1.

Re autora, uvod
iveti sa prirodom 2. Kako i ta poneti
(Prirunik za preivljavanje) 3. Kampovanje
4. Vreme
by 5. Orijentacija
Neboja Manojlovi, ing. el. 6. Vatra
nesham@milnet.co.yu 7. Hrana
januar 2001. 8. Voda
9. Zimski uslovi
10. Zmije
11. Trovanja
12. Sitnice koje to i nisu
html obrada: Jone
13. Literatura

Ovaj prirunik je pokuaj da se to jednostavnije, to krae i praktinije izloi

materija koja je sama po sebi prilino kompleksna i obimna. Namera je da vam
pruim osnovne stvari koje je neophodno poznavati za bilo kakvu vrstu boravka u
prirodi i tako vam omoguim da osetite deo zadovoljstva i uivanja koja eto mene,
ispunjavaju ve godinama.

Boravak u prirodi, van naselja, je u nas sve popularniji. Ljudi se uputaju u tu

"pustolovinu" voeni raznim motivima, kao to su profesija, prinuda (u sluaju rata
ili elementarnih nepogoda) ili jednostavno zbog rekreacije. Kakvi god da su motivi u
pitanju, vie je nego vano poznavati osnovne zakone koje namee priroda Sam
boravak na istom vazduhu nesumnjivo doprinosi uvanju i jaanju psihikog i
fizikog zdravlja savremenog oveka. Ali ba taj "savremeni ovek" je zaboravio
kako da ivi u prirodi, kako da bude deo nje i kako da je upozna. Zato je i nastao
ovaj preko potreban prirunik, da svima onima koji imaju elje, volje i potrebe za
boravkom izvan urbanih sredina, omogui da to spremnije i to jednostavnije
provedu par dana van "civilizacije" i tako shvate da boravak u prirodi moe biti
prilino siguran, jednostavan i pun uivanja.

Navedene injenice, postupci i saveti u ovom priruniku rezultat su iskustva ljudi koji
inae, prirodom poziva ili hobija, mnogo i esto borave u prirodi (vojnici, planinari,
izviai, istraivai, lovci, a ima ak i znanja koja potiu od indijanskih plemena),
zatim linog iskustva i konsultovanja obimne literature. Uloen je maksimalan trud
da sve to bude tano i precizno izneto. Ipak, autor ne moe da snosi odgovornost za
nezgode nastale nepravilnom upotrebom od strane italaca, ili zbog eventualne loe
interprentacije iznetih podataka.

Vama ostaje da izloena iskustva iskoristite na najbolji nain i otisnete se u "divljinu"

koja je oduvek bila nae prirodno stanite samo smo mi malo zaboravili gde nam je
i kako predak iveo

Autor

UVOD
Kampovati ili jednostavno boraviti u prirodi znai iveti i zabavljati se na sveem
vazduhu. Pri tom treba prilagoditi svoje navike sredini koja se razlikuje od
svakodnevne. Ukoliko na to budete spremni, boravak u prirodi e biti ono emu se i
nadamo: razonoda i uivanje. To nije posebno teko ali je svakako potrebno
poznavati neke prirodne zakone kao i tehnike kampovanja. Ovaj prirunik e vam
upravo u tome pomoi.

Takoe treba znati da boravak u prirodi nosi u sebi rizik i razne opasnosti. to se
bolje pripremimo: odgovarajua odea, odgovarajua oprema i odreeno znanje, to
e boravak u prirodi biti bezbedniji. Sa eim boravkom stiete i odreena iskustva,
pa e svaki naredni odlazak nuditi vie spokojstva i vie radosti.

Ipak zapamtite: nije majka priroda deo nas nego smo mi deo nje. Ne hodamo ovom
planetom da bismo menjali prirodu nego da bi smo joj se prilagodili. Mi smo ti koji
moramo potovati njene zakone, njene uslove i njene hirove. Ukoliko to shvatimo i
tako se ponaamo ona e nas prihvatiti i mi emo imati samo koristi. U suprotnom
nee nas aliti! Priroda je surova taman onoliko koliko to mora da bude. Stari
mudrac je jednom davno rekao, a vi to shvatite ozbiljno:
"U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo posledice!"

Zato, nauimo da potujemo prirodu i nauimo kako da u njoj preivimo...

KAKO I TA PONETI?

To pre svega zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde
planiramo da spavamo i u kom periodu (godinje doba). Nije bez znaaja i to koliki
broj ljudi e kampovati i kojim prevoznim sredstvom se putuje.

Ukoliko planiramo da spavamo u kui : vikendica, brvnara, planinarski dom i sl. onda
neemo nositi ator i vree za spavanje. U suprotnom je ta oprema neizbena, pa e
nam prtljag za toliko biti vei i tei.

Bez obzira koje godinje doba da je u pitanju, treba poneti: rezervni ve, majicu,
arape, toplu jaknu, kabanicu za kiu i
opremu za prvu pomo. Iskusniji
kamperi sa sobom uvek imaju noi
("vajcarac", koji je univerzalan),
baterijsku lampu, ibice, pare kanapa.
Korisno je uvek raspitati se o terenu
koji nameravamo da pohodimo, a
ukoliko je mogue treba poneti i
topografsku kartu i kompas. Na ovaj
nain ste se prilino obezbedili za
sluajeve da vas uhvati mrak, nevreme
ili pak ako zalutate.

Prava je umetnost poneti i spakovati

stvari: da nita od potrebnog ne
nedostaje a da niega nema previe.
Iskustvo e vam tu mnogo pomoi, a
ukoliko ga nemate pitajte one koji ga imaju odnosno one sa kojima planirate
boravak. Moj vam je savet, bar u poetku, da boravak u prirodi planirate sa nekim
ko ve ima dovoljno iskustva i od koga moete mnogo nauiti. Posle se moete i
osamostaliti!

Kako spakovati stvari u ranac ili bisage? Tu vai prosto pravilo: najtee stvari idu to
blie leima (korpi) i na dnu ranca. Radi ravnotee i lakeg noenja. Zatim idu odea
i obua, kese sa raznim priborom (npr. za linu higijenu), i na vrhu stvari koje vam
esto trebaju: kapa, foto-aparat, hrana U depove ranca stavite stvari koje su sitne
ali potrebne na putu, npr: uturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta i kompas,
prva pomo, slatkii Naravno da e veliina i vrsta ranca tj. bisaga direktno diktirati
i nain pakovanja, ali neka ovo bude samo primer kako to uraditi.

KAMPOVANJE

Za krai boravak na jednom mestu (prenoite, odmor od 2-3 dana) ureuje se

bivak, a za dui boravak logor ili kamp. U oba sluaja se primenjuju isti higijenski
principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i sloenije improvizacije koje se ovde
nee razmatrati.

Mada na prvi pogled moe da izgleda lako, izabrati odgovarajue mesto za

kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje atora mora biti suvo,
ocedno, blago nagnuto, zatieno od vetra, da ima drvea ili da je pored ume,
udaljeno 2-3km od movara. Poeljno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero,
izvor). U planinskim predelima mora se voditi rauna o odronjavanju stena, snenih
lavina i vejavica. Takoe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i
mesta gde ima poljskih glodara.

Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i
delimino ispucala po povrini dok su njeni donji delovi vsti. Nema tragova
mahovine izmeu busenja i trave.

Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo
mahovine meu busenjem i na podnoju drvea. Ukoliko morate na ovakvom mestu
postaviti ator, dobro je ispod atora postaviti plastinu foliju (najlon) kao izolaciju,
ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. ak i najmanji potoi za
vreme velikih kia prerasta u bujicu koja moe biti jako opasna. Izbegavajte
zemljite okrueno brdacima i peskovito tle.

Vetar koji u sparnim danima prijatno osveava, moe se oas pretvoriti u ljutog
neprijatelja. Kada se to dogodi atori su u opasnosti. ator postavite tako da bude
svojom najmanjom povrinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz atora
naravno na suprotnu stranu. Lako ete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar
najee duva: treba pogledati u travu, oblik drvea i na koju je stranu nagnuto,
izgled peska i gde se skuplja.

ator je najbolje postaviti na ivici ume (nikada u umi). Treba znati da posle kie u
umi jo satima kaplje voda, a jak vetar esto lomi grane drvea. I nikada ispod
usamljenog drveta - jer su esta meta gromova.
Insekti i druge ivotinjice su est problem kamperima. Najee su to komarci,
mravi, krtice, mievi i zmije. Protiv insekata se jednostavno moete braniti
odgovarajuom kremom, mreom, ili biljkom (ispod orahovog lia se ne skupljaju ni
komarci ni muice!) a krtice ete izbei ako izbegavate krtinjake (mesta gde je puno
brdaca isitnjene zemlje). Mievi su dosadni i ire zaraze a nalaze se u blizini jama i
barutina. Od zmija ete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne
ostavljate otpatke hrane u blizini atora (naroito otpatke mlenih proizvoda).

Samo postavljanje atora nije nimalo

komplikovano, naroito ako je to
ator za 2-3 osobe. ator uvek dobro
zategnite (zbog vetra ili kie) i
iskopajte kanalie oko atora (po
potrebi). Ispod atora postavite
najlon radi bolje izolacije ili ga pak
stavite preko atora kao duplu
zatitu. ator vam sigurno nee
prokinjavati a i nee se unutar
atora pojaviti kondenzacija zbog
stvorenog meuprostora. Ukoliko
vam nedostane koia, moete se
posluiti kamenjem ili ih od grana
drvea napravite sami.

Ukoliko pak nemate ator, moete i

sami napraviti odgovarajui zaklon.
Za to moete koristiti ve postojee
kolibe, nadstrenice, igloe, zemunice,
peine itd. Ako toga nema moete
sami napraviti improvizovanu kolibu
od prua, granja i lia. Uz pomo noa ili sekirice se za sat vremena moete
napraviti odgovarajui zaklon. Slike govore dovoljno

Da bismo napravili kuicu ili da bismo jednostavno neto vezali i osigurali potrebno je
znati i kako to uraditi. Evo nekoliko najee korienih vorova koji vam mogu biti
od velike pomoi:
VREME

Pri bilo kom duem boravku u prirodi, vie je nego korisno da znate kakvo vas vreme
oekuje. Kada polazite od kue to ete lako saznati pratei prognozu, ali ako ste ve
u prirodi ta onda?! Noenje tranzistora moe (delimino) reiti va problem, ali ipak
evo nekoliko proverenih i praktinih metoda po kojima moete da saznate kakvo vas
vreme oekuje u narednih nekoliko sati ili dana

Kada je vedro a Mesec oko sebe ima senku (obru) sutra e duvati vetar. uto-crveni
zalazak sunca sa horizontom na kome se naziru niski oblaci bez oblika i forme takoe
predskazuje lo sutranji dan. Loe vreme predskazuje i treperenje zvezda, dalek
vidik, prenoenje odjeka, komeanje raznih vrsta oblaka, podizanje magle na
planinama, izostajanje jutarnje rose, zapadni i juni vetrovi. Ako vam vetar duva,
recimo sa istoka a na istoku se nalaze niski sivi oblaci (nimbostratusi) ili se nebom
valjaju neki crni i mrki oblaci (kumulonimbusi) budite uvereni da e uskoro biti kie i
nepogode.
Posmatrajte ivotinje... Visoka divlja (jelen, srnda) ranije (pre mraka) izlazi na
pau ako e uskoro nepogoda. Hrane se brzo, vrlo su nervozni, stalno oslukuju,
podiu glavu i gledaju da se to pre sklone. Na sat-dva pre pljuska, ptice lete veoma
nisko lovei tako bubice koje je pritisak vazduha naterao da budu blie zemlji. Ako se
pak na visini vidi neka ptica, onda je njen let veoma brz, uplaen i sa znacima
oigledne urbe da nae sklonite.

Pogledajte i malo oko sebe. Ako primetite dim iz dimnjaka ili vatru - posmatrajte.
Predznak loeg vremena je rasipanje dima odmah po izlasku iz dimnjaka ili sa
ognjita. Kada se dim lepo, pravolinijski izdie uvis, budite uvereni da narednih 24
asa nee padati kia. Sitni, lepo formirani oblaci koji su vrlo visoko (cirusi i
cirostratusi) sigurni su predznak lepog vremena. Oblaci "prognozeri" mogu biti i
neto vei (cirokumulusi), ali su obavezno svetli ili kao sneg beli.

Za one koji imaju mogunosti ili uslova, pomenuu i kako se pomou barometra
moe jako sigurno predvideti stabilnost vremena. Ravnomerno lagano poveanje
pritiska tokom itavog dana obeava dui period lepog vremena. Poveanje za 4-6
mm tokom 6 sati oznaava kratko prolepanje. Brzo opadanje pritiska znai
pogoravanje vremena. Lagano opadanje tokom 24 asa prouzrokovano je
poveanim zagrevanjem vazduha i ne znai pogoravanje vremena. Ponavljanje pada
i poveanja pritiska, pokazuje nestabilno vreme.

Pre planiranja bilo kakvog odlaska u prirodu, obavezno se informiite kakvo vas
vreme oekuje narednih dana, jer ete u zavisnosti od toga znati i ta da oekujete i
ta od opreme ili odee da ponesete.

ORIJENTACIJA U PRIRODI

Svakako jedna od najvanijih stvari. Poznavanje orijentacije nekada zaista moe

predstavljati granicu izmeu ivota i smrti. Sigurno je da ste uli prie o ljudima koji
su zalutali u divljini i zato to nisu umeli da se orijentiu i odrede pravac kretanja,
vie se nikada nisu vratili. U prirodi se vrlo lako zaluta, naroito ako su nepovoljne
vremenske prilike: magla, kia, mrak Nemojte misliti da se to deava samo
poetnicima ili neiskusnima - i vrlo iskusnim poznavaocima se deava da se izgube,
ali to nije nita strano ako znate kako da se orijentiete. Zato emo sada neto
nauiti o orijentaciji i to na vie primera, pa e svako koristiti metod koji mu je
najlaki ili koji je mogu u datim okolnostima.

Planine su omiljena odredita ljubitelja prirode. Brda su esto obrasla umom pa vam
je vidokrug obino prilino smanjen. Pronai pravi put zna biti prilian izazov ali je
mogue ukoliko vladate sobom i ostanete prisebni u suprotnom, hvata vas panika i
pravite greke. Prvi savet je: ostanite koncentrisani i pokuajte da otkrijete gde ste.
Jedna od najjednostavnijih metoda je da se popnete na vrh brda ili na najvie drvo i
osmotrite okolinu. Zapazite neku dominantnu taku koja e vam biti orijentir izvesno
vreme (usamljeno drvo, neka stena, proplanak, kua, elektrini stub) - bilo ta ka
emu ete ii i to neete isputati iz vida dok se pribliavate. Vano je da idete to
vie pravolinijski. Pravac se odrava izabiranjem orijentira. Na taj nain ete sigurno
negde izai, pre ili kasnije. Stari iskusni planinci kau: ak i loe izabrani pravac je
bolji nego nikakav. ala je ali i istina.
Kada odredimo pravac u kojem se treba kretati, dalje nam mogu pomoi oblaci.
Naime, smer kretanja oblaka moe da ostane nepromenjen i vie asova pa kao
pravac kretanja moemo uzeti ba pravac kretanja oblaka, suprotan pravac ili pak
popreno (levo ili desno) u odnosu na smer kretanja oblaka. Posebno dobro moe da
poslui u umi ili ikari, kada je teko nai pogodan orijentir. Oblaci ako se vide,
mogu da pomognu i nou.

Ukoliko se kreete planinskim stazama, ona su najee obeleena jer ih planinari

esto koriste. Oznaavaju se crvenim prstenom sa belim krugom u sreditu.
Postavljaju se du puteva po stablima, kamenim blokovima i stenama a ispisuju se
obino uljanim bojama. Staze se mogu oznaavati i belim ili crvenim strelicama i
brojevima koja znae potrebno vreme da se, hodajui, taj put proe. Ukoliko naletite
na ove oznake samo ih pratite i sigurno ete izai na neki vei put ili, jo bolje, stii
do nekog planinarskog doma.

Meutim, ukoliko ipak znate odakle ste poli i kuda treba da stignete onda ete se
vrlo lako orijentisati odreujui strane sveta. Ostaje problem kako ih odrediti ukoliko
nemate kompas?!

Odreivanje strane sveta pomou sunca i asovnika

asovnik poloite na dlan ruke, drite ga

vodoravno i okreite tako da malu kazaljku
upravite prema suncu. Lake je okretati sat
ako posmatrate sunce na staklu sata, a
okretati treba sve dotle dok se pravac sunca ne
poklopi sa malom kazaljkom. Potom
prepolovite ugao izmeu male kazaljke i broja
12 na asovniku i dobiete - jug. U tom smeru
se odabere pogodan orijentir prema kome se
treba kretati. Sever je u produetku
zamiljenog pravca koji spaja asovnik i i
izabrani orijentir prema jugu. Ako ostanemo
okrenuti prema jugu, desno nam je zapad, a
levo - istok.

Geografska orijentacija pomou sunca, sata i senke

Da bi ste na ovaj nain odredili strane

sveta, runi ili depni asovnik stavite
vodoravno (na dlan, panj, zemlju) i u
centar vertikalno postavite olovku,
drvce ibice, slamku Predmet e
bacati voju senku u smeru suprotnom
od sunca. Kada ste to uradili, asovnik
valja okretati sve dok senka ne pokrije
malu kazaljku asovnika. Potom ugao izmeu pravca male kazaljke (to je sada
pravac senke) i brojke 12 prepolovite zamiljenom linijom i ona e u produetku
pokazivati pravac severa. Treba znati da e taj pravac pre podne biti desno od
pravca kazaljke, a popodne e biti levo od njih.

Orijentacija pomou sunca i tanog vremena

Moe se smatrati da je sunce u 6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati

na zapadu. Za tih 12 sati ono pree jedan polukrug, ili izraeno u stepenima 180
stepeni. Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati (vreme trajanja puta) dobiemo da
sunce za 1 sat pree 15 stepeni.

Kako to praktino izgleda? Na primer, 9 je sati ujutro i elite da u tom trenutku

odredite geografsku orijentaciju. Rekli smo da e sunce u 12 sati biti na jugu, a to je
za tri sata. Sunce se znai sada nalazi na 3x15 stepeni tj. 45 stepeni od tog pravca.
Na paretu papira treba nacrtati ugao od 45 stepeni, pa levi krak toga ugla usmeriti
prema suncu. Desni krak ugla pokazae nam gde e sunce biti kroz tri sata, a to je
pravac juga.

Ako se orijentacija vri po podne u 15 asova, sve je isto sem to se tada desni krak
usmeri u pravcu sunca a levi e pokazati gde se sunce nalazilo pre tri asa, tj. u 12
asova. Ve smo rekli da je tada u pravcu juga.

Ovaj nain ne bi bio posebno zanimljiv kada ne bi

omoguavao da se taan pravac severa odredi u
bilo koje doba dana ako nam je poznato tano
vreme.

Pretpostavimo da je 16 asova. Od 12 do 16
asova su protekla etiri asa. Za to vreme senka
drveta, fabrikog dimnjaka, telegrafskog stuba i
sl pomerila se za 60 stepeni (4x15). Ostaje nam
samo da na paretu papira konstruiemo ugao od
60 stepeni i da njegov desni krak poklopimo sa
senkom izabranog predmeta. Levi krak e
pokazivati gde se nalazi sever.

Orijentacija nou

Nou se orijentiemo pomou zvezda i meseca. Pun mesec ima suprotan poloaj u
odnosu na sunce. Zato jugu (gde se sunce nalazi u podne) odgovara sever, koji pun
mesec zauzima u pono. Ujutro je je mesec na zapadu, a uvee na istoku.

Strane sveta po asovniku i punom mesecu mogu da se odrede kao i pomou

asovnika i sunca. Samo se ovde umesto juga, prvo pronae sever.
 Za vreme vedre noi, pravac severa moe da se
odredi dovoljno tano po Severnjai ili Polarnoj
zvezdi. Ona se nalazi se u sazveu Malih kola (Mali
medved) a najlake ju je pronai pomou Velikih
kola (Velikih medved).

Velika kola se sastoje od sedam jasno vidljivih

zvezda, rasporeenih tako da daju sliku zaprenih
kola posmatranih sa strane. Stranice "kola"
formiraju etiri zvezde, a "rudu" tri zvezde. I Mala
kola se sastoje od etiri zvezde u "kolima" i tri
zvezde u "rudi". Zvezda na samom vrhu rude Malih
kola jeste Severnjaa. No poto se Mala kola neto
tee uoavaju, najbolje je krenuti od zadnje stranice
Velikih kola: pet duina te stranice se doda na njenu
postojeu duinu, i na kraju tako produene stranice
je Severnjaa.

Severnjaa je najsjajnija zvezda na tom delu neba

(nekada se vidi i po danu), i oznaava pravac severa.

Neki drugi naini orijentacije

Ako je oblano ili ako nemamo asovnik, mogu da nam pomognu "ive busole".
Strane sveta u umi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se protee od zemlje
gotovo do samog vrha drveta. Dobro je vidljiva na pozadini svetlije kore drveta. Ta
tamnija pruga se uvek nalazi na severnoj strani i obrazuje se od zaostale vlage.
Vlana kora se najsporije sui na severnoj strani, na kojoj ima najmanje sunca.

Sem toga kora drvea sa severne strane je hrapavija i obino je obrasla mahovinom.
Gljive koje ive na drveu bolje rastu sa severne strane jer tamo, kao to smo rekli,
ima vie vlage. Slino tome, zidovi i krovovi zgrada su sa severne strane hladniji i
tamniji, i sa te strane su obrasli gljivama i mahovinom.

Na etinarima se sa june strane pojavljuje znatno vie smole nego sa severne. Na

panju poseenog drveta godovi su ui na severnoj a iri na junoj strani. Mravi prave
mravinjake obino s june strane panja, drveta ili buna. Juna strane mravinjaka je
blaeg nagiba od severne. Ali pazite, ne treba suditi samo po jednom mravinjaku.

Krajem zime i poetkom prolea, mogua je orijentacija po snegu. Severni kraj ume
oslobaa se snega jednu do dve nedelje kasnije od junog kraja. Oko usamljenog
drvea, panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega, koji su izdueni prema jugu.
Na severnim padinama sneg se due zadrava nego na junim.

Suprotno tome, u jarugama, rupama i sl. sneg se bre topi sa severne strane, zato
to na junu stranu udubine ne padaju direktne suneve zrake. Slino se moe videti
na tragovima po snegu koje ostavljaju ovek ili divlja.
Prolena trava je vea, gua i zelenija s june strane velikog kamenja, drvea,
ume. Obratno je kada je dugotrajna sua: tada je trava due zelena sa severne
strane.

Ako naiete na potok, krenite nizvodno. Potok vodi u dolinu, prema reici, a tu ete
pre ili kasnije naii na ljude.

Kako da se doe do naselja ili do konica na rubu ume, mogu da pokau pele.
Treba samo da se obrati panja na njihov let: pela sa nektarom i polenom nastoji
da se vrati najkraim putem u konicu.

Orijentacija je mogua i pomou crkava i grobalja. Kod pravoslavnih crkava oltar je

na istoku a ulaz na zapadu, kod katolikih crkava je obrnuto. Krst na kupoli, kod svih
crkava, je postavljen u pravcu sever-jug. Hrianski grobovi imaju nadgrobno
obeleje (spomenik) na zapadnoj strani, znai grob zauzima pravac istok-zapad.
Muslimanski grobovi imaju pravac sever-jug. Spomenik se nalazi na junoj strani
groba.

Ako posedujemo tranzistor, moemo i to da iskoristimo. Okrenemo li se zajedno s

njim prema najjaem signalu neke radio-stanice, onda smo usmereni prema
odailjau te radio-stanice. Npr. ako je odailja Radio-Beograda na severu onda smo
i mi (tranzistor) usmereni prema severu.

Svi ovi naini odreivanja strana sveta, izuzev pomou sunca i asovnika, nisu uvek
pouzdani. Zato se treba orijentisati oprezno, rezultate proveravati i ne pouzdati se
samo u jedan pokazatelj.

VATRA U PRIRODI

Vatra u prirodi je svima draga, naroito ako dani nisu ba topli ili ako imamo potrebu
da spremimo hranu. Meutim vatre u prirodi su i vrlo opasne, i na mnogim mestima
je zabranjeno paliti ih!

Zato, ako ve palimo vatru, treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo
mesto na kome planiramo da je zapalimo. Ukoliko se jednom mestu neemo zadrati
vie dana, onda je dovoljno da od lia, trave i sl. oistimo povrinu od 1m2, tako da
dobijemo "golu" zemlju. Moemo okolo poreati i vee kamenje (jo bolje ako je
ploasto) koje e spreiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu. Kamen e
delovati i kao "reflektor toplote" - zraie toplotu i dugo posle gaenja vatre. Ukoliko
na datom mestu ostajemo malo due onda je najbolje da iskopamo malu rupu u
zemlji (20-30cm dubine e biti sasvim dovoljno). Rupa moe biti okrugla ili
kvadratna, svejedno.

Nekoliko stvari uvek imajte na umu:

1. Nikada se nemojte udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora.
2. Nikada vatru nemojte paliti usred ume, jer se vrlo lako zapali stablo ili kronja.
3. Ako odlazimo ili ako nam vatra vie nije potrebna obavezno je treba temeljno
ugasiti:
 rasturite ar, grane, panjeve, dobro polijte mesto vodom, pospite ga peskom ili
zatrpajte. Budite apsolutno sigurni da ar nije ostao i da se nita ne dimi!!!

Evo nekih jednostavnih, prirunih ognjita koje svako moe napraviti u prirodi:

Improvizovani naini paljenja vatre

Danas je lako zapaliti vatru uz pomo ibica, upaljaa i drugih naprava - ali ako
ostanemo bez njih (izgubili smo, pokvasili)?!? Ne dajte se obeshrabriti jer postoje
mnogi drugi naini za dobijanje vatre. Pomenuemo neka od njih.

Stakleno soivo kroz koje proputamo suneve zrake moe

upaliti vatru. Moemo koristiti soivo dvogleda, foto
aparata, baterijske lampe, naoara, lupe, dno neke
providne staklene boce Fokusiranjem stvaramo iu
(najmanju taku) koja treba da padne na zapaljivi materijal
(trud, mahovina, suva trava, lie, slama).
 Za dobijanje varnice moemo upotrebiti kresivo. Kao
kresivo moe da nam poslui komad elika (no) i kremena
(belutak ili slian kamen). Jednostavnim udaranjem,
kresanjem jednog o drugi dobijaju se varnice koje se
usmere na zapaljivi materijal. To mora biti neto to se lako
pali, a nabolji su opet trud, osuena mahovina ili suva sitna
trava. im se primeti dim znai da je dolo do paljenja pa
odmah treba uz pomo suvog iverja, slame, unja i drugog
lako zapaljivog materijala, vatru postepeno pojaavati.

Vatru moemo upaliti i na

"indijanski" nain, uz pomo dva
pareta drveta. Treba nam tvrd
tap (hrast, orah, jasen, bukva),
meka baza (drvena ploa od bora,
lipe, kestena,vrbe) i zapaljivi
materijal (trud, mahovina). tap
moemo okretati runo, ali je jo
bolje ako napravimo mali luk za
okretanje. tap pritisnemo na meku
drvenu plou, na mestu dodira
postavimo trud i okreemo tap.
Usled okretanja tapa dolazi do
trenja, razvija se toplota, drvo se
zaari i upali postavljeni trud.

Kako se dobija trud? On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve, hrasta,
duda, ljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi
pepeo. Posle dueg iskuvavanja gljiva se osui i dobro istue. Tako dobiveni trud je
mek kao pamuk i veoma lako se pali. Ako nema mogunosti da se gljiva kuva, onda
je treba to bolje osuiti i istui. Umesto truda nam moe posluiti i dobro osuena
mahovina.

Potpala i loenje vatre

Prvo jedan savet: sa sobom uvek nosite ibice ili upalja, ali ih i na vreme obezbedite
od vlage ili mogunosti da se pokvase (pad u vodu, kia). ibice se uvaju npr. u
plastinoj kutiji za film. Moe posluiti i bilo koji drugi nepromoivi omot, pa ak i
obina najlon kesa dobro (hermetiki) zatvorena. Takoe, u to nepromoivo
pakovane stavite i neto od materijala za potpalu vatre (papir se ne preporuuje).

Pored pomenutog truda, evo ta jo moemo koristiti za potpalu:

suve granice jele, bora ili aria (smolasto drvo koje se vrlo lako pali).
Dovoljno je poneti par tapia duine desetak cm.
plastino staklo tj. "plestik glas", od koga se naprave ploice duine 10cm i
irine 3cm. Ove ploice se ba lako ne pale, ali zato dugo bezdimno gore (oko
5min) i ne moe ih ugasiti vetar ili slaba kia.
 unutranja guma (od bicikla ili automobila). Takoe se naprave trake slinih
dimenzija kao pomenute ploice. Kad se upale gore dugo, a plamen je
otporan na vetar i kiu. Moete ih baciti i u sneg - i dalje e goreti bez ikakvih
problema. ak i ako se pokvase nije problem upaliti ih ibicom ili upaljaem.

Upaljenu gumenu traku ili plastinu ploicu bacite na sveanj spremljenih drva, i
upaliete logorsku vatru i po vetru, i po kii, i po snegu

Za potpalu jo moete koristiti liajeve, suve vlati trave, naputena ptija gnezda,
suvu balegu, brezovu kora, smola, vuneni konac Za loenje vatre koristimo cepano
drvo jer bolje gori od celih oblica sa korom. Korenje drveta daje jaku toplotu. Ne
upotrebljavajte grane koje su leale ispod opalog lia jer su one ve trule i loe
gore. Suvo drvo i suve grane, naravno, najbolje gore. Drva koja lako gore su: javor,
breza, hrast, grab, crvena bukva, zimzelen i beli glog. Da plamen ne bi bio veliki i da
ne biste esto loili vatru, najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve.

PRIPREMANJE HRANE

Kada smo uspeno zaloili vatru i napravili ognjite, moemo i da spremimo neto za
hranu. Spremanje hrane u prirodi najee zahteva improvizaciju kao i izuzetno
dobro poznavanje jestivih vrsta: kako biljaka tako i ivotinja.! Zato je ova oblast
sama po sebi previe obimna i prelazi namenu ovog prirunika, ali u ovde dati neke
opte napomene kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoi u sluaju nude.

Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, vie od polovine se moe jesti. Koliine divljih
biljaka i ivotinja koje se mogu nai, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su
razliite. Otuda potreba da se esto spremaju jela kombinovana od nekoliko razliitih
vrsta. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste koliine divljih jestivih biljaka kao i kada
se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka.

Veoma je znaajno da su divlje povrne biljke i salate ak i bogatije u vitaminima

nego kultivisane biljke. Poto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom
(otuda i manje svarljivo) i sve vie gorko, za ishranu treba upotrebljavati
prvenstveno mlade biljke. Najsonije i najjestivije je mlado bilje u prolee, ili novi
izbojci koji izbijaju u jesen. U leto mlado bilje treba traiti po vlanim i senovitim
mestima. Gorina se donekle uklanja tako to se tokom kuvanja odbacuje prva voda.
Neke biljke mogu da se jedu i sirove (salate, voe), ime se obezbeuje vie
vitamina i minerala. Meutim bilje je po pravilu meke, svarljivije i ukusnije kada se
kuva.

Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lie, odnosno biljke,
ili isto to u poodmakloj vegitaciji. U drugom sluaju kuvanje je neto due i probom
treba ustanoviti da li je zavreno. Kuvanje povra obino traje oko 15-30min. Kada
se kuva povre prva voda se obino odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dve
vode. Imajte na umu da je meso divljih ivotinja tvre od mesa domaih ivotinja.

Najjednostavnija jela koja moe svako spremiti su razne supe, orbe, salate Za to
su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice (kopriva, paprat, ipak,
kupina). Naberete, iseckate, stavite u vrelu vodu i skuvate. Po potrebi dodajte neku
zainsku biljku ili malo soli.
ta sve moete jesti u prirodi? Zaista puno toga, a evo ta se najee koristi:
jestive biljke, peurke, potoni rakovi, puevi, abe, ribe, koljke, zmije, guteri,
kornjae, skakavci, ptice, ptija jaja, sve vrste divljai U krajnjoj nudi moete
koristiti mravlja jaja a takoe i crve koje naete pod korom drveta. U mnogim
zemljama (naroito na Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju
za specijalitete. Vrlo se jednostavno spremaju: operete ih od mehanikih neistoa
(zemlje), lepo ocedite od vode, i prite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti
nain.

Zbog izuzetnog znaaja i zbog mogunosti jednostavne i lake pripreme, dau i par
uputstava za spremanje aja i hleba.

Priprema aja

Za pripremanje aja za jednu osobu potrebno je oko 50g svee (zelene) ili 5-10g
suene ajne sirovine i 0,5l vode. Svea ajna sirovina se stavi u vodu koja vri
(kljua), sud se poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5-10min i na kraju
procedi.

Sasuena ajna sirovina se stavi u kljualu vodu, kuva oko 5min i tek onda skine sa
vatre i procedi. ipak i drugi voni plodovi se kuvaju do 10min (malo due). aj od
ipka e vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji jo 30-
60min pa tek onda ocedi.

aj se zaslauje eerom, marmeladom, vonim sirupom, saharinom itd. Ako toga

nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak aj.

Koje su to ajne sirovine tj. ajne biljke? Spisak je sledei: kleka, uta zeja soca,
kupina, umska jagoda, gusja trava, petrovac, divlje rue, jaglika, matinjak,
vranilova trava, majina duica, nana, movarni kaun.

Vitaminski napici

U prirodi su nam ba zbog oskudne ishrane ovakvi napici vie nego potrebni.
Pripremaju se od ajnih sirovina, u vidu ajeva.

Kad se aj pusti da odstoji pre ceenja, sadrae vie vitamina C. Ne preporuuje se

ipak da stoji due od jednog sata, jer se posle tog vremena usled razgraivanja
smanjuje sadraj vitamina. Imajte u vidu da neke ajne sirovine pri duem stajanju
daju veoma jake i gorke ajeve, pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka.

Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica etinara. Iglice mladih
izdanaka treba otkinuti sa granica i staviti u kljualu vodu na 2-3min da bi se skinuli
votani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade, isitne i stave u sud sa tri puta
veom koliinom hladne vode. Ostave da stoje 1-2 asa i onda ocede (kroz gazu i
sl.). Napitak se zasladi. Jedna aa ovog napitka obezbeuje dnevnu potrebu za
vitaminom C. Napitak se u dobro poklopljenom i tamnom sudu moe uvati do 2
dana.
Moe se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka: tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se
tri partije iglica, ekstrat stavi u sud sa uim otvorom (manji pristup kiseonika) i
zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio,
ohlaenom koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3-4l ekstrata), dobro ga
izmeati, zagrejati da se belance zgrua, a zatim ostaviti da spadne talog. Bistru
tenost odliti i procediti kroz platno. Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim
otvorom do konzistencije gueg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat se moe
uvati i do godinu dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je uzeti jednu
kafenu kaiicu dnevno da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C. Ovakvi
koncentrati prave se od ekstrata dobijenog 24-asovnim stajanjem u zakiseljenoj
vodi lia lipe, breze, lucerke i sl.

Pripremanje hleba

Svi znamo da se hleba sprema od peninog brana, ali ukoliko nemamo dovoljne
koliine moe se upotrebiti raeno, jemeno i kukuruzno brano, krompir, ir, divlje
kruke, mekinje, zlatan i druge hlebne sirovine. Uobiajeno je da se peninom
branu dodaje oko 10% ovih sirovina, a u sluaju oskudice i vie.

Pogau moete spremiti na sledei nain: u prosejano brano se doda posoljena voda
i zamesi testo. Srazmera meanja je u odnosu 100:60, zavisno od vrste i kvaliteta
brana. Pri meanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. Umeeno testo stoji 15-
30 minuta, pa se pogaa izvadi, ostavi da stoji oko 15min i potom opet pee jo 45-
50min.

Za peenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne pei koje se izrauju od kolja,
gline, zemlje i cigle ali one se ovde nee razmatrati. Meutim, ma kako smeno
zvualo, hleb moete ispei i bez penice. Dau vam nekoliko primera, pa iskoristite
onaj koji vam najvie odgovara.

Prvi problem sa kojim se moete susresti je: gde zamesiti brano ako nemate
odgovarajuu posudu?! Moda ste zaboravili da u rancu imate ist pekir? Na pekir
treba sipati gomilu brana u obliku kupe, napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i
vodu. Polagano zamesite testo. Od testa napravite tanke dugake vekne, obavijte ih
spiralno oko tapova sa kojih ste skinuli koru. tapove pobodite oko pripremljenog
ara, povremeno okreite i saekajte da se testo ispee.

Hleb moe da se ispee i na ravnom kamenu. U tom sluaju imajte na umu da vekna
mora biti spljotena. Vano je i da kamen bude to tanji. Testo moete oblikovati i u
vidu pogaica. Sirove pogaice se naniu na pogodan tap i onda peku.

Praktini saveti

Kako brzo razluiti jestivo od nejestivog bilja?! Ako biljka lui mleastu tenost
(izuzetak su koprive i maslaak) i nagriza kou, nije za jelo, kao ni biljke jakog
mirisa. Gricnite malo list ili stabljiku. Ukoliko "skupljaju usta" - nisu za jelo. Moete
jesti bilje koje jedu i ptice i ivotinje, jer ono nije otrovno.
Kada elite neto da ispeete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u
vrelom pepelu ili aru. Tako ete ribu ispei za 15min (po 7-8min sa svake strane) a
meso za oko 40min. Ako nemate nikakvu posudu, posluite se alu-folijom i napravite
sud kakav elite.

Ribu (pile, zec i sl) obavijte mokrom glinom i stavite u ar. Posle pola sata ispeena
glina se raspukne i jelo je gotovo. Najvei deo krljuti ili perja ostaje u glini. Meso
moe da se obavije slojem vlanog papira (ne novinskog) i pokrije sa puno ara tako
da do njega ne dopire vazduh. Posle kraeg vremena peenje je gotovo.

Sve to peete pecite na aru, nikako na vatri. Na pripremljenim tapovima moete

nanizati kobasicu, slaninu, papriku, luk, i pei. Na povei raanj moete (takoe na
aru) pei i kokoku, zeca, ribu, pticu Na samom aru jako lepo moete ispei
krompir ili mlade klipove kukuruza.

Izdubljena polovina krompira moe da poslui kao posuda za kuvanje jaja. Kora od
hleba na jako zagrejanom kamenu moe da poslui kao tiganj za peenje jaja na
oko.

uvanje hrane

Da bi se hrana mogla koristiti due vremena, treba je nekako sauvati. To se

najee i najjednostavnije postie razliitim nainima suenja.

Biljke se uvaju suenjem na vazduhu (promaji). Sunce tetni, ali i to je bolje nego
nikako. Peurke se prvenstveno sue na suncu. Mogu se suiti na vazduhu, kao i u
sunicama. Tada se izlau samo toplom vazduhu a ne i dimu. Osuene peurke se
stavljaju u korpe, sanduke i vree, i uvaju na provetrenom i suvom mestu.

Meso se najprostije uva suenjem na vazduhu. Karakteristino je to da se meso

onda mora oistiti od kosti, isei na tanke listove debljine do 2cm, posoliti sa obe
strane i obesiti na dobro provetravanom mestu. Ovako osueno meso moe da se
uva krae vreme. Meso se sigurnije i trajnije konzervie dimljenjem u punicama,
uz prethodno salamurenje (uvanjem u slanoj vodi).

Riba se takoe sui na vazduhu (kratkorono)

ili na dimu (dugorono reenje). Ako se sui na
vazduhu (kao i meso), onda to traje skoro 5
puta due nego ako se sui dimljenjem. Ako se
sui na vazduhu to traje i do 15 dana, a
dimljenje ribe je gotovo posle 2-3 dana.

Namirnice u prirodi moete sauvati i ako ih

dobro zatvorite u najlon kesi. Tako ne miriu i
zatiene su od raznih insekata. Istu tu kesu
(ne sme da proputa vodu) moete staviti u
potok i sauvati namirnice par dana, a pri
tome ih ak i ohladiti.

Moete iskopati rupu u zemlji (bolji je efekat

 ako je jo obloite ploastim kamenom) koju
ete poklopiti granicama i liem - tako ete
Jednostavni prirodni hladnjak
dobiti friider.

Vodite rauna da vam je hrana dobro zatvorena (tegle, flae, kutije), da ne odaje
mirise. Otpatke bacajte dalje od logora, na jednom mestu. Najbolje je da iskopate
rupu i da je kasnije zatrpate. Nerazgradive materijale (staklo, gumu, plastiku,
najlon...) ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom!

Zmije pogotovu lako osete mlene proizvode (mleko, sir, jaja) i opsedae vas
neplanirano. Zato vodite rauna ne samo kako uvate hranu ve i gde bacate
ostatke.

Kako ohladiti?

Ko ne bi poeleo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu, lubenicu ili neto
slino? Evo kako ete napraviti najjednostavniji prirodni friider: iskopajte rupu u
zemlji (efekat je vei ako je jo obloite ploastim kamenom) i poklopite je
granicama i liem, kao to je prikazano na slici.

Jo jedan zanimljiv nain: iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono to elite da

ohladite. Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20-30cm, ali ne pravite
krtinjak nego natrpani sloj poravnajte sa terenom. Iznad zakopane, recimo
lubenice, naloite vatru. Ne treba da bude jaka, ve samo da tiho tinja. Za sat-dva
razgrnite vatru i iskopajte vau lubenicu. Poznavaoci fizike znae da objasne zato se
lubenica tako lepo ohladila

Kao prirodni hladnjak vam mogu posluiti hladni potoci ili bunari, ali sa napomenom
da ono to hladite nikada ne moe biti hladnije od temperature vode u koju potapate
namirnice.

VODA U PRIRODI

Voda je prva i najvanija ovekova potreba. Bez hrane ovek moe izdrati proseno
do 26 dana (ako pri tom troi vodu), a bez vode samo par dana (najvie 7). Voda
sainjava oko 70% nae telesne teine, a gubimo je jako brzo i jako esto
(mokrenjem, izmetom, znojenjem, disanjem). Ukoliko se ovaj gubitak ne
nadoknauje dolazi do dehidracije, isuivanja koe, naglog gubljenja telesne teine i
u krajnjem stadijumu, smrti.

Da bismo to racionalnije troili vodu moramo znati da su ovekove potrebe za njom

razliite u zavisnosti od godinjih doba (temperature) i fizike aktivnosti. to su
spoljanje temperature vee i to je fizika aktivnost vea to su i potrebe za vodom
vee. Lako zakljuujemo da ako sedimo u hladovini, ako mirujemo i ne izlaemo se
fizikim aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje. Ukoliko su u
uslovima nedostatka vode neke fizike aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti
u none sate - danju odmaramo a nou radimo.
Evo optih napomena kako se treba ponaati u uslovima kada nemamo dovoljno
vode na raspolaganju:

vodu piti u periodinim razmacima, u manjim koliinama i polako,

zadravajui je to due u ustima;
smanjiti izluivanje vode iz organizma: izbegavati sunce i fiziku aktivnost
(kretati se i raditi samo nou);
izbegavati hranu bogatu belanevinama (meso i sl.) i jae zainjenu (ljuto,
slano) a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sone namirnice (voe);
izbegavati puenje, disanje na usta i razgovor, a izazivati luenje pljuvake
vakanjem nekog predmeta (dugme, ljunak, vakaa guma)

Pronalaenje vode

U prirodi nije tako teko pronai vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili. Ukoliko
planirate boravak u prirodi onda e svakako pomoi da se o terenu koji ete posetiti
informiete kod onih koji su na tom mestu ve boravili, sa naglaskom na pitanje "gde
se nalazi voda?". Moete nabaviti i topografske karte sa obeleenim izvorima, a
moete se informisati i na licu mesta od lokalnog stanovnitva. Ukoliko svega ovoga
nema onda vam opet preostaje improvizacija.

U potrazi za vodom imajte sledee na umu:

atmosferske vode (kia, otopljeni sneg) upijaju se u zemljite i usled

nepropusnih slojeva, teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima
pravei izvore. Oni su obino na padinama, jarugama, obodima dolina, tamo
gde ima drvea i bilja koje trai mnogo vlage (vrba, trska, aa), tamo gde
je bilje vie zeleno i gde je vegetacija bujna;
znak podzemnih voda su vlana zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale
ivotinje, ili mesto iznad koga lebde muice. Na takvim mestima je sigurno
nedavno bilo vode, ili je pak voda blizu povrine. Voda moe da se nae i u
koritima potoka i reka koje presue u leto, tako to se korito kopa uz ivicu
izboenih okuka.
na krakom terenu vodu treba traiti u peinama, vrtaama i sl.
na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i
zatienim od sunca, dugo se moe zadrati sneg;
kinica i sneg mogu odlino posluiti, i znajte da se oni zagade tek kada dou
u dodir sa objektima na zemlji. Izuzetno u sluaju rata i RBH dejstava, mogu
se zagaditi jo u vazduhu.

Pri svemu ovome strogo vodite rauna da voda ne bude higijenski neispravna
(zagaena) jer moe doi do toga da se zarazite i razbolite. Nemojte piti ustajalu
vodu ili mutnu vodu (mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za pie).
Neispravnu ili sumnjivu vodu pre upotrebe obavezno dezinfekujte. Evo nekoliko
naina da to uradite:

1. najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem (da voda vri) u trajanju od

najmanje 10 min.
2. tabletama za dezinfekciju vode (Pantocid, Halamid i dr.). U bistru vodu se
stavlja jedna tableta na litar vode, a ako je voda obojena odnosno mutna
 stavite dve tablete. Voda se dobro promuka, tablete moraju potpuno da se
rastvore, i posle pola asa ovakva voda moe da se pije.
3. hlornim kreom u odnosu 0,5g na 100l vode. Postupak: hlorni kre se prvo
rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promea. Posle pola asa voda se moe
piti ako se pri tom osea miris hlora (dokaz da je dobro dezinfekovana). Ako
mirisa nema, ponavlja se hlorisanje dodavanjem jo 0,5g hlornog krea.
4. jodnom tinkturom stavljanjem 6-7 kapi na jedan litar vode, koja se zatim
dobro promuka, ostavi da stoji pola asa, pa tek onda pije.

Dobijanje vode

Vodu za pie moemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se
javlja u nekoliko oblika. Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se
upotrebiti kinica, sneg i led.

Kinica se na improvizovani nain sakuplja sa rasprotrtih cerada, atorskih krila ili

bilo kog drugog nepromoivog materijala, tako to se odvodi u posude ili iskopanu
jamu ije smo zidove pre toga obloili nepropusnim materijalom (glina, najlon).
Kao sabirna povrina moe nam posluiti i obino platno, jer kada se natopi vodom
kapi klize po njegovoj povrini isto kao da je od nepromoivog materijala.

Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu. U nedostatku goriva za

topljenje, sneg se moe topiti na suncu ili tako to se stavi u bidon, uturicu, najlon
kesu i onda pod odeu, da bi ga otopila temperatura tela. Ako se e gasi
neotopljenim snegom, bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi e ba
efikasno. Uvek prvo skinite gornji sloj (koru) i uzimajte onaj sneg koji se nalazi
ispod. Isto tako pazite da ne uzimate sloj snega koji je na zemlji jer i povrinski i
najnii slojevi mogu da budu zagaeni. Nije preporuljivo da se jede sneg kada smo
zagrejani, umorni ili kada nam je hladno, jer to dodatno sniava telesnu
temperaturu.

Led je mnogo ekonominiji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste koliine vode
troi upola manje goriva. Kao i kod snega vodite rauna koji led uzimate za
topljenje: neka to bude sa onih mesta koja su ista, odnosno neka led bude kristalno
proziran. Led koji je taman, ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte
koristiti za dobijanje pitke vode.

Rosa u krajnjoj nudi moe da poslui za gaenje ei. Za njeno sakupljanje mogu
da poslue hladne metalne povrine ili hladno kamenje (naslagano u vidu piramide)
na kojima se kondezuje vodena para. Rosu treba skupljati pre izlaska sunca, jer vrlo
brzo ispari.

Morska voda moe posluiti za dobijanje vode za pie. Slanu morsku vodu nikada
nemojte piti jer osim to pojaava e, izaziva i pojaano izluivanje telesnih
tenosti. Pijaa voda se iz morske vode na improvizovani nain dobija obinom
destilacijom: morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri, a dobijena para se
kondenzuje u vodu oslobienu soli (skupljamo je na neki od ve navedenih naina).
U hladne dane, morsku vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne. Slatka voda se
prvo smrzne, a so se koncentrie u sredini kao neka itka masa. Ovu masu
odstranimo, a preostali led otopimo i dobijenu vodu koristimo za pie.
Dobijanje vode iz biljaka

Ovo je vrlo efikasan nain dobijanja vode za pie jer vam ne treba skoro nikakav
poseban alat ili pribor.

Svee voe sadri i do 90% vode. Jednostavnim ceenjem sonih plodova, listova i
jestivih biljaka moemo dobiti sok za gaenje ei. Neke biljke su veoma sone
(uvarkua, jari, kiseljak, zeja soca) pa gase e kada se jedu presne, bez
prethodnog ceenja. Prve dve pomenute biljke su posebno vane jer rastu na
stenovitim terenima, gde obino vlada oskudica vode.

Sok se moe dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka. Najpogodnije su breze, poljski
brest, planinski brest, gorski ili mleni javor. Ovo je ipak ogranieno godinjim
dobom jer sok iz breze se moe dobiti u kratkom periodu od poetka aprila do
polovine maja, a od bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Znai samo u
prolee, pa imajte to na umu. Voda ili sok se iz stabla izvlae jednostavno: na visini
do 1m od zemlje izbuimo rupu irine 1,5cm (ilom, rafcigerom, noem) i dubine
3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakeg oticanja vode. Rupu dobro
zaepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevicu (moe i od neke
biljke), i ispod stavimo sud u koji e da kaplje sok. Ako je stablo veeg obima od
30cm, moete izbuiti i tri rupe. Za 24 asa se ovako moe skupiti i do 1l soka (iz
bresta ili javora) a iz breze na poetku sezone do 7l, a na kraju oko 3l soka dnevno.
Sasvim dovoljno.

Vinova loza takoe moe biti dobar izvor vode. Tenost se dobija tako to zaseemo
lozu to je mogue vie a dole je preseemo to blie zemlji, pa se ostavi da sok
kaplje u posudu ili direktno u usta.

ZIMSKI USLOVI

Zbog niskih temperatura, snenog pokrivaa i vrlo malo biljaka, tokom zime su uslovi
za preivljavanje i boravak u prirodi jo tei. Meutim, to ne spreava prave
zaljubljenike da borave na planinama i uivaju u arima i ovog godinjeg doba. Pored
lepote koju nam priroda izdano nudi i u zimskim mesecima, moramo znati da
vrebaju i odreene opasnosti: moe nam se desiti da zalutamo, da se pokvasimo,
smrznemo, da nas zatekne meava i nevreme

Skoro svake zime kod nas poneko strada zato to nije uspeo da se snae kada je
ostao u snenim nametima, bez mogunosti da se probije do najblieg naseljenog
mesta ili planinske kuice. Veina stradalih je mogla da se spase, samo da su iskopali
zaklon u snegu i saekali da meava prestane.

Vei deo nae zemlje je ispresecan planinama na kojima zima poinje ve u oktobru i
traje do maja (punih 6 meseci). To vreme, prema uslovima boravka u prirodi,
moemo podeliti na tri perioda:

1. Od oktobra do kraja decembra: period kada poinje da pada sneg. A prvi sneg
je vrlo vaan za stabilnost snenog pokrivaa, posebno na strmim padinama.
Ako sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni, onda se on lepi za ve
 ohlaenu zemlju. Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit, pa je tada i
sneni pokriva nestabilan.
2. Od januara i do kraja februara. U to vreme, naroito u viim krajevima, ima
manje padavina a vreme je stabilno i lepo. To je napovoljniji period za
boravak u prirodi zimi.
3. Od marta do maja. Karakteristika je promenljivo vreme. Temperatura polako
raste a sneni pokriva je nestabilan. U planinama se iznenada javljaju
snene lavine, koje mogu da budu veoma opasne.

Sneg i njegove osobine

Pored gore navedenog valja jo poznavati vrste snega i njihove osobine.

Novi sneg prepoznajemo po tome to je mek, suv kada je hladno, i mokar kada je
temperatura iznad nule. Novi sneg je na strmim padinama nestabilan.
Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature, isparavanja, sleganja pod sopstvenim
pritiskom i prekristalizacije. I dok novi sneg moe biti prei, nabijen i vlaan, stari
sneg je zrnast i korast.
Pranasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama. To su u stvari sitni, igliasti
kristali leda. Ako pri tome duva jak vetar, kristali pranastog snega udaraju u lice i
nanose bol stvarajui ranice. Zato je tada preporuljivo nositi i zatitine naoare.
Sipski sneg (pri) pada pri neto vioj temperaturi, ali ne vioj od nula stepeni.
Kristali su mu vei nego kod pranastog snega.
Nabijeni sneg nastaje zbog snanog vetra. Na izgled je veoma kompaktan. Kada na
padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega, moe lako doi do snene
lavine. Inae, povrine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i neto tamnijoj
boji.
Vlani sneg pada pri temperaturi vioj od nula stepeni. Sneni kristali su veliki i esto
se spajaju u krupne pahuljice. Vlani sneg se prepoznaje i po tome to se od njega
lako prave grudve, po njemu se teko kree i on se lepi za skije, saonice i krplje.

Kretanje

Zimi u planinama kretanje mora biti lagano, pravilno, tedljivo i odmereno, u

pravilnoj srazmeri sa nagibom zemljita koje treba savladati, i u harmoniji sa
disanjem i radom srca - dakle vae ista pravila kao i za kretanje kada nema snega.

Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati preice iako e vam se initi da tako skraujete
put i dobijate u vremenu. Ne smete zaboraviti da je stepen nagiba na konjskim,
kozjim i peakim stazama dobro praraunat i dugim iskustvom prolaznika potvren,
te ih se pri kretanju treba i drati. U protivnom dolazi do brzog i nepotrebnog
premaranja. Pri silaenju nizbrdo, na manjim strmim padinama, korak se moe
ubrzati. Na zemljitu sa mekanim tlom, na snegu i, sitnom ljunku, silazite duim
korakom.

Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako neete propadati u sneg i
rasipati snagu. Ako nemate krplje moete ih i sami napraviti od prua i granja.
Improvizovana sklonita

Zimi je u planinskim predelima klima vrlo surova. Noi su hladne i zato morate da
organizujete neko sklonite, inae preti opasnost od smrzavanja.

Ukoliko niste vini "samogradnji" ili pak nemate dovoljno vremena, moete iskoristiti
planinske kolibe, staje za stoku, ambare, koeve, skrovita za seno Sve su ovo
suva i dovoljno topla mesta, zatiena od vetra i padavina. Planinska sklonita za
ljude i stoku, pojate i baila su graeni od dasaka, oblica, balvana. Da bi ste ih
iskoristili za boravak potrebno je da otvore i upljine zatvorite guvama sena ili
slame i da od istog materijala napravite meku i dobro izolovanu postelju. Moete
iskoristiti atorska krila ili ebad i napraviti od njih dakove koje ete napuniti
slamom i tako dobiti slamaricu na kojima se lepo spava. Prizemne konjunice ili
staje, kada je u njima stoka, predstavljaju dobar izbor jer je u njima toplo.

U ovakvim objektima morate biti jako oprezni: nipoto nije dozvoljena upotreba
otvorenog plamena - koristite samo svetlost lampi.

Ako na raspolaganju nemate ve izgraene objekte, najbolje je da bivak potraite u

poumljenom delu. Drvee titi od vetra, ublaava niske temperature. Granice,
mahovina i suvo lie omoguavaju udobniji boravak; od njih moete da napravite
leite ili uzglavlje ili da ih iskoristite za vatru. Teren diktira uslove prilagoavanja,
pa ako nemate ni umu na raspolaganju pokuajte da naete neka skrovita mesta, u
prvom redu ona koja su zaklonjena od vetra. U tom smislu vam mogu posluiti
jaruge, rupe u zemlji, oborena stabla, peine Izbegavajte vlana podnoja i mesta
neposredno uz planinske potoke ili padine gde postoji mogunost odrona.

Evo nekoliko primera kako moete sami napraviti zaklon odnosno bivak koji moe
posluiti i par dana:

Bivak u vidu bunara radi se obino za 2-3

osobe i to onda kada je sneg visok najmanje
70cm. Prenik bivaka je oko 1m, a dubina do
1,5m. Pravi se kada nema dovoljno vremena i
kada kvalitet snega ne doputa izradu drugih
vrsta bivaka u snegu. Radi bolje izolacije
moe se pokriti skijama i atorskim krilom
preko koga se nabaca sneg. Bivak se moe
izraditi za tridesetak minuta.
 Bivak u dubokom snegu (u vidu rova) se
izrauje za vie osoba onda kada je sneni
pokriva debeo 2m i vie. Nain izrade je
slian bivaku u vidu bunara.

Partizanski bivak izrauje se oko stabla

etinara s niskim granama. Nekoliko donjih
grana se meusobno povee i na njih nabaca
sloj snega debeo 30-35cm. Unutranjost
bivaka se oisti od zemlje. Ovakvi bivaci su
obino dobro zaklonjeni od vetra, a u njima
se moe zaloiti i manja vatra. Slian se bivak
moe napraviti i ispod sruene jele.

Bivak naslonjen na stenu pravi se kada je

mogue iskoristiti povijene, nagnute stene ili
manje peine. Pravi se tako to se odjednom
podiu sva tri zida slaganjem snenih cigli
(dimenzije 60x50x30cm). Ulaz se napravi uz
samu stenu a zatvara snenim kockama.

Povrede usled hladnoe

Kao to smo ve rekli, zima zahteva posebne uslove prilagoavanja niskoj

temperaturi. Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suvie rashlade, dolazi do
oteenja tkiva. Zato se treba dobro (toplo) oblaiti i zatititi od gubitka toplote.
Dejstvu hladnoe su najvie izloeni otkriveni delovi tela: nos, ui i brada koji najvie
i stradaju. Ako se ide gologlav, na temperaturama od 40 stepeni i niim, moe da
se desi da otpadnu ui a da se to i ne oseti. Podjednako su ugroeni i udaljeni delovi
tela (noge, ruke) jer ih krv tee zagreva. Vlana odea i obua pojaavaju dejstvo
hladnoe. Tesna odea i obua oteavaju snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa
samim tim i poveavaju mogunost oteenja tkiva usled hladnoe.

Do opteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo. Smrznutom se drema,

obuzima ga oseaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za
okolinu. Njegovo srce sve sporije kuca, i najzad stane.

Prva pomo se ogleda u to brem zagrevanju. U tom cilju smrznuti se mora dobro
utopliti i to pre preneti u toplu prostoriju. Potrebni su topli pokrivai a moe se
zagrevati i termoforom, bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima, ali uvek
paljivo, da se ne stvore opekotine. to pre treba skinuti mokru odeu i obuu i
zameniti je suvom. Smrznuti treba da pomera udove, jer se tako bolje zagreva, i da
pije tople napitke ali nikako alkohol.

Ako hladnoa deluje jae samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste
oteenja tkiva. Tako mogu da se jave promrzline usled kraeg ili dueg izlaganja
hladnoi otkrivenih delova tela (ui, nos, prsti). Jaa hladnoa izaziva smrzotine
pojedinih delova tela. Smrznuti delovi tela su beli, hladni i neosetljivi. Kod teih
smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka.

Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno

moraju se previti zavojem a onda i dodatno utopliti. Opasna i tetna su dva postupka
sa smrzotinama: trljanje snegom i buenje plikova. To dovodi do oteenja koe,
izagaenja klicama i tekih gnojenja. Trljanje snegom se moe koristiti samo radi
zagrevanja i spreavanja pojave smrzotina, a nikada kada smrzotine postoje.

Postoje i druga oteenja hladnoom i vlagom koja nisu izazvana niskom

temperaturom. Naime, kod dugotrajnog boravka u rovovima, usled stajanja u vodi i
blatu, bez mogunosti promene mokre odee i obue javlja se oteenje nazvano
"rovovsko stopalo". Isto tako se javlja "uronjeno stopalo" kod brodolomaca, ili
"podrumsko stopalo" kod dueg zadravanja u podrumima ili sklonitima, recimo za
vreme bombardovanja. Kod ovih oteenja javlja se otok, neosetljivost i ispucalost
koe, a kasnije moe doi i do gnojenja. Prva pomo se sastoji u skidanju mokre
obue i odee, eventualnom postavljenju zavoja ili navlaenju suve obue i
premetanju u suve i tople prostorije.

Takoe esta pojava u planinama kod neiskusnih je oteenje vida u obliku snenog
slepila. Ono je posledica jakog dejstva ultraljubiastih zraka, posle dueg boravka na
suncu koje obasjava snene povrine. Prvo se javlja crvenilo oiju i peenje, zatim
oko suzi, kapci otiu, dolazi do slabljenja vida i na kraju do slepila. Najbolja zatita
su tamne naoare. Prva pomo se ogleda u sklanjanju povreenog u tamnu
prostoriju i stavljanjem hladnih obloga na oi. Ukoliko nemamo tamne naoare mogu
posluiti naoare od papira, platna ili kore drveta na kojima emo napraviti jako uske
otvore u predelu oka. Ovi mali otvori e spreiti pojavu snenog slepila.

ZMIJE OTROVNICE

Odluio sam da vas upoznam sa opasnou ujeda zmija otrovnica iz dva razloga:
prvo, najvea relna opasnost koja vam od ivotinja preti prilikom boravka u prirodi je
ujed zmije (jako su male anse da vam neposredna opasnost preti od neke druge
divlje ivotinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesrea, vano je da umete da
brzom intervencijom spasete svoj ili tui ivot.

Mere opreza

Opte pravilo je da vam od divljih ivotinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne

uznemiravate. Sve divlje ivotinje bee od oveka a napadaju ga samo ukoliko se
oseaju ugroeno! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju
mladunce koje e braniti, ili pak da ste na neki drugi nain ugrozili njihov opstanak.

To sve vai i za zmije. One napadaju oveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko
ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i
tada, ako se povuete bez naglih pokreta, nee vas napasti. Zatita od ujeda
otrovnice na zahteva nikakve posebne mere ve samo oprez! Vodite rauna da po
bespuu i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju groa, pri radu ili
igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada
prolazite estarima, kroz visoku travu ili umu pravite galamu: pevajte, glasno
priajte, lupajte tapom, krite granje oko sebe Sve divlje ivotinje, pa i zmije e
se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate izme sa debljim zidom koji zmijski
zubi ne mogu da probiju: kone, planinarske, ak i gumene izme mogu odlino da
poslue. Dobro je i da vam pantalone budu od vreg materijala. Ukoliko se zmija
nagazi ona e se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najee u visini uklja. Ako su
na nogama izme onda nee biti problema.

O zmijama

Zmije su, kao to je poznato gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne,
ili otrovne i vrlo opasne.

Otrovne zmije se u brzini teko razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da

otrovnice imaju izraenu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona vie jajolika) i
dosta suen vrat, dok kod neotrovnih to nije sluaj. ive na svim meridijanima ali ih
mnogo vie ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima.
U Junoj Americi i naroito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre
desetine hiljada ljudi.
 Grupu opasnih otrovnih zmija ine: kobra,
istonoindijska naoarka i mnoge druge
zmije Afrike, Australije i june Amerike
kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u
Evropi ive viperene, kojih opet nema u
tropskim krajevima. Meu ovim
otrovnicama najopasnije su: poskok
(kamenjarka) i arka. Obe vrste ive u
naim krajevima, a jedna od druge se
razlikuju po ari na leima i po glavi. arka
je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-
cak) ari na leima. Deblja je i krupnija od
poskoka. arke se po pravilu sreu u
umovitim krajevima, dok se poskok ee
nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima,
na moru Poskok je neto manja i tanja
zmija, ali opasnija i otrovnija od arke. Kao
i sve zmije otrovnice ima jako izraenu
trouglastu glavu (gledano odozgo) i roi
na nosu (to nema ni jedna druga zmija).

Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva otra i
uplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim lezdama. Mesto gde se nalaze otrovne
lezde zavisi od vrste zmije, ali kod veine se nalazi u gornjoj vilici. lezde lue otrov
koji se skuplja u kesicama iznad upljih zuba. Jaina i koliina otrova su razliiti i
zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala vie puta uzastopce,
otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je
jak i ima ga mnogo.

Dejstvo otrova

Otrovnice su veoma pokretne, nisu plaljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed
je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo
na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plaviast, tj. rana pomodri i javi se
otok. Neto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom ue u krv,
otrov se raznosi po celom telu. Otrovani osea drhtavicu i slabost, javlja se
vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve tee, bled je, esto povraa i
ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grevi i potpuna neosetljivost (koma).
Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo
zatim i srce prestane da radi.

Prva pomo

Sastoji se u potpunom mirovanju povreenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno

stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min)
poputati povesku jer krv mora da cirkulie i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena
ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kou dva unakrsna reza (slovo "H")
u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako e sa krvlju izai i vei deo
otrova. Nikako se ne preporuuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na
ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokuava
da pomogne! Rezovi se prave noem, iletom ili drugim otim predmetom ije je
seivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesreenom davati to vie
tenosti: aja, kafe, vonih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga
treba to pre preneti do najblie medicinske ustanove gde e primiti serum protiv
zmijskog otrova.

TROVANJA

Prilikom boravka u prirodi nagla trovanja su najee sluajna. Do trovanja dolazi

kada se udiu otrovni gasovi ili pare, ili se se popije odnosno pojede neki otrovni
sastojak. Mogue je otrovati se i hemijskim otrovima ili raznim kiselinama, odnosno
sredstvima koja nagrizaju. S obzirom da je ovo namenski prirunik, rei u vam
samo neto o trovanjima koja su izazvana unoenjem otrova u organizam, a ostale
vrste su za neki drugi prirunik.

Otrovati se moemo jedui otrovne biljke ili ivotinje ili pokvarenu hranu, kao i
lekovima, alkoholnim piima ili pak raznim pesticidima kojima se prska voe i povre.

Biljna hrana

Kada je u pitanju biljna hrana, uzrok trovanja su najee divlje biljne vrste i to pre
svih: otrovne peurke! Preventiva je dobro poznavanje peuraka i razlikovanje
jestivih od otrovnih vrsta.

Vreme pojave optih znakova trovanja zavisi od vrste peurke. Prvi znaci se obino
jave 1-6 asova posle unoenja u organizam, i to su: bolovi u trbuhu, munina,
povraanje, proliv, grevi i bunilo. Temperatura tela je najee normalna. Kod nekih
vrsta peuraka (zelena i bela pupavka) smrtnost nastupa u periodu 2-8 dana
(procent smrtnosti 50-100%), a kod nekih (muhara, panterovka, ludara) moete i
sami ozdraviti posle nekoliko dana uz ispiranje eluca (procenat smrtnosti 2-24%).

Ukoliko primetite prve znake trovanja, odmah treba pristupiti ispiranju eluca. Najpre
se izazove povraanje - guranjem prsta u grlo, draenjem resice, aom slane vode
a nakon toga se ispira eludac. Sredstva za ienje eluca i creva: ricinus, gorka so,
praak ivotinjskog uglja ili bele gline, jaka crna kafa, topli napici. Posle ukazane
prve pomoi, ako postoje uslovi potraiti medicinsku pomo.

Trovanje biljkama je daleko blae ali ne i manje neprijatno. U otrovno divlje bilje
pored ostalih spadaju: tatula, bunika, emerika, kukuta, urevak, zova Opti znaci
trovanja su gaenje, vrtoglavica, bolni prolivi, poremeaj vida, u teim sluajevima
poremeaj rada srca i disanja. Smrtnost je mogua u izuzetnim sluajevima i ukoliko
su uzete vee koliine hrane. Otrov se najee brzo izbaci iz organizma, a kod
veine biljaka se otrov prenjem i kuvanjem unitava. Prva pomo je ista kao i kod
trovanja peurkama.

Hrana ivotinjskog porekla

U naim uslovima je veoma malo hrane ivotinskog porekla koja je sama po sebi
otrovna. U veini sluajeva je u pitanju hrana koja je privremeno postala opasna ali
se pravilnim pripremanjem otrov moe unititi. Najveu opasnost predstavlja
nepravilno pripremanje i upotreba zaraene i pokvarene hrane.

Stalno otrovni izvori hrane su: nadbubrene lezde, krv jegulje i murine, koljke-
dagnje, koa kod paklara (rena i morska). Privremeno otrovna hrana je meso ribe u
sezoni mreenja: mrena, tuka, grge, smu i dr. Prva pomo je ista kao i kod
trovanja peurkama: povraanje, ispiranje eluca i upotreba sredstava za ienje.

Pokvarena, zaraena i zatrovana hrana

Trovanje ovakvom hranom je najee. Hrana koju redovno koristimo u ishrani,

usled razliitih uslova, moe promeniti svoje osobine i postati opasna za dalju
upotrebu. A uzroci mogu biti:

nedovoljno kuvana, peena ili prena hrana; hrana koja nije pokvarena ali
sadri klice i njihove otrove, jer ili potie od bolesnog ivineta ili od
nehigijenskih uslova;
hrana koja posle pripremanja stoji na toplom mestu due vremena (3 asa i
vie) ili se ponovo podgreva. Klice se dobro razmnoavaju u namirnicama od
mesa, ribe, jaja, mleka a naroito ako su na toplom mestu. Posebno su
opasna jela od mlevenog mesa i konzervi.
jela i napici spremani i uvani u metalnim posudama (od bakra, pocinkovanog
lima i dr) koje nisu emajlirane, kalajisane ili na drugi nain zatiene od
rastvaranja metala i meanja sa hranom.
hrana koja se sprema od voa i povra skoro prskanih sredstvima za zatitu
bilja. Trovanje je vee ukoliko je prolo manje vremena od prskanja i ukoliko
voe i povre nije dobro oprano.

Znaci trovanja hranom zatrovanom metalima ili nekim hemijskim sredstvima

(pesticidima) javljaju se u vremenu od par minuta do dva sata. Ukoliko je hrana
pokvarena ili zagaena klicama, prvi znaci trovanja se mogu pojaviti u roku od 2 do
24 sata. Simptomi su jednaki: muka, bolovi i grevi u trbuhu, povraanje, proliv,
ponekad groznica i poviena temperatura.

Prva pomo se sastoji u izazivanju povraanja i ispiranju eluca. Posle povraanja

popiti pola litre (i vie) mlake vode i ponovo izazvati povraanje. Zatim uzeti
sredstva za ienje (ricinus, gorka so, bela glina) pa onda kafu ili aj. Prvi dan se
ne uzima hrana ve samo aj, a kasnije se moe prei na uobiajenu ishranu. Sve
vreme uzimati dosta tenosti.

SITNICE KOJE TO I NISU

Alpski znak opasnosti

Prilikom nesree u planinama spasioci se dozivaju pomou 6 signala (tri kratka-tri
duga) u minuti, tj. svakih 10 sekundi jedan signal. Sledi pauza od jednog minuta pa
se signali ponavljaju. Odgovara se jednim signalom koji se daje 3 puta u minuti znai
na svakih 20sek. Signali se alju glasom, zvudukom, pitaljkom, ogledalom,
baterijskom lampom
Aluminijumska folija
Od nje moe brzo da se napravi kapa pri iznenadnom naletu kie ili snega. Moe da
poslui i kao dodatni sloj za izolaciju u rukavicama bez prstiju. Alu-folija moe da
zameni lonac ili tiganj, a u nevolji moe da poslui i kao ogledalo.

Grom
Metal privlai munju. Zato u sluaju nepogode to dalje od ianih ograda, elektrinih
vodova, antena ne pribliavajte se ni tekuoj ili stajaoj vodi. Treba se kloniti i
usamljenog drvea. Munje trae direktan put ka zemlji i udaraju u najvie take.

Koii
Koii od metala ili drveta slue za uvrivanje konapaca za zemlju i to kada
postavljate ator ili pravite kolibu. Koii se zabijaju u zemlju pod uglom od 45
stepeni, odnosno tako da nategnuti konopac sa koiem ini prav ugao. Koie
moete sami napraviti i koristiti podesne grane ili vee kamenje.

Kompas
Magnetna igla kompasa uvek oznaava sever, pa tako moete bez problema odrediti
sve strane sveta. Vodite rauna da kompas drite vodoravno kako bi se igla
nesmetano kretala, kao i da u blizini ne drite neki metalni predmet.

Koprive
Mlade koprive su dobro povre. Beru se u rukavicama i brzo skuvaju. arenje
koprive prestaje u vreloj vodi. Sasuene listove koprive moemo korititi za aj.
Kopriva u pravoj divjini nema.

Lie
Suvo lie je izvanredan izolator na vlanom tlu, slui za potpalu, za zapuavanje
rupa i zatitu od promaje, za pravljenje mekog i udobnog leaja.

Medvedi
Mrki medvedi su najvee zveri na naim prostorima. Oni ne moraju da predstavljaju
opasnost ako vodimo rauna. Nikada ne treba naglo beati ako iznenada naiemo na
medveda. Treba polako koraati unazad, jer ga brzi pokreti razdrauju. Medvedi
imaju jako lo vid, za razliku od mirisa i sluha. Privlai ih miris namirnica pa hranu
zato treba uvati dobro zatvorenu i van logora.

Mrea
Mrea protiv insekata je obavezna naroito u vlanim i toplim predelima. Okca mree
ne smeju biti vea od 1mm. Mreu-krevet moemo i sami napraviti od konopca i
spavati bez razvlaenja atora, a van domaaja vlane zemlje.

Za kampovanje
Neophodna oprema za kampovanje podrazumeva: set za prvu pomo, iglu i konac,
ibice, sveu, ica, kanap, najlon, no, lepljivu traku, baterijsku lampu, konzerviranu
hranu, vitaminske tablete i tablete protiv bolova.

Nosila, saonice
Jako su korisni. Mogu posluiti za prenos povreenog ili za prenos opreme. Nosila
moemo jednostavno napraviti od dve jakne: izvrnemo rukave na unutra,
zakopamo jakne i sa unutranje strane (kroz rukave) provuemo dve motke.
Indijanska nosila pravimo tako to dve duge motke postavimo u obliku slova "V". Na
irem delu isprepletemo granje i napravimo povrinu na koju moemo da stavimo
stvari ili povreenog - taj deo se vue po zemlji, a ui deo drimo rukama ispod
pazuha i tako nosimo.

Oruje
Improvizovano moemo napraviti razna oruja za nunu odbranu. Najjednostavnije
je da napravimo koplje tako to emo na jednom kraju motke mokrim kanapom
uvezati no. Kao to znamo kanap se pri suenju stee, i tako e no biti fiksiran.

Pono
uveni meksikanski pono je deo odee koji svako moe napraviti a svestrano je
upotrebljiv. To je pokriva, ebe ili kabanica sa prorezom za glavu. Dosee do listova
nogu i titi telo i ruksak od kie i vetra, uz to je komotan i dozvoljava provetravanje.
Pono je i nepromoiva podloga za vreu za spavanje, a moe da poslui i kao krov.

Premoavanje reka
Treba biti veoma oprezan kod brzih tokova, kaskada, klizavog kamenja, tesnaca,
naplava i nanosa peska. Gleerske reice treba prei rano ujutro jer one preko dana
mogu da narastu poprilino. Uvek gledati tok reke i paziti na bujicu koja je posle kie
izvesna. Ukoliko se prelaz preko reke esto koristi moe se napraviti mosti od
debelog drveta i par konopa.

Improvizovani mostovi

Ujedi
Kod ujeda divljih ivotinja preti neposredna opasnost od besnila. Kod ujeda insekata
(ili meduza) treba otok hladiti, a ujedeno mesto treba namazati alkoholom,
kamilicom ili jakim siretom. To smanjuje bol i svrab. Ujedi insekata u usta ili drelo
mogu biti opasni po ivot!

Putna lista podsetnik

Podsetnik predmeta koji su nam neophodni za razliite potrebe. Iskusni avanturisti
imaju ve spremljene spiskove pa se oni vrlo brzo pakuju i ne deava im se da neto
u urbi zaborave. Spremite i vi svoj podsetnik za putovanje, za linu opremu, za
lekove

Ranac
Teke predmete stavljati na dno da bi se teite ranca bilo blie teitu tela. iljate
predmete uviti tako da vrh stoji nanie. Teina ranca se odreuje prema konstrukciji
nosaa, ali za dua putovanja ne bi smela da pree 12kg.

Vruina
Najbolji materijal za letnje odevanje je lan, jer ne zadrava toplotu. Pojedine boje:
belo, krem i svetlo sivo odbijaju sunevu toplotu. Crvena boja slabi opasne
ultraljubiaste zrake. Crna boja pak upija sunevu toplotu (zato se njom premazuju
burad u kojime se greje voda). Prilagodite odreene boje svojim potrebama.

Hladnoa
Pri velikoj hladnoi treba nositi to je vie tankih slojeva odee. Nita ne sme da
bude tesno jer lako dolazi do promrzlina. Nikada ne trljati obamrle delove tela. Treba
ih zagrevati postepeno. Uvek koristiti pravilo: ako je dolo brzo do smrzavanja onda i
brzo zagrevanje i obrnuto, ako je dolo do postepenog, laganog smrzavanja - onda i
lagano zagrevanje!

Opekotine
Najbolje sredstvo za ublaavanje malih opekotina je hladna voda, ili jo bolje -
ledena voda! Opeeno mesto hladite desetak minuta. Sirove krike krompira takoe
rashlauju i spreavaju stvaranje plikova. Med lei opekotine.

Rotilj
Vei komadi mesa ili ribe se najbolje ispeku
na rotilju. Rotilj se moe lako napraviti od
savitljivih zelenih grana ili ice. Prvo ga
treba malo zagrejati na vatri pa onda staviti
meso.Ono ne treba da bude ni previe suvo
ni previe masno. Pri okretanju komade ne
treba nabadati, jer e iz mesa iskapati sok.
Tek kada se meso ispee treba ga posoliti.
Meso e imati najlepi miris ako se pee na
vinovoj lozi.

Raanj
Ranjevi, viljuke i rotilji se prave od svee oljutenih listopadnih grana a najbolje
su se pokazale grane leske. Mnoge vrste drveta (grana) ostavljaju gorak ukus u
ustima. Nakvaeni komadi kore drveta tite ruke od vruine.

Smetaj za nudu
Uz oboreno deblo naslau se grane koje se prekriju mahovinom, paprati i
 granicama. Ako vas iznenada zadesi nevreme, kao sklonite mogu da
poslue i pukotine u blokovima stena zatiene od vetra.

Vaenje krpelja
Krpelj pada sa grana na oveka ili ivotinju i zakai se. Prenosnik je mnogih opasnih
bolesti, najee Lajmske. Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva
naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka kiseonika izlazi sam), zato
probajte sledee: parem konca zaveite vor oko krpelja (na vratu) i uvrite konac
postepeno steui omu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koi, krpelj ispada napolje
a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Crvenilo na koi ostaje jo dan-dva i i
izgubi se, a ako se ne izgubi i crveni rub pone da se iri obavezno potraite lekara.

Vaenje bodlji
Trn u koi (na prstu recimo) se najbolje vadi tako to sipate vrelu vodu u flau, zatim
prstom zatvorite flau i saekajte da para omeka kou. Potom ete iglom lako
izvaditi trn. Ukoliko ste nagazili morskog jea, krupne bodlje izvadite sami a onda
primenite narodni pouzdani lek: pomokrite se na istu krpu i tu vlanu krpu stavite
na taban kao oblogu. Neverovatno, ali za jedan dan e ostaci zabodenih bodlji sami
ispasti.

Zatita od insekata
U prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor stavite tanjir sa
siretom, ili pored kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim ili karanfilievim uljem.
Ovim uljem moete namazati i otkrivene delove tela. Takoe u prostoriji moete
drati bukete lorberovih granica, koprive ili lavandinog cveta. Neku od ovih granica
moete staviti i u ator i tako se vrlo efikasno reiti (bez silnih specijalnih preparata
za mazanje) komaraca u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lie ili paprat, reiete se i
buva i krpelja!

LITERATURA

1. "Ishrana u prirodi" - grupa autora, 1986.g.

2. "Ishrana" - mr. Drago Vukievi, profesor 1991.g.

3. "Opstanak" - dipl. in. Rodoljub Tanasi, 1997.g.

4. "Priroda, alpinizam, aklimatizacija i logorovanje" - prof. Zvonimir ivkovi,
1979.g.

5. "itanje karata" - geografski institut JNA 1952

6. "itanje karata i orijentacija" - Aleksandar . Petrovi, 1990.g.

7. "300 praktinih saveta" - Pavlovi Vojislav, 1984.g.

8. "Prva pomo" - grupa autora, 1993.g.

9. "Lovaki prirunik" 1984.g.

10. "Lov i lovako oruje" - grupa autora 1976.g.

11. "Kampovanje" - "Tehnike novine" specijalno izdanje

12. "Logorovanje u prirodi" - specijalno izdanje asopisa "Kekec"

13. "Front" asopisi, Beograd

14. "Lovake novine" - asopisi, Novi Sad