Hakim zamuri al tako su i moji drugovi.
Desika spava u fotelji, pijana kao majka. Marko je pokrije ebetom. Pogle-
damo se, razmenimo kisele osmehe. Guramo nos u tue ivote. Moda je u
pravu, pomislim, moda je za sve bio u pravu. Moda nije trebalo da predloim
da se razdvojimo u Najrobiju. Znate kako ga zovu? Nairobbery! Prestonica
pljake!
U stan uu devojke, crnkinje bujnih kosa, kremaste minke, u sandalama
od zlatnog skaja. Jonel prigrli jednu i zajedno umaknu u sobu.
Eto kae Hakim nisam jedini crnja.

9M

15.6131, 32.4925
Prvi januar, poslepodne. ekamo na keju, u okruglom hladu kronje. Lazar
vadi kamenie iz depa i rea ih na dlan. Uro sedi na zidiu, utljiv, pod-
boene brade.
Doli ste! Safa mi prui ruku u tankoj rukavici. Ovo je Najla.
Visoka, tamna. Nestanog pogleda i napuenih usana, kao da se duri.
Dreava cvetna marama stoji joj na pola glave.
Grane, teke od utog cvea, nadvijaju se nad etalite. Penjemo se na
most. Brojim automobile, cvetove, pukotine da ne bih gledao u nju. Hodamo
99
na zaelju, jedno kraj drugog na peakoj stazi.
Vidi, Marko Najla se nagne preko ograde a grudi joj se ocrtaju kroz
haljinu tamo se Plavi Nil uliva u Beli. Ako gleda paljivo uperi prst ka
uu videe dve boje. Tamna i svetla teku naporedo.
Vidim blatnjavu smeu, svuda istu. Zeleno ostrvo Tuti izgleda kao nae
Ratno ostrvo.

Kartum kae Najla. Zna ta to znai?

ta?
Slonova surla. U stvari, vrh surle. Zato to ima takav oblik. Takoe
apne isti je takav i oblik srca.
Na drugoj obali je bazar. Pratim njena lea i maramu dok se provlaimo
izmeu ljudi i tezgi. Vrti mi se u glavi od mirisa arapskih zaina, mamurluka,
kineskih parfema, sparine, tamjana kojim se teraju insekti. Spotiem se preko
prodavaca zebrastih cipela i futrola za mobilne.
 Izgubili smo ih Najla se osvrne po bazaru. Moda su proli na drugu
stranu.
Izaemo na trotoar, izmeu niskog drvoreda i puta zakrenog automobilima.
Pada vee. Gde su nestala ona dva majmuna? Sigurno nisu ni pogledali da li sam
iza. Pod kiljavom ulinom rasvetom, tamna lica prolaznika vide se tek kada
dou sasvim blizu. Momci etaju u grupicama i grubo blenu. Najla ereta kako
bi volela da putuje, da obie sve kontinente. Povremeno me dodirne ramenom.
Evropa je, kae, kao neka adaja, Afrika je kao okrenuto srce, a Juna Amerika...
Najla... ta je bilo?
Ona kola to su prola... To mi je kominica!
Uinilo ti se. Po ovom mraku...
Ne! To je ona! Ako me je videla, mrtva sam.
Nije te mogla videti. Mrak je. Ni ti nju nisi mogla videti.
Nadvonjaci i niz automobilskih farova: uti dolaze, crveni odlaze. Jedan
momak zastane i neprijateljski me odmeri. Hajde da se razdvojimo u Najrobi-
ju. Sebini, razmaeni idioti. Samo na nekoliko dana, da se malo odmorimo
jedni od drugih. Najla grize usnu kao da zadrava suze.
Sluaj kaem nije te videla. Potpuno sam siguran.
100
Ali ona me uasnuto pogleda ta ako jeste? Marko, ti uopte ne zna...
Moram da idem!
ekaj, nemoj da...
Najla otri u mrak.

10 L

Gazimo izmeu humki. Kasno popodne. Zemljani prah i ostrvca suve trave.
Iz iroke ledine tre tapovi sa limenim ploicama: imena i brojevi namalani
crnom farbom. Marko natmureno uti, besan to se sino izgubio. Namerno ste
15.6256, 32.4635

me ostavili sa njom. Mislite da ste duhoviti. Od jutros se ubeujemo.

Tamo Hakim pokae zid damije sa zlatnim kupolama odande emo
bolje videti.
Grobove?
Ne on se osmehne. Sada u ja vama, hadije, da pokaem neto moje.
Stajemo na nadgrobni kamen i penjemo se na visoki zid. Lukoviasta sen-
ka kupole zaklanja nas od sunca. Odozgo vidimo ljude kako pristiu puteljci-
ma i tumaraju meu grobovima, kreui se ka utabanoj ledini. Neki imaju
crveno-zelene toge, drugi bele haljine i kape. ene su umotane u marame.
Crveno-zeleni staju jedan do drugog; krunica polako raste. Imaju duge
kose i raupane brade. Dre bubnjeve, zveke od koljkica, izrezbarene mot-
ke, uplje tikve, daire.
Neko tresne u bubanj i groblje oivi.
Dez kae Hakim to je muzika pokreta, rekao je Albert Mari. Pokree
se kad ga uje, i taj pokret uvek ide u pravcu... elegancije. To je vrhunac
civilizacije.
Ko su oni?
Dervii. Sufije.
Zato pleu?
Vazduh bridi od talambasa. Dervii se polako njiu, ostali pevaju i tapu.
Lica zategnuta, usredsreena, crna.
Jedan njihov uitelj kae Hakim napisao je da je svet sam svoj veo.
Sufije hoe da raseku taj veo, da prou kroz njega. Zato sviraju i pleu dok im
se dua ne isprazni. Da bi dotakli.
ta?
101
Sve. Mui ih to to su ljudi, izolovane svesti u stranom svemiru. Hoe
da naprave prolaz i da se stope.
Voleo bih da znam ta sada oseaju kae Uro.
To ne znam kae Hakim ali pogledaj im lica! Zato ih volim. Spremni
su da se prepuste, da odu, da se daju celi, samo da bi pokuali da dodirnu.
Znate ta? on se osmehne. Ovde sam prvi put poeleo da sviram.
Tam-tam bruji u grudima kao vranjanski go. Odaziva mu se romor glaso-
va. Groblje je postalo divovski pokret, zatalasan okean crvene, zelene i bele.
Zamiljam kosti kako drhte u zemlji, pod bosim tabanima. Dervii ulaze u
sredite kruga i vrte se dok ne padnu. Ustaju, ponovo pleu, haljina mrkih od
zemlje i znoja. Zaguljive straare i sirotinjska predgraa, koata deca, kine-
ski bofl na bazaru. A na drugom tasu, ovo. Vrhunac civilizacije.
Hakime kaem da li bi mogao da postane dervi?
Mislim da ne bih. Moj deda je bio jedan od njihovih, sufija. Bio je trgo-
vac, imao je etiri ene i dvadeset estoro dece. Onda je sanjao neto i odluio
da postane sufija. Dovodio me je ovde kad sam bio mali. Igrao je dole, u kru-
gu, a nas je stavljao na ovaj zid. Tata se ljutio ali nije smeo nita da mu kae.
Je l jo iv?
 Otiao je u pustinju, pre par godina. Svi smo ga traili. Verovatno je
umro od ei.
Hakime kae Marko ja i dalje ne razumem. ta oni tamo doive? Da
li posle neto ispriaju?
Oni kau da iz sna u javu nee preneti ni dve kapi vode.
Ali emu onda slui...
Sa minareta se prolomi ezan.
Plesai se ukoe. Muzika stane.
Hajdemo kae Hakim gotovo je.
Siemo sa zida, pravo u guvu. Sumrak je teak od praine i znoja. Dervii
se iznureno gegaju, mutnih oiju. Onda nas primete.
Vlane ake polete iz mase. Svako bi da nas pipne, da kae, da se rukuje,
oluja pitanja, u jedan glas, na arapskom i engleskom. Krupan sufija u crve-
no-zelenoj haljini, mokar, razbaruene kose i brade, progura se kroz ivi zid.
Videli ste vikne zadihano, ne putajui mi ruku videli ste ko su Su-
danci! Nismo mi nikakvi divljaci i ljudoderi. Budite nai ambasadori on mi
se unese u lice kaite im!

102

11 U

Poslednje vee u Kartumu. Piemo Najrobljanima. Jedino Lazar vidi kome

pie, profili Markovog i mog domaina skoro su prazni. Desika odtampa
avionske karte i prui svakom svoju.
Sutra u pono Lazar proita.
Sluajte kaem. Kad su ve otpali Etiopija i Juni Sudan, kad ve
nismo nali oslikane kue, hajmo makar u grad piramida.
Priali smo ve Marko se naljuti. Nemamo vremena.
Ovo je vano. Moda emo uspeti da uemo u...
Kolko je daleko?
etristo pedeset, tamo i nazad.
Ne.
Gradski bus, taksi, kombi, jo uvek tinja jutarnja rasveta, reaju se stanice,
zbunjujui putokazi, zbunjeni oferi. Sunce je sve vie, ulice bunije. Na po-
slednjoj stanici guraju me u ruiasti autobus. Tonem u sedite. Poinju dale-
kovodi, semafori, atrlje, palme i pustinja, neprekidna pustinja.
 Meroe, budi me kondukter. Izai.
Vrelina amuti. Vazduh je ut kao med. Uprtim ranac i stavim kaket sa
natpisom Njujork. Na obzorju titraju obrisi, mekani i trouglasti.
Iza bodljikave ice, obmotan dinama i mutnim dahom podneva, nazire se
grad piramida: desetine vrhova, crnih kamenova, mrkih ploa, stubova, zave-
janih vrata.
Dozvola za ulaz uniforma se uspravi.
Nemam kaem. Molim vas.

16.9376, 33.7490
Onda mora u Kartum, da izvadi. Odakle si?
Iz... Jugoslavije.
O! potape me po ramenu. Nesvrstani! Ajde.
etam meu ruevinama, sam. Piramide su izduene, elegantne, visoke kao
zgrade ili niske kao jelke. Skoim na obronak dine, pesak tee kroz ake, to-
varim ga u kese, u ranac. Zamurim: stara Nubija, sahrana, palmino granje,
faraon na nosilima. Robovi mariraju. Deca se zavlae u senke, pisar rea lini-
je po pergamentu. uje se kikot, zveket inuva. Miris kvasca, osmeh i pla.
Hodam od ulaza do ulaza. Zid. Mandal. Katanac. Odron.

103
... meutim, njihovi pogrebni i ostali rituali i danas su obavijeni velom
spekulacija i nerazumevanja. Jedan od obiaja za koji se smatra da je nastao
u staroegipatskoj kulturi jeste tzv. ensko obrezivanje. Ono pozdrazumeva
sakaenje genitalija devojicama u pretpubertetskom uzrastu. Najee se
radi o odsecanju klitorisa delimino ili u potpunosti a ponekad i same
vulve, posle ega sledi zaivanje koncem. Nakon prve brane noi, vagina se
otvara noem. Obiaj je preiveo milenijume i danas je rasprostranjen u dra-
vama poput Sudana, Egipta, Malija, Somalije, Kenije i Ugande kako u tvr-
dokornim muslimanskim zajednicama, tako i meu plemenima poput Dogona
ili Masaja. Same ene protive se ukidanju ovog obiaja jer...

Drvena vrata!
Zakripe arke. Mobilni rastera pomrinu. Po zidovima, od vrha do dna,
sitna reljefna ipka. Kamenopis. Orao, aplja, zmija, up, haljina, ovek.
Sunce i skarabej. Kikirikijeva peana udovita. Precrtavam re po re,
guei se od ustajalog vazduha.
Onda ugledam oko.
 Ne kae Lazar. Nije tuga. Nije to nikakva suza. Horusovo oko je
simbol obnavljanja, sree. Neto sasvim drugo.
Zato onda... na sarkofagu?
Jer je smrt roenje.
Sunce se sputa ka zapadnim brdima. Jezik tone u suvu vilicu. Jaz, momci.
Provalija. Hijeroglifi se krive, postaju runi i odbojni. Jedan sasvim drugi
svet.
Hitam do druma. Telefon se ispraznio. Poleemo u pono. Ni putokaza ni
stanice. Niko ne prolazi. Zajebae i sebe i nas. Obzorje tamni, zima se uvlai
pod majicu.

12 M

Blenemo u sat. Od Uroa ni traga. Ne javlja se na telefon. Odavno je no.

Moda mu se neto desilo kae Desika.
Urou? Lazar odmahne rukom. On se nama desio.
Proveravam da li sam dobro zapisao broj i adresu Nensi, devojke iz Najro-
104
bija. Rekla je da e me primiti, ali da ivi u predgrau i da oekujem veoma
neudobne uslove.
Vrata se otvore uz tresak.
Uro, srean i prljav. Baci na sto vreu peska.
Idemo? Avion?
Pa gde si ti, majmune? Zna koliko je sati?
Duga pria. Prvo me onaj izbacio na pumpi, pa sam tamo jedva uhvatio
stop, onda me ostavili u...
Momci Desika ustane zakasniete.
Aerodromska ekaonica. Odjekuje razglas, smenjuju se slova i brojke na
ekranima. Na zidu je znak za restoran, toalet, mini-damiju.
Uro istresa pesak iz patika, u ute breuljke. Mobilni mi zvrcne u depu.

I LOVE YOU MARKO. NAILA <3

Ko nam pie? pita Lazar.

Niko. Sudanski telekom.
Ujutru se rastajemo kae Uro.
 Glupost kaem. Bie jo gore.
Provera pasoa, hodnici, peati. Kez kenijskih stjuardesa. Motori zabruje.
Zamislim Babuovo iroko lice, nos, brkove, pripitog Hakima, dervie kako
do besvesti krue, Najline uasnute oi.
Zguvam posetnicu.

105
106
VI 107
108
 413. januar

1M

ujemo se, onda.

ujemo se.
ujemo se.
Gledam nebodere i visoko drvee. Nad njima se crni oblak. Najrobi je ze-
len od lia, aren od izloga i reklama. Osvrnem se, ali Uro i Lazar ve su
nestali. Sive zgrade, ulice, reke vozila i ljudi.
Grupica momaka mae mi da priem. Pored njih je nekoliko motocikala.
Treba negde, crnjo?
U Kajole kaem. Ima neki bus?
Jok on zalajmari trotoar. trajkuju. Al odvezem te ja pljesne po
seditu moe? Trista ilinga.
Je l ima kaciga i za mene?
109
Ne. ta e ti?
Sednem iza njega. Motor rikne i divljaki se zatrese. Uleemo u krkljanac,
prolazimo kroz crveno, dijagonalno seemo raskrsnicu. Skaemo kroz rupe,
prskamo prolaznike blatom. Drim se za vozaa i psujem.
Skupim hrabrost da odvojim pogled od njegovih lea. Neboderi su nestali,
asfalt se rastopio u kaljugu. Pored nas proleu hrpe otpadaka i nizovi limenih
upa. On cima volan i izbegava dombe. Sedim zgren, spreman za udarac.
To ti je ta ulica, crnjo.
Gacam kroz potoke mulja i ubreta, traei straaru sa brojem devetnaest.
ene me unezvereno gledaju, mukarci upiru prstom. Deca trkaju oko mene,
daj pare, mzungu, cimaju me za ruku. Videe, bie bolje kada se razdvojimo.
Gurnem kapiju i uem u malo dvorite.

2L

ujemo se, onda.

ujemo se.
 ujemo se.
Najrobi je zamuen izmaglicom od finih kapljica, mirisom kie i bilja.
Kvasac neba pritiska antene i palme. Manta mi se od nespavanja, od letenja,
kao da me je neto iupalo iz Sahare i zafrljailo pod ekvator. ovek bez ula
iz moje detinje prie hoda ulicama metropole, ali za njega je to pustinja. Prati
magnetne linije zategnute izmeu polova i nalee na drvee, zidove, ljude,
svet koji osea kao fluktuacije polja ali ne moe da ga vidi ni dodirne. Koprca
se u svojoj opni a svud oko njega su milioni oiju, kule od betona, demonski
metroi, avenije, raskra, tuneli, petlje.
klubputnika.org/r/s6

Uem u restoran. Kelnerica zevne i prospe mi aj po stolu.

Kako da stignem u Vestlends?
Teko ona stavi krpu na sto i pritisne je dlanom. Matatui su u trajku.
ta je matatu?
Autobus.
I ta sad ja da radim?
Probaj. Neko uvek izda.
Prvo smo stalno priali, a sad... Gde je puklo? Kod onih Uroevih pirami-
da, kod etiopske ambasade, kod beanja iz Abasovog doma, kod saobraajke
110
na severu ili jo ranije, neka re ili odsustvo rei, nagomilana sitna nerazume-
vanja i sada stalno utimo.
Matatu je olupan, iaran dreeim bojama, likovima hiphopera, grafitima.
Ovaj grad je bolestan. Samo Bog moe da mi sudi. Hou milion dolara! ovek
jede oveka. Batrgam se i mlatim laktovima, neka devojka mi se kai o ruku,
i dok u udu gledam njeno naminkano lice ona se provue i ue. Probijem se
i sednem na kutiju zvunika iz koje cepa muzika.
Levi tokovi na ivinjaku, desni na putu. Sedimo, nagnuti, slepljeni jedni
za druge. Matatu prelazi na travnjak. Zapanjeno posmatram putnike, strpljive
i ravnodune. Hiphop-tortura ore po elucu.

Moje je pleme Luo, ko si ti?

ta si ti?
ta misli ko si ti?
Odjebi odavde ja sam najbo-lji.
Ja sam najve-i.
Ja sam bre najja-i.
 Izaem u tihoj, istoj ulici. Drvored, nov asfalt, potkresane ive ograde,
dinovske kue okreene u belo. etinari i duguljasti listovi banana. Vazduh
mirie slatkasto, na polen i smog.
Pronaem visoku kapiju sa brojem pedeset tri. Zakljuano. Nema zvona.
Udahnem duboko i zalupam.

3U

ujemo se, onda.

ujemo se.
ujemo se.
Gr u stomaku, munina, vrtoglavica, senke modernih zgrada cepaju grad
na pravougle krike. Nova paleta: jarkozelena, tamnosiva, uljanouta. Zapad-
njaki maniri, tikle, farmerice, poneki pogled iskosa. Sputene obrve, iskra
beonjae.
Ide nekud, bwana? pita me zrikavi mladi naslonjen na bicikl.
Predgrae Komarok.
111
Sedi, brate on potape komad plastike iza sedita, vezan gajtanom za
rudu. Najbolji taksi u gradu.
Pokidane bice tre iz tokova. Ra se ljuti sa kormana. Gde da sednem?
Tu, tu! Ja vozim, ti s opusti.
Ali nema mesta.
Ima, bwana. Uvati me pokae na svoje znojave pazuhe.
Zajaim plastiku, zrika nabije slualice, bicikl se sjuri u grotlo kamiona,
motora, kombija, cisterni, ljuskaju bare, sirene vrite, kad se jednom razdvo-
jimo, kae Marko, hoemo posle uspeti da se pokupimo? Zrika juri kao da ima
oglav, strue jezikom, oponaa zvuk motora, rrrRrrRRRrr, nestaju trotoari,
crep zamenjuju salonitke, otplie se podurbani pu, ti e da bude paljiv,
kue se smanjuju, ulice otiu, rRRRrrRr, bregovi smea rastu, i razuman?
Betonske ograde, picevi od sre, itavi kvartovi ograeni reetkama, rampa-
ma, straarnicama, misli da svet postoji samo za tvoje fiks-ideje, odrpanci,
marabui poput straila sede na golim granama, rRRrRR, vonja ananas, zapa-
ljene gume, sjebae se kad ostane sam.
Bicikl se ukopa pred kafanom Demokratska stranka Baraka Obame. Na
obuarskom kiosku pie: Muterije su dobrodole kao cvee u prolee. Otrem
 prainu i blato. Oi predgraa su krupnije, pogledi podozriviji, radoznaliji.
Jedino se deca smeju, ciklama marame, bele dokolenice, blatnjavi sakoii.
Mzungu!
Kuda? zagrmi iz straarnice. Ovo je privatni sektor.
Kod prijatelja pokaem ime i adresu.
Uniforma otkljua lokot. etam kroz sektor, sokaetom po imenu Mu. Sve
kue su iste, uske, oronule, od sive cigle. Zazvonim. Zauje se potmulo rea-
nje. Niko ne otvara.

4M

Karibu, Marko devojka umornih oiju pojavi se na vratima. Dobro

doao.
Uem u dnevnu sobu. Kroz prozorsko okno, mutna svetlost pada na zem-
ljani pod. Zidovi od rebrastog lima, kutije, stoi sa starim televizorom, no-
livudska sapunica. Nensi mi pokae kau.
Sedne i zagleda se u mene. Pomno, kao da me prouava. Ima grube crte i
112
tune borice oko usana. I duge miiave ruke.
Sandra, Trejsi! Doite da upoznate ujka-Marka!
Dve devojice prvo provire, a zatim stidljivo stanu pred mene. Na sebi
imaju plave kolske uniforme: haljinica, demper, bela kragna.
Ja sam Sandra.
Koliko ima godina?
Trinaest ona neno mune sestru a Trejsi ima jedanaest.
Nensi mi napravi aj sa vodom iz termosa. Onda spusti na sto asu sa gu-
stom belom masom. Je l voli ugali? Bljutav, neslan kaamak. Devojice
gledaju kako jedem.
Sluaj, Marko. Ja sad moram na posao. Sandra i Trejsi e u kolu. Je l ti
smeta da bude sam?
Ma kakvi kaem. Nita ne brini.
Ako e da se kupa, voda je u buretu. Nemoj da se uplai ako nestane
struja. Vrata nikom ne otvaraj ona spusti klju na sto. Ako izlazi, budi
jako paljiv. Ovde nema belaca.
Devojice se obuju, uprte Hello Kitty torbe i izau. Za njima ode i Nensi.
Iz dnevne sobe ulazi se u malu spavau, sa jednim krevetom na sprat. U
kuhinji je dak kukuruznog brana, bure i nekoliko lavora.
Izaem da proetam.
Lokve pune smea pue se na suncu. Mladii ue ispred straara. Cirkaju
pivo, mrko me gledaju i pljuckaju u blato. Deca se okupljaju oko mene i viu
ka-ko-si, ka-ko-si, vuku za nogavice.
Izbijem na bulevar. Snaan udar u kuk obori me u blato.
Udario me je autobus, na trotoaru. Voza mi rukom pokae da sam lud i
doda gas.
Vuem se kui, kaljav do struka. Jedan mladi mi se unese u facu. Urla i
prska pljuvakom. Promucam na engleskom da ne razumem. Neko vikne s
prozora. Ludak ode, i dalje besnei.
Uem i zakljuam vrata. Bacim pantalone u oak. Sedim u gaama. Kuk
je nateen i boli.

5L

Kapija zaangrlja. Sitna devojka jakih oiju, kose vezane u rep. Visoko
113
elo i otra, odluna linija nosa.
Konano kae ozbiljno. ekala sam te.
Staza od kamenih ploa krivuda preko travnjaka. U dnu avlije, lepa bela
kua ui ispod bora. Unutra je svetlo, bezlino i nekako pusto. Na staklenom
stoiu ugledam papir sa udnim znakovima.
Doris ga presavije i strpa u dep.
Sedi pokae mi fotelju. Sad e Njambura doneti kafu.
Ko je to?
Ona stavi prst na usta. U sobu ue mrava devojka, veoma mlada, nosei
posluavnik sa oljicama, kaiicama i eerom. Klimne glavom na moje
zdravo i odmah izae.
Ima sluavku?
Njambura ima bebu. Mu joj je pobegao.
Kafa je vrela i gorka. Doris dri olju obema akama i zamiljeno zuri u
svoja bosa stopala. Odozgo crna, dole ruiasta.
Ipak si doao kae. Koliko se ve dopisujemo? Mislila sam da e
odustati.
I jesam. Vie puta.
 Rauna se poslednji njen pogled se upije u moj, pa ispadne kroz prozor,
u zelenilo. Dobro se poklopilo. Ja sam stigla prekjue.
Odakle?
Mogadiu.
Zamislim rog Afrike zaboden u Arabljansko more. Razruene zgrade, ljudi
razbacani i tamni od uta, nebo izdubljeno rupama crnog dima, Kuran i ka-
lanjikov. Doris sedi preko puta mene, vrapije mala i ustra.
ta, ne veruje mi?
Zato tamo?
Humanitarac. Pisala sam ti. Za Afriku uniju.
Nisi pomenula gde radi.
Kako kad slegne ramenima. Nekad je Juni Sudan, nekad Somalija,
nekad Kongo. Moja mama kae da traim etani, avola.
Ne boji se?
avola? ona se nasmeje. Videu kad ga naem.
Otpijem gutljaj kafe i sve mi se uini delirino, mutno. Somalijci bee put
Jemena, na splavovima od automobilskih guma, preko devetnaest kilometara
moreuza Baab el Mandeb, Kapije naricanja. Vetar ih odvue na okean, ostanu
114
plutajue hrpe belih kostiju. Brod eherezada, Crveno more, Uroev prst po-
kazuje nevidljivu Afriku, odande smo svi doli.
Kako izgleda Mogadiu?
Sluaj, Lazare, tek si stigao. Hajde da ne priamo o tome.
Ustane i stavi mi ruku na rame. Na unutranjoj strani podlaktice ima
tetovau, jedva vidljivu, crnu. Uhuru.

6U

Kola zaviju u ulicu Mu i naglo se zaustave pred kapijom. Izau mladi,

enica i zdepasti tip u odelu.
E, molim te izvini tip se nakloni i namesti rever. Zna kako je ovde,
sve na trke-frke.
Uro pruim ruku.
Don vrsto je protrese. I moji brat i sestra.
Siuno betonsko dvorite. Psi naskau na nas. Don ih smiruje, svahili se
odbija od cigala kao gumenjaa. Sobe su mrane, miriu na plesan i uvelo
Crtez
slova simboli

115
 cvee. Stolnjak boje cimeta, televizor, vlane fotelje, plavi kredenac sa sta-
klarijom i fotografijama: tamne tufne, nizovi lica dece i staraca.
Donova sestra spusti dve flae piva i odmah izae iz trpezarije. Crni slon
na utoj etiketi.
Da nazdravimo u tvoju ast! Don podigne flau.
iveli! kljove se sudare.
Pita me odakle sam, je l to Evropa? Ima li para tamo? Treba li viza? Na-
duvene, ablje oi. Kratki prsti i debeo vrat. Ne znam, kaem. Raspitau se.
Donov brat se zavali u fotelju i ukljui televizor. Don ga izgrdi i mladi
ode u kuhinju. Zauje se klokotanje vode, tihi razgovor, komeanje, svaa. Tri
bubavabe etaju po zidu.
Izvini zbog malog Don se osmehne. Vue se ko slina. Ne kapira da
imamo gosta.
Ma nita. ivite zajedno?
Samo njih dvoje. Ja sam u Emiratima. Doem za praznike, da vidim kako
se ova zemlja dri bez mene... Jebiga. Stalno im govorim da bee, al nee.
Ima nekog tamo?
Don se umusi. Zalisci i pokoja seda vlas.
116
Dvoje dece. Ovde, u Keniji. ive sa mojima, na selu.
Krike manga stoje na posluavniku. Zagrizem uto: udno, slatko. Anti-
lope, baobabi, narandaste odore, crveni zalasci; razglednice iz dauntauna.
Emirati kaem. Kako si uspeo da ode?
S ovih deset prstiju Don se uspravi. Nauio zanat, zaposlio se i do-
bio premetaj. Ti valjda zna kako se radi. ta si ono? Mainac?
Informatiar.
Eto potape me po ramenu kolege! Ti doktor za raunare, ja za kola i
kamione. Zna ta ja kaem, a ti e sigurno da razume: ovaj svet bi bio bo-
lji da mesto ljudi postoje samo maine Don proguta celu kriku u jednom
zalogaju. Nego, sluaj. Cice su ti ovde marka. Wanawake maridadi! Jedino
to valja u ovom sranju. I jo si belac! Oemo malo u tetu, a? Ti i ja?
Moda kasnije. Treba neto da napiem.
Net, kae, ima iza ugla. Al pazi, pun je klinaca, izbeglica iz Somalije,
dou u Sajberkopi i drkaju. Izaem na ulicu, u sektor crn kao tunel. Sednem
u umez da prekucam beleke iz Sudana. Okolo su dekii kestenjaste puti,
uredne koulje, starmali maniri, na monitorima se mekolje velika crna dupe-
ta, Fejsbuk, devojice u maramama. Tipke se lepe na dodir.
 U inboksu, crn neproitan mejl. Neki Lovre.

... pratin va blog, i moran van re. kapa doli! dobra ste klapa! :) voli bi
vas upoznat. sad san u mombasi, na oceanu. moemo se na za par dana?
planiran putovat na zapad drito, prima ugandi i moda ruandi, a ne volin
hodi sam. moe?

7M

Otvorim oi: mrak. Ispruim ruku i dotaknem limeni plafon. Neko die
pored mene.
Paljivo pomerim mreu za komarce. Krevet na sprat. Dole devojice,
gore Nensi i ja. Kau je mali, a na podu su pacovi. Ravnim glasom, kao da se
podrazumeva.
Osetim bolno sevanje u kuku. Tvrda masnica, velika kao aka.
Ukljuim TV i stvori se luksuzna soba sa stilskim nametajem i kristalnim
lusterom. Mukarac u razdrljenoj koulji busa se u grudi i plae.
Ve si ustao, Marko? Nensi proviri kroz vrata. Na sebi ima tanku spa-
117
vaicu, skoro prozirnu. Sklonim pogled sa njenih bradavica. Pristaviu aj.
Iz kuhinje dopre pucketanje i miris vatre. Ona sedne kraj mene.
Kako si, Marko?
Ugruvano.
Mora biti paljiviji. Ovo je lo kraj. Sutra bih otila da mogu.
Nensi je medicinska sestra u hitnoj. Povremeno frizira po kuama. Nede-
ljom prodaje polovnu odeu na buvljaku. Stanarina joj je tri i po hiljade ilin-
ga, to je tridesetak evra, a i to jedva uspe da zaradi.
Kuda bi otila?
Imam mali i veliki san. Mali je da odem u bolji deo Najrobija. Tamo je
isto i bezbedno. A veliki san je Evropa, jer tamo niko nije siromaan.
Sluaj, nije ba tako. Ima u Evropi...
Da Nensi klimne glavom, kao detetu. Izvini, Marko, moram da se
spremam.
Devojice trljaju oi i navlae kolske uniforme. U kuhinji ponovo za-
pucketa vatra. Progutamo po inijicu lepljivog kaamaka. Klju se okrene u
bravi.
etam po kui, od vrata do prozora, od prozora do vrata. Pomislim da bih
 mogao izai, ali osetim nalet panike. Otvorim notes sa belekama za blog.
Napiem Najrobi. Uokvirim. Zatvorim.
Dan prolazi u gledanju nigerijskih sapunica. Devojice se vrate i odu u
sobu da ue. Povremeno provire da me pogledaju. Predvee stie i Nensi.
Ceo dan si tu sedeo?
Odmaram se.
Srela sam mamu kae zove nas na veeru.
Sada? U oknu je vee. Zamislim straare, reke ubreta, blatnjave kana-
le pune ludaka. Moda je bolje...
Bolje sada. Mama bi da te vidi.
Obuem jaknu. Ruke u depove. Kapuljaa. Podignuta kragna. Nevidljiv,
kaem sebi zadovoljno. Crnja.
Nensi me vodi mranim ulicama. Stiemo do limene kuice, jo manje od
njene. Unutra, u sobi okreenoj u dreavo uto, sedi starica za plastinim sto-
lom. Iz lonca viri kokoija noga. Dva deaka na podu prestanu sa igrom i
opinjeno se zablenu u mene.
Karibu, karibu stisak koate ake.
Mama je suva, pogrbljena, savakana u hiljadu bora. Tiho promrmlja oena
118
na svahiliju Baba yetu uliye mbinguni... Kwa kuwa ufalme ni wako, na ngu-
vu, na utukufu, hata milele, amin pa uspe orbuljak. Zidovi su naikani
fotografijama. Sve su iste. Snaan momak Nensinih oiju, kao da e prsnuti u
smeh.
Moj brat Domo kae Nensi. Starica podigne glavu.
Gde je on? pitam.
Mrtav.
Starica me netremice posmatra. Sitne, mutne oi i crvene beonjae.
Mama brine o njegovoj deci dobaci Nensi preko tanjira a ja pomaem
koliko mogu.
Od ega ti je brat umro?
Ubili ga.
Spustim kaiku i odgurnem tanjir. Od utih zidova me zaboli glava. Starica
grakne na svahiliju.
Pita hoe ostati sa nama.
 SVAHILI RENIK

Ambapo? gde?
Asante hvala
Asante sana hvala lepo
Ashindwe! odlazi!
Baba otac
Binadamu ovek
Bwana gospodin
Chapati pljosnat beskvasni hleb
Daladala tanzanijski autobus
Downtown (dauntaun) centar grada
Djiko (iko) mali kuhinjski rotilj
Dunia svet
Elimu obrazovanje
Habari gani? kako si?
Hakuna nema
119
Jambo! (dambo) zdravo!
Kahawa kafa
Kanga velika arena marama
Karibu dobro doli
Kimondo meteorit, zvezda padalica
Mabepari trgovac
Madini rude, minerali
Mali imovina
Mama majka
Maridadi lepo
Matako dupe
Matata problem, nevolja
Matatu kenijski autobus
Matiti sise
Mazuku zli vetar
Mungu bog
Mwalimu uitelj
Mzungu belac
 Mzuri dobro
Ndugu brat
Nishati energija
Supu supa
Tambiko tabu
Tembo slon
Ubongo mozak
Ujamaa (udama) afriki socijalizam
Ugali kaamak, palenta
Uhuru sloboda
Umoja (umoda) jedinstvo
Wa i
Wanawake ene
Wazungu stranci
Wizara ministarstvo
Wote svi

120
 8L

Budi me kucanje na vratima.

Kahawa! Njamburin glas.
Krevet je mekan, sa aravom i jastukom. Razmaknem zavesu, otvorim
prozor. U sobu ue sveina i miris etinara.
U predsoblju me eka posluavnik sa oljom crne kafe.
Ceo jedan zid zauzima polica sa knjigama. Politike analize, ratovi, hu-
manitarne katastrofe, Sudan, Bosna, Hrvatska, Ruanda, Kosovo, Kamboda,
Irak, istorije afrikih naroda, renici, legende, bajke, udbenici francuskog,
somalijskog, arapskog. Nasumino otvorim nekoliko knjiga: ispodvlaeno,
iarano po marginama, puno navrljanih upitnika i uzvinika. Sve sloeno po
abecednom redu, bez zrnca praine.
Doris mi je ostavila laptop da prekucam beleke iz Kartuma, ali sam zaspao
kao kamen. Listam svoju svesku i gledam grbava slova, latinica i irilica, arapski,
dervii, Hakim, Desika, pola na engleskom, pisano na kolenu, u autobusu, u
hodu.
Prekucam, proitam i uini mi se da nije loe. Da li e oni napisati? Uro je
121
izgledao ljut, Marko kao da ali to se upustio u ovo. Poaljem im svoj lanak.
Lazare Doris proviri kroz vrata ajde u etnju. Nisi doao da sedi!
Park je tropska uma. Trava ispresecana stazama i potocima, veiti sum-
rak, debele kronje spletene u jednu. Sa niskih grana posmatraju nas usukana
majmunska lica. Dugi dlakavi repovi vise nad glavom. Uzbueno dodirujem
listove, koaste, otre, igliaste ili rairene kao prsti.
Najtie mesto u gradu kae Doris. esto dolazim ovde da uim.
Prelistao sam tvoje knjige.
Tata je bio lud za itanjem. itao je kao manijak. Terao je i nas. Govorio
je da e obrazovanje, elimu, spasti Afriku.
I ja sam odrastao uz knjige. Jedva sam ekao da doem iz kole, da itam.
Da pobegne?
Klimnem glavom. Doris uti i gleda pred sebe, kao da razmilja gde e
spustiti stopalo. Sve vreme imam utisak da u glavi vodi jedan dug dijalog, u
koji me tek povremeno ukljui.
Tata je umro od side kae. Imao je tri ene. Kod nas je bigamija do-
zvoljena. Bio je poboan ovek, a crkva zabranjuje kondome. Dve su umrle.
Samo je mama jo iva.
 Kako ti je mama?
Dobro. Sad postoje lekovi.
A ti?
Zdravi smo. To se desilo kad smo se mi ve rodili. Zna Doris otkine
list i ceo bun se zatrese bila sam uasno besna na njega. Godinama nismo
govorili.
Ona prelomi list. Zamislim na mali stan ispregraivan u pajzeve. Tata i
ja zakrvljeni, brat povuen, mama kuva i ubeuje sebe da smo porodica. Sva
vrata zatvorena.
Na samrti nas je neto molio kae Doris. Ostavio je jednu njivu.
Traio je od nas, dece, da tu podignemo crkvicu.
Zidate crkvu?
Samo ja. Braa nee.
Majmunski repovi lelujaju levo-desno, kao njihalice sata. Na proplanku je
kupasta gomila mokre zemlje, a pored nje poboden znak.

BELI MRAVI

122
Zavirim u rupu. Tamo su. Ne beli, nego providni. Hodaju, pipkaju se, bave
se nekim svojim stvarima.
Sa svakim kamenom te crkve kae Doris mravima kao da ga manje
mrzim. Zato moram da je dovrim. Razume?
Da.
I ti bi to uradio njene oi udare u moje.
Ne kaem. Ne bih.

9U

Vlano, magleno jutro. ljapkamo kroz bare. Don me vodi da mi pokae

crkvu.
Deca se penju na zidie. Jedno pravi stoj na rukama i dovikuje: slika,
slika! unem, namestim fotoaparat. Prie mi devojica zamotana u mara-
mu: jesi ti musliman? Na vratima se pojavi crna fereda,razmae se, prodere.
Devojica se sakrije u maminu earpu: samo muslimani dobri!
Bemti kae Don sebi u bradu. Napravili od Najrobija Somaliju.
 Rat ih je oterao kaem. Nisu mogli...
Hranimo ih i jo nas pljuju! kaiprstom ubode dlan. Kod mene u firmi
toga nema.
Strana firma?
Nemaka, ali svetska! U Emiratima im je glavna ispostava za Bliski is-
tok. Ja servisiram kamione, Indijac popravlja kombije, Turin vozi, Kurd
sreuje raune, neki Jermeni rade sa strankama. Zna kad smo se posvaali?
Nikad! Kinta brie granice.
Veliki limeni hangar. Pri vrhu, neugledan krst i natpis Nova crkva Pravih
vernika najbolji gospel. Bas, klavijature, glasovi se slau i rastau kroz fijuk
vetra. Bend svira, hor plee, publika se giba u transu. Don zaigra i povue me
u ljude.
Ovo je crkva?
Pastor mora da se trudi on se nasmeje. Vernici idu gde je bolja svirka.
Ima milion privatnih crkava.
Privatnih?
Slobodna zemlja, bato. Konkurencija! Nema tu... Vera je najbolji biznis
na svetu. Ja da imam para, sutra bi otvorio crkvu.
123
Propovednik vie u mikrofon, kragna mu se zavlai u podvaljak. Ton mu
je naporan i gramziv. Prepoznajem pokoju re: Avram, demokratija, homose-
ksualci, novac, Mojsije, zapovesti. Sa plafona vise zastave Sjedinjenih Drava
i Kenije. Zvezde i trafte i trobojka sa crvenim titom plemena Masaja.
ta kae?
Pop ko pop. Moljaka za kintu. Oe da sagradi novu crkvu mesto ove hale.
Svetenik prelazi pogledom preko pastve. Broji, razmilja, koga dosad nije
video? Spazi me, iskezi se i mahne. Prodrma mi aku, onako direktorski.
Crkvenjak mi uperi kameru u lice. Ovo je na novi, kae svetenik na engle-
skom, na u Gospodu... Masa aplaudira. Ne, ne, odmahnem rukom i poem do
izlaza. Vie stoj, stani, ali kasno ve sam napolju, na vetru, iza oka i mu-
zika se vie ne uje.
Ha! Don dotri. Ala si ga zajebo. Zna ta bi mu belac znaio? Be
mi sve, skupio bi jo toliko.
Tuno...
Aman, prijatelju mangupski osmeh. Jes uio kolu? Debeli zna znanje.
Ovce treba iati.
Daj, Done kaem. Pogledaj samo te ljude...
 Vido sam i ja sve. Misli da i nisam vido? Sam golja i narkoman. Jebiga,
kolega, mi smo uili... a oni, ta? Puili travu, jebali se, duvali lepak. Malo
hiphop, malo divljali po ovim matatuima. Ko moj tupavi buraz. Jesam im ja
kriv? Nek otvore firmu, nek napnu miie. Nije ovo Tanzanija, gde je atro
bila socijalna drava: radnici, seljaci, kurci, palci... I kako sad ive? Ko
ivotinje. Mi smo za njih Zapad.
Moda ne moe svako...
Sve se moe Don se uspravi. Zna ta je problem? Lenjost.
Hodamo kroz zbijene kolone peaka. Prskaju nas matatui: jedan purpuran,
drugi tirkizan, okieni lampama i ljokicama, megafonima, iarani grafitima,
oblepljeni nalepnicama i parolama.

Vozi, drkadijo!
Probaj Isusa.
Ljudi su stoka.
Dot kom sledei nivo.

Da te pitam neto, Done. Ko pravi ove autobuse?

124
Bagra! Eto ko.
Ne, ne. Stvarno me zanima.
Ma, ima sto radionica. Velik je to biznis.
Zna neku od njih?
Znam, brate, al ta oe da vidi? Zarale kante? Ti matatui su od grada
napravili jebenu dunglu. Turisti dou i misle da smo ljudoderi, ko oni u
Ruandi i Kongu.
Samo nakratko, da upoznam ljude.
A-a! Don podigne obrve. Provalio sam te! Oe da im mazne ideju!
Kliker si ti nasmeje se. Idemo onda. Taman da pokupim Morin, ona ivi pored.
Morin?
Jednu cicu namigne mi. Sutra e da padne za slobodu.

10 M

Ustajem u podne. Na stolu me eka poruka.

 Danas radim i nonu smenu. Sandra i Trejsi e skuvati ruak. Oteraj ih u
krevet. Nensi.

Kroz prozore vidim kiu. Na vestima, matatui sutra prestaju sa trajkom.

Poslanici u skuptini hvataju se za guu i rvu za govornicom. Dva ubistva u
mom delu grada.
Pomislim na brata Domoa i ute zidove. Ubili ga. Proetam po sobi,
zablenem se u TV, opet proetam.
Trejsi i Sandra banu kroz vrata, nasmejane i mokre. Priaju mi kako je bilo
u koli, gurkaju se, upadaju jedna drugoj u re. Odvlae me u kuhinju. Pee-
mo palainke na vatri u aavom limenom bubnju.
One sedaju da ue, ja se vraam pred TV.
Uvee izau iz sobe, u belim pidamama na mesece i zvezde.
Marko?
Molim?
Hoe da itamo pred spavanje?
Zavuku se pod arav. Sednem na ivicu kreveta i osetim se nekako neno i
toplo, kao da stvarno tu ivim.
125
Trejsi izvue veliku knjigu ispod jastuka.
Ti samo sluaj. Mi emo tebi itati.
Vai.
Nekada davno pone Trejsi slonovi, dragi moj, uopte nisu imali
surle. Imali su samo crnkast, baburast nos, velik kao izma, koji su mogli da
pomeraju levo-desno, ali njime nisu mogli da podiu stvari. Jedan od njih
mali slon, slonovo dete bio je prepun neutaive radoznalosti, pa je stalno
postavljao pitanja. On je iveo u Africi, i celu je Afriku ispunio svojim ne-
prestanim pitanjima.
Koja je to pria?
Slonovo dete kae Sandra. Je l ti se svia?
Ko je napisao?
Kipling. To je pria kako su slonovi dobili surle.
Lutkarska predstava! Lupao sam glavu, na onom brodu izmeu Egipta i
Sudana, itavu no nisam mogao da se setim. Slonovo dete! Prolee devedes
prve, moj prvi odlazak u Beograd, ta krokodil jede za veeru?
Marko kae Sandra jesi ti nekad video slona?
Jesam. U zoo-vrtu.
 Mi nismo.
Mama kae da e nas voditi u park kae Trejsi kad budemo imali para.
Onda e nam kupiti i debelu svesku da piemo dnevnik.
Ali sa kataniem! Da moe da se zakljua.
I rolere!
Ali prvo da vidimo temba.
Trae da ih poljubim. Gasimo svetlo. Popnem se na gornji sprat kreveta i
legnem pod mreu. U glavi mi hui jedna misao: ne valja. Tembo, detinjstvo,
mama i tata, poderane patike, iznoena odea brata od tetke, fakultet, spava-
nje na ulici, vozovi, autostop. Nae malo siromatvo i njihovo veliko, da se
postidi to si sebe poalio. Mali Bahaula gleda lutkara kako u isti sanduk
slae careve, prosjake, drvee, pse, slonove i konje. Onaj ko voli ceo svet.
Kine kapi dobuju o limeni krov. Vetar fijue kao da e nas odneti.

11 L

Drutvo, jeste u Keniji? itam u komentarima na blogu, dok srem Njam-

126
burinu gorku kahawu. Ja ivim u Najrobiju, javite se bre da se vidimo! Marija.
I broj telefona.
Halo, Marija? Lazar, iz Kluba putnika. Mi smo u Najrobiju...
Ijaoj, fantazija! tvrd, napukao glas. Aj svratite kod mene. Moe za
sat? U podne? Zna gde je Parklends? Gde ste vi?
U Vestlendsu. Ali Marko i Uro...
Pa to je tu odmah! Kupim vas kolima. Ispred Vestgejta! i spusti slualicu.
Pod kinim nebom, trnjak Vestgejt izgleda kao sovjetsko ministarstvo.
Srebrni alfa romeo stane i zatrubi. Sredovena plavua mae kroz prozor.
Gde su ostali? Ajde bre, upadaj!
Okrupnjala, izborana. Otromboljenih usana, naminkana kao tinejderka.
Crni kolutovi oko oiju. U retrovizoru spazim krakatog momka, ramena ogr-
nutih komadom jarke tkanine, kako prelazi raskrsnicu ne marei za vozila. Na
leima mu je tobolac sa strelama, u ruci motka sa navrnutom kamionskom
maticom.
Marija zapali cigaretu i naglo doda gas, proletevi tik ispred drugog auto-
mobila. On legne na sirenu.
Zakon jaeg. ta mi tu svira? Ako ne zna da vozi, sedi kod kue! na-
glo cimne volan i uletimo u bonu ulicu. Sad e da vidi de ja ivim. Raj.
Put se iri. Vile sa tornjiima i elektrine ograde. Momak u livreji otvori
kapiju od izuvijanih ipki. Dva balava rotvajlera potre prema nama. Krupni-
ji ima dinovske tumorozne testise koji vise skoro do zemlje.
Ne boj se, oni su duice! Samo oe da te njunu. Aj vamo, da vidi kuu.
Povede me preko trema, zaraslog u brljan i rue, kroz salonske sobe vi-
sokih svodova. Kristalni lusteri, stari nametaj, pranjav klavir, zidovi iskie-
ni afrikim maskama i ukrtenim kopljima. Teke bordo zavese do poda, kao
u pozoritu, skupljene i uvezane vrpcom.
ime se bavite, Marija?
Niim! Bavi se moj mu, Francuz. Dri kockarnice na obali. Sluaj bre,
sad si mi persirao, i nikad vie.
Sednemo na trem, u trane stolice. Sluga spusti na sto dve oznojane flae
piva. Slonova glava gleda iz ute elipse.
Kako ti se dopada Afrika? Fantazija, a?
Ne znam, nisam...
Ovo ti je obeana zemlja ona potegne iz flae ne mislim Kenija, nego
cela Afrika. Ovako neto nema nigde na svetu.
127
Dugo ivi ovde?
Trideset godina ona snano uvue dim. Znam ta sad misli! Misli
da sam stara!
Marija zakilji u mene vodnjikavim oima. Zgnjei opuak i zagleda se u
park koji okruuje kuu: bunje orezano u velike lopte, cvetne leje, bambusi.
Batovan se ulenjio kae takvi su ti oni. Zna ta je najvea greka u
Africi?
ta?
Kad plati unapred. Gde ti spava? Hotel?
Kod drugarice.
Vestlends je dobar kraj. Bezbedan. Jeste ili na safari?
Ne.
Morate. Grad je ciganija, al ivotinje su arobne. Etjen esto ide u lov.
To ti je ovde glavna fora. Ako ima kea, mo da ubije i slona.
Ona iskapi pivo jednim potezom, tresne flau o sto i prodere se.
Kenediii! Gde je ta lentina? A, tu si. Daj jo dva.
Zato ti se svia Kenija?
Zbog ovog ona mahne ka kui gde si to video kod nas? Pa onda,
 zalasci sunca. Magino je Marija se raspilavi. Ovde je lepota na svakom
koraku.
Dobro je to ih nisam pozvao. Iznervirali bi se, onako nadrndani, mrtili se,
moda i rekli neto uvredljivo.
Jeste ili u ambasadu?
Kakvu? Gde? U Kartumu smo ili u etiopsku, ali nam...
Ma ne bre, nau. Mi se ovde svi drimo zajedno. Sa u da sredim.
Zaustim da joj kaem da ne treba, ali ona ve urla u mobilni.
Alo, ivko? Sluaj bre, imamo goste iz otadbine. Tri momka, putnici...
Ma ne bre, nee da ti trae nikakve pare! Oe da te upoznaju. Ti si svetski
ovek, da ih posavetuje. Sutra? Vai, poslau ih.

12 U

Posmatram je kako preskae ipke i armaturu, delove starih motora. Ne-

posluna kosa, mekano i sanjivo lice. Pogled ljubopitljiv, pomalo ocvao.
Smeka se i zadie pantalone. Don pokuava da je uhvati za ruku. Morin se
128
migolji. Mogu i sama.
Vazduh dre od sparine i dima. Radionica izgleda kao stovarite auto-de-
lova. Podne pritiska sive zidove, gvozdene kosture, zarale karoserije, gume,
sprejeve, kombije u raznim stupnjevima izrade.
Ovde ih prave? pitam.
Aa klimne Don. ekiraj ih, pa da sednemo u jedan fin bar.
Dva grafitera stoje pored zavrenog kombija i oslikavaju ga hiphop tago-
vima i logoima poznatih brendova. Unutra, radnici postavljaju tepih, ugrauju
zvunike i plazma ekran, lepe trake sa arom mermera, ispisuju parole.

Bog je sposoban.
Ja sam sm postao milioner.
Ne lovi ono to ne moe da ubije.
Kada je ivot ovakav smrt je uivanje.

Prie nam mrav mladi, lica punog farbe: ljubiaste, azurne fleke.
Treba neto?
Ja sam... novinar kaem. Piem lanak o matatuima.
 To ti je areni se nasmeje najzajebanija ivotinja u Keniji. I najlepa.
Zato ih toliko lickate?
Eee, u tome je caka. Svaki matatu ima svoj stil, svoje ime. Ljudi moraju
da ga zavole. Inae gazda nee da zaradi.
Zar ne ue u prvi koji naie?
A, ne! eka najpopularniji. Makar i zakasnio.
Don gleda na sat i lupka onom o beton. Morin ui i stee kolena, oiju
kao u iparice. Zuri u tagove i stensile, u prtanje spreja, areni prah, kratku
aroliju boje i radosti. Na karoseriji se nazre lice: Bred Pit.
Kako birate linosti i poruke?
Napiemo ta je bitno, ta nas radi. A linosti bira gazda. Oe one koje
ljudi trae.
Koga?
Najbolji su Isus, Obama i Osama.
Stvarno?
Mo, brate! Narod voli velika muda!
U oima Breda Pita zasijaju simboli za dolar i anarhiju. Grafiter zadene
sprej za pojas, korakne unatrag i ponosno se zagleda u sliku.
129
Ali onako uopte, trae se belci.
Zato?
Lepi su.
Zaista?
Da, da. Belci su u svemu bolji, pa i bolje prodaju matatue.
Otvorim svesku i zapiem: Belci bolje prodaju matatue. Morin se stidljivo
zagleda u moje crtee.
Sluaj, kaem arenom, haj nam nacrta neto! ta god je tebi vano. On
prihvati belenicu i nasloni je na hladnjak. Jezik mu pobegne u kraj usne.
Umetnici kae Morin uzbueno.
E, moja Morin Don je povue u stranu. Zna ti kolko ljudi pogine
od matatua? Siluju po aragama, sevaju noevi, oferi se drogiraju. Gazdama
ast, mlate pare, ali brate...
Nikada nisi razumeo.
Razumeo ta? Glupe tinejdere? Don podigne haubu. Jebem ti maj-
store, gledaj, ne znaju ni sveice da nameste. Nabudili akumulator ko da je
tenk. U mojoj firmi bi na ovo crkli od smeha.
U tvojoj firmi ona ga sasee pogledom. Otkad te znam... Ti pa ti.
 Lae da si se promenio: isti si onaj...
Tiina. Tu nam je gost.
utimo. Drhti joj donja usna. On prevrne oima, napravi par nervoznih
pokreta. Poelim da nisam tu.
Kakvi su da su kae Morin matatui su naa kultura. Vie nego muzeji.
Ako je ovo kultura...
Zna da ne volim hiphop, ali... hiphop smo mi. Afrika. Naa re, nae
koplje i...
Jao, Morin, opet neka usrana patetika. Kolko se nismo videli? I ti opet...
te magle i sranja, veruje u...
A u ta ti veruje? Sebe se stidi. Od svoje si dece pobego.
Samo ti uti on stisne zube. Video sam tvoju pamet. Zato i nema
mua, zato ti sin i nema oca.
Umukni! Morin mu se unese u lice. Skote.
Ona se okrene, saplete se o ipku i izae iz radionice. Don opsuje i utne
kamen: tresak, odjek, talog u grudima, munina. Var ee oi. Muve peckaju
pred kiu.
areni prie i prui mi crte.
130

13 M

Budi me poruka na telefonu. Lazar.

Sastanak u dva ispred nae ambasade. Doi e i Uro. Posle se nalazimo

sa Lovrom, momkom koji nam je pisao preko bloga. Nemoj da kasni!

Odbauljam do kupatila i umijem se iz kofe.

Na ulici me zaslepi sunce. Iz skorenog blata vire fosili ubreta. Pogledi se
lepe kao iak. Poelim da se vratim, da se zabarikadiram u kuu.
Na tankim ekranima matatua, sisate crnkinje pue usne, guze se i vrckaju.
Zidovi vrite od arenih sijalica. Putnici su ljudi u poslovnim odelima, ene
divljih frizura, kolarci, bake sa cegerima.
Staklo pone da prti.
Svi se sagnu.
Ja sedim kao idiot.
Dole, mzungu! devojka do mene gurne mi potiljak nadole.
... ta se deava?
Policija!
Matatu poleti niz drum. Svi prozori su razbijeni. Sitne kockice stakla
prekrivaju pod. Ljudi istresaju sru iz kose. Okrenem se i vidim pandure:
teget uniforme i drveni pendreci.
Vlasnik nije platio mito kae devojka. Zatim izvadi mobilni i pone da
kucka.
Sedim kraj praznog okna, pokuavajui da prestanem da se tresem. U lice
bije promaja sa smogom.
Od centra idem peke. Zidovi imaju kamere i bodljikave ice. Kue-
tvrave, svaka velika kao jedan sirotinjski kvart. Zaustavim neke mladie da
pitam za adresu. Daj pare, mzungu.
Uro i Lazar stoje pred kapijom. Doe mi da ih zagrlim, da im kaem kako
131
mi je drago to su...
Pa gde si ti, majmune? Kasni etrdeset jebenih minuta!
Brate, ta mi se sve desilo...
Sve se tebi desilo. Ajde, ekaju nas.

14 L

Konzul Mile je mrav i razrok, uveo, ispijen. Vodi nas u zadnje dvorite. Za
betonskim stolom sedi korpulentna gospoa: bro bubamara i crvena trajna.
Moja ena promrsi Mile kroz nos. Sedite.
Iz zgrade izae onizak ovek stamene grae, kratke prosede kose. Izbrija-
no lice, samouvereno, malko podbulo.
Vi ste Marijini, je li? Rado, de donesi sok.
Gospoa uzdahne i ode ka vratima.
ta radite u Africi? pita ambasador.
Putujemo kae Uro.
Ako, treba! Ja volim da putujem. Hrana za duu! Jeste bili na obali?
 Klubovi, restorani... plae iz snova. Pet zvezdica!
Nemamo mi ba para kae Marko.
Posluavnik sa tri ae utog soka resko zvekne o sto. Gospoa se strovali
u stolicu.
Puite? ambasador mi gurne paklicu pod nos.
Hvala, ne.
Jasno, kad nemate para! on se nagne ka meni. Sluaj, deco, Afrika je
opasna. Najrobi posebno. Kolju na ulicama. Dauntaun, Vestlends, Parklends
okej, al ni sluajno dalje od toga. A i to samo danju.
Mi smo ve ili u... pone Uro.
Sluaj, lepo ti kaem. Ruski ambasador je nedavno izboden. Ovde, dve
kue dalje! Zna kakav ovek? Ljudina. Preklali ga naisto.
ivko je u pravu konzul Mile nervozno namigne sa oba oka ne znate
vi ta je ovo ovde. Druga planeta.
Ambasador se namrgodi i prekrsti ruke na grudima. Karirana koulja, pod-
vrnuti rukavi. Mesnate podlaktice obrasle sedim maljama.
Gde jo idete?
Ne znamo kaem. Hoemo da stignemo do June Afrike.
132
Nemoj tamo. Ubie vas.
Zato?
Ako si belac, odma ubijaju. Ne pitaju. Na mene su pucali, u Doburgu.
Ukrali mi cipele.
Ja bih voleo i u Ruandu kae Uro.
Pa jesi ti normalan! Mile razjapi usta. Je l zna ti ta je bilo u Ruandi?
To je bilo devedes etvrte Uro se iznervira. Bilo je i kod nas svata,
pa...
E, nemoj tako ivko zapali cigaretu. Drugo smo mi.
Mogao sam se smucati okolo, pomislim, priati sa Doris. Konano sija
sunce, grad se prosuio. Moda smo dosta sedeli? Pogledam Marka: odsutan,
utonuo. Uro vrti praznu au na stolu. Izgledaju jo umornije nego kad smo
stigli u Keniju.
Koliko ste ve ovde? pitam ambasadora.
Tri godine. Brojim dane kad u kui da odem.
Zato?
Ne mo nigde da mrdne. Jes vido saobraaj? Samo ekam da me neko
zgazi. Oni matatui, pa to voze bolesni ljudi. Nemaju poloen vozaki. Pot-
plate pandure.
Da kaem vozili smo se par puta. Stvarno je...
Vozili ste se matatuom? konzul Mile zahripa u napadu guenja. Pa
jeste li vi normalni?
E, deco moja tetka Rada zacoke, zavrti glavom. Igrate se ivotom.
Zato to radite? Mislite na svoje jadne roditelje.
Nae je da im kaemo odree ivko. to radi, sebi radi. Jeste se bar
vakcinisali?
Jesmo.
Hvala bogu konzulka odahne. I pazite, samo flairanu vodu!

-1.2897, 36.8170
Ja pijem esmovau...
Samo se vi igrajte! ona mi pripreti prstom. Dobiete amebe.
ivko nas gleda prekorno, setno, kao da smo ve propali, izgubljeni, da
nam ne vredi govoriti. Godinu dana kasnije, u novinama u proitati da je
umro od nepoznate bolesti.
E, da kae Uro kako Kenijci mogu da dobiju nau vizu?
Treba poziv kae ambasador. Ti poalje, Kenijac doe ovde i popuni
zahtev. Onda mi to aljemo u Srbiju, u ministarstvo. Oni provere da li stvarno
133
postoji, ta radi, da nije neka muljavina...
Kako provere?
Poalju policajca kod tebe. Nenajavljeno.
A ako nisam kod kue?
E, to ne valja. Odbiju zahtev i nita od vize.
Molim? I ta onda?
Sve ispoetka. Ponovo alje pozivnicu u Keniju, Kenijac opet popunja-
va zahtev...
Uro gleda preneraeno. Pomislim da e poeti svau, ali samo odmahne
rukom i zagleda se u bun dracene.
Da krenemo polako ustanem i pruim ruku. Hvala na gostoprimstvu.
Nema na emu. I sluaj, pamet u glavu.

15 U

Park Uhuru, Sloboda. Sedimo na travi. Sumrak, parovi etaju kroz vrelu
izmaglicu, grad raste iz kronji, soliteri obli i bodljikavi kao ananas. Lazar
 pria o Doris, o njenim knjigama, pokuava da nas oraspoloi, ali im on uu-
ti razgovor zamre. ta emo posle Najrobija? Trebalo bi uskoro krenuti dalje.
Marko se usiljeno osmehne. Naao sam, kae, nekog tipa blizu granice sa
Tanzanijom. Pie da je pazte ovo poglavica Masaja.
Klub putnika? plavokos momak spusti ranac pored nas.
Robusni pokreti, ekinjava brada, oi prozirne kao akvamarin. Na majici,
krtica sa tapom i zaveljajem: Zakon o golfu pada na lea najslabijih. U
potpisu, Ekonauti.
To smo mi kaem. Ti si Lovre?
Ee. Moran priznat, nisan se nada...
Kako je u Mombasi?
Lipo. Ali more... mutno, nikakvo odmahne rukom. Ni kai na Koruli.
ta si radio tamo?
Ia kod... prijatejice. U vizite.
Lovre se raspazari. Izvadi britvu i ceger pun voa, presee dva velika nara
i poslui nas. Crveni sok prsne po livadi. ake su mu grube, pokreti laki i
sigurni.
ivili! podigne polutku nara. Za va blog.
134
Osmeh blag, neobian; meaju se stid, odlunost, pokoji trun tuge. Osmeh
onih utljivih deaka koji su bili najjai u razredu ali se nisu tukli. Otkako je
seo kao da smo se i nas trojica opustili; smejemo se, dobacujemo, kao na po-
etku putovanja.
Lovre bi putovao u prirodu, u planine, dungle, ka Ugandi i Ruandi. Dosta
mu je grada. Ali mora biti u Najrobiju za tri tjedna. Polee mu avion, ekaju
ga u Zagrebu.
Ruanda, pomislim. Zar nije Ruanda u Africi, tata?
A to vi planirate?
Ba se dogovaramo kaem.
Marko je naao nekog poglavicu kae Lazar.
Di?
Na netu.
Sprdate me? Poglavica, pa na netu!
Ne kae Marko. ovek je stvarno poglavica Masaja. I profil je ozbi-
ljan, ima fotku i sve. Selo mu je blizu granice s Tanzanijom. Poslao mi je broj
telefona. Zove se Kuko.
A kako ste sigurni da je stvarno poglavica? Moe bi niki floun.
 Zvau ga sutra kae Marko.
Lovre sklopi britvu i zagleda se u travu, zamiljeno, kao da studira svaku
vlat. No se spustila preko palmi, jezera, prazne bine za koncerte i mitinge, na
kojoj su pevale svetske zvezde a kenijski kardinal spaljivao hrpe kondoma.
I vi mislite po u tega... poglavice?
Nego ta. Aj s nama!
Ne bi van smeta?

16 M

Umirujue zujanje kompjutera. Sa masnog monitora itam komentare na

blog. Pomalo vam zavidim, pie neko anoniman, a onda shvatim da ljudi koji
mogu tako da putuju verovatno nikome nisu potrebni.
Zna ta, jebi se.
Gledam Kukov profil. Visok ovek u svojim tridesetim. U dugoj crvenoj
odori, na ledini, oslonjen o koplje. Grudi prekriva sloena ogrlica: inuve,
perle, novii, ogledalca.

135
Ja sam Kuko Mejkuaja Otsomo, poglavica deset sela. Moje pleme je Ma-
saji. Volim da sluam prie. Mrzim grad. Srean sam to nisam umro.

Izgleda nekako... prestraeno? Razrogaene oi, ukoeno lice. Kao da se

sili da ostane miran.
Telefon dugo zvoni.
Dambo, kae dubok glas. Smeteno objanjavam da sam ja Marko, sa in-
terneta, da li prima goste? Kae da doem u Narok i onda ga pozovem. Poku-
pie nas.
Na Guglovoj mapi traim Narok: gradi, zapadno od Najrobija, na obo-
du Velike rasedne doline. Selo je sigurno negde u blizini. Bolje i da me
ona dva majmuna nerviraju, nego da me gaze autobusi i manijaci zaskau
na ulici.
itam Lazarev lanak, potom Uroev, a onda sastavljam svoj deo. Najla
trepe, meaju se Plavi i Beli Nil, Kartum je slonova surla, tamno minkane
oi, takav je i oblik srca. Izostavio bih sve ali ve vidim Lazara kako se mrti.
Hoe da ja piem o tebi?
Mister? Zatvaramo. Kraj radnog vremena.
 Dok se unjam ka naoj ulici, iz noi izrone dva momka sa palicama.
Saaptavaju se i gledaju moju kapuljau, ruke u depovima, podignutu krag-
nu. Zamaknem u bonu ulicu. Napravim nekoliko koraka i potrim.
Stanem, zadihan. Oslunem, kao biljojed u savani. Skrenem nekoliko puta.
Od net kafea sam iao desno, desno, levo... Hajde, polako. Razmiljaj.
Izbijem pred poznatu kapiju. Kolena i dalje klecaju.
Marko! Nensi gleda u neverici. Pa gde si bio? Gospode... Jesam ti
rekla da ne izlazi nou? Pa jo sm?
Izvini. Sluajno sam se...
ta meni vredi tvoje sluajno! Premrla sam od straha. Prole nedelje su
izboli jednog mladia! Tu, u susednoj ulici!
...
Ajde, ulazi. Nikad vie ovo da nisi uradio!

17 L

Dobro jutro Doris gvirne kroz vrata. Lepo si spavao?

136
Bolje nego kod kue.
Prie polici sa knjigama i pone neto da trai. U ruci dri olju u pan-
afrikim bojama: zeleno, uto, crveno, sa natpisom Umoda Afrika.
ta ita?
Za doktorat kae, okrenuta leima treberska posla.
O emu?
Stara afrika pisma.
Hijeroglifi?
Ne. Podsaharska Afrika.
Spusti naramak ukorienih radova na stoi, pa nastavi da kopa po polici.
Otvorim jedan i ugledam redove oblih simbola, tajanstvenih, skladnih, nalik
na cvetove i ptice.
Kad sam bio klinac kaem izmislio sam svoju azbuku. Ispisao sam
gomilu svezaka. Pronaao sam ih pre par godina... Vie nita ne razumem.
Stvarno? ona se okrene Ne mogu da verujem! Ja sam imala tri tajna
pisma. Mislila sam da sam jedina lujka! Kako si ti smiljao znake?
Doris sedne na krevet, spram moje stolice. Njeno lice doe mi sasvim blizu.
Veinu sam izmiljao kaem a ubacio sam i par hijeroglifa. I neka
udna slova iz uputstva za video-rekorder. Korejski, japanski...
Ne sea se ta si pisao?
Jok. Bilo je davno, osnovna kola. A ti?
Svoj dnevnik. Braa su ga stalno itala. Kad sam izmislila ifru, kako su
samo besneli! ona se zakikoe. Hteli su da crknu od muke.
O emu je tano tvoj doktorat?
Prouavam kako su Afrikanci zapisivali svoje jezike Doris se uozbilji.
Mladi danas priaju kako mi nemamo prolost. Zna ko je bio Dulijus Nje-
rere?
Politiar?
Prvi predsednik nezavisne Tanzanije. Idealista do kosti. Verovao je da e
stvoriti utopiju, Afriku u kojoj nema granica i u kojoj su svi jednaki. Zavrilo
se ekonomskom propau od koje se Tanzanija jo nije oporavila, ali nije on
kriv, krivi su... ekaj, proitau ti ta je rekao.
Ona izvue knjigu iz police, okrene par strana i noktom pokae podvuen
pasus.

Zemlja koja nema sopstvenu kulturu ne predstavlja nita drugo do gru-

137
pu ljudi bez duha, a to nije dovoljno za postojanje drave. Od svih zloina
kolonijalizma, najvei je taj to su nas ubedili da nismo imali sopstvenu, sa-
moniklu kulturu; ili da je sve to smo imali bezvredno

Afrika je imala kulturu ona me pogleda kao da oekuje da u se uspro-

tiviti.
Hoe da mi pokae?
itavo jutro otvaramo renike, knjige, objanjavamo, smejemo se,
vrljamo. Njambura ulazi da dolije kafu. Tepih je poploan ikrabanim papiri-
ma. Doris vadi knjige iz police, lista, pleme Ujanga veruje da su slonovi prvi
izmislili slova a potom ih namerno zaboravili, pokazuje mi simbole, ovo je
zapisnik sa plemenskog suenja naroda Igbo, ovo je azbuka basa, gaez, nko,
zagaua, mandombe, oromo, vaj. Precrtavamo, prvo piemo svoja imena, onda
slaemo linije i rei u male prie.
Pogledam njeno lice i postanem svestan svog. Shvatim da radim neto to
nisam radio jo od detinjstva, a i tada retko.
Ne pamtim kad sam se poslednji put igrao.
 Crtez
Rob se vraca kuci

138
 18 U

Miris kukuruza i golubije, nabreklo nebo. Grad je daleko iza horizonta.

umarak se zatrese, lie zatreperi. Na livadu izau braonkaste gombe, surlice
i lepezaste ui, trupkajui u koloni poput osnovaca. Najmanji nam doseu do
pasa, najvei su skoro kao mi. Prilaze sitnim, trapavim koracima. Pored njih
su uvari u mantilima boje ada.
Pruim ruku i surla se obavije: dodir topao, mekan. Oi pametne, toliko
ljudske da me ispune nelagodom. Da li razumeju? Osetim kako se u meni topi
sve ono daleko i strano, ustupajui pred neim drevnim i nenim.
Poem da zagrlim slona, ali uvar isprui tap.
ao mi je kae. Pravila.
Posetioci se okupe u potkovicu. Slonii prilaze, uvari im pruaju velike
bele cucle, oni gutaju mleko. Don se nasloni na drvo, pogled mu odluta.
Njegove oi, napete i stroge, kao da malo smekaju.
Ove ivotinje uvar se zakalje iji je ivotni vek dug koliko i ljudski,
mogu da osete duboke i istanane emocije: bol, tugu, ljubav i gnev. Znaju ta
139
je dom, ta je porodica i ta je smrt.
Morau na selo kae Don. Kod mojih.
Aj me povede kaem.
Nalazimo ih u divljini nastavi uvar pokraj ubijenih roditelja oteste-
risanih kljova. ovek ih ubija, ali ih ovek i spasava. Ove ivotinje...
Nema tamo niega kae Don. Parlozi, krave...
On uuti i nepoverljivo mirne. Slonii se vrate u grmlje. Odemo do kola.
Granje se pretvara u atrlje, nestaju boje. Na ruci jo oseam dodir surle.
Morin nas je kae Don pozvala da se vidimo.
Pomirili ste se?
Ma, pusti je. enska histerija. Posle joj bude krivo.
Dugo se znate?
Dok sam radio u Najrobiju, bila mi jedna od cica. Ono, zavri se poso,
odem kod nje, ala-zabava... I tako, bude lepo mesec-dva, pa svaa, ne govo-
rimo, izigravamo bes, pa onda opet. I sve tako. Posle se uvatila s nekim
ljigavim likom, nekim novinarom, ta li. Govnar je napumpao i uselio se. Vi-
dim, benkice, pelene... I, ta u? Sklonim se. Jebiga. Posle je ostavio.
Vozimo se kroz okean zaralih limenih krovova, asura, letvi, opeka. Jonel
 iz Kartuma, telohranitelj iz UN, kako je ono rekao? Pola Balkana u jednoj
ciganmali.
Ne znam ni to se vatam s njom Don zastane. Samo mi jedno ao,
kolega. Ni dan-danas ne znam iji je klinja.
Vonja do Komaroka je duga i naporna, kroz sumrak, sirene, blato i no. Ulice
turobne, ograene, kao u kopu. Sednemo u kafanu Potok. Don porui pivo, odu-
va penu, usiljeno se nasmeje. Da odem? Ostani, kae, posle u te ja odvesti.
Morin ue i skromno se nakloni. Oi blago uznemirene, treptave. Ruke joj
trae mesto: lutaju po stolu, kopaju po tani. ta nije u redu, Morin? Nita, sve
kul. On pone o novim kolima, licencama, akcijama, dobroj hrani u Emirati-
ma. Ona uti. Ponovo poelim da nisam tu.
Zazvoni telefon. Don ustane: namrten pogled, gunanje na svahiliju.
trapac po kafani. Napred-nazad, kao u kavezu.
Moram hitno do see zavue telefon u dep. Porodine gluposti.
Vraam se uskoro.
Proe sat vremena. Izvinte, kae konobar. Fajront. Bare belasaju, mesec
se probija kroz oblanu skramu.
Zna put do Dona? Morin me pogleda u oi.
140
Nisam siguran.
Ja sam ovde iza oka. Aj me isprati. Napravim ti aj.
Velika crna zgrada, hodnici kao u fabrici, otirai, rublje, beskrajni nizovi
uskih vrata. Zvukovi se taru o metal. uje se lave, kapanje vode.
Ui kae. Raskomoti se.
U garsonjeri stoji krevet pun vea i papira, nekoliko masnih erpi i kalen-
dar sa portretom Obame. Na polici Dikens, Aebe, sestre Bronte, plastine
slikovnice. Na podu bojanka i razasute votane bojice. Sin joj skae u naruje,
grli je, kikoe se. Pogleda me, otvori usta, musava i okrugla, i tiho kae:
mzungu.
Voli knjige? pitam.
Jako kae ona.
ta trenutno ita?
Dejn Ejr. Deseti put.
I moja mama je ba voli.
Stvarno?
Da. itala mi je puno kad sam bio mali. Tako sam i zavoleo knjige.
I eto ona se nasmei sada si novinar.
 Nisam, kaem. Slagao sam tamo u radionici. Zajedno listamo moju beleni-
cu, gledamo krabotine. Uim je da kae Zdravo, ja sam Morin. Pita me kuda
sam putovao, ta sam sve video. Deak proviri ispod stola, namigne, pa se
ponovo sakrije.
I ja ona zamucne pomalo piem.
O emu?
O drveu. Mom sinu. Ljubavi. Obami.
Obami?
Zna skupi ruke u krilu u Keniji je sve... kriminalci, politiari, nika-
kva kultura. Nema pravih uzora. elim da moj sin ima u koga da pogleda.
Obama je san.
U stanu do nas neko plae. Zidovi bruje kao bakrena inija. Morin se prui
preko kreveta, punih zenica, oputena i srena. Sini se zavrti oko moje noge
i poupa nekoliko dlaka. Ona ga ukori, ja se nasmejem.
Pie na svahiliju?
Nipoto! Morin odmahne rukom. Moje pleme je Luja, mi imamo svoj
jezik. Ali nema nas puno. Piem na engleskom da bi... moda pogleda u pod
i drugi itali.
141
Iako ti nije maternji?
Nije, ali svi ga razumeju. Sem toga, briga me za gramatiku. Pravim svoj
jezik.
Hoe da mi proita neku pesmu?
Pla je prestao. Dopiru dim i vika, miris uegle plastike. Srknem aj:
savreni erl grej. Ova pesma se, kae Morin, zove Bog.

Da su Bog ivotinje,
Mirne stajale bi, do dodira,
A ptice? Brbljale bi,
I pevale danom, emu brige?
Drvee? Tiho, netaknuto,
Uivalo bi u vetru.
Trava, nemona, nebranjena,
Zvezde, bespomoni sjaji,
Sunce, vatrosev kratka ivota,
Mesec, mirna svetla noi,
Samo bi se za jo tren
inili najboljim.
 Morin se polako primakne i pokae mi rukopis. Ljubiasta hemijska, pa-
ljiv ispis, ukraen leptirima i sitnim arabeskama. Da je Lazar tu, da je video
ova slova i one slonove, da li bi pristao da oseti? Sasvim jednostavno, jasno:
meka put, oseaj da je sve tu. Mokra zemlja i ti. Nostalgija gen, bez surogata
i suvinih misli. Samo beskrajno zeleno tkivo.
Duhovi u prirodi? pitam.
Ma ne. U selima veruju u duhove, u crnu magiju, u pokojnike koji se
vraaju, mrtve ivotinje koje te progone. Videe ve. Ja sam samo iskoristila
to sujeverje da ispriam svoj doivljaj.
Tiina.
Ona zamuri, zadrhti, pa krene silovito kao bujica: Don nita ne razume,
nijednu re, nijedan dodir, nikada i nije. Ismevao je njene ljubavi, prezirao sve
to je tanano. A opet, pozove je, vrati se stara enja, usamljenost, iluzije. A
onda kajanje, i tako u krug, i ne moe pobei.
Ali ti utanji glas ti razume. Ti si divan. Ima te duboke svetle oi...
Ostani kod mene, Uroe, nee se Don vratiti. Znam da nee neno me
uhvati za ruku. Samo noas. Nije vano. Ostani i itaj mi.
Ustanem naglo. Deak mi obgrli nogu.
142
Vidi apne. Plakae ako ode.

19 M

Sedim na kauu i razmiljam da li sam sve spakovao. Devojice su legle,

poto su mi proitale jo jednu priu.
Habari, Marko? Nensi ue i spusti tanu na sto.
Mzuri kaem. A ti?
Ona se nasmeje. Na sebi ima suknju i kratak mantil. Deluje premoreno.
esto radi nonu, nekad i do jutra. Odspava dva sata, pa nazad na posao.
Izvini to sam te sino grdila. Jako sam se uplaila.
Ja sam kriv.
Ode u kuhinju. Kleei opere ve, a potom ga rairi u dvoritu. Onda sedne
kraj mene, iscrpljena i oznojana.
Ne spava dovoljno kaem.
Navikla sam.
Jue si zaspala sedei.
 Nije to nita, Marko. Tako se ovde ivi.
Odrasla si ovde?
Doli smo u Najrobi kad se mama preudala. Imala sam jedanaest godina,
kao Trejsi sada. A Domo je imao devet.
Ona zevne i sklopi oi. Izgleda istroeno, mnogo starije nego to jeste. Kao
moja mama. Pomislim da e opet zaspati na kauu.
Nensi kaem hajde da spava.
udno je to kae zamiljeno. Ouh je bio uitelj. Prvo je bio dobar. Vodio
nas je u bioskop, kupovao bombone. Kad smo krenuli u kolu poeo je da nas bije.
Zato?
Bili smo bolji od njegove dece, to nam nije oprostio. A posebno Domu.
On je bio najbolji u koli.
Setim se uderice njene mame, sa fotografijama snanog mladia. Uram-
ljen osmeh, umnoen desetinama puta, na svakom zidu, u svakom uglu.
Kada je umro Domo?
U nemirima, pre dve godine. uo si za to?
Ne.
Glupa pria. Posle izbora se pobila plemena. Zna, u Keniji ive 42 ple-
143
mena. Kikuju, Luja, Kamba, Luo, Masaji, Kalendin, Kisi, Meru, Midiken-
da, Turkana... Mesecima su nas hukali. Zamalo da izbije rat.
Koje je tvoje pleme?
Kikuju. Ali nema to veze stisnute usne. Doma je ubio na ouh.
Osetim poriv da ne pitam, da ne znam.
Zato? pitam.
Da nasledi maminu kuu. Ouh je platio ubice, momke iz drugog pleme-
na. To je bilo za vreme nemira, pa nikom nije bilo udno. Svi su mislili da je
zbog izbora.
Kako ste saznali?
Batinai se napili. Hvalili se u drutvu.
Munina se uskomea u elucu. Ubijen zbog kue, plehane upe veliine
kioska za novine. uti zid i dva uplaena deaka koji se igraju na golom podu.
A Domova ena?
Umrla. Razbolela se od tuge.
Nensi izdrava sebe, mamu i etvoro dece. Kilogram ugalija je sedamdeset
ilinga, pa mleko, odea, sve puta est, stanarina, struja... Koliko e jo moi da ivi
tako? Hou da pitam gde je Sandrin i Trejsin otac, ali naredim sebi da umuknem.
 Kako ti je sa devojicama, Marko? Je l te sluaju?
Divne su kaem. Nedostajae mi.
Jako su hrabre. Nismo imale za kiriju, pa je gazda vikao da e nas izba-
citi. Ni trepnule nisu! U koli su ih grdili jer nisam odmah mogla da kupim
knjige. Nisu mi ni rekle. ula sam od drugih roditelja.
Kineski sat nametljivo kucka sa stola: dva ujutru. Ne vredi ni da pokua-
vam da legnem. Posle ovog razgovora, opet u do jutra zuriti u limeni plafon.
Kako je napisao onaj kreten u komentarima? Ljudi koji nikome nisu potrebni.
Osetim, ponovo, koliko je dolazak ovde bio pogrean, koliko prostaki i glup.
Nensi kaem idi spavaj. Molim te.
ao mi je da spavam, kad sutra ide.
Videemo se ujutru.
Zna, Marko ona zastane. Nisam im rekla da odlazi. Jesi im ti rekao?
Ne. Hteo sam, ali...
Nita Nensi se ugrize za usnu moraemo sutra.

20 L
144

Njambura se nagne nad sto i pokupi tanjire, umrljane zelenim pireom od

avokada. Zato stalno uti? Zato je tako prestraena, o emu misli? Umree
samo etiri meseca kasnije, zbog loe izvedenog pobaaja, ali to sada niko ne
zna. Osetim kako me obuzima pospanost. Doris sedi suelice i pokuava da
poravna dno olje sa elipsastom arom stolnjaka.
Za par dana kae i ja odlazim.
Kuda?
U Juni Sudan.
Posao?
Ona klimne glavom. Setim se Desikinih pria. Eksplozije briu itave
ulice, vreli vetar rastapa kou. a seje po poljima.
Sigurno mogu da poalju nekog drugog kaem.
Ja znam jezike. Sem toga... Nikom se ne ide.
Zato se tebi ide?
to da ne? ona se nasmeje. ula sam da je priroda lepa.
Pokuam da se osmehnem, ali ispadne nekako zategnuto, kao za matursku.
Izvini. Nisam navikla da priam o tome.
 Ne mora. Stvarno.
Doris ustane. Ode do sudopere, natoi au vode i popije na eks.
Hou da ti kaem oi joj se uznemire ta sam zaista radila u Somaliji.
Otkako sam doao, izmeu nas je tanka granica koju ona povlai. Otvore-
na je i srdana, ali uvek blago uzdrana, nikad prisna. Osetim nelagodu.
Umesto da je zaustavim, samo se blago pognem ka njoj.
Zna, nisam ja nikakav humanitarac... iako stvarno radim za Afriku
uniju. U Somaliji sam bila devet puta. Zadatak mi je bio da se poveem sa
drugom stranom, da ih upoznam.
pijun?
Da, 007! Jurnjave kolima i koktel-urke kraj bazena. Sluaj, hteo si oz-
biljno. Ja sam terenski analitiar.
Izvini. Ko je druga strana?
Zavisi koga pita. Teroristi. Oslobodioci. Naoruana opozicija.
Da li si uspela?
Jednom su me poslali u bolnicu, kao da odnesem mleko u prahu. Dan
ranije dolo je do sukoba u centru grada, pa je bolnica bila prepuna. Leali su
pod drveem, svud oko zgrade. Krvavi zavoji i zadah gnoja, vruina, rojevi
145
muva po licima ona se namrti. Tamo sam upoznala Omara. Mrav, smotan
tinejder kovrdave kose. Niko ga nije obilazio. Bio je ranjen u stomak.
On je bio jedan od... njih?
Priznao mi je posle nekoliko dana. Otiao je u rat par meseci ranije, kad
su vrbovali po selima. Hteo je da se bori za neto. Kada je video ta je rat,
Omar se zaprepastio. Ljudska klanica. Umesto Boga, psihopate i jadnici koji
nemaju kud.
ta je uradio?
Nita. Odlagao, ekao. Onda je dolo do tog sukoba u centru, i zavrio je
u bolnici. Posle, kada je ozdravio, vratio im se.
Da li si ga jo nekad videla?
Sastajali smo se povremeno, na jednom bregu iznad grada. Negde je
kupio pantalone i belu koulju, i dolazio je tako, namirisan, uparaen, kad su
zatija. Uvek bi mi neto doneo: bademe, urme, struak nane... ona zastane.
Isti moj mlai brat. Luda glava.
ta ste radili?
Priali. Govorio je o svojim roditeljima, o Somaliji, o sebi. Matao je da
postane fudbaler. Mislim da se zaljubio u mene. Bio je jako ponosan... Sa
 breuljka se video ceo Mogadiu. Palme i bele zgrade, sve do okeana.
Grad-rat, pomislim. Decenijama, jo od 1991. Kupuju moderno oruje ali
ne umeju da podese kompjuterski nian. Ili ih jednostavno nije briga. Raketi-
raju naslepo, po kvartovima, sa brda. Zamislim slepce praznih oiju kako sto-
je za topovima, slepaku armiju koja sedi na brdu i peva rodoljubive pesme.
eleo je da bude hrabar nastavi Doris da me osvoji. Videli smo se
nekoliko puta, uvek na istom mestu. Ja sam dobijala svoje informacije, a on...
ona stisne usne. Jednog dana nije doao. Vraala sam se, zavirivala pod
kamenje, traila poruku.
Doris se zagleda u stolnjak i nastavi da poravnava olju. Tamo, par stotina
kilometara istono odavde, ubijaju, raskopavaju groblja, kanjavaju sve to
podsea na Zapad, biuju za noenje grudnjaka, kletima upaju vetake
zube, vade jezik za pogrenu re.
Jebiga kaem. Moda je uspeo da pobegne.
Moda.

21 U
146

Krvavo jutarnje obzorje. Don napeto obre volan, obilazi bicikliste, trubi,
kao da se rve sa gradom. Putujemo na selo, kod njegovih. atrljice se pro-
reuju. Savana, akacije, njive, krave i magarci. Gledam u stranu, kroz prozor,
bilo gde; samo ne u njega.
I procedi Don ta kau za vizu?
Gluposti. Ima neka idiotska procedura.
Klima glavom, tiho guna. Kao, krivo mu je, doao bi, al eto. Bodrim ga
da pokua. Poelim da ve jednom stignemo.
Zna ta bi trebalo izmisliti?
ta?
Enciklopediju migracija kaem za ceo svet. Sa svim procedurama,
rupama u zakonu, viznim haraima, prolaznou granica, birokratskim
detaljima, zahtevima za imigrante. Ucrta rutu ili odredite i sve se ispie.
Pa eto kiselo se nasmeje. Napravi i uzmi pare. Pametan si momak.
Horizont je smeuran od magle. U daljini, u pliaku jezera, poput tamnih
bavi, kaljuaju se nilski konji. Poneka kua i bandera. Dvorepe laste piju iz
traktorskih guma. Na jednoj krmi od lima i trske, izmeu dva pivska grba
dva crna slona opazim ime: Kosovo Bar. Poznajem gazdu, kae Don, radio
tamo kod vas, na Kosovu, kao mirotvorac. Dobar lik.
Kola skrenu s puta i prou kroz gvozdenu kapiju privatne kole. Da poku-
pimo klince, kae, pa na veeru. Tamo emo i spavati. Ve su i sobu pripremi-
li, najlepu.
Maliani jurcaju po dvoritu. Skrivaju se u ipraje, penju na tobogan. Iza-
em iz auta. Stotine oiju stanu, zenice se prikuju za mene.
Mzungu mzunguzungu mzungu! Mzungu!
Tre ka meni, vrite, diraju me, zavru mi nogavice.
Mzungu!
Skau mi na lea, pokuavaju da pipnu kosu. Diem ih i smejem se.
Kosa mekana. Lepa. Lepa!
Obaraju me na travu. upaju mi vlas kose i otimaju se oko nje.
Doao mzungu!
Don stoji sa strane, sam, zagledan u zemlju. Lupi akom o auto, dozove
dva imena. Glavice se prenu, devojica i deak, i zbunjeno pou ka njemu. On
ih zagrli, pa izvadi tablu okolade.
Tata viu sa zadnjeg sedita idemo kod deke?
147
Idemo.
Ide i mzungu?
Ide.
Jeee!
Stiemo u Katangini. Prve zvezde pale se nad ravnicom. Mala kua, sto,
tanjiri, salata, krompir, desetak osmeha. Roaci, komije. Jo jednu porciju?
Ne, hvala. Deca se vrte oko mojih nogu, dodirnu me pa pobegnu. Iz mraka se
uje neobian cvrkut.
Mora jo jednu, gazda kae Donov otac, mrav, izboran, u puloveru.
Ne, ne uhvatim se za trbuh. Najeo sam se. Hvala.
U gostinskoj sobi su dva kreveta, vise mree za komarce, girlande se pletu
oko ragastova. Setim se da je januar, da je godina tek poela. Don se zavue
u posteljinu. Listam belenicu, teram se da piem. Makar o matatuima, makar
o... Ipak u lei. Ve u zoru treba nazad za Najrobi, treba putovati dalje.
Ugasim lampu.
Crno, gusto kao smola.
Je l bilo neto? zabrinut glas.
Ne.
 Moe da mi kae, kolega Don pokua da se nasmeje. Zato je
ugasila telefon? Zato si se kasno vra...
Nije bilo nita.

22 M

Sedim u bati kafane u dauntaunu i tupo piljim u pivsku flau. Gde god da
doemo, pomislim maloduno, samo ekam da odem. A onda mi bude ao to
idem. Sa bele etikete itam slogan pivare: Osvei svoje korene! Kada bude
znao odakle potie, znae i kuda ide.
Okrenem flau i u mene se zagleda slonovo oko. Tembo.
ta si obesio nos? Lazar tresne ranac na beton i svali se u stolicu.
Ma nita. Samo sam umoran.
Ajde, razvedri se. Idemo u divljinu. U pravo afriko pleme, kod po-
glavice!
Odmahnem rukom. Pijemo pivo i gledamo prolaznike. Pantalone, koulje,
suknje, akten-tane. Mladi nose slualice, blenu u telefone. Ratnik probuenih
148
uiju, za glavu vii od svih, zuri u izlog prodavnice italijanske obue.
Iz mase prolaznika izdvoji se krupan bradonja, u majici sa krticom.
E, judi! Lovre otre znoj sa ela. Jedva san vas uspi na. Dva puta san
se izgubi! A di je Uro?
Gde e biti? Kasni.
Je li se zna to je ti Narok?
Ne kae Lazar. Ali na masajskom znai crno mesto.
Lovre sedne i zadubi se u turistiki bedeker. Pogledam njegovo veliko,
dobroudno lice i ve se osetim bolje. Lazar neto zapisuje u svesku. Dobro
je, kaem sebi. Nema vie razdvajanja.
Uro stane pred nas, namrgoen, mokar od znoja.
Opet kasni, majmune kae Lazar, ne diui pogled sa sveske.
Ej, zajebi. Gde je taj bus?
Sedi, ima vremena. Otio je.
VII 149
150
 1315. januar

1L

Glavna seoska dada je iroka vododerina. Niu se duani u ivom koloru:

ruiasti obuar, uti kiobrandija, farbara sa tablom Oboji svoj svet. Iz kro-
vova viri bubasta damija zelenog minareta. ene etaju u kangama glasnih
ara, a mukarci u kineskim trenericama sa fluorescentnim reima koje ne
znae nita:
Australian hat
she was thc wa
HE WORE A TOOTH FROM
and we will get you out of here in

Marko pozove poglavicu. Kod pijace, za sat vremena. Lovre kupi ananas
od ulinog prodavca i isee ga na kolutove.
151
Video sam net kafe kae Marko.
Po ovako lipon vrimenu?
Ajde kae Uro ko zna kad emo videti raunar.
U inboksu me eka poruka sa jednog putnikog sajta. Neka Ketrin, novinar-
ka iz Mombase. Dambo, mzungu. ta trai u Keniji? U profilu je napisala da
pati od hronine nesanice, da poznaje tajno nalije grada, prljave luke ka-
fane, skrivene prolaze i tune ekscentrike. Zatim sledi dug spisak stvari koje
mrzi, ljudi kakve ne eli da upozna, mesta na koja ne eli da ode. Sa profilne
slike gleda me pametno, usko lice, koketno i prezrivo u isti mah, moda bi
bilo bolje da ne odem tamo, nemojte mi pisati, primam samo goste koje sama
pozovem, da je ne upoznam?
Pii mi, mzungu. Neu te pojesti.

2U

Hod drven, ritmian, flekava majica, farmerice landaraju oko nogu. Izgle-
da kao robija ili bivi vojnik. Rukujemo se Kuko jak stisak, obrijana
 glava, brkovi prate tanku liniju usne. Pogled kao da vreba, kao da od neega
bei.
Prvo govedine, kae, brana i soli. Onda u selo.
Na radnji pie: Naa glavna briga kvalitet i poslunost. Kuko broji i popi-
suje, uspravan kao totem, vii od sve etvorice. Mi plaamo.
ta e nam toliko? pita Marko. Ovo je bar za dve nedelje.
Pusti, stari Lovre ga potape. to je to, dvi bire na Stradunu.
Poglavica pozove svog prijatelja vozaa, napuni gepek, gurne nas u ladu
nivu, svu etvoricu na zadnje sedite. Kue se promene u ibljike, divovske
mravinjake, tlo se ustalasa i pred nama se otvori prastara, nepregledna savana.

... Openito, u divljini je ivot okrutan i neumoljiv. Glatke enciklopedijske

korice, Atlas ivotinja, izdanje da li Mladinske knjige? Glavni afriki grabe-
ljivci su lav, leopard, gepard i hijenski pas, zatim manje vrste serval, uata
lisica, cibetka, dvobojni jazavac i prugasti mungos. U savani nema saaljenja
i svaka zvijer pokae se onakvom kakva je.

Lada jae bregove i uranja u vagae, poglavica uti, voza takoe. Boje su
152
ive. Horizont se krivi kao neija kima.
Zebre! Priljubim aku o prozor, kao da dodirujem optiku varku. Pruge nas
ugledaju i zbriu u lie.
Lada nas ostavi na ledini. Pred nama se die enkang, kruna ograda od
visokog kolja i suvih trnovitih grana. Unaokolo, dokle pogled see, samo
beskrajna savana i plava kupola neba.
Moje selo kae Kuko.
Koliko ljudi ovde ivi?
Trinaest. I deca.
Proemo kroz rupu u ogradi. Unutar enkanga razbacano je par kockastih
kuica speenih zidova, inkadidik. Grade ih ene, od balege i blata. U
samom sreditu sela je jo jedan krug, ograen visokim koljem. U njemu,
preko gnjecavog blata, lei nekoliko krava.
Dve ene nose plastina vedra na glavama. Stidljive su, punih obraza i
neobino lepih crta. Crvene minue, crvena tkanina, crvene kofe. Crveno
sunce.
Ima li okolo jo sela? pita Lovre.
Ja imam deset ravan glas. Oko sto dua.
 Kako si postao poglavica?
Moj otac je bio. Onda je umro.
Hoe bit i tvoj sin?
Jo su mali. Ako neki bude hrabar, hoe.
A ako ne bude?
Nee.
Kuko ue u kocku. Izae presvuen u narandasto sukno i sandale od au-
tomobilske gume.
ta je posao poglavice?
Da reava probleme.
Kakve?
Ljudi se potuku. Ja kaem da se pomire. Neko neto ukrade. Ja kaem da
vrati.
I sluaju?
Moraju.
Zato?
On zavrne platno i pokae niz rupica na nadlaktici.

153

Zbog ovoga.
ta to znai?
Da moraju da me sluaju.
Deca vrkaju oko nas, bosonoga, u ritama. Majice poruuju: Florida;
Bejzbol ampioni. Svima su obrijane glave, i devojicama i deacima. Gurka-
ju se i saaptavaju. Bojaljivo priu Lovri, pokau mu da une i okrue ga.
Neno mu upkaju plavu kosu. On se kikoe i pravi grimase.
Najmanja devojica stoji sa strane. Deaci je guraju ka nama, dok se ne
-1.2315, 35.9057

rasplae.

3M

Zakoraim u inkadidik i odmah dobijem napad kalja. Nasred sobika, u

rupi, tinja vatra. Dim udara u plafon, sputa se i vitla po kui. Pokuava da
pobegne kroz malo okno.
 Uza zidove su leajevi od upletenih tapova. Kuko nam pokae da sed-
nemo i spusti se na panj, do vatre. Oi suze, u grlu grebe. Zar je mogue da je
svako sledee mesto sve gore? Kod Nensi sam bar mogao da diem. Jo pet
minuta, pomislim, i morau da istrim. Dim i ivotinjski vonj mogu se rukom
dotai.
Znate ta bi trebalo izmisliti? Uro se ozari.
ta?
Dimnjak!
klubputnika.org/r/s7

ta kae? Kuko se nagne ka meni.

Pita zato nemate dimnjak.
ta nemam?
Rupu u krovu. Da izae dim.
Upadala bi kia.
Uro crta i objanjava, Kuko pomno prati. Ovako, dimnjak ima male zi-
dove i krovi. Kia ne moe da upadne. Dim ide gore...
Razumem Kuko se namrti. A ta e nam to?
Da izae dim.
Zato?
154
Vitka ena u majici sa natpisom Vankuver ue i spusti krag na pod.
Razgori oganj, preko nabaci reetku. Uzme plehanu erpicu i pristavi aj.
Za njom ue jare i legne mi preko stopal.

4U

Horizont see frtalj sunca. Sedimo na padini pod enkangom. U travi sjaji
ukastobeli rog. Kljova bradaviaste svinje, kae Lazar.

U savanske biljojede ubrajaju se sisavci: slonovi, crni nosorozi, elandi,

impale, nijala-antilope, bradaviaste svinje, gerenuk, dik-dik...

Uzeo si im igraku kae Marko.

Sigurno ih ima na tone.
ime se oni uopte igraju?
Lovrom.
Nedaleko od nas, Lovre ui i zabavlja klince. Podigne uplakanu devoji-
Masajska sela

155
 cu, potape je, zacvrkue. Ona se smiri.
Pitam se kae Lazar kako njima izgleda ivot. Odrastanje? kola?
Prvi seks? Nema crtaa, nema dejih knjiga, filmova, lego kocaka. Nema ni
struje. Samo on isprui ruku ona linija.
U naem kraju kaem nije bilo dece. Stari paorski kraj, sve matori
ljudi. Zavlaio sam se u dedin ambar i crtao stripove, pravio svoje male enci-
klopedije.
Najvie sam mrzeo kolu kae Lazar depresivnost nastavnika i tupa-
vost dece. ekao bih da proe, da se zatvorim u svoju sobu.
Ti bar nisi bio ak generacije.
Jebiga, uvek ulja Lazar otrese blato s patike. ta god da pone...
Marko naglo ustane.
ta priate vi? nagne se nad nas. Niste gladovali, niste iveli u
straarama od lima, nisu vam ubili brata, nisu vas tukli na smrt, jo su vam
plaali kole i titrali vam, pirili vam u guzice, ivite kako devedes posto pla-
nete moe samo da sanja, i jo kenjate! Je l vidite vi ikada neto drugo osim
sebe?
ekaj, bre...
156
ta da ekam? Sebini, razmaeni egomanijaci!
Opsuje i ode ka granju enkanga. Lovre poe za njim.
ta mu je odjednom?
Ne znam.
Bio je jul, jek leta, branio sam diplomski i imao kosu do pola lea. Drugar
mi je predloio da odemo u Sibir, na pomraenje sunca. Ma daj, zna ti gde je
Sibir? Znam jednog Lazara, kazala je drugarica, on je bio tamo. Zvau ga na
roendan, pa ga pitajte. Ako uopte doe.
Na Adi Ciganliji, pod vrbama, pijemo jaku kruku i priamo o putovanji-
ma, kartama za interrejl, o staromaarskom runskom pismu, patuljcima i vi-
lovnjacima, i mapama to ih je Tolkin crtao. Lazar uti. Drutvo se polako
razilazi. Pripit, promrmljam za sebe: Mi smo ili putem, put je bio dug. On
podigne glavu: Da nis moda opazio da je taj put krug? Okej je on, ubode
poneki stih. A koji ete moj u Sibiru?
Mesec dana kasnije, eno me na Bajkalu. Transsibirac, samovar, tajga, uso-
ljeni omulj. Breze i Lenjini. Sa Lazarom se nisam uo vie od godine, sve dok
me nije pozvao u Afriku.
uti jo od Najrobija kae Lazar. Je l ti neto rekao?
 Kakvi.
Kako je tebi bilo?
Par glupih nesporazuma... Nebitno. A tebi?
Lazar mi prui knjigu o afrikim alfabetima. Listam, niu se matrice ud-
nih piktograma, to mi je poklonila Doris. Berbersko pismo, mwangwego,
bagam, logogrami, morfeme, sintaksa pustinje i gramatika dungle. Svakakve
Kikirikijeve avanture. Priam mu koliko su nona predgraa stranija od sa-
vane, o radionici matatua, gospelu i Morin, da su Bog ivotinje.
Kuda emo dalje? pogleda me. Indijski okean je blizu. Sea se Haki-
movih dervia? Za njih je okean totalitet stvarnosti, more svih mora, jer obavi-
ja Zemlju i dodiruje sve. Jako bih voleo da...
Sad kad smo ve ovde kaem bilo bi teta ne otii u Ruandu.
Poglavica se prodere iz daljine. Ej! Eeeej! ibljike se zadrmaju, kao da je
neto protralo. Ustanem. Ustane i Lazar. Odavno je mrak.
Unutra! U selo. No je opasna!

5M
157

Proem kroz trnovu ogradu i zgazim u balegu. Ceo dan sluam njihove
tlapnje. Nisu ni pitali kako mi je bilo. Jutro, devojice plau, ja laem da u se
vratiti. Jebe se njima. Njih ulja.
Kroz razmak izmeu kolja gleda me veliko kravlje oko.
uj, stari, to se zamara? Lovre sedne na panj. Molaj hi, neka laprda-
ju. eta je svadit se, dobra ste klapa.
Ne zna ti njih dvojicu kaem. Svet da propadne, ne bi primetili.
Nastavili bi da sede i palamude. ta im jo treba?
Ee... Ne znaju ni oni to in triba. Takav ti je ivot. Niko sritan, niko kun-
tenat.
Lovre stavi laktove na kolena, zagnjuri bradu u ake. upave obrve se
natute. Dugo sedimo i utimo.
uj kae polako moran ti neto re. Reka san van da san u Mombasi
bi kod prijatejice, ne? on me nelagodno pogleda. E pa, slaga san van. To
mi je bila cura.
Kenijka?
Ma ne, naa. Zbog nje san doa. Ja ba i ne volin landrat, ali ona ti, stari,
 ne moe ivit brez putovanja. Pa nala, eto, volontirat u Africi. Mo mislit.
Koliko je ve tamo?
Cilu godinu.
Sunce je zalo, poinje no. Osetim se isceeno, prazno. Lovrine rei kao
da dopiru iz daljine. Jedan postariji mukarac donese jo panjeva i porea ih
oko nas. Dve ene spuste krage sa vodom. Deca se muvaju okolo, bojaljivo
nas zagledaju.
Kako se zove?
Irena.
Kad se vraa kui?
Ne znan ni hoe li se vraat... Ona bi hotila po vanka, upisat master.
Studirat terapijsku umjetnost, rabotat s dicon kroz umjetnost. Pitur za dicu.
Ona ti ima sve te vele snove. Cili bi ivot tila putovat, pomagat... A ja ti nisan
takvi. Ja bi voli stt na mistu, rabotat on otera muve sa brade. Ali nisan ti
to ti re.
Prie jo nekoliko ljudi u crvenim odorama. Klimnu nam glavom, sednu
na panjeve i utonu u tiinu i mrak.
Vidi, stari, ja kad san doa u Mombasu, bi san po setemane. Triba san
158
ostat duje, ali ni ilo. Svaki smo se dan kontretavali. Kad smo ivili u Za-
grebu, sve lipo. A sa najedanput nita ne vaja. Sve smeta. I onda smo rekli,
bilo je dobro, al nan kvarit.
Raskinuli ste?
enski glas presee mrak. Deca ustanu i razmile se po blatnim kockama.
Mukarci sede sa nama, ukoeni, pravih lea.
Koliko ste bili zajedno?
Osan godi. Kako je to dugo, stari...
 RENIK JEZIKA MAA
Izdiktirao Kuko Mejkuaja Otsomo, poglavica deset sela

Aa ne
Agra asiriho piem
Aja vai
Aloito idem
Anda hrana
Anja jesti
Anu? kada?
Aoku piti
Ai hvala
Edoyeroto engolongs zapad
Ee da
Eki dingaj? kako se zove?
Ekolo dan
Ena ovo
Engari automobil
159
Engeten krava
Engilempunoto engolongs istok
Enkadi kua
Enkai bog
Enkajuni deak
Enkang ograeno selo
Enkare voda
Enkeraj dete
Enkile koza
Enkitoku ena
Entim divljina
Entitu devojica
Entjan kia
Enues ivotinja
Erora spavati
Etorono opasnost
Ingurai! pogledaj!
Ingaj? ko?
 Inkadidik kua od blata i balege Oltome slon
Isilaj lepo Orbaribara put
Jabaiki moda Oronatunj lav
Je ti Ouene doi
Kaata imam Peo besplatno
Kajolu znam Rasilaj? kako si?
Kaloito? kuda ide? Robijani novac
Kanyoo iyesita? ta radi? Sidaj dobro
Keeta enja mali mogue ou toalet
Kelakua daleko Taata danas
Kelekek jeftino Taatanji sada
Keogol skupo Tajseri sutra
Keraana blizu Tankajkata posle
Keuarij no Tankajsaa pre
Kiroua vrue Taretoki pomo
Kiamu ukusno Torono loe
Kuaree? gde?
Maa jezik Masaja
160
Maape idemo
Maata nemam
Majolu ne znam
Meeta nita
Mere enja mali nemogue
Meti enja mali nema problema
Nanu ja
Nanyokie crveno
Narobi hladno
Narok crno, mrano, tamno
Ngema vatra
Ngolo sunce
Ninje on
Nole jue
Oeltore prijatelj
Oldia pas
Olee ovek
Oleseri zbogom
 6L

ena saeka da proemo, pa naslae trnje preko otvora. Razaznajem

Marka, Lovru i nekoliko Masaja. Sede u mraku i ute.
Zapaliemo vatru Kukov glas.
Mogu ja? Lovrin glas.
Belci ne znaju da pale vatru.
Ja znan.
Bez papira?
Ee.
Kuko izgovori par rei, Masaji se zakikou. ena srui naramak drva Lovri
pred noge. Britva kljocne. Napreem oi: krupna aka lagano ljuti cepanicu,
skidajui listie kao flispapir. Poglavica stoji i gleda, ruku skrtenih na grudima.
Lovre pravi kuicu: red najtanjih listia, pa malko jai iverci, oko njih
granice. Na kraju izlomi par tapova i narea odozgo. Kresne ibicu, prinese
i dugo, dugo duva. Plamen zamirie, zapucketa.
Oko nas izrone iljata lica, tanki nosevi, laktovi, kolena, mrava tela ogr-
nuta ponjavama toplih boja.
161
Zna Kuko sedne.
Da brada i brkovi rastegnu se u dobroduan osmeh. A sad ti meni
nito reci.
ta?
To Lovre zakilji i uperi prst ka poglaviinom ramenu.
Od kraja kljunjae pa sve do nadlaktice prua se dubok, razlokan oiljak.
Krzave fleke svetlije koe razdvojene su usecima i rupama.
Dobro Kuko klimne glavom. Ali prvo hrana.
Devojka porea plehane inijice i kaike. Svakom ljusne po kutlau vrele
kae sa komadima mesa. Lovre prodara vatru, nabaci drva. Kriom pogle-
dam Marka: namrten, pogrbljen, mrlja i mrckelja kao da ga teraju.
Je li pita Uro jesi ti to neto nadrndan na nas?
Umoran sam.
Lovrine svetle zenice proetaju od jednog do drugog. No pritiska savanu,
vatru, kuice, krave i ljude u tvravi od bodlji.
Lav poglavica spusti asu na zemlju. Mora ubiti lava. Da postane ratnik.
ime?
Kopljem.
 Sam?
Naravno.
Ti si ga ubio? Koliko si imao godina?
Devetnaest.
To na ramenu pita Lovre to te lav?
Bio sam spor.
Neko zamumla tihu melodiju. Zatvorena lica polusputenih kapaka, tvrda,
daleka. Jedan je star, ispucao kao blatna kora. Rovaeno uho visi skoro do
ramena. Prsti dre mougu od svetlog drveta, sjajnu od izlizanosti. Oganj
mljacka i gloe cepanice.
Kuko pita Uro kako pronae lava?
Ima ih mnogo. Love, napadaju stoku.
Napolju Marko mahne ka ogradi i sada su tu?
Da kae Kuko. Lav, hijena. Najjai je slon.
Mogu da probiju enkang?
Da. Ali nee.
Zato?
Nee.
162
Zamislim ivotinjske oblike kako tumaraju po tami. Obilaze krug, pipkaju
trnje. Njue tamo gde smo maloas sedeli, gledaju polegle travke, trupkaju,
kopaju kandom, rovare, gurkaju vrhom surle.
Nou se ne sme napolje?
Ne.
Poglavica zevne, lea dobiju luk. Kakva gromada od dana! Vei od bilo
kog kod kue, velik kao tatine uspavanke o deaku erebeku, o pustinji Ka-
lahari, o majmunima koji trae kiu. Ulazimo u inkadidik, jedan po jedan.
Osetim da u zaspati im legnem.
Na vratima se osvrnem: starac odsutno pilji u ar.
-1.2185, 35.9997

7M

Podne. Stojimo na ivici provalije.

Blatnjava reka survava se u kotao, duboko dole. Litice su skrivene rastinjem.
Kuko sedi na zemlji. Vadi strele iz tobolca i opipava vrhove. Kad bismo
ostali ovde, pomislim. Daleko od jezivih gradova. Daleko od celog sveta, da
ni ne znam da postoji.
ujte, klapa... Ja san misli nastavit za Ugandu. Sutra bi ti partit.
Da kae Lazar treba i mi da idemo dalje.
Lovre izvadi malu mapu i rairi je na travi.
Iz Ugande moe u Ruandu kae Uro.
Bolje na okean kae Lazar u Mombasu. Pisala mi jedna kul novinar-
ka, zove nas.
Moete i kod moje kod Irene. Ima veli stan, ivi sama. Moete se lipo
odmorit. A moe van i svata pokazat.
Ona je u Mombasi?
Ee.
Ja bih ipak u Ruandu kae Uro.
ta ima tamo? Lazar se namrti. Dva plemena, oba ista, i poklali se.
A ta ima u Mombasi?
Sve! Tamo su Arabija, Indija i Kina prvi put tresnule u Afriku. Nijanse,
sudari, izmeane vere i jezici, hramovi, kaligrafija... Ibn Batuta, Vasko da
Gama, Deng He, El Idrisi, drevni putnici i kartografi, svi su proli kroz Mom-
basu. Jesi video Idrisijeve mape iz 12. veka? Bio je ak i u tvom Panevu! On
163
je prvi zabeleio Panevo. Jebiga, Uroe Lazar zafrljai kamen u vodopad
Ruandu ima i kod kue.
Ba zato. Hou da ujem...
Ja neu da ujem kaem. Neu da ujem jebeno nita! Glasanje!
Mombasa?
Podignemo ruke. Uro se zacrveni u licu.
U Mombasi imamo smetaj kaem. Tamo je Lovrina drugarica, Lazar
je pronaao novinarku...
Jebe mi se za smetaj. Ovo je vano.
Vano je kae Lazar da ne napastvuje putovanje.
Ja? Kad god ja neto smislim, neete. Niste hteli kroz Juni Sudan, niste
hteli u grad piramida, niste hteli ni na jedno jedino brdo...
Jebalo te brdo! Doao sam ovde da razgovaram. A ti muva ribe i iiv-
ljava klinake tripove. Nita ne eli da razume, a kuka da tebe niko ne
razume.
Zato razgovara ako ti je muka od ljudi? Hoe da ti kaem zato si
sjeban? Nee da oseti. Putuje u svojoj jebenoj glavi. To je tvoj klinaki trip:
da se zatvori u svoju auru!
 Nije mi muka od ljudi! kae Lazar. Nego od energije bez mozga.
Je l vidi zato nema prijatelje? Nisi sposoban...
Pokuam da se usredsredim na huk vodopada, ali njihova dernjava tue u
slepoonice. Kui, pomislim, u zavejane Luane. Da se sve nekako izbrie. I
grmalj Babu, i Najla, i uplakane devojice, Nensi, matatui, ludaci, crkotine,
govna, smrad.
I ovi sebini majmuni.

8U

Mrak preko inkadidik. Sedimo na panjevima: nas etvorica, Kuko,

jedan starac i dva mladia. Vatra pucketa u tiini. Beli obrisi titraju po nosevi-
ma, akama, po sapima zaspalih goveda i crnoj ogradi od kolja. enske oi
sjaje iz rupe na kocki.
Kuko Lovre prekine utnju ima dvi ene?
Da.
Kako ste se nali?
164
Ne nae sam. Starci ugovore.
Ako izaberu krivu?
Mora da bude dobra.
Ako nije?
Istue. Plae, plae, pa prestane.
Ako ni posli toga...
Vrati je. Onda ti njeni vrate krave. I istuku je.
Hou da izaem iz sela, da proetam, ali Kuko ne da. Lazar je ukoio po-
gled i otrovno uti. Marko je besan, igraju mu obrazi. ta se to dogodilo u
Najrobiju? Pogledi se sudare, pa pobegnu. Putuj sam.
Stari ratnik zapevui. Melodija me podseti na zviduk ptica iz Donovog
sela. Dve ene izau iz kocke, prue zdele sa kaom i vrate se u tamu.
Od ega ivite? pita Lovre.
Od krava.
Odakle krave?
Rode se. Ili kupimo. Ili uzmemo.
Uzmete?
Odemo u Tanzaniju. Naemo druga plemena Kuko akom zahvati kau
i smota je u grudvu. I ubijemo.
Marko podigne glavu. Senke se razliju po blatu. Hrana ima ukus garei.
Zato ih ubijate? Marko se namrti.
Inae nam ne bi dali krave.
A zakoni? Policija?
Hodamo nou. Danju spavamo u bunju.
I niko ne zna?
Nee da se meaju.
A granica?
Kakva granica? Tamo nema nita.
Kuko kaem da li si i ti...
Ne. Ali on jeste poglavica se okrene ka starcu.
Oi odsutne, usne i dalje pevue. Ui deformisane ogromnim rupama. Pi-
tajte ga, kae Kuko, ja u prevoditi. Zove se Tonkej.
Pitaj ga da li je ikad ubio oveka.
Tonkej zaromori na jeziku maa. Plamen svetluca preko uskog nosa.
Davno kae poglavica. Bio je mlad. Imao je dugu kosu. Crvenu.
To je bilo u Tanzaniji?
165
Da. Kopljem. Ubo ga ovde Kuko pokae na desni pazuh, Tonkej ponovi
pokret a izalo s druge strane. Kroz rebra.
A njega... nisu ranili?
Tonkej pokae unutranju stranu butine, pa spoljanju. Okrugli oiljak, isti
sa obe strane. Pored ograde lei nekoliko toljaga, koplje, par strela i upalj rog
antilope. Oruje? Poglavica odmahne glavom. Dune, kae, dozove pomo.
Ali sad svi imaju mobilni.
Krave Lazar progovori prvi put od vodopada jesu li krave jedini ra-
zlog?
Da... ali ne. Krave su vane. Ali snaga je vanija. Ide da oseti. Da bi
znao da si jak.
Lovre gurne granu u pepeo i rasplamsa eravicu. Sitno zlato uzmuva se u
vazduhu, varnica maete, udar toljage, ubod noa. Ruanda. Iivljava klinake
tripove. Srce planinske Afrike, dungla iz starog atlasa. Pigmeji i paravojske,
zaboravljeni ratovi, jedan svet koji se ne pominje, negde tamo. Napastvuje
putovanje.
Lazar otvori svesku i nagne se ka poglavici. Pita o jeziku maa i zapisuje re
po re. Enkai Bog. Enkai Narok Crni, dobri Bog. Enkai Nanyokie Crve-
 ni, zli Bog. Kanyoo iyesita? Agraaisoma Engitabu. Agra Asiriho. Ingurai.
Taatanji. Engilempunoto engolongs. Edoyeroto engolongs. Ton je vaan,
kae poglavica. Ako pogrei, ne razume se.
Kailoito? Kuda ide? Aloito Mombasa.
Lazar poloi svesku na zemlju. utimo. Ukraj neba belasaju Magelanovi
oblaci, dve june patuljaste galaksije. Nikada ih nisam video. Ta svetlost,
pomislim, putuje ve dvesta milenijuma. Krenula je kada i prvi ovek.

... a mi danas moemo samo zamiljati kako su nae pradavne bake i dje-
dovi, nae Eve i Adami, naputali Crni kontinent. Jesu li krenuli sa Sinaja ili
Roga Afrike? U pitanju je bilo, povjesniari tvrde, tek nekoliko obitelji, koje
su se kasnije, preavi Crveno more, razmilile po itavom svijetu, i od kojih
potjee itavo neafriko ovjeanstvo. Otuda je genetska raznovrsnost homo
sapiensa u Africi znaajno vea no raznovrsnost svih neafrikanaca zajedno.
Sudei po analizi haplogrupa, najvie se razlikuju kojsanska plemena (Buma-
ni ili narod San) u pustinji Kalahari, kao i Pigmeji u Kongu. To su najstariji
narodi na svijetu. Takoer...

166
Kuko upita Marko odakle ti profil na internetu?
Napravio mi prijatelj. Iz Naroka.
Zato?
Treba mi.
Za ta ti treba?
Za ivot. Ovde nije ivot.
Nije dobar?
Dobar je. Ali nije ivot.
Stari Tonkej i dalje pevui. Jedan po jedan, ljudi odlaze u kolibe.
Gdje si nauio engleski?
U koli. Svi ue. Mnogi ne naue. Ja sam hteo da nauim.
Zato?
Zato to mi treba.
Za ta ti... Hteo bi neto da radi?
Da napravim kamp. Za strance. Da vide ivot Masaja. Da gaaju lukom
i strelom.
Zato to eli?
Treba mi novac.
 Za ta?
Masaji zavre osnovnu kolu. Hou da moja deca idu na fakultet.
Kuko Lazar se nagne ka njemu da li e tvoji sinovi ubiti lava?
Da.
A ta e posle fakulteta?
Posle... poglavica zastane. Posle e se vratiti.
Pogleda nas nesigurno, kao da trai potvrdu. Dignem oi preko enkanga:
nita. Meeta. Samo ogromna, crna no.
Moda kae Lazar nee hteti da se vrate. Moda e hteti da ostanu u
gradu. ta e im fakultet ako e iveti ovde?
Vratie se.
Zato?
Zato to e se vratiti.

9L

U tami svetluca vodopad, visoka trava, provalija, zelene muve po licima,

167
bale ispod dejih noseva. Promekoljim se, kima bolje nalegne na tapove.
Pokraj cipela, na zemlji, spavaju jarii i psi. Dodirnem zid nie: zemlja se
kruni, osipa pod prstima.
Ljudi sklupani u kockama, zveri bauljaju po mraku. Putuje u svojoj gla-
vi. Jutro, parking ispred Sava centra. Beograd tone u maglu. Cupkam na snegu
i koavi, u letnjoj jakni. Na autobusu pie Ararat turs.
Murat klempavi mra prui ruku zovi me Muki. ekamo jo tvog
jarana, i pravac Stambol! U Stambolu, na Bosforu, bolan paa lei, dua mu
je na jeziku, crnoj zemlji tei! Ajd ulazi, sav cvokoe! to se nis obuko?
Decembar je to, brate moj!
Idem na jug. Ali... gde su ostali putnici?
Nema! Samo vas dvojica.
Ustajao vazduh lebdi po stanu, papirima, sobnim biljkama, renicima, ne-
dovren prevod na ekranu, opet neko uputstvo za porete, kupoprodajni ugo-
vor, amerika TV emisija o krvoednim lovcima koji odlaze u Afriku da ubiju
slona. Ako ve putujemo, kae Uro u prozoretu za et, ta kae da usput
neto pravimo? Moe, kae Marko, ako smislimo neto korisno. Pola sveta
dalje, tik pod ekvatorom, leim kao klada, umotan u gorak dim kao u opnu. To
 je tvoj klinaki trip. Jo tinja ar, narandaste take drhte na podu. Da se za-
tvori u auru.
Ustanem, napipam cipele. Bosom nogom gurnem neto meko: tiho za-
kmei, kao u snu. Gurnem vrata i provuem se napolje.
Krave spavaju. Stari Tonkej zuri u pepeo. Doem do ivice sela. Mrak viri
kroz trnje; gui, tamniji nego ovaj unutra. Nee da oseti. Krljavo drvee
uti, preobraeno u patuljke i grbavce.

10 U

Neko me vue za nogu. Trljam oi; zora. Poglavica stoji nasred kocke.
Doite, kae strogo. Pogled crven, jedva primetni tikovi seku kameno lice.
ta se dogodilo? Odvede nas izvan sela i zabije koplje u blatni otisak, okrugao
i sve.
Vidite ovo?
Da.
Znate ta je?
168
Ne.
Slon. Ide nou. Moe da ubije.
Kuko trgne koplje iz blata i pree pogledom preko nas etvorice, oko po oko.
Neko je noas izlazio.
Ne znam.
Zna.
Dobro kaem neko je izlazio. I ta sad?
Nije dobro. Neko je budala.
Njegov ivot kae Lazar njegova odgovornost.
Neko zna da zapali vatru, ali je budala.
Ko?
Ko izae.
Pakujemo se. Kuko stoji kraj nas i eka. Spustim kljovu na dno ranca, do
paprike. ene ute. Jedna dri u naruju mokro, tek ojareno jare. Pratiu vas
do Naroka, kae poglavica.
Put vijuga kroz gusti i poljane, agave i kaktuse dvometrae. Poglavica
hoda na elu kolone. Iz tobolca vire crne, otrovne strele. Marko koraa po
strani, Lazar i Lovre naporedo, ja poslednji.
 ... Za razliku od enki slonova, koje ive u strogo hijerarhijskim krdima sa
matrijarhom na elu, slonovi-mujaci teko podnose ivot u skupini i najee
lutaju sami. Ponekad se udruuju u male kruoke od nekoliko jedinki, ali se i
oni raspadaju, zbog notorne, hormonski uvjetovane hrave naravi. Naalost,
usamljeni mujaci laka su meta...

Gde je sunce? poglavica stane u pola koraka. Stegne koplje, ile niknu
preko podlaktica. Gde?
Polusunce!
Kliknem na kalendar: petnaesti januar.
Sve je u redu nasmejem se. Pomraenje sunca. I to samo delimino.
Zar je mogue da sam zaboravio? Valeri meseevih senki, predeo vodnji-
kav, tu, nestvarno puten, rastegljiv kao glina. Kao onda u Novosibirsku.
Pristanite reke Om, sve mranije, crnje, dan se gasi, vezuju se boje, spajaju
se dva crna kruga i odjednom bljesne korona i nastupi dvominutna mrkla no.
Ne kae Kuko nije u redu. ta e se sad desiti?
Meeta.
Bie nesree.
169
Skarabej kotrlja tri diska Zemlju, Mesec, Sunce siuna kao tri klikera
od balege. Krugovi se razilaze, linija puca, tiina je, Kuko uti, mi utimo, da
li je ljut, uplaen, da li smo ita razumeli, da li sam opet neto sjebao, senke
blede, Narok je blizu, vide se dim i zeleni minaret. Dalje sami, kae poglavica
i ode.
Matatu za Mombasu puni se svetom. Lovre sedi u hladu, ita turistiku
brouru o Ugandi. Voza trubi. Marko i Lazar uu u kombi.
Vidimo se kaem.
Pazi na sebe, majmune.
170
VIII 171
172
 1518. januar

1U

Potonuvi u oblak dima, kombi odmagli ka istoku. Gleda me krtica sa

Lovrine majice: Zakon o golfu pada na lea najslabijih.
Kako emo? njegov prst eta po mapi bedekera.
Pa...
Sutra emo arivat u Kampalu, to je glavni grad Ugande. Onda drito u
Ruandu? Po emo na jugozapad, prispat u oven mistu, Kabale, tik pored
granice. Tu ima jezero, niki udni koji. Volija bi hi vidit.
A posle Ruande?
Ja se moran u Najrobi vrati. Moran po a. A ti? Di e ti bit klapa?
Naroka stanica titra od vreline. Iivljava klinake tripove. Napastvuje
putovanje. Mirisi guave, marakuje, graktanje ptica. Tamo iza eka jo zidova,
brana, zakrvljenih plemena, jo granica i oiju.
173
uj, stari Uvik se more s menon vrati.
Lavlji oiljak, proe mi kroz glavu, stisnute usne, nabrekle oi i pomrae-
nje. Morin i Don se ujedaju, pijana Desika spava u fotelji, nije tuga, urlie
kapetan aban, ostani i itaj mi, Uroe, moj sin te voli, baloni pucaju, jedan po
jedan, nije to nikakva suza.
Kako se vas trojica uope znate? Sa studija?
Ne kaem. Ovako.
to si ono zavri, stari? Informatiku?
Da. A ti?
Primijenjenu umjetnost, dizajn.
Sad se bavi time?
Ne on zamuri. Boe sauvaj.

2U

Matatu, krcat ljudima i jariima, ide ka zapadu. Bomet, Sotik, Keroka,

Keumbu, Kisi; reaju se varoice, ive i siromane kao panevaki Mali Lon-
 don. Kraj jedne pijace okrue nas prodavci petlova, lubenica, kvaka, arki,
lokota, kineskih barbika. Mzungu! Guraju nam tacne pod nos. Daj pare, mzun-
gu!
Na majici banandije pesnica i irilina slova.

Uhvatim ga za rukav. Odakle ti majica? Otnop, kae neko. On me udari

bananama po licu, bananas, mzungu, i nestane u guvi.
Kuerci preu u gust, mastan estar. Put je sve dombastiji, malo-malo pa
udarimo glavom o plafon matatua. Ojugis, Ahero, Kisumu, Maseno, Jala.
Seemo liniju ekvatora, prelazimo na severnu hemisferu. Severnjaa je tano
na obzorju.
Bi si u Otporu?
Ne, ali sam se loio. Bio sam klinac.
Vidi, stari, stiga je u Keniju.
174
Ma...
Kad san ja dite bi, ivi san niko vrime u Splitu. I sian se, bili su niki
demonstracjuni, i ti san po, pridruit se, a otac me ni pusti. Otac je bi... Brani
nan je disat. Mrzi san i stan na i grad i samo san misli da me pustu na Koru-
lu, kod materinih, kod dide. Onda je...
Neto mu odvue panju i on pogleda kroz prozor. iroka ramena, krupne,
snane ake. Brada plava, gusta, ekinje u svim pravcima. Oi blage, naiz-
gled. U krilu do nas promekolji se jare.
Ostavi nas je tako on nastavi i ja se stvarno preseli na Korulu. I bilo
mi lipo, stari, a bilo mi al. Nisan ga vidi nikad vie. Jebiga, rat, prialo se da
su ga...
Posle si otiao u Zagreb?
Posli su se u taj Zagreb svi sjatili kai pantagane na smeu. Ne volin ja
veli grad, a to san moga? Ti san studirat, misli san tako u togod i nauit. I
neka, ua san u Ekonaute. Dobra klapa, jedna od ritkih. Ka i va Klub...
Ekonauti?
Ee. Ove moje majice, stari, to se mi borimo protiv Zakona o golfu. Hr-
vatska ti jedina na svitu ima taki zakon. Mo mislit! Slui kako bi bogatai
mogli akvistat zemju. A sad kad si reka za Otpor, zamisli san se. Ee... da je
otac iv, opali bi me kai fortunal.
Oko ponoi stiemo na granicu. Par reflektora, red baraka. Crna uma.
Pogranina nona stvorenja kriju se ispod cirada i lia, sumnjiva osvrtanja,
apati, kratke suknje i primopredaje velikih kofera. Vlaan, smrdljiv vazduh
zavlai se u plua i depove. Sa ipke visi kabasta estobojka: crna-uta-crve-
na-crna-uta-crvena. U belom krugu, jednoglavi krunasti dral.
Drava? zagrmi alter. Hrvatska. Srbija. Graniar poloi ilinge u or-
mari i udari vizne nalepnice. Nego, zar vi niste ratovali?
Ne kae Lovre. Mi nismo.

3U

Budim se u ekaonici buske stanice, sa rancem pod leima i bolovima u

kimi. Tek je svanulo. Vrzmamo se po centru Kampale. Ulice su strme, brdo-
vite, zgrade kockaste, nedovrene, armatura, beton, vonj, moderni kopipejst.
Iste papue, trotoari, isti font: comic sans.
175
Afrika je ovde bila dekor, kae Najpol u jednom romanu. arolija za belog
posetioca i izgnanika; arolija i za Afrikanca, oveka proteranog iz ume,
kome se, u gradu, s dolaskom nezavisnosti, inilo da je dobio celovitu
civilizaciju. Svi su u njemu bili daleko od kue.
Na dugakom zidu, iza spomenika nezavisnosti, naslikana je istorija Ugan-
de: ljudi u okruglim kolibama, crnci i belci potpisuju neke papire, vojnici i
puke, Hitler sa zelenom kuvarskom kapom, jo vojnika, knjiga na kojoj pie
Ustav, uitelj i uenici, rampa na kojoj pie granica.
Povist bilo koje drave kae Lovre.
One prastare kraljeve kaem one levo, zna kako su ih birali? Turniri-
ma u mankali! To je afriki ah: ima 32 polja, 4 x 8, i bele i crne oblutke.
Triba to ponovo uvest on se nasmeje. A onaj glavonja je Idi Amin, je li?
Deluje previe dobroudno. Pravi Amin je bio ludak. Klao je itava ple-
mena, sakatio svoje ene, razmetao se ordenjem, izmiljao sebi titule: Maral,
Osvaja Britanske imperije, kotski kralj, Gospodar zemaljskih zveri i riba iz
okeana. Prialo se i da je bio kanibal.
Kako je pa?
Sruio ga je Dulijus Njerere. Bio je rat izmeu Ugande i Tanzanije. U
 poslednjem trenutku je pobegao helikopterom. Umro je u Saudijskoj Arabiji,
u sedamdeset sedmoj godini.
E u vraju... Lovre pljune u baru. A ko je bi ti Njerere?
Prvi predsednik Tanzanije. udan tip. Rekao je: Nacija koja odbije da
ui od stranih kultura nije nita do nacija idiota i ludaka. Socijalista, skromni
intelektualac, veliki gubitnik i poslednji poasni graanin nesvrstanog Beo-
grada.
Puke lie na motke. Lica su ogromna, razobliena, podseaju na ludaje.
Na kraju zida, povest Ugande se rastae, ljuspa, neko je pogreno umesio
malter, izabrao pogrenu farbu.
Nedostaju kaem poslednje godine. Nema ratova u Ruandi i Kongu,
a Uganda je uestvovala u svakom.
Po emo u tu Ruandu, stari Lovre se nasloni na zid i bogzna to emo
tamo vidit. Hoe ti nastavit crtat i pisat za va blog? Mislin, sad kad ste se...
Hou zastanem. Tako smo se dogovorili.
Je, ne smin kazat. I da se ne uspite sastavit... Samo se uvaj da ne ini
ovako, kai na ovon zidu. Kai glupava dica.

176

4U

Sedimo u travi, na otroj padini kod hostela. Nona sveina poliva po lei-
ma. Iza brda, zamiljam, sivi se Viktorijino jezero, Nil otie ka severu, ka
Kartumu, Karimi, Kermi, Atbari, Dongoli, Vadi Halfi, Asuanu i dalje ka Kai-
ru. Nebo vrvi od junih zvezda, kao u Rastkovoj Africi, kao kada smo ulazili
u trope.

Poto je nad nama velika svetlost neba noi, gde su me zverima jedna
druga skorpija, jedan drugi medved i lav, i jedan drugi bivo i ovca izmeani
sa bolom, muenjem, legendama i tragedijom oveanstva, ja sa strau od-
bacujem razlike izmeu neba i zemlje, izmeu stvarnosti i ideala. Uzbueno
zadihano zamiljam kako sami znaci Zodijaka strano, tajanstveno i radosno
promiu pored nas, tu na zemlji.

Palcem merim duine izmeu zvezda i ucrtavam ih u belenicu. Proua-

vam karte neba, poredim oblike, ali... Hidra? Juni trougao? Izgubio sam se,
svako sazvee lii na trougao.
Stari kae Lovre je li se ti digod smiri?
Kako to misli?
Gledan te, stari. Zvira, kraba, vadi te karte iz kaela, para mi se da
ima crve u guzici. Ja san tako crta samo kad san se sprema za akademiju.
Para mi da si infia bogzna nasmeje se. Koji put mi slii na moju... na
Irenu.
Prozuje dve krupne bube. Lovre podigne prut i stegne ga u aci. Setim se
svog prvog atlasa: imao je tvrd povez, azurnoplav. Dok napolju veje februar,
ja gnjuram nos meu listove, u miris lepka, tujine smole, i votanim bojicama
plavim gradove i crvenim zemlje.
Radi san za velu firmu, dobra plaa i sve to. Vizualna komunikacija. Mo
mislit! ini san reklame, plakate i ta sranja. Pust je to svit. Smiju ti se u facu,
a redon vragovi i betije. Onda san napusti i radi frilens.
I bolje.
Ee, kad bi bilo! Soldi nula, portafoj prazan, a cili ti krug, stari, to su um-
jetnici. Didejevi, novomedijski artisti, pituri, fotografi, alternativci, revolu-
cionari, to su ti take face da se od nji pui cili grad! Ne more disat! A da uju
177
tuu nevoju, da provaju zagrist, virovat, ositit, uronit niko. Nema. Samo da
je vutre i dobre pike! Mater in jeben Lovre prelomi prut. Tako i ona
moja... Pitur za dicu! Mo mislit! Nema ti gore, stari, nego elit diventat artist.
On zafrljai dva kraja u bunje. Podno hostela, puteljkom, prolazi par
devojaka, obmotanih pomrinom. Zatvorim belenicu.
Gorak san ti poradi nje, pa... jebiga. Crtaj ti to tvoje. Pusti. Lip van je
blog. to van ja iman kvarit? Pa tako san vas i naa: priko bloga glas mu
omeka. Kad si se uope siti crtat? Jo kai dite?
Da kaem. Crtao sam stripove, male atlase...
Kakve stripove?
U jednom od njih, glavni junak, mali uati superheroj, ode u Afriku.
Zbilja? Lovre rairi oi. I to mu se dogodi?
Bori se sa nekim zverima i sretne vanzemaljce.
uva ti strip?
Zapravo, imam ga u mejlu. Pokazau ti ga im doemo do neta.
Dok se nebo polako obre, vrti svoj dnevni krug, zodijak tone u zapad, u
velike kongoanske praume. Celu jesen razmenjujemo mejlove, spamujemo
se linkovima o Africi, dogovaramo se oko tema za blog, bodrimo se, planira-
 mo rutu. Razlike izmeu neba i zemlje, izmeu stvarnosti i ideala. Sada su u
Mombasi, kraj okeana, mrani, svadljivi, nesposobni da se obraduju, slepi za
lepo. Hoemo uspeti da se pokupimo? Marko utljiv i besan, Lazar uzdran,
neosetljiv, zagraen u sebi. Igleni rt, jo jedna glupa opsesija. I bolje to nisu
tu.
ta e kad se vrati kui?
Po na koj, rabotat na zemji. Lozu zasadit. Na curu koja to moe razu-
mit, dobit neku dicu. Pomo Ekonautima... I izgradit brod! Nemoj nita init
ako ne more ruke porkat.
On se zakalje.
Ne mora mi re, stari. Znan i ja da nee uspit.

5U

Budimo se u svitanje. Lovre oblai novu majicu. Spasimo nae ume i polja.
Na stanici za jug Ugande, za varoicu Kabale, stoji usamljeni autobus.
Nekoliko porodica sedi na betonu i ravnoduno lista novine. Deaci zaviruju
178
pod auspuh. U hladovini upe, u fotelji sa cvetnim dezenom, drema debeli
ofer. U autobusu su samo dve osobe, dve plavokose Dankinje.
ta kae? pitaju nas. Kreemo?
Mui i spi kae Lovre. Kad ste arivale?
Pre tri sata.
Oli ni u sedan ve parti jedan bus?
To je ovaj bus.
Sednemo u arage. Proe jo jedan sat, pa jo pola. Dan se tegli kao u ma-
sajskom selu, ravni sati koji nisu radi matematike, nego radi dogaaja
sudei po eseju Dona Mbitija iz asopisa Koraci, izdala Svetlost, Kraguje-
vac, 1983, o filozofiji istone Afrike.

Dan, mesec, godina, ovei ivot ili ljudska istoria, podeljeni su ili se
raunau prema svoim specifinim dogaaima, er ih oni ine znaanim.

A vama pitam devojke ta su vama rekli? Kad kreemo?

Za pet minuta. To su nam rekli pre tri sata.
 Vreme je dvodimenzionalna poava sa dugakom prolou, sadanjo-
u i bukvalno bez budunosti. Linearni koncept vremena u zapadno misli, sa
neodreenom prolou, sadanjou i beskranom budunou, praktino je
stran afrikom razmiljanju. Budunost e bukvalno odsutna er se dogaai
koi u njo lee nisu dogodili, nisu se ostvarili i shodno tome, ne mogu da ine
vreme.

Devojice se trkaju oko pocepanih guma. Tri Indijke u ruiastom, u-

tom i bananazelenom sariju sednu ispred nas. Lovre drema, ja crtam i piska-
ram.
Plavua hukne, izae iz busa i zagrmi na ofera. On klimne, potape je po
ramenu, ona mu odgurne ruku i besno se vrati na sedite. Zagledan u zid, ofer
zapali jo jednu cigaretu.
Misli da emo krenuti danas?
Ne znan. A i meni ni pria. Nee koji pobi.

... U zapadnim ili tehnolokim drutvima vreme e roba koa se mora kori-
stiti, prodati i kupiti; ali u tradicionalnom afrikom ivotu, vreme treba stvo-
179
riti ili proizvesti. ovek nie rob vremena; umesto toga, on pravi onoliko
vremena koliko eli. Kada stranci, naroito iz Evrope i Amerike, dou u Afriku
i vide ljude kako negde sede, a da oigledno ne rade nita, oni esto kau: Ovi
Afrikanci gube vreme sedei besposleni! Drugi uobiajeni uzvik este: Oh,
Afrikanci uvek kasne! Lako e doi do takvih zakljuaka, ali su ta prosuiva-
nja bazirana na nepoznavanju onoga ta vreme znai afrikim ljudima. Oni
koe vidi da sede, u stvari ne gube vreme, ve ili ekau vreme ili su u proce-
su pravljenja vremena.

Jedna po jedna, porodice ulaze u autobus. ofer eta prolazom i potpisuje

karte. Majstore, pitam, kad kreemo? Za pet minuta. Potom se vrati u svoju
fotelju i nastavi da pravi vreme.
 RII KORULANSKOG GOVORA

akvistat uzeti, stei

arivat stii, doputovat
banda strana
bandat lutat, zastranit
bareta kapa
barufa svaa, velika prepirka
betula taverna, konoba
bilac belac
bira pivo
a odavde
hodi a odlaziti
apat uhvatiti
cukun budala, klipan
unka lice, obraz
demonstracjuni demonstracije
dica deca
180 diventat postati
drito pravo, ravno
duje due
dundo ujak, stric
dvi dve
falsi lani
figuroast ugodan za oko
floun ovek koji puno govori, ali uglavnom gluposti
fortunal jako nevreme
gobavit se savijati lea, lomiti se od posla
godi godina
gre ide
hi ih (njih)
hoditi ii
hotit hteti
infiat umisliti
inkanat bankrot
izventat izmisliti
kai kao, poput
kajua kaljuga
kalafat tesar koji ispunjava prostor izmeu oplate broda kuinom
kolap jak udar, srana kap
kolina kolena
kolo okolo
kontretavati se svaati se
krijesnica svitac
kua kua
kuntenat zadovoljan
landrat lutati
lik lek
maa mrlja
marangun drvodelja
misto mesto
molaj pusti
mui uti
ne smin ne smem
ne vaja ne valja
ni nije
niki neki
nito neto 181
ode ovde
oli da li, zar
osan osam
ositit osetiti
oven ovom
pakal pakao
pantagana veliki pacov
para mi se ini mi se
parlatina govorancija, esto nekontrolisana
partit krenuti, otii
pasat proi
pitur slikar
po a otii
pobi pobei
portafoj novanik
prilipo prelepo
prima prema
pria urba
prispat prespavati
 provat probati
puntiel drvena greda
rabotat raditi
re rei
redon redom
s menon sa mnom
eta teta
sedan sedam
setemana sedmica
sian se seam se
iza ludilo
kael dep
koj ostrvo
skula kola
slip slep
smee smee
soldi novac
spi spava
porkat uprljati
182 spremivat se spremati se
sritan sretan
stat ostati, stajati
stinje stenje
susistvo susedstvo
svit svet
tega tog
teraferma kopno (gledano sa ostrva)
ti hteo
triba treba
ufakat uicati
uleno prljavo od ulja
ura sat
vanka napolje, vani
vapor parobrod
vele velike
virovat verovati
vizite posete
zvirat zverati
 6U

Pada no. Dok se truckamo ka zapadu, razliva se pastorala Ugande. Brda

boje mahovine i brvnare oslikane reklamama: veps, kola, pivo, telefoni. Se-
ljaci idu du druma, nose bave na glavama, pletene kotarice, guraju drvene
trotinete.
Rekao si kaem da pored Kabalea ima neko jezero.
Jezero Bunjonji kae Lovre. Sutra bi partija.
ta ima tamo?
Puno otoka. Nema na svitu niega lipeg od koja! Bunjonji izgleda kai
nikakva maa on otvori svoj bedeker kai Pakleni otoci kod Hvara.
Bio sam jednom kaem na Koruli. Pedalali smo skroz do Pupnata.
Ee... Lovre se zagleda u sve via i picastija brda. Korula je jedan
lip, zatvoren svit. Kad san se preseli, sian se, voli san se spremivat. Trau me
svi, nima me ni za lik. A ja ispod starega vapora, gledan otoke i puinu. I lipo
mi nekako, vrime stoji on se osmehne. Dida mi je bi kalafat, zna, maran-
gun, brodski drvodjelac, ilav ovik, tvrdokoran. Bori se etrdese i koje. I
ranili ga, pa je do smrti krivi glavu, do kolpa. Ja san zna da ga boli i puno san
183
ga voli, ali nikad nismo razgovarali. On pila puntiel, ja sidin kraj njegovi
noga, i pasaju ure... Triba san mu togod re.
Moj deda je bio seljak kaem. Bio je ranjen na Sremskom frontu.
Skoro ga se i ne seam. Drugi deda je bio elektriar.
Ja oevoga oca Lovre protrlja brkove nisan ni stiga upoznat. Dida sa
Korule mrzi je oca, krivi je moju mater... Ti ti je figurozast, erce, ali je u dui
gubav. Voli vie betule i barufu nego dicu. Ti e te ufakat namrtvo, po e na
inkanat... on se nasloni na prozor. A i otac je, ben ga, bi to je bi. Juri je
svoje vragove i ni se folira. Valjda i ne more birat.
Oi mu odlutaju u mrak, u sijaline tufne, prozore, vatre, farove. vrljam
po belenici, olovka prati oblik druma poput rashodovanog kardiografa. Mpi-
gi, Bubale, Butolo, Kadugala... ekvator. Ponovo smo na junoj polulopti,
Severnjaa je opet na horizontu. Zemlja je ovde najdeblja.
Lovre pogledam ga zato si uopte upisao akademiju?
Radi Irene. ivili smo skupa, sve je bilo zajedniko.
Zato je dola u Afriku?
Ee... on se nagne napred i povue pantljiku kojom se vee sedite
zato si ti doa, stari? Ne znan. Uvatila je iza. Tila je vlastitu dramu u kojoj
 e bit glavna junakinja. I razumin ja, gleda ti urban falsi svit, aktiviste, cukune
raznorazne, i misli, jesan li ja naa sebe? Taki smo ti mi: usrid sranja odresli,
a razmaeni... Tako niko vrime. Niko kuntenat. Pola je pomagat, radit u
sirotitu. Spaavat svit! on svee pantljiku u udan vor. Mo mislit.
Zar nije otila da bi pomogla?
Upoznat e je tvoja klapa, pa e ti re komu je pomogla... A to je i mog-
la oekivat od Afrike? Reka san joj ja jo... autobus trucne, odskoimo u
seditu ali ona vie voli govorit nego sluat. Kai ti.
Goje se senke, brda se gomilaju. Komad neba je sve manji. Nije imao ula,
kae Lazar. iveo je kao u nekoj opni koja se smanjivala. Autobus zavija za
zmijom druma, pue uz planinu. Sa promajom ulaze tropski mirisi: purpurni,
modri.
uj Lovre se nakalje u bradu je li moj dida moga sebe trait? Mater
i dundo odresli na golen stinju. Mizerja! Gora nego ode. Pura i suha plava
riba. Mora je rabotat, gobavit se da ne krepaju od glada.
Kabale je svijen u boku planine, ograen nemim, mrklim kuama,
vresitem, prainastom maglom i zadahom krava. arene firme gube se u
ponoi. Tek pokoji prolaznik i crno, neprozirno nebo; oblaci ili vrleti?
184
U gradiu ima jedan hostel, Edirisa, sa maskama upljih noseva, torbama,
tranim eirima, raunarom u oku i komarnikim zastorima. Padamo u
krevete. Nad gradom, zamiljam, diu se Ruvenzori, Meseeve planine.
Praume, mali ratovi, skriveni narodi, golo stinje, sela nestala u magli.
Ku no, stari.
Laku no.
Mirisi su oteali. Umor se iri po telu, mili od ile do ile, ali san ne dolazi.
Rujan, dnevna soba, vrljam po bojankama, ta eli da postane? Napolju se
razliva panevaki smog. Pronalaza, animator, da crtam prie, pravim enci-
klopedije, da... Razmaeni egomanijaci! Niste gladovali! Niste iveli u
straarama od lima! Autobusi jure, jedan za drugim, bezglavo, u beskrajnoj
koloni, sa obe strane puta su provalije.

7U

Dii trza me Lovre. Drito na koje!

Vuem se do monitora. Instaliram domaa slova, latininu tastaturu. Preku-
cavam beleke iz Najrobija, fotografisani crtei polako se aplouduju. Lovre
eka za ankom. Priaju mu da je hostel osnovao neki Slovenac. Iznad
raunara visi ulje na platnu: dinovski Obama, miting, proslava, ljudi se dre
za ruke. Pri dnu slike, sueljeni profili crnca i belca, nasmejanih. Po obliku
lica, belac izgleda kao albino crnac.
uj, stari, pokai mi oni strip o kojen si mi pripovida. Oni Kikiriki koji
gre u Afriku.
Pikseli pune ekran odozgo nadole.
Ee osmeh se razvue kroz brkove i bradu. Lipe si crta kad si bi dite!
Na irilici je...
itan, nisan slip. Nego Lovre se okrene ka vratima nemoj mi se vie
tu zrikavit! Triba se dignut.
Samo pet minuta. Da se javim Lazaru i Marku.
Kroz prozor pada trougao svetla. Pitur za dicu! uta se gomila po podu.
Evo zvezda po zemlji, kae Rastko, otelotvorenih, ogromnih, mekih, vrelih,
punih zadaha. Tipkovnica je izlizana, ne razaznaje se nijedno slovo. Kucam
naslepo:

185
Stigli smo na jug Ugande, a sutra emo inalah ui u Ruandu. Gde ste
vi? Je l sve u redu? U atamentu je tekst o Kartumu, u sledeem mejlu po-
slau vam Najrobi, potom i Ugandu, sve po dogovoru. Nego, gledam na Gu-
glovoj mapi, ja sam sad skoro 2.000 kilometara od vas, a premorio sam se.
Moda nema smisla ponovo se sastajati? ta emo uopte na tom rtu?

8U

S vrha obronka, oznojani, skriveni u prugastim senkama bambusa, gleda-

mo kako se pred nama proliva jezero Bunjonji, pegavo kao Rorahov test.
Duguljasti pipci kopna zavlae se u vodu boje mastila. Ostrva su obla poput
jagodica.
Uzani kanu, izdubljen iz debla, prevozi nas kroz rasuto koje. Sitne iglice,
da li borove, plutaju po povrini. Ee, kae Lovre, da mi je sad udica, pa zaba-
-1.2763, 29.9206

cit, pa sve u pakal otirat. U daljini, nad plavkastom izmaglicom, trepere tamni
magmatski vrhovi: lanac Virungo, visok etiri i po kilometra. Zamiljam lavu
ispod tanke zemljine kore. Tektonska klackalica ponire u Veliki rased, diui
 Kikirikijeve avanture

186
Kabale, nas, dungle, vojske i granice.
Zatutnji nebo i stute se zavese ledene vode. Sakrijemo se ispod jedne
nadstrenice od bananinog lia. Pored nas ui mladi, prljav i poderan, de-
belih usana, velikih podonjaka i dopola sputenih kapaka.
Zdravo kae tiho.
Zdravo.
Zove se Sem Bjamugia. Ima dvadeset dve godine. ivi u oblinjem selu,
na samoj granici sa Ruandom. Pogled, u isti mah sanjiv i usredsreen, ne mie
se sa jednog malog ostrva.
ta to gleda, Seme?
Kazneno ostrvo.
To je ono najmanje?
Da.
Zato se zove tako?
Ranije su tamo ostavljali devojke koje zatrudne pre udaje. Da umru od
gladi.
Oli nisu pita Lovre mogle otplivat do teraferme?
Nisu umele da plivaju.
187
Ali kaem kad si gladan, sve...
Umirale su.
Kia prestane kako je i poela: naglo, prevrtljivo. etamo du obale, Sem,
Lovre i ja, probijamo se kroz debelo lie.
ivi sa roditeljima? pitam.
Ne kae Sem. Sa tetkom... Mama i tata su mrtvi.
Ugrizem se za usnu. Ruanda je negde iza onih brda.
Zavri si skulu?
Idem u srednju. Tek sada.
Oblaci, obale i ostrva, okrugle linije krive se, krive, i na kraju zatvaraju u
sebe, nemone da se ikada isprave i ikuda izau. Zamislim ljude sve ljude
ukoene i glinene, sitne kao igrake iz kinder-jaja, zarobljene u svom krugu,
bodljikavom enkangu, na svojim malim zaaranim otocima.
to ste se snudili? Sem se nasmeje. Budite sreni kao ja.
Kao ti?
Da. Ja sam srean ovek.
Zato?
Jer volim da crtam.
 Stvarno?
Pa da, nije to teko. Sednem pored jezera, stavim papir na krilo i crtam.
Nekad mi je skupo da kupim papir, pa crtam po drvetu. Ali drvo se lepi ako
nije suvo.
ta crta?
Ono to volim: tetku, kuu, moju kravu. Ali to nisu lepi crtei.
Nema veze. Moemo da ih vidimo?
Moja kua je jako daleko kaiprst pokae juno od jezera, prema Ru-
andi.
Seme pruim belenicu i flomaster je l bi voleo da nam nacrta neto
ovde? Nama, ali i za na blog, da vide svi koji nas itaju.
Sem sedne na breuljak, zalepi papir za nos. Zenice nepomine, usne po-
drhtavaju. Lovre ga gleda zbunjeno, pokuavajui da zadri osmeh. Sunce
tone u crne vulkane: tromea Ugande, Ruande i Konga.
Ovo su moja kua i krava Sem prui belenicu. Ovo si ti i ono tamo
drvo i antene i jedna ena.
Prilipo kae Lovre. Kai da jon se up stopi s glavon.
Da Sem se nasmeje. up i glava, jedno-isto.
188
Sem nas zagrli i ode ka svom brdu, zviduui, smanjujui se u kepeca.
Vidi se jo samo traka sunca. Stojimo sami na kozjoj stazi. Zlatni sat boji
Lovrinu majicu u uto: Spasimo nae ume i polja.

9U

Pratimo stazu. Ni prst pred nosom. uju se lave i rika, miriu voda i sla-
ma, pod prstima dodir glatkog remenja.
Lovre, gde je Kabale?
A da se provamo vrati odakle smo doli?
Kroz onaj estar? Pa kanuom? Nema anse.
Zauju se glasovi. U mrak bacam Kuda Kabale? Where is Kabale, o est
Kabale, ambapo ni Kabale? Muk. Crtam jezero i grad, obasjavam mobilnim,
maem rukama, ali badava. Ne razumeju ni pokrete. Doli smo u krajeve gde
se govore prastara, izgubljena bantu nareja.
Moremo li znat di je sjever? Priko zvizda, i to?
Samo otprilike. Severnjaa je tik ispod horizonta.
Crtezi

189
 Hrlimo dalje. ibljike se zbijaju. Mrak je gust i tvrd, kakav nikada nisam
video. Tek pokoja zvezda krja oblake i kronje. Staza savije ka jugozapadu, ka
Ruandi i Kongu, kuda nikako ne bi smela.
Zaubori potok. Neto zasija u grmlju.
Lovre!
Ee?
Svici! Vidi, koliko ih je samo! Na stotine.
Kako si reka, stari? Svi-ci?
Vi to ne zovete tako?
Nikad u za tu ri. Mi reemo krijesnice.
Stvarno? Za to ja nisam uo.
E sad moran zapantit. Svici... A kako je jedan?
Svitac.
Pred nama se ukljeti strma, kamenita vrlet. Lovre zakai lampu za traku i
privee je oko ela. Penjemo se kroz pomrinu kao patuljci kroz rudnik. Gasi
se svitac po svitac, sve dok ne ostane goli mrak. Planinske ile i srce ume.

190
IX 191
192
 1521. januar

1L

Pazi na sebe, majmune kaem i zagnjurim se u zadah matatua. Uro se

smanjuje u retrovizoru. Sparina gui uznemirenost, uljuljkava u stupor.
Mombaska no mirie na pomorande. Nervozno, kao da bei, Irena koraa
strmim sokacima. Ulini fenjeri kilje u prozorske reetke, flekave zidove,
oblake arenog vea. Mukatle crveno blistaju u polumraku.
Trei sprat, stan u belim ploicama. Ogromna prazna soba. Sednemo u
trougao.
Kasno dolazite kae Irena. Naveer je opasno. Putovali ste cijeli dan?
Da. Zato je opasno?
Policijska mafija. Odvedu te u zatvor. Ako ne plati, nema van. Jedan
moj poznanik presjedio je tamo cijeli tjedan.
Onia, stamena, jakog ela. Plave oi i kosa boje ita. Podonjaci kao da
193
loe spava.
Lovre mi donio ona pocepa staniol i izlomi okoladu na kockice. Vi
ete to znati cijeniti.
Kra! Marku zasijaju oi.
Kako je on?
Lovre? trgnem se. Iskreno, nemam pojma. utljiv tip.
Da. uti, al stalno neto razmilja. I nikad ne zna.
Slon sparine stoji u sobi. okolada mrlja prste. U otvorenim prozorima
miruje pono, zujanje neonskih slova, ukus koljki i re iz oluka, slana tama,
milion dua. Pogledam Markovo sumorno lice i pomislim na Uroa koji je
otiao, tvrdoglavo, bez dogovora.
Koliko ste ve u Africi?
Mesec kaem. Moda malo jae.
Znai, bliite se granici.
Kakvoj granici?
Na belom zidu, take komaraca ekaju da se ugasi svetlo. U glavi igra
koloplet baobaba, irafa, levkastih termitnjaka i loptastih gnezda, viseih, u-
tih kao dinje, kako ostaju kraj druma, razbacane igrake u kadru autobuskog
 okna. Putovanje se rastae i gubi.
Irena kaem kakvoj granici?
Onoj... kad te pone jesti.

2M

Odlepim kapke. U okcima mree, red dvokrilnih prozora i plavo nebo.

Lazar kucka po laptopu.
Gde je Irena? pitam.
Na poslu. Rekla je da pojedemo sve to naemo.
Dugo se tuiram. Stan je svetao i ist, u slavinama je voda, u friideru mle-
ko, hleb, sir, masline. Spavao sam deset sati.
Na olji za kafu nacrtane su palme i morske zvezde, ispod pie Mombasa
Holiday. Nekoliko dana odmora, i bie bolje. Samo da se nita ne desi. Da
niko ne plae, ne pria o ubijanju.
Kartum kae Lazar.
A?
194
ekam tvoj deo da sklopim lanak. Uro i ja smo napisali. To bi mogao
da zavri do uvee. I sutra taman sedne da pie Najrobi.
Sluaj kaem tek smo doli. Ima vremena.
Nema.
Zato ne ide kod one tvoje novinarke?
Pusti ti moju novinarku. Pii.
Lazar sedi po turski. Gleda strogo, podignutih obrva.
Ne mogu kaem.
Zato ne moe?
Umoran sam. Ne pie mi se.
E vidi kae mi kao aku-ponavljau zato si tu gde jesi. Jer radi
samo ono to ti se radi.
Gde sam ja to?
Veiti student. Pozajmljuje pare. Nae devojku pa se useli. Onda te
ona smori pa pobegne u Afriku. Veita linija manjeg otpora. im je teko,
dii ruke.
Priem prozoru i duboko udahnem. Sunce igra po stepenastim krovovima,
staroj tvravi, minaretima i Indijskom okeanu.
 Sluaj pokuam neu da se svaam. Ne zna dovoljno o meni da bi...
Ne elim da znam dovoljno o tebi. Pre puta smo se neto dogovorili.
Dogovorili smo se da emo ovo raditi zajedno. Ako nee, trebalo je da kae
na poetku.
Besno izvuem notes iz ranca i sednem na pod. Safa. Najla. Hakim. Desi-
ka. Uokvireno Najrobi, i dalje prazno.
Privuem Irenin laptop i zablenem se u ekran.

3L

Stotina ljudi eka na obali. Glave se ne vide pod kaketima, vezenim kapi-
cama, crnim i arenim maramama, sanducima, kartonima jaja, delovima
bicikla. Bara pristane uz molo.
Pribijen uz ogradu, gledam kako promie ukasto more puno plastinih
flaa i ljubiasto-zelenih mrlja. Ranac mi se lepi za lea. Pozdravi novinarku!
I nemoj uriti nazad. Bar smo objavili Kartum. U pet ujutru, posle beskrajnog
natezanja.
195
Na drugoj obali, visoka devojka stoji i pui. Zaarene zelenkaste oi. Lice
divlje lepo, gavran-crno. Grudi sputane tankom belom majicom na kojoj pie:
ta blene?
Bravo, mzungu glas dez pevaice bojala sam se da e se izgubiti.
Dobro si mi objasnila.
Znam Ketrin se osmehne. Pa, dobro doao na kontinent.
Kakav kontinent?

klubputnika.org/r/s8
Centar Mombase je na ostrvu. Nisi video mapu?
etamo izmeu musavih dvospratnica. Kvoke i galebovi zoblju po hrpama
ubreta. Deaci sede na zidiu, u ustima dre flaice sa sirupom boje ilibara,
zaglavljene izmeu zuba, i udiu. Smrad lepka tera na povraanje.
Stigli smo Ketrin gurne vrata sa razbijenim staklom. Pazi, nema svet-
la. Tamo su stepenice.
Zgrada bazdi na memlu i kanalizaciju. Brava kljocne. Kroz tamnu zavesu,
dan pada po zidovima prepunim fotografija, postera, cedulja, razglednica, po
podu lee kamare knjiga i asopisa, gramofon, koljke, fascikle, kamenje,
otvorene konzerve, pepeljara sa pikavcima, prazan kavez, polovina nekakve
gipsane glave. Ketrin jednim pokretom poisti hrpu odee i svali se na kau.
 Makaste kretnje, a u oima neto surovo, grubo.
Svia ti se moj stan?
Neverovatan je kaem. I ja sakupljam sve i svata, ali ovo... Kakav je
ovo totem?
Nije to nikakav totem ona podigne drvenu figuru, tanku kao ruka i dugu
itav metar. To je kigango. Ovo je kopija, napravio jedan moj drug. Pisala
sam lanak o njima.
ta je kigango?
Nadgrobni spomenik. U njemu ivi dua. Naalost, belci ih gotive, a
belcu kad se neto svidi on to odnese kui.
ekaj, valjda ima neki zakon...
Ma hajde, mzungu ona zapali cigaretu i nogom dovue pepeljaru o
emu sad priamo? Vi hoete i ovo malo nae kulture, da gurnete u muzej ili
okaite na zid, a mi trimo da vam prodamo. Vi perverzni i bolesni, mi glupi
i jadni. Sad nai trae da se vrati, a vai kau ne moe! Svetska batina!
Ovde je na sigurnom! Svako moe da vidi! A kako ja da vidim?
Sluaj, Ketrin... Kakvi nai? Jesam ti ja uzeo totem?
Nije to totem! Da ste mogli, uzeli biste i vi.
196
A vi?
Naravno! Svi su narodi isti: maloumni. Drpi nekom spomenik sa groba,
pa drka na njega. A dua nek se jebe.
Dua?
Zezam te, mzungu osmeh, velika usta, beli zubi. ta se prima? Ti i
ja znamo da nema nikakve due.

4M

Budi me sunev pravougaonik, ba preko mene. Prostirka je mokra od

znoja. Jastuetom poduprem lea i otvorim laptop da vidim vesti. Sa sajta
dnevnih novina vriti naslov:

KRSTARE AFRIKOM ZABAVE RADI

Protrljam oi dlanovima. Neko iz Kluba je zvao novine? Ili su sami nalete-

li na blog?
 Tri dobra prijatelja Marko edovi, Lazar Paanovi i Uro Kradinac
otisnuli su se u nepoznato, u neobinu avanturu upoznavanja skrivenih ari
crnog kontinenta. Afrika, ta zemlja maginih safarija i prelepih ivotinja,
privukla je trojicu beskompromisnih svetskih putnika svojim egzotinim...

Odem u kupatilo i ispljuskam se ledenom vodom. Zabave radi. Proem

kroz kuhinju, predsoblje, nagnem se kroz prozor: bradati starac vue kolica
puna automobilskih guma. Pronaem mejl redakcije, otkucam nekoliko
reenica. Obriem. ljam novinarski. Eto ko ita blog! ari crnog kontinenta.
Sunce je obilo zgradu; soba je u hladovini. Irena ue u stan, zadihana od
stepenita. Spusti tanu i sedne na pod.
Kako je na poslu?
A kako bi moglo bit u sirotitu? uj, je l bi se htio proetat?
Deak tera koze sredinom ulice, bosonog, i zvidue. Natpisi na arapskom,
svahiliju, engleskom. Crkve i hinduistiki hramovi. Na damiji visi tabla: Ako
nisi vernik i ne boji se sudnjeg dana, barem budi otvorenog uma u svako-
dnevnim poslovima.
etamo do veeri, jedemo sladoled, priamo i gledamo okean. Ulice se
197
prazne. Konano je mir. eka me balkon sa pogledom na stari grad i pivo koje
sam ostavio u friideru. Najbolje od svega, nema Uroa da se dernja i skae, i
nema Lazara da se mrti. Do sutra neu tai ni laptop ni telefon.
Iza ugla se zauje larma.
Brzo Irena me zgrabi za ruku tri!
Buljuk dece. Dre kamenje, daske, gvozdene ipke. Irenairenarenarena!
Okrue nas. Irenarena! Pokuam da izgledam strogo, usta mi se sue. Vuku
me za ruke, mali, zapenjeni, prskaju pljuvakom. Ne razumem ni re.
Irena odree neto na svahiliju. Jedna devojica baci motku. Deaci ispu-
ste cigle. Ostali i dalje graje. Irena se zacrvenela u licu, iskoile joj ile na
vratu.
Tua se rascepi po sredini: sa jedne strane prljava deca u ritama, sa druge
uredna i ista. Odlaze na suprotne strane. Na ulici ostane nekoliko tapova,
polomljene cigle i gumeno crevo.
ta... ta je ovo bilo?!
Potukla se djeca...
Sa tanglama i kameninama?! Zato?
Djeca koja imaju obitelji vrijeaju djecu beskunike. Govore im da su
 takori, ohari, da su im majke kurve.
Ja sam mislio da su ovi u ritama napali...
Obratno.
Uemo u stan. I dalje drhtim. Zabave radi. Sandra i Trejsi, sirotinjska izba
u predgrau Najrobija, ubijeni brat Domo, deca koja se tuku metalnim ipka-
ma. Sednem da napiem mejl redakciji.
Sve. I blatne ulice i smrad crkotine i govna i zapiranje iz kofe i prljava
voda i kuvanje na vatri i bljutavi ugali dvaput dnevno Marko hoe da itamo
pred spavanje siledije po ulicama mzungu daj pare krov prokinjava zemlja-
ni pod i goli zidovi pacovi tre po dvoritu devojice nemaju kolske knjige
stara mati razlupani prozori matatua i muve i brat Domo na utom zidu prvo
da vidimo temba i Nensi koja radi kao maina a na rastanku nee da primi ni
dinar. Ba zato i treba da idemo, vie Uro, zato to je sjebano, leim pod li-
menim krovom i sluam ih kako diu, ne znam da li mi je ao to sam doao,
moda nije trebalo, zemlja maginih safarija i prelepih ivotinja, neto uradi-
ti, takori, ohari, pola Balkana u jednoj ciganmali, nita se ne moe uraditi,
Marko obeaj da e se vratiti, ne sme da ode dok ne obea.
Udahnem, izdahnem. Osetim se prazno.
198
Proitam jo jednom.
ovee, pa ovo... Zajebi novinare. Promenim adresu.
Evo ti, ludae. Napisao Najrobi.

5L

Oi bole od bletavog peska. Pod nogama ukaju gomilice morske trave.

Voda kraj obale tiha je i ravna. U daljini, na nevidljivom grebenu, lomi se bela
trafta velikih talasa. More svih mora.
Indijski okean kaem.
Fino mestace, a? Ketrin sedne na pesak i zapali cigaretu.
Povetarac pree preko koe. Sednem do nje. Crno rame i vrat presijavaju
se na suncu. Ona stavi tamne naoare i pola lica joj nestane.
Svaki put kad doem ovde kae setim se da je ivot jedan veliki
prde. Gomila kukaviluka i licemerja. Rekla sam ti da sam bila vernica?
Ne.
Crkva nedeljom, molitva pred spavanje. Krst oko vrata i pomije u glavi.
Svetenik balavi u mikrofon. Fuj!
Imao sam ja fazu kaem. Obilazio manastire, priao sa monasima.
itao svete knjige. Zavirivao iza oltara.
Jebiga.
Ketrin baci kameni ka okeanu. Padne na pesak.
Kad sam skontala, sjebala sam se. Nisam mogla da spavam. Legnem i
mislim: umreu. Satima stojim pred ogledalom. Kosa, oi, nos, grudi, istrulie
i raspae se, i sve to ne slui niemu. Imala sam jednu nonu moru, ba e-
sto...
Reci.
Stepenice. Beskrajne stepenice. Ne vode nikuda.
Ona legne i stavi ruke pod glavu. Pogledam okean, plavo nebo, red tankih
kokosovih palmi, nju, i kao da odjednom shvatim gde sam. Ketrin polako
die, lica sjajnog od znoja, oiju pod crnom plastikom. Poelim da je dodir-
nem.
ta si studirao, mzungu?
Informatiku trgnem se.
Loi se na ta sranja?
199
Ne. Zajebao sam se. ta si ti zavrila?
Knjievnost. Nisam zavrila. treba ko stoka, a profesori redom gluplji
od tebe. Od roenja te programiraju da bude debil. Predaju jezik a mrze ga.
Ui, radi, rodi, umri. Govore ti ta, nikad zato.
Voli knjievnost?
Imala sam ambicije. Htela sam da budem... slavna.
A sada?
Na kraju se svede na sitniavo ivotarenje. Kretenske TV serije, dosada,
seks sa budalama, tlapnje s drutvom u kafani, rad u kulturnoj hronici i mnogo
kafe.
Staza vodi kroz zakorovljene restoranske bate i zarale ograde. U razbi-
jenim prozorima sede majmuni. Preemo autoput i vratimo se u sirotinjsko
naselje, lavirint ubreta prepun pasa i dece.
Ketrin kaem, traei prekida lampe je l bi mi pokazala neto to si
pisala?
Za novine?
Za sebe. Kad si htela da bude slavna.
Napipam prekida meu papirima na stolu; mutna svetlost prospe se po
 neredu. Prvi put spazim uramljenu minijaturicu, El Idrisijevu mapu sveta.
Afrika i Evroazija, zaobljene planine i mora kao pliani slonii. Kako je ono
rekao? Onda poraste i mape postanu strane. Nije se javio. Svako iri svoju
kartu, crta svoje granice. Je l stigao do Ruande?
Poslednju priu sam napisala pre etiri godine Ketrin une kraj hrpe
fascikli na svoj dvaes trei roendan. Omladinski konkurs za istono-
afriku pripovetku. Nisam pobedila. Onda sam je poslala prijateljima ona
mi prui nekoliko listova da mi kau ta misle. Niko nije odgovorio.

... mislim o svojoj porodici, o njihovim pokuajima da me shvate. Sede i

nagaaju koji nas je zavidljivi komija urekao. Spisak je beskrajan, jer oca niko
ne voli. Imena moguih krivaca isplivavaju u razgovorima majke i njenih due-
brinih sestara, iznad vrelog ajnika... Majka se povremeno okree bojoj po-
moi. Molitve u moje ime izgovara pastor, a Biblijom naoruane ene iz majine
molitvene grupe prate ga izgovarajui: etani, aindve! avole, odlazi! Moja
starija sestra, Ziada, kae da sam moda depresivna. Tetka Marta odbacuje tu
mogunost: U jeziku luja ak ni ne postoji re za depresiju. Hizo ni shida za
wazungu. To je bolest belog oveka. Tetka nee bolest, ali je ipak uzela veru,
200
ime, odeu, jezik. ivimo u njihovom svetu, ali oekujemo da ostanemo imuni...

Proitao, mzungu? Pa nije tako dugako!

Jesam. Hoe da ti kaem ta mislim?
Ne! ona mi istrgne papire. Ni sluajno.

6M

Nebo dobija boju. Sa balkona gledamo tornjeve i polumesece, krstove i

antene. Dan se zagreva.
Inicijacija kae Irena. Nitko to ne eli.
Pa zato onda?
Kad dijete pone ivjeti na ulici, ostali ga natjeraju. Ako ne snifa ljepilo,
ne moe biti jedan od njih. Tek kad se navue, postaje dio opora. Samo u
Keniji ih ima etvrt milijuna.
Irena je bleda, nezdravog tena. Kako li ja izgledam? Rukom preem preko
brade, najdue koju sam ikad imao. Da mi je bar Uroeva manijaka energija.
Ili kao Lazar, da me nita ne dotie, nita ne prodire.
Marko... kaj trai u Africi?
Ne znam ni sam. Kad me je Lazar pozvao, zvualo je uzbudljivo. Mrani
kontinent, plemena, pustinje, dungle... Jebiga. Budala.
Nisi mogao znati. Ako gleda TV, ovdje su samo ivotinje.
A ti? pitam. Zato si ti ovde?
Irena se zagleda u minaret, u iljak sa okruglom terasicom od kamene ip-
ke. Na njoj je zelena zastava sa natpisom i maem. I megafon.
Htjela sam nekome pomoi. Diplomirala, i kaj sad? U svijet. I eto... ona
zapne. Zna kaj? Mi im pomaemo, al oni to uope ne kue. Okej, da me
krivo ne shvati, ne elim rei da su nezahvalni. Eto, ja traim djeci sponzore,
a oni...
Kakve sponzore?
Za kolovanje. Naem nekoga kod nas tko hoe platit za kolovanje
djeteta u Keniji. kolarina, obavezna uniformica, knjige...
Koliko je to?
Neto manje od tristo eura na godinu. Oni poilju novac meni, ja kupim
djeci kaj treba. Inae novac nestane. Uitelj, roditelj, brat, svatko e ukrasti.
201
Smjekaju ti se, znaju kaj eli uti pa to i govore. A kaj stvarno misle... to jo
nisam uspjela skuit.
Ne znam kaem. Moje iskustvo nije takvo.
U poetku se trude bit pristojni. Suzdravaju se. Nakon par tjedana ponu
traiti novac, moliti, zahtijevati. Provali iz njih. Ako ne da, uvrijede se. S
njima moe bit prijatelj samo na kratko.
Zaustim da joj ispriam za devojice i Nensi, ali se ugrizem za jezik. Bio
sam tamo svega par dana.
Onda je doao Lovre... Uasno ga je ivciralo kaj sam otila u Afriku,
mjesecima nije htio ni priat sa mnom. I onda odjednom, bum, dolazim. Mi-
sli san da e te pro, ali vidin moran po tebe. Htio je da se vratim.
Zato?
udan je on. Kani se zatvorit na svoj otok, nita ne vidjeti. Pa i taj njegov
jezik, on uope ne mora govorit tako, da ga nitko iv ne razumije. To radi
namjerno. Za njega je aktivizam otii na prosvjede ili nositi majicu, a i tad
misli kako je sve to prenemaganje i moda. Htio bi zaboravit da postoji svijet,
a kamoli ga voljeti ili mijenjati.
ovek voli ceo svet kaem a ivotinja svoju jazbinu.
 Kaj je to?
To mi je rekao jedan uitelj, na brodu za Sudan. Posle je...
Lake mi je bilo voljeti svijet, pa i ove ljude, dok nisam dola ovdje i
poela ivjet s njima. Kad sam to rekla Lovri, zna kaj je odgovorio? Ne triba
njima tvoja jubav, stara, nego soldi.
ta su soldi?
Pare. Zna ona zastane isto je kazao i Kiek.
Ko je to?
Jedan kolega, Poljak. Radili smo skupa u sirotitu. Poslije est mjeseci je
prekinuo volontiranje. Spakirao se i pravac doma. Kad sam ga pitala zato,
zna kaj je rekao? Ne elim postat rasistom.
Da... I ja sve ee razmiljam o povratku. Ako je ve sad ovako, a tek smo
na pola puta... Ali kako objasniti? ta e rei svi koji prate blog? Pomislim na
Lazara i stresem se. ta e on rei, to znam.
Kako to misli pitam ne shvataju da hoe da im pomogne?
Ta njihova nesrea... jebiga. Nije to ono to mi mislimo. Netko im po-
gine, razboli se, djeca spavaju po ulici, sve je to... Ne znam to rei tako da ne
zvui neovjeno, ali kui. Njihova glazba je samo ritam. Nita im nije zbilja
202
strano. I onda ti doe i hoe pomoi, a ispadne naivina, smiju ti se iza
lea, i kaj moe? Vrati se podvijena repa i jo se srami sam sebe. Lovre
misli jo gore. Eto to inite vi bilci, samo etu. Uite hi bit nesritnima.
Mujezin zapeva sa minareta.
Moram ii kae Irena. Trebam bit u jedan. Ide sa mnom u sirotite?
Da vidi?
Izvini. Bolje ne.

7L

Budi me sparina. Umijem se iz kofe i uem u veliku sobu. Ketrin nije tu.
Gledam fotke po zidovima. Na veini je ona. U suknji, pantalonama,
kupaem kostimu, sa kratkom ili dugom kosom, u kafiu, na fakultetu, za
volanom, na plai.
Sednem za kompjuter. Sistem se podie beskrajno sporo. Da li se Uro
javio? U inboksu, samo poruka od Marka. Napisao Najrobi.
Proitam ceo tekst, pa jo jednom.
 Gospode boe. Zato nam nita nije rekao?
Hrana, mzungu! Ketrin nogom zalupi vrata iza sebe. Spusti na sto kesu
hlepia. Kako moe tolko da spava?
Sjajne oi, tamnozelene, blago podsmeljive. Mrvica hleba na donjoj usni.
Moda bih mogao due ostati u Mombasi? Ponovo poelim da se nagnem ka
njoj, da joj dotaknem rame, kosu.
ta je? Ne valja?
Ma ne, ukusno je. Nita... itao sam Markov mejl.
To je onaj to je isto u Mombasi? ta kae?
Napisao je lanak o Najrobiju.
Za va blog? Je l valja?
Odlian.
Ketrin sedne na prozor. Crna silueta na jarkobeloj pozadini.
Mzungu, je l mogu neto da te pitam?
Moe.
ta ti zapravo radi u Africi?
Upoznajemo ljude i piemo o njima. elimo da vidimo kako je ovde, i to
podel...
203
Aha kae podrugljivo. Ko neka belaka baba kad je pitaju to je
naprasno dola u Keniju. Ili kao en-di-o kad oe da iskame ke. Otvara oi
plebsu. Osveuje. Da nee moda i da nas spase? Ne kenjaj.
Nasmejem se, zateen.
Dobro kaem. Mislim da to ima neke veze sa mojim ocem.
ta s njim?
Kad sam bio klinac, bio je pun ideja i planova. Onda je poeo da klizi, da
se udaljava od svega. Sad ivi osamljeno, retko izlazi, izbegava ljude, ni sa
kim ne pria.
Ni sa tobom?
Jok. Ne javljamo se na ulici.
I?
Makni se sa tog prozora, molim te.
Ketrin sedne na kau, tako da joj svetlost udari u profil. Razdelna linija ide
od korena kose, sredinom ela, preko grebena nosa. Pola lica tamno, pola bleti.
Je l sad bolje? ta je sa ocem?
Nisam ga shvatao. Zato se zatvorio? Meutim, kako vreme prolazi...
Isto?
 Klimnem glavom. Ketrin zatvori oi i namrti se. Zato priam o tome?
ak i ovde, tako daleko, na Indijskom okeanu.
Kako to izgleda?
Kao prekid. Mutna opna izmeu mene i svega ostalog. S vremenom
postaje deblja, moj svet manji. Ljudi, glasovi... pogledam u otvoren prozor
pun sunca, galebova, avionskih repova sve je daleko.
Zbog toga si krenuo na put?
Postalo je nepodnoljivo. Ne, ne nepodnoljivo. Tupo. Hteo sam da
izaem.
Hmm. A blog?
Evo, sad priam sa tobom kaem. Onda to napiem. Neko proita,
moda i razmisli o tome to si rekla. Na trenutak ste povezani: blog postaje
prolaz. A kroz njega...
Ona se zamisli. Na svetloj polovini lica vidim namrtenu obrvu, zatvoreno
oko, luk usana povijen nadole.
Sluaj, mzungu... Stvarno sam impresionirana. Samo... Hoe da ti
kaem ta ja mislim?
Da.
204
Mislim da grei u startu. ovek je stvoren da preivi, razmnoi se i
crkne. Niko nita ne osea. Nema dodira, nema nikakvih prolaza. Evo, ja
sam htela da piem. Htela sam i da putujem, da napravim svoj sajt, svata
sam htela, al onda sam shvatila ta je. Nova samoobmana, navlaenje smisla.
Moda kaem. Ali ta treba da radim? Da ekam da poludim?
Naivan si ona zapali cigaretu. Kao ika Hafiz.
Ko je on?
Upoznae ga. Jedan moj prijatelj. Obrazovan, pametan, a glup. Misli da
se cepkanjem besmisla dobija smisao. Zna kako se zove to vae, mzungu?
Kukaviluk.
To tvoje je kukaviluk. I lenjost.
Ne seri.
Opna deblja, okotava, rastu bodlje na enkangu. Prostor se cepa, svako
klizi na svoju stranu: dve kontinentalne ljuske na nevidljivim tektonskim
ploama.
Nisi me razumela.
Ti mene nisi razumeo, mzungu. Prosipa banalne bljuvotine o ivotu da
bi sebi zamazao oi. Skupi muda i priznaj.
 Uopte me nisi sluala. Ako nisi dorasla razgovoru, jebiga, lepo kai da...
Ja nisam dorasla? ona ustane. Vi belci mislite da samo vi imate jebe-
ni mozak. Dokoni i puni para. A kad ne znate ta ete sa sobom, onda doete
kod nas, da nas uite...
Jebali te belci! Kakve to ima veze? Muka mi je vie. I prekini da mi go-
vori mzungu!
Meni je muka od vae uobraenosti!
Ako jo jednom kae vae...
Je l ti to meni preti u mojoj kui? Pravi mzungu, doao i misli sve je
njegovo!
Jebi se. Pravi se pametna a nita ne konta. Bolje proitaj neku od tih
knjiga to ti se vuku po kui.
Jebi se ti! Skote arogantni. I nemoj da brine ti si ve poludeo!
Izae iz stana i divljaki zalupi vrata.

8M

205
Ovo je okean?!
Valjda je oseka kae Lazar.
ukasti pliak protee se bar pola kilometra. Izmeu dve palme visi daska
sa lobanjom i natpisom Piratska plaa. Prodavci nude inuve i kokosove
orahe, poneko vikne daj pare.
Jezivo kaem.
Ovo je gradska plaa. Ketrin mi je pokazala bolja mesta.
Novinarka? Kakva je?
Luda Lazar une i dodirne utu vodu. Posvaamo se do krvi, pola
sata kasnije zove na sladoled i pravi se da nita nije bilo.
U susret nam idu matori belac sa stomainom i vitka crnkinja. On bled,
maljav, mlohav, ona zategnuta i mlada. Dre se za ruke.
Proitao sam Najrobi kae Lazar. Svaka ast! Najbolje to smo dosad
napravili.
Hvala. Objavio sam jutros.
Odlino! Eto, je l vidi da moe?
Vidim. Kad me izvreaju, gurnu u blato, zgaze autobusom i jo doivim
dva nervna sloma. Krstare Afrikom zabave radi. to je najgore, moda je
 ovek u pravu, moda stvarno to radimo. Vrati se podvijena repa i jo se
srami sam sebe. A da odem u Najrobi? Jo nismo daleko. Raunam koliko
imam para: deo za avionsku kartu, ostalo utrapim Nensi, i pravac...
Video si mejl od Uroa? pitam.
Majmun kae Lazar. Prvo bi u Juni Sudan, a sad mu je i Uganda
previe. ta on uopte hoe?
Jebiga kaem rekao je moda. Ako bismo se ponovo sastali, i onda
dobro odmorili nekoliko dana, moda bismo...
A od ega se on to premorio, molim te? Od sebe! Od svojih fiks-ideja i
jurcanja bez mozga. Kakvi su to tinejderski tripovi, niko me ne razume? Mi
idemo do kraja. Do Iglenog rta, gde se spajaju okeani.
Pored nas proe jo jedan belo-crni, staro-mladi, utovljeno-goljavi par.
Malo dalje, meu palmama i puzavicama, die se stakleni hotel.
Nego, sluaj kae Lazar moramo videti ta dalje.
ta si mislio?
Tanzanija. Ima bus iz Mombase.
Ne, vrisnem u sebi. Nova zemlja. Jo vea, jo sirotija, jo usranija i raz-
jebanija. Od etrdeset pet miliona stanovnika, polovina ivi sa manje od dva-
206
deset evra meseno. Ba zato, vie Uro, ako se plai trebalo je da ostane
kod kue, viem i ja na njega, putuj sam. Kako je napisao onaj idiotski novinar
u svom ljigavom lanku? Tri dobra prijatelja.
Je l moe ti da potrai nekog u Tanzaniji? pita Lazar. Kod nas je
net uasno spor.
U kom gradu?
Svejedno. Vidi gde ima neko zanimljiv, pa emo tamo.
Potraiu...
Mimoiemo se sa jo nekoliko parova. Svi isti, svi se dre za ruke. Sredoveni
belci, pihtijasti i brkati, i kenijske tinejderke. I jedan malo drugaiji: stara,
raskrupnjala belkinja dri za ruku miiavog crnog mladia kovrdave kose.
Ona zamiljena, on nasmejan.

9L

Na aravu ostaje mokri otisak mene. U drugoj sobi, Ketrin sedi za komp-
juterom. Iz zvunika se uje Milan Ivanov Brata:
 Pirav mange korkoro
Kaj sem, devla, ororo
Kaj sem, devla, ororo
Najman dadoro1

Nema vode kaem.

Dobro jutro, mzungu. Dobar vam je ovaj disk. Fina mjuza, je l to va
jezik? I tekstovi su super, evo ba itam Objanjenje Sumatre. Genijalno! Ti
si to preveo?
Ketrin, gde da natoim vode?
Mzungu da vue vodu?!
Sluaj, nemoj da...
ta se odma ljuti? Ima da bude spektakl!
Siem ispred zgrade i stanem kraj esme. Pralje zapanjeno blenu, ne vadei
ruke iz lavora. Radnici na graevini izvijaju vratove, upiru prstom.
Bila si u pravu kaem. Hipnotisani su.
Znam! ona se zakikoe. O ovome e se priati godinama! Naterala
mzungua da radi!
207
Ketrin nastavi da se smeje, pogleda me, proba da se uozbilji, ponovo prsne
u smeh. Na dlanovima mi bridi crvena pruga.
Okej ona obrie suzu evo, prestajem. Sutra ide, mzungu?
Da.
Ej! Jo nisi upoznao ika Hafiza. Hajde, idemo! Da vidi kakav e biti
kad poraste.
Provlaimo se kroz stare uliice, prolaze, tunele, skrivene pasae, Ketrin
pomeri dasku, proe kroz rupu u plotu, uhvati me za ruku i povue, odluno,
neno, pa iza oka, uz strme stepenice, okean se zaplavi meu zidovima, ne
puta me, pognemo se ispod rairenih arava, aloje i uvarkue rastu na bal-
konima, znoji mi se dlan i hou da ga izvuem ali ona me vodi dalje, preko
basamaka, kroz avlije i ljude, kao da smo par, uprkos svai, uprkos potpunom
nerazumevanju, sunce udari u oi i odmah uemo u senku i vie nita ne vi-
dim. Ona zastane i okrene lice ka meni, sasvim blizu.
Stigli smo kae pred ajdinicom Bombaj. I da ti kaem, Hafiz je

1 Pesma na romskom jeziku: Lutam svetom sasvim

sam / Jer sam, boe, siromah / Jer sam, boe, siromah
/ Oca nemam ja.
 namor. Ako te bude provocirao, nemoj da se svaa. Hajde ona gurne vrata
prvo mzungu.
Zakoraimo u mrak suterena. Pred nama nikne par stoia, vlani zidovi,
bele kupole Tad Mahala na potamnelom platnu i uramljena brkata lica.
Ketrin! suvonjav stari odmakne zastor i ukilji u nas. Mislio sam
eka da krepam, da mi doe na denazu!
Oi male, krmeljive, ljute. Retka seda brada poinje pod oima i visi do
grudi. Iz vezene kapice vire slepljeni pramenovi kose.
ika Hafize, ostavljam ti mzungua. Nemoj mnogo da ga grdi!
Idi, idi deda zatvori vrata za njom. ene i tako ni ne razumeju. Sedi
tu okrene se meni sa u da iznesem aj.
On nestane iza zavese. Aroma masale ispuni ajdinicu.
E, tako Hafiz sedne preko puta mene, srkne aj, otre kapljice s brade.
Kako ono ree, Lazar?
Da.
Dobro ime, tako treba deci davati. A ne ovo danas, ni ne znai a zvei
ko tikva. Isa je Lazara digo iz mrtvih. Vie niko nita ne zna, sve sama boja
mazgetina. Ja sam to jo pre pola veka izuavo.
208
Imena?
Bibliju sam studiro, biblijsku arheologiju. U kotskoj. Traio grobove
proroka iz Starog zaveta. Oni su nam ostavili znakove, al ta vredi kad smo
slepi? Hafiz skupi oi i pone da guna sebi u bradu, mumla, vae. Obu-
dalio svet... samo mazge ostale... ejtan... znakovi... dehenem...
Studeni dah podruma zavlai se pod majicu. Jo jedan ludak. Mrmlja,
gadljivo iskrivljenog lica, kao neko ko se stalno svaa sa sobom, ko je uvek
sam. Zajebao sam, pomislim. Uro e se vratiti kui, Marko se koleba. Jebao
me okean, i ova neurotina Ketrin. Trebalo je da odemo u Ruandu.
-4.0625, 39.6803

ika Hafize pitam kako izgledaju ti znakovi?

Eh, kako, kako... A ta e to tebi? on me prostreli pogledom. Mla-
di i tako ni ne razumeju. Da i prorok po nosu oine, ne bi ga poznali! Eno
Hafiz pokae uramljenu mapu na zidu ova naa tvrava, na ta to tebi
lii?
Na... oveka koji lei?
Alal vera! on visoko podigne obrve. A ta misli ti u toj tvojoj glavi,
zato Fort Isus lii na oveka?
Zato to...
 Zato to je znak! grakne. Malopre sam reko. Eto, vi da ne slua?
Gledaj ovo on otrgne komad novina i pone da vrlja.
Milh pokuam. So.
Ti zna boji jezik?! nagne se, zamalo me pipne nosinom.
Pomalo.
ta pie tamo, u onoj suri?
Bismilahi rahmani rahim proitam. U ime Boga, milostivog i... sami-
losnog.
Maalah! I to kufijski... Vidim ja odma, s vrata: ovek! Nije mazga! E
vi, milh, so, to je koren od tri slova: , , . Slovo nije samo ono to se vidi.
Kad saberemo vrednosti, to je 71, plus jedan za re, 72! Znai on me trijum-
falno pogleda so lei sedamdeset dve bolesti u oveku!
Je l to moe za svaku re?
Za one koje piu u Kuranu. Sve ima znaenje i sve je povezano, samo
marva ne vidi, a ne vidi jer ne veruje. Mi, sufije... starac se trgne, pogleda
me ispod oka. Je l zna ti ta je to sufija?
Groblje, nas etvorica na zidiu. Hoe da raseku veo, apue Hakim, da
dotaknu. Uzbueno, radosno, ovde sam prvi put poeleo da sviram, oi velike
209
iza stakala. Do njega sedi Uro, klati nogama i uti, hajde da se razdvojimo u
Najrobiju.
Dakle? Ne zna?
Svet je sam svoj veo natuknem.
itao si Ibn Arabija?!
Ne. Prijatelj mi rekao.
On je sufija?
Pa pomislim na Hakima i osmehnem se na neki nain.
Hafiz spusti bradu na grudi i odmeri me ispod obrva, polako, milimetar po
milimetar.
Ajde, dobro. Kad si navro, sa u da ti objasnim on nestane iza zastora
i nastavi da guna. Gde sam metno, kako u sad nai? Sve sam boji darmar
i kalabaluk, a ena kad sprema samo gore napravi, kae, dovlai ubre... Ha!
on se pojavi, drei debeo tabak papira evo.
Paljivo poloi hartije na sto, sedne i podboi se o mrave laktove. Listam
krzave stranice, zamaene, iskucane na pisaoj maini.
Moja disertacija kae.
Za fakultet?
 Za ceo svet! Kad sam ja io da studiram, pre pola veka, u kotsku... svi su
me pitali: odakle si ti, mali? Ja sam Afrikanac, kaem. Kako si Afrikanac, kad
nisi crn? Ja sam Indijac, kaem. Ako si Indijac, mali, znai da si Indus? Ne! Ja
sam mus-li-man! Pa to onda studira Bibliju, kad si musliman? Pravdaj se, ceo
ivot objanjavaj! Uvate se mazge za neku bedastou, pa to ovo, to ono, a od
znanja bee ko crnac od vode! Evo on pljesne dlanom po papirima sve sam
ovde objasnio. Znakovi koje su nam proroci ostavili, i kako da se otkriju i svate.
itam kitnjaste reenice na starinskom engleskom. Na sebi oseam njegov
uzbunjen pogled, kao da se sprema da skoi, i ne mogu da se usredsredim, do
kraja reenice ve sam zaboravio poetak, a znam da moram rei neto
pametno. Pominje se njegov pradeda, brod, Englezi, odlazak u Afriku...
Ovo je o vaoj porodici? pokuam.
Moro sam da kaem ko smo, jer su mi se na glavu popeli. To je samo
uvod, ne zanima te to on prelista nekoliko strana e odavde itaj, ovo.
Kad su vai doli u Afriku? U koje vreme?
U nevreme! Eto u koje. Pre sto etrnajz godina... Hafiz se natuti i
pone da mumla. Nee da rade... Englezi... crnci... eleznica... ejtan im...
Je l ima mnogo Indijaca ovde?
210
Bilo nekad! Kad je Kenija postala drava a vi i sam kakva je drava
ponudili nam da biramo: kenijski il britanski paso. Plaili smo se crnaca,
mislili smo sve e nas poklati kad odu Englezi. Moj brat, magarina, uzo bri-
tanski, ja uzo kenijski...
A ostali?
Skoro svi britanski. Dvesta iljada mazgi! E, onda su Kenijci doneli
zakon: ko nema kenijski paso mar napolje! Tutanj! Ja sam znao da e to
da bude, al daba marvi govoriti. I poeli da deportuju. Uapsili ga, stavili na
avion za London. E oe! Englezi rekli, ne moe svi vamo. Ima kvota!
Vratili ga u Afriku. Kenijci ga onda metnu na avion za Indiju. A u Indiji kau
ne moe! Ko si ti? Ku! Mar u Afriku!
Zamislim beskrajan put bez odredita, bez zaviaja u koji bi se moglo
vratiti, nisi niiji, svuda si viak, kao ovek bez ula iz moje deake prie.
Smanjujem se na stolici, orts i razbijena kolena, ponovo idem u kolu, meu
klince ije igre ne razumem i samo ekam kada e biti gotovo da pobegnem i
zatvorim se u svoju sobu, sa svojim tajnim azbukama, igrakama-ivotinjama
i kolekcijom novia, kamenia, dejih knjiga iz edicija Vjeverica i Lastavi-
ca, da se uurim i sakrijem od sveta. To je tvoj klinaki trip, vie Uro, da
se zatvori u svoju auru.
I aj to je moj brat mazgovina, ne udi me, budala se i rodio. Al ostali!
itav jedan narod! Godinama se potucali po aerodromima, prosili po tranzit-
nim zonama... Zvali su ih, od sprdnje, migronauti.
Bele obrve se spuste ka nosu, nisko, kao oblaci na vrh planine. Otpijem
gutljaj ohladnelog aja. Kod Masaja, pomislim. Tamo je puklo. Na zidovima,
meu fotografijama, vise stari asovnici, od kojih samo jedan radi, a i taj uri
dva sata. Na brojaniku pie Delhi.
Ovde ste napisali kaem da se bez sunca... ne vidi sunce?
Da starac se prene, ivne. To je najvaniji deo. Sunce je svetlost, a
bez svetlosti ne vidi nita, pa ni svetlost. Je l tako? Bog je rekao oveku:
Mojim okom vidi i mene i sebe. Mora verovati, inae nita ne napraviti. I
mora u drugom posejati. Postoje samo dve vrste ivota: vera i jalovina. Gle-
dam ove crne magarce i njihove tupave igre, al bolje i to, bolje i magarea
vera. To ona guskica Ketrin nikad nee da svati. Sa u da ti objasnim Hafiz
uzbueno pone da ara po novinama. Ovo je , sunce i , seme...
Vrata se otvore. Svetlost poleti u nas, kao da je sve vreme gurala o staklo.
aj zasvetli u oljicama, mrdnu se brkovi u ramovima. Protrljam oi.
211
Evo me! Ketrin oslepelo zatrepe. Izvinjavam se, nisam mogla bre.
ika Hafize, kako ti se svia moj mzungu?
ene promumla starac. ejtan... pamet... tapom...

10 M

Trgnem se svaki put kad voza istovremeno legne na sirenu i konicu. Put
je preoran i uzak. Vozila lete na nas, uleu u makazice. Lazar se udubio u knji-
gu. Kraj puta hoda mladi Masaji, visok i mrav, zaogrnut u narandasto. Kr-
ma iza njega zove se Pola Londona.
Taj Godfri pita Lazar kakav je?
Ne znam. Prazan profil. Al samo on prima putnike u Arui.
Ba nita nije napisao?
Jok. Nema ni fotku.
Ne volim prazne profile...
I Nensin je bio prazan.
Crvena poljana istakana je drveem baobaba, golim, kao hrastovi okrenu-
 ti naopake: koren umesto kronje. Mimoie nas autobus sa natpisom Tata.
Postaje sve toplije. Vazduh je odvratno ustajao. Diem plitko i itam sao-
braajne znake. Mikindani, Mirintini, Mazeras, Marijakani, Maungu, Voi,
Muatate, Maveta.
Autobus se propinje, koi, glave klimaju zajedno, ulee u krivine, trubi.
Put je sve tanji, kao da e uskoro nestati. Zaboli me eludac. Zato sam pristao
da idem u Tanzaniju? Stisni zube i preseci. Ne u Najrobi nego kui. I to to
pre, odmah. Pogledam Lazara.
Motor utihne. Granica.

212
213
214
X 215
216
 1926. januar

1U

Paso! drekne nosati graniar.

Granica je u planinskom useku. Vijore se zastave Ruande, autobusi se pre-
strojavaju iz leve u desnu traku. U Keniji i Ugandi vozi se po britanski, na
levoj; u Ruandi po belgijski, na desnoj. ute se dva sunca: jedno sa zastave,
drugo sa neba.
ao mi je kae nosati ne moete ui.
Molim?
Nemate prijavu za ulazak u Ruandu.
Kakvu prijavu? pita Lovre.
Sa sajta Ministarstva spoljnih poslova. Mora da se odtampa i popuni.
Bez toga ne moe da se ue.
Ubeujemo se, nadgornjavamo, tiho, sve glasnije i glasnije. Gurnem dve
217
novanice u paso. Nosati se namrti. Bupnu dva peata.
Sad sam vas pustio, ali da znate on mi vrati novac ovo je poslednji
put da ste jednom slubenom licu ponudili mito. Ruanda je ozbiljna drava.
Naslonim se na ru autobusa. Bauljanje po brdima Ugande, no, zavijanje
pasa, jeziva bodljikava stabla. Moremo li znat di je sjever? Jutarnja sazvea,
Kentaur i Juni krst, senke prvog sunca, Severnjaa je ispod horizonta.
Otvorim oi: jedna beba spava na betonu, nepomina, u hladovini granine
barake. Kao u dokumentarcima iz Ruande. 1994. Deca vire kroz prozor ko-
libe, dip staje, vojnici, maete, izme, upadaju u kuu...
Je l imate plastine kese?
Molim?
Bacite ih! kae voza. Sa e da dou policajci.
to da ih bacimo?
Plastine kese su zabranjene u Ruandi.
Zbunjeno povadim kese i prospem ih u ranac: paprika, knjige, prljav ve,
saharski pesak, autan, kljova bradaviaste svinje, sudanske kape, lekovi pro-
tiv malarije, gae, belenica. Policajac pogleda u paprika i klimne glavom.
Autobus grabi po ad-zelenim planinama, mekim kao mokra jambolija.
 Drumovi su osunani, bez ubreta, bez ijedne dombe. Uskoro emo stii u
Kigali. Ruanda je patuljasta zemlja, mala kao Vojvodina. elija stinjena
izmeu velikih organa, Tanzanije i Konga.
Zna kaem birali su ih prema nosu.
Ko je koga bira, stari?
Belgijanci Ruanane, izmeu dva rata. Ako ima uzak, prav, belaki nos,
onda si Tuts. Pie ti u etnikoj iskaznici. Inae si Hutu; ne moe u kole i
slube, zauvek ostane seljak.
Samo po nosu?
Ne. Jo su i merili lobanje i brojali krave. Ima vie od deset krava, i
Tuts.

2U

Kigali je prstohvat kua, zgrada, palmi i gvozdenih kranova posut po ne-

koliko brda. Du trotoara, pedantne leje i drvoredi. Odjekuje elik iz kovakih
radionica, agor pijace, buka sa gradilita. Nema nijednog kloara, ulice su
218
iste. Motociklisti nose bele kacige. Niko ne obraa panju na nas.
Na vrhu sredinjeg brda je trg Jedinstvo, kruni tok i stakleni oping mol,
kafi, smooth jazz i kartonske ae. Omamljen mirisima latea, lenika, toaletne
hemije, kao kroz san ujem planinske zvuke prole noi. Lovre otvori brouru
o Ruandi: Jedina zemlja na svetu u kojoj su ene veina u skuptini. Mesene
radne akcije su obavezne. Plemena su prolost, danas se svi stanovnici sma-
traju Ruananima. Dramatino je smanjen broj neuhranjene dece. Reforme u
oblasti...
Eej, mn! velika aka spusti mi se na rame. Kako ivot, mn?
Brljan kratkih, debelih dredova. Grdosija; glava mu je duplo vea od
moje, usne razvuene dokle miii doseu. Cakle se sekutii, onjaci, pretkut-
njaci. Nos raste iz mesnatih usana i die se do jakog, jelenskog ela.
Je li se mi znamo, prika? pita Lovre.
Jok, mn. Al ima vremena on prui svoj ogromni, ruiasti dlan. Ja
sam Zi.
Sedne za na sto, zavali se, pozove kelnera po imenu, porui tri espresa.
Kroz razdrljenu havajsku koulju kovrde se migolje i pletu u vorove. Na
lanetu, gvozdeni list kanabisa. Dobro je, kae, to smo doli u Ruandu. Inae
ga ne bismo upoznali. A jako je dobro to smo ga upoznali. Njega, Zija.
ime se bavi, Zi?
Praim ivotinje. Gorile i to.
ivotinje?
Od gline, mn. Ili od drveta. Ili od onog, kako se zove, plastin?
Plastelin?
E to! Dobar si, mn. Treba da vi moj atelje. Imam sto gorila! Vie nego
u onom glupom parku gde belci odlaze da vide gorile. I vi ete tamo, a?
Ne, ne.
E, to vam je dobar potez! Skupo, mn, a sranje. Bolje idite na jug, u
dunglu Njungve!
Zato tamo?
Zato to ja ne volim gorile, mn, nego slonove! Jebiga, gorile mora da
praim zbog posla. Bolje se prodaju od slonova. Zar to nije tuno, mn? Slo-
novi su tako do jaja! Imaju porodicu i svoju zemlju i svoje groblje i veliki su
i razumeju jedni druge i imaju surlu i Zi se iznenada nasmeje, kao kad se
seti neega radosnog. Ima legenda, mn! U dungli Njungve oduvek je bilo
slonova, i kau, dok je slonova u dungli Njungve, bie i Ruande. Kad ne-
219
stane slonova...
Nestae i Ruande?
Jeste, mn! Pose rata osto samo jedan slon. A onda i njega koknuli!
Zamisi, mn. Da ubije slona! Jebote, kolki mentol treba da bude? To su iz
Konga doli, garant. Nema ko drugi.
Iz Konga?
Ma da on se namrti tamo je sranje teko. Vi misite, Ruanda baja
zemlja, sve ide po loju, tima tike-tak. Jes, mn, al odma pored, u Kongu,
najgore mesto u Africi! Svaki dan se rokaju, i jo se pali vulkan i tee ono crve-
no, ono, kako se zove? Zi prodrma glavu, dredovi se zatresu kao plodovi.
Vulkan, ponovim u sebi. Eruptira, poteku vrele, krvave reke, a potom se
skamene i moe da ih vidi, da ih dotakne stvrdnute talase, okamenjeno
vreme.
Moe li se kaem prei granica? Moda bismo mogli...
Zajebi Kongo, mn Zi srkne kafu. Odvukli ste me od prie! Teo sam
da vam kaem za dunglu i slona. Kolko ve, deset godina, dungla Njungve
ivi bez slona.
A eto nasmejem se Ruanda je i dalje tu.
 Zato to su doneli novog slona! on poskoi u stolici. Veeg! Ja vido,
pre pola godine!
Ni lako slona nosit kae Lovre. Kolika je ta zvir? Sedan tona? Kai
cila kua.
Ne da nije lako Zi se uozbilji nego je nemogue. Ruanda, to su vam
same planine i majmunske staze. Pa mi smo ti sad na iljadu i po metara, mn!
Pa kako onda?
Elikopterom! Ja vido! Sedim na tremu pred tetkinom kuom, podne,
golo nebo, i odjednom proleti ta? Slon, mn! Zavezan o sajlu! Zamisi.
Slon koji leti! Jebote, dida mi ispala iz ruke. I znao sam odma, mn, sa e
da bude u redu. Sa emo da procvetamo.
Lovre proita o dungli Njungve. Najvea, najbujnija, najouvanija trop-
ska kina prauma u istonoj i centralnoj Africi. Zi se zaneo, mlatara rukama,
rui prazne kartonske ae, objanjava koji bus da uzmemo, gde da prese-
dnemo, kako se stie donde. U Atlasu ivotinja, seam se, nakon poglavlja o
savani, nacrtali su afriku dunglu. Onako starinski; biljke i ivotinje okupane
kraljevskom zelenom, a u krupnom planu areni papagaj.
Stari Lovre me pogleda ispod oka opet te uvatila iza.
220
Ali kaem zato da ne?
Zaboravi si kako smo se sino naslipo pripali! Kad je pukla zora, kad
smo s one stine vidili put, misli san, umrit u od srie! Ovi ti je luak izventa
slona, a vidi da voli bandat, i ti bi odma tamo. Kai da te niki ludi vitar goni.
Oi ti se iru na ungle i Kongo i sve te neke dije fantazije.
Ali do ove dungle ide asfalt preem na engleski. Je l tako, Zi?
Ee Lovre poee bradu. Zi klimne glavom. Ajd. Homo u tu unglu.
Ali nemoj mi posli kukat.
No pada naglo, prodirui leje i kandelabre, robnu kuu, raznobojne ha-
ljetke, bezbrinu popodnevnu graju. Zi nas vodi do katolike crkve i samosta-
na Svete porodice, gde su, kae, najjeftiniji kreveti. Sputamo se uskim stepe-
nicama, prolazimo kroz sporedne sokake i pusta dvorita. Nazrem obrise
crkve, podrum-crne naspram teget neba. Vazduh je hladan i mirie na metal.
Zarei pas. Cikne samostanska kapija.
Do venez-vous? pita livrejisan mladi. Catholiques?
Zato?
Ima popust.
Aha kaem. Mi smo... katolici.
 3U

Autobus za jug je ist, peglanog tofa, zavesica prikopanih plianim gaj-

tanima. Putnika je koliko i sedita. Niko ne pui, niko ne lei na podu, nema
kokoi, pasa, jaria, svira tiha muzika. Lovre i ja razgovaramo o radionici
matatua, o Najrobiju. Znan, kae on. Sve san u Africi vidija, al ovo.
Seoca se proreuju, Njamabuje, Gitarama, Ruhango, Rusatira. Crtam kuu
po kuu, oblak, drvo, oblak, logotip mobilnog operatera. Pokraj puta, po po-
ljima razasutim izmeu goleti i ume, stoje grupice radnika u jednoobraznim
uniformama, tamnoruiastim, boje starog brufena.
Stari, ko su oni arenbai?
Robijai kaem. Ratni zloinci. Sada rade po njivama.
Krajolik postaje vlaan i pust. Dva majmuna sede kraj druma, krljavi
crno-beli kolobusi. Panevo, rano prolee, Lazar i Marko odlaze sa eta, pao
je dogovor da zajedno pravimo blog. Srean sam i pomalo uplaen, moda
napokon poinje, moda konano imam sa kim da piem, crtam, istraujem,
da se penjem na... Jebalo te brdo! Iivljava klinake tripove! Marko smoren,
jedva smo ga ubedili da ita napie, a i to to napie ne valja, jer mrzi da pie,
221
jer ga nije ni trebalo terati. A Lazaru kao da ni do ega nije stalo, kao da mu je
sve ovo samo nekakva terapija. Kako s majmunima ita praviti? Jo smo u
Mombasi, kreemo ka Tanzaniji. Mejl kao od bede.
Ti si jedinac?
Da kaem.
Vidin ja Lovre se nasmei. Mrmlja tu sebi kai nika baba, samo se
izgubi kai da ne postoji svit. Kai onij tvoj junak... Kako se zva? Oni to je
naa svemirce u Africi, to ivi u kui od svoje glave?
Kikiriki?
Ee. Crta si ga u ditinjstvu. I sad te gledan, i mislin, to je to isto dite, ni se
nita promeni. I matatui u Najrobiju, i Ruanda, i Kongo, ti cili va blog, va
projekt... to je tebi kai onaj strip, ne? Kai tvoja mala enciklopedija on zamu-
-1.9309, 30.0606

ri, ja se zagledam u prozor. to si uope crta tega Kikirikija? Ti si ufakat

niku curicu?
Ne znam kaem. Kasno sam progovorio. Tek u etvrtoj... Mislim da
sam tako i poeo da crtam. Navrljam lubenicu i dobijem da jedem.
Da li je u Atlasu ivotinja bilo majmuna? Seam se samo papagaja, mirisa
knjikog lepka, seam se kako sam gnjurao nos u razlistak, pohlepno, i svaku
 knjigu mogao da poznam po mirisu. Atlas, to je bila uad, barut, jedrenjaci sa
junih mora, gusari, paladini i trubaduri. Ako ita vredi, mislio sam tada, vre-
di otii u tu dunglu, sa sveskom, i nacrtati tog papagaja.
Iezli su i sela i ljudi. Samo planine, velike i guste, prekrivene vlanom,
uuravom modrozelenom, obrasle lijanama i metar-dugim liem. Kronje
kao da diu i pulsiraju.
ofer nas ostavi na uzanoj goleti. Sa puta siemo u tunel od iblja, kaplji i
paukovih mrea.
etrdeset dolara kae uvar.
ta?
Ulaz u dunglu.
Ulaz u dunglu?!
Morate imati vodia. Provee vas jednom od pet staza po vaem izboru.
Imamo kratke, lagane staze za porodice sa decom i one u slabijoj kondiciji;
srednje staze za iskusnije...
Hvala, ne treba. Sami emo.
To je zabranjeno.
Pokunjeno se vratimo na drum. Oblaci se guvaju i guste. Bauljamo du
222
puta, smrknuti, ukoenih koraka. Pomislim na Dumhura, slike oaze iz
njegove sarajevske berbernice: eik, urme, litografisana arena laa. Kasnije
je video pravu oazu, groblje benzinske buradi. Putujem po svijetu nosei za-
blude i naivne slike iz djetinjstva.
Sluaj kaem aj se mi ipak uvuemo.
Mogu nas apat, stari.
Nema anse. Dungla je to, bemumater. Nije luna-park.
Poemo niz majmunsku stazu, hvatajui se za klizavo korenje. Ka obzorju,
kroz kronje i maglu, naziru se jezero Kivu, granica Ruande i Konga, niska
tamnih kongoanskih vulkana. Iz najvieg se vije tanak stub dima, gust poput...
Kuda? iz grmlja iskoi uniforma s pukom preko ramena.
Mi... nismo...
Molim vas, poite za mnom.
Vratimo se do brvnare, do ulaza, i platimo etrdeset dolara. Pitam za slo-
nove. Nema, kau, poslednji je ubijen devedesetih. Zar ga nisu doneli he-
likopterom? uvari prsnu u smeh, Lovre me smrknuto pogleda. Potom nas
provedu najkraom stazom.
Sa vae desne strane uvar pria na francuskom vide se kino nebo i
endemsko bilje, plantes endmiques. Sa leve, u kronjama, ukoliko ste srene
ruke, mogu se uoiti okrugla gnezda impanzi. Oko nas ivi trinaest vrsta
primata, trideset dve vrste amfibija, trideset devet vrsta reptila i hiljadu pede-
set tri vrste biljaka. Otkada je park zvanino osnovan, dve hiljade etvrte,
nacionalna agencija ulae...
Mani to, majstore kaem. Ima li papagaja?
Ne.

4U

Palac i prazan drum; nema autobusa za nazad. Zagrmi jednom, pa jo dva-

put, spojeno, i grune pljusak.
Nismo ovo ba najbolje isplanirali setim se Lazara i pokrijem se dukse-
ricom.
Reka san ti, stari. Al ti ne voli sluat.
Nakon to smo ve pokisli do koe, stane beli kamionet. Krupan voza u
maskirnom odelu, do njega namrteni bradonja, nazad dvojica nabildovanih
223
mladia. Tiskamo se na zadnjem seditu.
Razgovaraju na jeziku kinjaruanda, kao da nismo tu. Maskirni tera egu,
ostali se smeju. Dungla se tanji, poinju sela, bradonja podigne ruku i zape-
va. Kia dobuje po zadnjem staklu, asinhron ritam, dugi vokali, udne sinkope
i poskoci u glasu: namigujua, skoro vesela melanholija.
Maskirni neto proguna, i re na re, mrmor na mrmor, povik na povik
pone jetka svaa. Lovre i ja se pretvaramo da gledamo kroz prozor. ta ima
tamo? Dva plemena, oba ista. Njih etvorica se deru, mau, udaraju o sedite,
aka proe tik pored Lovrinog uveta. Nita ni nee da razume.
Bradonja dohvati maskirnog za rame. Ovaj se izvije, zatrubi, skrene s puta
i zakoi. Maskirni se okrene i pogleda nas ravno u oi.
Znate zato se svaamo?
N... ne.
Ovaj ovde, ovaj maskirni pokae na bradonju tvrdi da se Gospod Bog
sastoji iz Gospoda Boga i Isusa Hrista i Svetoga duha! Da je Gospod Bog tri
odjednom! Pa kako moe biti tri odjednom, u pizdu lepu materinu?! Gospod
Bog je jedan! Jedan! Najsvetiji i najvei! Je l tako? Tako je. Kako moe Isus
da bude i boji sin i Bog istovremeno?! Ajde sad reci lepo, kako ja to u isto
 vreme mogu da budem i ja i moj ale?!
Maskirni nastavi na kinjaruandi, bradonja mu sve vreme upada u re.
Lovre i ja se pogledamo, zenicama, ne okreui glave. Nije ga preobratila
potpuno suluda logika trojstva, pisao je Aebe o prvim susretima crnaca i
belaca. Nju nije razumeo. Osvojila ga je poezija nove religije, neto to je
osetio u samoj sri svoga bia.
Kamionet nastavi ka Kigaliju i svaa mine kao i oluja. Lovre uti. Pred
katolikim samostanom eka Zi. Grli nas, stee, mn, jeste videli! Ruanda
najlepa zemlja u Africi! Na asketski belim zidovima vise, poput komaraca,
mali crni krstovi.
I on rairi ruke veliki slon, a?
Nismo ga videli... Bio je u drugom delu ume.
uvaju ga! Ozbiljna drava! osmeh od uva do uva. Ala emo se pro-
vedemo, mn! Ima da vas vodim svuda, da vam pokaem fabriku peuraka!
Fabriku peuraka?
Aa. To dri moja tetka. Sve e da vidite! Samo nemoj da su vas prevari-
li da odete u onaj Muzej genocida! Sranje za strance, nema nita da se vidi.

224

5U

Muzej genocida je beliasta, neupadljiva zgrada u senci palmi. etamo po

platou, pored fontane, kroz nasmejanu decu, strance, devojke u uskim majica-
ma politikih partija, kroz delegacije u skupim odelima. Na jednoj majici je
Pol Kagame, predsednik Ruande, nekadanji komandant gerile Tutsa. Otre
oi i lenonke, zeji sekutii, ukoene usne i picast nos.
-2.4785, 29.2001

Hodnici miriu na ananas i prainu. Dva plemena. Tiinu prekida bat kora-
ka, sudari mermera i potpetica, kaalj, zujanje muva. Kako je poelo? Plave
trake svetlosti reu vitra, jedini prozor u zgradi, i dijagonalno padaju na fo-
tografije, iseke iz novina, ispovesti preivelih, propagandne tekstove.

Deset zapovesti Hutua:

1. Svaki Hutu treba da zna da Tutsijka radi samo u interesu svoje etnike
grupe. Sledstveno, svaki Hutu koji se oeni Tutsijkom, sprijatelji se sa njom ili
je zaposli smatrae se izdajnikom.
 2. Svaki Hutu treba da zna da su erke Hutua bolje ene, supruge i majke.
Zar nisu prelepe, dobre sekretarice i potenije od drugih?
3. Hutujke, budite oprezne. Prizovite pameti svoje mueve, brau i sinove.
4. Svaki Hutu treba da zna da je svaki Tuts prevarant. Sledstveno, svaki
Hutu koji sarauje sa Tutsom, uloi u njegovo preduzee ili mu pozajmi novac
smatrae se izdajnikom.
5. Sve strateke pozicije, politike, administrativne, ekonomske, vojne i
bezbednosne, moraju zauzimati iskljuivo Hutui.
6. U kolama veinu uenika, studenata i predavaa moraju initi Hutui.
7. U Armiji Ruande mogu biti iskljuivo Hutui. Zar nas nije tome nauilo
ratno iskustvo? Nijedan vojnik ili oficir ne sme oeniti Tutsijku.
8. Hutui moraju prestati da imaju milosti prema Tutsima.
9. Hutui moraju biti solidarni sa svojim narodom, Hutuima. Moraju trai-
ti saveznike, protivreiti propagandi Tutsa, moraju biti vrsti i odluni u borbi
protiv zajednikog neprijatelja, Tutsa.
10. Svaki Hutu mora da naui nacionalnu istoriju i iri ideologiju Hutua.
Sledstveno, svaki Hutu koji spreava svog brata Hutua da iri ideologiju
Hutua smatrae se izdajnikom.
225

Spiralni hodnici muzeja penju se i suavaju. Prostorije od lobanja, ele-

sobe. Nekoliko maeta, od pola miliona komada uvezenih iz Kine. Majica sa
natpisom Volim Kanadu, deji aravi sa Supermenom u raznim pozama: Su-
permen leti kroz svemir; Supermen stee bicepse; Supermen isputa zrake iz
pesnica: Zapp!
Na poslednjem spratu, mape sveta: Jermenija, Auvic, Kamboda. Da se
ne ponovi. Hodnik zavija poput koljke, poput pueve kue, sve dok samoga
sebe ne sustigne u sreditu. Stanem. Lovre se ukipi. Na poslednjoj mapi, od
istarskog do erdapskog nosa, poput Bunjonjijevih fleka, mre se i razlivaju
strelice, frontovi, granice i oblasti, izohipse i logori, kompasi, legende, iksevi
i oksevi, kote, azimuti, fotografije, savakana istorija i paualne cifre. Ju-
goslovenski Rorah.
Vidi mu njokalicu pokaem na fotografiju Karadia.
Ba! Kakva unka, njuketina. Reci, stari... je li Hutu oli Tuts?
Ostatak dana provodimo u sobi. utimo, slaemo majice, razvrstavamo
arape po kartonskim kesama. Popravljamo punja za mobilni. Zaivamo
pantalone. Brijemo se i tuiramo na smenu. Veeramo apati i jaja. utimo.
 Sa zida nas gleda crni etvoronogi kri.
Stari Lovre presee tiinu. Ja sutra moran partit. Drito Tanzanija,
Najrobi, Be, Zagreb. to si odlui?
Slegnem ramenima.
Znan ja. Odlui si ostat. I lipo. Samo bi ti jedno eli re. Provaj se smirit,
razmislit. Pogledat malo kolo sebe. Vidi to bi eli i zato si ode doa. Hodi se
na sa svojon klapon.
Legnem na lea i zamurim. 1991. Mama i tata se vraaju iz Trsta i donose
mi, za polazak u kolu, krpenog Damba, plavog. Moja generacija prva, ume-
sto crvenih, nosi ute marame. Jesen, lipe ute, uniforme dolaze sa spiskovi-
ma, mama otvara vrata. utim i oslukujem. Nije tu. Kad se vraa? Otkud
znam, znate kakvi su muziari. Steem Damba. Tata se krije u vonjaku.
Lovre se ve zavukao pod mreu i zatvorio cibzar: zzzt. I bilo mi lipo, stari,
a bilo mi al. Nisan ga vidi nikad vie. Grubo je vrime bilo, prialo se da su
ga... Ako je imao deset godina kad mu je tata otiao, to je mogla biti devedeset
prva, druga, moda je... Da pitam?
Lovre pitam mogu da ugasim svetlo?
Ee.
226
Laku no.
No, stari.

6U

Ispisujemo se iz samostana. Lovre danas odlazi, a za mene vie nema kreve-

ta. Moraju da smeste, kau, grupu vanih hodoasnika iz Francuske. Jutro puni
internet-kafe, raunar po raunar. Lovre prouava odakle se polazi za tanza-
nijsku granicu. Blog se polako otvara. Marko je objavio lanak iz Najrobija.
Bokte!
Ee? Lovre se okrene. to je?
Markov Najrobi zastanem. Bemumater kako je napisao...
Marko? Nije mi se inilo da voli pisat
ta mu se sve desilo tamo, a utao je...
Nije on kai ti, stari. Ne zna on udrit parlatinu.
Sve do zalaska sunca sastavljam prie iz Najrobija. Net-kafe se ispraznio,
Lovre je odavno otiao, potapao me po ramenu, javi se digod. Dok razmi-
ljam gde u noas spavati, stie mi poruka sa putnike mree. Anonsijata, jo
jedan profil bez slike; samo kratak opis na francuskom i adresa.
Stala je kia. Trotoari su vlani, klizavi, noni, sa ivinjacima u mahovini.
Eto, jo i bolje piemo kada se razdvojimo, kada je svako u svon svitu. I njih
dvojica e se razii. Niko od nas nije za drutvo, nikada nije ni bio. Mala ma-
tura, 1999, tek se zavrilo bombardovanje, bend svira, parovi pleu, dekii se
koopere, devojice skau na sto, postavljen u svadbarsko , a ja sedim sam,
sa strane, ne umem da igram, uz to sam i debeo, nosim zelene pantalone i
nekoliko zelenih pramenova u kosi, koje sam obojio u alosnom pokuaju da
privuem panju. Muzika prestane. Voditelj programa, Vanja Buli, prozove
razredne stareine, psihologa, pedagoga, direktora i aka generacije. Stupim
pred Bulia, preplaen, on mi prui Vujakliju, za nagradu, pogleda me ispod
obrva, iskrivi desni kraj usana i onako mekerski, da svi uju, pita: ima devoj-
ku, a? Da uite zajedno? Salom se prolomi smeh. Zgrabim knjiurinu i po-
begnem. Satima etam po avalskom mraku, sam, ekajui da se urka zavri i
sve nas odvezu nazad u Pan...
Bam!
Padnem na kolena. Preko lica ikne krv.
227
Nada mnom, kroz pomrinu Kigalija, die se trouglasti saobraajni znak.
Opipam nos. Tu je. Ustanem, maramicom upijem krv. Vlaan vazduh ee
poderotinu. Nastavim ka adresi sa cedulje. Ulice su puste. Kuda sad? Na au-
tobuskoj stanici stoji devojka. Priem, zaustim. Ona vrisne i pobegne niz
drum.

7U

Mon dieu! Anonsijata poe ka mom licu. Jadnie... ekaj... donesem

alkohol.
Bakica u umazanoj kecelji, okrugla kao bundeva. Otkud ona na putnikom
sajtu? Za stolom sede ker, dva sina i nekoliko unuadi. Soba je mala, sirotinj-
ska, sa nekoliko mravih stolica i siunim televizorom. Anonsijata mi upija
krv sa posekotine i, meajui francuski i kinjaruandu, kobajagi me grdi. Ne
razumem ni re. Blentavo joj se osmehnem. Ona me zagrli svojim kratkim
rukama. Glavnina naih razgovora odvijae se tako: uz pomo gestikulacije,
trapavih osmeha, kikota, zagrljaja, mumlanja kroz nos.
 Survam se preko trpezarijskog kaua. Sa TV-a bruji reportaa: jo jedna
erupcija kongoanskog vulkana Njiragongo. Lava je stigla do Gome, grada na
granici sa Ruandom.
Dok padam u san, crtam u glavi tu granicu, vrla i potoke lave, stojim pred
crvenilom, padam u njega, kai da te niki ludi vitar goni. Ali lava ne boli, nije
vrela, samo menja oblik stvari, kao da smo od gline i predeo i ja, od ive zem-
lje. Hiljade noseva propupi oko mene, iz mene, noseva raznih ljudi, moje
majke, oca, Zija, Abasa Haruna, Marka, Hakima, Lazara, noseva ivih, kuka-
stih, baburastih, peurkastih, sitnih bubuljica magme koje se svako malo
raspuknu i limfa se prolije na belenicu. Na ungle i Kongo i sve te nike dije
fantazije.
Budi me helikopter. Zora. Anonsijatin unuk mi zavlai igraku u uho i
brunda, uvre propeler, vrvrrr! Vrm!
Upalim televizor i pronaem crtani film. Klinci se smire. areni ikica
skakue po ciglama, mostovima, oblacima, kornjainim oklopima kao Su-
per Mario. Ide pesmica: If you dont pray, pray, pray you shrink, shrink,
shrink! Ako se ne moli, ne moli, ne moli onda se smanji, smanji, sma-
nji! Mario se odjednom svu! skvri u patuljka. Onda udari glavom o ci-
228
glu, iz koje, umesto arobne peurke za rast, iskoi knjiica sa belim krstom.
Ali ako se moli, moli, moli onda raste, raste, raste! But if you pray,
pray, pray you grow, grow, grow! Mario proguta Sveto pismo, i hophop!
udvostrui se.
Devojica i deak bezazleno tapu po taktu. Zgranuto ugasim televizor i
odem u kupatilo. Ogledalo me prepadne. Od podonjaka do usana, preko de-
snog obraza i celog nosa, stvrdnula se ogromna plavocrvena krasta.

8U

Pokuavam da izbijem na glavnu ulicu. Provlaim se kroz prolaze, obode

dvorita, rupe u zidovima, razlokane kanale za kiu. Kako sam sino uopte
uspeo da pronaem Anonsijatinu kuicu? U siromanim kvartovima poput
ovoga, prosutim po strmijim padinama Kigalija, ne postoje ulice; uderice su
stopljene u gusto podurbano sae, u lavirint senki i naboja.
U, bre Zi se poee po dredovima. Ko te rokno, mn?
Putokaz.
 Mo mi kae, mn. Nai smo.
Majke mi. Naleteo sam na saobraajni znak.
Idemo u tetkinu fabriku peuraka. Zi se gega i premeta s noge na nogu,
kao medved Balu. Na vrhu brda, na trgu Razvoj, prolazimo pored zastraujue
bele graevine, nove amerike ambasade. U podnoju su ogromne bare, du-
boke, umovarene od svakodnevnih kia. Mladii u pecarokim izmama ga-
caju po vodi, dovikuju, da mi paru, pree baru! Zi se izuje i zasue nogavice,
mn, kakve pare, ja u te prenesem! Digne me na krkae i spusti sa druge
strane.
Tvornica gljiva nalazi se na ivici grada i ume. Zi se ljubi sa radnicima, kao
gazda koji ni ne kapira da je gazda. Vode me kroz magacine pune dakova,
trunja, kutija, kroz sobe dozidane navrat-nanos, tmaste aleje, razlistane am-
pinjone. Ue me kako se raaju peurke: spora, beliasta glib, bubuljica,
odrasla gljiva. Ovakve e fabrike, kae Zi, podii Ruandu.
Da ti ja kaem neto, man on sedne na kamen. Ne sme tako da ulee
u fajt. I ja sam to radio nekad. Nije dobro.
Ali...
Ako ode u Kongo, sav e biti takav. U tim kras... kako se zovu?
229
Krastama?
E, to. U tome e biti.
uo sam sino da je tamo eruptirao vulkan.
Pa naravno, mn, kad je tamo sranje teko. Reko sam ti ve, mn. a me
stalno pita? Nemoj tamo da ide, mani ta sranja, aj me malo sluaj, mn.
Sutra u ti donesem utia glas malo gande. Sve e da te proe.
Neka. Ne puim.
Ooo! To t ne valja, mn! M-m. Nije zdravo. Bob Marli je stalno duvao.
To je jo Hajle Selasije reko, da mora da duva, i ja to potujem. Ako se ne
naduvam, ne mogu da praim ivotinje, repujem, ne mogu nita.
Te figurice, Zi, to pravi zbog... Uspe da zaradi neto?
Ma oku zaradim. To ja onako... Iz zajebancije. Tetka me izdrava. Jebi-
ga, mn. Tetka mi jedina ostala.
Sunce zae za list banane. Zamiriu peurke, ozon, svea crnica, francuska
bu. Crtani film udesna uma, tri jea, slikar zarobljen u peini, i onaj halu-
cinantni ples zlih peuraka, fantazija za fantazijom; cela ova mirna zemlja, i
ovo putovanje, i ova ikrabana belenica. Kao da mi je celo detinjstvo, pa evo
i mladost, prolo u fantaziji, u zatienom svetu izmiljenih stripova i papaga-
 ja, atlasa i treberskih ambicija, u kom, sem mene, nikada i nije bilo nieg.
Samo muzejske maete deluju pravo, ivo, vrsto, kao Markova pria iz Naj-
robija. Ako dua ti klizi u bezdan crn pevaju peurke iz udesne ume u
mrak i blato na dnu, raduj se, jer od vlage te, ve si zelen i najeen. A to znai
da ve osjea, snagu gljive i status njen.
ta si se tu skenjo, mn? Zi me tapne po leima. Tek smo poeli da
se zajebavamo! Veeras te vodim u jedan fensi restoran, na aukciju slika
zubi mu se zacakle. A sutra, mn, sutra doe na roendan moje sestre od
tetke! Sve e klinke da polude za tobom!
Je l da?
Dabome. Zato to si belac. A jo si ranjen tako. Znai da nisi jajara.

9U

Otmeni restoran smeten je pored hotela Des Mille Collines. Sastoji se od

dve sale; u prvoj su diplomate, direktori stranih preduzea, domai politiari,
sakoi, pripijene haljine, kone sofe, uigrani osmesi, duge ae za ampanjac,
230
devojice u purpurnim suknjicama od tila. U drugoj su ulja na platnu, pasteli,
akvareli, grafike. Pored tafelaja, u raznobojnoj koulji, nalik na pospanog
kameleona, sedi onii tip buljavih oiju i okruglog nosa.
Uroe Zi se nakloni ovo je Ving, najvei slikar u Ruandi. Ving, ovo
je Uro, moj najbolji ortak.
ao mi je samo kae Ving to je povod ovakav...
Kakav?
Niste uli? Na Haitiju se desio straan zemljotres. Trista hiljada mrtvih...
Ceo svet pomae, pa i Ruanda. Aukcija je humanitarna: pare od slika idu u
Port o Prens.
Muva stane na enski akt. Penje se uz butinu, krui oko pupka, koraa
preko grudi i plave kose koja poliva golo rame. Devojka ima crne oi i up-
laen pogled. Tamna ogrlica stee joj vrat poput povoca.
Pusti ti Zija odmahne Ving nisam ja nikakav slikar. Samo eto, neto
me krenulo. Kupuju me belci! Zna kad bi me nai kupovali, sve i da imaju
para?
Vidi, mn, jo je skroman! Zi ga zagrli, obmotavi ga rukama. Jedan
Zi, pomislim, etiri Vinga.
 Slika pitam samo zbog para?
Kako to misli? Od neega mora da se ivi.
Oduvek si od toga iveo?
Ma kakvi. Bio sam automehaniar. Poeo da slikam tek u tridesetim.
Zato?
Posle rata, belci poeli da dolaze i viu, alo, gde je kultura Ruande?
Kako da im kae da to ne postoji? Ving se nasmeje. Bolje da napravi i
uzme pare. Najbolje su apstrakcije: par poteza i lova u dep.
Idem od slike do slike. Dosadno, kiasto, zgomilano, umetnost poze, umet-
nost podraavanja saaljenja, potezi etkicom kao daj pare. Gde su ovde
Semovi crtei, gde su oni murali na kuama iz Nubije, koje nikada nismo
pronali? Artisti. Mo mislit! To su ti take face da se od nji pui cili grad!
Haiti se raspada, neki izmiljeni Haiti sa kraja sveta, a bogatai Ruande, ganu-
ti i prefinjeni, saoseaju: Slika ide gospodinu Dejkobsonu! Vaa donacija
puno e pomoi nastradalima.
Zaustavi me veliko platno u uglu. Duboka, razdirua plava. Oblaci plave
uvlae se u prozore kua, u lica prolaznika, u njihovu odeu i organe. Tek
ponegde, crvene fleke: fasade, haljine i dojke. Ostrva strasti i okean straha.
231
ija je ona plava? pitam.
Fabijanova kae Ving.
Je l on ovde? Mogu da ga upoznam?
Sad u ga dovesti. Samo, molim te da pazi. Fabijan ima osamnaest godina.
Zato?
Samo upamti.
Ving dovue krljavog dekia. est, moda sedam godina? Trup mu je
neprijatno irok, ruke due nego u deteta. Njegovo lice, iako deako, izbora-
no je, oronulo, namueno. Stoji u dovratku kao cirkusko udo, kao neuspela
vradbina. Kao mali vanzemaljac.
Bolest Ving prie i apne mi, ostavivi Fabijana na vratima. Odavno
se protee kroz njegovu porodicu.
Ja sam uo kae Zi da mu je ale Pigmej. Ima ih ovde, kriju se po
umama.
Ne lupaj mune ga Ving. To je bolest, nije rasa.
Stanem pred Fabijana. On me pogleda plaljivo, kao mala ivotinja veliku.
Zato plava? pitam.
Plava je velika.
 10 U

Parking tetkine vile, fasadna cigla, ardinjere, dva dipa u garai i gipsana
figura u vrtu. Po dvoritu, poput batenskih patuljaka, jurca deurlija sa pi-
castim roendanskim kapama. Povrh kue naziru se beli tornjevi amerike
ambasade.
Zi me grli, stee, mn, mn, sav raspasan i crvenih oiju. Kuna pomoni-
ca opomene me da se izujem. Zidovi trpezarije stakle se od aa, porcelana,
noeva, bezbrojnih servisa za ruavanje. Sa televizora bui utakmica, Afriki
kup nacija. U foteljama od filca sede tetka, tea i njihovi odrasli sinovi, lica
uska, kratkih, travih noseva. Tetka, ena drusna i doterana, stegne mi aku,
premeri me pogledom, kao da sabira bodove i odreuje cenu. U balkonskim
vratima uoim svoje podbulo lice i krastu.
Zi uti u uglu sobe, neuredan, duplo vei od svih. Tetka vikne na njega,
uperivi prst ka kuhinji. On nam posluno donese bananino vino: slatkasto,
lepljivo kao sirup. Na zidu je okaena izlizana gitara, a odmah uz nju, crnim
paspartuom uokvirena, fotografija tek venanog para. Ona lepa, nalik na tetku
jagodice, nos a oi Zijeve, dremljive i odsutne. On glavat, pleat, irokih
232
nozdrva. Stavi mu dredove i Zi.
Zna zato je Ruanda udo? kae Patrik, Zijev brat od tetke. Zato to
nam je predsednik tri odjednom on nabroji prstima dobar, pametan, jak.
Pazi ta ti kaem: odavde e da krene. Ruanda je seme iz kog e se roditi nova,
bogata Afrika.
Kroz balkonska vrata, u daljini, vidi se usijani centar grada obrastao
kranovima i skelama. Preko padine prua se sirotinjska mahala nalik na Anon-
sijatinu, jednom ulicom odvojena od boljih kua. A odmah pored, jo jedna
vila, jo vea i raskonija od tetkine. Sklopljene alukatre i katanac na kapiji.
iji je pitam ovaj dvorac?
Onaj susedni? Patrik se namrgodi. Nekog ratnog zloinca. Taj je
odavno pobegao u Kongo. Moni generali Hutua... il su tamo, ili kopaju zem-
lju. Zato je predsednik poslao vojsku. I sad kau, mi smo krivi za rat u Kongu!
Da l si nekada bio tamo?
Nisam lud.
iparice me kriom zagledaju, rumene od kikota. Prie mi jedna, izda kako
me ona druga voli, pa cikne i mugne, a onda prie druga i izda prvu. Obe me
teraju da im obeam da u ih oeniti kad porastu. Tetka iznese tortu sa esnaest
sveica i ljiljanima od pricanog laga. Happy birthday to you, ugire umunsi
mwiza wivuko ryawe. Dva jezika, ista melodija.
E, man Zi me cimne aj iza garae, da ti pokaem zidi.
Zvezde su ve potakale nebo. Sedimo na ciglama, trnje se preplie oko
nas. Iz daljine dopire roendanska jeka. Zijevo lice dimi se od marihuane.
Mooora, man gurne mi doint u aku jedan dim. Nemoj si sisa!
Reci mi povuem, zgusne se u pluima ti svira onu gitaru?
M-m. aletova.
I moj ale je muziar zakaljem se. Harmonika.
Stvarno, mn?
Svira na proslavama i po kafanama. Smilja stihove na licu mesta. Tako
me je i othranio, od improvizacije. Trebalo je da bude mainski inenjer, al
eto...
Priam Ziju o banatskim slavama, nekim davnim obiajima, fiocima i
fajermaorima. Prevodim mu nekoliko bearaca, sastavljam deseterce na en-
gleskom. Zi se smeje, udara akom o koleno. Gomilice pepela dave se u blatu.
Pa tvoj ale baca rime, mn! Tvoj ale je hoper! MC! on pesnicom
prodara moju kosu. Jebote, mn, pa mi smo isti! Jedino to ti nisi meanac.
233
I to ti ale iv, je l da?
Da...
ekaj tu, mn. Sa u ti donesem neto!
1994. Stojimo u parkiu iza kole. Sedmak doneo kutiju cigareta, tera nas
da probamo. Je l vam matori bio na frontu? Nije izdo, a? Moj je bio, kae
prvi. I moj, isprsi se drugi, upucao je trojicu. A tvoj, Urke? Zagrcnem se od
stida. Tata sedi u vonjaku. Naravno. Bio je.
Mn! ta s se smorio? Ni te valjda tako uradilo? Zi sedne na zidi i
prui mi figuru od drveta. Evo, poklon za tebe.

Hvala. Ti si pravio?
Aa. I tu ima pria, mn. Ovaj mali je Ruanda, ti i ja, a ovaj veliki je Da.
Bog?
Ne Bog, mn. Da. Bog je kad ide u crkvu, moli se i sva ta tetkina
sranja. Da je kad se naduva i boli te oka.
 Stisnem figuricu: roava, kriva, sa dugom surlom. Zauje se dernjava.
Alir je pobedio Obalu Slonovae sa dva gola u devedesetom.
Jebiga Zi cokne jezikom trebalo je da pobede Slonovi. Slonovi su
tako do jaja on se zablene u svoje ake. Jedino ta jedna stvar, kao, zlopam-
tila, svega se seaju... To nije dobro. M-m. Treba da zaboravi. Sve. A slo-
novi... Zar to nije tuno, mn?

11 U

Mzungu, zna ono za noseve Hutua i Tutsa? pita me Zijev poznanik,

bubnjar. isto sranje!
Sedimo u umetnikom centru Ivuka, ponovno roenje. Dvorite je krcato
skulpturama, slikama, dreavim keramikim ploicama i praznim flaama od
piva. Vee umiruje boje i drai komarce. Nad ulazom pie: Umetnost menja
ivote. Ispod je zalepljen lanak iz asopisa Utne: Centar Ivuka organizuje
nedeljne radionice crtanja i plesa. Kada ljudi stvaraju, kada igraju, oni su
jedno. Preko svega toga neko je navrljao kurac.
234
Nemaju pojma nastavi bubnjar. Ne razlikuju se nosevi, nego guze!
Nae, ribe, Hutujke, one su ti... on akama iscrta oblik

a Tutsijke

Tutsijsko dupe i hutujsko dupe nebo i zemlja. Ako e da muva u Ru-

andi, mzungu, smuvaj Tutsijku!
Podalje stoje Zi i Ving, razni umetnici, stranci i hipsteri, boemi i propalice.
Artisti. Bandane preko iki, minue od zihernadli. irokane, alke u nosevi-
ma. Perle oko lepih, golih, kaljavih glenjeva. Taj falsi svit.
Istona Evropa? prie mi pripita belkinja. Rekla bih po govoru.
Oi sure, grozniave. Kasne tridesete. Telo mravo i miiavo, glas dubok.
Nazalni ameriki alt.
Iz... Srbije.
Stvarno? Moj pradeda je bio Srbin! Oko Prvog rata je emigrirao u Kali-
forniju.
Zna jezik? osmehnem se.
Ma kakvi. Nije ga znao ni moj deda, njegov sin. Pradeda je bio gortak,
lutalica. Nita mi nije ostalo od njega, osim ovog bizarnog prezimena koje
niko ne ume da izgovori: Cuckovich. Je l to Kukovi? Reci mi samo da nije
Cockovich. Tako su me zezali u koli.
ukovi kaem.
-ta?
Otkinem list belenice i napiem: ukovi. Ona paljivo pre-
savije cedulju, sakrije je u pregradu novanika. Pritisne tipku na mobilnom i
stavi ga pred moje lice.
Ponovi naredi mi.
ta? Prezime?
Da, hou da snimim! Ovo je prvi put da ujem.
Kimberli se nasloni na zid pored mene. U Kigaliju je, kae, ve godinu i
235
kusur. Radi za nevladinu, predaje programiranje na faksu, pravi baze podata-
ka za zdravstvo, u slobodno vreme trenira boks. Odrasla je u podurbanom
limbu Kalifornije: getoi, racije, beton bez trotoara. Bila je najbolji ak, sti-
pendista, Berklijev diplomac.
Volela sam fantastiku, FRP, lego robote, hakatone, takmienja iz mate-
matike.
Isto! nasmejem se. U srednjoj sam se loio na epsku fantastiku.
Izmiljao sam avanture i crtao mape.
treberina, a? ona se blago zatetura, a onda se, prepoznavi slabost,
brzo ispravi. Kasnije se zabaguje, jebiga. Shvati da te kole ne ue da
misli i osea, nego da se trka. Shvati da ne zna ko si, da ne pripada ni
Kaliforniji, ni Americi, ni univerzitetu ni ulici. Nigde. Razume o emu go-
vorim? Kimberli me pogleda. Pazi lujke, jo te pitam! Dabome da ra-
zume. U Africi si i ima tu jezivu masnicu!
Dok pria, prevre telefon po rukama. Radila je, kae, u Kostariki, u Ekva-
doru, smucala se po Amerikama, dogodine je moda prebace u Kambodu.
Kroz njene plave pramenove, u oku dvorita, ugledam Zija, naduvanog, uro-
njenog u veliki neuramljeni gva. Nita gore, stari, nego elit diventat artist.
236
 Zato Ruanda? pitam.
Doe dan kad ti se smui Tolkin nasmeje se. Shvati da ti vilovnjaci,
patuljci, poluani nemaju veze sa stvarnim ivotom. Pone da putuje, da
istrauje kao manijak. Seti se straha od crnakih getoa, zatvaranja u svoju
sobu, i bude te blam, i poeli... ona ispije pivo do kraja i dohvati novu li-
menku. Afrika saima. Karikira svet. Sve to na ovom svetu ne valja, ovde
ne valja na n-ti stepen.
Meni se uinilo kaem da je Ruanda najsreenija zemlja od svih koje
sam video na ovom putovanju.
Ljudi nemaju pojma Kim se primakne. Misle da se rat u Ruandi za-
vrio. To je halucinacija. Nikada se nije zavrio, samo se preselio. Posle geno-
cida, predsednik Kagame nastavio je da lovi hutujske koljae po istonom
Kongu. To je pokrenulo lavinu, erupciju. Veliki afriki rat, najvei rat posle
Drugog svetskog. U jednom trenutku je Ruanda hobit od drave instalira-
la svog predsednika u Kongu, velikom kao cela zapadna Evropa! Ni danas
nije gotovo, samo se pritajilo. Preko pet miliona mrtvih i jo koliko izbeglica.
A tebi, kako je ovde? Da li uspeva da...
Ne pogled se grubo spusti na pod. Usamljena sam kao bilo gde. Kao
237
da sam na drugoj planeti. Ali ne zbog Ruande. I kod kue je bilo tako. Veiti
vanzemaljac.
Vanzemaljac se zove Kido. Kikiriki i on postaju prijatelji, zajedno jau
slonove, zajedno lete po savani, zajedno prave robotsku hvataljku za hvatanje
lopova i njome pobeuju bandu Zlickih. Slonovi govore truuu, to je sve to
umeju da kau. Truuu znai i Hvala i Upomo i Doite i Hahaha i Dinamit.
Mama i tata listaju paljivo, itaju tablu po tablu, smekaju se, i sve si to
izmislio sam?
Kimberli... razmiljam da odem u Kongo. Hoe sa mnom?
Hou.
 Karta noseva

238
XI 239
240
 2128. januar

1L

Budi se! Marko me prodrmusa. Granica.

Prelaz Holili, Tanzanija. Zastava beivotno visi, izanala, bleda od sunca:
zeleni i plavi trougao, izmeu crna. Uhuru na umoda, sloboda i jedinstvo.
Vadimo pasoe. Jedna baka me zamoli da joj pridrim petla.
Zalepim elo za sedite. trafta kukuruznog polja, dungla, termitski za-
mak, trani krov, Uira, Moi, Boma Ngombe, Arua.
Kruni tok i nove zgrade, iza njih brda. Stojimo u senci sahat-kule: pri dnu
je metalna silueta Afrike, a na brojaniku, pod kazaljkama, logo koka-kole.
Nema Muhameda, pomislim, nema M...
Marko! Lazar! vikne kutrav momak irokih ramena. Donuanski
brii i drzak pogled. U pazusima havajske koulje ire se tamne mrlje znoja.
Godfri?
241
ima, ljudofi? kucnemo se pesnicama. Ja sam vam Godfri, a ova
rupaga ovde on namigne e, to vam je Arua! Ae kod mene, u vilu!
Je l daleko?
Jes! Al ima daladala!
ta je to?
Bus.
Godfri brblja i pokazuje kroz prozor, ali se, namiguje devojci koja sedi do
nas. Marko uti, stisnutih usana. Ispadamo u predgrau. Bujna tropska uma
penje se uz planinu, u sumrak. Straare proviruju iz lia.
Nije strogi centar, al kolko para... E, buraz, skontaj ovu! on neto
dobaci prodavaici voa, a ona mu pripreti prstom.
Pretrpan sobiak u dugoj, deljenoj kui. Butan-boca, kompjuter u delovima,
bicikl, hrpe odee, frizbi, krhotina ogledala zakaena za ekser. Boni zidovi od
lima zavravaju se pre tavanice, kao pregrade u firmama. Sa obe strane dopiru
razgovori, larma, miris kuvanja, angrljanje posua i kmeanje beba.
E pa, brao Godfri se teatralno nakloni dobro doli u moj dvorac!
Koliko ljudi ivi u ovoj kui?
Brate, ubi me ako znam. Al zato znam sve to ne treba. Znam kad tucaju
 i kad prde.
Sednemo na pod, u mrave i mrve. Kroz lomljavu, dok pravi mesta u dvor-
cu, Godfri pria o sebi. Dvadeset devet godina. Turistiki vodi za planine
Meru i Kilimandaro. Nema posla. Preselio se u sirotinjski kraj.
Moe se i bez kinte, brao, al nije u tome poenta. Fora je ta moe sa
kintom. Pre svega, stan sa kupatilom. Jebe ivot bez kupatila! Da dovedem
ovde neku cicu iz grada, oi bi mi iskopala. Onda, kola. Mali burazer oe da
ui, a nema prebijenog ilinga! A moda bi i ja upiso neki fakultet, ko zna? I
tree putovanja!
Nekoliko dejih glava proviri kroz vrata. Rairene oi, otvorena usta. Mla-
da ena doe i odvue ih.
Nije loa, a, brao? Ste vidli balone? Uska majca, otkopano dug-
mence... enska mora da bude seksi. Da se trudi, razume?
Naprskamo se autanom i legnemo na trokavi tepih, jedan do drugog. God-
fri ugasi svetlo. Kua se trese od hrkanja, tranja, lupnjave vratima, stenjanja,
plaa. Kroz san proleu ume i mravinjaci, Marko se okree, prevre, uka,
zato stalno uti? Dobro sam, sve je okej, iri se miris masale, vera i jalovina,
memla i lepak, samoobmana, mzungu.
242
Polusan crta stenu, tanku kao igla, kraj koje se sustiu okeani.

2L

Zastor prosejava jutro u bele takice. Zadignem mreu i tiho se izmigo-

ljim.
Pred kuom, koata ena pere ve u nizu korita. Umae ga u zeleno, trlja,
u plavo, trlja, u narandasto, cedi, kai na icu. Sednem na basamak. Ubediti
Marka da nastavi, ona gnjei rublje, da ne odustane, zateu se mokri crni
miii. Onda nagovoriti Uroa da se ponovo sastanemo. Stii do kraja konti-
nenta, do Iglenog rta, i dovriti blog.
Dobro jutro Marko se provue kroz vrata i sedne do mene.
Izgleda strano kaem. Jesi spavao?
Ne.
On podigne tapi i pone da ara po zemlji. Dve devojice prou pored
nas, u plavim suknjama i belim kouljama, nosei knjige na grudima. Zavire
nam u lica, nasmeju se, ubrzaju korak.
 Ono u Najrobiju kaem to si napisao. Zato nam nisi rekao?
Marko odmahne glavom i nastavi da ara tapiem. Neuredna brada, maji-
ca flekava i crna.
Sluaj, mora mi rei ta je. Da nisi bolestan?
Treba da razgovaramo kae.
O emu?
Hou da se vratim kui.
ena i dalje pere rublje, potapa, uvre. Po rukama joj se pletu miii i ile.
Izvini. Jebiga. Cedio sam se do krajnje granice... on proisti grlo. ta
e ti?
Ve se nie po ici. Zaklanja planinu i nebo, komad po komad.

3M

Lazar bez rei ustane i ode iz dvorita. Vidim ga minut kasnije, pogrblje-
nog, na zavijutku staze koja vodi u planinu. Iz kue se zauje muzika.

243
Lay, lady, lay,
Lay across my big brass bed.
Stay, lady, stay...

De s buraz, ima? Godfri gvirne kroz vrata, zevne i podrapa gola

prsa. De ti je ortak? a s obesio surlu?
Nita kaem. Voli Dilana?
Ma jok, nego mi poslala enska. Amerikanka.
Ima devojku u Americi?
Ma de! Bila ovde, vodio je na Kili... Poslala mi CD. Izgleda sam se po-
kazo Godfri namigne. Pie da e se vratiti. Ne do bog! Kad ti se ensko
jednom nakai...
On zapevui i vrati se unutra. Senka planine Meru polako ulazi u dvorite.
Kud ode onaj ludak? Nije me ni pogledao. Da li ga je uopte briga? Okej, ja
sam tu jer sam majmun, jer je lake zajebavati se po Africi, krstariti zabave
radi, nego diriniti, zavravati fakultet, biti kod kue i praviti ivot, ali zato
je on doao? Ljudi ga ne interesuju, osim ako e se uklopiti u neki njegov
ludaki cilj, koji samo on vidi i koji niemu ne slui. A moda ni toga nema.
 Moda je sve samo inat i opsesija.
Evo, buraz Godfri mi tutne u aku komad hleba sa patetom. Jedi, kad
ne kre creva oma je bolje. Ste se podapali neto?
Da kaem. Oko putovanja.
Ma daj, brate, a ste ko ene? Ortaci ste, dogovoriete se. a je pro-
blem?
Ja bih da se vratim kui.
o? eka te neka cica?
Ma nije to.
A ortak? Ostaje?
Ne znam.
Ma ostae kae Godfri s punim ustima pa ta t kaem. Provalio sam
ja njega. Taj sve radi sam, niko mu ne treba. Ima tu njuku, ko moj matori. o
mu je gore, to mu je bolje. Pusti ga i ne brigaj.
Jebiga kaem. Krenuli smo zajedno.
a bre, pa jeste u braku? E, glej onu on se povije napred i upilji u
devojku na stazi rasna, a? Barim je ve dve nedelje, al ne da! U obraz
moe, u usta moe, i ruku pod majcu, a kad uvati dole oma po api!
244
Neeemoj! Sad je dama, a brate s kim se sve vukla...
Internet-kafe. Kome prvo? Ireni, da je bila u pravu, vrati se podvijena
repa i jo se srami sam sebe. Nensi, da sam pisao o njima, da u moda lete-
ti preko Najrobija. Mojima, da ne moraju vie da brinu. Guraju se za komp-
juterom, u mojoj dejoj sobi, svaki dan proveravaju mejl, je li pisao Marko,
ale grubim prstima ubada tastaturu, godine bez posla, bez izgleda, plahovit i
gorak, keva samo uti i obara pogled. Treba da javim i Urou. Ovo je vano!
Nubijski art deko! Nedelju dana potucanja po Sahari, zbog ludaka i njegovih
arenih kua koje valjda i ne postoje. Srlja, smara, ljuti se, crta, ita, ui, trai,
hoe, a ta ja hou, ta su keva i ale hteli, uvek smo iveli tako, na minimu-
mu. Diplomiraj, nai posao, zato luta ko muva bez glave. Glupave nubijske
kue su nam spasile ivot. Ukucam adresu bloga, da vidim ima li komentara
na Najrobi. Stranica nee da se uita.
Godfri sprema veeru na butan-boci i brblja. Lazar sedi na podu.
Kad vi dobru cicu, buraz, nema da brine. Ako si beo, tvoja je. Ozbiljno
ti kaem. enske kidaju na belce. Iz ruke e da ti jedu! Evo, sad da ulovim
zlatnu ribicu, samo bi jednu elju imo: da budem beo. Makar deset dana! Da
se naivim ko ovek.
 Smrad plina i ulja zapinje u grlu. Bube mile po podu.
Znate malo svahili? tiganj zacvri, sobu ispuni dim. Recimo, hakuna
matata, to ti je nema problema. Svi to znaju, Kralj lav i ta govna. E, a mo da
ka i hakuna matiti. To ti znai nema sise. A ima i hakuna matako. Nema
dupe. To ka kad vi cicu kojoj je dupe ravno ko fosna.
Njoj kaem? pita Lazar.
Jes poludeo? Ortacima. Marku, na primer. Nego, brao, da se njupa
Godfri srui pirina sa povrem na limene tanjire. Veera la Godfri Om-
batu! E, celo vreme ou da pitam. Kake su cice u toj vaoj... u Evropi?
Kontam, ima kea, ivi se carski, al ne znam jesu onako, slobodoumne?
Je l ti radi onaj kompjuter?
Ova kanta? Radi! a e ti?
Iskopam DVD iz ranca. Raunar pone da strue. Godfri mljacka i zbunje-
no gleda fotke: pocrnele beogradske fasade, selo na Suvoj planini, trone
kue, seljaci motikaju na Munju, kosidba u Bakoj, zarali fia zarastao u
sirak.
Ovo... Pa ovo je Tanzanija! Godfri poee brie. Sluaj, ne tovari
me? To je stvarno Evropa?
245
Da.
Sigurno?
Da bre javi se Lazar iz oka. Tamo mi ivimo.
Telefon zazvrji. Godfri proita poruku, pa pone da zavija kao vuk.
Vuuuuu! To, brao! Jesam reko da e pasti? on podigne ealj sa poda
i nagne se ka polomljenom ogledalu. Sluaj, naranio sam vas, imate sve to
treba. Sad moram da palim. Ako bude dobro zakopa koulju a bie na-
migne svom odrazu nema me do zore!

4L

Zavrim veeru i ispruim se na podu. Laku no. Marko ugasi svetlo i

legne. Sa druge strane pregrade, samouveren muki glas beskrajno ubeuje,
na svahiliju, nesiguran enski glas.
Izmeu nas su erpe, butan-boca, hrpa odee, ujem ga kako se prevre na
podu, trucka se autobus po jordanskoj pustinji, a onda sam naao sajt, itao
gde ste vi sve ili, neto lupi i zakotrlja se u susednoj sobi, enski glas je sve
 tii, mravi mile po meni, ti si kriv to sam poeo da putujem. Samo da is-
pruim ruku, da ga prodrmam: ajde ne seri, idemo dalje, vidi gde smo! Ko-
marci zuje kraj uha, naduveni od vlage, od malarije, hvata me san, okolo je
uti pesak, ovo je vano, Uro je daleko, crna taka koja se penje uz brdo,
video sam orlove, odmaknem glavu od mree, niste hteli u Juni Sudan, niste
hteli u grad piramida, svi izgubljeni u istoj noi. Prijatelji, devojke, brat, mama,
tata, uvek doemo do granice i ne moe dalje. troka se lepi za lea, zajebao
sam i sad e obojica otii, nema prolaza, mzungu, nikada neu zaspati.
Prozor zasivi. Ustanem da spakujem ranac.
Kuda?
U Dar es Salam kaem. Jesi spavao?
Naao si nekog tamo?
Ne.
Nabijam odeu, papire, knjige. Otkaim mreu.
Sluaj kae Marko idem sa tobom.
ta? Kuda?
U Dar.
Zato?
246
Ovde nema aerodroma. Taman da malo vidim Tanzaniju. Kad sam ve
iskeirao za vizu...
Samo nemoj zbog mene.
Autobus, Boma Ngombe, Moi, Uira, uasno mi se spava, otac sedi tamo
gore na severu, u sobiku, gleda u zid, iz dana u dan, odseen, Lembeni, Same,
plantae bodljikavih agava, a na fotografijama iz mladosti uvek sa drutvom,
Makanda, zvoncare, zulufi i gramofonske ploe, Hedaru, tezge sa crvenim
gomilama manga, posle sam se rodio ja, Mazinde, ima brkove, ananasi, sedimo
na tepihu i pravimo kuice, tvravice, sahat-kule od starih kutija za aj, Kasiga,
bodlje rastu, pletu se trnovite vree, Mombo, moda se jednostavno umorio,
Korogwe, moda je otkrio da ne moe, Lugoba, da si sam svoja opna, Mlandizi,
Kibaha, sam svoj veo, svoj enkang, Kibamba, putuj sam, Dar es Salam.
Vlasnitvo udruenja mladih hrianki, pie na tabli hotela. Pred vratima
drema uvar sa pukom. U holu visi uramljena Hemingvejeva misao: Ne pam-
tim nijedno jutro u Africi kada se nisam probudio srean. Zidovi sobika
istakani su krvavim tufnama spljeskanih komaraca. Pored jedne je neko
hemijskom nacrtao strelicu i napisao: Ko je jai?
Poruka od Uroa Marko gleda u telefon. Hoe da odemo u net kafe,
da razgovaramo.
Kada?
Veeras.

5M

Uro is typing...
Uro: je l ste tu obojica?
me: ja sam tu
Lazar: I ja.
Uro: gde ste?
Lazar: Dar es Salam. A ti?
Uro: u kigaliju
ta planirate
Lazar: Pitaj Marka.
me: idem kuci.
jebiga.
247
Uro: zato?
me: ne prija mi.
Uro: ta to jbn znai?
kakve veze ima da l ti prija?
me: Urose, nemoj me maltretirati.
Uro: bemumater
napisao si najbolju priu od svih nas!
konano je krenulo
konano pravimo neto :)
Sent at 18:22 on Saturday

Uro: je l si ti uopte video komentare?

me: kakve komentare?
Uro: preko 100 ljudi je komentarisalo! o.O
me: au jbt
cek da vidim
Lazar: A ta e ti?
Uro: upoznao sam ovde jednu devojku, kimberli. idemo u kongo
 Lazar: Smuvali ste se?
Uro: e, zajebi me
guglaj nyiragongo
Lazar: Nemoj samo da upadne u neko sranje.
Uro: to vie sranja to bolje za blog :P
Lazar: Kuda e posle?
Uro: ne znam
verovatno dalje na zapad
kroz kongo
dokle moe
moda skroz do zapadne obale, na atlantik...
Lazar: Hoemo li se nalaziti?
Uro: jbg, ve smo jako daleko :(
preko 1.500 km
Lazar: Vai.
Uro: bolje ovako
vea povrina, vie pria.
Lazar: Naravno.
248
Uro: marko, ima li tih komentara?
me: evo citam...
gospode. nisam imao pojma.
Uro: vidi? :)
treba da nastavi
jbg, vano je zavrimo blog.
me: cekaj, sta mi imamo od toga sto su ljudi komentarisali?
zasto je to vazno?
svaka fufica koja se slika u wcu i to stavi na fejs dobije vise lajkova
i komentara od mene
Uro: ali vidi kakvi su komentari!
me: kakvi god da su.
Uro: lazare, ajde mu ti reci
Lazar: Ako se smorio, bolje da se vrati. Nas dvojica emo dovriti blog.
Uro: kuda si ti mislio dalje?
Lazar: Ja u do kraja.
Na Igleni rt.
Sent at 18:31 on Saturday
 6L

Grad drhti od omorine. Hodam bulevarom, kraj zgrada od plavog stakla,

drei se senke. Prskalica sike po travnjacima. Dar es Salam, , kua
mira, stara prestonica Nemake istone Afrike, etiri miliona stanovnika i
smrad ueglog asfalta. Soliter Tanzanijske banke, vile sa gipsanim lavovima,
straare i ikrabani zidovi, riblja pijaca, neogotika katedrala Svetog Josipa,
iljata, pravougla, prelomljenih lukova. Sa divovskog banjana vise lijane, kao

-6.7513, 39.2897
zavesa.
Fasade postaju stare, oronule, kitnjaste, sa rezbarenim drvenim vratima i
tekim zvekirima. Oko stepenastih hramova sede ene u sarijima. Jedan Ma-
saji, visok, krakat, u crvenom ogrtau, dijagonalno prelazi raskrsnicu.
Na konzulatu Junoafrike Republike stoji tabla sa heraldikim kiem od
sunca i slonovskih kljova. Natpis na kliktavom kojsanskom jeziku, ke e:
xarra ke, razliiti, ujedinite se.
Odakle? drekne alter.
Iz... Srbije.
Za vas je nadlena ambasada u Atini.
249
Gde?!
Tamo moete podneti zahtev za vizu. U roku od najmanje deset, a najvie
trideset radnih dana po podnoenju zahteva, biete...
Gde?
Atina. U Grkoj.
Izaem iz sumrane alter-sale. Dan udari u oi. O Cabo das Agulhas, Igle-
ni rt, najjunija taka afrikog kopna, razdelnik okeana. Sve u ii dok ne
stignem do mesta gde se sastaju dva mora, kae Mojsije, Musa, u onoj prii u
Kuranu, ili u dugo, dugo ii. Hodam besciljno, pravolinijski, kej, kola, stara
zgrada sa kibicfensterima, devojka na amlici iza piramide od dlakavih koko-
sa, Wizara ya nishati na madini, Ministarstvo za energiju i minerale. Brka
prodaje prene hobotniine pipke, iseckane, crvene, na rairenim novinama.
Na jednom zidu, neveto iscrtano oko sa suzom i rei u vrakopisu: Plaem
zbog unitenja afrike kulture.
 Grad nestane. Bela pustinja vue se u nedogled, plaviastih rubova. Oseka
je odvukla okean, ostavivi plastine boce i riblje mehure. Sednem na stenu.
Zima, moj pisai sto. Piem dok jutro ne obeli stakla. Niu se kriva pisana
slova, imam petnaest godina, ovek bez ula luta u potrazi za dodirom i pola-
ko se sputa niz planetu, ka Junom polu, pratei nevidljivu magnetnu vodi-
lju. Prolazi kroz dungle i gradove ali od njega bee i ivotinje i ljudi. Kada
po drhtajima sile oseti mnotvo bia, stane i pokua da ispusti glas, ali ne zna
da li je uspeo jer ne moe da uje. Za to nekad krivi sebe i odsustvo neega u
sebi, nekog organa za dodir, a nekad nevidljivu opnu, veo koji ga spreava da
oseti bilo ta, pa i sam veo. Nastavlja dalje ka jugu i polako tone u oajanje, u
ludilo.
Osea to u sebi zabrunda Abadan zna da je tu i, najgore od svega,
osea kako se iri kroz tvoj ivot, kako postaje tvoj ivot, a ti ne moe nita.
Nita, !
Voleo je da putuje kaem. Nekad, dok je bio mlad. Voleo je i da pria,
puno je izmiljao. Priao mi je prie, pred spavanje, o deaku koji ivi u
upljem drvetu, u pustinji Kalahari.
A posle?
250
Sve manje. Nije vie hteo da izae iz zemlje, a posle ni iz grada, ulice,
stana, sobika. Kao da je namerno uklanjao ljude i mesta, brisao mapu, sma-
njivao svoj svet. Imao je tog privatnog detektiva, Hejzija, koga je izmislio i o
kome je pisao romane. Danima bi prouavao karte Njujorka i prstom pratio
ulice da bi opisao izmiljenu jurnjavu kolima. Kako se ale uruavao, propa-
dao je i Hejzi. Zavrio je kao pornografija, da ita i drka. Jebiga... A ona?
Tvoja majka?
Prvo smo mislili da je ljuta zapiti on i potegne gutljaj viskija. Uvek
je bila udna, osetljiva. Mislili smo proi e je. Sa nama je utala, ali bih je sve
ee uo kako razgovara sa kanarincima, makama, sa starim fotografijama,
ljudima koji nisu tu, sa mojom tetkom, koja je umrla od tuberkuloze kad je
bila mala.
I onda?
Shvatio sam da nije ljuta. Da nije samo ljuta. Ali nisam hteo da kaem. A
posle sam i ja
Abadane pitam je l zna kako izgleda Horusovo oko?
On izvue jedan papir sa gomile, jednu od svojih nonih pria o etnjama
Kairom, i pone da crta po margini.
 Narukvice, mzungu! deak sa prirunom tezgom unese mi se u lice.
Ne treba, hvala.
Pogledaj on rairi jednu narukvicu na prstima. Zelena, uta, crvena.
Zna ta to znai?
Asante kaem. Ne treba.
Deak nadureno napui usne, pa ode niz obalu. Jedna kraba me mrzovolj-
no pogleda i zavue se u pesak.

7M

arav je tvrd od prljavtine. Sedimo u gaama, pod mreama, na

sueljenim krevetima. Vruina huji u uima. ini mi se da ak i sijalica
dogreva sobu.
251
Kako e? pita Lazar.
Gledao sam letove kaem. Iz Tanzanije je skupo. Morau busom za
Najrobi, pa da odatle letim za Istanbul.
Kad je bus?
Prekosutra.
Rei padaju izmeu kreveta. Nona vlaga obavija kao najlon.
ao mi je zbog Iglenog rta kaem. Jebiga, vidi da ne moe.
Vidim.
Hoe moda sa mnom? Ostanemo par dana u Najrobiju, taman da svrati
kod Doris. Priao si da ti se dopala.
Lazar odsutno zuri, obgrljenih kolena. Komarci skau po mrei, guraju
njuke, pokuavaju da me dohvate.
Idem na zapad kae. Na jezero.
A posle?
Verovatno na jug, kolko moe. Angola. Bocvana. Videu. Al prvo Tan-
ganjika. Eto, ako se predomisli... Moe i odande za Najrobi.
Jezero Tanganjika! Sasvim sam zaboravio da je tako blizu. Moda bih...
Zapadna Tanzanija vam je, brao, pakao na Zemlji, Godfri mokrim dlanom
 pegla koulju, dungle, boletine, blato, nema puteva, nema niega, samo
bezvlae, oruje i mafijai koji prodaju i zemlju i ljude. Da, kae Uro, ba
zato.
Ne, naredim sebi. Dosta.
E, da kae Lazar pisao nam je nam neki lik. Odavde, iz Dara.
ta hoe?
Da nas upozna. Ostavio je telefon. Kae, potrebni smo jedni drugima.

8L

Podne. Brisani prostor pod suncem. Krijemo se u senci reklamnog panoa,

na kome krupna ena u kecelji dri kaiku supe. Ispod pie: Mama ya supu.
Erni onii mladi prui ruku. Ne kasnim mnogo?
Jak i zdepast, okruglih oiju. Crne pantalone, upasana bela koulja i koni
kai. Usiljeno se smeka i fiksira as mene, as Marka. Momci, idemo kod
mene. Tamo emo priati. Daladala nas vozi do predgraa, meu limene kue.
Hodamo uskim prolazima sa mnogo skretanja. Na jednom zidu je grafit:
252

Dunia ya mungu,
Mali za mzungu.

Erni, ta pie tamo? pita Marko. Nekakav svet, neto belac?

Svet pripada Bogu kae Erni nelagodno imovina belcu. Besmislice
on odmahne rukom. Stigli smo, ovo je moja kua.
Kroz dvoritance uemo u pregrejanu sobu. Erni nam pokae kau. Sedite.
Pred nama je nizak sto sa arenom muemom. Vaza i vetaka rua.
Izvinite to je vruina.
Ne smeta kaem. ime se bavi, Erni?
Svim i svaim. Malo ovo, malo ono. Sve umem.
Dobro, ta najee radi?
O tome sam i hteo da priamo on se uozbilji. Sudbina vas je poslala
kod mene! Upravo sam osnovao jednu nevladinu organizaciju. Imam neke
ideje.
Kakve?
Da dovedemo ljude. Da radimo stvari on nas znaajno pogleda, pa uz-
bueno spusti glas projekte!
Duboki zalisci, retka kosa na temenu, kao kod ljudi koji oelave brzo, pre-
ko noi, a da ni ne osete. Erni nema predstavu ta rade nevladine organizacije.
Sedi na ivici stolice i guta nas oima.
A od ega si dosad iveo?
Nekad odem na obalu, valjam suvenire. Lanie, priveske, figure, ira-
fice, slonie, nosoroie, odlina roba, kineska. Lana slonovaa i lani
abonos. Ili pevam po kafiima. Ali ja hou vie. Zato sam osnovao en-di-o.
Peva?
Po kafiima, na obali. Belci vole da im se peva Erni nas umiljato pogle-
da. Hoete da vam otpevam neto?
On zamuri i ispusti jeziv krik. Zapone otegnuto, grleno arlaukanje. Mar-
ko se promekolji na kauu, pogleda ka vratima. Straara bruji kao zvono. Ne
vredi, pomislim. Hajde, mzungu, skupi muda i priznaj. Poelim da ga oda-
lamim, da skoim i dreknem, samo da umukne, da pobegnem negde daleko,
da se zatvori u svoju auru.
Eto Erni otvori oi. Je l bilo lepo?

253

9M

Lazarev krevet je prazan. Pridignem se, zgnjeim komarca na podlaktici.

Krv ofarba vrhove prstiju. Da nije mrea buna? Nema veze, danas idem. Za
nekoliko dana sam kod kue.
U glavi vrtim komentare sa bloga. Snea: Drhtala sam dok sam itala.
Sarajlija: Da sam ovo vidio u novinama, samo bih preletio, a poto vi piete
znam da je tako i nisam mogao spavati. Dule76: Koliko god da mi je ao zbog
svega to sam proitao, pomalo ti i zavidim to si tamo sa tim ljudima, to
stvarno ivi i to si ovo ovako uspeo da prenese.
Zazvoni telefon.
Nensi. Plae. Stani, polako, ta se desilo? Guta rei, nita ne razumem.
Kakav novac?
Sa bloga, vai itaoci...
Kakvi itaoci, ko?
Pa sa bloga! Skupili pare i poslali mi, kau da...
Ko ti je poslao pare?
 Zvao jedan momak, iz vaeg Kluba putnika... Kae pisao si o nama... pa
su ljudi to itali, i dogovorili se...
Poslali su ti novac?
Da! Iz Srbije, preko Vestern juniona... Za Trejsi i Sandru. Za kolske
knjige, da platim kiriju, da ih odvedem kod slona... Tako su rekli: kod temba.
Marko, ja... glas joj se prekine ja mislim da je ovo san!
utim. Telefon jeca.
Bahaula izvadi slona iz sanduka, pogleda, vrati.

254
XII 255
256
 2629. januar

1U

Crne izme koraaju du rampe. Kroz lie se vidi Kongo. Sa puaka ble-
ti odsjaj vedrog dana.
Kue i barake Gome zbijene su izmeu planina, granice i jezera Kivu.
Iznad kronji, iznad vode i naroda, die se, poput gotike katedrale, divovski
vulkan Njiragongo. Grotlo purnja gusto i suro. Nebo je pola plavo, pola dim.
Mislio sam da nee poi kaem.
Kao i moj ef Kimberli se nasmeje. Rekao je, ti si potpuno luda. Ide
u Kongo, i to sa udakom koji ima krastu preko celog lica.
Kim se oeljala, obukla ljubiastu suknju. Da li stvarno trenira boks? Po-
gledam se u staklu altera: neobrijan, upav, crni podonjaci i kosa u zno-
javim strnjikama.
Viza vai samo za Gomu drekne postaja. Nigde drugo. Jasno?
257
Da.
Fotografisanje zabranjeno. Jasno?
Da.
Mi ne odgovaramo za va ivot. Jasno?
Podne bode kao viljuka. Sa leve strane Bulevara osloboenja prua se
jezero, sa desne su oronuli hoteli, menjanice, garave potleue, hrpe plastike,
dakova i kostiju. Daj pare! Mokri psi, kurve, prosjaci, dipovi sa oznakom
UN. Daj pare, mzungu! Du jarbola visi svetloplava zastava sa zlatnocrve-
nom prugom.
Kakva im je bila zastava dok su jo bili Zair? pita Kim. Vatra neka?
Baklja kaem. Dri je crna ruka, iseena utim krugom.
Iseena... Zna da su im sekli ruke i noge?
Ko?
andarmerija belgijskog kralja. U Kongu. Kao podsticaj za radnike, da
ispune kvotu za kauuk ona se namrti. Kada je Afrika podeljena na Berlin-
skom kongresu, Kongo nije postao kolonija, nego kraljev privatni posed. Mili-
oni su crkli od prebijanja, gladi, zaraza. A kralj je dilovao gume za kola i podi-
zao dvorce u Briselu. I jo je kazao kako je za crnce rad pravedna zamena za
 porez.
Sunce zae za jastuk dima. itav predeo izgleda kao div koji lei. Po utro-
bi mu tee magmatski krvotok, a preko ispucalog lica trave se dungle-
dredovi, gradovi-kraste, ljudi-vai i vulkan Njiragongo kao napreni nos.

2U

Sredite Gome je dvostruki kruni tok, karusel po kome jure kola, drvena
kolica, kamioneti. Polumilionski grad, a izgleda kao velika pranjava selen-
dra. Pored druma eka Viston, mladi kod koga emo spavati.
De ste, ljudi? Este dobri?
Mlad i visok, nabildovan, okrugle glave, izraenih jagodica i jake bokser-
ske brade. Preko ela je zalizao tamne naoare. Osmeh istovremeno ponizan i
drzak, a oi plutaju u naizgled udobnom prostoru bez snanih oseanja.
Brate, ko te tako overio? ukne me laktom.
Saobraajni znak.
Eee, brate, to ti Afrika. Radio ne radio naebae.
258
Zavali se, ispije pivo na eks, zapali cigaretu. Kim ga sumnjiavo odmeri.
Vee u Kigaliju, kucam Goma u putniki pretraiva. Samo tri oveka prima-
ju goste. Prvi je Riard, humanitarac iz Masausetsa. Radi za USAID i ivi u
prostranom stanu sa pogledom na jezero. Drugi je bezimeni gerilac. Bradonja
sa kalanjikovim, ispred kolone izbeglica, a ispod pie: Moja porodica nakon
to su nam unitili selo. Ne volim armije iz Ruande, ali bih rado ugostio neke
fine ljude da zajedno pijemo aj. Nije mi odgovorio.
Trei je Viston.
Ebe tu krastu, brate kae on. Vidi kaku si cicu nao. Bobona!
Mi samo putujemo zajedno Kim ga pogleda popreko.
U redu je, efe. Zaebavamo se. Oputeno Viston podigne gornju usnu i
otkrije pocrnele, masivne sekutie. Da ste vi meni ivi i zdravi, pa da viite
Gomu. Da viite de Viston ari i pali! Zna kakvog ste gazdu nali? Najboljeg.
Je l opasno ovde? pita Kim.
Jok on zacvri iz zuba. Oputeno. Nema da brine.
Malarija?
Nea toga ovde.
Rat?
 Zavren. Bude neko klanje, silovanje. Al brate, a? To ima svuda. Dok
si ti, efe, sa Vistonom, sve ima da bude u fulu.
A vulkan?
Bila neka eksplozija pre par dana. Al nema da brine Viston namigne
lava nije dola ni do grada. Zna kolko je daleko taj vulkan? ak deset ki-
lometara.
Nasmeje se kicoki i potape sedlo zlatnoutog motocikla. Jedan od onih
ljudi, pomislim, koji su svoj ivot moda skockali i bolje no to ikome izgle-
da.
A velika erupcija pre osam godina? pitam. Kako je to prolo?
Uuu, zaebano, brate. Zaebano. Lava pokrila pola grada... Sve nae
kue.
Sada ivite u novim kuama?
Aha. Podigli nove.
Privremene? Kim e namrteno.
Kaki. Prae kue!
Prave?! Pa ta ete raditi kad vulkan ponovo...
Viston naglo podigne glavu, a tamne naoare mu onako filmski padnu na
259
oi.
Kako a? Praiemo nove.

3U

Motocikli nas voze ka Vistonovoj kui u severnom predgrau. Kim sedi

pozadi Vistona, ja iza moto-taksiste. Vazduh je gust i smrdi na dizel. Vulkan
Njiragongo raste pred oima. Ulice su sve crnje i crnje. Kao da se pue, kao
da iz svake pore izranja graorasti dim. Tarabe crne, temelji crni, kue crne.
Ruke crne. Fasade i koe od vulkanskog stenja. A kroz sve to crnilo probijaju
se tanke stabljike, nijedna starija od osam godina.
Asfalt se prekine. Udaramo o izboine, okamenjene magmatske bumure,
maina se trese i manta. RrrRrRRr! Viza vai samo za Gomu! Ne moe dalje,
ovo je kraj, ivica planete, mogu samo da se vratim u Ruandu i moda po-
zovem Marka, da vidim kada se vraa, pa zajedno... Ne, nipoto zajedno. Da
obojica utimo i gledamo u pod? Ume da gleda, osea i misli, rekao je
Lazar pred put, kad smo razgovarali o pravljenju bloga. A on prvi ne ume ni
 da oseti ni da misli, ume samo da gleda i istrajava, ni sam ne znajui zato.
RrrRMmm! Motori stanu pred Vistonovom kuom, jednom od bezbrojnih
daara pobacanih po vulkanskom kamenju. Temelji su sagraeni od komada
seene magme. Krovovi su limeni, prozori zastrti dakovima Caf do Brasil.
U dvoritima rastu klozeti i ute akacije, sui se rublje u gizdavim bojama.
Oko naih stopala trkaraju crni pilii.
E, nemoj da priate s ljudima kae Viston i nema slikanja.
Ovo je Kim se obazre oko sebe ba blizu vulkana...
E, efe, oputeno. Ne zna ti ta je blizu. Zna ko ti ivi blizu vulkana?
Patuljci!
Patuljci?!
Pigmeji. Oni mali Viston prodrma aku u visini kukova. ive na tri-
etri kilometra od grotla.
Je l moe da se ode tamo? pitam.
Neam pojma, brate. Nisam nikad bio. Ali ako oete, ima neto da sre-
dimo! on namigne Kim. Jesam ja va gazda il nisam?
Zato Pigmeji ne ive u gradu?
Zato to se boje.
260
ega se boje?
Ma... Zaebano je.
Viston otvori vrata. Svetlo padne na bure sa vodom i dakove humanitar-
nog mleka u prahu. Zidovi su prekriveni posterima fudbalera, vlasnika klubo-
va, trenera, njihovih automobila i supruga u tangama i bikinijima. Roman
Abramovi pored svoje jahte. Eli Kol i njegov ferari. U poliici ui nekoliko
fotografija: mlai Viston i neka bela ena, zagrljeni.
Kako je izgledala erupcija?
Bilo, brate, u piku materinu. Kad je raspizdilo odjednom... Daaam!
Popadale stvari sa polica. Mi se skenjali. A onda jo jednom. Daaam! Viston
vie i mae rukama, ali ravno, bez istinske uznemirenosti. Pose javili na
radiju. Rekli nam da lava ide ka gradu, da beimo.
Kuda?
U Ruandu.
I beali ste?
Kako ne. ak i belci.
ta je bilo sa starom kuom?
Lava je pojela. Sad je, brate, tu ispod nas. Ko zna gde.
 Zamislim kako njegov stari dom stoji ouvan pod crnim kamenom, i tako
e ostati i kada mi umremo, Karafa, kairski Grad mrtvih, potonula Vadi Halfa,
nilski arani plivaju kroz trpezarije i biblioteke, dervii pleu meu humka-
ma... Slojevi grobalja kao kore nepovezanih, usamljenih ivota, kore naih
vlastitih aura. Litosfera, astenosfera, sve do uarenog srca Zemlje.
Vistone... ta ti najvie nedostaje od tih izgubljenih stvari?
Ne znam, brate pogleda me zbunjeno. Nedostaje mi, a znam, te
neke stvari... Imo sam jedne lepe pantalone.

4U

Predveerje. Sunce vue za sobom nisku, suru koprenu. etamo ka centru,

preskaui travo vulkansko kamenje. Prolaznici nas gledaju podozrivo. Ili
skreu pogled, ili viu: Give me money! Donez-moi!
A da mi, brate, uzemo maine? kae Viston. o se vako muimo?
Ja volim da hodam kaem.
Ma, braaate on pogleda u stranu. Hoda ko mora, sirotinja. Ne hodaju
261
fina gospoda.
Pred nama, okruena niskim bedemom, ukae se stara katedrala Gome. Pre
osam godina lava je progutala crkvu, zdrobivi ikone, oltar i ispovedaonicu.
Ostao je samo kostur, fosil hrama: par visokih trouglastih zidina koje se spa-
jaju u vrhu, poput piramide. Pokoja mrtva greda, poneki zjapei prozor, a
svuda okolo okamenjeno jezero magme, talasa finih poput pregiba na

-1.6700, 29.2344
aravu.
Preskoim bedem i poem ka crkvi.
Ej, brate! povie Viston. Polako.
ekaj kae Kim.
Nemoj u katedralu, brate. Tamo su... loi ljudi. Beskunici.
Tiina. Zlatni sat boji zidove u oker. Hajde, kaem, nema nikoga. Kim i
Viston preu preko bedema i opreznim korakom doetaju do mene. Stojimo
usred nekadanje porte kao tri zalutale ivotinje.
Po betonskoj gredi koja vezuje nosee zidove oslikani su sveci; neuko,
poput karikatura vizantijskih fresaka. Jedan dri trubu, drugi dugaak rog ili
slonovu kljovu. Kroz ispranu boju i razljuspanu farbu naziru se afrike fizio-
nomije. Dodirnem tlo i otkrjam vrh skamenjenog talasa. Komadii magme su
 krti, uplji od savreno krunih mehurova. Sakupim ih i spakujem u dep.
Sunce zaroni u krovove.
Zauje se buka iz ruevina. trecnem se. Glasovi? Udarci? Zasvetli iz jed-
nog budaka. Po zidu se usprave ovekolike senke. Poem ka njima.
ekaj, Uroe!
Stani, brate.
U skrajnutom zakutku bive katedrale obeena je poput zvona prava
bokserska vrea. Nekoliko odrpanaca, mladia i deaka, razulareno je udara
pesnicama. Gori vatra iz bureta. Pri svakom udarcu uje se tup odjek, utvara
zvuka. Stanem pred njih kao ukopan.
Kim dotri do mene. Prie i Viston. Bokseri spuste ruke. Merkamo se upla-
enih oiju. Vatra bije u vreu, ija se otra senka valja po bivem oltaru.
Kim iskorai, prisloni pesnicu na vreu i pogleda ih upitno. Momci klimnu
glavama, trapavo se osmehnuvi. Ona zamahne iz sve snage i bam! vrea
se zanjie, zaoscilira pravilno kao fiziko klatno. Obuzme me vrtoglavica,
oseaj da nisam ovde, da propadam u san. Odrpanci raire kez, Viston uzvrati.
Kim ponosno rairi ljubiastu suknju i napravi kniks.
Zatim ponu da udaraju vreu, divljaki, besno, svi zajedno, sve jae i
262
jae, kao u komaru.

5U

Tekih nogu, ruku i glava vraamo se do Vistonove barake. Nema struje.

Viston upali petrolejsku lampu. Zgureni u polutami, Kim, Viston i ja se utke
gledamo. uje se tihi graktaj ptica. Petrolejka baca senke po enama fudbalera.
E, efe, evo ruke kae Viston. Ebe kevu kolko si dobra.
Treniram uspravi se Kim.
Nego, brate, to u katedrali i sve... Ne bi ja to, nego zbog vas i ti klinaca.
Meni je bilo strava kae Kim.
E, al a e Bog da kae? Viston pogne glavu. Ebe ga, nije to
zaebancija.
Ja sam ateista kae ona odseno. Verujem samo u zlatno pravilo: ne
radi drugome ono to ne eli da se radi tebi.
Viston se zasmejulji.
a, stvarno ne veruje u Boga?
 Ne.
On pone da se kikoe.
Se ikada moli?
Nikada.
A Bibliju si itala?
Samo jednom. Zbog opte kulture.
Sada se ve otvoreno smeje, prekrivi usta akama.
Brate, a radite kada imate neki problem?
Reavam ga kae Kim.
Ja odem u etnju kaem. Otputujem.
Smeh preraste u grohot.
Znam ja zato vi niste religiozni on pljesne rukama. Zato o ste bo-
gati!
Budalatina Kim se namrgodi. Biblija nema smisla, ne verujem u te
gluposti, i kraj. Ko veruje, potujem, ali... Gospode, je l ti toliko teko da
shvati?
Eto! Eto! Je l vii? Pozvala si naeg Gospoda!
To je samo izraz, Vistone. Tako se kae.
263
Vii, brate? pogleda me pobedniki. Ipak verujete! Samo vam je lake
da se femkate. Zato to vam zemlje nikada nisu bile u ratu! Zato to niste patili!
Kim pone da ga grdi, objanjava, amara argumentima. Viston se samo
ceri. Zamislim je kako udara vreu, samouvereno, grubo, i odjednom mi po-
stane odbojna. Ipak je neu pitati da napie neto za blog. Morima smo dale-
ko: tri oveka sa tri kontinenta. Razgovor se bespomono koprca, pa utihne,
poput zaklanog pileta. Legnem i umotam se u vreu.
Dim kulja nad gradom, vojnici UN spavaju, gerile se gnezde po obodima
uma, kundaci vire iz magmatskih raspuklina. San se napuni animacijama iz
Fantazije, Diznijevog i Titlinog filma od koga sam se jeio kao dete. No na
Goloj planini. Crna golet, nadvijena nad gradiem, puca po taktovima Mu-
sorgskog i pretvara se u divovska imija krila. Zasvetle dva zlouta oka. Iz
kamena izroni demon strani slovenski Crnobog.
Rogati demon prizove duhove sa grobalja, uskovitla ih kandama i baci u
uzavreli oganj planine, njih, beskunike, Kimberli i Vistona, Lazara i Marka,
Zija, Lovru, mene, moju belenicu, moju papriku. Teturamo se kao neme,
bezumne figure od gline. Crnobog noktom rascepi golet, raspara tle meu
nama i strovali nas u provaliju.
 6U

aj? budi me Viston.

Bunovno klimnem glavom. Jutro se probija kroz proreze barake i parta
lica. Viston stavi na sto tri olje, bokal tople vode, teglu eera i vreicu hu-
manitarnog mleka u prahu.
I Kim e strogo gde je aj?
To je aj kae Viston.
Ali tu nema aja. To su voda, mleko i eer!
Pa, fali samo ona kesica... Ostalo od aja je tu.
Prepodne provodimo u gradu, u siunoj prodavnici afrikog turbofolka.
Ovde radi va gazda-Viston. U drvenom umezu skoro da nema kiseonika.
Sve ljati i treti od francuskog hiphopa, kiastih plakata, kadrova koji se na
ekranu smenuju kao strob. Prodavac sa zlatnom kajlom pui dve cigarete
istovremeno.
Vistone pita Kim ime se ti bavi ovde?
Ja sam menader.
Posao menadera, kako izgleda, sastoji se od boravka u radnji, askanja,
264
ulaenja, izlaenja, muvanja tamo-amo od vane i kicoke poze. Viston ui-
va u toj ulozi. Priznae mi kasnije da onaj zlatnouti motocikl nije njegov, ve
njegovog efa.
E, Uki, ti kao ume da crta? on podigne gornju usnu.
Kao.
Crta i na kompu? Ono, fotoop i te fore?
ta ti treba?
Aj mi naprai vizitke pogleda me moleivo.
Sednem za laptop, povuem par vektora. Zvunici se gibaju od buke,
vazduh povija od dima, TV bljeti od guzova sa ljokicama, a Viston svaki as
prilazi i zasipa me novim primedbama. Dodaj jo slika. Rairi ime. Poveaj
ovo menader. Osetim kako mi pripada muka od linija.
E, brate kae Viston malo je onako... A i nema boju.
Bemumater, Vistone. to mi odmah nisi rekao?
Nemo si pizda, brate. Nacrtaj mi u boji.
Bie ti skupo da tampa.
Ali cice vole boooju.
Menjam saturaciju, telujem ton. Viston bira klipartove: violinski klju,
zlatna poluga, raunar, debeljko sa vreom para, zgodna poslovna ena,
grafikon, kravata, silueta sa akademskom kapom. Stavi ih, kae, sve zajedno,
da se razume da sam faca.
Poelim da iscepam sve crtee iz svoje belenice, sve to sam ikad nacrtao,
jo od Kikirikijevih avantura. Kako je iao kraj? Vanzemaljac Kido vratio se
na svoju planetu Uran, Kikiriki se vratio u Evropu, a ja ne umem da zavrim
priu, ili me mrzi, dosadilo mi je, i samo na poslednjoj tabli napiem KRAJ.
Je l sad dobro? pitam.
E, a da doda znak za dolar, al onako veliko?

265

Crtez
 7U

Koraamo ka jezeru Kivu. Tamo nas eka Dario, Vistonov stariji brat.
Topografija ulica prati logiku slivanja magme. Putevi tonu ka obali, prodiru
kroz siromana dvorita i ubre, obilaze bunkere i vulkanske gromade, da bi
na kraju uronili u vodu: crni talasi lave i beli talasi jezera. Ovo vam je, Viston
se isprsi, nae more.
Dario Vistonov brat prui ruku. Visok, krupan. Pomirljive oi, bezazlen
osmeh, lice poput koale. Radi kao auto-limar. ivi nedaleko od Vistona, sa
enom i erkom.
Oko jezera, Goma postaje drugi grad. Crne uderice rastu u bele palate,
drveni trotineti pretvaraju se u skupe automobile, raspukli prozori menjaju se
u luksuzne loe. Pitome tarabe postaju visoki zidovi, obrasli bodljikavim i-
cama. Ovde, kae Viston, ive stranci. Mirovnjaci, piloti, diplomate, trgovci.
etuckamo du obale. Palme prave aren hlad. Jedno malo poluostrvo
ograeno je icom: Zabranjen prolaz. Vojska uva.
Kivu je lepo jezero kae Dario ali ja ga se malo plaim...
Zato? pitam.
266
Moe da ubije.
Opet kenja, burazeru Viston ga zagrli.
Na dnu jezera Dario nastavi ima vulkanskih isparenja. Nakupe se i
izrone na povrinu, kao oblak. Bude jedno plop Dario proape to plop i
akama ocrta loptu i taj oblak pomori sve u blizini, ivotinje, biljke, ljude...
Mi to zovemo izvrtanje jezera. Kao da se voda okrene na nalije.
ula sam za to kae Kim. Je l to mazuku?
Da. Na svahiliju mazuku znai zli vetar. To su ti oblaci nevazduha. Ne
moe ni da ih vidi, ni da ih nanjui. ak ni po ovako lepom danu...
Ako upadnem u mazuku?
Umre.
Kivu se belasa. Vazduh smrdi na uegao asfalt. Deaci grizu tapove
eerne trske, due od njih samih, sisaju sirup i pljuju sirova vlakna. Daj pare!
Daj pare! Iz daljine, iz pravca Ruande, dopire brundanje brodskih motora.
E, burazeru kae Viston zaebi nas s tom priom. Nemo da izmilja
sranja i plai nae lepe goste.
Ne izmilja on nita kae Kim. Tokom rata u Ruandi, postavili su
izbeglike kampove oko jezera. Znate koliko je ljudi pomrlo od tih isparenja?
Goma je tektonska tempirana bomba. Treba...
Ma, efe, taj mazuku, to bude jednom i ko zna kad. Oputeno.
Uetamo u batu skupog hotela. tre beli suncobrani, kandelabri na mer-
mernim stubovima. Po vrtu kljuca jato krunastih dralova. Sivoplavo telo,
bela krila, crna glava, krv-crvene minue. Kruna uta, kao crte sunca. Kao
zastava Ugande.
Puste vi mog burazera Viston se raskezi, protrljavi Darija po temenu.
Kivu vam je lepotica. Kolko sam se samo puta ovde kupo! Kolko sam
samo cica ovde smuvo! on namigne Kim. E, brate, aj me fotka pored ovi
ptica.

8U

Sedimo na kamenu, umorni, oznojani, skriveni u dugoj senci brodske olu-

pine. Zazvoni SMS. Riard, drugi domain iz Gome, humanitarac iz Ma-
sausetsa. Zdravo, Uroe. Predlaem da se vidimo u restoranu Ambasador.
Vistone kaem zna gde je Ambasador?
267
Uuu, brate, to mesto je vrh! Tamo izlaze face i belci.
Hoete da odemo veeras?
Brate, da li ou!
Bletavi lusteri, lakirana drvenarija, ank od purpurnog mermera. Na
parkingu stoje dipovi UN. Kim vee kosu u rep. Viston i Dario okreu se oko
sebe u neverici; Viston je presrean, Dario pogubljen. Gospodo, kae kono-
bar, ekaju vas na obali.
Plaa restorana Ambasador puna je ligentula sa lanenim presvlakama i
niskih stoia od bambusovine. Uz vodu su pobodeni trani tapovi sa uskim,
utim sveama. uju se talasi, graja, Eminem. Jezero i nebo spajaju se u lep-
ljivi katran. Riard me prepozna i mahne.
Ovo su... tvoji prijatelji? pita, podozrivo pogledavi brau. Sitne oi,
kukast nos, gusta crna brada. Uveban osmeh.
Da.
Viston prie stolu, zgrabi au za vodu, saspe belo vino i ispije ga na eks.
E, brate, dobro ovo vae vince! Fala!
Nema na emu kae Riard. Kako se vi bee zovete?
Viston. Ovo je Dario.
 ime se bavite?
Ja sam menader, a Dario je... muziar izmisli Viston.
Lepo. ta svirate?
Dario se ukipi; gleda as u Riarda, as u Vistona.
Pesme, brate! kae Viston. Zna kake? Saka je hit!
Sednemo, zaaskamo. Riardovi prijatelji su Amerikanci, Evropljani, u
finim kouljama i konim sandalama. Rade za humanitarne organizacije. Kroz
prste im prolaze vitke vinske ae. Razgovor se ljuljuka kao paradna laa.
Ima li u Gomi pitam nekih slikara, filmadija?
Ima jedan umetniki centar kae Riard. Kivu Culture. Ali pazi. Se-
kretar im je neki mranjak, zajeban tip. Bivi gerilac. Zove se Masi.
Bivi?
Svata je radio. Novinar, diler, putnik, slikar... Neki priaju da je klao po
selima.
Putnik... promrmlja Mari, zgodna Belgijanka u tirkiznoj haljini, igra-
jui se dugakom damskom mutiklom. Ba sam htela da te pitam, Uroe, ti
stvarno tako putuje, od kue do kue? Ne plai se?
Plaim se kaem ali...
268
Nije to svejedno. ta ako se neto desi?
Uvek postoji rizik kae Riard. Sluaj ta se meni desilo. Pre par
meseci letim iz Johanezburga za Berlin. Pilot objavi da mora da prizemlji
avion. Zamisli gde?
Joj, gde?
U neku zabit u Bugarskoj.
Stvarno?
O, da. Probdeli smo celu no na tom sumornom komunistikom aero-
dromu. Mislio sam da nikada nee proi.
Boe...
Zagledam se u Kivu i zamislim nau balkansku zabit kao pravi kraj sveta,
onaj kraj sveta, konani usud srednjovekovnih pomoraca. Voda se sliva preko
ruba Zemlje, tada jo ravne ploe, i pada u etarski bezdan, polivajui ale sa
ilustrovanih mapa.
Kim se izoptila i uti. Iznenada ustane i odeta do kraja plae. Poem za
njom.
Jesi li dobro? sednem na ljunak.
Muka mi je.
 Hoe da ti donesem vode?
Ma ne. Muka mi je od njih. Od svih idiota na ovom svetu.
Tiina. Jezero se zavlai u stopala. Ljubiasta suknja crni se od prljavtine.
Kosa zamaena, glava pognuta. ukljevi jo crveni od boksa. Gvirne u mene
krajikom oka i zadri pogled mek, skoro enstven, melanholian, sa tra-
gom oekivanja. Osetim kako me kravi njena slabost i opija neki mornarski
zanos, lana bliskost putnika. Poelim da je zagrlim, ali se brzo predomislim
i pognem zenice. Ona se uozbilji, skameni pogled.
E, brate prie Viston, vukui pijanog Darija otili ovi.
Taman da i mi odemo kae Kim.
ekaj, efe, jo smo mladi. Aj jedan ples! Ti i ja. Vidi kaka je lepa mu-
zikica.
Ne mogu, Vistone. Stvarno.
On se umusi. Sedne pored nas i prui cedulju.
Ovi vai ostaili raun za vince. Trea da se plati.

9U
269

aj? budi me Viston.

Jutro miga kroz daaru. Mamurno klimnem glavom i setim se jedne ka-
fane u Komaroku, predgrau Najrobija, gde konobar, izbeglica iz Somalije,
nije razumeo englesko tea, ali jeste aj. Dok se zaeerena voda sliva u olju,
zamiljam glas koji putuje niz kontinente: mandarinsko persijsko
rusko arapsko svahilijsko chai.
E, brate, aj da viite moj faks kae Viston. Danas imam kao neke vebe.
Ti studira? pita Kim.
Da, efe. Softerski menadment.
Je l moemo posle u onaj umetniki centar? pitam.
Kako ne! Se e Viston da vam pokae.
LUniversit de Goma je oronula kocka sa mnogo sitnih prozora, spojenih
sivim reetkastim terasama; tuna meavina zatvora i sindikalnog odmaralita.
Osea se zapara i miris speenog blata. Pokoji student muva se ispred zgrade.
Najbolji univerzitet u Istonoj Africi! kae Viston. Kim prevrne oima.
Viston nas vodi u uionicu veliku kao fiskulturna sala. Profesor pria o
operativnim sistemima. Slua ga ezdesetak studenata, zbijenih u guste re-
 dove skamija. Na modrozelenoj tabli kredom je iscrtan start-meni Windowsa
98: Programs, Settings, Run.
Priite! profesor nas pozove za katedru. Recite neto studentima.
Studenti vrite, dobacuju, dodiruju Kim i mene kao da smo rok-zvezde.
Ja sam Kimberli! ona stane ispred table. A ovo je Uro!
Jeee! buan aplauz.
Niko ne zna zato smo prekinuli as i ko smo mi uopte, ali to nikoga ne
zanima. Profesor je nasmejan, zadovoljan. Viston se epuri kao krunasti dral,
Kim se autoritativno obraa masi.
Bavimo se raunarima, kao i vi.
Jeee!
Izlazimo u hodnik, krimo put kroz raspomamljene studente. Daj imejl,
mzungu! Daj Fejsbuk! Svako eli da nas pipne, da dotakne makar majicu.
Give me! Donnez-moi! Viston se kliberi. A, brate, o je fakultet? Kida!
Vodi nas u raunarski kabinet. Studenti sede ispred treperavih monitora,
masnih kuita, kablova i golih ica. Na tabli su nacrtani jednostavni modeli
baza podataka. Beograd, kasna jesen, sedim na vebama, precrtavam mrtve
tabele, redove, kolone, i sanjam da u jednoga dana, kada spakujem diplomu
270
u fioku, pronai neto drugo, neto ivo, da u putovati i sa nekim praviti svo-
ju malu enciklopediju svega. Izvadim flau vode i otpijem gutljaj.
Vode! neko zavriti. Daj vode, mzungu!
Ukopam se u udu. Nekoliko Vistonovih kolega me okrui. epaju flau i
pogledaju me moleivo, kao da smo u pustinji: Vode! Vooode!
Vistone ujem Kim oni su stvarno edni?
Ma de, efe. Oe zato to je njegovo.
Guraju se oko mene, lepe, tiskaju, rastu kao grudva. Oblije me znoj.
Vooode! Pustim flau i izaem.

10 U

Popodne nas zatie ispred umetnikog centra Kivu Culture. Na banku sede
namrteni mladii. Vise parole na francuskom, svahiliju i jezicima koje ne
prepoznajem. Slike su uglavnom apstraktne. Zvezde ili eksplozije? Dohvatim
fanzin sa velikim naslovom: Protiv nasilja i AIDS-a borimo se kulturom jer
drugog oruja nemamo.
 Ode o imamo umetnike kae Viston to niko na svetu nema!
Kim i Viston stanu da priaju sa mladiima, ja uem u zgradu. Prazni hod-
nici smrde na mokrau i kanalizaciju. Na zidu visi pesma na francuskom, Igra
vetra, Mabote Lendje Buku.

Nek me ludi vetar nosi

Nek rukama cepa
Moju mrnju, elje moje,
Nek zubima smodi
Gorke misli moje.
I neka me stegne
U slabane ruke,
to diraju zemlju,
Utrobu joj plodnu.
Neka ludi vetar igra
Nosei me na leima.
Traiemo sreu
Na najviem brdu.
271

U sobi na kraju hodnika zateknem oveka za laptopom. Razbesnela brada,

dilanovska kosa. Izrazito tamna koa. Okolo su skice i lenjiri, papiri sa pra-
znim stripskim kaievima. Oi mu se ne vide; u debelim staklima naoara
ogledaju se prozori. Je l to Masi? Gerilac?
Izvoli, deko? dubok, roav bariton. Oko pedeset godina. Dugi prsti na
uflekanoj tastaturi. Pokuam da ga zamislim kako dri kalanjikov.
Hteo bih kaem da saznam vie o centru.
Ma zajebi. Ko si ti uopte?
Ja sam... stripadija.
Stvarno? on spusti naoare.
Sednem. Pita me ta crtam. Nisu ba stripovi, kaem, nego putniki blog u
tekstu i crteu. Kratko mu ispriam o Klubu putnika, o naem putovanju.
Pomno me slua, kuckajui olovkom o sto.
I ta kae, deko, piete o nama, crtate... Je l to neko ita?
itaju kaem ali mi ve dugo nismo...
Naravno da ste posustali Masi se cinino osmehne kad ne znate ni ta
radite.
 Kako to mislite?
Evo, ve se danima muim da nacrtam jednu svoju pesmu, iako znam da
je sve to golo sranje on obrie naoare i poloi ih preko papira. Reci mi,
deko, je l ima mobilni telefon?
Da.
Naravno da ima, svi imaju. Daj da vidim.
Zbunjeno mu pruim telefon, isti kakav je imao poglavica Kuko. Masi ga
premee po rukama, zlokobno se smeei. Iza njegovih lea, na polici, pare se
dve zunzare.
Vidi, deko, kada si kupio ovu spravu, kupio si i nau krv.
Molim?
Da, dobro si me uo. Da bi se ovo malo sranje napravilo Masi stegne
telefon kao da e ga smrviti potrebni su kositer i koltan, rude kojih nema
mnogo na svetu. Ali zato ih kod nas ima u izobilju, ba u onim tamo brdima
pokae rukom ka zapadu. Stotinak kilometara odavde, u mestu Valikale.
Paravojske dre rudnike, sputaju decu u kopove, prodaju kositer i kupuju
oruje. Poslednji put sam bio tamo pre mesec dana... Jebeni logori. Tako se,
deko moj, finansira rat u Kongu prui mi nazad telefon. Od tvojih para.
272
Ali... ko kupuje te rude?
Stari sovjetski avioni nose ih do obale, pa se okeanom prevoze do Malezi-
je. Tamo se prerauju. Onda se u Kini sklapaju gotovi telefoni i razvoze po
svetu, pa i ovde. Da ih kupe budale ko to si ti. Sve firme koje proizvode mo-
bilne ba sve! moraju da koriste nae rude. Misli da ih je briga? Misli da
pitaju kuda idu pare?
Pogledam u stranu, da izbegnem njegove oi. Soba postaje sve manja,
Masi kao da saima prostor, a vreme se vraa unazad. Amerike i belgijske
puke streljaju prgavog Patrisa Lumumbu, seku ga na komade, tope u sum-
pornoj kiselini. Dok se Gevara sprema za afriku misiju, Naser mu poruuje
iz Kaira: Nemoj postati jo jedan Tarzan. Nakon sedam meseci u dunglama,
e odustaje, razoaran, zgaen pohlepom i surovou parazitskih armija, na-
zvavi svoju misiju istorijom jednog poraza.
Mobutu, kleptokrata, diktator sa leopardovom kapom, menja ime u Mobu-
tu Sese Seko Kuku Ngbendu Wa Za Banga. Nepobedivi ratnik eline volje
koji ide iz pohoda u pohod ostavljajui za sobom spaljenu zemlju. Nasleuje
ga Loren Kabila, beogradski student, Gevarin uenik navuen na pie i ene.
Postavljaju ga Tutsi, ubija ga vlastiti telohranitelj.
 O emu je vaa pesma? pitam. Da li hoete da prenesete...
Nije pesma kurac, da prenosi. Al eto, ima taj blog. Probaj da napie,
nacrta... Zna ta e se desiti? Bolee ih dupe. Kao to i tebe boli dupe, samo
se pravi da si ganut jer te je sramota. Zaboravie im izae iz ove sobe.
Zna zato?
to?
Zato to si takav stvoren, bedan i proklet. Stalo ti je samo do tvoje poro-
dice, par ortaka, do ribe koju oe da kresne. Do tvog malog majmunskog
plemena. A to to neko krvari u ovom maru sveta, deko, za to moe samo da
te boli kurac.

11 U

Crno nebo, spojeno sa crnim krovovima, prekriva Dariovu kuu, veu i

uredniju od Vistonove, od temelja do dimnjaka sagraenu od magmatskih
blokova. Dario otvori vrata. Uite, sa e veera. Zrna porodine topline vire
iz vulkanskih zidova: otira sa smajlijem, benkica, cucla, lutak od stiropora.
273
eoni zid prekriva fototapet angaja; picasti, okruglasti, trouglasti neboderi.
E, brate kae Viston sredio sam vam one patuljke. Sutra idemo u selo.
To je blizu kratera kae Kim. Siguran si da je bezbedno?
efe, nema da brine. Vodimo es vodia!
ta e nam est vodia? pitam.
Brate, kad Viston organizuje to mora da bude u fulu.
Dario sedne za sto, oklembesi glavu. Kae da mu se vratila malarija. Vi-
ston ga izgrdi, objasni da je to samo mamurluk od sino. Burazeru, oputeno.
Kolko puta da ti kaem? Malarija ne postoji.
Iz kuhinje izae Cici, Dariova ljupka i okruglasta enica. Za ruku je dri
trogodinja erka u musavoj suknjici. Devojica prie i utivo se pokloni.
Cici se nasmeje, nagne se ka devojici, pogleda je ozbiljno i upre prst u
mene.
Mzungu...
Pa ispred detetovih oiju protrlja palac, kaiprst i srednji prst.
Pare.
Zatim ponovo uperi prst u mene.
Mzungu...
 Pa opet protrlja prste.
Pare.
Cici ponovi svoju pantomimu jo nekoliko puta. Mzungu-money. Krupne
erkine oi zveraju as u prst, as u mene. Mzungu-money. Mzungu-money.
Stojim u mestu, nepokretan od uda. Cici se srdano nasmeje:
Dobro doao, mzungu.
Ti nisi normalna kaem.
Evo, evo, veera.
Kakva veera! ta to pria detetu?!
Fina veera Cici ne skida osmeh s lica vrua.
Bemmater! U oi me gledaj. Zato to govori?
Devojica se sakrije ispod stola, Cici pobegne u kuhinju. Dario poklopi
lice akama. Viston ukljui TV, ije brundanje zagui neprijatnu tiinu. Kim
me uhvati za ruke. Smiri se, Uroe. Sav se trese.

12 U

274
Hodamo ka Vistonovom domu. Kim, Viston i ja. No se zavukla u svaku
pukotinu. Paljivo koraam, pazei da se ne sapletem o nevidljivo kamenje.
Pokuavam da zamislim da sam negde daleko, da se dananji dan nije ni de-
sio: ni fakultet, ni Masi, ni Cici, nita, samo rupa u kalendaru.
E, brate, lako je vama kae Viston. Putujete. Zaebavate se. a bi ja
dao da sam na vaem mestu. Ali, brate, nema se.
Ti se zajebava, Vistone Kim ga podbode. Radi malo, pa e moda i
moi.
E, efe, nemo da me ebe. Vama prou godine i nakupi se kinta. A ja se
o imam, imam danas. Sutra doe neko novo sranje i se ode u piku mate-
rinu.
Sluaj, Vistone ona spusti glas. Kad zavri fakultet, pokuaj da ode.
U Keniju, Tanzaniju. Gde god. Napravi plan. Ui. Pokuaj.
Ma, brate, se je to lepo, al ja ti sad ne bi mogo da odem u Najrobi i
ivim ko pacov tamo na nekoj deponiji.
Jo jedan dan, pomislim. Jo Pigmeji, i nazad u Ruandu. Ne mogu vie da
im sluam glasove, ni njen ni njegov. Ne mogu vie da sluam ono uasno daj
pare. Hou da zapiem i objavim sve ovo, i kui. A onaj majmun neka ide do
svog rta, sam, neka se jebava, potuca po svojoj glavi, kao finski junak Vej-
nemejnen koji stoleima putuje zarobljen u opni materice, u utrobi mate-
rinskoj, neka se vue od grada do grada i istrajava u besmislenim zadacima do
kojih mu nije stalo, a koje sebi zadaje jer ne moe, kao ni ja, da izae iz svoje
aure, iz malenog gnezda svoga, iz ivita uzanoga, i zbilja oseti ita oko sebe,
pa i sebe.
A zna a, brate? kae Viston. ivi se i ode. Kad sam bio klinac,
upozno sam jednu enu. Matildu, Amerikanku. Radila ko neki humanitarac i
to. Ba me onako zgotivila.
Je l to ona sa fotografije?
Aha. I jo od tada ona meni svakog meseca poalje dvesta dolara. Tako
se kolujem, jebiga... ena i po. Potujem Viston stisne usne i klimne gla-
vom. A a je za nju dvesta dolara? Pikin dim.
Kim se namrti i udari stopalom o kamen. Zauje se nervozan, piskav
lave. Iza taraba kao da se naziru ruevine one katedrale.
Pa kako te nije sramota? ona poe ka Vistonu. Ti misli da nama pare
padaju s neba? Uro i ja ti plaamo sve otkad smo doli ovde! Hranu, pie,
izlaske! Jebeno sve. I ta e sutra da kae? To je njima pikin dim.
275
Nemoj, efe Viston korakne unazad. Nemoj si taka. Ja vas kao nisam
ispotovo? Dao sam vam krevet, dao sam...
Zato si nam dao, Vistone? Zato uopte prima belce u kuu?
Pa druenje i ono, kako se zoe, upoznaemo kulture...
Vodi nas ko pudlice da bi ispao faca! Da bi se epurio! Misli da smo
glupi, da u ivotu nita nismo videli i propatili?
Ali, efe...
efuj ti tu tvoju kravu koja ti plaa da je podjebava! Je l zna kako iz-
gledaju najgora amerika geta? Je l zna da je Uroeva zemlja bila u ratu?
Nema pojma, Vistone. Nisi faca. Samo si jedan...
Kim naglo uuti i spusti ruke. Koraamo utke. Oko nas se kiseli no.
U Vistonovoj daari opet nema struje. On se zavue u oak sobe i ukljui
laptop. Kriom pogledam u monitor. Otvorio je staru enciklopediju Enkartu i
lista podatke o Srbiji. Da li je u Evropi? Da li je siromana? Da li je stvarno
bila u ratu?
 13 U

aj? budi me Viston.

Dok bezvoljno puni olje, trudi se da nam stavi do znanja da je povreen.
Kim uti, gleda u postere, u limuzine fudbalera. ajanka sa zaeerenom
vodom protie kao partija bilijara: pogledi se odbijaju jedan o drugi, ukaju
se, odguruju, da bi na kraju nestali u rupi.
Popite to, pa da zovem vodie. I da, trea da kupimo so za Pigmeje.
So?
Aha, to se zna. Patuljcima nosi so.
-1.5220, 29.2495

Jato motora napusti Gomu nosei Vistona, Kim, estoro vodia, mene i
dva daketa soli i ue u parloge, plantae banana i zelenkasto-graorasti
kamenjar. Pred nama raste vulkan Njiragongo, sunce se probija kroz dim. U
krateru se nalazi najvee ivo jezero lave na svetu. Nou, kada se priblii
obroncima, kau da vulkan svetli.
Motocikli stanu na par kilometara od grotla. Dalje moramo peice, uzbrdo,
kroz ume bambusa i eukaliptusa. Tamo je selo Pigmeja. Na elu kolone je
Solan, lepa ena u batik-majici, sa crnom mreastom kapom. Na zaelju je
276
namrgoeni Viston.
Pigmeji oduvek ive ovde? pita Kim.
Ne, gospoice kae Solan. Ranije su iveli severnije, u dungli Ituri.
Sada je tamo rat, pa ih je drava, bezbednosti radi, preselila ovde.
Ovde? Na vulkan?
Izbijemo na iroku crnu zmiju stvrdnute lave. Iza nje uma postane gua.
Razmiemo lijane, veliko mesnato lie. Kroz trnje i konoplju ukae se par
razbacanih koliba od iblja i najlon-kesa. Iz njih provire oi, male kao svici.
Pigmeji se okupe oko nas, polugoli, prljavi, zbunjenih usana i unezverenih
vea. Temena onih najviih doseu mi do grudi. U kronji nad selom, poput
divovskog grozda, ui nekoliko goliavih deaka. Kraj stabla lee stara cipe-
la i zeleno korito sa oznakom UN i urezanom pticom.
Seoski poglavica Ekianga dodirne mi ruku, pustivi glas na ivici ujnosti.
Dobro doli, prevede Solan. Ekianga ima upadljivo irok nos i nabubrele
eone kosti. Oi sijaju iz mranih duplji, sitne i divlje, plaljive, kao pijane.
Zenice skau s lica na lice i ni na jednom ne ostaju due od sekunde.
Lovci-sakupljai, pomislim. Kao i mi nekada. Koplja, trane kotarice,
strele, rebra, mlohave dojke. Goli narod proteran iz dungle.
 Pruim dakove soli. Ekianga zahvali na svom jeziku. Setim se Fabijana,
majunog slikara iz Kigalija. Plava je velika. Setim se Andrieve prie:

A so je ivot. Hrana i krv i toplina i snaga koju moe u torbi doneti... A sad
je nema ni za lek... Obljutaveo ivot, omlitaveli ljudi i obledela deca. Poodra-
sli mukarii govore nekim piskutljivim glasom, kao da se nikad nee
zamomiti.

Pare! zaskii Ekianga. Ostali se prikljue.

Pare!
Pare! Paaare!
Stojimo u sreditu kruga, okrueni plemenom. Pigmeji nam pruaju blede,
prazne dlanove. Viston se trudi da sakrije osmeh. im smo uli u selo, nestalo
je njegove zlovolje. Obradovao se videvi ih tako nage i bedne, tako sitne u
senci ume i vulkanske vrke.
Mizerja! Odresli na golen stinju. Je li moj dida moga sebe trait? Da se
vratimo u Gomu, pomislim, da se spakujem, da odem nazad u Kigali, u Pane-
vo, u moju ulicu sa potkresanim lipama, u moju sobu sa mapama i knjigama,
277
LED diodama, Dambom i uramljenom maminom kaligrafijom, i da zatvorim
vrata. Da ostavim i pustinje i planine, dungle i vulkane i belenicu, i sve te
nike dije fantazije.
Brate, vidi! Viston pokae etvrtastu raku, punu zelene kinice i masne
abokreine. Kau da im je to edina voda. Zamisi, brate. Oni to piju! on
se nasmeje. Aj me fotka pored rupe, al onako, da se vide i rupa i patuljci.
Kim me zgaeno izgura iz mase. Uroe, ne mogu vie. Mislila sam da
mogu, ali ne mogu... Vodi me odavde. Viston se kriomice smeka. Kakav bi
bio da je bogat? Patuljci viu: Daj pare! Daaaaj! Osetim se bespomono,
edno, kao da sam od soli.
Izvinte, gospoice kae Solan. Takvi su vam Pigmeji. A eto, kau da
donose sreu.
Ko donosi sreu?
Nisam, brate, teo da vam kaem Viston prie da vas ne bi skenjo.
Al trea da znate, ebi ga on pogleda Kim u oi. Kau da meso kepeca lei.
Meso?!
Pa da Viston opusti glas ono, upadne im gerila u selo, malo im siluju
ene i decu, i onda, ebi ga... poseku ruke i noge, prste, ui, poseku im ono dole
 Viston napravi pokret kod prepona i pojedu. Onda kao dobiju magine moi.
Strano je to kae Solan ali deava se. Gerile bi da proteraju ljude iz
dungle da bi mogle da naprave rudnike.
Zaebano Viston odmahne glavom. A zna a je najgore? Odseku ti
sise ili ti ubiju dete, pa to skuvaju i nateraju te da jede.
Miii na Kiminom licu miruju kao tlo pred erupciju. Ona otvori novanik,
prospe novac pred Ekiangu. Pleme se uskomea. Novanice se razgrabe,
pone svaa i otimaina. Solan ih smiruje. Jedan od Pigmeja dohvati najveu
novanicu i pobegne u umu. Nekolicina potri za njim. Kim sakrije lice u
rukav. Kai da te niki ludi vitar goni. Mazuku. Zli vetar.
Ebi ga, efe Viston pokua da je zagrli, ali ona ga odgurne nije
trealo. Kupie pivo, ne hranu. Vi, svuda raste ganda. Kepeci ni drugo ne
znaju osim da se drogiraju. Glupi su ko tocilo, lenji ko zemlja. Samo si bacila
pare.
Pigmeji se zavuku u svoje najlonske igloe. Vodii nas izvedu iz sela. Na
putu nema nikoga; moto-taksisti su otili. Dugo peaimo do Gome, u tiini,
kroz estare, plantae banana, barutine, magmatske vrtae i prva predgraa.
Viston se gura da predvodi. Na zaelju je Kim. Ako dua ti klizi u bezdan crn
278
pevaju zle peurke u udesnoj umi u mrak i blato na dnu...
Daj paaare! Daj pare! Deurlija iz Gome sjati se oko nas. Jedan deak mi
se priunja s lea i svom snagom me raspali po ruci. Preneraeno se okrenem.
On podigne prst i podvikne: Pa-re! Potrim za njim, uhvatim ga za majicu.
Poem da ga udarim. Zaustavim se na pedalj od obraza.
Obojica drhtimo kao prue.
Preko pola neba die i purnja vulkan Crnobog.
XIII 279
280
 29. januar 4. februar

1M

Udahnem toplu no. uvar spava ispred hotela, na plastinoj stolici. Na

krilu dvocevka, nad glavom tabla Vlasnitvo udruenja mladih hrianki.
unjamo se tihim ulicama. Na stanici je samo nekoliko starih misionarki.
Upru u nas duge bele noseve pa nastave da avrljaju na italijanskom.
Autobus probije predgraa Dar es Salama, zasee savanu. Kraj druma
ugledam dve irafe i nehotice se osmehnem.
Koliko do Mbeje? pita Lazar.
Iljadarka.
Sluaj kae hou neto da te pitam. Zato si se predomislio?
Sandra i Trejsi stalno pitaju za tebe. ta si to pisao o nama, Marko? Sigur-
no neto lepo, kad su ljudi odluili da poalju... Glas se istanji, udalji. Potom
dugo sedim na krevetu, pod mreom, i piljim u krvave fleke na zidu.
281
Zbog Nensi.
Pa ta? Nakucao si telenovelu, neke ene se raspilavile i poslale sitni za
gladnu decu Afrike. I odjednom si srean. Ne kontam Lazar odmahne gla-
vom zar je tako jednostavno?
No se povlai kroz sumaglicu. U daljini se naziru razbacane gromade.
Slonovi?
Kuda mi uopte idemo? pita Lazar.
U Mbeju kaem. Na jugu, kod granice sa Zambijom. Tamo sam naao
ljude koji hoe da nas prime. Tri brata. Najstariji je politiar...
Ne pitam to. ta posle?
Nebo je beliasto. Putnici spavaju ili zure u prazno.
Gledao sam u Vikipediji kaem za tu Mbeju. Velik grad. U blizini se
nalazi vulkan u dungli, a u njemu jezero! Tamo je i jedan od najveih mete-
orita koji su ikad pali na Zemlju. Posle toga moemo na zapad, do Tanganjike,
kao to si hteo. Kau da je...
asne bakute zagraje i nagrnu na prozore. Ehi, ragazze! Che bestia! Be-
stia! Kaiprstima maste staklo. Jedna izvadi fotoaparat.
Nosorog! oduevim se. Gleda u nas! Skontaj kakva njuka!
Da kae Lazar. Kao da mu nita nije jasno.
 2L

Mbeja, veernji bulevar. Automobili ree pod semaforom. U mraku lebdi

ruiast neonski znak frizerskog salona Novi svet.
Odgovorio je Marko pogleda u telefon.
Ko?
Kibelo, na domain. Jesi dobro?
Umoran sam. ta kae?
Za minut.
Crna sportska kola uklize na trotoar. Iz njih izae kran ovek blistavog
osmeha, u odelu, i u koraku mi prui ruku. Predsednik Tanzanije, pomislim.
Sitne borice oko oiju. Rolex i Lacoste.
Dobro vee! Ja sam Kibelo.
Ti si predsednik?
Ne jo rafal smeha al polako.
Ugura nas u kola, pa u hodnik, pa u zaguljiv dnevni boravak s mirisom
zagoretine. Dva dronjava kaua i mastan tepih. Stoi, otvorena knjiga, pepe-
ljara, nekoliko skorenih tanjira naslaganih jedan na drugi. Na zidu, kaligrafski
282
ispisana sura iz Kurana u plastinom zlatnom ramu. Naspram nje, Obama.
Pred televizorom sedi debeljko sa afro frizurom.
Ovo je Taha kae predsednik moj mlai brat. Taha, ovo su Marko i
Lazar.
Zdravo, beli ljudi krupne oi kao da plivaju u mutnoj vodi. Apatino
nas pogleda, pa nastavi da pilji u TV.
Kaimo mree nad brani krevet. Voda vam je u buradima, kae Kibelo, u
kupatilu i kujni. Moda sutra doe i u slavine. Ako neto treba, pitajte Tahu,
on je uvek budan. Laku no.
Utonem u mru kao u dunavski mulj. Sanjam da je Zemlja ogromna,
stotinama puta vea. Strani okeani, beskrajne pustoi i ume. Do najblieg
sela treba itav ivot. Tri majmuna iz tatinih pria lutaju, izgubljeni, trae kiu
da je odnesu u Kalahari. Luta i ovek bez ula. Hoe li se sresti? Otvorim oi
u mrak i lupanje srca.
U dnevnoj sobi gori svetlo. Utian televizor vrti emisiju o polarnim prede-
lima: led, prazno nebo. Kraj zida je hrpa knjiga. Nasumino izvuem izanalu
brouru Udama kao imperativ socijalistike izgradnje.
 ... ve je u punom jeku, naporedo sa poboljanjem agrarne produktivnosti
i sveopteg ivotnog standarda. Ove je godine 47 sela dobilo elektrinu stru-
ju, u 26 optina podignute su kole, nasuto je 944 kilometra puteva, otvoreno
je 17 bolnica, a prekovremenim zalaganjem...

Glava zapulsira bolom, cifre zapleu. Prozori su crni. Nastavim da listam.

... jednopartijskog sistema omoguilo je koheziju, ali prava ekonomska

snaga Tanzanije lei u kolektivizaciji, koja se sprovodi dobrovoljno. Subver-
zivni elementi neosveenih narodnih masa podvrgavaju se ideolokom
prevaspitavanju u cilju razvijanja moralno-politike odgovornosti, kako bi se
u njima probudila svest o optem dobru i velikom cilju kome stremi radnika
klasa slobodnog...

ita, beli ovee? glavurda sa kuglom kose pojavi se u vratima.

Pokuavam.
Ako.
Zakripi kau sa druge strane stoia. Taha pogleda svoje nadlanice, pa se
283
upilji u mene. Vodnjikave ute beonjae, unutra crno. Zevne i sklopi kapke.

... korenitog preobraaja individualne svesti. Udama, tanzanijski socija-

lizam, univerzalna je ljudska formula kolektivnog progresa, osveivanje po-
jedinca u pogledu njegovih odgovornosti prema drutvu u celini. Prigrlivi
principe udame, koje je formulisao na predsednik Dulijus Njerere, radni
ovek odluuje da jednom za svagda raskrsti sa avetima nazadnog individu-
alizma i otkriva da tek kroz druge ljude i sam postaje...

Kakvo to ubre kusa, beli ovee?

O udami pokaem mu koricu. Tvoje?
Jok. Zukarijeve gluposti.
Najmlai brat?
Taha klimne glavom. Niz nabrano elo stri kap znoja. Dulijus Njerere,
Doris ga je pominjala. Prvi predsednik nezavisne Tanzanije, Mwalimu,
Uitelj. Tvorac udame, filozofije afrikog socijalizma. Sanjao je o Africi bez
granica. Uvek u mrkom injelu, ozbiljan, idealista do kosti.
Na ekranu, kolona kraljevskih pingvina ravnoduno se gega ka ivici sante.
 Albatros visi nad ledom, kao okaen.
I, ta pie?
Ne znam kaem. Glava me razbija.
Lagarije on se nagne preko stoia i uzme mi knjiicu, gadljivo, sa dva
prsta. Klinci se loe na to, oe da menjaju svet. Vide korupciju, lopovluk,
tajkune, pa misle pre je bilo bolje.
A nije?
Tahino oblo lice zgri se u grimasu. Iza njegovog ramena klizi snena oba-
la sa fokama. Male, crne, mokre i brkate, migolje se i puze jedne preko drugih.
Kad sam se rodio, ale je ve bio olupina. Uzeli mu zemlju, oterali ga u
udama-selo, tanzanijski kolhoz. Spalili kuu, da ne moe da se vrati. Svi su
bili puni mrnje, niko nije hteo ni da pogleda seme. Krao je ko je stigao. ra-
fove sa kombajna, kukuruz, vodovodne cevi, cement. Vojska je ruila sela,
terala ljude u grad, u fabrike. Da nas belci nisu nahranili, Tanzanija bi crkla od
gladi. Udama, napredni kolektivizam, ekonomska samodovoljnost Taha
zamae knjiicom. Velike fraze, male glave! Svako za svakoga. Paz da
nee! Je l zna, beli ovee, na ta zaudara svaka plemenita ideja, svaka do-
brovoljno prineta rtva, svaka velika re?
284
Na ta, crni ovee?
Ne osea? debeli nos zguva se kao hartija. Na leinu.

3M

Drmamo se u daladali. Lazar tupo pilji kroz prozore i povremeno neto

zabelei. ta pie, kad odavno nita nismo objavili? Zukari, najmlai brat,
mrda ramenima u ritmu urlanja sa zvunika. Na ljampavoj majici pie: Bog
voli hiphop. Obrnut kaket, natuen do obrva.
ta ka, a? Naa muzika, tebra! Afrika je mama! Je l zna ta je bongo
flava?
Ne kaem. Je l bongo neki bubanj?
Ubongo ti je re na svahiliju. Znai mozak Zukari oblie usne. A flava
je engleski, ukus. Tanzanijski hiphop. Muzika koja govori o pravim stvarima.
Zika koja boli!
Ukus mozga?
To! Ortakinja i ja imamo bend. Duma pie tekstove, ja repujem. Nismo
poznati, al kul, tek poinjemo. Doi u Tanzaniju za jedno tri godine on me
udari pesnicom u rame i da vi ko je baja!
Izlazimo na poslednjoj. Hodamo kolskim putem, kroz plantau banana.
Sunce se penje, senke araju drum. Meteorit, apnem sebi. Zamislim ga kako
leti kroz daleka sazvea i zabija se u Afriku. Onda zamislim nas, take na
mapi, i osetim navalu klinakog uzbuenja.
Uopte ne vidim zato idemo tamo kae Lazar.
Jesam te terao? Hou da vidim kamen iz svemira.
Svaki kamen je iz svemira.
E, tebra, koj vam je to jezik? Ni ne kontam! Je l vi to u toj vaoj zem-
lji tako priate? Misim, ne priate engleski?
Ne kaem. Imamo na jezik.
Tooo, carevi! on se oduevi. Tako treba. Na ta je Uitelj govorio?
Jezik e nas ujediniti. Ne tuinski engleski, ne svako pleme svoj, nego svahili
za celu zemlju. Prevodio je ekspira, da pokae da se mogu rei lepe stvari.
Mabepari wa Venisi, Mletaki trgovac. Dulijus Kaisari, Julije Cezar Zuka-
rijevo duguljasto lice se uozbilji, oi raire. Bio je veliki baja, seam se kad
je umro. Kakva je to sarana bila! Devedezdevete, imo sam dez godina al sve
285
se seam. Ej, doo matori Mugabe, doo onaj iz Namibije, kako se zove...
Bio si?
Ma gde, pa stari bi me odro. Mrzeo ga je, svaki put bi pljuno kad se on
pomene. On me je ubio, tako je govorio. Umro je oma posle, ko da je eko
Zukari odmahne glavom. Jebiga.
Put savije kroz umarak. Pao je pre vie miliona godina, proitao sam na
netu, davno pre nego to se ovek uspravio. Za metane predstavlja tambiko
tabu neto to se ne dodiruje i o emu se ne govori.
Priao mi je Taha kae Lazar o vaem aletu.
Debeli? Zukari se smrkne. ta mi on zna? Tovi se i hejtuje, a pre bi
umro nego mrdno bulju sa kaua. ale ga je najvie voleo. Mislio je da e
postati profesor il tako neki kurac. A ta je posto? Ej, stigli smo.
Na poljanetu stoji crna gromada. Izgleda kao divovska lobanja nekog ne-
zamislivog stvora.
Kimondo Zukari neno poloi dlan na meteorsku grbu. Padalica.
Velika, prastara... i crna. teta to Duma nije tu. Bila bi do jaja pesma.
Zukari Lazar se trgne zna napamet neku vau stvar? Neki bongo
flava? Da nam otpev... odrepuje?
 Mi pevamo na svahiliju, al mogu da prevedem. A o emu oe?
Neto to boli.
Zukari se osmehne, pa se uozbilji. Pogleda nas oklevajui. Isprsi se i
klimne glavom. Setim se Ernijevog ludakog arlaukanja u Daru: belci vole da
im se peva. Poelim da uti.
Tanzani-ja... pone nesigurno birokratska tirani-ja, AIDS je budunost
a apatija je mani-ja on ubrza ima kuu od blata ima mozak od blata ima
volju od blata ima srce od blata ovde pravila nema ovde brat jede brata naa
realnost svakodnevna brutalnost nema venog ivota treba ubiti skota treba
spaliti banke treba ubiti drota ako ivi za nita makar umri za neto mora
imati glas mora igrati veto imitira druge a sam ne zna ko si ne zna ega
si deo ne zna kuda te nosi udama je spas mora pustiti glas mora se zdati
za nas bezuba generacija bezbedna rezignacija bezvredna halucinacija izne-
verena nacija ta je udama to je dua u nama to je krv u venama to je snaga
u nama umorni smo od mira umorni smo od srama mora stisnuti zube mora
poi sa nama mora pustiti glas mora se zdati za nas!

286
4L

No zuji. Koa se znoji. goljavo jutro dopuzi do prozora i gurne njuku u

sobu.
Danas u dunglu? Marko se promigolji pod mreom.
Idi sam.
Zato?
Ne ide mi se.
A je l se meni pisao blog?
Putnici galame, vetar bije u oi a ukus mozga vriti sa zvunika, glasnije
nego najgori matatu u Najrobiju. Marko spava. Kako moe? U depu napipam
knjiicu koju mi je Zukari dao: Udama eseji o socijalizmu. Napisao Duli-
jus K. Njerere, Tanzanija, 1977. Slova drhte od umora i jama u asfaltu.

... Afrika koju emo mi stvoriti bie Afrika koju e svet pogledati i rei: ako
elite da vidite ljude koji ive u idealnom ljudskom drutvu, idite u Afriku! To
je kontinent nade za celu ljudsku rasu...
 Pogled mi klizne kroz prozor, u barutine i sirotinjska sela. Krave se vuku
kroz blato kao tuni, olindrali kosturi. Pogrbljena baka tegli na leima divov-
ski naramak drva. Mrava deca naduvenih trbuha, u poderanim gaama, stoje
kraj puta i mau. Kvaiorkor, stomak gladi.

... na vrhu Kilimandara zapaliemo luu nade, da sija i preko naih grani-
ca, donosei nadu tamo gde jo uvek vlada oaj, ljubav tamo gde vlada mr-
nja, dostojanstvo tamo gde je, do sada, stanovalo ponienje...

Izlazimo. Zemljani put vodi u brda. Marko cupka i gura me ka drvenoj

rampi. Dungla. Vulkan. Hodaj bre. Nemamo vremena. Pored rampe je
zarali kiosk sa tablom neitkog natpisa.
Dobar dan, prijatelji ia u dronjavoj vojnoj uniformi izviri kroz pro-
zore. Karte kotaju...
ta?
Karte. Ulaz.
Gde bre? U ta ulaz?
U dunglu.
287
Ulaz u dunglu?!

... Prvi na korak u tom pravcu sastoji se u prevaspitavanju nae linosti i

u ponovnom prihvatanju naeg starog naina miljenja. I u odbijanju kapita-
listikog naina miljenja takoe. Moramo da se oslobodimo metoda koje
nam je kolonijalista doneo u Afriku...

Sluaj kae Marko daj da platimo. ak smo dovde doli. Sigurno je

neki sitni...
Neu! Je l njegova? Da je nije on posadio? Moe da me see na komade, ne...
Dobro, dobro Marko se okrene uvaru. Dovienja.
Vratimo se na asfalt. Na prvoj okuci skrenemo u kukuruze. Virimo ka
straarnici i smiljamo plan: dijagonalno kroz njive, ka brdima. Pored nas
protri majmun.

... Stranac je uneo potpuno razliit odnos prema posedu zemlja je za

njega trino dobro i prema tome vlasnitvo pojedinca. Takav stav ne samo
to je stran nama, nego je i potpuno pogrean...
 Hodamo satima. Njive se ustalasaju, preu u livade visoke paprati. Nebo
potamni i nabubri, pa zagrmi, kao da puca na pola.
Dobro Marko rairi ruke priznajem, zajebo sam. Nemam predstavu
gde smo. A jo e i kia.
Nismo ovo najbolje isplanir... prva kap zalepi me u elo.
Staza je sve strmija. Osetim slabost i shvatim da ceo dan nisam jeo. Marko
ipi dugim koracima i bodri me, pun idiotskog poleta. Rano lee, rano se
budi, brzo hoda i uvek nalazi preice. Ili srean ili tuan, ili hoe ili nee, ili
veruje ili ne veruje. Svaka emocija, svaka misao po jedna prava linija.
U trenutku kad kia postane pljusak, naletimo na gustu biljnu zavesu. Unu-
-9.0080, 33.5530

tra je mrak.
Je l ovo... dungla?
Ne znam.
Zemlja mljacka i kripi. Guram se sa rastinjem, zapinjem za koren, pa-
dam, ake tonu u mahovinu. Jedno drvo raste iz drugog. Idemo na vrh, vie
Marko, samo uzbrdo! Lijane mlate po nosu. eludac kreti kao gladna vrana.
Kroz bunilo vidim cvetove, plamenoute, zvonaste, kako svetlucaju u tami.
Dodirnem, ali ruka kao da je tua. Nee da oseti. Krupan pauk pretri nit i
288
otrese lk kapljica.
Obamrli od napora, izbijamo na vrh vulkana. Sunce zalazi iza kratera
punog prljave vode. Iz stopala nie bol i raste u meni kao drvo, kroz cevanice,
kolena, sve do slepoonica.
Uspeli smo! Marko istrese vodu iz kose. Vidi kakav pogled! Zna ta,
u pravu je onaj majmun. Nekad vredi popeti se!
Koliko smo visoko?
Skoro tri iljade metara.
Tri hiljade?!
Sjurujemo se kroz mrak. Slabost usporava noge, kao da beim u snu. Kroz
rupe u svodu naziru se, u noi, crni oblaci, izoblieni, rastegnuti deji kvaior-
kori. Zapaliemo luu nade, kae tata i pokrije me jorganom. Deak ere-
beko sedi u upljem deblu, da se zatvori u auru, gleda svoj Kalahari i
mata o velikom, celom ivotu koji nee doi, Afrika koju emo mi stvoriti...
Jebote Marko me zgrabi za rame put!
Mokri do gaa, do sri, ispadamo u njivu eerne trske, a potom na glavni
drum, pravo u farove daladale.
Voda curi niz noge i pravi baricu. ovek u radnikom kombinezonu sedi
do mene i zgranuto nas gleda. Iz cegera viri uta dinova aka. Banane. Muti
mi se od umora, bola, gladi, svega. Banane. Nema toga to sada ne bih dao za
bananu. Ali da traim ne.
Banana kae moj roeni glas.
ovek otkine dve i prui nam.

5M

Lazar is typing...
Lazar: Zato kui?
Uro: jer nita ne razumemo
nita ne moemo
rei o svemu ovome ovde :/
me: sta tu ima da se ne razume? isti su ljudi kao svuda
nisu rogati. izmisljas
neke slozene dimenzije, konstruises
bespotrebno komplikujes
289
Uro: uopte nisu isti. treba da vidite pigmeje. svake noi
sanjam to
usrano selo na vulkanu
ne postoji ali nikakav
nain da se to ispria
me: napisi samo sve kako je bilo. opisi selo

klubputnika.org/r/s9
mozes napisati i sta sanjas
Uro: i da nacrtam slatke crteie?
btw, vidite kakvu sam igraku naao
u kiminom stanu:
Uro is attempting file transfer...
Uro: boksuju se
kad pritisne dugme jedna lutka raspizdi drugu
Lazar: Jebe mi se za igraku.
Imamo dogovor.
Uro: ne mogu da radim neto to je glupo
i u ta vie ne verujem
Lazar: Ma daj, pa to je samo jedan blog.
 Daj da zavrimo to smo poeli.
Uro: zato da zavrimo?
da bismo sebi dokazali ta?
me: daj ne seri nego lepo dodji ovamo
sednemo, napisemo, objavimo sve ovo sto smo
propustili
onda vidimo kuda mozemo i odaberemo
krajnju tacku
da zavrsimo putovanje
Uro: zar nisi ti prvi hteo da bei kui? i ta sad, nensi je dobila
deparac i sve okej? je l sad treba da piem
tunu priu o svakom
afrikancu ponaosob
me: cekaj bre
Uro: jedna milijarda tunih pria
minus bogati diktatori
me: pa ne radi se uopste o tome
jbg
290
Uro: i onda da ponderiem sentimentalnost
prie prema tome
koliko je ko sjeban?
me: nisam ja bas takav retard kao sto vas
dvojica mislite
Lazar: ta ti zna ta ja mislim?
me: cekaj da instaliram nasa slova
smara me da ja jedini nemam nasa slova
Sent at 22:11 on Friday

me: evo me
meni je vano to to su nai itaoci sakupili taj novac. prvo
nisam verovao da bi ikada iko itao neto to ja napiem
drugo
ta pomisao da e to nekoga dotai
to mi je kao nauna fantastika
kao da su se neki ljudi tamo kod nas i neki ljudi
u Africi dodirnuli
 jbg, znam da zvui debilno
ali kao da su se spojili
kroz mene

Lazar is typing...
Uro is typing...

6L

Obama i Kuran niane se preko sobe. Na TV-u je izvetaj o poplavama:

sumorna lica i kaljava sela. Marko je otiao da spava. Zukari sedi i ita, ja vie
kunjam nego to sluam Tahin duboki glas.
I onda jo ispada, mi smo crnci. Pogledaj kou on mi gurne podlakticu
pod nos. Pogledaj! Je l tebi ovo crno? Tamnosmee! Mi smo Svahiliji,
milenijumska civilizacija sa obale. Ue nas da smo jednaki, a reci mi, molim
te, po emu? Mnogo pre vaeg dolaska mi smo imali gradove-drave: Kilva,
Malindi, Gedi, Pate, Zanzibar...
291

... jer znamo da ovekovo poreklo i boja koe ni u kom sluaju nisu bitni.
Svako od nas mora u sebi pobediti rasistike navike koje su deo naeg koloni-
jalnog naslea, koje nam je doneo...

Alo, tebra Zukari spusti knjigu pa kakva su to sranja? Koga boli kurac
je l crno il smee?
Da nee ti da me ui, mali? ta to ita? on se nagne preko stola. To
sam i mislio, opet ubre. Je l pogleda nekad oko sebe? I ta vidi, uhuru na
umoda? Slobodu i jedinstvo? Na kraju je i tvoj dragi Ua priznao da je zasro.
Za dvaes godina predsednikovanja uspeo je tako da nas sjebe, da nas nikakva
strana pomo nee izleiti. Zato je i umro ko siromah.

... Tada smo govorili i verovali pie Njerere mnogo kasnije, ostareo i ra-
zoaran da emo, ako bismo samo dobili priliku da sami upravljamo svojom
dravom, brzo izgraditi utopiju. Umesto toga, stvorili smo zemlju u kojoj
caruje nepravda, pa ak i tiranija...
 I ta sad? Zukari se izbei. Aj da s ubijemo! Sluaj, Taha glas mu
postane mek, skoro nean ti zna da to nije istina. Sa tvojom pameu, ti bi
mogo, kad bi samo teo... on se okrene ka meni. Pre par godina je teo da
s kandiduje na lokalnim izborima. Kibelo ga podro, kupio mu odelo, krava-
tu... U poslednji as je odusto.
Naravno da sam odustao! Treba li da upropastim sebi ivot, da ne mogu
da spavam? Da me neki Viktor upuca jer sam mu otpustio sina ili sruio ho-
tel? Jebiga, mali on umorno utone u naslon ja ti samo kaem kako jeste.
Ko je Viktor? pitam.
Veliki krimos kae Taha. Zovu ga Kralj Tanganjike. uete kad odete
tamo. Non-stop je na vestima. Radi ta hoe, niko mu nita ne sme on se
okrene Zukariju. Kaem ti, mali... zajebi politiku. Sauvaj sebe.

... Intelektualci treba da daju poseban doprinos razvoju nae nacije, ali ne
samo nae nacije, nego i cele Afrike. Pozivam intelektualce da upotrebe svoje
znanje, svoje veliko poznavanje sveta, za dobrobit drutva kome svi pripadamo...

Ma daj molim te, tebra... Prosipa mi tu neku filozofiju, a zapravo si se

292
usro, nisi smeo da izae na crtu. Kalkuliso si i podvio rep. Isto ko ale. Sve
teo, sve mogo, al eto drugi ga sjebali Zukari prezrivo frkne. Sve je to go
kurac. Zato lepo ne kae, usro sam se?
Oca ne diraj! Ne priaj o onome to ne zna, mali.
Zukari stegne ake. Moda zbog umora, sve mi deluje nekako lano, kao izli-
zana veernja predstava, izgovaranje davno zavrenog teksta. Svejedno je kuda
emo otii, svejedno je ta e Uro uraditi i ta u ja uraditi. Zamurim i upadnem
u predsan: na seditima daladale, umesto putnika, sede ovekolike banane.
Evo, Lazare prene me Zukarijev glas ajde ti presudi. Ko je u pravu?
Je l bolje ceo se zdati, pa makar i najebo, il tavoriti u mijoj rupi?
Otvorim usta, poput ribe koju su podigli iz vode. Zukari me gleda s
iekivanjem.
Pusti ti njega, mali. Nee ti on pomoi. I sam vidi da trabunja, nema
argumente, i zato...
U sobu ue predsednik Tanzanije. Crno odelo i prava lea. Rolex se sjaji
sa zgloba, osmeh sa face. Mlaa braa pogledaju u pod.
Politiarite, a, deco? Neka, i treba. Samo Kibelo pripreti prstom no,
no, da ne preterate!
 7L

Daladala gamie ka zapadu. Kraj prozora se vuku mokra travnata polja,

neuredno patuljasto drvee i razbarueno bunje.
Tanganjika! kae Marko. Kau da je lepa od mora. Prozirna voda,
tropske ribice... A odmah pored je Zambija.
Tanganjika, ponovim u sebi. Tan-ga-nji-ka. Pomerim ruksak na krilu, da
manje ulja. Izlomljena linija bola sevne kroz glavu: tan, ga, nji, ka.
Zna kae Marko moram da ti se izvinim.
ta? Zato?
Jer sam... on se uzvrpolji hteo da pobegnem. Jebiga, sve mi se skupi-
lo. Sad me sramota.
Ne kenjaj.
Pa eto, hteo sam da ti kaem. Nego, sluaj... ta emo sa blogom? Treba-
lo bi pisati dalje. Nagovoriemo Uroa da se naemo negde.
Nee hteti. A i da hoe, emu?
Marko me zaueno pogleda. Kroz savanu hoda usamljeni Masaji, krakat
i nogat, sa kopljem na ramenu.
293
Zato to ljudi itaju! Marko rairi oi. Komentariu, pitaju gde smo...
Stalo im je, poslali...
Kome je stalo? Ko ita? I zato je to uopte bitno? Samo smo iz malog
kruga preli u malko vei. I sad hodamo po njemu, kao drugo a isto.
Tunduma, sumorno pogranino selo bodljikave ice i zaralih, mrtvih ka-
miona. Na jugu je Zambija, na zapadu jezero Tanganjika. Premetaju nas u
dip: petnaestak ljudi na dve sueljene klupe. Asfalt prestaje. Svaki put kad
proletimo kroz rupu neto mi prepukne u kimi. Progutam brufen, pa jo
jedan.
No donosi bunilo. Vraamo se sa novogodinje proslave, ja i moja budua
prva devojka: ona lepa i priljiva, ja bubuljiav i preplaen. Zeleno zimsko
jutro ledi se nad bulevarom. Hoe na aj, pitam kod moje zgrade, i potpuno
me prestravi njeno da.
Grejem vodu na reou, u sobi, da ne probudim moje. Priamo o Junoj
Americi, panskom jeziku, filmovima, putovanjima, knjigama. Ja kaem:
Svjetlost, Sarajevo, a ona: Otokar Kerovani, Rijeka, pa oboje prsnemo u
smeh. Razmilja da upie francuski. Priznam joj da piem prie, a ona zatrai
da ih vidi. Na prozoru stoji vrabac i viri unutra, kao da hoe neto da mi kae.
 Mzungu kae vrabac.
?!
Probudi se, mzungu crna ruerda me zadrma pauza.
Stajemo u vrstu i piamo u no. Zatim nazad u dip, u brufensku otupelost.
Farovi osvetle tablu Sumbawanga. Ovde imate krmu, kae ofer. Nastavie-
mo ujutru.
Soba je mala i vlana. Lea bole. Otvorim ranac i pronaem knjigu Au-
tohtona afrika pisma. Pomislim na Doris, stidljivu, neshvatljivu. Da li se
vratila u Somaliju? Setim se Najrobija, ambasadora ivka, providnih mrava iz
parka. Konzul Mile nervozno mirka: Ovo je druga planeta. Marija sedi na
tremu svoje vile i duva dim u mene: Etjen esto ide u lov. Ako ima kea, mo
da ubije i slona.
Protresem glavom i nestanu. Marko spava. Otvorim Dorisinu knjigu.

M, Mandombe. Afriko pismo nastalo 1978. Sva slova ove azbuke izvedena
su od brojeva 5 i 2. Na jeziku lingala, re mandombe znai za crne ljude.
Njegov tvorac, Vabeladio Paji iz Konga, tvrdio je da e ono dovesti do pre-
poroda crne Afrike, da e biti vrata kroz koja e afriko znanje izai iz Afrike
294
i spojiti se sa sveukupnou ljudskog znanja. Naalost, pismo mandombe
ostalo je ogranieno samo na uzak krug...

Komarci etaju po mrei, senke klize po stranicama i zaklanjaju delove

slova. Ali nikakav nain da se to opie. Umor kopa tunele u potiljku. Da bi-
smo sebi dokazali ta? itam dalje, tvrdoglavo, besciljno, i mislim o svojim
tajnim azbukama iz detinjstva, zaboravljenim sveskama punim mene do kog
vie ne mogu da doem.

Vabeladio Paji izmislio je azbuku mandombe posle prorokog sna, nakon

duge meditacije. Usnio je sebe kako spava, u beloj koulji i plavim pantalona-
ma. Po njemu mili crna buba i lui crnu tenost. Ta tenost ostavlja trag u
obliku brojeva 5 i 2, dok ga sasvim ne prekrije. Vabeladio se probudio i uzvik-
nuo: Au, pa postao sam znak! Postao sam slovo! Postao sam znak!
 8M

Seoce zemljanih kua lei izmeu dungle i vode. Sa palmi vise kokosovi
orasi. Na zapadu, donja ivica sunca zaseca jezero. Tanganjika, proapem i
osetim se kao u filmu. Avanturu kvari novo hotelsko jaje, veliko kao celo selo.
Dobro doli, dragi gosti punaak mladi u beloj koulji prelomi se u
pasu. Jeste li ugodno putovali? Da li vam treba smetaj?
ta nudite? pita Lazar.
Ovu lepotu on mahne ka staklenom udovitu na hotelski kompleks Ro-
jal Tanganjika. Okruen predivnim tropskim parkom, sa komfornim sobama...
Hvala. Nije to za nas.
O, nita zato! bucko podigne obrve. Imamo mi smetaj za svaiji dep!
Povede nas kroz park, do poljane sa nizom atora.
Znamo da mladi vole da kampuju on otkopa ator. Ispuzi upav pauk
i zbunjeno zatrepe na suncu.
Ja bih... ipak u sobu kaem.
O, odlian izbor! Nae sobe opremljene su klima-ureajima, televizori-
ma, udobnim posteljama...
295
Asante sana Lazar se okrene ka meni. ta ti je, zar si poludeo? Dosad
si krtario, a sad odjednom...
Treba nam odmor kaem. Tebi treba odmor. Izgleda kao le. atori
su puni kojekakve gamadi, treba jo da me ujede neto...
Neu! Ti idi u sobu, a ja...
Bucku zazvoni mobilni. Usledi kratak razgovor na svahiliju.
Upravo je zvao gospodin Viktor. Rekao je da vas obavezno smestim u
bungalov. To je najbolje to imamo on zastane. Naravno, na raun kue.
Ko je gospodin Viktor?
Gazda kae, pun strahopotovanja.
Zamislim krevet, arave, jastuke, komarnik na prozoru, kupatilo sa vodom.
Sigurno ste gladni mladi mi otme ruksak. Ja u vam odneti prtljag,
a vi izvolite u restoran dok mi pripremimo bungalov. U centru, kad izaete
kroz kapiju odmah levo.
Restoran je jedina kua od cigle u celom selu. I on se zove Rojal Tanganjika.
Rajsi, binsi ili fii? pita gospoa.
Ima li jo ega sem pirina, pasulja i ribe?
Nema.
 Onda dajte sve kaem. Imate li puno gostiju?
Gospodin Viktor kae da e biti.
Kada?
Kad vlada sagradi put.
Po mraku etamo do hotela. Debeljko nas doeka na kapiji i preda nam
klju bungalova. Unutra raj urednosti i istoe. Spustim glavu na jastuk,
grubo utirkan kao kod bake u Beloj Zemlji na Zlatiboru.
Budim se io. Soba se uti od sunca. Lazar sedi na verandi i pilji u jezero.
Pored njega je zatvorena sveska. Prozirno plava voda spaja se sa nebom.
Lepo je ovde zavalim se u pletenu naslonjau.
Da.
Odmorimo koji dan, pa pravac Zambija. Moda jo uspemo da nagovo-
rimo onog majmuna da doe. Jesi spavao?
Ne znam.
Kriom ga pogledam. Umorne crte, nakostreene i odsutne. Kao da je u
zavadi sa samim sobom, u otegnutom rovovskom ratu protiv sebe i sva mu
snaga odlazi na to.
Ajmo na plivanje kaem.
296
Mrzi me.
ta te mui? Ako hoe, moemo da...
Ne mui me nita.
Poelim da ga zgrabim za ramena i protresem.
Hoemo pisati blog? pitam.
Zato?
U Mombasi, kad ja nisam hteo... Sea se ta si mi rekao? Zato ipak
moram?
Ne seam se.
Ako nee, trebalo je da kae na poetku.
Lazar me pogleda kao da bi me najradije mlatnuo po nosu.

9L

Dragi gosti bucko nikne kraj nas i prepadne me gospodin Viktor vas eka.
Povede nas ljunanom stazom. Bungalovi se bele meu drveem, zarasli
u cvetne puzavice, grimizne i ute visee cvasti. Nad vodom su tanke pruge
oblaka, kao da je neko prstima proao kroz nebo.
Zdravo, gospodo gospodin Viktor sedi na velikoj zasvoenoj terasi,
nad samim jezerom. Stegne mi ruku poput jastoga. Moe viski?
Sredovean ovek, stamen i snaan. Grubo bantu lice, u polusenci, kao da
upija svetlost. Jako elo, bokserski nos. elava glava nasaena direktno na
ramena.
Mladi donese tri viskija s ledom.
E tako gospodin Viktor otpije gutljaj. Bez pia se ne moe ozbiljno
razgovarati. Kako vam se svia Rojal Tanganjika?
Veoma lepo kae Marko. Napravili ste raj. Hvala na gostoprimstvu.
Raj za koji niko ne zna. A vas dvojica, ime se vi bavite?
Mi smo... novinari.
Viktor trgne glavu, zrak sunca raspori mu lice. Tvrdo, robijako oko koje
e tepati pa sjuriti no.
To si dobro reko raj. Sve sam ja ovo sam smislio i podigo, s ovim
mozgom i deset prstiju. Misli da sam arhitekta? Ne. Sam nauio.
Imate li gostiju?
Ovde ne, sve je novo. Al imam jo hotela. Ovo mi je dvanajsti... Dolaze
297
stranci, otmen svet. Safari, lov, pecanje... Sve to treba. Trenutno do ove vu-
kojebine nema puta, pa je zemljite dabe. Al sa e izbori...

... Pojava bogataa u drutvu nije dokaz blagostanja tog drutva. Moe se
postati bogata i u veoma siromanim zemljama, kao to je Tanzanija. Ni vi-
soka produktivnost ni bogatstvo jedne zemlje ne ine bogataa; neravnomer-
na raspodela novca ono je to...

Sigurno e ceo kraj ivnuti kae Marko kad sagrade put. Mi smo puna
dva dana putovali, neto jae od trista kilometara...
Eto kae Viktor mrano odma se vidi da nisi odavde. ta e da ivne?
Da bi neto napravio, mora gledati u budunost. A one impanze tamo
mahne u pravcu sela ne znaju ni ta je budunost. U njihovom jeziku ne
postoji ta re.

... Ni u jednom originalnom afrikom jeziku ne postoji adekvatan izraz za

klasu; jezik izraava ideje onoga koji ga govori, a ideja klase ili kaste nije
postojala u afrikom drutvu...
 Evo, vi ste pametni ljudi, da vas pitam. ta mislite, zato su ove impanze
siromane? Ajde, ba da ujem gospodin Viktor zastane, dodirne svoj zlatni
lanac sa slovom V. Naravno da ne znate. Niko ne zna! Pogle jezero, puno
ribe. Zemlja plodna, kie kolko oe. Dugme da posadi neto bi niklo. Zna
ta bi Nemac napravio da ima ovo? Siromani su jer su lenji. Zato sam teo s
vama da priam.
Gospodin Viktor gleda nas kao da nam meri teinu. Pogled mi utekne na
jezero, veliko kao Indijski okean, opcrtano bletavim peskom. Nema dodira,
mzungu, kae Ketrin i gleda drsko i podsmeljivo, izazivaki, kao da kae
hajde, dodirni me, ta se boji. Povetarac mrda lie banana.
Afrikanci kae gospodin Viktor nisu ni za krasni. Da i pita ta misle,
ne misle ni ni o emu. Ko krpene lutke, mo da i baca i utira, njima isto.
Ako im kae da neto urade, sve te onako majmunski gledaju. A trite
deviansko! I ja sam Afrikanac, al sam drugaiji. Razume?

... Meutim, doao je strani kapital. I Afrikanac je, prirodno, poeo da tei
bogatstvu u obliku kakav se ranije nije video u afrikom drutvu. Postoje
meu nama takvi koji su se obogatili u elji za dominacijom i dokolicom. I ne
298
mali broj onih koji radom svoga brata grade linu mo i nadmonost...

Vid ovako Viktorov nos proviri iz senke i uperi se u Marka ti si lep

ovek. Ima plave oi. Moemo da radimo poso. Kravata, versae, mercedes,
i pravac Dodoma i Dar. Razume?
Ne.
Gospodin Viktor se osmehne donjom polovinom lica i spusti Marku ruku
na rame.
Politiari su ti najgori ljam. Sluaju jer ih plaam, a zapravo me preziru.
Zato to su oni mamini sinovi koji su se kolovali napolju, a ko sam ja? Golja
iz dungle glas mu postane otrovan. Vas dvojica, to je druga pria. To je
jae od njih. Razume? Prolazi direktno u elitu. Sve ovo to ja radim hote-
li, safariji sve je to sitna riba. Treba misliti na veliko.

... Ne samo to je pojam kapitaliste ili eksploatatora bio nepoznat u afri-

kom drutvu, nego mi nismo imali ni druge oblike parazita modernog drutva,
kao to su pljakai, lenjivci itd. U naem starom drutvu, i gost je radio. To
se od njega oekivalo...
 Znate kako Marko se nelagodno promekolji zahvalni smo vam na
gostoprimstvu i na ponudi, ali mi smo na putovanju. Moramo se vratiti kui...
Vratie se, vratie. Pa nee te ovde niko pojesti. Kud uri? Za par
godina e da namlati vie nego kui za dva ivota. Afrika je raj jer ovde
nema pravila. Razume?
Zato bi vai politiari hteli da rade sa nama?
Gospodin Viktor nabora elo i zaueno pogleda u Marka, pa u mene.
Onda se osmehne i zavrti glavom u neverici.
Pa dobro, momci, ja s vama lepo kae drugarski a vi me zajebavate.
Opasni ste, to mi se svia osmeh iili al sad da priamo ozbiljno.

10 M

Izaem iz vode, prijatno umoran od plivanja. Na verandi me eka laptop

koji nam je bucko ostavio. Da zaetujem Uroa? Sedi tamo preko, sa druge
strane jezera, sav uzmuvan, nezajaljiv, pohlepan na doivljaje, kao da ivi i
putuje u deijem stripu. A kad proviri u stvarnost, kad tresne glavom, onda
299
kuka i besni... Koji je danas datum?

me: srean roendan!

Sent at 14:02 on Monday

Uro: hvala
otkud si znao?
skinuo sam s fejsa, smara me kad ljudima iskoi onaj notifikejn
pa me se onda kao sete
me: video sam pre par dana :P
stalkao sam te
Uro: nema potrebe
doi u u lusaku
Sent at 14:04 on Monday

me: stvarno?
Uro: asna pionirska
jbg
 skupe karte iz ruande
a nije fora da putujem nazad u najrobi
me: super
da zavrimo putovanje zajedno
Uro: vidi mejl
me: koji mejl?
aha
ko ti je ovaj sem?
Uro: onaj momak koga sam upoznao u ugandi
me: aa
onaj to je crtao za blog
Uro: jeste
kae da su mu nai pisali
itaoci bloga
i sad mi je poslao jo crtea
pogledaj
me: nije ba neki crta
Uro: jebe crtanje :)
300
me: kod koga si u ruandi?
Uro: kod one kimberli
me: jeste se smuvali?
Uro: daj, zajebi me
me: mislim, roendan ti je :P
Uro: to jes jes
ovde se slavi moj roendan ;)
me: kako to? :zbun:
Uro: 1. februar
dan heroja
nacionalni praznik ruande

Uem u bungalov, da kaem Lazaru. Razvedrie se kad uje da ovaj dolazi.

Prazno. Na krevetu stoji sveska. Kuke i kvake, pa neto kao arapski, pa
neki bizarni simboli, glagoljica, izokrenute petice i dvojke. I tako stranice,
desetine stranica.
Najeim se i zatvorim svesku.
Crtezi

301
 11 L

Sedim na brdu. Dole je tamna pruga dungle, a ispod nje trani krovovi
sela. Zatim ide bela linija obale. Groteskni patuljci trkaju izmeu prevrnutih
amaca. Kvaiorkor, divovska deja jetra naduvana glau. Re-reenica na
jeziku ga, iz Gane: bolest koju beba dobije kada se rodi nova beba. Iz zelenila
viri okrugli ir Rojal Tanganjike.
Na drugoj obali, u sumraku, zamiljam da vidim vulkane Konga. Detinjast
i mahnit, uvrti neto u glavu pa nasrne kao sivonja. Cilj ishlapi, panja se
raspe, sve dok se ne vee za sledeu besmislicu i tako u krug. Talas energije
koji se ni na emu trajno ne zadrava, nita zaista ne vidi, preliva se preko
svega i dodiruje i osea ali ni ne pokuava da shvati. Hoe li doi?
Zagrmi, nebo se rascepi i ljosne kia, sve u isti mah. Potrim kroz dunglu,
zalutam, uplaim se, vratim se na vrh, ponovo se sjurim. Po mraku ljapkam
kroz selo. Jedva pronaem kapiju. U bungalovu je nestalo struje. Osvetlim
mobilnim: Marko spava. Petljam oko fenjera dok se ne ispolivam petrolejom,
pa odustanem i legnem u krevet.
Napolju je potop. Drvee vriti i lomi se. Kroz mene se razlije tup umor,
302
slabost, kao od zimskih bolesti. Novi Sad, ledeni prvi januar. Vrabac stoji na
simsu, gleda unutra. Pokai mi neku svoju priu. Ako se stidi, kako e posta-
ti pisac? Kopam po papirima iskucanim na tatinoj pisaoj maini Olympia
Traveller. Pruim joj priu o oveku koji ne osea nita sem istoka, zapada,
juga i severa, i putuje svetom, uplaen i sam, propadajui u ludilo i mrnju.
Samo da ne vidi kako mi drhte ruke.
Mobilni zabruji i osvetli se.
Budan? javi se Marko iz tame. Zakasniemo na autobus.
Ne verujem u taj autobus.
Bucko je rekao da ima.
Trimo kroz pljusak. Jezero rie i grize obalu. Kolibe se jedva naziru.
Stanemo pod nadstrenicu restorana Rojal Tanganjika. Vazduh pucketa, drhti
od gromova.
U blesku munje vidim da neko hoda sredinom sela. Miiav ovek, bos,
samo u gaama. Sledei blesak osvetli iskrivljeno lice i razjapljena usta. Mar-
ko me mune laktom. Zavuemo se dublje pod strehu.
ovek iupa ogroman kamen iz kaljuge. Prie jednoj kolibi i zafrljai ga
u vrata. Daaam! Ponovo ga podigne, prie drugoj. Daaaam! Niko ne otvara.
Munina stegne eludac. Poelim da grane svetlost, da neko doe, da prestane
kia i no.

... a ako su vrata zatvorena, nae je da pokuamo da ih otvorimo. Ako su

pritvorena, treba ih gurati sve dok se ne otvore irom. Ali ni u kom sluaju se
vrata ne smeju sruiti na tetu onih sa druge strane...

Gacajui kroz itko blato, ovek baci kameninu jo nekoliko puta. Pokreti mu
oteavaju, otromljavaju od napora i kie, od guste opne mraka. Vidimo ga samo na
trenutke, u belim blicevima munja. Krene ka nama. Vrati se mra o dinovskoj
Zemlji: svi ivimo ratrkani, rasuti, razdvajaju nas provalije i jeziva bespua.
ovek sa kamenom doe do strehe Rojal Tanganjike i stane. Svia mi se,
kae ona, a moj pogled pobegne u prozor, u januar, u kronje bele od inja. Ali
neto ne kapiram. Kako je mogue da on ba nita ne osea? Kako neko takav
uopte moe da Kamen padne u blato, isputen, kraj naih nogu. ovek stoji.
Nanjuie nas apne Marko.
Nee kaem. On nema ula.

303

12 M

Autobus izroni iz mraka. Voza mahne da uemo. Mi smo jedini putnici. U

farovima vidim golog ludaka kako nestaje u dungli i odahnem. Motor gurne
tokove uz reku blata.
Izlazimo u Mataju, selu na raskru zemljanih puteva. No se razilazi.
Krenemo peke ka Zambiji, u nadi da emo neto ustopirati. Bare isparavaju
na jutarnjem suncu. Okolo su breuljci pod retkom umom. Prolazimo kroz
seoce, pored kole na kojoj pie: U rat protiv nepismenosti. Put nam preseca
crveno-crna buba, ratniki tit Masaja.

Nisu prola nijedna kola kae Lazar. Koliko ima do granice?

ezdeset kilometara.
 Sunce preleti zenit i pone da se sputa. Stopala trnu. ta ako niko ne
naie? Sa zebnjom pogledam umarke. No je opasna, kae poglavica Kuko.
Zauje se zvuk motora. Nasmejani ljudi u radnikim odelima, sa crnim
flekama, pruaju nam ruke da se popnemo u prikolicu. Zavrti mi se od mirisa
benzina.
Ej nagnem se ka Lazaru zaboravio sam da ti kaem! Onaj majmun
klubputnika.org/r/s10

dolazi u Lusaku!
Kada?
Za etiri dana!
Stvarno? on se namrti. Pa da, kau da i majmuni imaju neki IQ.
Tridesetak, valjda.
Granica je iana ograda vezana lancem za bicikl. Nigde ive due. Sa
druge strane je Zambija. Uro jeste bandoglavi majmun, ali ipak sam ga na-
govorio. Par dana dobrog sna i jake hrane, i bie ko nov. A ovaj... Lazar sedi
na travi, oslonjen o ogradu. Zabio nos u neku knjiicu i mrda usnama.
Stiu policijska kola. Uniforma otkljua lanac, ispeatira pasoe, propusti
nas, zakljua i ode.
Na ulazu u Mbalu, zambijski pogranini gradi, stoji bilbord sa crteom
304
Afrike. Odozgo, na vrhu kontinenta, nacrtani su kranovi i buotine, a preko
cele slike pie Zambija nije evropski rudnik. Iza bilborda je baraka granine
policije. U njoj sedi nizak mlad ovek elave glave i mrko nas gleda.
Odakle?
Iz Tanzanije.
To vidim elavko se namrti nego pitam odakle ste.
Iz... Srbije.
On uzme telefon i raspria se. Razumem samo dve rei: Srbija i viza.
Razgovor se otegne. Lazar sedne na ranac i otvori knjigu.
ao mi je elavko spusti slualicu ne moete u Zambiju.
ta?
Potrebna vam je viza.
Dobro, kolko kota?
Pedeset dolara, al nije u tome problem. Za vas je nadlena naa ambasa-
da u Londonu. Tamo morate podneti zahtev.
Zatrepem u neverici.
ujte kaem elavku znate li vi gde je London?
U Engleskoj.
 A za Jugoslaviju? Mi smo... Jugosloveni.
Na pasou pie Srbija.
To je isto. Samo se promenilo ime.
Moram da proverim on ponovo uzme telefon.
Sednem na ranac, i dalje ne verujui ta se deava. Pogledam u prozor i
shvatim da je pao mrak. Neonka trepe nad glavom i odbleskuje sa inovni-
kove ele.
Sluaj ovo kae Lazar moram da ti proitam ta kae Uitelj.
ta... Kakav uitelj?
Dulijus Njerere, prvi predsednik Tanzanije. Sluaj.

... Osnov i cilj afrikog socijalizma je proirena porodica. Mi ne gledamo

na jednu vrstu ljudi kao na nau brau, a na druge kao na nae prirodne
neprijatelje. Mi ne formiramo savez brae za unitenje nebrae. Prvo
pravilo afrikog socijalizma glasi: Binadamu wote ni ndugu zangu na Afrika
ni moda Verujem u istinsko bratstvo i jedinstvo Afrike.

ao mi je kae elavko ravnoduno Jugoslavija ne postoji.

305
Da li moemo nekako... da se dogovorimo? Sigurno postoji...
Nemamo ta da se dogovaramo.

... Nijedan istinski Afrikanac ne moe da povue liniju na mapi i kae: evo,
dovde su moja braa. Porodica kojoj svi pripadamo mora da se proiri jo
dalje izvan plemena, komune, nacije i obgrli celokupno oveanstvo.
 To: Uro Kradinac
From: Lovre K
Subject: dosa san
Date: Feb 02 2010

zdravo stari! evo ja se docepa hrvatske.od kad san dosa u mombasu pa do

yagreba putovanje proslo vrlo dobro, bez vecih poteskoca. sto se ne bi reklo
za tanzaniju. koja luda kuca! naravno da nisan uspi nista napravit po planu.
busevi ili matatui ne vozu za mwenzu nego samo rano ujutro. tako da san
odustaodtega. nakon 12 uri truskanja oni dan yavrsija san u nikon gradu
bogu iza noga. nima asfalta, kajuza do kolina. i prispava san ti, ni manje ni
vise nego, u bordelu. koje ludo iskustvo. pijanci i kurve su mi bili drustvo u
noc. ali sto ces, najblizje misto kolodvoru i ni mi se dalo sad okolo trazit. bus
mi je partiva u 5 ujutro. i kad pomislin da je avanturama kraj, pocimje pakal
:) u sridnicegana nikoj prasnjavoj cesti pokvari se bus. sto sad? sofer i kon-
dukter pocimju rastavjat bus. i ni pet ni sest, rastavu cilu zadnju osovinu i
nestanu... kako da gredu do grada u susistvu pogledat mogu li popravit stvar.
i nima hi, i nima. Uru,dvi,tri.... zvali hi judi na mob, kai za poure ce. mos
306
mislit. i zovu hi judi za pet uri; kad ce te? evo za 10 minuti. mos mislit. dosli
su ya jebenih 12 uri. u deset navecer. po mrkloj mracini, u vukojebini su sla-
gali zanju osovinu i hrpu zupcanika. sve masno i uleno bilo. i za krasno cudo
nakon 2ure slozu bus. ali sipak. ne partijemo daje. nego, prispat cemo tamo.
jeli ipak nikakva cesta, kajuza do kolina (jer je takav pjusak pa u vise navrata,
a da stvar bude gora bus je prokisnjava i to drito na moje misto) i naravno
boje se razbojnika. vec si skuzi africkistrahodnicega. zivotinje ce nas pojist.
da, mos mislit. uglavnon, partimo u 5 ujutro po toj cesti koja je ka hirosima
nakon napada... svako malo kamioni oli privrnuti ili zapeli u kajuzi... i tek
nakon novih 10 uri san se docepa kilimandjara, kojega nisan vidi jerbo je bi
u oblacima. sranje! (ali san ga vidi dan kasnije s kenijske bande, onako poste-
no, s bareton od sniga). nisan ima vise snage cekat u arushi pa nisan ni zva
onega godfrija sto mi je marko da kontakt. tako da san kreni drito daje na
granicu s kenijon. tamo uvata bus drito za mombasu... i zamisli opet prasnja-
vi neasfaltirani put... prasina je ulazila na sve bande. a ja manijak se namaza
s onin za komarce i sva prasina se lipila za me. izgleda san ki pustinjak... i za
ne falit u srid noci zaustavi nas vojska. upadnu s kalasnjikovima i pocmu se
nisto derat. tipa daj dokumente. meni nisu cinili vele probleme, ali niki hi judi
nisu imali pa su hi postrojili vanka kai da ce hi streljat. ali nakon po ure su hi
pustili i uspili smo nastavit put... luda kuca... kako u kongu stari? sigurno je i
tamo ludo? e jesi se cu s lazaron i markon? sad su nigdi po tanzaniji... e da
trazi tranzitnu vizu za tanzaniju. 30 dolari, 7 dana. valjda ce bit dosta. zivi ti
meni, stari.

307
 Mapa
Uros

308
XIV 309
310
 412. februar

1M

Je l moemo makar da prespavamo u Mbali pitam pa da odemo uju-

tru? Mrak je, a niija zemlja je ogromna...
ao mi je, nemate vizu. Morate otii odmah.
Kuda?
Nazad prst pokae vrata.
Zazvoni telefon. elavko podigne slualicu i namrti se. Onda je tresne i
gnevno nas pogleda.
Kau... da vas pustim. Regionalna uprava on ispljune okastu, nera-
zumljivu re koja otro zazvei. Neke stvari se nikad ne menjaju.
Bauljamo Mbalom. Kroz gustu, mlaku kiu nazire se britanski spomenik iz
Prvog rata, redovi istih kua, kerovi, kola Go Go Girls. Kaljuge su pre-
moene poreanim kamenjem. Besposliari sede pod strehama i nadvikuju
311
pljusak, mzungu, daj pare! Pare mi daj!
Pokucam na vrata.
Mwapoleni, dobro doli Mulima nas pusti u stan. Moe aj?
Je l ovde uvek tako mokro? pita Lazar.
Kina sezona ona skloni ike sa ela upravo poinje.
Stani je kao pajz. Madrac, komoda, nekoliko otvorenih svezaka, navr-
ljane cifre i grafikoni. Na ogledalu vise inuve. Plafon se ne vidi od zaralih
cevi. Mulima zahvati vodu iz bureta i upali plinski reo.
Malo sam se plaila ona sedne do nas. Vi ste mi prvi gosti. Kad ve
ja ne mogu da putujem...
Kuda bi volela?
Bilo gde. to dalje odavde.
Ona spusti pogled na svoje izgrickane nokte, pa skupi ake u pesnice. aj
greje kroz lone. Hou da upiem ekonomiju. Oi su joj osetljive i prepadnute,
koa tamnosmea. Internet je opasan, ne bih vas primila da niste belci. Kad
pomeri glavu, minue joj brzo zaigraju pod uima: nosorog i slon.
Da li si ba iz Mbale?
Iz Mufulire ona se trgne znate gde je? Na granici sa Kongom.
 U Bakarnom pojasu?
Da.
Kako je tamo?
Ona zagrize usnu. Nervozan pogled poleti u mene, pa klizne dalje, po pu-
kotinama u zidu.
Uasno. Jeste nekad videli rudnik bakra? Crvena zemlja i crveno nebo,
otrovna voda u rekama, otrovan vazduh. Pogoni koji stalno bruje, misli da e
eksplodirati, da neto mora da eksplodira. Ali nita ne eksplodira... Otkako je
Nikolas umro, samo sam elela da odem.
Nikolas?
Moj stariji brat. Radio je u talionici. Jednog jutra se probudio oteene
glave, i samo...
Pljusak lupa o stakla. No se sputa. Mulimino lice, odsutno i tvrdo, pod-
seti me na Irenu, Mombasu, na Kraovu okoladu i decu koja se biju ipkama.
Idete u Lusaku?
Da. Treba da se naemo sa drugarom.
Imate nekog tamo?
Ne.
312
Moda... ona se zamisli. Pitau Velingtona.
Ko je Velington?
Moj stariji brat. Moda e hteti da vas primi. Samo... Moram da vas upo-
zorim. Velington je divan ovek, ali...
Ona odmahne glavom i zatvori oi. Nosorog i slon blesnu pod sijalicom.
Velington i Nikolas su... bili su blizanci. Kad je Nikolas umro, Velington se
promenio. Poeo je da pije. Ima halucinacije, govori stvari koje nisu mogue...
Kakve stvari?
On tvrdi Mulima spusti glas kao da izgovara neto sramotno da mu
dolaze duhovi.

2U

Iz... Srbije kaem. Nama ne treba viza.

Moram da proverim lice graniara izgubi se u praini otvorenih fioka.
Tunduma, linija Tanzanije i Zambije, limeni gradi podeljen bodljikavim
zidom. Kroz prozor se vide rampe i groblja karoserija. Zora se rastae kao
ele. etiri dana napravljenog vremena. Hiljadu pogrenih kilometara, nespo-
razumi, braunovsko kretanje i nasumini sudari, a okean nisam ni video.
tos papira tresne po pultu. Drave za koje ne treba viza. Srbije nigde. Sa
dna spiska tri rasplaeno ipsilon.
Yugoslavia brzo uperim kaiprst. To je isto. Samo se promenilo ime.
Policajac udari peat i podigne rampu.
Granini svet muva se oko straara. Prodavci i verceri, vojnici, prosjaci,
kurva sa kaiem od plastinih srca, munaro sa kaketom Dip. Hajde, belac,
devize, evize, vize, ze, tanzanijske ilinge menja mi u zambijske kvae, krade
pola, smeje se, tri meu upe i potleue. U daljini, preko pruge, njiu se tri
uske trafte: crvena za krv, crna za kou, narandasta za bakar.
Sednem u senku autobusa za Lusaku. Dugonoge bube crtaju po bari. Uroe,
pie Sem Bjamugia u mejlu, i OVO sam nacrtao, hajde stavi na internet.
Uganda je negde tamo, ja sam srean ovek jer volim da crtam. etaju granini
ljudi, strani i grubi, jedini sam belac, sam, smoden, premoren od tokova i
hauba, oferajbni, ena i dece koji spavaju na podu autobusa, svaa sa Vi-
stonom, vodiima, kondukterima, Kimberli, sa svetom, svaa sa samim
sobom, izmilja, komplikuje, pogledaj malo oko sebe. Lazareve hladne ide-
313
je, Markov nagli, tupavi polet, daj da zavrimo to smo poeli, nisam verovao
da bi iko itao, hodi se na sa svojon klapon. Sastanak sutra u dva, znan i ja
da nee uspit.
Semenka paprike stri niz korice belenice i padne u baru. Ostane da pluta,
kao mali otok, Kazneno ostrvo na jezeru Bunjonji. Otvorim i poem po hartiji.
vercer se zagleda u crte.
Bicikl! on mahne prodavcu bombona. Obojica se nadviju nad beleni-
cu. Trapavo se osmehnem. Gledaju mama i tata, uiteljica, nastavnica, profe-
sor likovnog, poneka devojka, a posle ni oni, paus-papiri skupljaju prainu
pod krevetom, ja upisujem fakultet, punim indeks, ureujem svoj sobiak,
ream knjige u policu, traim postdiplomske po internetu a nou ne mogu da
spavam, lipe si crta kad si bi dite.
Kokoka!
Banane!
Suncobran!
Vojnik une, prosjaci se naslone na moja kolena. Kurva sa kaiem od srca
stavi mi ruku na rame.
Radio!
 Ptiica!
Cipele!
Ribe!
Miiava bitanga mi otme svesku; pogleda i nasmeje se, pa vrati. Iz upe
izae munaro sa Dip-kaetom. Merka, okleva, prilazi korak po korak,
smeka se. I ja se osmehnem.
Vojnik pone da tape, stidljivo, stidljivo, sve hrabrije. Ostali mu se
pridrue.

314
 3L

Gledam kinu savanu kroz autobusko staklo. Tamo gore, u Kairu, Abadan
pie svoju nonu priu koju niko nee itati, niu se alefi po hartiji, Safa u
crnini drhti kraj Nila, Doris ponavlja somalijsku gramatiku, maadahada mhu
juheij, Kuko viri kroz enkang i oslukuje no, stiska koplje, Taha zuri u tele-
vizor bez tona. Znam da zvui debilno, Marko spava zabaene glave na naslo-
nu sedita, otvorenih usta, ali kao da su se spojili kroz mene. Uro je taka,
negde iznad nas, klizi ka dnu Afrike, zrno u peanom satu. Nema prolaza,
mzungu, tamnozelene oi bleskaju, grde, trae, hajde proi, dokai mi, hajde.
Sela i gradovi niu se na osamsto kilometara sivog konca: Senga Hil, Nen-
do, Ngolo, Aitende, Kapusa-Mwansa, ibutubutu. Na stanici u Muelali, u
autobus ue ovek u otmenom odelu. Sredovean, visok i krut, sa cvikerom
na nosu i kupusarom u ruci. Stane izmeu prvih sedita i pone da nam ita.
Gospod je pastir moj proape. Da poem i dolinom senke smrti,
neu se bojati zla; jer ti si sa mnom. Tvoj tap i palica tvoja tee me.
On trepne iza debelih stakala. Putnici ute, zgrbljeni poput upitnika. Pogled
mi klizne u prozor. Belo osvetljeni reklamni panoi lebde kroz predveerje:
315

AIDS UBIJA
BOG POSMATRA
KINESKA BANKA UVEK SA VAMA

Gospod je pastir moj...

Zatvorim oi. Negde iza horizonta je Mufulira, crveni kopovi i crven
vazduh, granice Tanzanije i Konga. Velington se promenio. Tvrdi da mu
dolaze...
Ko je va pastir? propovednik drekne i svi se trgnu. Je l ovaj ovde
voza va pastir? Da nije moda kondukter va pastir? Sluajte ta vam govo-
rim: Gospod je...
Lud? apne Marko.
Ne znam kaem. Moda e traiti pare.
Na mrkoj eonoj kosti izbije graka znoja, klizne niz greben nosa i ostane
da visi nad ponorom. ofer turira motor.
Zaista vam kaem: seme je boja re. I moja re vikne, vrat se rasplete
u ile ak je i moja sitna neugledna re seme kao to je boja re seme i
 svaki je glas koji proslovimo i slovo koje napiemo...
Propoved utone u oble samoglasnike afrikog govora, vrati se na engleski,
opet se izgubi. Mazge ne razumeju, sike ajdija, slovo nije ono to se vidi,
bele se kupole Tad Mahala, vera i jalovina. Devojka ispred nas zaromori
molitvu, otegnuto, ritmino, zato pleu, hadija, ba zato, hoe da naprave
prolaz i da se stope, pao je mrak, kada emo stii u Lusaku?
Znak propovednik stia glas seme... padne... jedno ostane... mnogo
roda... amin i naglo sklopi kupusaru.
Jedna gospoa tape. Pridrui joj se jo nekoliko putnika, bledo, bez
oduevljenja.
ovek nervozno spusti pogled, ponovo straljiv i krotak, skriven iza debele
opne naoara. Promrsi stidljivo twatotela, thank you all, okrene se i ode.

4U

Pruga raseca Lusaku, elezniki pragovi stoje poput avova na rani. Mirie
na vozove i mokru zemlju. U potoku se ogledaju sive konture Kairske ulice,
316
nadvonjaci, crvene cigle, lankoviti neboderi. Ptica sleti u potok i grad se
razveje.
Pa gde si, majmune! Marko me lupi po leima.
Uf kaem. Vidi na ta liite! Vie se ne kupate, a?
Pusti to kae Lazar daj da naemo birtiju.
Koa im je prepeena, crna. Neuredne kose, pantalone zakrpljene pa opet
-15.4232, 28.2803

iscepane, nosevi zarasli u brkove, skoreno blato po krajevima nogavica i vonj

beskunika. Koliko smo ve na putu?
Lusaka birtija nema prozore. Treperave neonke mirkaju preko anka.
Dim pluta iznad stolova za bilijar, s kojih se odrala oja i ostalo golo, uglan-
cano drvo.
Otpala ti je krasta s nosa kae Marko. To te onaj znak, a?
Markove oi su umorne ali sjajne, meke od zdravog putnikog znoja. La-
zareve su pritenjene podonjacima, nekako tvrde, bezizraajne. Setim se
kako smo sedeli kod Desike i arali hijeroglife, nije tuga, kako su mu drhtali
prsti.
Hajde spustim kriglu. Priajte.
U Mombasi pone Marko kod Lovrine bive...
 Zamiljam Irenin stan, bele obale Indijskog okeana. Nensi plae, Taha
mrmlja sebi u nos, Marko sve to opisuje. Lazar uti. Zukari recituje, Marko ga
imitira, mora pustiti glas, mora se zdati za nas. Tanzanija kroz koju sam
protutnjao, oamuen, gledajui je kako promie unazad kao na pokretnoj
traci, krene da oivljava u kafani. Otvorim belenicu.
Oho kae Marko ta si sve nacrtao za ovih par nedelja!
Sve je to iz busa za Lusaku. Od granice dovde. Pre toga, u Kongu...
Poloim ake na sto da bih smirio tremor. Svakih nekoliko godina,
kaem, vulkan Njiragongo... damm! Lupim o drvo, ae zadrhte. Markove
zenice se proire, kroz ruevine katedrale zanjie se bokserska vrea,
damm, zenice pou levo-desno. Oponaam Vistona, psujem, senke lete po
plakatima fudbalera, penje se oaj, bes, straan i divalj Ekiangin pogled.
Oni to piju! Uzburka se abokreina, uzmuvaju se Lazareve oi. Kau da
Pigmeji donose sreu. Stojimo pod ivim grotlom, meu atrljama od naj-
lon-kesa. Narod bez doma stee dake soli. Sele ih od smrti do smrti, dok
ih ne...
Konobar se namrti i mahne mi. Poeo sam da viem.
Sve ovo mora u blog Marko spusti flau. Onda da vidimo gde emo
317
zavriti putovanje. Gledao sam Bocv...
ekaj kae Lazar zato mora?
Ajde ne seri. Ti si nas ovde dovukao. Ti si osnovao Klub putnika i navu-
kao ljude da putuju ovako.
Kako? ubacim se. Kao, mi nismo turisti, mi smo putnici. A ta radi-
mo? Sam si rekao tamo u Sudanu: guramo nos u tue ivote.
Emocionalni turizam promrmlja Lazar. Osetite egzotiku tue sje-
banosti.
Kenjate Marko se namrti. Uvek samo kenjate. Kad se naete ovako,
potpuno ste jezivi.
Zna kod koga emo spavati noas? Lazar se nagne ka meni. Kod
nekog izgubljenog jadnika koga poseuju duhovi.
Seate se kaem onog idiota Dastina? Lutalice, sa broda za Sudan?
Onog to ti je skinuo Rumunku?
Jebi se. Onog to mi je srao kako treba otvoriti um i osloboditi se, a dru-
gi ljudi su um na traci. Putovanje slui da ti pronae sebe, a svet mu doe
kao tvoj poligon za samoostvarenje. A to to ljudi krvare u nekom maru
sveta, za to moe samo da nas boli kurac.
 ekaj kae Marko pa nije ba da nas...
Pa negde i jeste kae Lazar. ta mi radimo? Gledamo patnju. Kad
nam dosadi, odemo.
Ne radi se o tome kae Marko. Uopte se ne radi o tome. Jebiga, ko-
ristite to to nisam dobar s reima.
Pogne glavu i pone da prebira po telefonu, jebeni net, nikad ne radi. Lazar
uzme belenicu iz moje ruke i pone da lista.
Evo ga Marko podigne glavu. Namestio sam net. Seate se one nae
prepiske pred put? Onih stotina mejlova? Ti si pogleda me smarao za blog,
a ti okrene se Lazaru nisi hteo dok se ne dogovorimo ta je taj blog. Zna
ta si napisao? Evo, naao sam... Ako ga neko bude itao, moda taj blog otvo-
ri neke male prolaze izmeu udaljenih taaka. A ti opet u mene ti si rekao
da blog treba da bude... ekaj, sve ovde pie... kao neka iva enciklopedija.
Dobro, i ta s tim?
Jebote, ta s tim! Ljudi itaju, skupili su pare za Nensi, pisali su Semu,
on im je poslao svoje crtee, ak smo se i mi ponovo sastali... ta vie? Zar to
nisu mali prolazi? Zar to nije jebena iva enciklopedija? Zar niste to jebeno
hteli?
318
Marko otvori blog i krene da ita komentar po komentar.

itajui ovaj, a i ostale lanke bloga bio sam preplavljen emocijama i

nevjerovatnim uzbuenjem. Hvala vam to ste stvorili jedno prelijepo djelo.
Svaki put u meni budite elju da krenem ili kako ste i sami rekli da se vratim u
Afriku. (Nidex)

Sjajno je to ste se setili da ponesete slike iz Srbije. Izgleda da je slika koju

Afrikanci imaju o Evropi podjednako iskrivljena kao i obratno. (vuk_kg)

Zaista mi je nestvarno kako uspevate da blogujete u datim uslovima. Svaku

priu sam proitala i stvarno nemam ta da dodam ili da oduzmem. Ne znam
odakle vam tolika inspiracija! (Jovana)

Moj stariji brat radio je kao arhitekta u Zairu (dananjoj DR Kongo). Va

blog podstakao me je da prekopam njegovu arhivu. Moda vam bude zanim-
ljivo da sam pronaao par knjiica izdavakog preduzea Rad, Beograd,
1976. Znaajni rezultati zabiljeeni su na planu tehnike suradnje (oko 30
jugoslavenskih profesora radi na visokim i srednjim kolama u Zairu, a veliki
broj zairskih studenata studira u Jugoslaviji. Godine 1974. osnovan je Mjeo-
viti jugoslavensko-zairski komitet za ekonomsku, naunu i kulturno-tehniku
suradnju. Uz to, Zair je vrlo brzo preuzeo i ulogu miritelja, odnosno posred-
nika u konfliktnim situacijama u Centralnoj Africi (sukob izmeu Ugande i
Tanzanije 1971, Burundija sa Ruandom i Tanzanijom 1973), vodei osnovnu
brigu oko izbjegavanja njezine balkanizacije. Tek sam onda shvatio koliko je
re balkanizacija stara. Inae, edicija se zvala Nesvrstanost je savjest o-
vjeanstva. (johnny)

Stvarno nemam rijei... Toliko je zanimljivo da sve itam po nekoliko

puta... ak i kriom sa posla. (Ela)

Fantastino. Na momente mi se stezalo grlo ili bih se zaista najeila. Mi-

slim da dugujete oveanstvu da sve ovo jednog dana priredite u knjigu.
(rayuela)

Knjigu? Lazar se namrti.

319
Promaja zanjie zavesu iza anka. Okrue me granini ljudi iz Tundume;
tapu me po leima, smeju se, kaiprsti diraju svesku, ruiasti dlanovi crne
se od grafita. Marko klikne na skrol.

Vas trojica razbijate sve izgovore kako mi sa Balkana ne moemo da putu-

jemo jer nam ne daju vize, nemamo para, nemamo vremena i sl! Eto, potrebni
su samo elja i radoznao duh! (Kaja)

itam ovo i uasno vam zavidim. Ceo ivot elim da radim neke stvari, ali
nemam s kim. I onda ostanu neuraene. (Nikola)

Afrika u vaem blogu data je tako ivo da sam se, itajui, preleui zapra-
vo redove i pasuse, oseala kao da sam bila tamo u srcu tog predela. (mala)

Ako se ja oseam sada ovako, ne mogu ni da zamislim kako je vama tamo...

Bez ikakvog preterivanja mogu da kaem da mi je ovo vae putovanje prome-
nilo pogled na svet. (tibor90)
 Sve je napisano na vrat na nos ne mogu sve skontati o cemu se radi, cas je
pisano gore, cas dole, zbrda zdola, ne mozes sve povezati mozda treba citati vise
puta, ali ne razumem nista, nepovezano, ko da je lud covek pisao! (Dusko)

Ovaj Duko je u pravu nasmejem se. Sve obrisati.

Obrisati?! Marko skoi muili ste me da piem, cedili...
ekaj, bre! Dovriti, onda obrisati, i onda napisati ponovo. Kad se vrati-
mo kui. Da ne bude ovako majmunski, tinejderska lirika, kierajski opisi
prirode, proseravanja, crtei iz loeg Asteriksa. Jebiga, ne moe ovako. Kai
glupava dica gurnem kriglu u centar stola. Bio si u pravu, Marko. Jezivo
smo razmaeni.
I sebini, to si zaboravio. I egomanijaci.
Kafana se polako puni. Momci u plavim radnikim kombinezonima igraju
bilijar, zagledaju, ude se otkud belci. Za stolom pored, dva matorca igraju
mankalu; jedan stavi beli oblutak na polje, drugi uzme crni i pomeri ga na
polje pored. Plastini bokseri, crni i beli, male provalije, enkanzi, rampe, a
onda doe bakica Anonsijata i obrie mi ranu od znaka.
Glasanje! Marko udari o sto.
320
Ne treba kae Lazar. Pokuaemo.
Konano, fala kurcu! Uroe?
Ajde kaem. Bemumater.
Odlino Marko mahne kelneru i porui jo tri piva. Gledao sam gde
bismo mogli. Na jugu je Bocvana, ne treba viza. Pie na naem forumu, ne-
davno su ljudi ili. Iz nje moe u Namibiju, koja izlazi na Atlantski okean i ide
skoro do krajnjeg juga kontinenta. Odatle ima letova za Istanbul.
Kalahari promrmlja Lazar. Tamo je pustinja Kalahari, zar ne? U Na-
mibiji i Bocvani?

5M

Ne moe u Bocvanu grakne alter.

Zato?
Treba viza!
Ne treba zavapim. Za Bocvanu ne treba nita! Pie na internetu!
Ruka prui spisak. Na margini, hemijskom olovkom dopisano Srbija. Se-
tim se kako su nas izbacili iz etiopske ambasade u Kartumu. Dobro je to njih
dvojica ovaj put ekaju napolju.
To je neto novo? Otkad?
Odnedavno.
Moemo li ikako da dobijemo tu vizu?
Svi zahtevi alju se u Gaborone. Tamo se podnose na razmatranje Mini-
starstvu spoljnih poslova, koje potom...
Tupo piljim u zastavu na zidu: bledoplava povr sa irokom crnom i dve
uske bele pruge. Pored nje, u grbu, zebre dre tit sa zupanicima. Ispod je
geslo Bocvane: pula, kia. Treba izai na kiu. Treba im rei. Novo ubeiva-
nje, mrcvarenje, jo jedna bitka ega i idiotsko razbacivanje rei. Pogledam u
vrata i stresem se.
Gazimo utke. Curi u kragne, ruksake, arape. Betonski centar Lusake
pree u straare, lokve, tropsko zelenilo, rom pojedene automobile. ilkoi
ceve pivo ispred dragstora. Dobace poneko mlitavo daj pare.
Otvori nam krakata momina. Mutan pogled proe kroz nas i utone u blat-
njavi potop. Kratka kovrava kosa, ukaste oi. Na mreastom koarkakom
dresu crne se fleke i rupe.
Izvolite, uite on se sveano rukuje sa svima. Mulimini prijatelji su
321
uvek dobrodoli. Oprostite, malo ste me uhvatili u minus-fazi.
Velington ivi u dve sobe dve prazne betonske kocke. Na kredencu stoje
lavor i reo. Izanala krpara, gomila odee u uglu. Na zidu, probijen ekserom,
visi spisak novogodinjih odluka:

1. Zaraditi novac da otkupim Mustambu

2. Dovesti Nikolasa iz Mufulire
3. Nai neto ime u ispuniti vreme
4. Bog uvek na prvom mestu

Proitam drugu stavku ponovo, pa jo jednom. Najeim se. Otkako je umro

Nikolas... Velington ponudi aj, pristavi erpicu. Sednemo na pod, smeura-
nih bosih stopala. Tvrdi da mu dolaze duhovi. Na plafonu je nekoliko di-
novskih paukova.
ime se bavi, Velingtone? pita Uro.
Ja sam... automehaniar.
Ima posla?
Ne. U stvari... ne znam. Valjda ima, ako ti se radi.
 Kako provodi vreme?
Pijuckam zategnut osmejak Mosi, to je dobro pivo. Mosi znai dim.
On se digne i naspe nam aj, pa sedne i zapilji se u pramen pare nad olupa-
nom oljom. Kriom pogledam Lazara i Uroa, mokre od kie. Bemmater,
govnjive ambasade i njihovi alterski trogloditi! O emu sad misle? Traim
neki znak na licima, ali vidim samo umor.
Velingtone kaem.
Molim?
ta znai mahnem glavom ka zidu zaraditi novac da otkupim Mu-
stambu?
Mustamba je moja ena.
Kako da je otkupi?
Ona je Tonga, to je njeno pleme. Tonge su skupe enske. Rodila mi dete
pa smo se venali, ali je jo nisam otkupio od njenog oca. Zato ne moe da
ivi sa mnom.
Ima dete?
Sina pogled mu se fokusira, oivi napunio godinu dana. Zove se Ni-
kolas.
322
On je kod tvoje ene?
Nikolas je sa mojom mamom, u Mufuliri. Dok ne skupim pare.
Koliko ti treba?
Jo tri miliona kvaa.
Velington nastavi da zuri u ajnu paru. Osetim kako njegova malaksalost
prelazi na mene, obavija me pod mokrom odeom. Evro je 6.630 kvaa, mi-
lion kvaa je 120, ne, 150 evra, znai treba mu jo 450 evra da kupi svoju
enu, koliko on uopte zaradi kao automehaniar?
Velingtone kae Lazar.
Molim?
Koliko ti treba da zaradi ta tri miliona?
Ne znam.
Zato ne potrai jo posla?
Da. Zato?
 6U

Sedimo u krmi na Aveniji UN, blizu Bulevara nacionalizma i Ulice Do-

na Mbitija. Kinica grgolji s brendirane tende. Sliva se sa krova, lije preko
fasade i bankomata. Sa nama je Beri, mravi student medicine. Nos irok,
useen u obraze. trava kosa, lice usukano, strogo, utogljeni maniri. Upo-
znali smo ga dok je ispred fakulteta delio letke Svi smo slonovi.
Zato ih ubijaju? pitam.
Kina kae Beri. itave fabrike u Pekingu samo to rade: rezbare slo-
novau. Treba da vidite slike. Kao zubarske ordinacije za dinove.
Zato? pita Marko.
Slonova kost je, kau, dragocenija od zlata Beri nas pogleda nadmeno,
treberski. Od nje se prave raznorazne amajlije i simboli, ahovske figure,
Bude, Isusi, Marije, kineski bogovi sree, novca, dugog ivota. Ili se mrvi u
lekove i afrodizijake. Zato to kljova podsea na... A Kina se sad obogatila i
dola u Afriku.
Na lecima su fotografije slonovskih leeva i kostiju. Ogromne lobanje sa
okruglim rupama. Oluje muva. Mrtve surle.
323

Nekada se verovalo u svete ivotinje. Ako ih ubije, zavuku ti se u kuu

i noima te progone. A danas Beri se izbei vlada Zambije ukida zabranu
trgovine slonovaom. Pazite ta hoe: da dekretom proglasimo da slonovi
nisu ugroeni ruka proe kroz kosu, nervozne kovrde obuhvate prste.
Ako se ovako nastavi, istrebiemo ih. Mi, Afrikanci. Nikad nije bilo gore. Od
Zambije do Sudana parkovi se pretvaraju u lovita. Kongoanske gerile,
Dandavid iz Darfura, zvanina vojska Ugande... Znate ta je rekao idiot
Mugabe? Da slonovi zauzimaju mnogo mesta i piju previe vode.
Kako ih ubijaju?
AK-47. Ili raketne granate. Ili iz helikoptera. Ove sa fotki pobili su iz
helikoptera. itavu porodicu. Da ti se smui to si Afrikanac... Svaki dan ku-
kamo kako smo rtve, a pobiemo sve to je slabije od nas.
Kelnerica spusti tanjire sa dlakavim, ugljenisanim komadima mesa. Peene
gusenice hrskaju pod zubima. Posmatrao sam kako ih Velington pravi. Zavue
 aku u dak, zahvati, baci ih u tiganj, onda upali reo i pone da mrmlja, da
ponavlja rei, da anta, mantra, da im tepa, sve dok se ne ispre.
Ako nemamo oruje kae Beri postanemo kreativni: otrujemo lube-
nice!
Zna ta bi kaem trebalo izmisliti?
ta?
Kao to ljudske haplogrupe pokazuju nae afriko poreklo, tako bi treba-
lo sastaviti kartu slonovskih haplogrupa, oznaiti stanita i pratiti odakle je
sve ta jebena slonovaa.
Pazi, neto slino je ve poelo da se radi. Ja studiram medicinu Beri
zastane ali ne elim da leim ljude. elim da se bavim ba takvim stvarima...
Znate njegovo lice kao da smeka slonovi su kao ljudi, kao jedan narod.

... od svih savanskih biljojeda, pie u Atlasu ivotinja, slonovi su najslini-

ji ljudima. Veza izmeu slonova i nas udnovata je: slian nam je ivotni vijek
i slian ivani sustav. Slonovi se mogu zaljubiti, mrziti, ljutiti se, patiti i tjei-
ti jedni druge dodirima surle, mogu zahtjevati i drutvo i samou. Kada su
pod stresom, ove ivotinje napadaju i rue. Kada im premine netko blizak,
324
mjesecima su deprimirani. Slonovi koriste mnotvo razliitih zvukova, vizual-
nih i taktilnih simbola njihova zajednica zasnovana je na tome sofistici-
ranome nainu komunikacije. Zahvaljujui niskim frekvencijama, univerzalne
slonovske rijei mogu putovati miljama, od jednog do drugog krda. Naalost,
iz istog razloga ih mi, ljudi, ne moemo uti.

Mama ita, ja steem Damba i crtam.

 7L

Crtica titra na ekranu. Polako otkucam: Tanzanija. Iz otvorene sveske tre

, , , , , slovne kuice, tarabe, crkve. Oko njih se uvija arebica kao
vlati trave, na jezik ispisan arapskim pismom, kao panski alhamijado u Iberi-
ji, jo jedna iezla ortografija, pokuaj spajanja, jo jedna besmislena stvar
koju sam uio. Niko nee i ne smije da nas dijeli od Zambije, vie Bata ivoji-
novi u nekom filmu iz osamdesetih, mae lugerom, omatoreli Valter, knjige
na arebici izgorele su 1992. sa Sarajevskom bibliotekom, skoncentrii se, pii.
Internet-kafe je prazan. Gazda je pitao koliko ostajem i otiao na ruak.
Dugo prekucavam, listam knjiice koje su mi poklonili Zukari i Doris, dopi-
sujem, briem, Godfri se kezi, braa se svaaju, nos gospodina Viktora tri
kao ajkulino peraje, seva oluja nad Tanganjikom. ovek bez ula gaca kroz
brato, kucam brzo, Vabeladio Paji se budi na obali reke Kongo, rei se izliva-
ju u blog, gleda svoje plave pantalone sa bubljim tragom, sve to treba pome-
nuti, au, pa postao sam slovo, sve napisati, postao sam znak!
Kliknem. Objavim. Igleni rt je propao; ak e i Kalahari ostati negde tamo,
na dnu kontinenta, nedosanjan, izgubljen kao tatine uspavanke. Deak i dalje
325
sedi u upljini drveta i eka da majmuni donesu kiu, a mi sedimo kod depre-
sivnog Velingtona i ekamo da Marko pronae jeftine avionske karte za
povratak.
Otvorim pretraiva i ukucam: bakar rudnik zambija mufulira.

Re Mufulira znai mesto izobilja. U Mufuliri se nalazi najvei podzemni

rudnik u Africi, koji zapoljava 10.000 ljudi, to ukljuuje koncentrator, rafi-
neriju i topionicu. Uprkos rudnim bogatstvima, u Zambiji vie od polovine
stanovnitva ivi ispod granice siromatva. Radi usporedbe, dok Norveka
dobija 70% vrednosti svoje izvozne nafte, Zambija dobija samo 2% vrednosti
svog bakra. Razlog za ovo su poreske mahinacije...

Kliknem na link u tekstu.

Rudnik u Mufuliri u vlasnitvu je korporacije Glencore. Osnovao ju je

Mark Ri, osuen u SAD-u na 325 godina zatvora. Tokom Talake krize,
naoruavao je Iran u zamenu za naftu, koju je potom prodavao vladi June
Afrike za vreme aparthejda. Kontroverznom i nikada rasvetljenom odlukom,
 predsednik Klinton izdao je, poslednjeg dana na vlasti, predsedniko pomilo-
vanje Marku Riu...

Kliknem na x. Koliko ima do Mufulire? Oko etiristo kilometara, moda

dan puta. Napolju jo lije, sunce se zavuklo u oblak. Glib se vea o nogavice.
Gurnem kapidik. Kroz prozor vidim sobu, toplu od sijalice. Velington
cirka pivce i zuri u nevidljivu taku. Marko lekari na asuri i neto zapisuje u
notes, a Uro crta, zadrljen, upav, s ljubiastom traftom preko nosa. Setim
se Sahare, severa Sudana, zvezda i nonog vetra na ukletom raskru. Oko
kakve smo se idiotarije svaali? Kada se vratimo moda mogu otii do Pane-
va, nekad, do Luana, svratiti, da vidim ta rade. Da popijemo kruku, dunju,
moda, da se ispriamo o svemu ovome.
Velingtone spustim se na pod.
Molim?
Koliko ve traje tvoja minus-faza?
Dugo.
Otkupie Mustambu kae Uro i zaklopi belenicu. Sin e ti doi iz
Mufulire. Biete zajedno. Ali jebiga, ne moe samo od sebe. Mora da zaleg-
326
ne.
Ona nikad ne slua kae mrko. Nikada ne razgovaramo. Kad je neto
pitam, ona se ljuti.
Sluaj kae Marko je l hoe da ivi sa porodicom ili nee?
Ma, hou ja.
A ona?
Mustamba ima tetku u Kanadi. Hoe da ide tamo.
A ti?
Kae, prvo da je otkupim. Onda e ona i klinac moi da odu u Kanadu.
A posle e smisliti kako da i ja doem.
Velington sedi pogrbljeno, otro prelomljenih lea. Prstom vue nevidljivu
liniju po patosu, zatvarajui se u krug.
Velingtone?
Molim proape, ne diui pogled.
Ti e dati te pare njenom ocu. Mustamba e odvesti klinca u Kanadu, a
tebe e ostaviti ovde. Zar ti se ne ini da oni samo ele...
Marko me ukne laktom. Uutim. Velington otpije gutljaj piva i nastavi da
zuri u prazno.
 8U

Sedimo na betonskom podu. Odavno je no. Krznati paukovi gamiu po

spisku novogodinjih odluka.
Zauje se lave, otar, unezveren. Velington se uplai. Odeta u oak i
une. Jednom rukom obgrli kolena, drugom pone da udara kaiicom o pod:
cink-cink. Cink-cink-cink-cink.
Velingtone kaem.
Molim?
ta se deava?
N... nita.
Zato udara kaikom o pod?
Kaikom...
Na trenutak stane, pa nastavi. Cink-cink-cink. Najeim se.
Idi proape, ne diui oi sa poda. Cink-cink. Bei!
Kome to govori?
Bei! metal udari o beton. Gubi se!
Nerazumljivi, elastini bantu suglasnici naniu se kao jeziva brojalica: ng,
327
lolo, mn, aa, mo, ooo, mg, loa.
Velingtone kae Lazar.
Gubi se.
Velingtone! Marko mu prie i prodrma ga.
Pu... pusti me da ga oteram on zamuri. Dolazi po mene.
Ko?
Duh.
Duh?
ovekov duh.
Kako dolazi?
Leti kroz no. Psi ga vide pa laju.
Sva trojica sednemo pored njega. Dobro je, pomislim. Makar smo zajedno.
Cink-cink-cink-cink. On zatrepe unezvereno, poloivi pesnice na beton.
Smiri se, kaem. Bie sve u redu. Lazar mu polako uzme kaiku iz ruke.
Otiao je duh kaem.
Vrat... vratie se.
Nee.
Hoe. uo sam znak.
 Velington oprui noge. Nekoliko puta udahne i kao da se malo smiri. Lazar
mu prui aj. Mahinalno pogledam da li su ulazna vrata zatvorena.
Izvinite kae posle nekoliko gutljaja. Nije trebalo da... Izvinite.
Sve je u redu.
Nisam ja kriv. Uvek doe kad ujem znak.
Kakav znak?
Kao... Velington se zbuni. Prsti mu zapleu po vazduhu. Tako... neki znak.
Ko je taj duh?
To je Nikolas.
Tvoj brat?
Da. On nije iv.
Tiina. Prestao je lave. Sijalica mirka. etiri senke se ugase, upale,
ugase, upale. Osvrnem se po praznoj sobi. Podseti me na kuu Abasa Haruna,
starca iz Sahare. Na njegov oltar, kofer, mirisne tapie, dvoglavog Marksa i
stranu usamljenost u oima.
Velingtone?
Molim?
ta se desi kada doe?
328
Skameni me. elim da se pomerim, ali ne mogu. Telo je kao oklop.
A onda?
Onda me izvadi i povede. Otvori se prolaz.
Kuda?
Vodi me u udne gradove, pustinje, u neije krevete, peine, kroz uske
ulice. Upoznaje me sa tuim ljudima. On razgovara sa njima, ja utim.
Ponekad spavamo sa enama. Ponekad odemo duboko ispod zemlje, gde ive
narodi bez lica i oiju... Niko ne zna da oni postoje. Samo Nikolas i ja.
To bude kao u snu?
Drukije. Kao u stvarnosti.
Kako se zavri?
Nikolas ode, ja ustanem. Vratim se u svoje telo.
Kako se osea dok te... vodi?
Ne znam. Bu... bude strano.
Zato?
Zato to je tako veliko. Moe da vidi bilo ta on zamuri. Ali
ponekad... ponekad je ba dobre volje. Onda me odvede na plavi okean.
I?
 Gledamo puinu. Pravu puinu. Sve se spoji i zasija. Ali ne kao kad se
preko dana raduje, nego nekako...
Velingtonovi prsti izgube se u depovima. On ustane, proeta po sobi,
dovue kartone na kojima emo spavati, namesti mree za komarce. Izvadi
prazne flae iz kredenca. Ostavi ih na pragu i zakljua vrata. Lice je opet ono
staro, staloeno, blatno-potiteno. Pogledam u pauke na plafonu. Miruju kao
fleke; trave, osmooke fleke.
Voleo bih kae Marko sebi u bradu da Nikolas moe i nas da povede.
ta? Velington se okrene.
Ne moemo iz Zambije povuem liniju po belenici. Zbog viza.
Malavi, Zimbabve, Bocvana, Angola...

Da... Velington sedne naspram mene. A Namibija?

Zar ona nije skroz zapadno? nacrtam obalu i granicu.

329

Jeste. Ali postoji uzak koridor, prolaz koji spaja Zambiju i Namibiju. Daj
mi olovku.

Marko pljesne akom o aku. Lazar naglo ustane. Jebote, da. Kako se zove
taj koridor? Koprivi? Kaprivi?
Sijalica zacvri cink i ugasi se. Kroz prozor se ukae krika vedrog
jugozapada: Ahernar, Kanopus, brod Argonauta, Kentaur. Tu negde je i pol
junog neba. Na severnom je Severnjaa. Na junom nita.
Otkud taj koridor?
Oduvek.
Je l tu ima puta?
Ima. Nikolas kae da ima.
330
XV 331
332
 1323. februar

1L

Uzmem paso, proem kraj zelenog vojnika i zakoraim u novu zemlju.

ute ptice-tkai naglavake izleu iz viseih loptastih gnezda. Asfalt deli sa-
vanu. Kronje su pri dnu uske, gore iroke i ravne. Izgovorim Namibija i re
se zakotrlja niz drum, crvena i okrugla kao nar. Daleko napred, svet se skupi
u taku.
Stopiramo kod Katime Mulila, liaja kua oko benzinske pumpe. Marko

klubputnika.org/r/s11
aritmino lupka u bubanj sa lusakog buvljaka, Uro crta, ja leim u travi.
Ambasada Namibije, Mazabuka, Monze, Pemba, oma, Kalomo, Zimba,
Livingston, granica. Dole, na jugu, crveni se pustinja Kalahari, doziva i mami,
pustinja kojom sam tako esto hodao kao klinac ne mislei da se tamo stvarno
moe stii, gde deak u upljem stablu eka da tri majmuna donesu kiu. Svod
se rastae u zastavu izmiljene zemlje: oker, ljubiasto, teget.
333
Farovi raspre sumrak. Voza je ilav, grubih crta, toliko zarastao u bradu
da ne vidim da li je crn ili beo.
ta tu radite, jeste vi normalni?
Treba nam prevoz.
Ne moe, sad u da gledam utakmicu. I da se oleim. Sutra idem dole.
Na zapad?
Budte tu pre sedam. Neu ekati!
U internet-brlogu u Lusaki fotkali smo mapu iz piratizovanog vodia, sa
monitora. Sada se beimo u fotoaparat i traimo ikonicu za motel. Mapa nas
alje preko livade, pored dinovske trube termitnjaka bele od meseine.
irimo mree u sobiku. Uro otera bogomoljku s jastuka, ona mu skoi na
podlakticu i ugrize ga. On drekne, izbaci je i zamandali prozor.

2U

Neto pre sedam, gazei rosu, dip se zaustavi ispred benzinske pumpe.
Matorac u vojnikom ortsu, bosih stopala, sed, raupan kao pustinjak.
 Pomeri pivo sa suvozaevog sedita i prui ruku: Hendrik. Na vetrobranu je
nalepnica: Beo i ponosan.
Pored stoje etiri stopera i mau. Hendrik spusti prozor i pokae im sred-
nji prst.
Jebene drkadije! Vi da sam pun! De e da mi sedne? Na kurac?
aka padne preko volana. Pose kau, Buri mrze crnce. Ne mrzimo mi crnce,
mrzimo njihov stav.
ta t...
To znai da su lenji i glupi. Nee da ive. Lee na trotoaru, muve idu po
njima, ulaze im u usta, misi gekno, ono mrda se, ivotinja. Evo, ena i ja
imamo farmu na reci Okavango. Pre dve nedelje zaposlimo jednog i kaemo
mu da zalije vonjak. I ta bude? Konjina ceo dan zaliva prvu stabljiku!
Zamisi, jebote...
Mi smo upoznali razn...
Zna kolki mu je mozak? Hendrik prodrma pesnicu. Ovoliki.
Ispije pivo na eks i hitne flau u beskrajno bunje Kaprivija. Preko desnog
horizonta prua se Angola, preko levog Bocvana. Ovaj koridor, dug petsto a
irok svega trideset kilometara, Nemci su u 19. veku dobili od Britanaca i
334
nazvali ga po svom kancelaru, Leu fon Kapriviju. Otac mu je bio Slovenac iz
Koprivnika, prezivao se Kopriva. Imao sam pet godina kada me je prvi put
oarila. Autobuska stanica, Ulica Moe Pijade. Tata je ubrao prut. Pokai mi
gde je, da je bijemo
Da se ne zajebavamo nastavi Hendrik i ja sam Afrikanac. Zna kad
mi je askurel sio s broda? Osamsto tries pete! ukundeda, pradeda, deda,
svi su radili ko crvi, krvarili pravi Afrikaneri. I ja sam platio svoj dug, trgo-
vao sam drvetom, radio, i radiu dok ne crknem. Samo bitange ne rade, nego
lelemude i jo zamisi, kau, ovo nije vaa zemlja, ovo je crna zemlja! Pa za
koji kurac ja ovde rmbaim kad nije moja zemlja?! Ajde, reci, koje je najvee
pleme u Namibiji? Bumani? Hotentoti? Kurac! Svi ti to su tu nekad iveli
danas su manjina. Veina su bantu crnci, oni sa nosevima, veliki, glupavi, to
su u etrnajstom veku sili iz kongoanske dungle. A prvi belci, moji preci,
zna kad su doli? U petnajstom!
Svi nai preci su doli iz Afri...
Pazi, veina mojih prijatelja su crnci. Odrastao sam sa njima, igrali smo
se zajedno, jebiga, tu su pa su tu. Sve te njihove usrane jezike, to klic, klac,
kurac, nauio sam jo kao derle. etiri plemenska jezika govorim teno i
dan-danas! I da ti jo kaem, da ne bude opet da su Buri rasisti devedes
posto afrikih belaca su seljaine koje svake godine kupe novi dip.
Sad ste me podsetili kae Marko na nae diplomate u Najrob...
Znam ja njih, sve razmaeno u piku materinu. Ovamo se kure, a kad
padne no useru se od straha.
Kola se zaustave ispred naplatne rampe. Hendrik izvue cigaretu i par
novia, i prui ih kroz prozor.
Jesu to tvoji sinovi? pita policajac.
Kamo sree.
Razueno bunje zgusne se u modar estar. Promiu trouglovi: slon na
putu, bradaviasta svinja na putu, oriks na putu. lan 2 Zakona o zastavi
Kaprivija, pisanog u vreme kada je Namibija bila pare June Afrike, pomi-
nje etiri pruge crnu, belu, zelenu i plavu i dva slona upertlanih surli.

Da, da Hendrik pogleda u moju belenicu ima ovde pun kurac slo-
335
nova, posebno u zoru i sumrak. Zajebani su. Kad ih vidi mora da stane, da
pusti, inae ti jebu mater. A zna ega ima vie od slonova? Bumana.
Hoemo ih sresti? pita Lazar.
Vie nego to bi eleo... Eno ga jedan! Eno tamo!
Siromaak stoji nakoeno, oslonivi se na tap izrezbaren u oblik lica. Iza
njega je kojsansko selo: straarice od pritki i slame, dakovi, rite, plastine
kese. Dve devojice ljuljaju se u automobilskoj gumi vezanoj o granu.
Bumani su najvei prosjaci nastavi Hendrik. Ali mi smo ih upropa-
stili, mi. Bili su peinski ljudi, al poteni, lovili, pravili one njihove drkalice
od drveta. A onda smo poeli da im dajemo pare i otili su u kurac. Samo su
Masaji sauvali ponos! Mada i oni, jebiga, ujem da su, kao i Zulu... Ma, bre,
zna ko je pravi narod?
ta znai pravi nar...
Rusi! Dok sam radio za vojsku iveo sam na Antarktiku, par meseci, tamo
je bila naa baza. Junoafrika. A do nae ruska. Ej... to su ljudi. Kad rade
rade! Kad piju piju! Do kraja. Sve to rade, rade jebeno do kraja!
! I dan-danas mi dou u posetu, popijemo, oleimo se, odemo nou da
lovimo gnuove. A ovi ovde, suta suprotnost. Sve to rade, ne rade nikako.
 Jato nojeva protri kroz ikaru. U daljini gori vatra; stub tankog, sivog
dima deli plavo nebo na dve pole.
Svakom svoje Hendrik zagladi bradu. Ovo je moja zemlja, ono tvoja,
pa na volju ti...
Aparthejd?
Aparthejd malo sutra! on udari akom o volan. Zna kad je nastao
problem u Junoj Africi? Kad su stranci, koji ne ive u Africi, koji nemaju
pojma, koji ne mogu imati pojma, doli i proglasili problem. Aparthejd znai
ta? Odvojenost. Svako svojim putem. Potujemo se, ali jebiga, nema diranja.
Ali granic...
Kad ne postavi granicu, desi se ta? Jebeni rat. Namibija, SWAPO, Ju-
na Afrika, bunkeri, mirovne konferencije, pike materine. Onaj Marti Ahtisa-
ri, jebo mu ja mater opavu! Zamisi kolko je to trajalo. Dvajz godina! er-
ka mi odrasla... I ta smo dobili? Slobodu? Dobili smo kurac da isteramo oi.
I sad kae meni erka, nema vie granica. A je l ima meovitih brakova? Je l
si se ti udala za crnca? uti onda, i ivi u Vindhuku, i nemoj ni da mi dolazi...
Granice se moraju povui. Sranje nastane kad se ne povuku gde treba.
Bio sam u Ruandi kaem i...
336
I ta? Reilo se samo od sebe. Jedni pobedili, drugi izgubili, jebiga, ide
ivot.
Kola se napune uljanim smradom. Ulazimo u Rundu, varoicu na samom
kraju koridora. Jo jedan bokor kua, ica, pumpi za dizel i ute amotinje:
golo sunce, gola zemlja i goli beton.
Hendriku zazvoni mobilni. Rei na afrikansu kameni holandski konso-
nanti, jn, ik, dt, niet udaraju me po bubnoj opni. Kada si kupio ovu spravu,
Masi dri moj telefon, kupio si i nau krv. Trilijarde porukica svakoga dana
prolaze kroz kongoansku lavu, kvintilioni emotikona, :) :( O.o <3 lol 8) :3 >:(
:-|| :@ :/ :( 3:) O:) :-* ^_^ >:O :v :|] (^^^) :P ;) =p :- (>_<). Komadi lave ide
kroz zemljinu koru, rudokope u kongoanskim dunglama, putuje kroz Gomu,
Najrobi i Mombasu, Singapur i Kuala Lumpur, kroz kineske fabrike i tankere
u Okeaniji, magacine u Vankuveru, Amsterdamu, Helsinkiju, Istanbulu,
Bukuretu, Liverpulu, putuje kroz ameriku prodajnu mreu i namibijske
robne kue, uline tezge i buvlje pijace, Portland, Sao Paulo, Buenos Ajres,
Johanezburg, putuje i spaja take. Hendrik stane da natoi gorivo. Vrati tele-
fon u dep. Pod plastikom dre lava, komadi iz srca Konga.
Ne znam, sine on isplati momka sa pumpe. Nije ivot nean. Ja samo
priam ta vidim. A vidim pokrve se plemena, pokolju, pa se pomire i piju
pivo... Jebiga. Nije ovo jedan svet, nego milijardu. Svaki ima svoje ludilo.
I nema prolaza izmeu njih?
Ima... ali jebeno eu.

3M

Vee pada na Grotfontejn. iljak sahat-tornja viri meu krovovima. Za-

virujemo u uredna dvorita: travnjaci, ljuljake, saksije i bazenii na naduva-
vanje iza elektrinih ograda.

klubputnika.org/r/s12
U piratizovanom PDF vodiu, na fotoaparatu, vidimo da nedaleko od gra-
da postoji gostionica. Bandere prestaju. No, savana, malo groblje sa umlau-
tima i ponekim gotikim slovom.

Hier ruht Unteroffz. Stadler, ges. 18.1.1904; Hier ruht! Leutnant d. Ref.
Hugo Dauben, geb. 10.7.1874, Thorn gest. 12.7.1904. i. Grootfontein; Hier
ruht Kriegsfreiwil. G. Sholz gest. Grootfontein, 14.08.1904. Hier ruht Unter-
offz. Karl Pietrowski, geb. 26.4.79. gest. 18.09.1904. Hier ruht Petar Raitch,
337
geb. i. Csongrad, gest. 30.11.1904. Hier ruht in Frieden Friedrich Kremer,
Missionar, geb. 20. april 1846 in Essen, gest. 19. april 1904. in Grootfontein.

Peaimo dalje. ta se to dogodilo 1904? Zato su umirali? Nebo je nisko

i crno, bez ijedne zvezde.
Grmi kae Lazar. Nismo ovo ba najbolje isplanirali.
Meni zvui kao reanje kaem.
Sluajte, neto sam razmiljao. Znate ta bi trebalo izmisliti?
Znamo kae Lazar. Uroe, umoran sam.
Ti si se rodio umoran. Poeu da lupam recku svaki put kad...
Ljudi, neto rei!
Najvie sam umoran od tebe.
No je opasna, kae Kuko, zveri izlaze u lov. Uro i Lazar se prepiru ko je
kakav, ko je krivlji za ta, ko je kome ta upropastio. I tako ve mesecima. U
jednom trenutku su ti dragi, u sledeem bi da ih zadavi i ostavi pored puta.
Dosta! dreknem. Zar uvek morate da se ponaate kao potpuni ludaci?
Nagovorili ste me da doem u ovu vukojebinu, i sad jo treba neto da me...
Mi tebe nagovorili? Lazar podigne obrve. Prvo cmizdri da te pove-
 demo, a onda mesecima kuka to smo te poveli. Razboleu se, prljavo je,
udario me matatu, ujeo me komarac...
Ja kukam?! Pa da nije bilo mene, ti bi se jo valjao u depresiji! Da ja
nisam...
Uro prsne u smeh. Brate, koji smo... majmuni! Majmunine! Lazar ga
pogleda, pa se i on nasmeje. Grohot tee kroz savanu. Zaustim da im kaem
da su ludi, ali i sam ponem da se smejem.
iak poraste u kapiju, dvorite, kuu. Kroz otvorena vrata treti neka
prastara nemaka pesma. Starica sedi na kauu i gleda Kelnski karneval: crna
dvoglava katedrala, ludake kape i klovnovski nosevi.
Dva rotvajlera skoe i zaree. Bakica ih epa za ogrlice, pa podigne ka
nama svoje plave oi.
Otkud vi? Nisam ula auto!
Mi smo... peaci.
Doli ste ak dovde... peke?! ona pljesne dlanovima i rairi oi.
Jozef, komm hier! Das ist unglaublich! Diese Jungs kamen von Grot zu Fu!
Gerdina i Jozefova gostionica je prazna; daju nam sobu upola cene. Sedi-
mo za stolom u dvoritu i pijemo Tafel, namibijsko pivo. Sabiram koliko smo
338
danas prestopirali: Katima Mulilo, ceo Kaprivi, Rundu, Mangeti, Grotfontejn.
Vie od osamsto kilometara na jugozapad.
Ima li ovde divljih ivotinja? pitam.
Naravno! kae Gerda. Ima lavova, hijena, leoparda... Kad ih Lenc i
Helmut nanjue, ponu da laju. Onda Jozef uzme puku pa ide da vidi.
Jozef je utljiv, pogrbljen deda koji nam je izneo pivo, promrmljao jedno
guten Abend, kroz ute brkove i nestao u kui.
Morate videti nae pustinje kae Gerda. Kalahari je crven kao gerani-
jum, a Namib su pomine planine od peska, kao da se cela pustinja kree! Pa
tek okean! Nikad nismo zaalili to smo otili iz Evrope.
Na neki nain kae Uro samo ste se vratili.
Da bakica se zamisli. Ali ako tako gleda, prvo ide okean. Mnogo pre
nego to smo doli iz Afrike, doli smo iz okeana.
Debele tvrdokrile bube, velike kao vrapci, nasru na sijalicu. Svetlost se
trza preko dvorita.
Zato ste doli u Namibiju? pita Lazar.
iveli smo u Berlinu Gerda spusti glas i pogleda ka kui onom, iza
zida. Ograeni, skueni, i ta skuenost nas je ubijala. Posle se to zavrilo, Gott
sei dank, mi smo se penzionisali i doli smo ovde, gde je zemlja toliko ogrom-
na kao da nema kraj. Konano smo prodisali plave oi se nasmeju. I
uopte, otkako je sruen zid, svima je krenulo nabolje... Celom svetu je krenu-
lo nabolje, zar ne?

4L

Stopiramo, gaamo kamenjem saobraajni znak za zabranjeno stopiranje,

pravimo turnir i sabiramo pogotke, pevamo, zviduemo, leper, Otavi, kami-
onet, Otdivarongo, bunje se proreuje, Marko lupa u bubanj, opet kamion,

klubputnika.org/r/s13
trava je sve ua, sve suvlja i rea, Okahanda, pustinja se primie, izlaze
zvezde, Vindhuk.
Na gvozdenoj kapiji stoji Indus u kunom ogrtau. Visok i snaan, elav,
crnih obrva i sede bradice, izgleda kao umoran dvojnik ona Konerija. U mra-
ku se belasa vila sa balkonima i tornjem.
Ja sam Radhe kae strogo. Zato ovako kasno, gospodo?
Stopirali smo.
Sa zidova hola cere se maske, uska drvena lica visoka poput ljudi; kroz
339
nizove vrata vide se druga vrat, komadi tekog nametaja, tapiserije, ste-
penita nagore i nadole, nekoliko puta skreemo, svetla se sama pale i odmah
gase za nama sve dok ne stupimo u dnevnu sobu. U neverici gledam bi-
blioteku punu starih knjiga, ank sa kolekcijom pia, tit sa ukrtenim maevi-
ma i uramljen poster Fantoma.
ivite... sami? pita Uro dok tonemo u kone fotelje.
Sam odree starac. Ostavila me ena.
Jaka, miiava vilica na trenutak se zgri. Oi vrebaju iza lustera u naoari-
ma. Na polici ugledam kaleidoskop, isti kakav mi je mama kupila za peti
roendan. Pogleda kroz okular i svet se razbije u are.
Vi ste profesor? Marko api okoladicu iz inije. ta predajete?
Fiziku. Sad sam u penziji.
Dugo ivite ovde?
etrdeset godina u Africi, gospodo! Prvo sam doao u Zambiju. Bili ste
u Lusaki?
Da.
I kako vam se ini?
Ne znam kaem. Nekako sumorno. Ali moda sam ja...
 Ne profesor odmahne glavom. U pravu ste. ezdesetih, kad smo do-
bili nezavisnost, bio je to drugi grad. iroki bulevari, nove zgrade, drvoredi
jakaranda... Kad precveta, bude sve ljubiasto, kao ilim.
Posle ste preli u Vindhuk?
Gerilci su beali preko granice, u Zambiju. Krio sam ih u svom stanu, po
studentskim domovima, u laboratoriji. Kada su pobedili, postali su politiari.
Radheu, hajde da gradimo zemlju. Kako da odbije? Izmiljenu zemlju, niiju...
Profesor spusti ruke u krilo i kao da se rastui. Sedi u svom svrajem gnezdu,
pomislim, meu knjigama i stripovima i kamenjem i biljkama i koljkama i
figurama i kaleidoskopima i peanim satovima, u opni punoj razbijenih ko-
madia sveta. Ima neeg duboko uznemirujueg u samom odabiru, samom ra-
sporedu tih sitnica po zidovima i policama, u vremenu i panji, da li preosetlji-
vost, naruena ravnotea, usamljenost, nemogunost saivljavanja. Na posteru iza
njegovih lea stoji Fantom, u ljubiastom trikou, praznih oiju na crnom povezu.
Kakav je ovde fakultet? pita Marko.
Fakultet... To su vam sve studenti iz seljakih porodica, iz Kaprivija i
Kalaharija. Na prvom predavanju kaem amfiteatru: Nacrtajte mi koordinatni
sistem. Veina ne nacrta nita. Poneko naara neku bezvezariju, boga pitaj ta.
340
Diu ruku i pitaju: ta je to koordinatni sistem?
Ne znaju termin kae Uro ili...
Kad dou brucoi, ja im uvek ispriam vic. Niko se ne smeje. A ako mi
padne knjiga sa katedre, to je smeno. Zacene se, do suza! Ko e da ih naui?
Da nee moda Nemci? Britanci, Buri? Ali ja ne odustajem. Na treoj, sami
ponu da zbijaju ale... Dok je ovo bila Juna Afrika, crnci nisu smeli da ue
sve predmete. To se zvalo bantu obrazovanje.
Aparthejd?
Kastinski sistem! Pregrade ti svest tako da ima samo... komadi, samo
svoj bantustan. Je l znate ta je to bantustan? on podigne pogled. Imali su
te rezervate, crnake domovine. Ograen komad zemlje, ne sme napolje.
Unutra je ceo tvoj svet.

5U

Sunce prepaljuje pravougle zgrade, moderne butike, zid sa muralom zeca,

staru Christuskirche; meavina gotike i secesije baca zupaste senke po Bule-
varu Fidela Kastra. Sedimo u parku, nas dvadesetak, drutvo sa putnike
mree, metani i putnici, nijansi lica kao u Kairu: bakar, slonovaa, kakao,
biber, jelova smola, kre.
Kako se zove? pita Zelda.
Pihelo kae mladi.
Zeldino lice je belo i pegavo, oi bademaste. Maniri strogi, kadetski. Studi-
ra sociologiju. Kada govori, rei naviru i pretiu se, uurbano, kao da se,
svaka za sebe, otimaju da pobegnu. Pihelo je siuan, kalajne koe. Tek je
nedavno, kae, napravio profil na sajtu. Rodio se u Kalahariju. Sada radi u
bolnici kao medicinski tehniar. Pogled pada u nas, u palme, u nas, u peake,
u nas.
Kakav je Kalahari? pita Lazar.
Zabit Pihelo odmahne rukom. Nema ta da se vidi. Golo i edno.
Nije tako kae Zelda. Kalahari je udesno mesto. Putovala sam tamo,
upoznala vraa naroda San. To je tvoj narod, je l da?
Da. Mi smo Bumani.
Buman je pogrdan izraz, koji su vam nametnuli belci.
San, Bumani promrmlja Pihelo svejedno.
341
Papagaji sleu na antene. Zelda pria kako je, u Namibiji, itav jedan narod
nastao silovanjem. Zovu se Basteri; meanci, kopilad. Imaju i zastavu: ugnje-
dene pravougaonike, crni, crveni i beli. Obino su, kae, bili uz kolonizatore.
A kada je doao novi vek, dvadeseti, tamo, ona pokae rukom, na dvesta me-
tara odavde, Kajzerovi oficiri napravili su prvi Konzentrationslager. Godina
1904, zatrovani bunari, manetne sa zlatnim liem, hroptaji naroda Herero i
Nama, strojevi za ubijanje. Jee brodske sirene, crnake lobanje alju se u
Evropu, krojaki metar prelazi preko ljudske slonovae i meri, stupci se pune
brojevima. Obim; oblik; konkavnost ela; prenik nosnih upljina.
A danas ona ustane pogledajte.
Gde?
Tamo, iza pijace.
Pet ena crvenkaste puti sedi na komadu kartona. Gole kao foke, okruglih
grudi i stomaka, sa decom u naruju i uskim pantljikama oko struka. Kose su
im uvezane u dredove, meke i kremaste, od putera i pepela. Prodaju maske.
Turisti plaaju da se slikaju sa njima.
To su Himbe kae Pihelo. Sa severa.
Novo roblje Zelda se namrti. Poniavaju se, trpe te lobotomirane
 moreve.
Je l moemo pita Marko da priamo sa njima?
Ne znamo jezik.
A da im osmehnem se naslikamo?
Tek to ona se nasmeje, pa se opet namrti. Himbe ne znaju nae boje.
Nae boje?
Himbe imaju udesnu kulturu! Imaju samo etiri boje: zuzu, vapa, buru
i dambu. Zamislite! Zuzu su tamne nijanse zelene, plave, crvene i ljubiaste.
Vapa je bela i uta. Buru nijanse zelene i plave. Dambu neke druge nijanse
zelene, crvene i braon.
Imaju drugaije oi kae Pihelo.
Ne, ne ona ga pogleda. Drukije vide zbog drukijih rei, zbog... Pi-
helo, da li si bio nekada na obredu svoga naroda? Na hvatanju kine zveri?
Ono kad dede skau?
Nije to skakanje, to je ples. Pretvaraju se u pauka, slona, zmiju, bogo-
moljku, lete kroz vodu i riju kroz zemlju. Zamislite! Ponekad matam da se
preselim tamo.
Iz rupa u zemlji, poput merkata, gvire tekunice. Kojsanski vraevi se vrte,
342
kao sufije na groblju u Omdurmanu, kao Hakimov deda koji je nestao u pu-
stinji: dru zveke, tikve, motke i daire, lica se krive od bola ili ushienja, da
raseku taj veo, da prou kroz njega. Pihelo skine naoare sa malenog nosnog
hrbata, zagleda se u stakla, debela, za kratkovide, i ugledavi sebe kao da se
trgne.
Bolje nemoj kae. Kad se u Kalahariju razboli, umre. Nema lekova.
Imate vi lekove kae Zelda. Prirodne, samo ste zaboravili da ih ko-
ristite. Zbog nas. Da li su dananji putnici ona se okrene ka nama trojici
uopte svesni toga? Ulazite u stara plemena i menjate ih, pokazujete im novac,
internet. Uite ih da budu deo sistema. Uskoro e i kliktavi jezik zaboraviti:
!
Ne tako kae Pihelo nego: !
Nije vano kako ona se iznervira. Jesi uestvovao u nekom obredu?
Bili smo deca. Bili smo gladni i edni, pa smo pobeg...
To su male, odrive anarho-zajednice! Samodovoljne, koje prave svoju
mitologiju, crpu iz kolektivnog nesvesnog. Nakon to se zavri obred, amani
crtaju. Postoje tri vrste cr...
Crtaju iznenadim se. ta?
 Privia im se kae Pihelo.
Ne vikne Zelda. Nisu to halucinacije. Te take i linije, to su tlocrti
viih stanja svesti, nevidljivi putokazi. Mape spajanja ona udahne, izdahne.
Pihelo, ako eli, mogla bih...
Vetar me oee po licu i ja obriem znoj. Vie ih ne sluam, iskljuio sam
se, gledam kroz ljude kao kroz graf: glave su vorovi, take, glasovi su lu-
kovi, diskretne matematike strukture, a lukovi se kidaju, seku, nastaju, nesta-
ju, ire se u nedogled, cvre kao elektroni u kolu, slepo nasru jedni na druge,
stapajui se ili nestajui u prasku.
Jesi video Marko me zagrli onaj oak na putu dovde?
Koji?
Onaj gde se seku dve ulice: Isak Njutn i Robert Mugabe.

6M

Dobro jutro kaem.

Rekoste da se bavite raunarima? Ono moje ubre opet ne radi.
343
Profesor me povede kroz hodnik, do pranjavog sobika. Pokvaren sat sa
kukavicom, sputene roletne, mali pisai sto. Police prepune knjiga i kojeka-
kvih drangulija, sve naikano i nabijeno, neprijatno, kao u Lazarevom stanu.
Kao da e te zatrpati.
Vidite pokae mi plavi ekran to vam je Windows. A pare su znali da
uzmu.
Kupili ste originalan?
Uzeo s fakulteta. Ovo da mi stavite on izvadi CD sa nalepnicom Ubuntu.
Sigurni ste? To nije isto kao...
Znam ta je.
Bekapujem podatke i formatiram disk. Zatim reinstaliram sistem. Uvek
sam to mrzeo, a sada mi ak prija to konano radim neto normalno. Ubun-
tu... Da li je to afrika re? Otvorim Vikipediju.

Re ubuntu potie iz jezika zulu i xhosa. Vezuje se za ideju afrike rene-

sanse. Prevodi se kao ja jesam jer mi jesmo, ili kao univerzalna spona delje-
nja koja povezuje oveanst...
 Busmani

344
 Evo ga Uro bane na vrata. Jedva smo te nali. De je profa?
Zajedno sastavljamo lanak. Propovednik u busu, Lusaka, prestraeni Ve-
lington, Mulima pria o Mufuliri. Piemo kratko, na preskok, samo najvani-
je i poneka fotka. I tako emo sve ponovo. Uro fotografie crte iz belenice
i prebaci ga na laptop.
ta sad? pita Lazar.
Naao sam jeftin let kaem. Za Istanbul.
Kada?
Za etiri dana. Jo malo smo ovde, objavimo Namibiju, i kraj.
Lazar podigne roletnu. Drvee aloje stoji u sumraku: stubovi sa debelim
krunama.
U Lusaki smo rekli da emo proi do okeana.
Ima voz kae Uro za Svakopmund. To je na obali.
Onaj voz za Asuan, boe koliko je to davno bilo, i onaj brod za Vadi Halfu.
No na jezeru, grmalj Babu akama crta po vazduhu dok zaljubljeno pria o
Bahaulinom putovanju. Znam da neu postati ovek dok ne preem taj put. Da
li je iv? Sluiti svima, a ne sebi. U blogu sam ga jedva pomenuo, od sramote.
Zato nisam zvao? Sluaj, Marko, oe ti malo da dremne? A njih prozivam
345
za sebinost. Pa onda sve ono sranje sa Najlom, u Kartumu. Izostavili smo
najsjebanije, zbrzali, sve to treba...
ta radite tu, gospodo?
Instalirao sam vam Ubuntu trgnem se i sve programe.
I to je trajalo ceo dan?
Posle smo pisali blog o putovanju, i...
Ceo dan ga niste gasili on dodirne laptop. Vru je ko ringla! Znate li
vi kolko kota to udo?
Ali nije...
Je l ste zato doli nakraj sveta, gospodo? Da biste blenuli u ekran?
Morali smo da objavimo...
Morali? A ta ste vi to, molim vas, morali?! Mora se umreti i nita vie.
Svetski putnici proguna izlazei pun mi je ko svetskih putnika!
 7L

Zrak ranog sunca proe kroz zavesu, okrzne knjige, klizne preko Duha-
koji-hoda i zamreka se u flaama nad ankom. Posmatram uramljenu fo-
tografiju devojke. Crne oi, duga tamna kosa, usne savijene u ironian smeak.
Ima u sebi neto inadijsko, svaalako. Poelim da je upoznam.
Iza mene zakripi parket.
Moja erka.
Lepa je kaem. Gde je sada?
U Americi.
Radhe spusti strip na sto i sedne na kau, naspram mene.
itate Fantoma?
Voleo sam ga kao klinac. U Bangaloru su stripovi bili skupi, a moji
roditelji su... Sad imam sve brojeve. U boji.
I ja sam voleo Fantoma.
Je l znate gde je iveo?
U dungli kaem. U peini u obliku lobanje.
Tano. U izmiljenoj afrikoj zemlji Bangali.
346
Starac ode do anka i natoi aicu viskija Early Times. Podigne je, ali mu
ruka toliko drhti da pola prospe. Uro ue u sobu i sedne da ita. Kroz odkrinut
prozor ulazi jutro, zov papagaja, miris limunova iz bate.
Gledam vas ovih dana Radhe ponovo sedne svu trojicu. I hou neto
da vam kaem. Vidim da me ispitujete, da se interesujete za moj ivot. To vam
treba za publiku, zar ne? Za taj blog koji piete da biste postali neko on
odmahne glavom. Sve je to povrno, gospodo, jako povrno. Umesto da ste
otili na safari da gledate lavove profa se nagne i ja ugledam svoja lica u
staklima nemojte poricati! Vi ste doli na safari da gledate mene.
Ne kaem. Nije tako.
Nego kako je? Vidim ja kako me posmatrate, laboratorijski, zooloki,
kroz staklo, da me smotate u svoje lutkarsko pozorite. Izlapeo starkelja al
posluie ve za neto, je li? Mislite, premerili ste ivot: ovde apscisa, tamo
ordinata.
Prljavozelene oi, izgubljene, bezdomne, zvali su ih, od sprdnje, migro-
nauti, kao Ketrinine, skupi muda, mzungu, uplaene, kao oi mog oca, upiru u
tebe, trae, eznu a ne mogu da se probiju. Ako mu kaem za Semove crtee,
za Sandru i Trejsi, komentare na blogu, za male prolaze, podsmehnue se i
nee pristati, nee da oseti, postae otrovan, zatvorie svoj enkang i, nedo-
dirljiv, pakosno viriti kroz trnje.
Hajde, kaite mi. ta vi zapravo hoete? ta hoete od mene? Zato ste
doli?
Zato smo doli? Uro spusti knjigu.
Da profesor pljesne akom o sto. Za-to?
Uro nestane u hodniku. Vrati se minut kasnije, vukui ranac. arape polete
po sobi, papiri, kao u onom autobusu na niijoj zemlji, vrea za spavanje, na
onoj prvoj granici, sirijski novii kotrljaju se po podu, lete kineske sudanske
kape, urolani crtei Sema iz Ugande, sva sedita su prazna, komadi kongoanske
lave, drveni slon u slonu, kesice s peskom, belim, utim, narandastim, smeim,
kondukter Murat pria i pije, ta je moj ivot, linija po drumu, kljova bradaviaste
svinje... I mali paketi, platnena maramica uvezana koncem.
Evo! Uro razastre zamotuljak. Mi smo... doli da posadimo papriku.
Molim? Kakvu papriku?!
Trunje i semenje raspe se po stolu.
utu. Finu, ali ljutu.

347

8U

Pesak na seditima i podu. Voz mili niz mapu. Kroz prozor se naziru juna
sazvea Kompas, Kameleon, Dleto, Indus i crne dine pustinje Namib.
Pisne sirena. Svakopmund. Izaemo u maglenu zoru, gustu kao vosak. Ve-
trutina razvlai zastavu Namibije: modar i zelen trougao, uto sunce, bordo
traka. Buru, zuzu ili dambu? Bauljamo niz Kaiser Strae, naputamo grad,
vazduh je ri, stopala gaze asfalt, kamen, pesak, jezik ide za ukusom soli, rastu
dine, sve uti od vetra i mirie na more. Kao onda, na poetku, na brodu
eherezada. Komeaju se mirisi, slike, krhotine ruiastog autobusa, zadah
fabrike peuraka, Don je negde u Dubaiju, Alina se sigurno vratila u Temi-
var, Hendrik vie na radnike, kapetan aban psuje mornare, Kim se seli u
novu zemlju gde jednako nee biti srena, Velington dopisuje stavku na spisak
novogodinjih odluka, videti pravi okean, Lovre dubi korito una, nemoj nita
init ako ne more ruke porkat, Morin stavlja sinia na krilo, pravim svoj
jezik, Zi mlatara rukama, nisi meanac, mn, nisu ti upali u kuu, nisi se sakrio
pod kau i gledao kako ti jedni ubijaju kevu, ovako, maetom, ovako, a ovi
 drugi, mesec dana kasnije, aleta, ovako, mn, nisi kopile, ne ume da delje
gorile od drveta a opet smo nekako isti. Desika pie pod mapom Pirija Reisa,
u Nubiji stoje murali koje nismo pronali, obzorje se magli, vulkan Njiragongo
se cereka, Zemlja rotira oko svoje ose, vrti se uarena lava u njenom jezgru i,
vrtei se, pravi magnetno polje, odreuje kompasove linije, strane sveta, istok,
jug, zapad, sever. Graf se iri, lukovi zavijaju, te dije fantazije, roendan,
februar, prvi razred, precrtavam razmernik, Kikiriki se vraa iz Afrike.

1 : 100.000.000
1 : 100.000
1 : 100
1 : ...
-22.7038, 14.5263

Majmune! ujem Markov glas. Je l se penje ili ne?

Lazar i on ve su na pola dine, preleu ih galebovi. Gazim za njima. Oni se
smeju, dobacuju, nismo stigli do Iglenog rta, do spajanja okean, al smo
pipnuli okean u Mombasi, i sada smo ovde, moda... Ptice krie, magla je sve
gua.
348
Pogledajte! Marko stupi na vrh dine. Je l to...
Nema okeana.
Pesak, voda i nebo spojili su se u jedno.

9M

Silazimo do vode. Pustinja Namib survava se pravo u Atlantik. Lazar ui

i sakuplja koljke, kamenie, ljuture rakova. Uro precrtava are na pesku i
trpa ga u vreice. Oko nogu lei morska trava, mrtve male ajkule i foke.
Zarala olupina broda viri iz talasa.
Skitamo po obali. Onda se ponovo penjemo na dine i vraamo se u grad.
Na klupi pred samoposlugom vaemo zemike i salamu. Galebovi zabadaju
kljunove u okean. Predvee sedamo u voz.
Pred zoru emo stii u Vindhuk, a kasno uvee letimo za Johanezburg,
Kairo, Stambol. Popisujem u glavi. Dovriti poslednji lanak, o Namibiji.
Onda dopisati sve ono to nismo pomenuli. Popraviti sajt, softver je zastareo
i stalno se kvari, reinstalirati od nule, proiriti forum. Dodati informacije o
vizama za zemlje u kojima smo bili, o ambasadama i graninim prelazima, o
cenama hrane i prevoza. Poslati muziku Godfriju, knjige Sandri i Trejsi, po-
zvati Hakima da me poseti u vreme dez festivala. Videti kad su ispitni rokovi.
Pronai posao...

<html xmlns=www.w3.org/1999/xhtml xmlns:fb=ogp.me/ns/fb#

xml:lang=en-gb lang=en-gb debug=true>
<head>
<base href=www.klubputnika.org//>
<meta http-equiv=content-type content=text/html; charset=utf-8/>
<meta name=robots content=index, follow/>
<!-- ... -->
</head>
<!-- ... -->

Koliko ima do Kalaharija? pita Lazar.

Ne kaem.
Zato?
349
Jer nemamo vremena.
Zna kako Buman lovi majmuna?
Ne idemo u Kalahari.
Stavi grumen soli u rupu u steni. Pavijan gurne aku i zgrabi so, i onda
ne moe da je izvue.
Zato ne pusti so? pita Uro.
Ne znam.
To je sedamsto kilometara!
Moramo kae Uro. U pravu je Lazar. Da bismo preli Jarevu obrat-
nicu. Kod Asuana smo preli Rakovu.
ekau vas u Vindhuku.
Ovo je vano! Moramo spojiti obratnice.
Ceo dan u cupkati, pomislim, jesti se i gledati na sat. Setim se nervoze u
Desikinom stanu i Uroa kako upada, znojav i srean, sa vreom peska. Za-
tim Tanzanije, sunca kako zalazi na vrhu vulkana, dungle po obodu i jezera
koje se pui u krateru. Sedamsto kilometara, a avion polee u...
Produavamo pod nebom velianstvenim Uro se zablene u no tako
bliskim da oseam skoro zvezde po svom licu.
 Mm?
Rastkova Afrika. esto pominje juno nebo. Severno su poznaili Grci
i Arapi. Sazvea se zovu Orion, Kasiopeja, Andromeda, zvezde Betelgez,
Algol. Juna sazvea su otkrili moreplovci, pa su im davali imena po ono-
me to je njima bilo vano. Teleskop, Sekstant, asovnik, Kompas, estar...
Pogledam kroz prozor vagona: tamna krivulja pustinje. Po nebu trepere
ute take.
Nego, razmiljam sad Uro rairi zvezdanu mapu, masnu, svu u fron-
clama znate ta bi trebalo izmisliti?
-24.1726, 18.9161

10 L

Gnezdo ptice-tkaa, ogromna slamkasta meina, visi u kronji drveta na

vrhu crvene dine. Najvee gnezdo na svetu, a pravi ga roak zebe, manji od
vrapca. Unutra ive desetine ptica, stotine, generacijama, kao grad.
Eto Marko baci ranac i sedne na njega osam sati stopiranja! Jebo vas
Kalahari.
350
Re skoi i eto me gde sedim na tepihu, ukaju dedine novine, zuji bakina
singerica, svetli aa vinjevog soka a glas iz Opstanka kae Pustinja Kalaha-
ri nalazi se na jugu afrikog kontinenta, mama i tata su mladi i ne vole se, na
jeziku tsvana to znai velika e, jo ne idem u zabavite, sve razumem ali ne
govorim, na televizoru je uplje drvo, ream igrake oko sebe u krug, boje
lepe i vrste, tata smilja prvu priu o deaku erebeku i majmunima, crven
pesak, tkaevo gnezdo i glas koji kae pustinja Kalahari nalazi se na jugu
afr...
Ovo drvo kae Uro kako je toliko poraslo?
Srea naa kae Marko. Pola dana smo proveli ispod saobraajnog
znaka. Gurali smo glave u senku ko da smo pobegli iz ludare! I jo je ovde
zabranjeno stopiranje.
Zavuem se dublje u hlad i zamurim. ovek bez ula podie sledei
kamen, tue grmljavina nad Tanganjikom, majmuni drhte pod strehom, stari
Abas Harun unosi se u lice i izbezumljeno ape Ja odbio! Odbio! i gleda,
unezveren, vrti mi se u glavi, koliko samo ljudi, dana, razgovora, koliko ban-
doglavosti i glupih sudara i truda, samo rei, i evo sad ovde, u Kalahariju,
znao sam da je badava, kao da se upravo tog asa, na tom sirotinjskom tremu
Sazvezdje ljudi

351
 u pustinji, na zelenoj meseini, neto reava, mora da napravi sam, zalupi
se kapija, od komadia, i selo potone u no.
Otvorim oi. Crven pesak i poneka suva travka, a oko svega toga, i oko
nas, izmeu nas, nita, sve do plave opne neba koja raste iz horizonta.

11 U

Premoreni, edni, posle bezbroj sati stopiranja i peaenja, stiemo pred

kapiju vindhuke botanike bate. Strmim majmunskim stazama penjemo se
kroz flaasto drvee, aloje, kroz bodljikavo grmlje kome tek treba izmisliti
klubputnika.org/r/s14

naa imena. Kraj nogu se vrzmaju gekoni i balegari. Nebo se tmuri od grmlja-
vine. Na usamljenom bumanskom grobu pie: Gae Guis, 1812-1889.
Stajemo na ispust sa kog se vidi ceo grad.
Ovde?
Ovde.
Crtam detaljnu mapu vrta kako bih posle, na internetu, mogao da pronaem
geografsku irinu i duinu take:
352

-22 34 17.90
17 5 44.95

Kopamo plitku rupu, prstima. Otvorim ranac i paljivo raskrilim mara-

micu. Ispadne nekoliko semenki.
Zatrpavamo ih, zajedno, akama crnim od zemlje.
353
354
 Biografije

L U M 355
 L je zaao u tridesete, radi kao prevodilac, ivi u Novom Sadu. Iz knjige
ete ga upoznati bolje nego to elite.
lazar@klubputnika.org

U je najamni predava i saradnik na Beogradskom univerzitetu. Roen je

u Orvelovoj godini, u Panevu, gde i dalje ivi.
uros@klubputnika.org
356

M je emigrant, bez stalnog mesta boravka, samostalni programer, auto-

stoper i bivi beskunik.
marko@klubputnika.org
 O KOPANJU

Teko je to, rekao je Bora Stankovi kada su ga pitali osea li radost

stvaranja, kao kad ovek uzme da kopa. Ovom prilikom elimo da zahvalimo
svima koji su kopali sa nama.

Elis Bekta, Darinka Krstulovi, Zorica Vujinovi, Nikolina Dodig, Mira 357

Verunica, Greta Wardga, Tatjana Glogovac, Sonja Fures.

Zahvaljujemo i celoj zajednici Kluba putnika, bez koje ne bi bilo ni putova-

nja, ni bloga, pa ni knjige.
 Impresum

Izdava
Klub putnika, Novi Sad
Za izdavaa
Lazar Paanovi

Tekst
Lazar Paanovi, Uro Kradinac, Marko edovi

Lektura
Boris Maksimovi, Marija Samardi

Korektura
Tihana Smiljani

358
Ilustracije
Uro Kradinac

Dizajn korica
Uro Kradinac

Prelom
Mane Radmanovi
Isidora M. Nikoli

tampa
SGR Standard 2

Tira
1.000
359
 CIP -
,
360

821.163.41-992

,
Bantustan : atlas jednog putovanja / Lazar Paanovi,
Uro Kradinac, Marko edovi. - Novi Sad : Klub putnika,
2015 (Pinosava : Standard 2). - 360 str. : ilustr. ; 24 cm

Tira 1.000.

ISBN 978-86-918773-0-9
1. , [] 2. , []

COBISS.SR-ID 296096519
Ovaj verbalni i vizualijama obogaeni atlas jednog putovanja nipoto nije obian
putopis. To je vrhunska knjievnost, istinska literarna delicija kakve ovdje rijet-
ko imamo priliku kuati. Ohrabren ruenjem okova to ih je konvencionalnost
prethodnih vremena nametala literaturi, usudiu se ustvrditi da je Bantustan ne
samo putopis, ve i jedan novi oblik romana, ili da barem ukazuje na put kojim
budui romani mogu ii. Pisan fragmentarno, a da ta fragmentarnost pri tome
ni najmanje ne oteuje unutranju koherentnost djela, Bantustan e itatelju
biti poput kakvog arobnog pila karata, a itanje e biti poput slaganja kakvog
zaumnog pasijansa. Jer ova se knjiga moe itati na bezbroj naina i svaki put e
se sloiti ba na onaj pravi.

Elis Bekta

Podjednako zanimliv je i dokumentarni i ilustrativni materijal koji prati tekst i sa

njim ini neodvojivu celinu. Pratei putopisna svedoenja trojice autora, italac
ima prilike da nasluti i oseti irinu sveta i otvorenost ovih mladih ludi, da spozna
koliko toga ne zna o raznim, ponekad udalenim zemlama i njihovim itelima.
Bantustan se ita kao jedna vrsta pikarskog romana, ali i kao uzbudlivo i auten-
tino svedoanstvo o savremenom svetu.

Vasa Pavkovi

ta mislite o Bantustanu?
Recite nam: bantustan@klubputnika.org

www.klubputnika.org

978-86-918773-0-9