Pri, J.

: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 187

Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Jelena Lj. Pri*

Visoka kola strukovnih studija
Sportska akademija

SIMBOLIKA MORSKE GRAEVINE U ROMANU KA SVETIONIKU

VIRDINIJE VULF

Originalan nauni rad

UDC 821.111.09-31 Woolf V.

U radu se bavimo simbolikom svetionika u modernistikom romanu Ka svetioniku (To

the Lighthouse, 1927) Virdinije Vulf (Virginia Woolf). Polazimo od urbanistike teorije,
koja zgradu, to jest graevinu, definie kao osnovnu jedinicu urbane forme, odnosno
kljuni element iz koga se razvijaju naselja i u kome je omoguen porodini ivot zatien
od prirode. Ukazujui na to da ova nauka posmatra svaku graevinu u njenoj fizikoj
izgraenosti i funkcionalnoj denotaciji, ali da takoe naglaava njenu simbolinost,
analiziramo simboliku centralne graevine u pomenutom romanu svetionika sa ciljem
da istaknemo njenu vanost za razvoj tematike i strukturu ovog modernistikog dela. Kao
rezultat, ukazujemo na brojna simbolina znaenja svetionika, pa na osnovu njih izvodimo
zakljuak da ovaj motiv ima kljuan tematski i strukturni znaaj unutar ovog dela.

Kljune rei: Virdinija Vulf, Ka svetioniku, graevina, svetionik, simbolika.

1. Uvod
Prema teoriji urbanizma, stan zgrada namenjena stanovanju
elementarna je jedinica urbane forme (Bogdanovi, 1990: 103). Najvei broj
zgrada u nekom gradu je namenjen stanovanju (Bogdanovi, 1990: 103), te tako
grad u fizikom smislu nastaje grupisanjem zgrada za ivot. Vanost stana
poiva, pre svega, na fizikoj zatiti koju prua oveku, odnosno omoguavanju
ivota zatienog od prirode. Meutim, stan ima i nematerijalne implikacije za
ljudsko bie: on je mesto gde se odvija ivot porodice (Bogdanovi, 1990: 103);
on je, dakle, simbol idealnih porodinih odnosa, roditeljske ljubavi i emotivne
zatite. Svetla nekog naselja u noi navode oveka koji taj prizor posmatra iz
daljine na pretpostavku o takvom idealu. Ta siuna treperenja u ljudskoj svesti
bude asocijaciju na svetla iz stambenih kua u kojima se ljudi odmaraju od
napornog dana, u krugu najmilijih.
Urbanistika teorija kae da se svaka graevina odlikuje formom, to jest
fizikom izgraenou, s jedne strane, i funkcijom kojoj je ta forma namenjena,
sa druge. Meutim, osim funkcionalne denotacije, svaka forma ima i simbolinu
konotaciju mogunost drutvenog korienja koja nije nuno poistoveena sa
njenom funkcijom. (Bogdanovi, 1990: 75-76).
U ovom radu, baviemo se simbolinim znaenjima morske graevine koja
je lajtmotiv romana Ka svetioniku1 (To the Lighthouse, 1927), jednog od

*
Visoka kola strukovnih studija Sportska akademija, Vjekoslava Kovaa 11, 11000 Beograd, Srbija;
e-mail: ena.ena211@gmail.com
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 188
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

najeksperimentalnijih modernistikih romana Virdinije Vulf. Na cilj je da

ukaemo na znaaj ovog motiva za razvoj tematike i strukturnu celovitost
pomenutog dela.

2. Ka svetioniku fizika i duhovna tenja ka idealizovanom objektu

Svetionik, lajtmotiv romana Ka svetioniku, u fizikom smislu jeste graevina
koja je, poput mnogih takve vrste, izgraena na steni usred mora. Kao takvo
zdanje, ona vri funkciju pomonog sredstva pri obalskoj navigaciji brodova
upozorava mornare na opasnosti, informie ih o poziciji i vodi ka njihovoj
destinaciji. Iako se svetionici mogu raspoznati na osnovu vie elemenata
jedinstvene strukture (oblika ili boje), karakteristinog svetlosnog zraka ili
njegove boje, ili pak ifrovanog radio-signala,2 svetionik u ovom romanu vri
svoju ulogu pre svega putem emitovanja svetlosnog zraka u noi. Moemo,
meutim, rei da pored svoje osnovne funkcije ova graevina, bar iz perspektive
svetioniara koji je odrava i njegove porodice, ima i funkciju stanovanja, kao
sekundarnu namenu koja proizlazi iz primarne. Dominantna tema ovog rada, pak,
bie ona trea osobina koja se moe pridati svakoj graevini njena
simbolinost.
Roman Ka svetioniku, koji ve i svojim naslovom ukazuje na to koji je glavni
objekat tenje njegovih junaka, jeste triptih koji se u tri nastavka bavi
mnogobrojnom porodicom Remzi i njenom sudbinom u vremenskom rasponu od
desetak godina, s poetka 20. veka. U ovom romanu, Virdinija Vulf nastavlja
svoj ranije zapoeti put eksperimentisanja i ponovo stavlja pojedinanu svest i
misao iznad radnje i zapleta, a subjektivno vreme ispred godina i datuma na
kalendaru. Tematika ovog romana, kao i svakog modernistikog dela,
kompleksna je i bogata, ali bi se ukratko mogla svesti na tri glavne teme,
uokvirene unutar tri dela romana: nestabilnost odnosa u porodici, emotivni slom
porodice uzrokovan smru nekoliko njenih lanova i, najzad, pokuaj
revitalizacije porodinog jezgra.
Prvi deo romana, Prozor (The Window), poinje reima majke Remzi,
koja se obraa svom sinu Dejmsu: Da, naravno, ako sutra bude lepo vreme
[...]. Ali morae da ustane pre zore (Vulf, 2004: 7). Taj odgovor se odnosi na

1
Prema naem miljenju, imenicu iz naslova romana trebalo bi prevesti tako da sadri veliko poetno
slovo (Ka Svetioniku). Ta se re, naime, doslovno kroz roman pie velikim poetnim slovom, te se ne
radi samo o potovanju pravila pisanja velikog slova u engleskom naslovu (videti izdanje u originalu,
npr. Woolf, 2005). Meutim, s obzirom na to da je u prevodu koji smo koristili naslovna re napisana
malim poetnim slovom, kao i da se (iz nama nepoznatih razloga) roman tako najee prevodi na
srpski, dok kritiari romana naslovnu imenicu i van naslova piu malim poetnim slovom, i mi emo,
radi usaglaenosti, ostati dosledni toj praksi.
2
Videti Lighthouse. (2012). Encyclopdia Britannica. Preuzeto sa:
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/340721/lighthouse
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 189
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

jedno dugo razmatrano pitanje, tanije na arku elju dece Remzijevih da, u toku
letnjeg raspusta koji provode na ostrvu Skaj odu na izlet na svetionik. Odgovor
majke, zapoet snanom podrkom i ispunjen voljom da ugodi deijoj elji,
ukazuje na pozitivan odnos koji deca, a pogotovo mali Dejms, sa majkom
ostvaruju. Majino ali ne znai prepreku, ve jo vie budi nadu da e biti lepo
vreme i veru u to da su jedino predstojea no i muka ranog ustajanja ti koji dele
elju od ispunjenja. Dete je spremno da se rtvuje ustajanjem u zoru, jer rtva je
zanemarljiva ako slui ostvarenju dugotrajnog sna doticanja tla na kome se
nalazi udotvorna, daleka i nepoznata, te tako zanimljiva radoznaloj mladoj
svesti, kula:

Ove rei su neopisivo obradovale njenog sina, kao da je utvreno da e se

na izlet ii, i udo koje je oekivao, kanda godinama i godinama, i od kojega ga
je odvajala samo tama jedne noi i jednodnevno jedrenje, bilo je na vidiku (Vulf,
2004: 7).

Meutim, rei oca jasno se ispreuju izmeu deije elje i izleta na

svetionik, simbolino i time to on staje ispred prozora dnevne sobe kroz koji se
graevina vidi:

Ali, ree njegov otac, zastavi pred prozorom salona, vreme nee biti
lepo. (Vulf, 2004: 8).

Prognoza jednog nauno usmerenog uma nije samo olienje razuma koje
sputava ljudsku elju, niti samo oeva upornost da zagospodari sudbinom svoje
porodice proricanjem budunosti, to jest kinog vremena. Oevo ali podstie
deaka na unutranji gnev koji nam kazuje da to nije prvi put da se otac protivi
deijim eljama, a verovatno ni poslednji. Oev stav nam govori i o Dejmsovoj
nemogunosti da verbalno izrazi svoje nezadovoljstvo prema ocu i jednakoj
nemoi majke da odri svoje obeano da, naravno. Oevo implicirano ne
naspram majinog da slika je porodice u kojoj se stavovi razilaze, a oeva re
mora biti prihvaena kao zakon:

Da mu je bila pri ruci neka sekira, ara, ili ma koje drugo orue koje bi
probilo grudi oeve i ubilo ga na mestu, Dejms bi ga se latio. Takve su bile
preteranosti oseanja koje je Remzi izazivao u grudima svoje dece samim svojim
prisustvom; stojei, kao sada, pljosnat kao no, uzan kao njegova otrica, cerei
se, sarkastino, ne samo od zadovoljstva to razbija iluzije svoga sina i pravi
smenom enu, deset hiljada puta bolju od sebe u svakom pogledu (prema
miljenju Dejmsovom), nego i zbog svoje potajne uobraenosti u nepogreivost
svoga suda; ono to on govori tano je. Uvek je tano. On je nesposoban za
neistinu [] (Vulf, 2004: 8).
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 190
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Ovim monologom prikazana nam je slika majke i oca iz Dejmsovog ugla

majke kao aneoskog bia i oca kao sarkastinog intelektualca i porodinog
sudije, oveka tanke figure, koja, kao i njegov britak jezik, podsea na otricu
noa.
elja dece da vide svetionik izbliza nosi viestruka znaenja. Pre svega,
radoznalost da se vide udaljene i neobine stvari, a pogotovo teko dostupne bez
roditeljske pomoi ili pratnje, osobina je svakog deteta. Kao to zapaa Arnold
Ketl, izlet na svetionik jeste okvir (Kettle, 1978: 91, prev.aut.), logina
okosnica za priu o porodici sa mnogo dece. Meutim, Ketlova tvrdnja da se
roman ne moe nazvati simbolinim, te da [p]utovanje ka svetioniku [...] ne
predstavlj[a] neto drugo (Kettle, 1978: 91, prev.aut.), miljenje je sa kojim se
ne slaemo. Svetionik je svakako, kao to smatra Suzan Dik, jedan od aspekata
okruenja koje je Virdinija Vulf htela da naglasi (Dick, 2004: 57, prev.aut.), on
postoji kao svetlosna kula i [kao] cilj (Dick, 2004: 57, prev.aut.). Dodaemo,
meutim, da svetionik u ovom romanu ne predstavlja samo ulno vidljivu
svetlost niti samo fiziki cilj. Veliko slovo S (u originalu L), koje se uvek nalazi
na poetku naslovne imenice, upuuje na znaaj, jedinstvenost i simboliku ove
graevine. Svetionik, kao udaljena zgrada nasred mora, za decu je mnogo vie
od zanimljive kule, iako njihova mlada svest nije u stanju da nam to eksplicitno
predstavi. Kao to zapaa Marija Leti prilikom isticanja svetionika kao vanog
lajtmotiva ovog romana, [s]vjetionik je, posebno za Dejmsa, udaljena taka
koja predstavlja neki imaginarni cilj [] (Leti, 2006: 512, kurziv pridodat).
Pokreta tenje ka svetioniku jeste elja dece Remzijevih da kao slona porodica
zajedno provedu dan na moru, kao i da protiv razumskog, negativnog i oevog,
bar jedanput dobije bitku romantino, pozitivno i majino. Zatim, injenica da
sama kula svetionika jeste i kua u kojoj stanuje njegov uvar, za ijeg sinia
majka Remzi s ljubavlju plete arape, daje nadu deci Remzijevih da e na tom, za
njih dalekom mestu, videti savrenu porodicu. tavie, idealni dom te porodice
nosi ime koje doslovno znai kua svetlosti. U studiji Ikoninost u procesu
pisanja (Iconicity in the Writing Process, 2004), Lena Sundin naziva svetlost
svetionika imenom hinterland reju koja se odnosi na prostor izvan realnih
okvira, to jest na prostorni ekvivalent svevremenosti venog vremena
(Sundin, 2004: 45, fusnota 57, prev.aut.) kome pripada neka druga strana
iskustava (Sundin, 2004: 45, fusnota 57, prev.aut.). U tom smislu, svetionik kao
hinterland jeste i prostor idealnog, suprotna strana porodinog iskustva dece
Remzijevih.3 Deca nisu svesna onoga ega majka jeste, a to je da su uvar i

3
Lena Sundin (2004), meutim, ne ukazuje na svetionik u ovom znaenju kao na pojmovno stecite
ideala niti simbol budueg. Ipak, prema njenim reima, svetionik je graevina podignuta u
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 191
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

njegov bolesni sin sirot[i] ljud[i] kojima mora da je strano dosadno sedeti po
ceo dan i ne raditi nita ve samo glaati lampu i podrezivati fitilj ili grabuljati po
komadiu vrta (Vulf, 2004: 9).
Svetionik, meutim, nije objekat iskljuivo deije elje. Majka Remzi koristi
ovu graevinu kao stecite svih svojih najlepih oseanja i nada. Svetlost
Svetionika, koja svake veeri dolaz[i] tano preko talasa, najpre [u vidu] dva
brza snopa svetlosti a onda jed[nog] dug[og] i postojan[og] (Vulf, 2004: 68),
sredite je svakog njenog pogleda ka puini i objekat koji po danu doprinosi
lepoti morskog predela:

Oh kako je lepo! Jer pred njom je bila ogromna ploa plave vode; usred te
vode sivi, otri, daleki Svetionik; a udesno, dokle god pogled dopire, zelene
peane dune [sic], obrasle bujnom, divljom travom, gube se i ile u malim
blagim naborima, i ini se kao da iezavaju u neku pustu, meseevu zemlju,
nenaseljenu ljudima. (Vulf, 2004: 17)

Svetionik okruen morem simbolizuje lepotu ivota kakav majka nema.

Njena porodica jeste fiziki nadomak divnog okruenja, ali nije savrena.
Meutim, ba kao to idealizovani svetionik ulepava zaliv, tako i morsko
okruenje uveava vrednost i lepotu ove kule. injenica, dakle, da se svetionik
nalazi u morskom ambijentu prirodnom okruenju koje u svesti dece Remzijevih
(kao i dece uopte) konotira raspust, leto, igru i uivanje, a u svesti majke Remzi
odmor sa najdraima, jo vie doprinosi da majka, kao i njena deca, poistoveti
graevinu sa linim idealom. esto neobjanjiva ali uvek neporeciva radost u
blizini vode navodi ljude da im se mnoge prirodne ili sagraene stvari u njenoj
blizini uine lepim i vrednijim, a upravo je to sluaj sa svetionikom ka kome
Remzijevi tee. Kao to je jednom napisao Ivo Andri [s]am izlaz na morsku
obalu daje iluziju da putujemo ka savrenstvu (Andri, 2011: 12).
Godinama unazad, majka Remzi ulae trud ne bi li ubedila samu sebe u to
da njen mu nije lo ovek, preispitala svaki svoj stav pred suprotnou njegovog
i konano potisnula sopstvenu volju radi prihvatanja njegove kao vlastite. Svetu
oko sebe ona ponekad izgleda superiornija u odnosu na svoga mua zbog
njegovog otvorenog i posve sebinog traenja podrke za svoj nauni rad i zbog,
kao to to njegov nekadanji prijatelj Vilijam Benks konstatuje, injenice da
Remzi dri toliko do pohvala ljudi (Vulf, 2004: 27). Konano, meutim, majka
Remzi uspeva da ubedi sebe u to da je njen doprinos drutvu zanemarljiv kada se
uporedi sa uinkom njenog supruga:

mitolokom vremenu koja dovodi u jednu vanvremensku ravan prolost i sadanjost (Sundin, 2004:
45-46, prev.aut), ali i prolost i budunost (Sundin, 2004: 63, prev.aut, kurziv pridodat).
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 192
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Ne voli ona, ak ni za trenutak, da se osea bolja od svog mua; i jo vie,

ne moe da podnosi misao da nije sasvim ubeena, kad mu govori, u istinu
onoga to kae. Univerziteti i ljudi kojima je potreban, predavanja i knjige i to
to je to bilo najznaajnije u sve to ona ne sumnja ni za trenutak; ali njihov
odnos, njegovo dolaenje k njoj ovako, otvoreno, da svako moe da vidi, to je
uznemiruje; jer onda svet govori da on zavisi od nje kad ljudi treba da znaju da
je on beskrajno znaajniji, dok je ono to ona daje svetu, u poreenju sa onim
to on daje, beznaajno (Vulf, 2004: 45).

arapice koje majka trika za dete u kuli svetionika, a koje meri prema
Dejmsovim nogama, takoe odslikavaju enju slinu deijoj za drugom,
idealnom porodicom na dalekom mestu, koju plete sama sebi u vidu neeg toplog
i zatitnog za telo. Meutim, arapa koju prislanja uz Dejmsovu nogu nekako je
uporno i suvie [] kratka (Vulf, 2004: 33). Pletenje se konstantno ini
nedovoljnim, ba kao to e se i njen trud da se izlet realizuje ispostaviti
uzaludnim. Uprkos tome, majina upornost ne jenjava lako, jer, pored lepote
kojom je okruena, i sama zgrada svetionika stara i postojana simbol je
emotivne i porodine stabilnosti koja joj nedostaje. Svetlost sa kule je za majku
konstantno podseanje na to da negde postoji ivot sa vie sjaja. Konano,
prisutan je jo jedan razlog to i ona eli da ode na izlet i to nastavlja da se nada
da e se ostvariti elja Dejmsu njeno[m] najmlae[m], njeno[m]
ljubime[tu] (Vulf, 2004: 31). Majka se nada sunanom vremenu i izletu jer zna
da i njen mu, ma kako ponosan na svoj fabrikovani stav, voli pogled na zaliv i
eli da se izlet ostvari:

Ovo je prizor, ree ona, zaustavljajui se, zatamnelog pogleda, [drag]4

njenom muu (Vulf, 2004: 17).

Majka zna da i njen suprug voli tu lepotu koja kao da dolazi sa drugog
sveta, taj raj za oi, samo da to nije u stanju da prizna. Ona nam otkriva jo na
poetku da je Remzi zapravo veliki licemer, koji oseanja ima, ali ih krije. Uprkos
injenici da svaka tenzija u kui mora zapoeti njegovom ljutitom konstatacijom
da je neko od ukuana zgreio, ona se ipak zavrava oevom alom ili postupkom
kojim on pokazuje da mu je ao. Naredni citat prikazuje jednu takvu situaciju:

Podrhtavao je; tresao se. Sva njegova sujeta, sve njegovo zadovoljstvo u
sopstvenom sjaju jaui padoe kao grom, pomamno kao jastreb na elu svojih
ljudi kroz dolinu smrti, bili su smrvljeni, uniteni. [] [T]raio [je] skrovite u
kojem bi uspostavio ravnoteu, [] bio [je] povreen i na mukama. [] [K]ada
je ponovo naiao i zastao namerno pored prozora, savio [se] podrugljivo i
udljivo da zagolica Dejmsovu golu nogu nekom granicom [] (Vulf, 2004:
36).

4
U prevodu koji je korien napravljena je greka dragog njenom muu (Vulf, 2004: 17).
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 193
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Majka preutno veruje da bi i oca izlet promenio, dozvao njegovu plemenitu

stranu, a time i revitalizovao itavu porodicu. Njena volja da, ako bi ipak ili na
Svetionik (Vulf, 2004: 9), ponese uvarevoj porodici i hrp[u] starih ilustrovanih
listova, i neto duvana, doista sa svim onim to je mogla [sic] da nae
razbacano, stvarno nepotrebno, to samo pravi nered po sobi (Vulf, 2004: 9),
jeste i elja da proisti porodicu od negativne energije.
Najzad, saznajemo i da je otac Remzi svestan svog naprasitog
temperamenta i prevelike posveenosti nauci. tavie, on je u stanju da gotovo
oima drugog bia sagleda sebe i shvati da bi trebalo da promeni stav i
ophoenje prema deci. Meutim, otac zna i da je za to pomalo prekasno. Deca su
se navikla na njega takvog, a i on na samoga sebe. Sve to rezultira oseanjem
da mu je ivot isuvie otiao, ako ne u pogrenom, onda bar u ne sasvim
smislenom pravcu razuma, logike i nauke. Obuzima ga stanje depresije u kojoj
jo jedino moe bezuspeno da trai opravdanje i saoseanje:

Ko e mu zameriti ako, stojei tako za trenutak, razmilja o slavi, o pomoi,

o spomeniku koji su podigli zahvalni sledbenici nad njegovim kostima? Najzad,
ko e kriviti njega, vou kobne ekspedicije, ako, poto je odvano iao napred
dokle god je bilo moguno, i upotrebio svu svoju snagu do poslednjeg daha, i
zaspao ne hajui mnogo da li e se probuditi ili nee, osea sad po brienju
nonih prstiju da ivi, i da uopte nema nita protiv toga to ivi, ve trai
saoseanje, i viski, i nekoga kome bi odmah da ispria istoriju svoje patnje?
(Vulf, 2004: 41).

Oca ipak najvie boli mrnja njegovog sina, koju kao da i on sam, svestan
Dejmsovih postupaka i razloga koji ga na njih navode, razume i opravdava
(dodue u istoj meri u kojoj opravdava i sopstvenu upornost da prekine idilu
odnosa izmeu majke i sina):

Ali sin ga mrzi. Mrzi ga zato to je doao do njih, zato to se zaustavio i gleda
ih; mrzi ga zato to ih prekida; mrzi ga zbog egzaltiranosti i uzvienosti njegovih
gestova; zbog velianstvene glave; zbog prisiljavanja i egotizma (jer eto,
zapoveda im da ga sluaju); ali najvie od svega mrzi zujanja i brujanja oeve
emocije koja, vibrirajui oko njih, uznemiruje savrenu jednostavnost i zdrav
razum njegovih odnosa sa majkom (Vulf, 2004: 42).

Otac osea i svoju otuenost od supruge, za koju je takoe sam kriv. On,
meutim, tu udaljenost pokuava da interpretira kao njenu bolest:

[Nj]ena udaljenost ga je bolela, i oseao je [] da ne moe da je zatiti, a

kad je stigao do ivice, bio je tuan. On ne moe nita uiniti da joj pomogne.
Mora samo da stoji sa strane i da motri. U stvari, paklena istina je da joj je on
stvarao [sic] tekoe. Razdraljiv je preosetljiv. Naljutio se zbog Svetionika
(Vulf, 2004: 70).
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 194
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Uprkos otuenosti koja je oigledna, suprunici Remzi se vole i trenuci

njihove duhovne povezanosti su prisutni, ali umesto da odiu dubokim
razumevanjem, njihovi razgovori ostaju na povrini. Oni su ispunjeni praznim
priama i dopunjeni tek pretpostavkama svakoga od njih o tome ta je ono drugo
zapravo htelo da kae:

On se ne ali, ree. Ona zna da se on ne ali. Ona zna da on nema na ta

da se ali. I dohvati njenu ruku, prinese je usnama i poljubi je sa estinom
koja joj natera suze na oi, a zatim je brzo ispusti.
[]
Oi im se sretoe za trenutak; ali oni nisu eleli da razgovaraju. Nemaju nita
da kau, a neto kanda ipak ide od njega k njoj (Vulf, 2004: 76, 126).

Ipak, segment Prozor ostaje u okvirima dva prozorska okna i pukog

pogleda na svet koji se eli, prizora koji i sam katkad biva zaklonjen mravom i
uspravnom siluetom oca. Iste veeri, majka ita Dejmsu, a dolazea no i
svetionik koji se pali podseaju majku na to da e njen sin uskoro ponovo upitati
za izlet. Ona e morati da mu kae: Ne ne sutra, tvoj otac kae ne. (Vulf,
2004: 68) Nona tama i svetlost svetionika iznova bude nadu, ali je i gase.
Majka sa aljenjem konstatuje da nee uspeti da isplete arape do kraja.
U segmentu Vreme prolazi (Time Passes), svetionik nema centralno
mesto, ni kao objekat elje ni kao dominantna slika. U ovom delu romana,
zapravo, ni junaci prethodnog segmenta nemaju glavnu ulogu, jer su odsutni.
Prikazana je samo prazna kua, u koju Remzijevi ne dolaze godinama i letima.
Moda zato i nije sluajno to se svetionik ne nalazi u sreditu panje, jer nema
ljudi kojima bi on sluio kao orijentir. Atmosferi oronule i prazne kue, svetionik
doprinosi jo jedino kao olienje materijalne i svetlosne stabilnosti, putokaza vie
ne ljudima, ve vetrovima na njihovom putu kroz prostorije kue vazduhu koji
ne moe da vidi njegove svetlosne zrake niti da doivi njegovu lepotu:

Tako su se mali povetarci, upravljeni sluajnom svetlou neke neotkrivene

zvezde, ili lutajueg broda; ili ak Svetionika, popeli stepenicama i njukali oko
vrata spavaih soba (Vulf, 2004: 136).

Konano, trei deo romana Svetionik (The Lighthouse) nosi ime

graevine koja se vraa na scenu romana, zajedno sa nekim od lanova porodice
Remzi. Posle deset godina od leta kada su deca udela za izletom na svetionik,
nakon proteklog rata, smrti majke i nekoliko dece, ovoga puta je otac taj koji vri
pritisak na Dejmsa i njegovu sestru Kem da realizuju stari plan. Sada, kada je
deija elja odavno ugaena, a okup cele porodice vie nije mogu; kada su deca
ve adolescenti svesni da nema ni idealne porodice ni savrenog ivota, a jo
manje da e tako neto nai meu kamenjem udaljenog ostrva sa kulom, ni
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 195
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Dejms ni Kem ne ele da idu. Oni su jo uvek vrlo mladi, ali su ipak dostigli one
godine od kojih je strahovala njihova majka doba u kome e nestati arolija
detinjstva koja je obine i male stvari znala da uini posebnim i velikim. Meutim,
oeva elja je veoma snana, a on i dalje autoritet porodice bez premca. Shodno
tome, deca ponovo bivaju naterana da se povinuju njegovoj volji, primorana da
rade ono to su nekada arko elela. Putovanje ka svetioniku amcem u koji se
deci ne ulazi, pa jo i ruku punih upakovanih sendvia koji im se ne jedu ipak
se ostvaruje:

Prisilio ih je da pou. Nadali su se, u ljutini, da se vetar nikad nee podii, da

e g. Remzi biti ometan na svaki mogui nain, kad ih je prisilio da pou protiv
njihove volje (Vulf, 2004: 175).

Tokom vonje amcem ka svetioniku ulazimo naizmenino u svest jednog, a

zatim drugog deteta i povremeno u svest oca uronjenog u itanje knjige. On ita,
naizgled kako bi i to putovanje, na kome je toliko insistirao, skratio i spreio
gubitak vremena za intelektualni rad. Deca isprva oseaju ogroman gnev prema
ocu, izazvan injenicom da su primorani na put toga dana, ali i podstaknut celim
ivotom provedenim pod dirigentskom palicom porodinog tiranina. Dejms i Kem
se preutno zaklinju da e se tiinom i bojkotom boriti protiv oeve volje; borie
se duhom, ako ve ne mogu fiziki da spree izlet:

Ali oni se zaklinju, nemo, da e se drati jedno drugoga, i da e sprovesti

veliki dogovor odupree se tiraniji na ivot i smrt. Tako e sesti jedno na jedan
a drugo na drugi kraj amca, utke. Nee govoriti nita, samo e pogledati njega
s vremena na vreme, kako sedi podavijenih nogu, mrtei se i vrpoljei, i uhui,
i hukui, i mrmljajui neto u sebi, ekajui nestrpljivo na povetarac. A oni se
nadaju da e biti tiho. ele da bude osujeen. ele da ceo izlet propadne, i da
moraju da se vrate sa svojim paketima, na obalu (Vulf, 2004: 175).

Meutim, pribliavajui se ostrvcu na kome se nalazi kula svetionika, deca

poinju da menjaju svoj stav, postajui polako svesna da je i njihov otac ljudsko
bie, koje pored svoje tiranske, ima i humanu stranu. Kem je osetljivija na oevu
iznenadnu panju, te poinje da vidi oca kao hrabrog oveka koji bi spasavao
ivote u nevolji:

[] Kem pomisli, oseajui da se ponosi njim[e]5 a ne zna sasvim zato, da

bi on, da je bio tamo, spustio u more amac za spasavanje, i stigao bi do
razbijenog broda. On je tako hrabar, tako je smeo, pomisli Kem. Ali ona se seti.
Dogovor; da se bore na ivot i smrt protiv tiranije. (Vulf, 2004: 177).

5
U prevodu koji je korien napravljena je greka njima(Vulf, 2004: 177).
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 196
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Dejms, pak, do samog kraja putovanja osea da tiranin koji je unitio staru
elju i itavo detinjstvo nee moi da se iskupi zakasnelim izletom. Jedan je
svetionik postojao nekada udaljen, sjajan i eljen, a sasvim drugi postoji sada
ogoleo, vidljiv izbliza i neprivlaan:

U ovom svetu toak prelazi preko ovejeg stopala. Neto, on se sea,

zastade [sic] i zamrai se preko njega; nee da se pomakne; neto se
razmahuje u vazduhu, neto suvo i otro silazi ak ovde, kao otrica, handar,
udara kroz lie i cvee, ak i ovog srenog sveta i prouzrokuje da se on gri i
pada.
Bie kie, on se seti oevih rei. Neete moi da idete na Svetionik.
Svetionik je tada bio srebrnasta maglovita tvrava sa utim okom koje se
otvara iznenadno i blago, uvee. Sada
Dejms pogleda Svetionik. On vidi belo isprane stene; kulu, nepominu i
pravu; vidi da je isprugana crno i belo; vidi prozore na njoj; ak vidi i rublje
prostrto po stenama da se sui. Dakle to je Svetionik, je li?
Ne, i onaj drugi je isto tako Svetionik (Vulf, 2004: 198, kurziv pridodat).

Otac takoe, jo ne sasvim u stanju da razgovara sa decom glasom

pravog roditelja, postepeno prilazi srcima svoje dece, sa jasnom namerom da ih
podseti na ono to je on sam nekada zaboravljao da oni zajedno ine porodicu,
koju iznova treba pronai, kao pogledom kuu na obali:

Pogledaj kuicu, ree on pokazujui[,] elei da Kem pogleda. Ona se podie

nerado i pogleda. Ali koja je to? Ne moe da razazna, tamo na brdu, njihovu kuu.
[]

Svi su gledali. Gledali su ostrvo (Vulf 2004: 178, 179).

U trenutku pristajanja uz obalu ostrva, Dejms koji je upravljao kormilom,

sve vreme strahujui da e ga otac opomenuti zbog neke greke, zauje oca (koji
kao da je do tog momenta iz knjige uio kako da izgovori neizgovorljive rei)
kako mu kae: Bravo! (Vulf, 2004: 219). Tada Kem pomilja da je upravo to
ono to je Dejms eleo, a ni sam sebi nije hteo da prizna i ni za ta na svetu ne
bi razvukao osmeh da pokae koliko mu je drago. Razbijanje barijere izmeu
prestrogog oca i sina koji je voleo jedino majku konano je kakvo-takvo obeanje
da za porodicu Remzi nade jo ima.
Put ka svetioniku je konana tenja oca da ispuni elju svojoj deci, ali i
pokae i kae im da ih voli, time oplemenjujui svoj odnos prema njima.
Dostizanje svetionika jeste ostvarenje njegovog cilja. Tog trenutka se konano sa
ubeenjem potvruju davne rei majine prijateljice, slikarke Lili Briskou, da je
Remzi sebian, sujetan, samoljubiv; [...] ali [da] [...] voli pse i svoju decu
(Vulf, 2004: 29-30). Doticanje tla na kome stoji neobina graevina, koja zapravo
nije nita drugo do zgrada u kojoj ive obini ljudi i oko koje se na stenama sui
rublje, ipak daje celovitost porodici Remzi, konano stvarajui normalne odnose u
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 197
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

njoj. Zatvaranje jednog kruga u trenutku kontakta sa morskom graevinom

osea i Lili Briskou dok dovrava davno zapoeti portret majke Remzi. Njeno
depersonalizovano6 umetniko telo koje slika u bati Remzijevih poistoveuje se
sa Remzijevima koji plove ka svetioniku, a trenutak ostvarenja njene vizije, na
osnovu koje e dodati konanu liniju svom slikarskom radu, ujedno je i momenat
u kome Remzijevi stiu na ostrvo sa kulom. Lili svojom linijom spaja pozadinu sa
prednjim planom i time reava problem koji ju je dugo muio, a Remzijevi
iskrcavanjem na ostrvo ine isto to prave vru vezu izmeu sebe i
(pre)ostalih lanova porodice. Deca ue da vole oca i prihvate njegove mane. Sa
bolnim saznanjem da deca ne nadivljavaju uvek svoje roditelje, otac ui ne samo
da se treba posvetiti onima koji su jo pored njega, ve da i drugi ponekad ive
(ili se nanovo raaju) od tue pohvale. Ostvarenje starog plana dograuje
identitet svakoga od njih, uei ih da budu tolerantniji i sloniji.
Lena Sundin naglaava znaaj trougla, oblika u kome na osnovu dugo
nedovrene vizije o majci Remzi postepeno nastaje slika Lili Briskou ikona
gospoe Remzi koju Lili stvara u znak seanja na njenu smrt (Sundin, 2004: 34,
35, prev.aut.). Sundinova istie vanost kontrastnih boja, koje kao da sa svake
strane trougla grade sliku, sve dok se ne dodirnu na njegovom vrhu i time zavre
delo (Sundin, 2004: 50, prev.aut.). Oblik trougla koji se uporedo sa izletom
Remzijevih na svetionik gradi poput kue, moemo dovesti u vezu sa
metaforinom izgradnjom idealne kue i porodice, jer se svaka kua moe grafiki
predstaviti trouglom.7 Gradnja novih odnosa izmeu dece i oca dovrava se
stupanjem porodice na idealizovano ostrvo svetionika, a biva potvrena
zavretkom trouglastog oblika na Lilinoj slici, koja, imajui za predmet gospou
Remzi, svojom vizijom majke dopunjuje nepotpunu porodicu na susednom
ostrvu. Kao to zapaa Lena Sundin, [u] Lilinoj simbolinoj viziji, gospodin Remzi
dovodi gospou Remzi na ostrvo sa svetionikom. [] Lili na ovom mestu zamilja
trenutak u kome se gospodin i gospoa Remzi uspeno ujedinjuju (Sundin,
2004: 67, prev.aut.). Oblik trougla, naglaava ova kritiarka, nestaje nakon
kompletiranja vizije i zavretka slikarskog dela umetnikog rada koji predstavlja
svojevrstan proces aljenja (Sundin, 2004: 50, prev.aut.). Prenosei ovaj
zakljuak na paralelno odvijanje procesa gradnje idealne kue i njen zavretak
iskrcavanjem na ostrvo, moemo konstatovati da svetionik, za razliku od trougla

6
O Lili Briskou kao impersonalnom umetniku, koji radi ostvarenja potpune vizije mora odbaciti
svaku personalnost i egoistinost, videti Daiches, 1945: 85-86.
7
Od znaaja je i to da Lena Sundin, govorei o trouglu kao geometrijskoj simplifikaciji [...] onoga to
Lili vidi: gospoe Remzi koja ita Dejmsu u okviru prozorskog okna, [...] kao [] ikonine Madone sa
Detetom (Sundin, 2004: 51, prev.aut.), opisuje ovaj proces kao pictorial scaffolding of an idea, to
jest prenoenje jedne ideje u slikovnu sferu (Sundin, 2004: 51, prev.aut.). Upotreba rei scaffolding
(skela), koja jasno asocira na gradnju kue, takoe nam kazuje da je pojam duhovne izgradnje
jedna od osnovnih niti ovog romana.
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 198
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

na slikarskom platnu, ne nestaje, ali da svojom blizinom i realnou, kao to smo

to ilustrovali Dejmsovim reima, gubi vrednost iz deijeg sna i magijsku mo
ideala. Drugim reima, ostvarivanjem fizikog kontakta tela sa njim, svetionik
prestaje da bude hinterland.
Uprkos takvom razoaranju, sama realizacija putovanja na svetionik decu
ui da za obilazak jedne graevine, ispunjenje nekada sanjanog sna i hvatanje
plime (Vulf, 2004: 157) ipak nikada nije kasno. Majke vie nema, ali njene rei
kao da lebde kroz vazduh tog sunanog morskog dana: Ne, ne sutra, [] ali
uskoro, [...] prvog lepog dana (Vulf, 2004: 122). Kad god se ukae prilika da se
zaplovi starim snom, morska graevina e biti tu, gde je i pre bila. Vena i
postojana, hladna i nezainteresovana za ljudske ivote, ipak je uvek iznova
spremna da, ako ne usrei, onda bar prui utehu.

3. Zakljuak
Analiziraui svetionik kao latmotiv romana Ka svetioniku, a poavi od
urbanistikih definicia zgrade i stana, koe sugeriu njihovu funkcionalnu
denotaciu stanovanje porodice i simboliku konotaciu zaednitvo porodice
ukazali smo na brona simbolina znaenja ove graevine, pa na osnovu njih
uoavamo i njen sveukupni tematski i strukturni znaa unutar ovog
modernistikog dela.
U prvom delu romana, elja dece Remzievih da izbliza vide svetionik,
zakljuili smo, ima viestruku simboliku. Svetionik e, pre svega, simbol
nedostupnih i udaljenih stvari koe idealizue i fiziki eli da iskusi svako dete.
Zatim, svetionik simbolizue savrenu porodicu kakvu bi deca volela da imau
dom u kome e bar ponekad pobeivati maina toplina naspram oeve emotivne
hladnoe. U tom smislu, ova graevina funkcionie i kao imaginarni cilj. Osim
dece, maka Remzi takoe koristi svetionik kao stecite svoih oseanja i nada.
Stara i uspravna, zgrada svetionika simbol e emotivne i porodine stabilnosti
koa maci nedostae, a svetlost sa te kule, koa uestalo sree main pogled,
este konstantno podseanje na to da negde postoi lepi i sanii ivot. Svetionik
i njegovo divno okruenje ne konotirau, dakle, samo deiu igru i uivanje
namlaih, ve i naintimie elje ene koa ezne za sreniim brakom i sloniom
porodicom. S tim u vezi, malo ostrvo sa kulom maku podsea na skrivenu
dobrotu njenog mua, a itaocima otkriva da otac Remzi takoe uiva u morskom
prizoru i eli da ode na izlet koliko i ostali lanovi njegove porodice. Uz to, maka
kao da pokuava da proisti svou porodicu od negativne energie time to planira
da nepotrebne stvari iz kue odnese uvarevo porodici na svetionik.
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 199
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

U drugom delu romana, odsustvo porodice Remzi iz kue za odmor praeno

e gotovo potpunim izostavljanjem opisa svetionika, to potvrue simbolinu
povezanost unaka i svetlosne kule kao fizikog ekvivalenta njihovih enji.
U treem delu romana, svetionik ne samo da zauzima centralno mesto, ve
se nalazi i u naslovu ovog zavrnog segmenta. U njemu se putovanje na
svetionik, fiziko koliko i duhovno, konano ostvarue. Roman se zavrava
putovanjem ka svetioniku i iskrcavanjem na ostrvo sa kulom, koa uprkos
godinama koe su prole, nie izgubila svou stabilnost. Dovravanje edne davno
zapoete slike oblikom trougla vremenski se poklapa sa dostizanjem ovog cilja i
grafiki prikazue zatvaranje ednog kruga porodinog iskustva, u kome svetionik
igra vanu ulogu. Premda su vreme, rat i bolest smanjili bro lanova nekada
velike porodice, svetionik ovde funkcionie kao pokazatelj da snove, makar i
izmenjene i manje lepe, nikada nie kasno, makar i prinudno, oiveti, pa ni
ostvariti ih.
Svi navedeni primeri simbolike upotrebe latmotiva svetionika doprinose,
dakle, razvou tri centralne teme ovog dela nestabilnosti, sloma i obnavljanja
porodinih odnosa. Svetionik kao motiv prati ivot porodice Remzi u prvom i
treem delu, a uglavnom izostae u drugom, kada ni unaka nema. Na ta nain,
strukturno savrenstvo romana u veliko meri bazirano e upravo na simbolici ove
nevelike a izdaleka primetne, posve obine a lako idealizovane, morske
graevine.

Literatura

Andri, I. (2011). Letei nad morem. U I. Andri, Prie o moru (str. 11-14).
Beograd: Laguna.
Bogdanovi, R. (1990). Urbanizam: urbane forme, urbanistiko planiranje.
Beograd: Saobraajni fakultet.
Daiches, D. (1945). Virginia Woolf, London: Editions Poetry London.
Dick, S. (2004). Literary realism in Mrs Dalloway, To the Lighthouse, Orlando and
the Waves. U S. Roe i S. Sellers (ur.), The Cambridge Companion to
Virginia Woolf (str. 50-71). Cambridge: Cambridge University Press.
Kettle, A. (1978). An Introduction to the English Novel 2, London: Hutchinson &
Co. (Publishers) Ltd.
Leti, M. (2006). Lajtmotivi u romanima Virdinije Vulf. U Radovi Filozofskog
fakulteta u Istonom Sarajevu 6-7 (str. 507-516). Pale: Filozofski fakultet u
Istonom Sarajevu.
Pri, J.: Simbolika morske graevine u romanu Ka svetioniku Virdinije Vulf 200
Komunikacija i kultura online, Godina V, broj 5, 2014.

Lighthouse. (2012). Encyclopdia Britannica, preuzeto sa:

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/340721/lighthouse
Sundin, L. (2004). Iconicity in the Writing Process: Virginia Woolfs To the
Lighthouse and Gerald Murnanes Inland. Gothenburg Studies in English 86,
Gteborg: Acta Universitatis Gothoburgensis.
Vulf, V. (2004). Ka svetioniku, prevela Zora Minderovi. Beograd: Kompanija
Novosti AD.
Woolf, V. (2005). To the Lighthouse. U V. Woolf, Selected Works of Virginia Woolf
(str. 253-391). Ware, Hertfordshire: Wordsworth Editions Limited.

Abstract

SYMBOLIC MEANINGS OF THE LIGHTHOUSE IN VIRGINIA WOOLFS TO THE

LIGHTHOUSE

This paper deals with the symbolic meanings of the Lighthouse in To the
Lighthouse (1927), a novel about the Ramsay family, written by Virginia Woolf. We
start from the theory of urbanism, which defines a building as the elementary unit of
an urban form, that is, as a principal element from which a human settlement arises.
We acknowledge that this theory regards every building as having its own physical and
functional aspects, but also its symbolic connotation. Therefore, we reveal the
symbolism of the Lighthouse in this novel, concluding that it conveys many physical
and psychological meanings in the lives of the children, mother, and father Ramsay. In
this respect, we point out that, in the frst part, for the Ramsays, the Lighthouse as a
faraway sea construction symbolises a perfect (and as such unattainable) home they
do not have and functions as an imaginary goal for its members; this stance of ours is
confirmed by the fact that the Lighthouse is omitted from the second part of the novel
the one in which the Ramsays are gone as well; consequently, the final reaching of
the Lighthouse island in the third part symbolically refers to the revitalisation of the
Ramsay family by fulfilling an old, yet not entirely dead dream. We add that this effect
is enhanced by the idea of completing an old painting, which happens at the same
time as the Ramsays disembarkation. Following these results, we draw a conclusion
that the symbolic role of the Lighthouse is by no means negligible in this work, as it
helps the development of its theme and secures the stability of its tripartite structure;
that is, it strengthens the symmetry between the notions of instability, breakdown,
and recovery of a family.

Key words: Virginia Woolf, To the Lighthouse, building, lighthouse, symbolism.