66 Blud-II PDF

20.11.
2011 Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija
Dananja Poruka
Blud II
Pri tome je potrebno prizivati u pomo one svete koji su se istakli naroitim podvizima i trudom u
uvanju istote i celomudrenosti, kako je, na primer, Danilo Skitski zapovedio jednom bratu koji
se borio s bludom, da se pomoli i prizove na pomo muenicu Tomaidu, ubijenu radi
celomudrenosti, i da kae ovako: "Boe, radi molitava muenice Tomaide, pomozi mi!" I taj brat,
pomolivi se tako kod groba Muenice, istog asa je bio izbavljen od bludne strasti. Imajui takva
svedoanstva i mi emo se moliti i prizivati u pomo one, o kojima se u Delima svetih govori kako
su se podvizavali u trezvenoumlju i istoti.
Ako te borba silno davi, onda ustani, i, gledajui na nebo, rairi ruke, pomoli se, kao to je
savetovao Grigorije Sinait, i Bog e odagnati pomisli. Moli se i tako, kako kae Sv. Isak: "Ti si
silan, Gospode, i Tvoj je podvig: Ti ratuj i pobedi u ovome, Gospode, za nas!"
I, kako ui Jovan Lestvinik: "Zavapi ka Svemoguem da te spase, ne na brzinu sainjenim reima,

ve smirenim i prostim izgovaranjem: Pomiluj me Gospode, jer sam nemoan! I poznae silu
Vinjega i nevidljive demone nevidljivo odagnati. Uvek se bori protiv napadaa imenom Isusovim;
jer jae od ovog oruja nee nai ni na nebu ni na zemlji."
Kako Jovan Leetvinik napominje, demon motri na nas, i, kada vidi da nismo u stanju da se protiv
njega naoruamo spoljanjom molitvom, tj. da se pomolimo i reima i umom, onda naroito
napada na nas. Budno pazi i ne oklevaj da se moli ba u to vreme kada te smuuju skverne
pomisli, kao to smo rekli. Uzdii telesno oko, ili duevno, kako ti je zgodnije, s obzirom na vreme
i na meru tvoje snage. I ako bude tako inio, opitom e poznati da se silom Vinjega i
nevidljivom pomoi oni lako pobeuju. Ako se, pak, olenji, posle e se stideti to su te pobedili i
savest e ti biti uprljana.
Potrebno je da znamo i onu avolsku hitrinu, rekli su Oci, kojom on ubacuje u na um misli na
enska i mlada privlana lica, da bi se istog trenutka to preseklo, makar ta lica naizgled bila i
bezazlena i delovala kao da nisu u stanju da probude strasti; jer, ako zataji, onda e te zli
prevarant lako zavesti, i tvoje misli okrenuti u mrsku i skvernu pohotu.
Ponekad se dogaa da i mi sami gledamo na bludne pomisli sa gorinom, a razmiljajui o njima,

hvatamo sebe u tome da elimo takvu gnusnost koja je svojstvena samo beslovesnima, ak se
uzbuujemo time, to je to, budui protivprirodno i ivotinji strano... Ali, pri takvim uvstvima,
posebno poetnici, treba da se uvaju da ne bi, pri dugom razmiljanju o tome, podlegli u borbi i
strasnu misao sproveli u delo. Zato je za nas bezopasnije da odseemo predlog - poetak
pomisla. Svojstvo je snanih da stupaju s njima u rat, jer su nauili da blagougodno razreavaju
te pomisli.
Napokon, uvaj sebe od razgovora sa enama i gledanja na njih; izbegavaj, takoe, i stanovanje
sa mladim, enolikim i lepim licima, i od pogleda na njih se uzdravaj; jer to je avolja zamka
inocima, kako je rekao neko od Otaca. I, ako je mogue, ne ostaj s njima nasamo, kae Vasilije
Veliki, ni u nunoj potrebi: jer nita nije vanije za tebe, osim tvoje due, za koju je Hristos umro
i vaskrsao... I ne eli da slua od bilo koga nepristojne razgovore koji pobuuju strasti.
SVETI NIL SORSKI
18 Novembar 2011
Blud I
Veliki je na podvig u borbi s duhom bluda i teak kao opaki otrov; jer ta borba zahvata i duu i
telo - ove nae bie; zato moramo da se snano i neprekidno brinemo o tome, da bismo budno i
neumorno uvali svoje srce od bludnih misli, a najpre u dane svetih praznika, kada se pripremamo
www.prijateljboziji.com/index.php?p=D 1/66
20.11.2011 Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija
za priee Svetim Tajnama: u to vreme demoni svom snagom nastoje da okaljaju nau savest.
Kada nas napadaju bludne pomisli, tada treba da u sebi oivljavamo Boiji strah - dozivamo sebi
u pamet injenicu da se od Boga nita ne moe sakriti, ak ni tanani otkucaji srca, i da je Gospod
Sudija i Ubiratelj sveta, ak i onog najtajnijeg i najskrovitijeg. Tada treba u svom pamenju da
obnovimo i ono obeanje koje smo izgovorili pred Angelima i ljudima, obeanje da emo iveti
celomudreno i isto.
Trezvenoumlje i istota ne odnosi se samo na spoljanji ivot, ono treba da obitava u tajnosti
srca oveka koji uva sebe od ravih pomisli: a to je Bogu mnogoceno i ugodno; ko se esto
predaje bludnim mislima i skrnavi sebe njima, taj ini preljubu u srcu svome, rekli su Oci, - i ako
ne uva sebe, onda sa misli prelazi i na samo delo.
A kako je velika beda - sam taj in - vidi se po tome, to se nijedan greh ne naziva imenom koje
su Oci dali ovom grehu: oni ga nazivaju padom; jer, ko upadne u to, osea se bespomonim i
silno ga oajanje obuzima.
U vreme borbe protiv bluda mislim da je korisno razmiljati o sebi samom, o liku i zvanju u kojem
se nalazimo - razmiljati da smo obueni u obraz angelski: kako se usuujemo da uprljamo nau
savest i bludnom gadou unitimo angelski lik koji nosimo? Opomenimo se i stida i srama pred
ljudima; jar i tim zamiljanjem stida i srama moemo da odagnamo prljavu i gnusnu nameru. U
samoj stvari, predstavimo sebi da nas je neko zatekao u skrnodejstvu: zar ne bismo tada vie
voleli da umremo, nego da se naemo u takvom sramu? Na takve i sline naine postarajmo se da
odseemo neiste pomisli.
Glavno i silno i pobedonosno oruje protiv duha neistote sastoji se u priljenoj molitvi Gospodu
Bogu, kako ue Sveti Oci. Sveti Maksim Ispovednik dodaje da se protiv bludnih pomisli treba
naoruati molitvom, koristei se molitvenim reima Psalmopesnika Davida: Izagnavi me opet su
oko mene (Ps. 17, 11); radosti moja, izbavi me od onih koji me okruuju (Ps. 32, 7). I Sveti
Jovan Levstinik, govorei o tome, poziva se na svedoka koji se ovako moli protiv bludnih pomisli:
Boe, priteci mi u pomo (Ps. 63, 1), i tome slino.
SVETI NIL SORSKI
17 Novembar 2011
Sila Hristovog imena
Ako ne moe da se moli u tiini srca i bez pomisli i vidi kako se one plode u tvom umu, ne budi
maloduan zbog toga i, ne obazirui se ni na ta, ostaj u molitvi. Sveti Grigorije Sinait, znajui
savreno la je nama strasnima nemogue pobediti zle pomisli, rekao je "Niko od poetnika nee
obuzdati um i sasei pomisli, ako ta Sam Bog ne obuzda i odagna pomisli. Samo vrsti i veoma
uspeni u duhovnom trudu postojano uvaju um i udaljuju pomisli; a ni oni ih ne odstranjuju
svojom snagom, ve se s Bogom podvizavaju u borbi protiv njih, odeveni u blagodat i potpuno
naoruani Gospodom. A ti, prozrevi neistotu lukavih pomisli, ne plai se i ne zbunjuj; i ako bi
poeli da ti se predstavljaju kao kakvi, naizgled, dobri predmeti, ne obraaj na njih nikakve panje.
Ve, koliko je mogue, zadravajui dah i zatvarajui um u srce, umesto oruja esto i priljeno
prizivaj Gospoda Isusa Hrista. I sve pomisli, kao ognjem zapaljene, Boanstvenim Imenom
Gospoda Isusa Hrista, nevidljivo e pobei.
SVETI NIL SORSKI
16 Novembar 2011
Neprestana molitva
Pokazavi kako razliiti stepeni pomisli uzrastaju do strasti, prepodobni Nil nas dalje pouava kako
da se protivimo demonskim iskuenjima, suprotstavljajui im se molitvom i utanjem i otkriva one
udesne darove, iznad svake ljudske zamisli, kojima Gospod blagodatno prosveuje svoje
ugodnike.
Oci, kae on, pouavaju da podvinik treba da se opire demonskoj strani srazmerno njenoj sili,
imajui u vidu da e odrati pobedu, ili pretrpeti poraz u svom umu. Jednostavnije reeno:
potrebno je da se protivimo zlim pomislima koliko god moemo. Rezultat borbe su - ili venci, ili -
kazne; venci - pobedniku, a muke greniku koji se ne pokaje u ovom ivotu. "Greh koji zasluuje
kaznu", po reima Petra Damaskina, "je kada neko pomisao dovede u ispunjenje; a onima koji se
vrsto bore i ne posustaju usred snane demonske borbe - isplee se najsjajniji venci."
Najbolja i sigurna bitka dobija se kada se pomisao odstrani na samom poetku, i kada se
upranjava neprestana molitva. Jer, ko se usprotivi prvoj nagovetenoj misli, tj. predlogu, taj e,
da tako kaemo, jednim udarcem presei sva njena potonja dejstva: blagorazumni podvinik .
usmruje samu majku zlog poroda tj. lukavi predlog prvoroene misli - rekli su Oci. A pre svega u
vreme molitve treba um ovoj dovesti u takvo stanje da bude i gluv i nem, kako je rekao Nil
Sinajski, i iz srca odstraniti svaku pomisao, ak naizgled i dobru, kako je rekao Isihije Jerusalimski;
jer iz iskustva je poznato da im se dopusti pristup bestrasnim - dobrim pomislima, odmah za
njima slede i strasne - loe: ulazak prvih otvara vrata i drugima.
Tako na sve mogue naine treba da titi sebe i od onih pomisli koje se predstavljaju pravima, da
bi istrajno i nesmetano gledao u dubinu srca i dozivao: Gospode Isus Hriste, Sine Boiji, pomiluj
me, izgovarajui ponekad celu ovu molitvu, ponekad delimino, skraujui je ovako: Gospode
Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Sine Boiji, pomiluj me, kako je lake poetnicima, pouava Sveti
Grigorije Sinait. Reima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, Oci dodaju i grenoga, a
to je Gospodu Bogu ugodno i nama grenima upravo odgovara.
Moli se marljivo i kad stoji i kad sedi, ili lei, - moli se, zatvarajui um u srce i zaustavljajui u
unutarnjoj tiini, koliko je mogue, i sam dah, da ne bi esto disao, kako ui Simeon Novi
Bogoslov. A Grigorije Sinait kae: "Prizivaj Gospoda Isusa Hrista svesrdno, strpljivo i neprekidno,
sa puno nade, odstranivi svaku pomisao."
SVETI NIL SORSKI
15 Novembar 2011
UNUTRANjI IVOT
Unutranji ivot je temelj nad temeljima pravoslavne vere i on mora biti sastavni deo ivota
pravoslavnog Hrianina. Ukoliko ne budemo bdili nad sobom, nad svojim srcem, nad svojim
razumom i pomislima neemo se spasti. Moramo da pazimo da sve naklonosti naeg srca budu
usmerene na proslavljanje Gospoda i da nae misli budu usmerene samo prema Njemu.
Kroz samopoznanje i bdenje nad sobom dobijamo blagodat i silu za sticanje besmrtnog ivota.
Ponekad gleda oveka - naizgled se ni po emu ne razlikuje od drugih, a po unutranjem ivotu

je velik pred Bogom i esto ini velika dela dobrodetelji.
Bez unutranjeg ivota, bez bdenja nad sobom ovek lako pada u greke i bezakonja, zato treba
da se trudimo da naim spoljanjim, spoljanjim ponaanjem upravlja unutranje raspoloenje
srca. Ukoliko ovekov spoljanji ivot preovladava nad unutranjim, ukoliko je on zaokupljen
samo zemaljskim stvarima i ne stara se o duhovnim, t.j. o svom spasenju, pre ili kasnije osetie
nezadovoljstvo ivotom, prazninu, mrak, i to e ga neizbeno odvesti u amotinju, pa ak i u
oajanje.
Da, strano je iveti bez Boga, drugim reima, bez unutranjeg ivota ovakav ovek se nikada
nee nasladiti mirom i duhovnom radou, radou po Bogu u ovdanjem zemaljskom ivotu, a
jo manje u ivotu budueg veka.
Trudi se, prijatelju moj, da unutranjem ivotu da prvostepeni znaaj. Nemoj misliti da je on
mogu samo za pojedine izabrane. On je prihvatljiv za sve ljude bilo kog zvanja, bilo kog stanja,
koji ive u bilo koje vreme, koji obavljaju bilo koju dunost, bilo koji posao, pa ak i najtei. Nema
razloga zbog kojeg ovek ne bi mogao da ue u sebe i da prati svaki pokret srca, svaku pomisao.
Ne moe samo onaj ko ne eli da se bavi unutranjim ivotom, ko vie eli da se bavi sobom nego
Gospodom. Meutim, u dui koja je zaokupljena samo sobom, samo spoljanjim ivotom ne
moe da prebiva blagodat.
Moli, prijatelju moj, Gospoda naeg Isusa Hrista, da ti daruje onu istu svetlost samopoznanja
koja bi te nauila da se nikad ne odvaja od Gospoda. Kad okusi sladost unutranjeg ivota vie
niko i nita nee moi da te sprei u pobonosti. Gospod onome ko se bavi samosazrcanjem
daruje takvu sposobnost da moe istovremeno i da se moli i da obavlja najkomplikovaniji i najtei
posao. Evo, na primer, umetnik, muziar, skulptor, pa ak i pisac mogu istovremeno unutranje
da se mole i da se bave svojim poslom, i jo da uestvuju u razgovoru.
Mnogima to izgleda nedostino, nemogue, ali u stvarnosti tako jeste. Ovi ljudi stalno okuaju
sladost besede s Gospodom, nasieni su i obiluju duhovnom radou. I ti tei ka tome.
SHIIGUMAN SAVA PSKOVSKO-PEERSKI
14 Novembar 2011
Strah Boji iznad straha smrti
Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu nita vie uiniti. Nego u vam ukazati koga da
se bojite: Bojte se onoga koji, poto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kaem vam, njega se
bojte (Lk.12,4-5). Najsnaniji strah u nama jeste strah od smrti. Gospod, meutim, govori da
strah Boiji treba da bude iznad straha od smrti. U sluaju da javi okolnost koja zahteva ili da se
izgubi ivot ili da postupi protivno strahu Boijem, radije izaberi smrt. Jer, ako postupi protiv
straha Boijeg, po telesnoj smrti (koju svakako nee moi izbei) susree i drugu smrt, koja je
bezmerno stranija od svake, i najuasnije telesne smrti. Kada bismo to uvek imali u vidu, strah
Boiji ne bi slabio u nama i ne bismo imali dela koja bi mu bila protivna. Pretpostavimo da se bude
strasti. U vreme kada one ustaju, savest, oivljena strahom Boijim, zahteva da im se
suprotstavimo. Otkazivanje zahtevima strasti izgledae nam kao rastavljanje sa ivotom, kao
ubijanje tela. Zbog toga, kada se rodi uznemirenje ula ovakve vrste, i pone da koleba savest,
pouri da podigne u sebi strah Boiji i strah od Suda Boijeg sa njegovim posledicama. Tada e
bojazan od najstranije smrti prognati bojazan od slabije smrti, i tebi e biti lako da istraje u
zahtevima dunosti i savesti. Eto kako se ispunjava ono to je rekao Eklisijast: "Seaj se svoga
kraja i doveka nee pogreiti".
SVETI TEOFAN ZATVORNIK
11 Novembar 2011
Poklonimo Bogu svoje srce
Vidite kakav nam je ivot na zemlji. Ako se ne sjedinimo sa izvorom ivota, nema nam ivota, ma
kakve da imamo utehe ovozemaljske, ma kakve povoljne uslove ivota, sve je muka duhu. Jedina
je ljubav ta koja podmiruje radost ili utehu svima. Mi moramo nekom pokloniti srce, jer bez ljubavi
ivota nema. Ali, kome god da poklonimo ivot ovde na zemlji, bilo to roenom ocu, majci, bratu,
eni, muu, svi nas mogu prezreti i odbaciti. Zato? Zato to su svi ogranieni u vremenu i
prostoru. Ono to je ogranieno vremenom i prostorom ne moe da nam prui beskonano,
samo konano. A mi traimo beskonano ako je ljubav, neka se ne menja, neka uvek traje, a to
od ogranienih bia ne moemo dobiti, jedino od Boga.
Bog je bezgranino bie, sve obuhvata i on jedini je moan i silan da nam da ono to dua naa
potrebuje i zahteva. Mi svi traimo ivot, a to znai ljubav, traimo ljubav, a zemaljska ljubav,
ljubav koja je ovde na zemlji je ograniena. Sve to je ogranieno ne moe da se podmiri, a mi,
iako smo malo bie, traimo beskonano, neizmenljivo. Samo Bog, koji podmiruje srce anela i
svetih, podmiruje i oseanja naeg srca. Bez obzira da li ga mi potujemo ili ne, on se ne odvaja
od ivota, on je pokreta ivota i ivi u centru svakog ivog bia, u srcu.
Otac Tadej Vitovniki

10 Novembar 2011
Stare, mnogo me brine to mi se javljaju pomisli nepostojanosti u veri
To to se brine i ne prihvata takve pomisli znai da su te pomisli od avola. Hristos ponekad

doputa da imamo pomisli sumnje i nepostojanosti u veri, kako bi video nau odlunost i
usrdnost. Meutim, na Bog nije mit kao Zevs, Apolon i drugi. Naa religija je istinska i iva.
Imamo "oblak svjedoka", kako govori Apostol Pavle (vidi: Jev. 12,1), koji su poznali Hrista, doiveli
ga izbliza i rtvovali se za: Njega. I u nae vreme postoje ljudi posveeni Bogu koji ive u
uslovima nebeskim i opte sa anelima, sa svetiteljima, pa ak i sa Hristom i Bogorodicom. I rei
u ti neto i o sebi, samo da bih ti pomogao. Vidi, postajem i ja... davalac krvi: obelodanjujem
izvesne injenice da bih pomogao. Tamo gde vidim riznicu znanja i poljuljanu veru, elim tu veru
da uvrstim i zato ponekad ispriam neke dogaaje.
Kada sam bio mali, u Konici, proitao sam mnogobrojna itija Svetih i davao i drugoj deci da ih
proitaju, ili sam ih okupljao oko sebe da itamo zajedno. Divio sam se velikom podvigu i postu
kojem su se podvrgavali Svetitelji i pokuavao i sam da inim to i oni. Od posta mi je vrat postao
tanak kao peteljka od trenje. Deca su me ismevala. "Pae ti glava!" vikala su za mnom. ta sam
sve podnosio! No, to je druga tema. Sa druge strane, moj stariji brat, budui da sam postajao
sve ozbiljnije bolestan od posta, bojei se da neu stii da zavrim kolu, kupovao mi je da itam
verske asopise. Posle sam ih krio u umi, u kapeli Svete Varvare i kriom odlazio onamo da ih
itam. Jednoga dana, jedan na sused, po imenu Kosta, ree mome bratu: "Ja u ga naterati da
se opameti, da pobaca sve te knjige koje ita i da se okane svih tih postova i molitvi."
I tako me pronae - bilo mi je tada petnaest godina - i pone da mi objanjava Darvinovu teoriju.
Govorio mi je i objanjavao, sve dok mi se nije sve zamutilo u glavi. Tako zbunjen i sluen, odem
odmah u umu, do kapele Svete Varvare. Uao sam u kapelu i poeo da molim Hrista: "Hriste, ako
postoji molim Te da mi da neki znak", ponavljao sam ko zna koliko dugo i preklanjao kolena.
Bilo je leto. Znoj je tekao sa mene, bio sam potpuno mokar, posustao sam od umora, ali nisam
nita ni video ni uo. Ni Bog da mi malo udovolji, makar najmanjim znakom, makar nekom
senkom, ma, kaem vam, bio sam potpuno slomljen.
Da je neko razuman potledao sa strane, rekao bi: "teta, Boe moj, tolike muke! Od jedanaeste
godine uspinjao se po stenama, toliko se podvizavao i sada prolazi krizu. Pomutio ga drugi nekim
besmislenim teorijama. U kui ima problema sa starijim bratom. Pobegao je u umu da od Tebe
ite pomo..." Meutim, nita, ama ba nita, sve je bilo uzalud! Iscrpljen, seo sam malo na
zemlju. Pomislio sam tada: "Dobro, kada sam pitao Kostu ta on misli o Hristu, evo, ta mi je
rekao: "Bio je najbolji, najpravedniji ovek i poto je propovedao pravednost, ugrozio je interese
Fariseja, pa su Ga razapeli iz zavisti". A onda sam naglas rekao: "Ako je Hristos bio tako dobar
ovek, toliko pravian, i nikada se nije pojavio niko slian Njemu, a drugi su Ga iz zavisti i zlobe
usmrtili, onda je dostojno da za Njega uinim jo i vie nego to sam uinio, pa ak i da umrem."
im sam to na taj nain samome sebi izloio, Hristos se prikazao okupan svetlou - itava
unutranjost kapele je bljetala neverovatno jakom svetlou - i ree mi: "Ja sam vaskrsenje i
ivot; koji vjeruje u mene ako i umre, ivjee." (Jn. 11, 25-26). Te sam rei mogao da proitam i u
otvorenom Jevanelju koje je drao u jednoj ruci. Cela moja unutranjost se ozarila, promenila
toliko da sam uzbueno neprestano ponavljao: "Doi sada ovamo, Kosta da razgovaramo, pa da
vidimo da li Bog postoji, ili ne postoji". Vidi, Hristos je ekao da ja sam naem sopstveno tedro
reenje za svoju zbunjenost, pa se tek onda pojavio. Ako od deteta trai tedrost u suoavanju
sa sumnjama, tim pre to zahteva od odraslog oveka.
STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
9 Novembar 2011
Pria o talantima
U dananjem Svetom Jevanelju uste priu Hristovu o talantima, kako je Bog jednome dao pet
talanta, drugome dva, a treem jedan. Svakome prema njegovoj snazi, s tim da oni tim novcem
rade i da ga umnoe, a kad On doe da mu daju odgovor i viak. I vi znate, uste, kako su ova
prva dvojica uinila: onaj to je dobio pet talanta trudio se i zaradio drugih pet, onaj to je primio
dva, zaradio dva. I obojica su uli od gospodara one rei najvanije: "Dobro, slugo dobri i verni, u
malom si bio veran, nad mnogim u te postaviti, Ui u radost gospodara svoga". Iako je onaj prvi
zaradio pet, a ovaj svega dva, ali prema svojoj snazi i koliko mu je darovano, i jedan i drugi su
umnoili duplo. A onaj trei to je dobio jedan, on je zakopao novac gospodara sa milju: znam
da je gospodar moj teak ovek: kupi gde nije prosuo a anje gde nije sejao. I kad doe
gospodar i od njega potrai raun on tada ree: "Znam. Gospodaru da si ti teak ovek: anje
gde nisi sejao i skuplja gde nisi vejao, pa se bojah i sakrih srebro tvoje u zemlju i evo ti tvoje".
uste rei gospodara: "Zli i lepi slugo, zato nisi dao makar moje srebro, moj novac, menjaima u
banku, pa bih ja dobio sa vikom. Ni toliko se dakle, nisi potrudio". I onda ree: "Uzmite talant i
podajte onome to ima deset, a nevernog slugu rasecite na pola".
Re je brao i sestre, o svima nama. Bog nam je darovao darove, jednome vie, drugome manje.
Ali svako moe svojim trudom da zadobije istu nagradu, iste rei da uje od Gospodara, ako se
potrudi. Trud je dakle, u pogledu dobra ono to nas uzviava pred Bogom. To, dakle, i mene i ove
svetenike i akone, pogotovo to njihov naziv i znai sluitelj, da opominje na tu re Gospodnju.
Sluenjem blinjima zadobiemo od Njega nagradu i priznanje da smo vredni i mudri upravitelji
Njegovi. To dakle, brate Vladimire (novorukopoloeni akon), da bude stalna re pred oima
tvojim duhovnim i da sluenjem svojim kao akon, a i ako se udostoji vieg ina, sluenjem
svojim da stie pred Bogom veliinu, i ja i ti i svaki pravoslavni hrianin. To je ono to je
najvanije.
BLAENOPOIVI PAVLE SRPSKI
8 Novembar 2011
Znanje nadima
Spoljanje obrazovanje u mnogim sluajevima kodi, jer u oveku podstie visoko miljenje o sebi
samom. Ovo visoko miljenje predstavlja zapreku koja spreava blagodat Boiju da se priblii. S
druge strane, kada ovek odbaci takvu, lanu, ideju o sebi samome, tada nas Dobri i Bogati Otac
obogauje svojim boanskim i prosvetljenim idejama. Kada, meutim, napaeni ovek ima visoko
miljenje o sebi, i kada tu ideju dri u svome mozgu, on nastavlja da bude samo mozak, samo
telesno, i ne poznaje blagodat Boiju, blagodat Duha Svetoga. Kod mnogog znanja, dakle,
postoji strah da e glava biti napumpana /znanjem/, a da e time u stvari biti prazna, to jest,
puna vazduha, pa je tako neprestano u opasnosti da se rasprsne (da zavri u shizofreniji), ili da
bude gordou raskomadana. Zbog toga znanje treba da sleduje strahu Boijem, i da bude
sjedinjeno sa delanjem, kako bi postojala ravnotea. Znanje, samo po sebi, teti.
Kada ue egoizam i govorim samo zato, da bi mi se divili kako lepo razmiljam, tada poinju da
deluju duhovni zakoni da bih doao sebi. Ako se ovo stalno dogaa, onda poinje da smeta. Kada
u oko upadne nekakva trunica ona malo smeta. Ali, ako stalno upada, ona stvara veliki nadraaj.
Na isti nain se u ovom sluaju stvara duhovni nadraaj. Ako je neki ovek pametan i zbog toga
neko delo vri sa lakoom, treba da se pred Bogom pokloni, i da Mu blagodari danju i nou to mu
je dao pamet, koju moe da koristi a da se ne umara. A ako ovoga nema, onda neka ne
blagodari!
7 Novembar 2011
Istinska molitva
Gospod je dao optu molitvu kojom obuhvata sve nae potrebe - duhovne i telesne, unutranje i
spoljanje, vene i vremenske. Ipak, poto jednom molitvom nije mogue obuhvatiti sve ono to
u ivotu moemo iskati od Boga, dato je i pravilo za pojedinane molbe u raznim sluajevima:
Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se (Lk.11,1-10). U Crkvi Boijoj se
tako i ini: svi Hriani se mole optim molitvama za opte potrebe, ali svaki pojedinano izlae
pred Gospoda i svoje potrebe i nude. Mi se optim molitvama molimo u ustanovljenim
inodejstvima, koja sva zajedno nisu nita drugo nego razjanjenja i u raznim vidovima izloena
molitva Gospodnja [tj. "Oe na"]. Pojedinano se, pak, kod kue, svako moli kako ume, traei
od Gospoda neto za sebe. I u hramu se moemo moliti za svoje potrebe, kao to se i kod kue
moemo moliti optom molitvom. Meutim, o jednome samo treba voditi brigu, tj. da, stojei na
molitvi kod kue ili u crkvi, u naoj dui bude istinska molitva, istinsko obraanje i uznoenje uma
i srca naeg ka Bogu. Kako ko moe, neka se trudi. Samo nemoj stojati kao kip i ne mrmljaj
molitve kao navijena sprava za sviranje. ak i da dugo stoji i mrmlja na taj nain, molitve nee
imati, budui da ti um luta i budui da ti je srce puno praznih oseanja. Ako ve stoji na molitvi,
potrudi se jo da privue i um i srce? Privuci ih, makar se i suprotstavljali. Tada e se uspostaviti
prava molitva i privui milost Boija. Tada e se ispuniti Boije obeanje molitvi: Itite i dae vam
se. esto se ono ne ispunjava zbog toga to nema molitvenog iskanja, nego samo iskajueg
poloaja.
4 Novembar 2011
Otkriveno je
Niko ne zna ko je Otac, osim Sina, i ako Sin xoe kome otkriti (Lk.10,22). Sin je bio na zemlji i sve
neophodno nam otkrio - bilo sam, bilo kroz Duha Svetog, koji je delovao u apostolima. Prema
tome, o Ocu i o Boanskim stvarima moe znati jedino iz onoga to nae u Jevanelju i
Apostolskim spisima. Vie od toga ne trai, i ne misli da e bilo gde drugde nai istinu o Bogu i
planovima Boijim. Kakvo samo blago mi imamo!.. Sve je ve reeno. Ne lupaj glavom, nego samo
sa verom primi ono to je otkriveno. Otkriveno je da je Bog jedan po sutini, a trojian Licima:
Otac, Sin i Sveti Duh. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da je Triipostasni Bog sve
stvorio reju, da sve dri u svojoj desnici i da o svemu promilja. Primi tu istinu sa verom i dri je
se. Otkriveno je da smo bili u blaenom stanju i da smo pali, i da se radi naeg obnovljenja i
iskupljenja Sin Boiji, Drugo Lice Presvete Trojice, ovaplotio, stradao, umro na Krstu, vaskrsao i
vazneo na nebo. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da onaj ko eli da se spase
mora da poveruje u Gospoda i da, primivi Boanstvenu blagodat u Svetim Tajnama, ivi po
zapovestima Gospodnjim, borei se sa strastima i pohotama, posredstvom odgovarajuih
podviga. Primi tu istinu sa verom i delaj po njoj. Otkriveno je da e onaj ko ivi po ukazanju
Gospodnjem po smrti stupiti u svete obitelji, koje nose predukus venog blaenstva, dok e onaj
ko ivi suprotnim ivotom po smrti predokusiti adske muke. Primi tu istinu sa verom i njome
urazumljuj i oduevljavaj sebe na dobro i na podvige. Sve sa verom primaj i verno uvaj. Nema
potrebe de se lomi glava radi izmiljanja bilo ega svoga. Nemoj sluati one koji mnogo mudrijae,
jer su poli u nepoznatom smeru.
3 Novembar 2011
Vaspitanje Boije
Koliko ovek gubi kad zaboravi na svoje usinovljenje i kada ne pomilja da ga Bog kanjava kao
sina! Istinskim roditeljima ljubav nalae da apsolutno i neminovno strogo vaspitaju svoju decu.
Budui da je Bog na Otac, i On odgaja Svoju decu da bi ih vaspitao i uinio ih priasnicima Svoje
svetosti.
Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo (Prie Sol. 3;11).
Veliko je zlo kad hriani zaborave svog sopstvenog Oca, Boga. Kada ih udari oinska palica
(stradanje, alost, iskuenje i sl), oni oajavaju. Bivaju nadvladani bezbrojnim pomislima, a
njihovo odgajanje postaje veoma muno i lieno utehe.
Kako nam lepo kae apostol Pavle: Zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima (Jevr. 12;5)!
Zaboravili smo, kae on, utenu pouku koju nam Bog daje kao Svojim sinovima.
Neizbeno je da Bog vaspitava Svoju sopstvenu decu koju poznaje. Bog nema miljenika i Njega
ne moe nadvladati nezdrava ljubav, kakvu bezumni roditelji esto pokazuju prema svojoj deci.
Takva nezdrava ljubav kasnije esto uzrokuje propast i veno kanjavanje onih koje su voleli.
Budui bestrastan i svet, Bog ne previa pogreke Svojih ljubljenih eda i ne zapostavlja njihovo
vaspitanje zato to ne eli da ih alosti. Ne i po hiljadu puta ne! On je Bog i istinski ljubi Svoja
eda. On e ih kanjavati, On e ih savetovati, On e sputati njihovu slobodu i prekoree ih na
razne naine da bi njihove loe osobine preobrazio u Svoje svete osobine, u slavu i pohvalu Hrista
Isusa.
ak je i Hristos, ljubljeno edo Oevo, bio iskuavan u vaspitanju Boijem dok je boravio na
zemlji, ali ne zato to je to Njemu, bezgrenom Bogu bilo potrebno, nego zato to je to bilo
potrebno radi ovekovog spasenja, radi nae opomene i primera, kako bismo i mi mogli da
sledimo Njegove tragove: Oe moj, ako je mogue neka me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja
hou nego kako ti (Mt. 26;39).
Starac Jefrem
2 Novembar 2011
Budi odvaan
Zato si tuan i sumoran dok koraa putem Boijim? Trebalo bi da ale oni koji nemaju tu
radost, koji su zaboravili na Boga i ne nadaju se u ivotvorni i veni izvor Boiji. Mi, meutim, koji
verujemo u ivog Boga i koji se u Njega nadamo, treba da se radujemo jer na nebesima imamo
Oca koji nas voli vie od svih oeva i majki i beskrajno se brine da nas uini dostojnima Sebe.
Mi padamo svakog trenutka, kae ti. Da, ja to ne poriem, ali znamo da naa priroda potie od
gline, da ezne za zemljom i da trai ono to je nisko jer je misao srca oveijega zla od malena
(Post. 8;21). Unutar sebe vidimo zakon koji tei da porobi nau slobodnu volju, da je podjarmi i
uini robom greha (v. Rim. 7;23).
U svemu tome, meutim, trijumfuje naa dobra namera. Bog nam je dao duhovno oruje kojim
emo se suprotstaviti svakom napadu satanskom: proslavljeni barjak krsta nade, ive nade u
Onoga koji je rekao: Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti (Jevr. 13;5), nade u naeg Hrista
koji je bio prikovan za krst, i svi koji gledaju u Njega i u Njega se nadaju nee biti postieni.
Sveneporona Krv koja je izlivena na krstu iskupila je grehove oveanstva i iz nje je proistekao
ivot. Blago oveku koji se uzda u Njega (v. Ps. 34;8).
Budi odvaan, edo moje. Tvoj bol e se preobraziti u radost. Ovaj bol e ti doneti veliko dobro.
On te okruuje kao gvozdeni oklop tako da zlobne strele vezanosti za ovozemaljsko ne mogu
odvojiti tvoj um od brige za nebesko i za tvoju besmrtnu duu.
Bol e smeniti radost, a radost bol, kao to dan smenjuje no. Takav je put koji je Otac svetlosti
utvrdio za one to e se spasti. Potrebno je samo trpljenje i nada: urei ih u dubinu svog srca i s
tim e se suoiti sve to se tome protivi.
Privei se za naeg slatkog Isusa. Prizivaj ga u svakoj nedai. Poloi na Njega brigu o svemu to
te raalouje i On e ti uiniti dobro, kao to je i Ana, majka proroka Samuila, tugovala to je
nerotkinja i pala pred Gospoda, izlivajui pred njim duu kao da je u istupljenju. Njena usrdna
molitva nije bila uzaludna.
Ko se nadao u Boga i bio postien? To, naravno, ne podrazumeva nadu dostojnu osude nego
delatnu nadu, odnosno nadu sjedinjenu sa duhovnim delanjem srazmernim naim snagama, inae
to nije nada nego podsmevanje. Neka nas Bog izbavi od takvog lukavog nadanja!
Starac Jefrem
1 Novembar 2011
O patnji
Uteite se! Gospod ne navodi gnev svaki dan (Ps. 7; 12). Srce Boije je veoma iroko... a nae je
vrapije. ta da se radi? Ko pretrpi do kraja, spae se, rekao je Gospod, ali ne govori kada e i
kakav biti kraj i ta e se dogaati pre toga - bura ili uragan. A kako da se odri - ne moe da
smisli, i kako se drugi odravaju - ne moe da se doseti. U ruke Tvoje, Gospode, predajemo
duh svoj! Ako ita razumemo, neka razumemo puteve Boije. Pokajanje sve oiuje i umiruje
gnev Boiji. Srce skrueno i smireno Bog nee ponititi.
Neka Vas utei naa Preista Vladiica! Osnaite se! Patnja nam u tome ne smeta, ljudi smo, ali ne
bi trebalo patiti do iznemoglosti. Ova patnja nee pomoi, nego tiha molitvena nada privlai milost
Boiju. Naime, iz ruku Boijih nita nee silom istrgnuti, a suzama se sve moe postii. Podaj,
Gospode, podaj, Gospode! Moramo dosaivati... prava nikakva nemamo, sve je milost. Postoje
od Boga postavljene ograde koje niko nee slomiti. Na njih se mora udariti umnogostruenom
molitvom. Gospod e se saaliti i primiti ih, i tada nastupa radost spasenja. Uzdanje, meutim,
neka bude meko, skrueno i smireno. Nemamo prava na milost Boiju. Neka Vas Gospod utei.
Uopteno, pada mi na pamet da je to, to se ini da ljudi nisu dobri, neto sluajno, i da su u
stvari oni dobri. Zbog toga je bolje i sigurnije da sve ljude smatramo svetima. Ovo bi trebalo da
pretpostavimo ak i istinitom sudu. Tu postoji podvig, i nije uzaludan, da bi se ispunilo pravilo: lice
blinjega svagda videti kao isto. Kod nas postoji poslovica: svoje je i neoprano belo. Meutim,
ona je pogrena i trebalo bi da glasi suprotno: svoje je i oprano crno, a tue je i neoprano belo.
31 Oktobar 2011
SKRUENOST SRCA
Znati svoje grehove jo ne znai kajati se za njih. Tuga zbog poinjenih zlih dela, pla zbog
grehova - evo ta je najvanije u delima pokajanja. A ako nema suza? ta onda da se radi?
Ne treba oajavati! I u tom sluaju se svejedno treba kajati, kajati, kajati, ma kako da smo hladni
i bezoseajni, nadajui se samo u milost Boju. Do hladnoe i bezoseajnosti obino dolazi kada u
srcu nema straha Boijeg, zbog maloverja ili skrivenog neverja.
Ponekad ovek na ispovesti krije da ne veruje u ivot posle telesne smrti ili da sumnja u njegovo
postojanje, i zbog toga ga Gospod kanjava hladnoom. Gospod kao da oveku u dui govori: "Ti
nisi hrianin, ti si neznaboac. Postani svestan da nema vere, pokaj se i tada u te uteiti,
oprostiu ti grehove i poslau ti radost."
Zaista, kakvi smo mi to hriani ako ne verujemo u besmrtnost due? Ako ne verujemo da emo
veno slaviti Gospoda kada nas udostoji takve milosti? U tom sluaju se gubi sav smisao vere u
Boga! A kako mnogo ima takvih hriana-neznaboaca. Jaoj, nama! Proveri sebe, D.! Da nisi
moda i ti takav neznaboac?
28 Oktobar 2011
to utimo?
Ne stidi se da ispoveda Gospoda Isusa Hrista ovaploenim Sinom Boijim, koji nas je iskupio
svojom krsnom smru, a Vaskrsenjem i Vaznesenjem svojim nam otkrio ulaz u Carstvo nebesko.
Ukoliko se postidi i On e se postideti tebe kada doe u slavi svojoj i Oevoj i svetih anela
(Lk.9,26). Danas je u drutvo ula moda da se uopte ne govori o Gospodu i o spasenju, dok je
ranije samo o tome bilo rei kao o najvanijoj stvari. Srce rado zavoli re o onome emu je
naklonjeno. Znai li to da je srce poelo da bude manje naklonjeno ka Gospodu? Sudei po
reima, izgleda da je tako. Jedni ga uopte ne znaju, drugi su hladni prema Njemu, dok oni koji
imaju toplinu prema Njemu uopte ne zavode re. A i svetenstvo uti. Dolo je do toga da je re
o Gospodu Spasitelju i o naem glavnom delu - spasenju, iskljuena iz kruga tema koje su
prihvaene u drutvu. "ta,- rei ete,- zar treba samo o tome govoriti?" Zato samo o tome? O
svemu se moe govoriti sa te take posmatranja, tako da svaki razgovor bude osenjen duhom
Hristovim. Tada e i biti mogue pogoditi ko govori - Hriani ili neznaboci. Sada, pak, vi to ne
moete poznati ni po reima, ni po spisima. Pogledajte sve urnale: o emu sve tamo ne piu?
Meutim, niko nije rad da povede re o hrianskom ivotu. Mudrijako vreme!
27 Oktobar 2011
Duhovni ivot suprunika
- Ponekad, kako bi mu dobio pomo, duhovnik mora duhovno da deluje na enu. Sa ene e se
dobro preneti i na mua i ako ima dobro srce, Bog e mu pomoi da se.promeni.
ena je po svojoj prirodi pobona. Ali, kada mu, iako je malo ravnoduan prema Crkvi, napravi
preokret u duhovnom smislu, a potom ujednaeno napreduje, ni ena ga ne moe dostii. Moe
ak da pone i da mu zavidi, jer ona ne napreduje. Zbog toga, u takvim sluajevima kaem
muevima da budu oprezni. Jer ta se deava? to mu vie napreduje na svom duhovnom putu,
to mu ena vie "udara kontru", ako ona ne ivi duhovnim ivotom. A ako mu kae: "Kasno je,
ustani da idemo u crkvu", ona mu kae: '"Ajde, idi sam! Imam danas mnogo posla..." Ili, ako joj
mu kae: "Dobro, zato ti se ugasilo kandilo?" pa poe sam da ga upali, povreuje njen
egoizam, pa poinje da vie: "ta ti je, jesi li pop? Hoe li da postane monah?" Moe ak da mu
kae: "Zato da stalno palimo kandilo? Bolje da ulje damo nekom siromahu." Moe dospeti i do
protestanskih teorija. Naravno, posle joj je krivo zbog svega to je rekla, ali joj je krivo i zbog
napretka koji vidi kod svoga mua. Hiljadu puta je bolje, u takvim sluajevima, da kandilo ostane
ugaeno, nego da mu sam pali kandilo.
Dakle, kako bih spasao porodice od raspada, muevima kaem: "Kai svojoj eni, kada vidi da je
dobro raspoloena: "Ako odlazim u crkvu, malo se pomolim i napravim poneku metaniju, ili
proitam poneku duhovnu knjigu, ne inim to iz velike blagoestivosti, nego zato to me to
zadrava i pomae da me drutvo ne bi odvuklo u kafanu itd." Kada mu tako predstavi situaciju,
onda se ena obraduje, pa moe da se promeni i da ga duhovno prevazie. Ali ako to ne
predstavi tako, atmosfera postaje sve zategnutija, pa moe da doe i do razvoda. Ako mu eli
duhovno da pomogne eni, neka se potrudi da je povee sa nekom porodicom koja duhovno ivi.
Ako je majka te porodice pritom izuzetno blagoestiva, to e njegovoj eni dati motiv da se na
nju ugleda.
26 Oktobar 2011
Zanimanje ne ini oveka
- Ako pomisli da je Hristos prao noge Svojim uenicima[1] prestae da se alosti. Kao da je
Hristos time eleo da nam kae: "Tako treba i vi da inite." Bilo da neko pere sudove, ili kopa
jarkove, treba da se raduje. Neko isti kanalizaciju, jer nema drugi posao i jadnik je stalno izloen
zarazi. Zar i on nije ovek? Nije li i on oblije Boije? Bee jedan otac porodice ije zanimanje je
bilo da isti kanalizaciju, a bee dospeo do visokog nivoa duhovnosti. Razboleo se od tuberkuloze
i, iako je imao prilike da ode, nije to uinio, jer je mislio: zato da se neko drugi mui radei taj
posao? Voleo je taj nipodatavani ivot i zato ga je Bog obdario blagodau Svojom.
Zanimanje ne ini oveka. Upoznao sam jednog lukog radnika, nosaa, koji je podigao oveka iz
mrtvih. Kada sam bio predstojatelj[2] skita manastira Iviron, poseti me jednoga dana jedan ovek
od nekih pedesetak godina. Doao je kasno posle podne i nije zvonio zvoncem kako ne bi smetao
ocima, pa je spavao napolju. Kada su ga oci videli, uveli su ga unutra i obavestili me o tome.
"Dobro", rekoh mu, "zato nisi zvonio da ti otvorimo i smestimo te?" "Ma kako, oe, da smetam
ocima?", ree. Vidim, lice mu je nekako ozareno. Postade mi jasno da ivi duhovnim ivotom. Ree
mi kasnije da je veoma rano ostao siroe i zato je, kada se oenio, izuzetno zavoleo svoga tasta.
Uvek bi prvo svratio do svog tasta i tate, pa tek onda odlazio kui. Mnogo se, meutim, alostio,
jer je njegov tast mnogo psovao. Mnogo puta ga je molio da ne psuje, ali je onaj bivao sve gori.
Jednom se njegov tast teko razboleo. Odvezli su ga u bolnicu i posle nekoliko dana je umro. Moj
posetilac nije bio pored njega kada je izdahnuo, jer je morao da istovari jedan brod. Kada je
otiao u bolnicu i naao ga u mrtvanici, pomoli se sa mnogo bola: "Boe moj, molim Te", ree,
"podigni ga iz mrtvih, samo da se pokaje, pa ga posle uzmi!" Mrtvac odmah otvori oi i pone da
pokree ruke. im je to videlo bolniko osoblje, svi odjednom pobegoe. Zet se sam pobrinuo za
njega i odveo ga, potpuno zdravog, kui. Poiveo je jo pet godina u pokajanju i onda je umro.
"Oe", ree mi moj posetilac, "mnogo blagodarim Bogu to mi je uinio tu milost. Ko sam ja, da mi
Bog uini takvu milost?" Bio je mnogo prostoduan i tako smiren, da mu ni na pamet nije palo da
je tasta podigao iz mrtvih. Topio se od blagodarnosti prema Bogu to mu je to uinio.
Mnogi ljudi se mue, jer ne uspevaju da postignu slavu u ispraznom svetu, ili da se obogate
ispraznim stvarima. Ne misle uopte da im to u drugom, onom istinskom ivotu, nije ni potrebno,
a ne moe se ni preneti. Tamo se prenose samo naa dela, a ona e nam odavde pribaviti
odgovarajui "paso" za nae veliko putovanje u venost.
25 Oktobar 2011
Trpljenje
Mnoge nas stvari aloste, edo moje, ali je blaen onaj ko sa trpljenjem i blagodarenjem proe
kroz patnje ovog privremenog ivota. Da, duni smo da zablagodarimo Bogu, koji posredstvom
patnji priprema nae besmrtne due da postanu naslednice venih dobara Carstva Nebeskog!
Oni nas karahu za malo dana prema svome nahoenju, a Gospod na korist nau, da budemo
zajedniari svetosti Njegove (Jevr. 12;10). Posredstvom raznolikih patnji, On u nama tvori
neizmernu venu slavu.
Zbog toga nije niti potrebno niti korisno da oajavamo kada nas Gospod kanjava. Naprotiv,
svakoj dui e koristiti da bude savreno pokorna Iscelitelju naih dua i tela, Koji u vreme
razliitih patnji operie nevidljive duevne rane svakoga od nas, imajui za sveti cilj da nam podari
(duevno) zdravlje, odnosno oienje srca od nedostojnih strasti.
Neizostavno smo duni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu

zahvalnost svojim delima, umesto da ga alostimo bilo kakvim grekama.
Svi svetitelji su kroz ivot proli uz mnoge patnje i viestruke muke, uprkos injenici da greh nije
imao nikakvo pravo da ih raalouje. I pored toga, njihov ivot je esto bivao istinsko
muenitvo. Kakvo emo opravdanje ponuditi mi, koji smo pali u mnoge grehe i koji smo njima
obuzeti, kada za sebe traimo pravo da kroz ovaj ivot proemo bez muka i patnji? Sasvim je
izvesno da smo odgovorni za greh i, prema tome, potreban nam je bi spasonosne kazne Boije,
kako bismo imali tu sreu da blagodau milosra naeg ovekoljubivog Boga budemo spaseni u
Carstvu Nebeskom.
Po Njegovim estim posetama, znam, edo moje, koliko te Bog voli, isto kao i po tvom silnom
trpljenju i po tvojoj neprestanoj blagodarnosti velikom Iscelitelju Bogu.
STARAC JEFREM
24 Oktobar 2011
O SVETOJ TROJICI
Brao i sestre, mi verujemo u jednoga Boga u biu, i trojinog po Licima. Verujemo u Oca, Sina i
Duha Svetoga. Oni su ravni po biu, a razlikuju se u tome to je Otac neroen, Sin roen, a Duh
Sveti ishodi.
ta to znai raanje i ishoenje mi do kraja ne moemo da shvatimo. Mi verujemo u to to nam

je Bog otkrio, Gospod Isus nam otkrio, u neroenost Oca, raanje Sina i ishoenje Duha
Svetoga. Dodue, u poetku Jovanovog Jevanelja sveti jevanelist kae: "U poetku bee Re, i
Re bee u Boga, i Re bee Bog". (Jn. 1, 1). Sve to je postalo kroz Njega je postalo. Kao to se
iz naeg uma raa re, bestrasno, ne telesno, tako se otprilike, dabome, kaem ne moemo
pojmiti to do kraja, raa Sin iz Oca, netelesno, i Duh Sveti ishodi. Oni su ravni, kaem, po biu i u
venosti nikada nije bilo vremena kad nije postojao Sin i Duh Sveti. Jer Bog ne ivi u vremenu, tj.
za Njega ne vai kategorija vremena kao za nas stvorena bia, nego je On u venosti, veitoj
sadanjosti.
Kad je jedno dete, jedan sin, doao iz kole i pitao ga otac ta je uio, on ree da je toga dana
bila veronauka, jer je Do pre rata bilo u kolama i da je svetenik, katiheta, govorio o Svetoj
Trojici. "A bie da vam je govorio kako su Otac i Sin ravni po biu i da nije bilo vremena kad nije
bilo Sina. Sine, vidi kakva je to neloginost! Evo ja sam tvoj otac, ti si moj sin, pa ko je od nas
dvojice stariji?" Sin e, jer je njima katiheta na asu i to govorio, rei: "Oe, ti si stariji od mene
kao ovek, ali kao otac ti nisi od mene stariji. Jer onog momenta kad si postao otac ja sam postao
sin".
Tako treba da i sebi i drugome, koliko je to mogue u dometu naeg uma i nae ljudske logike
date nam od Boga, svoju veru probudimo, jer je ona napadana sa svih strana, i od avola kroz
um, i od neprijatelja evanelskih, neprijatelja hrianskih, i od bezbonika, i od raznih sektanata.
Dakle, potrebno je da svoju veru probudimo, ali da je utvrdimo ivotom svojim. To neka Gospod
pomogne svima, i meni i vama, i Bog vas blagoslovio!
BLAENOPOIVI PAVLE SRPSKI
21 Oktobar 2011
Molitva Isusova
Sveti Oci su molitvom zapravo nazivali molitvu Isusovu koja se proiznosi ovako: "Gospode Isuse
Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog". Sveti Jovan Lestvinik, govorei o onima koji ivot
provode u molitvenom tihovanju, kae da "jedni od njih pevaju i vei deo svoga vremena provode
tako (pevajui), dok drugi istrajavaju u molitvi" (Lestv.27). Pod pevanjem ovde se podrazumeva
molitveno itanje psalama (tada jo nije bilo drugih molitava koje se danas upotrebljavaju), a pod
molitvom se podrazumeva - molitva Isusova. Takvo znaenje imaju i sledee rei istog svetitelja:
"Vei deo noi posveti molitvi, a manji pojanju psalma" (Lestv.27). Ovako znaenje rei molitva i
pevanje psalama u delu svetog Jovana Lestvinika objanjavaju kasniji veliki podvinici i uitelji
monatva, prepodobni Simeon Novi Bogoslov i Grigorije Sinait.
Molitva Isusova ima dva vida: usnu i umnu. Podvinik sam po sebi prelazi sa usne na umnu
molitvu onda kada je molitva - paljiva. Isprva se treba nauiti usnoj molitvi Isusovoj. Molitva
Isusova se obavlja stojei, a kada ponestane snage sedei pa ak i leei. Najbitnije osobine te
molitve jesu: panja, zatvaranje uma u rei molitve, proiznoenje molitve bez ikakve urbe i
skruenje duha. Iako su ovi uslovi neophodni za svaku molitvu, lake ih je ispuniti i vie se
zahtevaju prilikom savravanja molitve Isusove. Prilikom pojanja psalama razliite misli u koje je
odevena molitva nevoljno privlae panju uma i na izvestan nain ga rasejavaju. Ali kod molitve
Isusove um se usredsreuje na jednu misao: na misao o Isusovom pomilovanju grenika. Spolja
gledano ovo delanje je sasvim skromno, ali opit pokazuje da je ono najplodnije od svih duevnih
delanja. Silu i ugled daje mu svesilno i svesveto ime Gospoda Isusa Hrista. Prorok je, prorokujui
o Bogooveku, najavio: Svaki koji prizove Ime Gospodnje bie spasen (Joil 2,32). Proroke rei
ponavlja apostol Pavle (Rim. 10,13) - jer ako ispoveda ustima svojim da je Isus Gospod, i
veruje u srcu svome da ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen (Rim. 10,9). Sveti apostol Petar
je, po isceljenju hromoga od roenja, pred judejskim Sinedrionom zasvedoio sledee: Knezovi
narodni i stareine Izrailjeve! Ako nas (svete apostole Petra i Pavla) danas ispitujete zbog
dobroinstva bolesnom oveku, kako on ozdravi, neka je na znanje svima vama, i svemu narodu
Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazareanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podie iz mrtvih,
njime stoji ovaj pred vama zdrav. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi
smo se mogli spasiti (Dap. 4,8-10,12). Korienje svesvetog Boanskog imena Isus u molitvi i
moljenje u ovom imenu ustanovio je Sam Gospod na Isus Hristos. U ovo je mogue uveriti se iz
one najuzvienije i najdublje besede koja se nalazi u Evanelju od Jovana (Jn. 13,31 14,15, 16) i
koju je Gospod vodio sa svetim Apostolima posle Tajne Veere, u onaj znameniti as koji prethodi
dobrovoljnom izlasku Gospoda na mesto izdaje i stradanja, spasonosnih za ljudski rod. Uenje
koje je Gospod tada izloio nosi obeleja zakljunog, predsmrtnog zavetanja, u kome je On
sabrao i pred Svojim uenicima, a kroz njih i pred itavim rodom hrianskim, izloio one za duu
najspasonosnije, kljune zapovesti, pouzdane i nepogreive zaloge venog ivota. Izmeu ostalih
dokaza i duhovnih darova dato je i potvreno doputanje i zapovesti za moljenje imenom
Isusovim. I to god zaitete (od Oca) u ime Moje - rekao je Gospod uenicima Svojim - to u
uiniti, da se proslavi Otac i Sin. I ako ita zaitete u ime Moje, Ja u uiniti (Jn. 14,13-14). Zaista,
zaista vam kaem da to god zaitete od Oca u ime Moje, dae vam. Do sada ne iskate nita u
ime Moje; itite i dobiete, da radost vaa bude ispunjena (Jn. 16,23-24). ta je to to je u
stanju da ispuni radou onoga ko prima i to e biti darovano onima koji se mole imenom
Gospoda Isusa? Bie darovani - odgovaram reima Gospodnjim - Duh Sveti, koga e Otac poslati
u ime Moje (Jn. 14,26). Ovo opitno priznanje pripada svetim Ocima i predstavlja njihovo predanje.
Svetitelj Ignjatije (Brjananinov)
20 Oktobar 2011
Istinski raj
Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam neto malo pisao o raju, i verujem da vas je
obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo deli raja, kada biste samo na trenutak mogli da
ujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlou i ire rajski miomiris! O, kakva
krasota i lepota! Na alost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrini.
Tamo sve sija neizmernim blaenstvom. ta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi na
prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moe da razlikuje Njegovo sveto i najslae lice. O, kakva
sladost i lepota! ta je lepe od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu
Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju!
O, dubino premudrosti Boije! O, tajinstvo trosunanog Boanstva! Blaen je onaj ko se smirio

(ponizio) kao dete, i nezlobivom duom postao posluan svim zapovestima ljubavi Boije radi!
Teko onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao to je mene. Kolikih je boanskih darova
sebe liio takav ovek!
eda moja, smireno pourite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - naeg
najslaeg, ljubljenog Hrista, svetlost naih ubogih dua!
Pogledajte kakva nas lepota oekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste
odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem e svi gaziti, samo de ne budete lieni svega onoga
to vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obino govorio moj starac i ja to
sada prenosim vama, da biste se i vi naslaivali. Uinio sam - i oprostite mi!
STARAC JEFREM
19 Oktobar 2011
Carstvo nepropadljivo
edo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas oekuje. ta su sadanje
stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdanje)
podlono trulenosti? Meutim, vinje stvari su vene, Carstvo Boije je beskonano i blaen je
onaj ko u njemu obitava, jer e gledati slavu lica Boijeg!
edo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da na ivot visi o koncu i da su
sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari,
odnosno ko ih ne bude strastveno eleo, bie priastan venim dobrima.
Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih
duevnih oiju okrenemo ka venom ivotu, ka vinjem Jerusalimu, gde horovi angelski s
nepojmljivom sladou i mudrou pevaju himne Boije. O, eda moja, kakvu e slavu zadobiti
vae due kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu!
STARAC JEFREM
18 Oktobar 2011
Veno
Sve e proi i okonati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino e dela uinjena u Bogu ostati
uz due poslenika, koji e se zahvaljujui njima naslaivati venim ivotom.
Blaeni su duhovni filosofi Boiji koji su se odrekli privremenog i obogatili venim, a kada su se
upokojili nali su svoje blago uveano u riznicama Boijim! Blaeni su oni to su svoja srca oistili
od korova greha i odgajili dobro seme, jer e za njih doi vreme da poanju klasove venog
ivota! Blaeni su oni koji duhovnim postom zasejae suze, odnosno oni to su uvek bili edni i
gladni dobrih dela, jer e ponjeti venu radost!
STARAC JEFREM
17 Oktobar 2011
Blagoastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, nego se bori protiv njih
- Pazi: strasti su duboko ukorenjene u nama, ali blagoastiva, dobra pomisao nam pomae da ne
postanemo njihovi robovi. Kada ovek ima samo dobre pomisli i ostvari stabilno duhovno stanje,
onda strasti prestaju da deluju, a to je onda kao i da ne postoje. Znai, blagoastiva pomisao ne
iskorenjuje strasti, ve se bori protiv njih i moe da ih potisne. Mislim da pisac opisuje ta su
mogli da podnesu svetih Sedam Sinova i njihova majka, sveta Solomonija i njihov uitelj Eleazar,
imajui blagoverne pomisli (Vidi 4 Mak. 5 i dalje), da bi pokazao kolika je mo dobre pomisli.
Jedna dobra pomisao ima istu mo kao jedno mnogoasovno bdenje! Ima veliku mo. Kao ta
sada neko novo oruje laserskim zracima moe da zaustavi raketu jo u bazi i Da je sprei da
bude ispaljena, tako i dobre pomisli predupreuju i prizemljuju rave pomisli jo na avolovim
"aerodromima", odakle inae "poleu". Zato se potrudite da, koliko god moete, pre nego to
kua stigne da vam zasadi rave pomisli, vi sami zasadite dobre pomisli, kako bi vae srce
postalo cvetna bata i kako bi vau molitvu uvek pratio boanski miomiris vaega srca.
Kada ovek zadri, makar i na kratko, pomisao sleva, a to znai zlu pomisao o nekome, kakav god
podvig, post ili bdenje posle inio, sve je uzalud. U emu da mu pomogne podvizavanje, ako se
uporedo ne bori da ne prihvata zle pomisli? Zato da se prvo ne isprazni iz upa talog od ulja, koji
je samo za sapun, pa da se posle u njega sipa dobro ulje, nego da se dobro ulje sipa na ono
neupotrebljivo da se tako zaprlja?
Jedna ista, dobra pomisao ima veu mo od bilo kog podviga. Nekog mladia, na primer, savlada
avo i ima neiste pomisli, pa tri dana bdi i posti da bi se oslobodio tih pomisli. Jedna ista
pomisao bi, meutim, imala veu mo od tih bdenja i posta i vie bi pomogla.
14 Oktobar 2011
Raduj se zaralo gvoe
Ne ali se to je Bog popustio bolest na tebe.Seti se,da je Bog poputao i tee bolesti na ljude
svetije od tebe.Zamisli polugu gvoa da stoji godinama na dnu kovanice.Najzad pone moliti
kovaa,da od nje napravi neto.Kova hitro uzima gvoe,baca ga u oganj,a potom,usijano,pod
eki.Treba li onda gvoe da se ali?I tvoja bolest je za radovanje,a ne za alost.Jer ti se molio
Bogu,da te uini boljim ovekom.I Bog te je uzeo u rad,i poeo te kaliti i kovati.Bog te je uzeo u
rad bolesnie!Raduj se zaralo gvoe iz dna kovanice.
Nikolaj Velimirovi
13 Oktobar 2011
Sauesnici
Gospod propovedae, a ene mu sluahu svojim imanjem. Na taj nain one se pokazae kao
sauesnice u samoj propovedi (Lk.8,1-3). Nije svima dano da propovedaju Jevanelje, ali svi
mogu sadejstvovati u njegovom rasprostranjenju i biti sauesnici u najznaajnijem poslu na
zemlji. Takvih sauesnika i sauesnica je bilo mnogo u vreme propovednikog truda svetih
apostola, njihovih prejemnika, i najzad, u itavoj istoriji Crkve. Oni se i do danas javljaju. Nai
apostoli na Kavkazu i u raznim mestima Sibira se usrdno trude, trpei svaku nevolju i sva
liavanja. Oni produavaju delo Gospoda i svetih apostola. One ene i udi koje im pruaju pomo
stupaju, takoe, u red ena koje su sluile Gospodu, i udostojavaju se ravne nagrade sa njima.
Gospod je rekao: Koji prima onoga koga poaljem, mene prima (Jn.13, 20). Znai, On
poistoveuje sebe sa onim koga alje na propoved. Iz toga sledi da i uslugu, koja se ukazuje
onima koje je On poslao, poistoveuje sa sluenjem Njemu samome. Po zakonu blagosti i Njegove
pravde svako e primiti nagradu po tome kako je primio [Njegove] poslenike (Mt.10,40-42). To je,
dakle, dovoljna pobuda da ruke svoje ne odvraamo od napora za sveobuhvatnu pomo velikom
delu jevanelske propovedi.
12 Oktobar 2011
Molitva
Molitva je uznoenje uma i srca Bogu, sozercanje Boga, odvaan razgovor stvorenja sa Tvorcem,
stajanje due pred Njim sa strahopotovanjem kao pred Carem i Samo-ivotom, koji svima daje
ivot; zaboravljanje radi Njega svega to nas okruuje, hrana due, vazduh i svetlost, njena
ivotvorna toplota, oienje grehova, blagi jaram Hristov, lako breme Njegovo. Molitva to je
stalno oseanje (saznanje) svoje nemoi ili duhovnog siromatva, osveenje due, predokuaj
budueg blaenstva, anelsko blaenstvo, nebesni dad, koji osveava, napaja i zemlju due ini
plodonosnijom, sila i mo due i tela, osveenje i oienje misaonog vazduha, prosvetljenje lica,
veselje duha, zlatna veza, koja sjedinjuje stvorenje sa Tvorcem, bodrost i hrabrost u svim
nevoljama i iskuenjima ivota, svetiljka ivota, uspeh u delima, ravnoangelsko dostojanstvo,
utvrenje vere, nade i ljubavi. Molitva to je zajednica sa Anelima i Svetima, od pamtiveka Bogu
ugodivih. Molitva je ispravljenje ivota, mati skruenog srca i suza, snani podsticaj na dela
milosra; sigurnost ivota; unitenje straha od smrti; prenebregavanje zemaljskog bogatstva,
eljenje nebeskih blaga, oekivanje Sudije celoga sveta, opteg vaskrsenja i ivota budueg veka;
pojaano staranje za izbavljenje od venih muka; neprestano iskanje milosti (pomilovanja) od
Vladike; hoenje pred oima Boijim; blaeno ieznue pred presazdavajuim i sveispunjavajuim
Tvorcem, iva voda due; molitva je smetanje u srce svih ljudi ljubavlju, nizvoenje neba u
duu; useljenje u srce Presvete Trojice, po reenom: u njemu emo doi, iu njemu emo se
nastaniti (Jn. 14, 23).
SVETI JOVAN KRONTATSKI
11 Oktobar 2011
Hrist i grenica
Simon farisej potuje Gospoda i zove ga kod sebe. Meutim, on se sablanjava, videvi da
Gospod bez odbojnosti k sebi puta grenicu. On poinje da misli: Da je On prorok... (Lk.7, 39).
Zbog ega se tako desilo? Zbog toga to se on sav obuzeo brigom oko goenja. Usled tog
usra on je zanemario zdravo rasuivanje o Boijem poretku. Te dve oblasti - ivotna i duhovna,
svojim svojstvima i zakonima nimalo ne lie jedna na drugu. Na um, meutim, sudi upravo po
zakonima onoga ime je u najveoj meri obuzet. Prema graanskim normama, sa javnom
grenicom ne treba optiti. Simon tako i rasuuje, zaboravivi da pokajanje svakoga ini istim, i
da grenike ravna sa pravednicima. On misli da grenici ne prilii da bude prisutna. Poto je ne
tera, zakljuuje on, Spasitelj sigurno i ne zna ko je ona. Od te misli se odmah rodila i druga: "Ako
ne zna, kakav je On onda prorok?" Simon to nije izrekao reima, ve je samo pomislio. Spolja
gledano, na njemu i u njegovoj revnosti, kao dobrom domainu, nije dolo ni do kakve promene.
Meutim, Gospod je video njegovo srce, i po njegovom srcu mu i daje urazumljenje. On mu je
skrenuo panju da je ba grenicima mesto oko Njega, te da mu je grenica, koja je prila srcem,
u veoj meri ukazala ast nego on koji ga je samo ugoenjem poastvovao. Ono to je
spoljanje, oveka moe dovesti do oseanja samopravednosti, koje je neprijatno Gospodu. Ono,
pak, unutranje uvek oveka dri pri oseanju njegove nepotrebnosti pred licem sveznajueg
Gospoda.
10 Oktobar 2011
Rod neverstva
S kime u uporediti ljude ovoga roda (Lk.7,31), tj. nevernike? Gospod to pitanje postavlja kao u
nedoumici. Zar mi neemo jo vie biti u uenju povodom javljanja neverja? Mi smo zaueni
pred nedoumicom: kako ii protiv svestrane oevidnosti? Meutim, ipak idu. to se satana protivi
- nije udno. Samo ime je takvo: protivnik istine i dobra. On jasno vidi da Bog postoji, da e mu
suditi i da e biti osuen, da mu je kazna ve pripremljena. Pa ipak, sve ide protiv - i ne radi ega
drugoga, nego samo radi zla, tj. na veu svoju pogibao. Zar ne vlada isti duh bogoborstva i u
onima koji ne veruju? U krajnjem sluaju, po pojmovima koje imamo o dui i njenim dejstvima,
neverje je pri svoj oevidnoj osnovanosti vere - neobjanjivo. Neobjanjivo je i ropstvo grenika
grehu i nakon to jasno uvidi da ga greh vodi u propast. I do kakve se samo protivrenosti
dolazi! Samo oni koji ne veruju i strastoljupci odbacuju postojanje satane i neistih duhova. Oni
kojima bi vie od svih priliilo da su na njihovoj strani, sasvim odstupaju od njih. No, zar nije i
samo to miljenje od neistih duhova? Tamni ljube tamu i ue govoriti da ih nema, i da se u
naravstvenom svetu sve vri samo od sebe, bez njihovih zamki i lukavstava.
07 Oktobar 2011
Sila Boija
Sveti Jovan Pretea alje svoje uenike da pitaju Gospoda: Da li je On Onaj to e doi ili drugoga
da ekaju? (Lk.7,19). On nije pitao radi sebe, budui da je, kao obaveten sa neba, tano znao ko
je Isus Hristos. Pitao je radi uenika. Uenici su, pak, traili reenje tog pitanja ne iz
ljubopitljivosti, nego iz iskrene elje da saznaju istinu. Takvima nema potrebe da se mnogo
govori. Gospod im i nije govorio, nego je samo ukazao na ono to je tom prilikom uinio.
Boanstvena dela su svedoila o Njegovom Boanstvu. To je bilo tako oigledno, da oni koji su
doli sa pitanjem, vie nisu postavljali pitanja. Tako je uvek. Sila Boija ivi u Crkvi. Onaj ko
iskreno trai istinu, odmah e je doiveti i uveriti se u nju. To opitno osvedoenje ini kraj svim
pitanjima i savreno umiruje. Onome ko nee da veruje i ko u Crkvi i Hrianstvu pone da,
umesto osnove vere, trai povode za opravdanje svoga neverja, nikakva ukazanja nee izgledati
zadovoljavajua. On e svoje neverje da smatra osnovanim, makar njegove osnove bile nitavne i
zasnivale se na sitnicama. To hoe njegovo srce - i zbog toga sve kod njega moe da proe.
06 Oktobar 2011
Jezik i dela
A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvrujete to govorim? (Lk.6,46). Zbog ega ga zovu

Gospodom, a ne vre volju Gospodnju, tj. zbog ega delima ne priznaju Njegovo Gospodstvo?
Zbog toga to samo jezikom zovu, a ne i srcem. Kada bi srce izgovorilo: "Gospode, Ti si moj
Gospod", u njemu bi prebivala puna gotovost da se povinuje Onome koga ispoveda svojim
Gospodom. Poto toga nema, jezik i dela se razilaze. Meutim, dela su uvek onakva kakvo je srce.
ta, zar ne treba ni zvati: "Gospode, Gospode"? Ne, ne to. Neophodno je da se spoljanjoj rei
pridoda i unutranja re, tj. oseanje i raspoloenje srca. Sedi i razmisli o Gospodu i o samome
sebi: ko je Gospod, a ko si ti; ta je Gospod za tebe uinio i ini; zato ivi i dokle e iveti...
Tada e doi do ubeenja da se ne moe bez ispunjavanja sve volje Gospodnje. Nema nama
drugog puta. To ubeenje e roditi spremnost da se na delu ispuni ono to se govori reju
"Gospod". Pri takvoj gotovosti probudie se i potreba za pomou svie. Sa njom e, pak, doi i
molitva: "Gospode, Gospode! Pomozi i daruj nam silu da hodimo po volji Tvojoj". Tada e mu
nae prizivanje biti ugodno.
05 Oktobar 2011
Ne sudite, opratajte, dajte
"Ne sudite, opratajte, dajte"... (Lk.6,30-38) - na prvi pogled sve sam gubitak, i niotkuda
dobitak. Meutim, evo ta se obeava: ako ne bude osuivao, i tebe nee osuditi; ako bude
opratao i tebi e se oprostiti; ako bude davao, i tebi e se dati. Sada taj dobitak nije vidljiv, ali
e nesumnjivo doi onome koji od srca uini ukazana liavanja. Doi e, naime, u as kada se vie
od svega bude oseala potreba za neosuenou i oprotajem. Kako e se samo on tada
obradovati, iznenada se udostojivi takvih blaga, i to, naoigled, ni zbog ega! I obratno, kako e
aliti i tugovati onaj koji u svoje vreme nije umeo umesno da iskoristi svoje naslee! Tada bi on
sve da oprosti i da sve razda. Meutim, ve je kasno. Sve, naime, ima svoje vreme. Ne ure svi za
takvom dobiti, koja dolazi pravo u ruke, premda gotovo uvek posle gubitka. Baci, po ruskoj
poslovici, hleb i so iza sebe, i oni e se obresti ispred tebe. Vid delovanja u pokazanim sluajevima
zaista lii na bacanje. Meutim, tu se ne baca u propast, nego u ruke Boije. A u tim rukama je
sigurno ouvanje. I dobijanje iz njih je nesumnjivo. Samo dodaj veru i nadu.
04 Oktobar 2011
Trpljenje
Teko bogatima, sitima, koji se smeju, o kojima ljudi dobro govore. I opet, blago onima koji trpe
svako ponienje, udarce, otimanja, prisilne napore (Lk.6,22-30). Dakle, neto sasvim suprotno od
obinog ljudskog rasuivanja i oseanja! Misli Boije su daleko od pomisli ljudskih kao nebo od
zemlje. A i kako bi moglo biti drukije? Mi smo u izgnanstvu, a izgnanicima nisu tue uvrede i
alosti. Mi smo pod epitimijom, a epitimija se i sastoji od liavanja i napora. Mi smo bolesni, a
bolesnima su korisniji gorki lekovi. Sam Spasitelj nije imao gde glavu skloniti u itavom svom
ivotu, i zavrio je na Krstu. Kako, onda, mogu oekivati bolji udeo oni koji slede za Njim? Duh
Hristov je duh gotovosti da se sve trpi i da se blagoduno nosi svaka alost. Uteha, ast, rasko,
izobilje - strani su za Njegov ukus i Njegove zahteve. Njegov put ide kroz besplodnu i surovu
pustinju. Obrazac za to je etrdesetogodinje lutanje Izrailja po pustinji. A ko ide tim putem?
Svaki onaj koji iza pustinje vidi Hanaan, u kome teku med i mleko. U vreme svoga stranstvovanja
putnik dobija manu, i to ne sa zemlje nego sa neba, ne telesno, nego duhovno. Sva slava je u
onome - unutra.
03 Oktobar 2011
ista savest
Ako neko od prisutnih eli da iskua blagodat, taj sam sebe obmanjuje i potvruje da ne poznaje
njezinu silu. Sauvaj, ovee, u sebi duu nelicemernu radi Onoga koji ispituje srca ,i utrobe. Kao
to se pri regrutovanju mladia za vojsku motri na uzrast i telesno zdravlje, tako i Gospod,
birajui due, ispituje volju. Ako se ustanovi da je u nekom prikriveno licemerje, takav se
odstranjuje kao nesposoban za istinsko sluenje. Svakome ko se nae dostojan, daruje se
blagodat: ne dajte svetinje psima, nego na kome se vidi ista savest, na tome se polae
spasiteljni i udesni peat od koga drhte zlodusi i koji poznaju aneli da bi prvi, kao proganjani,
pobegli, a ovi drugi, kao svoji, zajedniarili sa njim. Svi koji primate ovaj duhovni i spasonosni
peat, treba da imate i slobodnu volju za njega. Kao to je za ma ili za pero potreban delatnik,
tako je i za blagodat potreban vernik.
SVETI KIRILO JERUSALIMSKI
30 Septembar 2011
Duhovni preobraaj
Ako neko od prisutnih i dalje robuje grehu, taj neka se verom pripremi za slobodu i usinovljenje i
skinuvi sa sebe grehovno robstvo, neka stupi u najblaenije sluenje Gospodu; neka se udostoji
naslea u Carstvu nebeskom kroz ispovedanje; svucite staroga oveka koji propada u prelesnim
pohotama,[7] da biste se obukli u novog, obnovljenog razumom po obliju sazdaveg ga. Kroz
veru zadobijte zalog Duha Svetoga ime e vam olakan biti pristup u stanita vena. Pristupite
tajanstvenom peaenju da biste bili poznati Vladici i da bi vas On pribrojao svetom i slovesnom
Hristovom stadu koje e stajati sa desne strane i naslediti pripremljeni ivot. Oni koji se jo uvek
nalaze pod teretom greha stajae sa leve strane, poto nisu pristupili blagodati Boijoj koju
Hristos daruje novoroenjem kroz Krtenje. Ne mislim na telesno novoroenje, nego na duhovni
preobraaj. Naa tela se raaju od telesnih i vidljivih roditelja, a due se preobraavaju verom;
duh die tamo gde hoe. Tada e, ako bude dostojan, uti rei: dobro, slugo dobri i verni!
Kada? Ako se na tvojoj savesti ne nae ni najmanje strasti.
29 Septembar 2011
Pokajni grenik
Uenici Novog zaveta i priasnici tajni Hristovih! Sada samo imenom, a uskoro i blagodau,
izgradite u sebi srce novo i duh nov[2] da bi se zajedno sa vama radovali itelji neba. Jer ako, po
svedoanstvu evanelja, na nebesima biva radost zbog jednog pokajanog grenika,[3] koliko e
veselje biti na nebesima kada se mnogo dua pokaje i preobrazi? Poto stupiste na put blaeni i
ispravni, tecite pobono i estito popritem pobonosti; jedinoroeni Sin Boiji koji je svagda
gotov i spreman da vas izbavi (pred)stoji i ovde i poziva: pristupite mi svi obremenjeni i umorni i
ja u vas odmoriti.[4] Vi koji ste obremenjeni prestupima i vezani okovima greha, ujte proroki
glas koji kae: umijte se, budite isti, odbacite lukavstvo od dua vaih ispred oiju mojih,[5] da
bi vam aneoski horovi uskliknuli: blaeni koji napustie bezakonje i kojima se prikrie gresi.[6] Vi
koji sada upaliste i zaegoste svetilnike vere sauvajte ih u rukama vaim neugasivima da bi Onaj,
koji je na Golgoti otvorio raj razbojniku zbog vere njegove, udostojio i vas da zapojite svadbenu
pesmu.
28 Septembar 2011
O BOGU
Bog je oganj koji zgreva i razbuktava srca i utrobe. Dakle, ako u svojim srcima oseamo
hladnou, stud koja dolazi od avola, jer je avo studen, to prizovimo Gospoda i On e doi i
zgrejati srce nae ne samo savrenom ljubavlju prema Njemu nego i prema naim blinjima.
Toplina izgoni stud dobromrsca.
Oci su napisali, kada su ih pitali: trai Gospoda, ali ne ispituj gde ivi.
Boga ne nazivaj Pravinom Sudijom, veli Prepodobni Isaak, jer na tvojim delima ne vidi se Njegova
pravosudnost. Neka Ga je David i nazivao Pravosudnim i Pravednim, no Sin Njegov pokazao nam
je da je Bog vie - dobar i milostiv. Gde je pravinost suda Njegovog, kada smo mi bili grenici a
Hristos je umro za nas (Isaak Sirin, slovo 90).
Gde je Bog, tamo nema zla. Sve to od Boga potie, odie mirom i korisno je dui, i privodi
oveka smirenju i
samoosuivanju.
Bog projavljuje Svoje ovekoljublje prema nama ne samo onda kada inimo dobro, nego i onda
kada Ga alostimo i prognevljujemo - kako dugotrpeljivo snosi On bezakonja naa i, kada kara,
kako milostivo kara!
to je ovek savreniji pred Bogom, to (vernije) hodi Njegovim tragom, a u svetlosti Istine Bog
mu javlja Lice Svoje. Jer, pravednici, u meri u kojoj ulaze u sazrcanje Boga, vide na ovom svetu
Lik Njegov kao u ogledalu, a tamo vide javljenje Istine.
Ako ne zna Boga, nemogue je da se u tebi probudi i ljubav prema Njemu, i Boga ne moe
ljubiti, ako Ga ne vidi. A vienje Boga dolazi od bogopoznanja, jer sazrcanje Boga ne prethodi
bogopoznanju.
O delima Boijim ne treba rasuivati puna stomaka, jer pri punom stomaku nema vienja tajni
Boijih.
SERAFIM SAROVSKI
27 Septembar 2011
Strasti
Eto gde je poetak i koren nae grehovnosti! U duu ulazi pomisao, zamilja se predmet, -
grean ili bezgrean, to je svejedno, po miljenju prepodobnog Nila, - mi obraamo panju na
njega, posveujemo mu misli, ushiujemo se njime, poinjemo da ga elimo, a ovoj glavni cilj - cilj
spasenja ili prebivanja u Bogu i svemu boanskom, zaboravljamo. I sve se to esto dogaa bez
naeg znanja. Mi smo toliko slabi, rasejani, lakomisleni, nebrini, da nas zanjie i najmanji lahor tih
pomisli, a one nas neprekidno, kao kakav vihor, saleu od jutra do veeri, od veeri do jutra; i
otud stalno greimo. I svemu tome esto se izlaemo ne znajui. Utoliko gore! ta da inimo kako
bismo se izbavili od takvog, bez sumnje, pogibeljnog stanja? Neophodno je da znamo i za svagda
upamtimo da sve to se sa nama dogaa ne proistie ni zbog nae slabosti, niti rasejanosti,
nebrige ili lakomislenosti, ve - najee - iz neznanja na koji nas nain pomisli dovode do strasti,
zbog neukosti i nedovoljne elje da se borimo sa njima i da ih pobeujemo, zbog zaboravljanja na
svoje naznaenje, zbog nepripremljenosti da im se suprotstavljamo. O, kako je vano izuavati te
mnogobrojne kretnje pomisli u duhovnoj borbi! Kako je neophodno uvek se setiti i upotrebiti u
borbi ona sredstva koja e nas izbaviti od poraza i osigurati nam pobedu! Inae, kako bismo se
spasili?!
SVETI NIL SORSKI
26 Septembar 2011
Blaeni
Gospod govori da su blaeni siromani, gladni, oni koji plau, osramoeni (Lk.6,20-23), premda
pod uslovom da se trpljenja dre Sina oveijeg radi. Blaenim se, dakle, naziva ivot koji je
ispunjen nevoljama i liavanjima svake vrste. Uteha, sitost u svemu, poast, po ovoj rei, ne
predstavljaju nikakvo blago. A tako i jeste. Meutim, dok boravi u njima, ovek toga nije svestan.
Tek kada se oslobodi od oaranosti njima, on vidi da ne predstavljaju nikakvo blago, ve da samo
nose njegov prizrak. Dua ne moe bez uteha, ali njih ne treba traiti u ulnome; ona ne moe
bez vrednosti, ali one nisu u zlatu i srebru, u raskonim kuama i odeama, niti u spoljanjoj
punoti; ona ne moe bez asti, ali se ona ne sastoji u ropskom ljudskom klanjanju. Postoji druga
vrsta uteha, drugo izobilje, druga poast - duhovne prirode, koja je srodna dui. Ko ih nae, vie
nee hteti ono spoljanje. I ne samo da ga nee hteti, nego e ga i prezirati i mrzeti budui da
spreava javljanje i vienje onog duhovnog, i budui da duu dri u mraku, opijenosti i grehu.
Zbog toga oni iz sve due pretpostavljaju siromatvo, nevolje i svoju neznatnost. Oni se u njima
oseaju dobro, kao u nekoj sigurnoj ogradi od oaranosti obmanama sveta. Meutim, ta da rade
oni koji sve to spoljanje imaju bez vlastite elje? Oni treba da se, po rei svetog apostola, prema
svemu tome odnose - kao da nita nemaju (1.Kor.7,30).
23 Septembar 2011
Bdenje
I provede svu no u molitvi Bogu (Lk.6,2). To je osnova i naelo hrianskih svenonih bdenja.
Molitveni ar odgoni san, a zanos duha ne daje da se primeti proticanje vremena. Pravi molitvenici
ga ne primeuju. Njima se ini kao da su tek stali na molitvu, a ono se ve i dan pojavljuje.
Meutim, treba proi veliki trud u bdenju da bi se dolo do tog savrenstva. Taj podvig su
preduzimali i preduzimaju usamljenici; vrili su ga i vre u opteiu; upranjavali su ga i
upranjavaju ga poboni i bogobojaljivi svetovnjaci. Bdenje se vri sa naporom, ali je plod od
njega u dui oigledan i trajan: umirenje i umilenje due pri iznemoglosti tela. Ovo stanje je
veoma dragoceno za one koji revnuju za duhovni napredak! (Na Atonu), gde su uvedena, nikako
ne ele da ih napuste. Svi oseaju da je bdenje naporno, ali niko ne eli da izmeni poredak, i to
zbog koristi koju dua od njega stie. San vie od svega uspokojava i hrani telo, a bdenje ga vie
od svega smirava. Ko je sit sna, spor je za duhovna dela i hladan prema njima, dok je onaj koji
bdi - brzopokretan kao srna, i vatren duhom. Telo treba pouavati dobru, kao roba. To se niim
tako uspeno ne moe postii kao estim bdenjem. Tu telo u potpunosti "trpi" vlast duha nad
sobom; tu se izbegava navika da telo gospodari duhom; tu se duh ui da vlada nad telom.
22 Septembar 2011
Blagoobraznost
Svatovima ne prilii da poste dok je enik sa njima (Lk.5,34), rekao je Gospod, i time izrekao
zakon da meu vrlinama i podvizima sve treba da ima svoje mesto i vreme. Zaista,
neblagovremeno i neumesno delo moe i da izgubi svoju vrednost, ili u potpunosti ili delimino. U
spoljanjoj prirodi Gospod je sve ustrojio srazmerno, uravnoteeno i skladno. On hoe da i u
naravstvenom poretku sve bude blagoobrazno i umesno. Unutranja blagoobraznost predstavlja
vezu vrline sa skupinom svih vrlina, ili harmoniju vrlina, pri emu se ni jedna ne istie bez potrebe,
ve su sve u skladu, kao glasovi u horu. Spoljanja blagoobraznost svakom delu daje svoje
mesto, vreme, i druge prikladnosti. Rezultat takvog blagoustrojstva bie utisak slian utisku koji
odaje lepa osoba odevena u prekrasnu odeu. Vrlina je blagoobrazna, prijatna i unutra i spolja.
Takvom je ini hrianska blagorazumnost. Lepota, pak, staraca jeste rasuivanje, steeno
iskustvom i zdravim razmatranjem itija svetih, u svetlosti rei Boije.
21 Septembar 2011
VOLjA BOIJA
Volja Boija za nas je takva da se mi, ivei na zemlji, nauimo da upoznajemo Boga i da sa
radou i eljom sledimo spasonosnu volju Boiju, koja je jedina spasonosna i ispunjava ivot
istinskim sadrajem. ovek moe da radi bilo koji posao, od najnitavnijeg pa do najveeg, i da se
time ili spasava ili propada. ivee za Boga, radi Boga i u slavu Boiju to je spasenje, i to je
istinski a ne efemerni smisao ivota. Da je bila Boija volja da postane ena i majka, ti bi to
odavno postala. Sada pak, kad ti je 47 godina, tvoja enja za prolim nije nita drugo do
iskuenje.
Lekaru, lekaru! Osvrni se unaokolo! Svojim bolesnicima ne bi trebalo da prenosi nita od tvog
unutranjeg sadraja - oni to nee razumeti. Njima su potrebni tvoja ljubav i tvoj
profesionalizam, i sve je to u Bogu, u molitvi za njih. O kakvom neobraenom deliu svoje due ti
jo govori? Sve je kod nas na mestu, od Boga blagosloveno, a to se iskuenja tie, ve je
odavno dolo vreme da se sa njima borimo, da ih prepoznajemo i iskorenjujemo.
ARHIMANDRIT JOVAN (KRESTJANKIN)
20 Septembar 2011
Grehovna bolest
Pred Gospoda je pao niice gubavi ovek molei: Gospode, ako hoe moe me oistiti. Gospod
je rekao: Hou, oisti se! I odmah guba pade sa njega (Lk.5,12-13). Kada ovek sa verom,
pokajanjem i ispoveu pribegne Gospodu, odmah spada svaka naravstvena guba. Ona istinski
spada i gubi svaku silu nad njim. Zbog ega se, pak, guba ponekad opet vraa? Zbog toga to se
vraaju i telesne bolesti. Onome ko je ozdravio kae se: "Nemoj to da jede... Nemoj to da
pije... Ne idi tamo". Ako on ne poslua, bolest se vraa. Tako je i u duhovnom ivotu. Treba biti
trezvouman, treba bdeti, moliti se. Tada se i grehovna bolest nee vratiti. Ako, pak, ne pazi na
sebe, ako sebi bez razmiljanja dozvoli da sve vidi, ili slua, ili govori, ili radi - greh e se
vratiti i ponovo se osnaiti? Gospod je gubavome naredio da sve ispuni po zakonu. Evo ta to
znai: po ispovesti treba primiti epitimiju i ispravno je izvriti. U njoj je sakrivena velika
predupreujua sila. Meutim, zbog ega neki govore: "Mene je savladala grehovna navika i ne
mogu sa sobom da izaem na kraj". Ili zbog toga to su u ispovesti ili pokajanju bili nepotpuni, ili
to se slabo dre predostronosti, ili to se samo prave da su nemoni. Onaj ko bez truda i
samoprinuavanja hoe sve da uradi, biva ismejan od vraga. Rei se da istraje do smrti, i da na
delu pokae reenost, pa e videti kakvu e silu obresti. Istina je da kod svake snane strasti
strah ovladava duom. Meutim, to nije opravdanje. Jer, on e pobei im, uz Boiju pomo,
uini zaokret prema unutra.
19 Septembar 2011
O molitvi
Po miljenju svetih otaca, molitva je, kao erka ispunjavanja evanelskih zapovesti, ujedno i
majka svih dobrodetelji. Molitva raa dobrodetelji usled sjedinjenja ljudskog duha sa Duhom
Gospoda. Dobrodetelji koje raaju molitvu razlikuju se od dobrodetelji koje raa molitva: prve su
- duevne, a druge - duhovne. Molitva je pre svega ispunjavanje prve i najvee zapovesti - jedne
od one dve zapovesti na kojima poivaju Zakon, Proroci i Evanelje. ovek ne moe da se svim
mislima, svom snagom, svim biem svojim ustremi ka Bogu drugaije, nego pomou molitve, kada
ona podigne iz mrtvih i oivi duu silom blagodati. Molitva je ogledalo monakog napredovanja.
Razmatrajui svoju molitvu monah doznaje da li je dostigao spasenje, ili se jo uvek pati u
ustalasanom moru strasti, izvan svetenog pristanita. U takvom poznanju on za rukovoditelja
ima bogonadahnutog Davida koji je, molitveno se obraajui Bogu, rekao: Po tome poznah da
sam Ti mio, jer se nee uzradovati neprijatelj moj nada mnom. Mene si radi nezlobivosti sauvao, i
utvrdio si me pred licem Tvojim doveka (Ps.40,12-13). Ovo znai: shvatio sam, Gospode, da si
me pomilovao i usvojio Sebi, po tome to sam, silom moje molitve, postojano pobedonosno
odbacivao sve avolje pomisli, matanja i oseanja. Ova milost Boija prema oveku javlja se
onda kada ovek oseti milost prema svim svojim blinjima i kada oprosti svima koji su mu nepto
skrivili.
Molitva treba da bude glavni podvig monaha. U njoj treba da se usredsrede i sjedine svi njegovi
podvizi; posredstvom nje monah se sasvim priljubljuje uz Gospoda, sjedinjuje se u jedan duh sa
Gospodom. Od samog stupanja u manastir treba da se nauimo na pravilnu molitvu, da bi smo
napredovali u njoj i da bi smo posredstvom nje ustrojili svoje spasenje.
Pravilnoj molitvi i naem napredovanju u njoj suprotstavljaju se naa povreena priroda i pali
aneli koji se trude da nas zadre u potinjenosti sebi, u padu i odbaenosti od Boga, to je
zajedniko ljudima i palim anelima.
SVETI IGNjATIJE BRJANANINOV
16 Septembar 2011
UGLEDANjE NA ISUSA HRISTA
U svim ivotnim prilikama trudi se da se ugleda na Gospoda Isusa Hrista. Ui u sebe i saobrazi se
Boanskom primeru, postupaj onako kako bi u tom sluaju postupio Hristos. U svim reima i
delima ugledaj se na Njega. A da bi znao rei i dela Isusa Hrista marljivo prouavaj Sveto Pismo i
ee idi u crkvu. Nema nijednog dela iz Njegovog ivota koje ne bi predstavljalo primer na koji
treba da se ugledamo.
Isus Hristos je savreni uzor, i ljudi nikada nee moi da dostignu takvo savrenstvo, ali je na
zadatak da se ugledamo na Njega koliko imamo snage i mogunosti i da budemo Njegovi istinski
sledbenici. Bez blagodati Boije svojim silama ne moemo to da inimo, zato usrdno moli Gospoda
da ti da blagodat Svetog Duha.
Savetujem ti, edo moje, da sve ini oprezno, bez urbe, zato to urba priinjava veliku tetu
unutranjem duhu. Nemoj se truditi da se istakne duhovno-moralnim podvizima da bi te ljudi
znali i da bi se oduevljavali tvojim delima, drugim reima, radi proslavljanja svog imena.
15 Septembar 2011
PLODOVI POKAJANjA
Jednom prilikom dolazi kod mene jedno duhovno edo i kae: "Oe, da li mogu da molim Boga da
mi da smrt?" " ta se desilo?" pitam.
"Strano mi je teko da ivim... Za sve u morati da odgovaram, za svaki korak, za svaki pogled,
za svaku re. Bolje mi je da sad umrem, jer u do starosti nakupiti mnogo grehova."
"A ti nemoj da ih slae u kofer. Korak, pogled, prazna re - nisu smrtni grehovi. Oni su strani
samo za one koji na njih ne obraaju panju, koji ih ne priznaju za grehove, ne kaju se i ne
popravljaju se, a ti odmah moli Boga za oprotaj pred krstiem koji nosi oko vrata, kao to je
inila Prep. Marija Egipatska, a zatim se pokaj pred duhovnim ocem i potrudi se da se popravi, pa
od ovih grehova nee ostati ni traga. Sad bi za tebe stranije bilo da umre nego da ivi zato to
si dola do pokajanja, ali u tebi jo nema plodova pokajanja. A da se ovek ne bi plaio da umre
treba da stekne plodove pokajanja.
Lako je umreti. Maloduni ljudi, ak, ivot zavravaju samoubistvom. To su oni koji ne ele da se
bore s tekoama, ali ovakvi su dostojni saaljenja, pa, ak, i prezira. Za takve se Sveta Crkva ne
moli. Ko nam je dao pravo da raspolaemo svojom sudbinom? Nismo se rodili po svojoj volji, i ne
treba ni da umremo po svojoj volji! Drskost je moliti Boga za smrt! To je oigledan dokaz da ne
elimo da ivimo po volji Boijoj. Je li ti jasno?"
"Jasno mi je, oe, a ta su to plodovi dostojni pokajanja."
"Plodovi dostojni pokajanja jesu hrianske vrline i dobra dela. U Jevanelju se mnogo pie o
plodovima pokajanja. Evo, na primer, apostol i jevanelista Luka pie: Rodite, dakle, plodove
dostojne pokajanja (Lk. 3, 8), a zatim objanjava: Koji ima dvije haljine peka dade onome koji
nema; i koji ima hrane neka ini isto tako (Mk. 3,11).
A evo jo duhovnih plodova: Obucite se, dakle, kao izabranici Boiji, sveti i ljubljeni, u milosre,
dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost (Kol. 3, 12-14). Osnovni plod pokajanja je ljubav
(Jn. 15,216).
Apostol Pavle kae: Ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saee, a
ljubavi nemam, bita mi ne koristi (1. Kor. 13, 38).
Tako inite (t.j. donosite dostojne plodove pokajanja) tim prije to znate vrijeme, da je ve as
da ustanemo od sna (Rimlj. 13,11).
Plodovi pokajanja proistiu iz istinskog pokajanja. A istinsko pokajanje znai iskrenu nelicemernu
skruenost zbog grehova. U Svetom Pismu se navode konkretni primeri istinskog pokajanja koje
donosi dostojne plodove. Evo na primer, kakav je plod pokajanja doneo Zakhej, nepravedni
skuplja poreza? Razdao je polovinu imanja i jo je vie vratio onima kojima je uzeo suvie.
Prep. Marija Egipatska je u mladosti vodila poroan ivot. Kakav plod pokajanja je donela? Otila
je u pustinju i poela da ivi celomudreno.
Tako i mi treba da inimo. Na primer, obuzima nas gordost i tatina. Molimo Boga da nam podari
smirenje. A kako praktino da preradimo svoju grehovnu prirodu? Treba da budemo pretopljeni u
ognju klevete, spletki, podsmeha, raznoraznih ponienja i uvreda od strane svih ljudi, pa ak i od
najbliih roaka - Gospod nam alje ono za ta Ga molimo, zato to kada molimo od Boga
smirenje to znai da molimo da nam poalje ljude koji bi nas smirili. I ako dobroduno, bez
roptanja, bez ozlojeenosti i razdraljivosti to primamo i ako radosno blagodarimo Bogu za sve
to, molimo se za one koji su nas uvredili i ne menjamo svoje dobro raspoloenje prema njima to
znai da donosimo plodove istinskog pokajanja.
14 Septembar 2011
ivotne tekoe
Trebalo bi da znate jednu neospornu istinu, koja nam je data upravo zbog naeg vremena. Sada,
u odsustvu duhovnih rukovoditelja i pri slabljenju vere verujuih, Gospod je ljudima dao
nelicemernog rukovoditelja koji i lei, i ui, i urazumljuje. To su ivotne tekoe - patnje i bolesti.
Ljudski um je spletkaro a srce je postalo lukavo. Zbog toga je veoma teko kontrolisati svoje
postupke. Znajui za to, Gospod nam je dao gorak lek za duevne bolesti - telesne bolesti.
Molite se i ne oajavajte. Pijte ulje od miropomazanja i njime se pomazujte. Najvanije je,

meutim, da se ne samo reima nego i uistinu predate volji Boijoj, i On e Vam u svoje vreme
poslati osloboenje.
Neka Vas Bog blagoslovi!

13 Septembar 2011
"Carstvo Boije unutra je u vama " (Lk 17, 21)
- Duo moja, kada se u nama nalazi deo radosti rajske, onda je Carstvo Boije u nama. Nasuprot
tome, kada imamo u sebi teskobu i griu savesti, onda u sebi imamo deo pakla. Velika je stvar da
ovek. bude kadar da na ovome svetu oseti deo rajske radosti. A to nije teko postii; ali
naalost, egoizam nas spreava od te duhovne velianstvenosti.
ovek sam moe svoj ivot da uini rajskim, ako prepusti da njime upravlja Bog, kao dobri Otac.
Treba da se uzda u Boga i da ima nadu u Njega za sve to preduzme da uini i da Ga zbog svega
slavi. Ne treba da gaji teskobu. Teskoba cepa duu, paralie je. KaDa ite Carstvo Nebesko, dolazi
i sve ostalo. Jevanelje kae: "Itite najprije Carstvo Boije" (Mt 6, 33), ali i "Carstvo nebesko s
naporom se osvaja, i podvinici ga zadobijaju" (Mt 11,12).
Ljudima je danas postalo teko u ivotu, jer im nije dovoljno malo, nego stalno jure za
materijalnim dobrima. Ali svi oni koji ele da ive pravim, istim duhovnim ivotom, pre svega
treba da budu zadovoljni malim, Kada im je ivot pojednostavljen, bez mnogo glavobolja oko
ovoga, ili onoga, bie osloboeni ovosvetskog duha i ostae im vremena za duhovnost. Inae e
se umarati pokuavajui da prate modu, izgubie svoj unutranji mir i stei e samo veliku
teskobu.
A vidim da ljudi esto od svog ivota naprave muenje! Kada sam danas sa jednim ovekom
dolazio iz Uranopolisa, zamolio me da svratimo na kratko do njegove kue. Poto je insistirao
nisam eleo da mu pokvarim zadovoljstvo. im smo stigli do vrata, vidim kako skida cipele i ulazi u
kuu na vrhovima prstiju. "ta ti je, zato tako hoda?" upitah ga. "Nita, stare", kae, "hodam
paljivo, da ne pokvarim parket." I ta da mu kae? Mue se ljudi bez razloga.
12 Septembar 2011
Iskuenja
avo Bogooveku pristupa sa iskuenjem (Lk.4,1-13). I od ljudi ko biva osloboen od toga? Onaj
koji vri volju lukavog ne trpi napade, nego samo biva usmeravan na sve vee i vee zlo. im,
pak, ovek pone da dolazi k sebi i da pomilja na novi ivot po volji Boijoj, odmah se pokree
sva vojska satanska: kako koji zna uri da raseje dobre misli i namere pokajnika. Ako ne uspeju
da ga od toga odvrate, oni se staraju da ometaju dobro pokajanje i ispovest. Ako, pak, ni u tome
ne uspeju, trude se da poseju kukolj usred plodova pokajanja i napora u oienju srca. Ne
uspeju li da uliju svoj duh, pokuavaju da iskrive dobro. Odbijani u unutranjosti, napadaju
spolja. I tako do kraja ivota. ak ni umreti ne daju u miru. I po smrti jure za duom dok ne
proe vazduna prostranstva u kojima lebde i imaju svoje jazbine. "O kako je to neuteno i
strano!" Za verujue, meutim, tu nema nieg stranog. Jer, nad onim ko je bogobojaljiv oni
nemaju nikakve sile, ve samo galame unaokolo. Trezvoumni molitvenik puta strele na njih, i oni
se dre daleko od njega, ne smejui da mu pristupe. Jer, oni se boje istinskog poraza. Oni u
poneemu uspevaju samo zbog naih propusta. Ukoliko oslabimo u panji, ili dozvolimo da se
zavedemo njihovim prizracima, oni poinju da nas smelije uznemiravaju. Ako se na vreme ne
opomenemo svog propusta oni nas opkoljavaju, a ukoliko se dua doseti prevare - opet odskau
i iz daleka posmatraju ne bi li opet kako prili. Tako dakle, budi trezvouman, bdi, moli se, i
neprijatelj ti nita nee moi uiniti.
9 Septembar 2011
Molimo se
Svi ljudi na zemlji sainjavaju jednog oveka, jednog sveoveka. Taj sveovek star je mnogo
hiljada godina i rasprostrt je na celoj naoj planeti. Sva istorija dosadanja i odsadanja sainjava
istoriju sveoveka. Taj sveovek je vea mo i vea inteligencija od nae pojedinane moi i
inteligencije. Razbacani i razdeljeni mi se oseamo kao siroad, nejaki i ubogi. Jaki i ponosni pak
oseamo se mi onda, kad se zamislimo u jedinstvu s celim rodom ljudskim, sa svima ljudima na
zemlji, kao to se danas oseamo, na dan zajednike molitve hrianske univerzitetske omladine
na celoj planeti naoj.
Zato se mi molimo danas za sve male i neslobodne ljude, iju sudbu mi Srbi osobito dobro
pojimamo. Njihovo olakavanje i mi emo osetiti, ma gde oni iveli.
Mi se molimo za sve one, koji su gori i neprosveeniji od nas.Kad oni budu bolji i prosveeniji, i mi
emo se osetiti jo bolji i jo prosveeniji, kao to se jedan zdrav deo na telu oseti jo zdraviji,
kad jedan drugi bolestan deo tela ozdravi.
Mi se molimo za one, koji su vei i kulturniji od nas. Mi na njih gledamo kao na one tice, koje
napred lete i prosecaju vazduh svojim krilima. Mi se molimo za njih, da ne klonu i ne sustanu, jer
dok god oni bodro prednjae, mi se oseamo u zaklonu i sigurnosti.
Mi se molimo za Evropu, jer ona je naa ira domovina i nae ognjite, na kome se i mi, kao i
ostali svet, jo uvek grejemo i osvetljavamo.
Mi se molimo za Ameriku, drugi najprosveeniji kontinent u svetu, molimo se za ovaj novi, mladi
svet, pun poleta i inicijative; pun optimizma i radosne volje za ivot.
Mi se molimo i za ljude ostalih kontinenata. Molimo se i za crnce i crvenokoce. Molimo se za ljude

ute rase, koja sad preivljuje najteu krizu u istoriji svojoj.
Mi se molimo i za one ljude, koji veruju u Muhameda, ili u Budu. Molimo se i za one, koji se
klanjaju Jehovi. Molimo se i za nae protivnike, KOJI nau veru nazivaju verom u mrak. Molimo se i
za one, koji veruju u vetice. Molimo se i za one, koji se klanjaju suncu i zvezdama. Molimo se za
sve sujeverne i sve bezverne na celoj ovoj zvezdi, na kojoj svi zajedno ivimo, i koja nas trpljivo
nosi izmeu jata mnogih drugih zvezda, i koja nas sve hrani i greje. - Jednom reju: mi se molimo
za svu decu nae majke zemlje, za svu brau nau i sestre nae.
Mi se tako molimo, jer vera nam naa nalae, da se tako molimo.

SVETI VLADIKA NIKOLAJ
8 Septembar 2011
Plodovi
Sva pokrivena liem, smokva je bila naizgled divna, ali se nije udostojila blagoslova od Gospoda,
budui da nije imala ploda. Ploda, pak, nije bilo zato to nije bilo unutranje plodotvorne sile.
Koliko takvih smokava ima u naravstvenom smislu! Naizgled je sve u redu, a unutra nema niega.
Ima ljudi koji su ozbiljni, asni i sve po hrianski ispunjavaju, ali koji duha ivota u Hristu Isusu
nemaju. Zbog toga i nemaju plodova ivota. Ono to je u njima samo se naziva plod, premda u
stvari nije. U emu je, pak, duh ivota u Hristu Isusu? O tome moemo rei: u njemu je jedno od
Gospoda, a drugo od nas. Od Gospoda je plodotvorna duhovna sila, a od nas je samo prijemnik
te sile. O poslednjem vie treba da se pobrinemo. Njegov koren je oseanje da gine, i da bi, kad
ne bi bilo Gospoda, zaista poginuo. Iz njega se, za sav ivot, pri svim delima i naporima, raa
skruenost i smirenje u srcu. Osim toga, poto je budunost neizvesna a neprijatelja ima mnogo,
i poto je spoticanje mogue u svakom trenutku - javljaju se strah i trepet u graenju spasenja i
neprestani vapaj: "Kako sam zna, spasi me!" Teko onome ko se utvruje na bilo emu drugom
osim na Gospodu. Teko onome koji se trudi za bilo ta osim za Gospoda! Stoga ti, koji se trudi
na delima koja se smatraju bogougodnim, zapitaj sebe za koga se trudi? Ako savest smelo
odgovori: "Samo za Gospoda", bie dobro, a ako ne, onda zida kuu na pesku. Eto nekoliko
ukazanja o unutranjem plodotvornom duhu. Po tome i ostalo razumi.
7 Septembar 2011
ISPOVEST II
Nemojmo, prijatelju moj, nikoga poniavati, ni pred kim se ne uznosimo, seajmo se da smo gori
od svih i zato na svaku prekornu re iskreno recimo: oprosti. Ova re odagnava smuenje od
due, gui gnev, unitava razmirice, ini da zavlada mir, tako da zla sila nema mogunosti da
nakodi onome ko od srca kae: " Kriv sam, oprosti mi."
Na ispovesti ovek ne treba da eka da mu duhovnik postavlja pitanja, ve sam treba da ispoveda
svoje grehove, ne stidei se, ne skrivajui i ne umanjujui njihovu vanost. Ukoliko je ispovest
zajednika, ovek treba sve grehove koje svetenik nabraja, da dovede do svesti i da ih oseti i da
prizna da je kriv za sve, jer ako neke grehove nismo inili delom, mogli smo da ih poinimo reju ili
milju. Re "grean sam" treba izgovoriti s oseanjem dubokog pokajanja, a ne mahinalno.
Ispovest je podvig samoprinuivanja. Mnogi ne mogu da izbegnu sablazan samoopravdavanja i na

ispovesti esto govore duhovniku: eto da sam zgreio - zgreio sam, ali taj i taj me je primorao
na greh... Naroito kad se ljudi kaju za svau, gnev, razdraljivost, obavezno osuuju druge. Njih
krive, a sebe opravdavaju. Ovakvo pokajanje je fal, lano, lukavo, licemerno, mrsko Bogu. Ono
je znak samoljublja i odsustva linog dubokog pokajanja.
Ponekad ljudi kau:
" Oe, imam slabo pamenje ne mogu da se setim greha." Pogleda, mlad, zdrav, ovek, a ali se
na zaboravnost.
"Ne," kaem," nije stvar u pamenju."
"Stvarno, oe, nieg se ne seam."
"Verujem, verujem! Ali, to nije zbog toga to ima loe pamenje, nego zato to ivi nepaljivo i
rasejano i ne pridaje grehovima ozbiljan znaaj. Ne zadrava panju na grehovima koji imaju
ozbiljan znaaj. Ne zadrava svoju panju na gresima, ne fiksira ih u seanju, zato ih i
zaboravlja."
Eto, i ti, D., treba na to ozbiljno da obrati panju, kod tebe takoe postoji nedostatak u tom
pogledu.
Ne zaboravljamo da sednemo za sto zato to hoemo da jedemo... Ako bismo isto tako snano
udeli za nebeskom hranom takoe ne bismo zaboravili svoje grehove. ovek ne seda za sto s
dakom na leima, u kouhu i rukavicama. Prvo zbaci teret, oslobaa ga se, jer mu on smeta da
jede. Tako i Nebeskom Trpezom neemo moi da se nasladimo ako pokajanjem ne zbacimo sa
sebe teret grehova. Dua se svakodnevno optereuje grehovnim teretom, svakog dana treba i da
ga zbaca pokajanjem.
Ispovedaj se Bogu pred krstiem koji nosi oko vrata. To je krajnje neophodno onome ko zbog
ivotnih uslova ne moe esto da se ispoveda i prieuje. Gospod prima i ovakvo pokajanje.
Tako e se navii i zapamtiti svoje grehove i prebivae u stalnom spasonosnom pokajanju.
Primer za ovo jeste Prepodobna Marija Egipatska.
Navika je druga ovekova priroda. Ona, kako se kae, ulazi u njegovo telo i krv i postaje
neodvojiva od oveka, kod njega se razvija takozvani refleks. ovek mnoge stvari radi iz navike
ne razmiljajui: trepe, pravi ritmine pokrete prilikom kretanja i sl.
ovekova navika da trepe uva ronjau da se ne osui, navika da mae rukama prilikom hodanja
pomae oveku da sauva ravnoteu; tako je i u duhovnom ivotu, na primer Prep. Makarije
Egipatski je stekao pobonu naviku da sve stvari zakrta i da se pre poetka svakog posla krsti,
t.j. da nita ne poinje bez blagoslova. Jednom je demon smislio kako da ga iskua. "Sakriu se,"
misli, "u umivaonik i naterau ga da zaboravi, on e zaboraviti da zakrsti umivaonik, a tada... eh,
kako u se naaliti s njim!" Tako je i uinio. Prep. Makarije prilazi umivaoniku, iz navike ga zakrta i
krsnim znamenjem zapeauje demona u umivaoniku. Demona je opalilo krsno znamenje i on
poe da preklinje Prep. Makarija da ga pusti.
Vidi, D., kako je za nas dragocena pobona navika, i uopteno govorei, ovek treba tako da
bude raspoloen da smatra da je bolje da ne grei nego da poto zgrei ispoveda grehove.
Ma kako potpuna i iskrena ispovest bila ipak e na dui jo biti uoljivi tragovi grehovnih mrlja. Oni
e se konano izgladiti tek onda kada s radou od Boga primimo i epitimiju (kaznu) za svoje
grehove. Meutim, ko se od nas raduje patnjama i bolestima? Retko ko! Dakle, iz dana u dan, iz
godine u godinu grehovi se taloe u dui i od takve teine biva teko ne samo samom oveku, ve
i duhovnom ocu. Demoni nam obino sugeriu ili da uopte ne ispovedamo grehove duhovnom
ocu ili da ih ispovedamo kao da se to desilo nekom drugom ili da prebacujemo krivicu svog greha
na druge. Eto, posvaao sam se i izgovorio mnogo suvinih rei zato to su me M. i P. izveli iz
takta, naveli su me na to.
Ispovest sa samoopravdanjem je mrskost pred Bogom! Gde je skruenost zbog grehova, gde je
samoponienje? Umesto njih prisutno je osuivanje! Ranijim grehovima dodali smo novi greh...
Pomeali smo kau s razbijenim staklom (tajnu oienja s grehom osuivanja) i umesto
ozdravljenja dobili smo nove ireve i duevne bolesti: pomraivanje savesti, stid i prekor, teinu
na dui.
Ne! To nije ispovest. To je izopaavanje Svete Tajne. Za oveka ni u kom sluaju nije korisno da
se pravda: ukoliko mu je savest ista, zato da se brine, pre ili kasnije Gospod e pokazati istinu,
opravdae nas, a ako nas savest razobliava ne smemo vie da se pravdamo, zato to se tom
grehu dodaje novi greh - la. Ukoliko nas savest ili duhovni otac razobliavaju treba paljivo da
oslunemo i da se popravimo. Treba da se zainteresujemo za spasenje i tada emo bez
dopunskih pomagala pamtiti svoje grehove. ovek ne zaboravlja ono to ga zanima.
Ukoliko putuje vozom i gleda kroz prozor nee nita propustiti. Svaka sitnica, svaka crta e
ostati u tvom seanju i sve e moi da ispria drugima detaljno. Ako gleda kroz prozor
nezainteresovano, oima koje nita ne vide, ukoliko si obuzet svojim mislima, tvoja pria o
putovanju e biti suvoparna, kratka, u optim crtama, bez detalja. A moda e morati da kae
ak i: "Niega se ne seam! Sve sam zaboravio!" Evo tako onda biva i na ispovesti.
6 Septembar 2011
ISPOVEST
Jedno od glavnih dejstava pokajanja jeste ispovest. Nakon to se grenik osvesti, poput
jevaneljskog bludnog sina, ispita rei i savest, pozna svoje grehove, obrati se Bogu sa
skruenim i smirenim srcem, prekori, osudi i oplae sebe pred Njim, on mora iskreno da ispovedi
svoje grehove pred svetenikom, da otkrije svoje grehovno stanje.
Prilikom pristupanja ispovesti treba ispuniti tri uslova:
Treba da se pomiri sa svima kojima predstavlja teret. Ako nisi stigao lino da se pomiri, onda
njima u mislima oprosti od sveg srca, opravdaj ih, a sebe okrivi. Kad se sretne s njima zamoli ih
za oprotaj i ponaaj se u skladu sa svojim pokajnikim oseanjem.
Treba imati skruenost srca i smirenje. Onaj ko se kaje i spoljanje treba da pokae svoje
smirenje, da klekne na kolena.
Moli se nerasejano.
Dakle, pre svega mora da se pomiri sa svima koji su ti teki i kojima si ti teak. Moda e rei:
"Zato da idem da se mirim, ja se ni na koga ne ljutim. Ko se ljuti na mene neka moli za
oprotaj." A zato se ljute na tebe? Znai, neim si ih povredio! Hajde, proveri svoju savest!
Ukoliko se ispostavi da ti je savest zaista ista, da nikoga niim nisi uvredio, ipak, radi ljubavi
prema blinjem, prii i zamoli za oprotaj sve one koji se gneve na tebe zbog zavisti, zbog
ljubomore ili nekog drugog razloga. Jer, oni su u velikoj opasnosti. U Jevanelju se kae: " Svaki
koji se gnjevi na brata svoga ni za to, bie kriv sudu" (Mt. 5, 22). I ako ne uloi napor da se
pomire s tobom, ispostavie se da si i ti naruio zapovest Boiju o ljubavi. Kako e prii ai
ivota?
Neki kau: sramota je i ponienje moliti za oprotaj. Sramota je zavlaiti ruku u tui dep, a
dobro delo nikad nije sramota uiniti. Ovim ovek pokazuje svoje smirenje, a smirenje i ljubav su
najvee vrline. U onome ko se toga stidi, znai, jo nije nestala strast gordosti, i on upravo nje
treba da se izbavi, treba silom volje da primora sebe da moli za oprotaj. Ponekad^ljudi
postavljaju pitanje: "Oe, ta da radim kad ne ele da se pomire?"
Ljudi ne ele da se pomire samo s onima koji mole za oprotaj, a istovremeno opravdavaju sebe.
Ljudske due se meusobno razumeju, da tako kaem, bez rei, srce srcu govori, tako da ako
iskreno pratamo, ako se ne vreamo i ako za sve krivimo samo sebe, a druge opravdavamo
sigurno e se s nama pomiriti ak i najnepomirljiviji neprijatelji.
Meutim, ako ak ni u takvim uslovima ne ele da se pomire onda " inite dobro onima koji vas
mrze" (Mt. 5, 44). Ako budemo inili dobro onima koji nas vreaju ta milost e nas vie od svih
drugih dobrodetelji zatiti na mitarstvima i na Stranom Sudu.
5 Septembar 2011
molitva pre spavanja
- Odrasli treba da se ponaaju dostojanstveno. Oni treba da itaju molitve pre spavanja, a maloj
deci treba da kau: "Ako elite, ostanite malo." Ako su deca neto vea, porodica ve moe da ima
svoj tipik: na primer, petnaest minuta veliki, a dva, ili pet minuta deca, a onda koliko sama ele.
Ako ih roditelji zadravaju na celom itanju molitava pre spavanja, moe im dosaditi. Ne treba ih
prisiljavati, jer ona jo ne razumeju mo i vrednost molitve. Roditelji, pretpostavimo, mogu da
jedu i pasulj i meso, ili kakvu god jaku hranu. Ali kada dete jo samo pije mleko, hoe li mu
roditelji rei da jede meso, jer je dobro za jaanje? Moda i jeste dobro za jaanje, ali jadno dete
ne moe da ga svari. Zato mu u poetku daju samo malo soka od mesa, kako bi poelelo i drugi
put da ga jede.
2 Septembar 2011
Zle pomisli
Iznutra iz srca ljudskog izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krae, lakomstva, pakosti,
lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje (Mk.7,21-22). Ovde su nabrojani
samo najraireniji gresi. Meutim, i svi drugi, i vei i manji, izlaze iz srca. Vid u kome se oni
javljaju jeste zla pomisao. Prvo seme zla koje pada na misao jeste: "Da se uini to i to". Odakle i
kako ono pada? Jedan deo tih pomisli se moe objasniti izvesnim zakonima sejanja i sjedinjavanja
ideja i likova. Meutim, samo jedan deo. Drugi, znatniji deo, dolazi od samopokretnog razdraenja
strasti. ivei u srcu, strast ne moe a da ne zahteva zadovoljenje. Taj zahtev se ispoljava
pozivom na ovo ili ono, a sa pozivom je sjedinjen ovaj ili onaj predmet. Odatle misao: "A, eto ta
treba uraditi!" Otuda se, na primer, kod gladi osea poziv na hranu. Sa pozivom pada na misao i
sama hrana, a sa njom elja da se doe do ovog ili onog i da se ono pojede. Tpei, i moda
najobimniji deo, proishodi od neistih sila. Njima je ispunjen vazduh i one se u oporu vrzmaju
oko ljudi. Svaki po svome rodu razvija dejstvo na lica sa kojima se cpee. Od njih leti zlo kao iskre
od uarenog eleza. Gde postoji prijemivost, iskra se unedrava, a sa njom i misao o zlom delu.
Time, i ni sa im drugim se ne moe objasniti (inae neobjanjivo) raanje zlih pomisli usled
poslova koji nemaju nikakvo srodstvo sa njima. Meutim, sva ta razlika u uzrocima ne zahteva i
razliku u postupanju sa zlim pomislima. Zakon je jedan: ako se javi zla pomisao - odmah je
odbaci, i posao je zavren. Ne odbaci li je u prvom trenutku, u drugom e biti tee, a u treem
jo tee. I ve nee primetiti kako e se roditi saoseanje, elja i reenje, i kako e se javiti i
sredstva... Pa, eto i greha pod rukom. Prvo protivljenje zlim pomislima je trezvoumlje i bodrost sa
molitvom.
1 Septembar 2011
Post
Nita nema to bi oveka moglo opoganiti od onoga to spolja ulazi u njega, nego to izlazi iz
njega ono je to pogani oveka (Mk.7,15). To mesto, kao i slina njemu (na primer: Jelo nas ne
postavlja pred Bogom) obino istiu oni koji ne dre post po ustavu i poretku Crkve, smatrajui
da tim dovoljno opravdavaju svoje nepoenje. Koliko je i da li je zaista zadovoljavajue to
pravdanje zna svaki verni lan Crkve. Postom je ustanovljeno uzdravanje od nekih jela ne zbog
toga to bi bila neista, nego stoga to se podvizavanjem lake postie stanjivanje tela,
neophodno za unutranji napredak. Taj smisao zakona posta je toliko sutastven da se oni koji
bilo kakvu hranu smatraju neistom, pribrajaju jereticima. Zbog toga oni koji nisu skloni postu ne
bi trebalo da nastoje na tome. Oni pre treba da istiu da post nije obavezan, premda i predstavlja
sredstvo za pobeivanje grehovnih priziva i stremljenja tela. Meutim, ni na toj taki se ne mogu
utvrditi. Ako je unutranje napredovanje obavezno, obavezno je i sredstvo koje ga omoguuje,
tj. post. Upravo to savest i govori svakome. Meutim, da bi umirili savest, neki govore: "Ja y na
drugi nain da nadoknadim naputanje posta", ili: "Meni post moe da kodi", ili: "Ja y da postim
kad xoy, a ne u utvrene postove". Prvo izgovaranje je neumesno, budui da bez posta jo niko
nije uspeo da izae na kraj sa svojim telom i da svoju unutranjost uredi kako treba. Poslednje je
takoe neumesno zato to je Crkva jedno telo: odvajati se od drugih u njoj protivno je njenom
ustrojstvu. Napustiti opta pravila Crkve moe samo onaj koji izae iz nje. Sve dok je ovek njen
lan, ne moe da govori i postupa na taj nain. Drugo izgovaranje poseduje privid ispravnosti.
Tano je, meutim, da se obaveza posnih ograniavanja skida sa onih kojima posna jela kode.
Post je ustanovljen ne radi ubijanja tela, nego radi umrtvljenja strasti. Meutim, kad bi se ljudi
koji ne mogu podneti post savesno prebrojali, pokazalo bi se da ih je tako malo da im je broj
sasvim zanemarljiv. Ostaje od svega samo jedan uzrok nepoenja - odsustvo htenja. Protiv toga
se ne moe sporiti. Ni u raj nikoga nee uzeti protiv njegove volje. Meutim, kada budu osudili na
ad - hoe nee - morae da ide: uhvatie i bacie.
31 Avgust 2011
Pouka od Vartimeja
Jednoga dana Vartimej, sedei kraj puta, zauje da neko ljudstvo prolazi pored njega. Njegov
izvebani strah razaznaje neto naroito u hodu tih ljudi, u njihovom razgovoru, i atmosferi
uopte. To nije buna gomila ili karavan, ta skupina ima neko svoje sredite. Vartimej pita narod u
prolazu:"Ko je to"? Oni odgovaraju:"Isus iz Nazareta". U tome trenutku svekoliko nadanje i
oajanje njegovog ivota dostiu vrhunac. On je, u isto vreme, u najdubljoj tami i najblistavijoj
svetlosti. Mogao bi biti isceljen, jer pored njega prolazi Bog. Ali, morao bi da ugrabi nastali
trenutak, koji e minuti u magnovenju. Isus e mu biti na dohvatu samo nekoliko koraka. Pre
toga, bie isuvie daleko, zaokupljen razgovorom sa drugima. Nakon toga, otii e od njega
daleko, zauvek. Vartimej vapajem izvija svoju oajniku nadu: "Isuse, sine Davidov, pomiluj me!"
To je, be samo po sebi - ispovedanje vere. Slepi ovek mora da se tome domislio u mesecima
koji su susretu predhodili, uvi sve prie o isceljenjima koja je uinio Gospod. Za Vartimeja Isus
nije tek neki litajui prorok. Isus je sin Davidov. Vartimej Ga tako naziva, tako Mu se i moli. No, svi
glasovi oko slepoga zagrajae, nareujui mu da uuti. Kako se samo usuuje da postavi jedan
tako beznaajan zahtev Uitelju, koji govori o nebesnim stvarima?! Ali Vartimej zna da je itav
njegov ivot, sva radost i sve oajanje njegovog ivota - u njegovom slepilu i mogunosti da ono
bude izleeno. Tako on vie k Isusu a ljudi ga, ukoliko glasnije vie, ljutitije uutkuju. Napokon,
zato to se moli usrdno za jedinu ivotno mu vanu stvar, Gospod ga uje i isceljuje ga i otvara
pred njim nov ivot.
Ovo je uistinu teka pouka. Kako bismo ozbiljni morali biti u moljenju, ako hoemo da se
udostojimo veliine sopstvene sudbine i Boga, Koji u Svome smirenju eli da nas slua! Oaj, glad
za Bogom, ivotna neophodnost za nas onoga to itemo, sve su to uslovi da se strela nae
molitve sigurno vine svojoj meti, izmetnuta iz napetog luka snanom miicom i pouzdanim okom.
30 Avgust 2011
Velika udobnost duhovno onesposobljava oveka
Danas svet gleda na lepotu i tako sam sebe obmanjuje. Evropljanima[1] to pomae: ekiima i
testerama veito prave neke nove, lepe stvari, navodno praktinije, kako ljudi ne bi morali ni
za.im iole da potegnu. Ranije uz pomo razliitog alata koji se koristio za rad, ljudi su bivali jai,
krepKiji. Sa dananjim raznoraznim pomagalima, posle rada moraju da idu na fizioterapije i
masae. Lekari se danas specijalizuju u masai! Vidi danas stolara sa ovolikim stomakom! Gde si
na takvog drvodelju mogao da naie ranije! Da li bi, deljui hoblicom levo-desno, mogao da pusti
stomak?
Mnoge udobnosti, kada preu granice, onesposobljavaju oveka i on se ulenji. Iako bi mogao
rukom neto da okrene, misli: "E ne, bolje da pritisnem dugme pa nek' se samo okree"! Kad
ovek navikne na lako, posle hoe sve da ide tako. Danas ljudi hoe malo da rade, a mnogo da
budu plaeni. Kad bi moglo da uopte ne rade, bilo bi jo bolje! Ovakav duh zapatio se i u
duhovnom ivotu - hoemo da budemo sveti bez truda.
Isto tako, veina njih koji su osetljivog zdravlja, trpe upravo zbog lagodnog ivota. Ako doe do
rata, kako e to da podnesu ovakvi ljudi,; navikli samo na udobnost? Ranije je narod bio u
najmanju ruku prekaljen, ak i deca, i sve se dalo izdrati. Danas im trebaju vitamini B, C, D i ...
mercedesi, kako bi preiveli! Vidi, i dete sa nekom atrofijom, ako krene da se bavi bilo kojim
poslom, polako dobija miice. Dolazi mi mnogo roditelja i govore mi: "Moje dete je paralizovano",
dok su mu u stvari noge samo malo vie oslabele. Oni ga nahrane - ono sedne; oni ga opet
nahrane - ono opet sedne. I tako, kako samo sedi, noge mu se uopte ne ukrepljuju hranom, i
tako zavrava u kolicima: "Proitaj mu molitvu, kau mi, dete mi je paralizovano". A ja se pitam,
ko je tu paralizovan, dete ili roditelji? Ja im kaem da mu daju hranu koja ne goji, da ga vode da
eta. Tako, s vremenom tope se kilogrami, polako se kreu sve prirodnije, a na kraju neki igraju i
fudbal! Bog e pomoi zaista paralizovanoj deci kojoj ne mogu pomoi ljudi. Jedno dete iz mesta
Konice, izuzetno nemirno, bomba bee sprila. Noga mu se bila zgrila i nije mogao da je isprui.
No, poto ga mesto nije dralo i nije se nikako dalo umiriti, od te njegove nestanosti stalno je
pokretalo nogu, i - protegnue se nervi i deai prohoda. Posle je iao i u ustanike!
I mene je, kad mi se noga bee ukoila od iijasa, kada sam s brojanicom u rukama hodao,
popustio bol. Kretanje mnogo puta pomae. Ja ako se razbolim dva do tri dana, pa ne mogu da
se kreem, kaem sebi: "Bre, pomozi mi, samo malo da ustanem, da se mogu pokrenuti, a posle
u ja za sve da pobrinem... Ii u da naseem drva". Jer, ako ostanem u krevetu, bie mi jo gore.
Zato, im se malo osmelim, makar bio i prehlaen, stisnem zube i ustajem da naseem drva.
Dobro se obuem, preznojim, i prehlada iezava. Naravno, znam da je leanje mnogo prijatnije,
ali nateram sebe i ustajem, i sve nestaje. Evo, vidim kako mi, kad mi dou ljudi i sedim sa njima
na panju, trnu noge. Mogao bih uzeti kakvu podlogu i sesti na nju, ali gde posle da naem
jastuie za sve. Zato, kada gosti odu, ja po noi etam jedan sat sa brojanicom. A poto imam
neki mali problem sa cirkulacijom u nogama, kad se vratim u sobu, protegnem malo noge. Naime,
ako zapustim sebe, posle treba drugi da brinu o meni. A sada sam ja taj koji brine o drugima.
Jesti li razumeli? I zato ovek ne treba da se raduje leanju, jer to ne pomae.
29 Avgust 2011
- Stare, zato se danas ljudi toliko puno mue?
- Zato to izbegavaju trud. Upravo je ovaj komoditet zasluan za to to se ovek razboli i to

trpi. Sve te olakice uinile su da svet u nae doba sie sa uma. Ovo mekutvo u dananje dane
donelo je sobom mnoge bolesti. Ranije kroz ta sve ljudi nisu prolazili, dok ne bi uzorali jednu
oranicu! Kakav je to bio napor, ali i kako je sladak bio taj hleb! U to vreme ni sluajno ne bi
mogao da naie na baeni komad hleba! Ako bi i naiao na putu na poneki komadi, podizao bi
ga i ljubio. Oni koji su pretrpeli okupaciju, i dan danas kad spaze komad hleba, ostavljaju ga u
stranu, dok ga ostali bacaju; ne razumeju njegovu vrednost. Danas se hleb baca u ubre, ovek
ga ne ceni. Ma veina njih ne zna da kae ni jedno "slava Bogu" za blagoslove koje dobijaju.
Danas se ivot odvija po principu "lako emo".
Oskudica u mnogome pomae. Ljudi tek kada budu neeg lieni, shvataju vrednost toga. Oni koji
oskudevaju svesno, uz rasuivanje, sa smirenjem, iz ljubavi prema Hristu, oseaju duhovnu
radost. Ako neko npr. kae: "Danas neu piti vode zato to je taj i taj bolestan. Boe moj, ne
mogu nita drugo da uinim", i tako uradi, Bog e ga orositi, ne vodom, ve duhovnom
limunadom, boanskom utehom. NaMuenom oveku prui sasvim malu pomo, i bie ti veoma
zahvalan.. Jedno lepo vaspitano i iz bogate kue dete, kakve god elje roditelji mu ispunjavali,
nita vie ne moe obradovati. Moe da ima sve ivo a da pati. I sve pred sobom da rastura. Dok
neka deica, sirota, za sasvim malu pomo oseaju veliku zahvalnost. Ako im se nae prijatelj koji
e im obezbediti putne trokove do Svete Gore, koliko li samo znaju da zahvaljuju i njemu, i
Hristu! Mogu se uti mnoga deca iz bogatih kua kako govore: "Imamo sve; zato da imamo
sve?" angrizavi su, zato to im je isuvie dobro, umesto da zahvaljuju Bogu i da pomognu i
ponekom siromahu. To je najvea nezahvalnost! Oseaju se praznima, zato to im od materijalnih
blaga nita ne nedostaje. Dolaze u sukob sa roditeljima, jer im ovi daju sve na izvol'te; odlaze i
idu naokolo sa jednim rancem na leima. Roditelji im daju novac, zovu ih telefonom kako ne bi
brinuli, a deca potpuno ravnoduna. I na kraju dolazi do toga da ih roditelji trae. Jedan momak je
imao sve to bi se moglo poeleti, ali ni u emu nije nalazio zadovoljstva. Kriom je otiao od kue
i spavao po vozovima, kako bi malo osetio kako izgleda muiti se. A bio je iz dobre porodice! A da
je imao neki posao, i da je iveo od svoga znoja, imao bi smisla njegov trud, i oseao bi olakanje
i slavio bi Boga.
Danas veina ne oskudeva ni u emu, i zato ljudi nisu usrdni. Ako ce ovek ne izlae trudu i
naporu, ne moe da ceni ni tui trud. Kakav je smisao u tome da se npr. trai lak posao, da ce na
lak nain zarauje novac, pa da se posle priziva nevolja? veani na primer, za sve ivo primaju
dodatke od drave bez da zasuu rukave, pa zato i tumaraju ulicama. Ono za ta se oni brinu je
magla, a opet imaju stres, zato to su na duhovnom polju ispali iz koloseka, kao tokovi koji se
besciljno kotrljaju po putu i zavravaju u provaliji, kad se otkae sa osovine.
26 Avgust 2011
Boansko
I peice iz svih gradova hitahu onamo... i skupie se oko njega (Mk.6,33) u pustinji Vitsaidskoj,
gde je uinjeno udo nasienja pet hiljada ljudi sa pet hlebova i dve ribe. ta je vuklo narod ka
Gospodu? Oseanje za Boansko. Sakriveno pod pokrovom ljudske prirode, Boanstvo Gospoda
se projavljivalo u rei, delu, pogledu, u svemu to je bilo vidljivo na Njemu. Projavljivanja
Boanstva budila su u srcu skriveno oseanje za Boanstveno, i njime vukla ka Gospodu. Niko
nije u mogunosti da sprei takvo pribliavanje, ne samo sa strane, nego ni sam ovek koji ga
osea u sebi, budui da je ono dublje i jae od svih drugih oseanja. To Boansko u Gospodu
Spasitelju privlailo je Njemu kasnije ljude svih naroda pod nebom. Isto se deavalo tokom istorije
Crkve, a i do sada tako biva. I mali trag Boanskog privlai ka sebi. ta sledi iz takvog iskustva
stremljenja naeg duha ka Boanskom na svim mestima i u svim vremenima? Ono svedoi o
natprirodnom, o Boanstvu, koje je njegov izvor. To stremljenje lei u osnovi naeg duha i ini
njegovu prirodu, to se moe videti iz naih umnih, estetskih n delatnih zanimanja. U prirodi ne
moe postojati obmana i la. Dakle, njih nema ni u tom stremljenju ka Boanskom. Odatle
proistie da Bog i Boansko postoje, i da naunici, koji odriu natprirodno, idu protiv prirode duha
ljudskog.
25 Avgust 2011
Rad je blagoslov
- Nekada su govorili:"Bolje da izlie onove, nego pocepa pokrivae. " ta su time, stare; hteli
da kau?
- Hteli su da kau: "Bolje da izlie onove radei, nego da pocepa pokrivae lenstvujui." Rad je
blagoslov, rad je dar Boiji. Daje ivost telu, sveinu umu. Da Bog nije.oveku podario rad, on bi
se uplesnjivio. Oni koji su vredni, ni u starosti ne prestaju da rade. Ako prestanu da rade, iako
jo imaju snage, snai e ih melanholija. To je za njih smrt. Seam se jednog starog oveka, u
Konici, koji je imao gotovo devedeset godina, a bez prekida je radio. Naposletku je umro na njivi,
na dva sata hoda od kue.
Inae, i onaj, tako zvani telesni (aktivni) odmor, koji mnogi trae, nije nita posebno. Tako
zaboravljaju teskobu. Imaju hranu, slatkie, kupanje, odmaranje. Ali im se sve zavri, trae drugi
odmor. Tako su neprestano potiteni, jer im uvek neto nedostaje: oseaju nekakvu prazninu, a
njihova dua trai ispunjenje. Meutim, onaj ko se umara na poslu, moe da ima neprestanu
radost, duhovnu radost.
24 Avgust 2011
Spasava vera
Stoga vas, brao i eda, ovo prvo molim da, poloivi svu nadu svoju na Boga, drimo se pre
svega prave vere njegove. Jer, kao to ree Apostol, "temelje drugoga niko ne moe postaviti
osim onoga kojega postavi" Duh Sveti preko Svetih Apostola i bogonosnih Otaca, a to je -- prava
vera koja je na svetih sedam vaseljenskih sabora potvrena i propovedana. I zato na ovom
temelju svete vere treba nam zidati zlato i srebro i drago kamenje, to jest dobra dela. Jer niti
koristi ispravnost ivota bez prave i prosveene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje [vere]
bez dobrih dela moe izvesti pred Gospoda, nego treba imati oboje, da "savren bude ovek
Boji", a ne da zbog nedostatka [jednoga] hramlje ivot na. Jer, kao to ree Apostol: "Spasava
vera, koja kroz ljubav dela".
SVETI SAVA
23 Avgust 2011
O iskuenju
Spasavajte se! elim Vam mir od Gospoda! Bura koja postoji u Vama nije nikakva nesrea, nego
gotovo uobiajeno stanje stvari. Morate vrsto stajati. Sve tako, kao to inite, vapijui Gospodu,
Presvetoj Vladiici i svima svetima. Proi e. Odakle to? Ne dosea se, a nema ni potrebe da se
doseti. To doive svi koji idu tim putem. Istina je samo da Gospod ne odbacuje, nego da je
prisutan i da motri kako e se dua boriti u toj doputenoj bici. On nee dozvoliti da budemo
iskuavani vie nego to moemo da podnesemo. Neka Vas Gospod umiri!
22 Avgust 2011
Preobraava se i voda i gora, preobrazimo se i mi sa Hristom
Sean vam praznik Preobraenja Gospodnjeg!

''Jednoga dana, tree godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i
Jovana i izae s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija
kao sunce, a haljine Njegove postadoe sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i
pokaza deo Svoje boanske slave. Pored Hrista ukazae se Mojsije i Ilija i razgovarahu s Njim o
smrti koja Ga eka u Jerusalimu.
Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, "i gle, glas iz oblaka govorae: ovo je moj ljubljeni
Sin, koji je po mojoj volji; njega sluajte." (Mt. 17;5)
Kad apostoli ue glas Boji, uplaie se i padoe licem na zemlju. Isus im prie, dodirnu ih i
ree:"ustanite i ne bojte se!" (Mt. 17;7) Kad podigoe oi, oblaka vie nije bilo. Videe samoga
Isusa koji je opet imao Svoj obian izgled. I sioe s gore.
Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvruje da je Isus Sin Boji.
Takoe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija
jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,...), ve se On ovim predstavlja kao
Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojaa veru svojih uenika kako u nastupjuim danima
Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega.
On nije poveo sve apostole, ve samo trojicu najljubljenijih, zato to je znao da e Ga Juda izdati,
te zato nije bio dostojan da vidi Boansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog
pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.
Preobraenje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od VII

veka. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrianske
vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Jano Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko,
maarski velika, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom spreio je sa vojskom prodor
Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.
Preobraenje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznina trpeza uvek posna,
obogaena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete Liturgije slui obred svetanja groa. U
crkvenim bogosluenjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posveene
ovom jevanelskom dogaaju.
Na ikoni Preobraenja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okruen svetlou, sa
sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplaeni lee na zemlji.
Ima brojnih hramova posveenih ovom prazniku, u Panevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj
Palanci i drugi, kao i manastira, kao to je Preobraenje u Ovaru. Jedan od najupeatljivijih opisa
praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovia, koji doarava proslavu u slavnoj Sent Andreji. I
danas se Srbi u Maarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na dananji dan
odravaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.
Tropar, glas 7:
Preobrazio se jesi na Gori, Hriste Boe, pokazavi uenicima Tvojim slavu Tvoju, koliko mogahu.
Neka obasja i nas grene vena svetlost Tvoja, molitvama Bogorodice, Svetlodave, slava Tebi.
SPC.rs
19 Avgust 2011
Ouvajmo veru
O naoj ispravnosti pred Bogom svagda svedoi spokojstvo duha, koje Duh Sveti raa u
pravednoj dui.
Vi se rukovodite trenutnim utiscima, ne sputajui se u dubinu Boijih odluka, o kojima svedoe

Sveto Pismo i vascela crkvena istorija. Ja neu pokuavati da Vas uspokojim niti ubeivanjem, niti
primerima niti sopstvenim opitom, jer u Vaoj dui nema glavnog izvora spokojstva - vrste i
nesumnjive vere u promisao Boiji, u to da je glavni Kormilar Crkve Sam Hristos. Kod vas je pak
sve i u svemu - sumnja.
Da li to znai da Gospod grei ili da uopte ne upravlja svetom? Da li su istinski poslenici Crkve
samo oni, koje je u nju doneo vetar "slobode"?
Odgovore na Vaa pitanja, koje ste postavili u pismu, meni svakodnevno odgovara itanje iz
Apostola i Evanelja. U meni se javlja pitanje, izazvano nedoumicom: zar otac K. ne ita Sveto
Pismo i zar sve sile njegove due, uma i srca odlaze samo na savremenu periodiku?
Ono to se dogaa u svetu nije nikakvo otkrie, i sve to je trebalo da bude; i Drugi dolazak se
pribliava, i ljudi e se, prema obeanju, spasavati do poslednjeg dana sveta. Jedni e se
spasavati a drugi e propadati. Njihovo najvanije spasonosno delo je ouvanje vere. Trebalo bi
da se i duom i srcem brinemo za svoju i za veru onih koji su nam povereni. U svim vremenima
odjekuju rei: Vera tvoja spasla te je, idi s mirom i Po veri vaoj neka vam bude.
Ako nema vere nema ni sveta.
Svaki se po svojoj veri spasava na svom popritu. Ljudske greke - moje, Vae ili greke Sinoda i
svjatjejeg patrijarha - stoje pred sudom Boijim. Meutim, jedno je sud Boiji a drugo sud
oveiji.
Kako se esto dogaa da se ono, to uzrujanom umu izgleda kao greka, Boijom zapoveu i
vremenom pokae kao sveto delanje, i da njegov tvorac bude ovenan vencem!
Gde su oni, koji su tekim optubama i potocima prljavih kleveta i intriga bolom probadali srce
patrijarha Tihona i prikivali ga za krst?
Meutim, krst je dao Spasitelj, i On je o stradalniku izrekao poslednju re: "Sveti"!
Sudite sad! U rukama sam drao strane knjige u prekrasnim koricama - bilo je to svedoanstvo
o pobuni protiv Crkve i o borbi sa njom.
Prema Boijoj zapovesti, sa bojnog polja odlaze i sveti i greni. I oni koji su gradili i oni koji su
ruili. Zar emo Vi ili ja izgovoriti sud o tome kako su oni iveli? Ne i ne!
Za sebe u, to pouzdano znam, morati da odgovaram. Glavno je da u odgovarati za to, da li

izvravam svoje blagosloveno delo, da li se spasavam kao verni sluga moga Gospodara i da li se
zajedno sa mnom spasavaju i oni koji su mi povereni.
Verujte mi, dragi oe K, kad bi svi "borci" za istinu i istotu Pravoslavlja kao svoje oruje uzeli
molitvu i ivot po Bogu, Pravoslavlje bi zablistalo u Rusiji. Meutim, "boraca" ima mnogo i svakoga
dana ih je sve vie, dok Istina oko sebe okuplja svoje malo stado.
Crkva je stub i tvrava Istine. Mi smo i na to upozoreni: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oia
vaega da vam dade Carstvo (Lk. 12; 32).
Neka Bog i Vama i meni podari da, ouvavi veru i ivei po njoj, verom zadobijemo spokojstvo
duha i uemo u "malo stado" onih koji se spasavaju u Gospodu.
18 Avgust 2011
Obraz Boji
Dunu Bog duh ivotni i postade ovek po obrazu Boijem. Tako je i u preporodu: nadahnjivanjem
Duha Boijeg, koji neznano otkuda i neznano kako prilazi, postavlja se poetak novog ivota i
obnavlja se obraz oveka. To je polazna taka. Od tada poinje trud usavravanja obraza do
podobija. Preporoeni po obrazu Onoga koji ga je sazdao se Gospodnjim Duhom preobraava iz
slave u slavu, iako ne bez linog udela. Na je trud i staranje, a Bog, po naoj veri u Gospoda,
izgrauje i uzrasta [delo] blagodau Presvetog Duha. Eto ideala i naina ostvarenja obraza i
podobija Boijeg! A koliko samo piu i govore o vaspitanju! Meutim, u rei Boijoj ono je u
potpunosti odreeno sa nekoliko rei. Poduhvati se samo da ostvari napisano i vaspitanje e
samo po sebi uspeno da krene ka svom cilju. To je Boiji put. On, meutim, ne iskljuuje i
ljudske puteve. Naprotiv, on im daje smer i venava ih uspehom. Kad se ostaje samo na
ljudskom, vaspitanje obino biva nedovoljno i manjkavo, a ne retko i sasvim izopaujue za
vaspitanike. Posle toga i ivot poinje da ide naopako. Gde se umnoava naopako vaspitanje, sve
drutvo poinje da se sve vie i vie nakrivljuje - i u svom ivotu i u svojim pogledima. Kraj toga
je - sveopta iskrivljenost. Jedan vue na jednu stranu, a drugi na drugu.
17 Avgust 2011
- Stare, pitaju nas majke kako da decu odvrate od televizije.
- Neka daju deci da shvate da im televizija ispira mozak; da ih ini da ne mogu da razmiljaju, a da
ni ne govorimo o tome da im kvari oi. Ova televizija je delo oveije, ali postoji i ona druga,
duhovna televizija (prevedena na srpski jezik re "televizija" znai vienje na daljinu, tj.
televizor=dalekogled, prim. prev.). To je ono kada se odsecanjem staroga oveka iste oi due.
Tada ovek gleda na daljinu i bez maina. Jesu li govorile one deci o ovakvoj televiziji? Treba da
shvate ovu duhovnu televiziju, zato to e sa ovim kutijama enuti. Prvozdani su imali dar
prozorljivosti. On se izgubio nakon pada. Kad deca budu sauvala blagodat Svetoga Krtenja,
imae i ona dar prozorljivosti, duhovno dalekozrenje. Za tako neto potrebna je panja, duhovni
trud. A majice se danas zaboravljaju u besmislicama, a posle: "ta da radim, oe? Gubim svoje
dete!".
16 Avgust 2011
Da li televizija nanosi veliko zlo?
- Samo nanosi! Doao mi je jednom jedan ovek i rekao: "Oe, televizija je dobra stvar". "I jaja
su dobra, kaem mu ja, ali ako ih izmea sa kokoijim izmetom, nema koristi od njih". Tako biva i
sa televizijom i radioaparatom. Danas, kad ukljui radio ne bi li uo neku vest, prvo treba da
izdri da saslua i jednu pesmu, zato to, im se pesma zavri, objavie neku vest. Ranije nije
bilo tako. Znalo se u koje su vreme vesti na radiju - tik, ukljuio bi ga i sluao vesti. Danas
jednostavno mora da saslua i pesmu, zato to, ako iskljui radio, izgubi i vesti.
Svet je pretrpeo veliku tetu od televizije. Deca posebno stradaju. Dolo mi je jednom jedno dete
sa ocem u posetu. Video sam kako iz njegovih usta progovara televizijski demon, onako kako
govori avoimani - ustima demona. To je bilo kao da se rodilo odoje sa zubima. Danas vrlo esto
ne moe da susretne normalnu decu - jednostavno su udovita. I jesi li primetio, ne misle
malo svojim mozgom, ve ono to su uli, ono to su videli - to ponavljaju.
Tako hoe oni drugi da svet pomahnita od televizije. Odnosno, oni hoe da ljudi ono to uju u to
i veruju i tako ine.
15 Avgust 2011
Duh Sveti ne silazi mehaniki
Re koja je delo samo razuma ne menja due, jer je telesna. Re Boija, koja se raa od Duha
Svetoga, ima boanske energije i menja due. Duh Sveti ne silazi na neki mehaniki nain - zbog
toga bogoslovlje nema nikakva posla sa nekim isto naunim duhom. Duh Sveti Sam silazi, kada u
oveku naie na odgovarajue pretpostavke. A duhovna pretpostavka je da ukloni ru sa svog
duhovnog provodnika, da bude dobar provodnik, da primi struju duhovnog prosvetljenja, i da
tako postane duhovni naunik, bogoslov. Kad kaem "bogoslov" mislim na one bogoslove koji
bogoslovlje ive i ija diploma jedino ima vrednost. Ne mislim na one koji imaju samo papir bez
ikakvog pokria, i ija je diploma nalik novcu neke nepostojee zemlje.
Um se esto godinama zamara, kako bi nauio jedan ili dva strana jezika. U nae vreme mnogi
ljudi znaju strane jezike, ali ovi jezici nemaju nikakve veze sa jezicima Svete Pedesetnice, jer
ivimo u velikom Vavilonu. Veliko je zlo kada se bogoslovljem bavimo samo pomou naeg
razuma, i kada na razum predstavljamo kao prisustvo Duha Svetoga. Ovo se naziva
"mozgologija" (gukefaAdz^ouih) koja raa Vavilon, dok u bogoslovlju postoje mnogi jezici, mnogi
darovi (= harizme), ali su svi jezici u saglasnosti, jer je jedan Gospodar njihov, Duh Sveti
Pedesetnice, a jezici su ognjeni.
12 Avgust 2011
Gospod kuca
Gospod svima i svakome kuca u srce, priziva ga ka radosti i svetlosti koji se ne okonavaju
ovozemaljskim ivotom. Njegov priziv je za svakoga razliit, jer Gospod zna ko e ga najpre uti i
odazvati se. Evo, On je i kod Vas zakucao, i zablagodarite Mu na tome. Ne urite da unitite svoj
ivot - oprezno i obazrivo stupajte u sve to Bog daje - i u Crkvu, i u Sveto Pismo. Uite onako,
kao to ste svojevremeno uili u koli, u prvom razredu. Naime, novo je sve to, to treba da
primite u duu. Tek tada e se bez bola i gubitka u Vama ukoreniti i Boiji zakon i hriansko
razumevanje i oseanje sveta.
11 Avgust 2011
Bog ne gleda ko je ko
Bog je ivot i spas svih koji su obdareni slobodom: vernih i nevernih, pravednih i nepravednih,
pobonih i bezbonih, bestrasnih i strasnih, monaha i svetovnjaka, pametnih i glupih, zdravih i
bolesnih, mladih i starih, kao to su za svakog bez razlike - svetlost, sunce, vazduh. Bog ne gleda
ko je ko (Rim.2,11;up. Ef.6,9).
Bezbonik je smrtno bie koje ima razum, a svojevoljno bei od pravog ivota, te za svog Tvorca,
koji veno postoji, misli da ne postoji. Prestupnik je onaj to zakon Boiji tumai po svom
zloumlju i smatra da veruje, i pored toga to je obuzet bogoprotivnim miljenjem. Hrianin je
suta slika Hristova, koliko je mogue oveku, u reima, delima i misli, sa pravom i nepogrenom
verom u Svetu Trojicu. Bogoljubac je onaj koji uestvuje u svemu to je prirodno i bezgreno, i
koji ne proputa da prema svojim mogunostima ini dobra dela. Uzdrljivac je onaj koji se
posred iskuenja, zamki i metea upinje iz sve snage da podarava Onoga koji je daleko od svega
toga.
Sveti Jovan Lestvinik
10 Avgust 2011
Prijatelji Boiji
Na Bog i Car, dobar, predobar i svedobar (kada se govori slugama Boijim, naime, s Bogom
treba i zapoeti) stvorio je sva slovesna bia i obdario ih dostojanstvom slobode. Jedni su, zato,
prijatelji Njegovi, a drugi istinske sluge, neki su mu sluge nekorisne, drugi su se sasvim otuili, a
neki su mu protivnici iako mu nita ne mogu.
Prijatelji Boiji, kako to mi u svojoj ogranienosti smatramo, estiti oe, jesu u stvari duhovna i
bestelesna bia oko Njega. Istinske sluge jesu svi koji su neumorno i oduevljeno inili i uvek ine
samo ono to je po Njegovoj volji. Beskorisne sluge su oni to se smatraju krtenima, a zavet sa
krtenja nisu ispunili kako treba. Otueni, pak, od Boga i neprijatelji Boiji, mislimo, jesu oni to u
Boga ne veruju ili oni to veruju krivo. Bogoborci su, pak, oni koji ne samo to su sami prekrili i
odbacili zapovest Gospodnju ve se svom snagom bore i protiv onih koji je izvruju.
Svaka od spomenutih vrsta iziskuje posebnu i prigodnu knjigu. No, nama neuenima u ovom
sluaju ne bi moglo koristiti izlaganje o tome. Hajde, stoga, pourimo sad, pruimo pokorno i bez
pogovora svoju nedostojnu ruku k istinskim slugama Boijim to nas svojim naredbama pobono
primorae i ljubazno prisilie da piemo, od njihova znanja pozajmimo trsku za pisanje, umoimo
je u tamno mastilo svetlog smirenoumlja, pa je onda kao na neku hartiju
Sveti Jovan Lestvinik
9 Avgust 2011
Ljudi su pored maina sili sa uma
Dananjim pomagalima nema ni kraja ni konca. Bra su od ljudskoga uma, zato to im i neastivi
pripomae, Ranije, ljudi koji nisu imali sva ta pomona sredstva - telefone, faksove, itavu gomilu
aparata, imali su svoj mir i jednostavnost.
- Da, a danas su ljudi uz maine i aparate sili sa uma! Mule se sa mnogim olakicama - davi ih
teskoba. Seam se beduina, tada dok sam bio na Sinajskoj gori[1], kako su samo bili radosni!
Imali su jedan ator i iveli prosto. Nisu mogli da ive u Aleksandriji ili u Kairu, ve su nalazili mira i
spokoja u pustinji, u atorima. Malo aja ako bi imali, skakali bi od radosti i blagosiljali Boga. Ali
sada sa novom civilizacijom i oni su poeli da zaboravljaju na Boga. I meu njih se uvukao
evropski duh! Jevreji su im napravili prve kolibe. Potom su im prodali sve stare izraelske[2]
automobile. Ah, ti Jevreji! Sada ti svaki beduin ima svoju kolibu i po jedan pokvareni automobil
ispred nje, i jo imaju i teskobu - automobil se kvari, ajd' sad da vidimo kako emo ga popraviti. I
ako neko krene da ispita ta to oni u stvari dobijaju, do kakvog e zakljuka doi? tavie, sad
imaju i glavobolje.
Ranije su barem pravili dobre, izdrljive maine. Danas da gomilu para ne bi li kupio neto, a ono
se odmah pokvari. Tako u stvari fabrike samo li proizvode i proizvode sve neto novo i novo, i
tako gomilaju novac. Istovremeno, oni koji rade u fabrikama ubijaju se od posla, ne bi li sastavili
kraj sa krajem. Maine su izum Evropljana koji se bave ekiem i ekserima. U poetku, na primer,
naprave jedan poklopac; posle ga naprave na zavrtanje, posle na dugme, savrenije, i jo
savrenije... Odnosno stalno neki novi ureaji, sve savreniji i savreniji, a jadan narod - i on trai
da kupi najbolje. Ni ne stignu da otplate prvi ureaj, ve uzimaju drugi, i tako su zadueni i
zamoreni. Tako i siromah, kad se odlui da kupi automobil, jedan od najjeftinijih, prodaje ta ima
da proda volove, konje - uskoro e, kako se kree ovaj svet, magarce reati po izlozima a ljudi e
plaati karte da vide jednog magarca! - i kupuje automobil. Onda mu se pokvari. Kau mu: "Nema
delova". Jadniak mora da kupi drugi. A da kupi savren ne moe. Uzee jedan bolji od onog
prvog, i njega e za izvesno vreme skloniti u stranu i tako redom. Mora da se pazi! Da ne poemo
i mi tim putem - nekom savrenijom modom.
8 Avgust 2011
Zemlja i seme
Evo izie seja da seje (Mk.4,3). Od vremena kad je iziao na setvu, seja ne prestaje da seje. U
poetku je sam sejao, zatim preko apostola, i najzad preko Boanstvenog Pisma i bogomudrih
uitelja. I do sada se svagde seje re istine Boije. Ako si spreman da bude dobra zemlja, seme
e neizostavno pasti: i posejano e Gospod da razraste. Kako se, pak, pokazati dobrom
zemljom? Panjom i izuavanjem rei Boije, saoseanjem i ljubavlju prema njoj i spremnou da
se odmah u delo sprovede to se sazna. Pri takvom nastrojenju, ni jedna re ne ostaje na
povrini due, nego svaka ulazi unutra. Sjedinivi se sa srodnom graom duha, ona puta koren i
uzrasta. Hranei se, zatim - odozgo duhovnim nailascima, a odozdo dobrim eljama i trudom -
ona razrasta u drvo, daje cvet i plod. Sam je Bog tako ustrojio oko nas i zato ne moemo da se
ne udimo naoj besplodnosti. A to je sve zbog nepanje i nerada.
5 Avgust 2011
Hula na Duha Svetog
A koji pohuli na Duha Svetoga nema oprotenja vavek (Mk.3, 29). Da li je teko upasti u takav
greh? Uopte nije teko. Evo grehova te vrste: "Velika i bezmerna nada na blagodat Boiju;
oajanje ili nenadanje na Boiju milost; protivreenje oiglednoj i utvrenoj istini i odbacivanje
Pravoslavne hrianske vere. Drugi tome dodaju zavist prema duhovnim darovima koje blinji
dobijaju od Boga; uporitost u grehu i istrajnost u zlobi; nebrigu za pokajanje sve do odlaska iz
ovog ivota" (Pravosl. ispov. deo 3. pit. 38). Eto, koliko puteva! Poe li kojim od njih, bie ti
teko da se vrati i bie odveden do svepogubne propasti. Protivljenje istini poinje sa malim
sumnjama, koje bivaju pobuivane ravom reju ili knjigom. Ako se ostave bez panje ili leenja,
one e odvesti ka neverju i upornosti u njemu. Do oajanja se takoe dolazi neprimetno:
"Pokajau se", govore i nastavljaju da gree. Postupajui tako nekoliko puta i videvi da pokajanje
ne dolazi, oni govore u sebi: "Tako mora da bude! Ne moe protiv samog sebe", i ve se predaju
grehu u punu vlast. Tako skupljaju mnotvo grehova, a pri tome doputaju i mnotvo protivljenja
oiglednim pozivima Boije blagodati. Kada u takvom stanju ovek doe do misli da se pokaje,
mnotvo grehova ga davi, a protivljenje blagodati mu oduzima smelost da pripadne Gospodu. I
on reava: Veliki je moj greh, da bi mi se oprostio. To ba i jeste oajanje! uvaj se poetka
neverja i greholjublja i nee upasti u taj bezdan.
4 Avgust 2011
razdeljenje
Ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne moe opstati (Mk.3,24). Sve dok u naoj
unutranjosti vlada grehovna jednomislenost lukavstva, u nama je snano carstvo tame i greha.
Meutim, kada blagodat Boija ka sebi privue zarobljeni deo duha, oslobodivi ga od
porobljenosti, unutra dolazi do razdeljenja: gpex je na jednoj strani, a dobro na drugoj. im se
ovek sveu i slobodom vezuje za dobro (to sainjava posledicu probuenja), greh gubi svaku
potporu i poinje da se razara. Postojanost u preduzetoj dobroj nameri i trpljenje u naporima
sasvim razaraju greh i istrebljuju ga. Unutra zapoinje carstvo dobra i traje dok se opet ne
prokrade neka zla pomisao koja, privukavi volju, ponovo proizvodi razdeljenje. Ako zaetoj
grehovnoj pobudi da mesta, sjedini se sa njom i sprovede u delo - dobro e opet poeti da
slabi, a zlo da raste, sve dok ga sasvim ne istrebi. To je gotovo neprekidna istorija unutranjeg
ivota kod onih koji su maloduni i nemaju postojanu narav.
3 Avgust 2011
Hriani imaju vlast
Gospod je izabrao apostole da budu s njim i da ih alje da propovedaju i da imaju vlast isceljivati
bolesti i izgoniti demone (Mk.3,14-15). I svaki Hrianin je izabran da ini slina dela: da bude sa
Gospodom, seajui se Njega i Njegove svudaprisutnosti, da propoveda i ispunjava Njegove
zapovesti i da je spreman da ispoveda svoju veru u Njega. Takvo ispovedanje e za sluaoce u
krugu u kome se vri biti gromka propoved. Svaki Hrianin ima vlast da isceljuje bolesti, premda
ne tue, nego svoje, i ne telesne, nego duevne - grehe i grehovne navike. On ima vlast da izgoni
demone, od6ijajui zle pomisli koje oni seju i gasei strasne pobude koje oni raspaljuju. ini tako i
bie apostol i ispunitelj onoga na ta te je Gospod izabrao, delatnik svoga poslanstva. Ako
uspe najpre u svemu tome, Gospod e te moda pozvati i na posebno poslanstvo - da spasava
druge, budui da si sam poao putem spasenja, i da pomae iskuavanima, poto si sam proao
sva iskuenja i stekao opit u dobru i zlu. Tvoj posao je da se trudi nad sobom - na to si ve
izabran. Ostalo je u rukama Boijim. Smireni se uzvisuje.
2 Avgust 2011
slavoslovlje
Dok je bio na zemlji, Gospod je ljudima i besima zabranjivao da ga hvale (Mk.3, 12), ali je traio
da veruju u Njega i da ispunjavaju zapovesti Boije. Taj zakon vai i sada, i vaie i na Sudu:
Hee svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca
moga koji je ka nebesima. Otuda slavoslovlje u crkvi zapoinje: Slava na visini Bogu, da bi pri
kraju ispovedalo: Isceli duu moju... naui me tvoriti volju Tvoju. Bez toga slavljenje Boga nema
nikakve vrednosti, budui da ne izlazi iz due, nego se samo jezikom proiznose tue rei. Gospod
na to i ne obpaa panju. Treba, naprotiv, biti takav da drugi, videi naa dela, ponu da hvale
Gospoda. Sam na ivot treba da bude hvala Bogu. U stvari, On sam u nama sve treba da dela,
pri emu mi ne treba da mu smetamo. Tako hvala za dela prelazi na Njega. Svako treba da
postane miris Hristov. Tada e i bez hvale da se vri slavoslovlje Gospodu. Ruin cvet ne puta
glas, ali se njegov miris, i pored utanja, prua daleko. Tako treba da ive i svi Hriani.
1 Avgust 2011
O razonodama
ta je to s Vama? Krepite se i nadahnjujte! Meutim, nemojte misliti da ete pomo pronai u

razonodama. Razonode i bez toga navode tugu, a kad postoji tuga koju su one izazvale jo je
tunije. Da, tako je. U trenutku spoljanje radosti zaboravlja se na bol srca, ali zato, kada proe
veselje i razonoda i kad dua ostane sama, ona svom domainu daje da oseti udvostruenu,
utrostruenu pa ak i udesetostruenu alost i tugovanje. To zna ceo svet, a opet ne slua ta
mu se govori. im ga obuzme tuga, odmah trai razbibrigu! Odbacite to, bolje je da kod Gospoda
i Presvete Vladiice traite milost i utehu. Naime, ako Oni daju, onda e, kako i dolikuje, dati
postojane utehe. Njima se i obratite! Zbog toga je, naravno, potrebno da vie sedite kod kue i
da se molite, ili da idete u crkvu i da to isto inite; dobro je i ako malo razmislite i ako neto
proitate. Vi paljivo itate sv. Isaka Sirijskog i nemojte ga odbacivati. On e Vas svemu nauiti.
elim Vam svaku utehu od Gospoda. Molite se i Gospod e isceliti svaku slabost, izleie Vas.
29 Jul 2011
Apostol Pavle
ta je ovek, i kakvog je plemenitog roda naa priroda, i za kakve je dobrodetelji sposobno ovo
bie, pokazao je bolje od svih ljudi apostol Pavle. Otkako je postao apostol, pa sve do sada, on
gromkim glasom pravda Gospoda pred svima koji Ga okrivljuju zbog ovakvog ustrojstva ljudskog
bia; potstie na vrlinu, zatvara usta bestidnim huliteljima i pokazuje da izmeu anela i ljudi ne
postoji veliko rastojanje, ako zaelimo da obratimo na sebe veliku panju. Apostol Pavle nije
dobio drugaiju prirodu (), niti je imao drugaiju duu, niti je iveo u nekom drugom svetu,
ve je, odgajen na istoj zemlji i na istom prostoru i po istim zakonima i obiajima, prevaziao sve
ljude koji su postojali otkako postoji svet. Gde su dakle oni to govore da je vrlina teka a porok
lak? Pavle im neda za pravo, govorei: Naa laka sadanja nevolja donosi nam venu i od svega
preteniju slavu (2 Kor. 4, 17). A kada su nevolje lake, onda su to utoliko vie unutranja
zadovoljstva.
Sv. Jovan Zlatousti
28 Jul 2011
Antihrist
Filozof Vladimir Solovjev je mnogo radio na tome da prikae dolazak i linost Antihrista. On je
briljivo koristio sve materijale o ovom pitanju, ne samo svetootake, nego i muslimanske, i
stvorio je ovu upeatljivu sliku. Prije dolaska Antihrista u svijetu se ve priprema njegovo
pojavljivanje. "Tajna zla ve dejstvuje" i sile koje pripremaju njegovo pojavljivae prije svega se
bore protiv zakonite carske vlasti. Sveti apostol Jovan kae da se "ne moe pojaviti Antihrist, sve
dok ne bude uklonjen Onaj koji odrava". Sveti Jovan Zlatousti objanjava da je "Onaj koji
odrava" - zakonita pobona vlast, takva vlast koja se bori protiv zla. "Tajna" koja djeluje u
svijetu ne eli to, ne eli borbu protiv zla silom vlasti; nasuprot tome, ona eli vlast bezakonja i
kada to postigne onda vie nita nee spreavati pojavu Antihrista. On e biti ne samo pametan i
opinjavaujui: ve i naizgled saaljiv, inie dobro i bie milosrdan radi jaanja svoje vlasti. I kada
je toliko uvrsti da ga itav svijet prizna, tada e pokazati svoje pravo lice. Za prestonicu e
izabrati Jerusalim zato to je ba ovdje Spasitelj otkrio svoje Boansko uenje i Svoju Linost i tu
pozvao itav svijet na blaenstvo dobra i spasenja. Ali svijet nije prihvatio Hrista i raspeo Ga je u
Jerusalimu, a u doba antihrista Jerusalim e postati prestonica svijeta, koji je priznao vlast
Antihrista.
Sveti Jovan angajski
27 Jul 2011
Umukni i izii
Gospod je govorio u kapernaumskoj sinagogi i svi su se divili Njegovom uenju: Jer ih uae kao
onaj koji vlast ima a ne kao knjievnici (Mk.1,22). Ta vlast nije u naredbenom tonu, nego u sili
uticaja na due i srca. Njegova re je ulazila unutra i vezivala ljudske savesti, ukazujui im da je
sve onako kako govori. Takva je uvek re koja je proniknuta Boanskom silom, re od Duha ili
pomazana re. Takva je ona bila i kod svetih apostola, i posle njih, kod svih uticajnih uitelja koji
nisu govorili od uenosti, nego od saoptavanja Duha. To je dar Boiji koji se stekao ne toliko
trudom u ispitivanju istine, koliko srcem i ivotom u istini. Tu re postaje proniknuta ubedljivou,
budui da prelazi od srca ka srcu. Tu se nalazi vlast rei nad duama. Knjievnicima koji govore i
piu o onome to su nauili, ne daje se takva sila, budui da govore iz glave i u glave presipaju
svoje umotvorine. Meutim, nije ivot u glavi, nego samo vrh njegov. ivot je u srcu. Samo ono
to iz srca izlazi moe uticati na tok ivota.
25 Jul 2011
Pokajte se
Svoju propoved Gospod je zapoeo reima: Ispuni se vreme i priblii se Carstvo Boije; pokajte
se i verujte u jevanelje (Mk. 1,15). Na kraju veka e takoe biti reeno: "Ispunilo se vreme.
Pribliilo se Carstvo". Meutim, nee se vie dodati: Pokajte se i verujte, nego: "Iziite na Sud.
Vreme pokajanja i truda na samoispravljanju se zavrilo. Neka svako da odgovor o tome ta je
dobro ili zlo uinio u telu". Tako, dakle, dok ima jo vremena - pourite da se pobrinete za svoje
spasenje. Naruje Oevo je otvoreno za primanje svih koji dolaze sa iskrenim oseanjem
skruenosti za ono to je prolo, i sa eljom da unapred poslue Gospodu putem ispunjavanja
Njegovih svetih zapovesti. Za svakog od nas kraj veka je njegova smrt. Ona predstavlja vrata za
drugi ivot. Stoga ee gledaj na nju i paljivije se pitaj: "ta posle?" Zatim se, bez aljenja
sebe, prihvati truda kako bi dovrio sa onim to je neophodno za stupanje u mesto gde je radost
bez kraja, i kako bi odstranio sve to slugama tame najkrajnje moe dati pravo da tobom
ovladaju i da te odvuku u svoju oblast, odakle vie nema izlaska.
24 Jul 2011
Neprijatelji Hrianstva
Neprijatelji Hrianstva vole esto da navode primere velikih udotvoraca meu neznabocima, da bi
time lakoverne obmanuli, hri ansku veru unizili a neznabotvo, arodejstvo, gatarstvo, sataninstvo i
svako arlatanstvo uzvisili. Nema sumnje da i satana preko slugu svojih pokuava initi udesa, no sva
ta udesa njegovih slugu ne potiu iz ovekoljublja, saaljenja, milosra i iz vere u Boga nego iz
gordosti, sebi nosti, sujete i ovekomrnje. Hri anin treba da se nau i iz istorije apostolske razlikovati
udesa boanska od satanskih obmana i fantazija. Neka se samo seti apostola Petra i Simona Volha.
Neka uporedi udesa Petrova sa tobonjim udesima Simonovim. Apostol obraao kamena srca ljudi u
srca blagorodna, leio bolesne, vaskrsavao mrtve, i to sve molitvom i verom u ivoga Boga; Simon Volh
pak zadivljavao ljude avolskim privienjima. Apostol Petar bio je drug Boji, a Simon Volh drug i ti enik
razvratnog c ara Nerona, koji je skonao samoubistvom. udesa fakira neznaboa kih spadaju u vrstu
privienja i obmana Simona Volha. Kao to usijan pesak li i izdaleka na vodu, tako i udesa fakirska
li e na ivotvorna udesa hrianska.
Sveti Nikolaj iki
22. Jul 2011
Bog sve u svima
Gospod je rekao da u buduem ivotu da nema ni enidbe ni udadbe (Mt.22,30), tj. da e se nai
zemaljski odnosi i poreci zemaljskog ivota izgubiti. Ni nauke, ni umetnosti, ni vlasti, niti iega
slinog tamo nee biti. Nego ta? Bie Bog sve u svima. A kako je Bog duh, kako se sa duhom
sjedinjuje i duhom dejstvuje - sav ivot tamo e biti neprekidan tok duhovnih pokreta. Odatle
sleduje jedan zakljuak - s obzirom da je budui ivot na cilj, a sadanji samo priprema za njega,
onaj ko sve vreme ivota posveuje samo na ono to je korisno jedino za ovaj ivot - ide protiv
svog naznaenja i sebi u buduem ivotu priprema gorak, pregorak udeo. Ne radi se o tome da
odmah sve treba napustiti, nego o tome da, radei koliko je potrebno za ovaj ivot, glavnu brigu
obraamo na pripremanje za budui ivot, starajui se pri tome, koliko je mogue, da se i grubi
zemaljski rad obrati u sredstvo za taj cilj.
21 Jul 2011
Dananji fariseji
Arhijereji i fariseji su razumeli da je Gospod govorio prie na njihov raun, da im je otvarao oi

kako bi videli istinu. Pa ipak, ta su uradili? Traili su nain na koji bi ga ubili (Mt.21,45-46). Da
predubeenje nije smetalo njihovom zdravom rasuivanju, oni bi, ako ne poverovali (kako je
zahtevala oevidnost ukazanog), a ono paljivo rasudili da li je zaista i na samom delu onako kako
Spasitelj objanjava. Predubeenje ih je gurnulo na krivi put i oni su, zatim, postali bogoubice. I
uvek je tako, pa i danas. Nemci, a posle njih i nai, onemivi (onemevi) umom, im u Jevanelju
sretnu udo, odmah viu: "Nije istina, nije istina. To nije bilo, niti je moglo biti. To treba precrtati".
Nije li to isto to i ubiti? Pogledajte sve knjige tih "mudraca": ni u jednoj neete nai ukazanje
zbog ega oni tako misle. Ni jedan od njih ne moe rei nita protiv onoga ime se dokazuje
jevanelska istina, i ni jedan od njih se nije pozabavio da pronikne u razloge kojima zdravomislei
ljudi opovrgavaju njihovu la. Oni jednako tvrde svoje, tj. da to ne moe biti. Stoga i ne veruju
Jevanelju. I sa njima se nita ne moe uraditi. Oni su spremni da idu i protiv samog Boga.
20 Jul 2011
Istrajnost
U prii o dvojici sinova, jedan je ustro rekao: Hou, ali ne otide (Mt.21,20). To je slika svih
prenagljenih dobrih namera za ije ispunjenje se, meutim, nema dovoljno ni istrajnosti, ni volje,
ni trpljenja. Srce lako biva gotovo na sve to mu izgleda dobro. Ali, slaba i netrudoljubiva volja se
ispoetka udaljuje od dela. Ta nemo se sree skoro kod svakoga. Kako izbei takvu neprijatnost
pred samim sobom i pred drugima? Evo kako: ne poinji nita dok nisi promislio i izmerio da li za
nameravano delo ima snage. Tako je Gospod naredio u prii o vojskovoi koji se spremao za rat
i o graditelju kue. U emu se sastoji to merenje? U tome (kao to nam daje Gospod da shvatimo
iz navedenih pria) da se unapred naoruamo samoodricanjem i trpljenjem. Pogledaj da li se u tebi
nalaze ti oslonci svih trudbenika u dobru: ako ih ima - poinji delo, a ako ih nema - najpre ih
stekni. Ukoliko se snabde, sve to te sretne na putu e pretrpeti i prevladati, a zapoeto
dovesti do kraja. Merenje, meutim, ne znai da delo treba naputati ukoliko nam izgleda teko,
ve da sebe treba da oduevljavamo na svaki napor. Otuda e proizilaziti vrstina volje i
postojanost trpljenja. I nikada ti se nee desiti da kae: "Idem", pa da ne ode.
18 Jul 2011
Zbog ega se mi osenjujemo krsnim znakom?
Zbog ega se mi osenjujemo krsnim znakom? Krsnim znakom se osenjujemo tj. krstimo se, prvo
radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, brao Bog vidi kada se mi krstimo, kada
stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajui, i nimalo se ne udubljuju
u to to ine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa panjom i strahopotovanjem. Kae -
nema sile u krstu?! Nije tano, ima u krstu sile, i to velike, kada se krsti kako treba - sa verom i
strahopotovanjem, i mislei o tome ta zapravo ini. Krsni znak je znak zbog koga Bog obraa
Svoju panju na nas i zbog koga na nas izliva Svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj
peat zbog koga Bog prima nae molbe. Moliti se, znamenujui se krsnim znakom, znai moliti se,
iskati neto u ime Isusa Hrista: "Ja nisam doao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi,
Gospode! A da je to stvarno tako, svedoi peat Njegov na meni - krsni znak!"
Ako, pak, misli, ovee, da u krstu nema sile, zato se onda uopte i krsti? Ili nikako ne stavljaj
na sebe krsta, i onda e svi znati da nisi Hrianin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajui, sa
strahopotovanjem i panjom, udubljujui se u to to ini!
Znai, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Boiju.
I jo se krstimo toga radi da bi to video lukavi, na neprijatelj - avo. Da, brao, neka i lukavi vidi
kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato to on taj znak ne voli. Kao to se boji
Samog Isusa Hrista, tako se isto lukavi boji i znaka Hristovog - Krsta. Krst je najpouzdanije
oruje protiv avola, najjaa zatita od njega, najotriji ma protiv - neprijatelja... Krsni znak
uva nas i titi od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas
Aneo Hristov uva i titi. avo bei od krsnog znaka, a Aneo nam na krsni znak prilazi.
Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, Koji je raspet na
Krstu - da, neka ljudi vide Koga mi to ispovedamo, u Koga verujemo, u Koga se nadamo, Koga
volimo, Koga potujemo! A tebe je, meutim, ponekad stid da se prekrsti! Zna li ti kakav greh
time ini? To znai da se stidi to si Hrianin - stidi se to pripada Hristu, to u Hrista
veruje, u Hrista se nada, Hrista potuje i voli!...
Ne, nemoj se stideti da prizna da si Hrianin, da si Hristov, inae e se Isus Hristos postideti da
te prizna Svojim na Stranom sudu Svome i nee hteti da te primi u Carstvo Nebesko.
Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo Hriani, da bi to video Bog, da bi
video Aneo-uvar na, da bi video lukavi i da bi ljudi videli da smo Hriani.
Po tome kako se ovek krsti, moe se odrediti i kakav je Hrianin. ak se moe i ovako rei:
"Kako se ko krsti, tako i veruje"!
U duhovnom ivotu u svemu se poinje od malog. Ko ispuni malo, utvruje se u veem. Iz

majunog semena strahopotovanja izrasta veliko stablo hrianske pobonosti.
PREPODOBNI SERAFIM SAROVSKI
14 Jul 2011
Bog domain
I po drugi put je Gospod udesnim nasienjem zbrinuo narod koji ga je pratio kako bi pokazao da
je uvek spreman da tedro obdari verujue ljude. On je to mogao da ini i svaki put, ali nije hteo
da ne bi odvikavao od obinog naina ivota, koji je sam zaveo, utvrdio i podravao. Takav je i
opti Boiji promisao. Glavno, sveobuhvatno delo promiljanja uinjeno je u poetku pri stvaranju
svih stvari. Uredivi sve i pustivi u tok, Bog se niim nije vezao, ve je svojoj slobodi ostavio da,
kada je nuno, ukazuje izuzetnu pomo. On dela kao domain u domu, zavodei poredak i
podravajui ga, ne vezujui se njime. On se prema njemu odnosi sa vlau, sa domainskim
nahoenjem. Protivnici vere ne shvataju Boiji promisao. Oni u svojim mislima proiruju njegove
granice, da bi zatim, poto ne vide na delu ostvarivanje svojih pretpostavki, odbacili njegovo
postojanje. Promisla koji oni hoe zaista nema, ali nesumnjivo postoji onaj koga je uspostavio
sam Gospod Bog.
13 Jul 2011
I srca otvrdnee...
Poto su udobnosti, koje je opti razvoj doneo ljudima, prevazile granice, postale su potekoe.
Namnoile su se raznorazne maine, i uvealo se rastrojstvo. Od oveka su napravili mainu, dok
sada maine i svakojaka gvourija zapovedaju oveku. Zato su i srca ljudi postala "gvozdena".
Sa svim tim pomagalima to postoje, ljudska savest ne moe da se razvija. Ranije su ljudi radili sa
ivotinjama i bili su milosrdni. Ako bi malo pretovario ivotinju, a ona jadna pokleknula, ovek bi
se saalio. Ako bi bila gladna i gledala te tunim pogledom, srce bi ti se cepalo. Seam se, kada se
naa krava bila razbolela, i nama je bilo teko, zato to smo je smatrali lanom porodice. Danas
ljude slui gvourija, te su im i srca gvozdena. Ako se slomi neka ipka - nose je na zavarivanje.
Pokvario se automobil - odmah kod majstora sa njim. Ako se ne moe nita uiniti, bacaju ga. Ne
boluju za njim. ovek ovako razmilja: "Ma to je gvourija!" Srce nikako ne uestvuje. Ali tako
se razvija samoljublje, egoizam.
Danas ovek ne razmilja o drugome. Ranije, ako bi preteklo od ruka, poto bi se do sutranjeg
dana jelo pokvarilo, ljudi su razmiljali i o ponekom siromahu. "Umesto da se pokvari, govorili su,
bolje da dam nekom, siromahu". Onaj koji je bio duhovno napredniji govorio je: "Neka prvo jede
siromah, pa posle ja". Danas sve stavljaju u friidere i niti se seaju drugoga koji ima potrebu.
Seam se, kada bismo imali dobar urod povra i voa, davali bismo svojim komijama - delili smo.
Pa i ta bismo sa tolikim koliinama. Vremenom bi se svakako pokvarilo. Danas imaju friidere. "A
zato da damo drugima?", kau, "ostavimo u friider i bie za nas". Da ne pominjem to to itave
tone [povra i voa] bacaju na ubrivo ili odlau po deponijama, dok na milione ljudi negde drugde
gladuje.
12 Jul 2011
O predanosti volji Boijoj
Neka bude volja Boija! Neka se i nad vama izvri Njegova blaga volja. Verujte i duboko u srcu
drite da se nita ne dogaa bez Boga, ak ni najmanja sitnica. Sve je kod Njega proraunato.
Naa je dunost da sve okreemo na spasenje due i da iz svega za sebe izvlaimo duevnu
korist. U tome je sva naa mudrost. A da ustroji samoga sebe - jo nikome nije uspelo! Sve je
kao pauina. Plete i plete ubogi ovek a vetar dune i sve raznese. Kada pak Gospod izatka, onda
je to postojano. Tanko, ali vrsto kao ue. Blaena je dua koja poiva na rukama Boijim! Ona
se pod krovom Gospodnjim umiruje kao dete na majinim rukama. Teko je ovo razumeti, a jo
tee osetiti. Neka Vam Gospod pomogne! Onaj to sa bolom pripada ka Bogu ne biva
zaboravljen.
11 Jul 2011
odluno samoodricanje
Od onih koji xoe da ga slede, Gospod zahteva odluno samoodricanje: Neka se odree sebe
(Mt.10,21). Isto se moe rei i na drugi nain: "Odbaci svoje interese i brini jedino o Gospodnjim
interesima". U tome e uspeti ukoliko uvek bude radio ono to je Njemu ygodno. Kako u tome
uspeti? Dobro pazi na ono to je u tebi unutra, i na ono to je spolja. Strogo prosudivi o tome
koji bi postupak u datom clyajy bio ugodan Gospodu, ne alei sebe i ne meajui svoje raune,
sa punim samoodricanjem pristupi delu. Rei e: "Rasuditi o tome je zamreno". Ne, nije
zamreno. Imamo jasne i odreene zapovesti. One izraavaju sve to je sa nae ctpane ugodno
Gospodu. Treba ih samo primeniti na dati sluaj. To ne predstavlja veu tekou. Treba imati
zdrav razum. Ako se, pak, ne snalazi, pitaj svog duhovnog oca ili koga drugog, iju re potuje,
i postupi kao to ti se kae. Ipak, svakako je bolje izotravati svoje rasuivanje kroz itanje rei
Boije i otakih knjiga, kako bi reenje uvek imao uz sebe.
7 Jul 2011
O predavanju volji Boijoj
Nesrea je kad je ovek u srcu sit i zadovoljan, a dobro je kad je gladan i ubog. Ubogi i po jakom
mrazu ide pod prozore i prosi. A da li bi iao kad bi imao komadi hleba?
Kada se oseti nesrea, tada ni ovekovim zauzimanju i trudu takoe nema kraja. Tako je i sa
srcem! Kada ga dotakne oseanje siromatva, ubogosti i gladi, onda ono ne daje pokoja ni dui ni
telu. I to uini i na drugo se pokreni. Tada ve nema mesta samosaaljenju, i nijedan trud nije
naporan. A glad i bedu Gospod alje onom to moli i prosi. To je znak zdravlja. Bolestan ovek
nema apetita: on je sit, ak i kad nedeljama ne bi jeo. Gospode, pomiluj!
Ptiica koja je privezana kratkim koncem prhnue i pasti. Kada je pak konac dugaak, ptiica e i
visoko uzleteti i daleko odleteti, ali e je opet privui isto mesto. Kad ne bi bilo konca, ptiica bi
odletela u prekrasne ume. I u velikim kavezima ptice lete, pa opet nisu slobodne. Kako da se
odvoje?
Kada vatra preti privezanom, on se tako silno trza ne bi li prekinuo gvozdeni lanac a kamoli tanki
konac. Tako, dakle, stvar je veoma jednostavna: treba izazvati nevolje svuda unaokolo. Sve,
meutim, ima svoje vreme, iako smo ponekad krivi i zato to neemu nije vreme.
Bolje je nita ne nagaati: ni u manastir, ni za manastir, jer nije u tome sila. Potrebno je ranjavati
i uznemiravati svoju unutranjost, da se ne bismo uspavali. I Samsona su u snu svezali, i
postrigli, i liili snage. Kada je u srcu manastir, onda je sasvim svejedno da li e postojati i
manastirsko zdanje. A evo ta je manastir u srcu: Bog i dua. Meutim, kada Bog povede u
manastir, onda treba ii. Samo nemojte opet nagaati ta ete tamo susresti. Vi to ne moete ni
da zamislite. Svaki tamo susree upravo ono to je njemu potrebno. Ne lii sve kod jednoga na
onoga drugog. Bolje je prepustiti se volji Boijoj i sve primati kao iz Njegove ruke.
6 Jul 2011
Vera
O naoj ispravnosti pred Bogom svagda svedoi spokojstvo duha, koje Duh Sveti raa u
pravednoj dui.
Vi se rukovodite trenutnim utiscima, ne sputajui se u dubinu Boijih odluka, o kojima svedoe

Sveto Pismo i vascela crkvena istorija. Ja neu pokuavati da Vas uspokojim niti ubeivanjem, niti
primerima niti sopstvenim opitom, jer u Vaoj dui nema glavnog izvora spokojstva - vrste i
nesumnjive vere u promisao Boiji, u to da je glavni Kormilar Crkve Sam Hristos. Kod vas je pak
sve i u svemu - sumnja.
Da li to znai da Gospod grei ili da uopte ne upravlja svetom? Da li su istinski poslenici Crkve
samo oni, koje je u nju doneo vetar "slobode"?
Odgovore na Vaa pitanja, koje ste postavili u pismu, meni svakodnevno odgovara itanje iz
Apostola i Evanelja. U meni se javlja pitanje, izazvano nedoumicom: zar otac K. ne ita Sveto
Pismo i zar sve sile njegove due, uma i srca odlaze samo na savremenu periodiku?
Ono to se dogaa u svetu nije nikakvo otkrie, i sve to je trebalo da bude; i Drugi dolazak se
pribliava, i ljudi e se, prema obeanju, spasavati do poslednjeg dana sveta. Jedni e se
spasavati a drugi e propadati. Njihovo najvanije spasonosno delo je ouvanje vere. Trebalo bi
da se i duom i srcem brinemo za svoju i za veru onih koji su nam povereni. U svim vremenima
odjekuju rei: Vera tvoja spasla te je, idi s mirom i Po veri vaoj neka vam bude.
Ako nema vere nema ni sveta.
Svaki se po svojoj veri spasava na svom popritu. Ljudske greke - moje, Vae ili greke Sinoda i
svjatjejeg patrijarha - stoje pred sudom Boijim. Meutim, jedno je sud Boiji a drugo sud
oveiji.
Kako se esto dogaa da se ono, to uzrujanom umu izgleda kao greka, Boijom zapoveu i
vremenom pokae kao sveto delanje, i da njegov tvorac bude ovenan vencem!
Gde su oni, koji su tekim optubama i potocima prljavih kleveta i intriga bolom probadali srce
patrijarha Tihona i prikivali ga za krst?
Meutim, krst je dao Spasitelj, i On je o stradalniku izrekao poslednju re: "Sveti"!
Sudite sad! U rukama sam drao strane knjige u prekrasnim koricama - bilo je to svedoanstvo
o pobuni protiv Crkve i o borbi sa njom.
Prema Boijoj zapovesti, sa bojnog polja odlaze i sveti i greni. I oni koji su gradili i oni koji su
ruili. Zar emo Vi ili ja izgovoriti sud o tome kako su oni iveli? Ne i ne!
Za sebe u, to pouzdano znam, morati da odgovaram. Glavno je da u odgovarati za to, da li

izvravam svoje blagosloveno delo, da li se spasavam kao verni sluga moga Gospodara i da li se
zajedno sa mnom spasavaju i oni koji su mi povereni.
Verujte mi, dragi oe K, kad bi svi "borci" za istinu i istotu Pravoslavlja kao svoje oruje uzeli
molitvu i ivot po Bogu, Pravoslavlje bi zablistalo u Rusiji. Meutim, "boraca" ima mnogo i svakoga
dana ih je sve vie, dok Istina oko sebe okuplja svoje malo stado.
Crkva je stub i tvrava Istine. Mi smo i na to upozoreni: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca
vaega da vam dade Carstvo (Lk. 12; 32).
Neka Bog i Vama i meni podari da, ouvavi veru i ivei po njoj, verom zadobijemo spokojstvo
duha i uemo u "malo stado" onih koji se spasavaju u Gospodu.
5 Jul 2011
Svepratanje
elei da sazna koliko puta treba da oprosti bratu, Petar je postavio pitanje i, pri tom, unapred
predloio: Do sedam li puta? I rekavi to, miljae da je naznaio najvei mogui broj. Eto, kako
je kratko ljudsko trpljenje. Primenjujui, meutim, svoje veliko dugotrpljenje na nae nemoi,
Gospod je rekao: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18, 21-22). A
to je isto to i rei: "Prataj uvek, i uopte ne misli na nepratanje". Svepratanje jeste obeleje
hrianskog duha, kao i izvor i stalna potpora ivota po Gospodu. Svagdanje pratanje svega
svima jeste spoljanja odea hrianske ljubavi koja, po apostolu, dugo trpi, blagotvori, ne
razdrauje se, sve trpi (1.Kor.13,4-7). Ona je najpouzdanije jemstvo na Poslednjem sudu. Jer,
ako mi opratamo, i na Otac nebeski e nama oprostiti (Mt.6,14). Prema tome, ako hoe u raj,
oprataj svima iskreno i iz sve due, kako ni senka neprijateljstva ne bi ostala.
4 Jul 2011
Rat
Ovj svet s njegovim duhovnim i mterijlnim zkonim nismo stvorili mi. Meutim, dok
mterijlne zkone uzimmo u obzir mkr rdi sopstvene bezbednosti, duhovne zkone, iz
nekog rzlog, drsko prenebregvmo. Rezultt tog je obogljivnje sopstvenih du i du
ne dece.
Svke godine se izvri sve vie strnih, bezumnih zloin, koji ns vode u tkve dubine ljudske
due d i njpronicljivij psihijtrij smo slee rmenim.
ivimo u stnju njsurovijeg rt, u kome voljno ili ne, uestvuje svko. Ovj rd vode duhovi
tme protiv ljudi i njsuroviji zloini, njmrskiji poroci o kojim sve ee slumo, jesu projv
tjnog, rzornog delovnj demon. Nemrn bezbrinost u ovom rtu zni smo brzu pogibiju.
Uprvo o tom rtu govori postol Pvle: "Jer ne rtujemo protiv krvi i tijel, nego protiv
poglvrstv, i vlsti, i gospodr tme ovog svijet, protiv duhov zlobe u podnebesju" (Ef.
6:12).
SVETENIK DIMITRIJE IKIN
1 Jul 2011
Valja postradati
Kada su ga apostoli ispovedali kao Sina Boijeg, Spasitelj je rekao: Valja postradati... i ubijen biti
(Mt.16,21). Delo je sazrelo. Ostalo je samo da se dovri smru. Isto biva i na putu usavravanja
naravi kod Hrianina. Dok se on bori sa strastima, vrag se jo nada da e ga nekako iskuati.
Kada se, pak. strasti u njemu utiaju, neprijatelj vie nema sile da ih pobuuje, te podie
spoljanja iskuenja, uvrede svake vrste i to vrlo snane. On pokuava da nametne misao:
"Zato si se trudio i borio? Nema od toga nikakve koristi". Dok on, meutim, spolja priprema rat,
Gospod svom podviniku alje duh trpljenja. Pre nego to vrag uspe da podigne bilo kakvu
nesreu, On u srcu podvinika pobuuje oduevljenu gotovost na stradanja i klevete svake vrste.
Na taj nain, zamka avolja ne uspeva. Gospod je za sebe rekao: "Valja postradati". Tako i oni
oseaju neku e za tekoama. Kada nastupe, oni ih sa radou susreu i piju ih kao to edan
pije hladnu vodu.
30 Jun 2011
Govor i delanje
uvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog, rekao je Gospod (Mt.16,6). Sadukeji su obrazac

nepreduzimljivosti, a fariseji predstavljaju ljude koji nose masku revnitelja. Ipak, prvi ne rade
nita, a drugi, prave buku, iako na delu ne ispada nita. Kod nas su njima slini ljudi koji se
zanose idejom humanosti. Ako ih bolje upozna, nai e samo rei. Oni govore o dobru naroda,
a narod ne vidi nikakvo dobro, budui da samo govore, a ne delaju. Kod njih je humanost
izvetaena. Oni se samo prave da je imaju, a ustvari su egoisti. Rei nisu posebna rtva, i zato ih
rasipaju. Ako, meutim, doe do potrebe da se na delu pokae rtva - oni se povlae. Danas su
skoro svi preduzimljivi samo povrno: pred drugima izgledaju kao revnitelji dobra i, posebno -
prosveivanja. Meutim, sasvim su zadovoljni kada reima uspeju nekog ubediti da su zaista
takvi. Zbog toga je lako da se kod nas pojavi neki dobrotvorni poduhvat. Govorkanja uzimaju
maha, ali na delu ne biva mnogo. rtve od njih ne oekuj. Njima nije do drugih, nego da im sve
ide u redu. Desi se, ipak, da poneto i rtvuju, ne lupajui mnogo glavu za dobrobit blinjih.
Meutim, to ine da bi se samo to pre otarasili briga. I jedne i druge osudio je Gospod, a nama
je zapovedio da budemo ispunjeni iskrenom ljubavlju jedni prema drugima: ljubavlju koja ne voli
da se pokazuje.
29 Jun 2011
Po veri
Po veri vaoj neka vam bude - rekao je Gospod dvojici slepaca i odmah im se otvorie oi
(Mt.9,29). Koliko je vere, toliko je i priliva Boanske sile. Vera je prijemnik, usta i prihvatilite
blagodati. Kao to su plua kod nekog vea, a kod nekog manja, te jedna primaju vie vazduha a
druga manje, tako je i vera kod jednog vea, a kod drugog manja, i jedna prima vie darova od
Boga, a druga manje. Bog je svuda, sve obuhvata i pokriva i rado obitava u duama ljudskim.
Meutim, On u njih ne ulazi nasilno, iako je svemogu, nego kad ga pozovu, budui da nee da
naruava vlast oveka nad samim sobom, Njegovo pravo vlasnosti nad sobom, koje mu je sam
darovao. Onoga ko se otvori verom - Bog ispunjava. U onoga, pak, ko se zatvorio neverjem, On
ne ulazi, premda je i njemu blizak. Gospode, dodaj nam vere, jer je i vera Tvoj dar. Svako od nas
je duan da ispoveda: Ja sam nit i ybog (Ps.69,6).
28 Jun 2011
O predavanju volji Boijoj
Nesrea je kad je ovek u srcu sit i zadovoljan, a dobro je kad je gladan i ubog. Ubogi i po jakom
mrazu ide pod prozore i prosi. A da li bi iao kad bi imao komadi hleba?
Kada se oseti nesrea, tada ni ovekovim zauzimanju i trudu takoe nema kraja. Tako je i sa
srcem! Kada ga dotakne oseanje siromatva, ubogosti i gladi, onda ono ne daje pokoja ni dui ni
telu. I to uini i na drugo se pokreni. Tada ve nema mesta samosaaljenju, i nijedan trud nije
naporan. A glad i bedu Gospod alje onom to moli i prosi. To je znak zdravlja. Bolestan ovek
nema apetita: on je sit, ak i kad nedeljama ne bi jeo. Gospode, pomiluj!
Ptiica koja je privezana kratkim koncem prhnue i pasti. Kada je pak konac dugaak, ptiica e i
visoko uzleteti i daleko odleteti, ali e je opet privui isto mesto. Kad ne bi bilo konca, ptiica bi
odletela u prekrasne ume. I u velikim kavezima ptice lete, pa opet nisu slobodne. Kako da se
odvoje?
Kada vatra preti privezanom, on se tako silno trza ne bi li prekinuo gvozdeni lanac a kamoli tanki
konac. Tako, dakle, stvar je veoma jednostavna: treba izazvati nevolje svuda unaokolo. Sve,
meutim, ima svoje vreme, iako smo ponekad krivi i zato to neemu nije vreme.
Bolje je nita ne nagaati: ni u manastir, ni za manastir, jer nije u tome sila. Potrebno je ranjavati
i uznemiravati svoju unutranjost, da se ne bismo uspavali. I Samsona su u snu svezali, i
postrigli, i liili snage. Kada je u srcu manastir, onda je sasvim svejedno da li e postojati i
manastirsko zdanje. A evo ta je manastir u srcu: Bog i dua. Meutim, kada Bog povede u
manastir, onda treba ii. Samo nemojte opet nagaati ta ete tamo susresti. Vi to ne moete ni
da zamislite. Svaki tamo susree upravo ono to je njemu potrebno. Ne lii sve kod jednoga na
onoga drugog. Bolje je prepustiti se volji Boijoj i sve primati kao iz Njegove ruke.
27 Jun 2011
Spoljana i unutranja svetlost

Nazareani nisu poverovali Hristu zato to je iveo meu njima. On u svom spoljanjem izgledu
nije imao privlanu svetlost i naoitost koja bi sama po sebi izazivala uvaenje. "Mi znamo ko je
on", govorili su oni. "Ne moe biti da u njemu ima neeg izuzetnog" (Mt.13,54-58). I pored toga,
Gospod nije reio da uzme nametljivu spoljanjost. On sam je sve vreme ostajao krajnje prost
po spoljanjosti. I apostoli su se potom isto tako drali, a posle njih i svi istiniti njihovi sledbenici i
podraavaoci. Zbog ega je to tako? Zbog toga to je nemogue pronai spoljanju svetlost koja
bi u potpunosti odgovarala svetlosti ivota u Hristu Isusu. I zbog toga se smatra da je bolje
drati se sasvim neugledne spoljanjosti, koja sobom nee prepreavati unutranje. Ko bude
imao oi da vidi, neka odmah pogleda na poslednje, ne zadravajui svoju panju na prvome.
Sveti apostol Pavle se ovako izrazio: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima (2.Kor.4,7). Kada
bismo videli kakva su po spoljanjosti bila lica koja danas proslavljamo i prizivamo u molitvama -
ne bismo verovali svojim oima: do te mere su bili prosti. I danas, onaj koji poznaje ivot u Hristu
Isusu, naputa spoljanjost i sav se okree unutranjem. Zbog toga prvo otpada, a drugo se
uzviuje i raste. Kod mnogih ak biva da niko i ne primeuje unutranju svetlost, pa ni onaj koji je
ima. Jer, zlo je oko ljudsko. Njemu i ne treba pokazivati ono to je istinski dobro, budui da mu
moe koditi.
23 Jun 2011
Panja
Bez panje ni u ivotnoj oblasti nita nee uspeti niti uiniti kao to treba. U duhovnoj oblasti
panja je, utoliko pre, ono - prvo. Ona primeuje zlo i predaje ga unutranjem sudu; ona
sastavlja strau unutranje palate kojom se presuuje ta i kako treba uraditi, a zatim pazi i na
izvrioce odluka. Zbog toga nije udno to se duhovni ivot u svom obimu svome naziva
trezvoumnim ivotom. U otakim spisima vie od svega ete nai rei o trezvoumlju ili panji. Jer,
to je isto. Vrlo je dragocena stvar navii se na panju! Ona sainjava poetni trud onih koji su
reili da se pobrinu o dui. I njihov trud poinje da biva uspean od momenta kada kod njih
panja pone da se usredsreuje. Obino je ona sva izvan, a ne unutra. Od tog trenutka se
zainje i unutranji ivot. Uporedo sa panjom, on sazreva i jaa. ta to znai? Znai - stati
umom u srcu pred Gospodom i pred Njegovim licem sa punom sveu rasuivati o svemu i sve
preduzimati. Ta delatnost je, naravno, sloena. Ona sazreva zajedno sa molitvom. Koliko se
njome snai, toliko je i samu osnauje.
22 Jun 2011
to izlazi iz usta
Ne pogani oveka to ulazi u usta; nego to izlazi iz usta ono pogani oveka (Mt.15,11). Gospod
to nije rekao zbog toga to je post smatrao nepotrebnim, ili to ga nije blagovoleo. Ne, On je i
sam postio i apostole je tome nauio. I Crkvi svojoj svetoj On je postove ustanovio. On je to
rekao da se mi, postei, ne bismo samo ograniavali na smanjenu koliinu hrane ili suvojedenje,
ve da bismo se potrudili da i duom postimo, ne poputajui njenim eljama i strasnim
pobudama. I to je glavno. Post u tom smislu slui kao najsnanije sredstvo. Osnova strasti je u
telu: kad je telo izmodeno, strasti kao da su potkopane i njihova snaga se rui. Bez posta se
odupreti strastima bilo bi ravno udu - nai se u plamenu i ne izgoreti. Kako bilo ta duhovno u
namerama i interesovanjima moe imati onaj ko telo svoje gosti obilnom hranom, snom i
odmorom? Odlepiti se od zemlje i ui u sagledavanje nevidljivih stvari on moe ostvariti u meri u
kojoj se ostarela ptica moe podii sa zemlje.
21 Jun 2011
Danas
I danas je tako. O Hristu Isusu, Sinu Oca Nebeskog i Marije Djeve, govore kao o jednom od velikih
"okultnih posveenika", guruu iz Indije, osnivau dinastije Merovinga, posetiocu koji je na planetu
doao u NLO-u, tvrde da nije postojao na nain na koji je postojao, da nije govorio ono to je
govorio, da nije raspet na krstu (to kau jehovisti, koji za sebe vele da su "hriani"), i, to je
najvanije - da nije vaskrsao. Jer, satana, pobeen Vaskrsenjem Hristovim, bukom lai nastoji da
zaglui svepobednu pesmu:"Hristos ustade iz mrtvih, smru smrt uniti, i svima u grobovima
ivot darova". Ako Hristos nije ono to Crkva svedoi da jeste, onda e on, satana, ljudima dati
svoje "evanelje", on e ih nauiti kako da se "spasu", hitajui njemu, ocu lai, u zagrljaj... Dve
hiljade godina satana pokree legione demona i demonizovanih ljudi protiv Hrista, ali ni nasilje ni
lai ne mogu da uklone Njegov Lik iz istorije oveanstva.
Svetenik Timotej Seljski
20 Jun 2011
Spoljanost
Nazareani nisu poverovali Hristu zato to je iveo meu njima. On u svom spoljanjem izgledu
nije imao privlanu svetlost i naoitost koja bi sama po sebi izazivala uvaenje. "Mi znamo ko je
on", govorili su oni. "Ne moe biti da u njemu ima neeg izuzetnog" (Mt.13,54-58). I pored toga,
Gospod nije reio da uzme nametljivu spoljanjost. On sam je sve vreme ostajao krajnje prost
po spoljanjosti. I apostoli su se potom isto tako drali, a posle njih i svi istiniti njihovi sledbenici i
podraavaoci. Zbog ega je to tako? Zbog toga to je nemogue pronai spoljanju svetlost koja
bi u potpunosti odgovarala svetlosti ivota u Hristu Isusu. I zbog toga se smatra da je bolje
drati se sasvim neugledne spoljanjosti, koja sobom nee prepreavati unutranje. Ko bude
imao oi da vidi, neka odmah pogleda na poslednje, ne zadravajui svoju panju na prvome.
Sveti apostol Pavle se ovako izrazio: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima (2.Kor.4,7). Kada
bismo videli kakva su po spoljanjosti bila lica koja danas proslavljamo i prizivamo u molitvama -
ne bismo verovali svojim oima: do te mere su bili prosti. I danas, onaj koji poznaje ivot u Hristu
Isusu, naputa spoljanjost i sav se okree unutranjem. Zbog toga prvo otpada, a drugo se
uzviuje i raste. Kod mnogih ak biva da niko i ne primeuje unutranju svetlost, pa ni onaj koji je
ima. Jer, zlo je oko ljudsko. Njemu i ne treba pokazivati ono to je istinski dobro, budui da mu
moe koditi.
17 Jun 2011
- Stare, ja ne vidim svoje grehe i moje srce je od kamena.
- Ponekad doputa Bog da ne vidimo svoje grehe i da nam srce bude od kamena jer avo moe
da nas gurne u beznae. ovek mora da razmilja o svojoj grenosti sa rasuivanjem. Pokajanje
koje u sebi ima teskobe i beznaa, nije od Boga: tu je mali pokvarenjak umeao svoje prste.
ovek zato mora da pazi jer avo moe da ga uhvati sa dobre, desne, strane, da ga uhvati u
pokajanju i da ga baci na ravu, levu, stranu, da ga baci u brige i razoarenje, da ga slomi
duevno i telesno i da ga onesposobi. Unosi u njega nekakvu drugu alost koja u sebi sadri
teskobu, kako bi od njega uinio ruinu. Moe, na primer, da mu kae: "Ti si mnogo grean, nee
se spasti". Navodno se zanima za njegovu duu a stvara mu teskobu i beznae! Ma neu
dopustiti da avo ini to god hoe. Kada ti avo kae: "Ti si grena", a ti mu kai: "ta to tebe
briga? Rei u sama da sam grena kada ja to budem htela, a ne kada ti hoe".
16 Jun 2011
- Da li je lako, stare, da odmah ispoetka postanemo duboko svesni svoje grenosti?
- Bog iz ljubavi ne doputa da na samom poetku naeg duhovnog ivota postanemo svesni
svoje grenosti, kako se ne bismo slomili. Ima usrdnih i osetljivih dua koje to ne bi mogle da
podnesu, pa bi mogle ozbiljno da budu povreene. Zato nam Bog oi prekriva maglom, pa ne
vidimo sve svoje grehe odjednom. Moemo, na primer, da imamo neko ubre na rukavu, a da mi
mislimo da je to cvee. Tokom napredovanja u duhovnoj borbi, malo-pomalo, Bog doputa da
vidimo svoje grehe i daje nam snagu da se borimo da ih ispravimo. Duboka analiza kodi oveku,
ako nema iskustva. To isto se deava i sa sveu o dobroinstvu Boijem. Kada bi ovek uvideo
dobrotu Boiju na poetku svog duhovnog ivota, dobio bi duhovno krvarenje (duhovno bi
prokrvario). To je zato to ovek, ako uvidi dobrotu Boiju i postane svestan svoje
nezahvalnosti, moe da prepukne.
15 Jun 2011
Stare, ima ljudi koji ne znaju ta bi rekli na ispovesti.
- To pokazuje da se ne bave tananim duhovnim radom na samima sebi. Ako se ne bavimo

tananim radom na samima sebi, ako ne primeujemo sitnice, promaknu nam lako i krupne stvari.
Treba da razbistrimo pogled svoje due. Slep ovek ne vidi nita. Onaj ko ima jedno oko, taj ve
vidi, ali najbolje vidi onaj ko ima oba oka zdrava. A ako ima jo i teleskop i mikroskop, videe i
udaljene i bliske stvari mnogo jasnije. Jednu ikonicu u drvetu, na primer, mogu da uradim za tri
sata. Ako je, meutim, odloim na nekoliko dana i posle ponovo pogledam, vidim pokoji
nedostatak. Tu istu ikonicu mogu da izraujem polako nedelju dana, mesec dana i dve godine. A
mogu da radim na njoj i pet godina, ako hou. Ali treba da radim uz pomo lupe. Hou da kaem
da duhovnom radu nema kraja. Koliko neko vie duhovno napreduje, njegov duevni pogled
postaje sve bistriji i bistriji i vidi svoje grehe sve detaljnije i tako se smirava i na njega silazi
blagodat Boija. Svetitelji koji su govorili: "Grean sam i saaljenja vredan", zaista su u to
verovali, jer su oi njihove due postale kao mikroskopi. to su se vie duhovno uznosili, to su
jai mikroskop sticali i uviali da su greniji. Evo, sada golim okom gledam svoju ruku i izgleda mi
lepo. Ako na nju pogledam kroz lupu, ove ovde dlaice koje.sada ba dobro ne vidim, izgledae mi
kao uma! "Ej, ta sam ja? Neki divljak?", rei u. Ako tako isto postupate i u duhovnosti, zgadie
vam se stari ovek u vama.
Stari ovek je stari stanar u nama i da bi otiao, treba da sruimo kuu i da ponemo da zidamo
novu graevinu, novog oveka.
14 Jun 2011
Znaci vere
Vera je sila. Verom-silom ovek se podie u novu sferu ivota po Bogu - u ivot Duha i Boga. U
verujueg se seje "seme Boije", on postaje "roen od Boga" i "Bogu njemu prebiva"" (1. Jn. 3,9;
4, 12).
A po ovome znamo da u Njemu prebivamo, i On u nama, to nam je dao od Duha Svojega
(1.Jn.4, 13).
Kada verujui nosi u sebi od Duha Boijeg, onda je on iznad sveta i njegovog konvencionalnog
poretka, iznad zakona zemlje, jer je vei Onaj Koji Je u vama negoli koji je u svetu (1. Jn. 4, 4).
Eto zbog ega sve to je roeno od Boga pobeuje svet (1. Jn. 5,4).
Prilikom ove pobede, roenoga od Boga, nad svetom zla, potpuno su prirodna "znamenja" koja
prate ivot verujueg. I to je vera ivlja i dublja, to je ovek odlunije ukljuen u silu Duha, to
su obaveznija "znamenja" koja prate njegov ivot.
Tako se ivot pravednika odvija u beskonanom krugu ovih "znamenja".
O Hriste, Pasho velika i svetena! O mudrosti, i Rei Boija, i silo! Daj nam da se prieujemo
Tobom u neveernjem danu Carstva Tvoga"
SVETENOMUENIK GRIGORIJE LEBEDEV
13 Jun 2011
Grehovna naklonost
Sveti Oci su detaljno opisali proces uvlaenja oveka u greh i pomou njega u venu muku.
Demoni ne znaju nae pomisli srca, ali paljivo prate ono na ta ovek obraa posebnu panju, ka
emu on ima prirodnu sklonost. Jedan je od detinjstva uporan, drugi slastoljubiv, trei gnevljiv...
Ove osobine same po sebi jo ne oznaavaju grehovnu naklonost, jer upornost, odlunost u
savladavanju tekoe predstavlja neophodnu osobinu i u duhovnom ivotu... Slastoljublje, u
najviem smislu te rei jeste pohvalno, jer nita u svetu ne moe da se poredi sa duhovnom
sladou. Ne kliemo uzalud u akatistu: "Isuse Najslai, spasi me!". Ovde se ne govori o
sladunjavoj duevnosti, ve o stremljenju ka najvioj duhovnoj sladosti, ivom optenju sa
Bogom... ak je i gnev u nas poloen od strane Tvorca kao efikasno sredstvo odbacivanja svega
neistog i grehovnog.
10 Jun 2011
Iskuenje
I bacie ih (tj. one koji ine sablazni i bezakonja) u pe ognjenu; onde e biti pla i krgut zuba.
Tada e pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca svoga (Mt.13,42-43). Tako e se napraviti
razdeoba dobra i zla, svetlosti i tame. Sada jo tee period njihove pomeanosti. Gospodu je bilo
ugodno da tako uredi da bi stvorena sloboda uzrastala i jaala u dobru kroz borbu sa zlom. Zlu je
doputeno i da se dotie unutranje slobode i da dodiruje oveka spolja. No, ono ne uslovljava,
nego iskuava. Onaj ko trpi iskuenja ne treba da mu poputa, nego da stupi u borbu sa njim.
Pobedilac se oslobaa jednog iskuenja i prua se napred i navie, da bi stupio u novo iskuenje.
I tako do samog kraja ivota. Kada bi razumeli takvo znaenje zla koje nas iskuava, ljudi bi i
ivot svoj uredili saglasno tom shvatanju! Borci se ovenavaju, najzad, prelazei u drugi ivot,
gde nema alosti ni bola spolja, budui iznutra kao aneli Boiji, tj. isti i bez ikakvih pokreta ili
misli koje iskuavaju. Tako se priprema proslavljenje svetlosti i dobra. To e se otkriti u Poslednji
dan sveta u svoj svojoj slavi.
09 Jun 2011
Pla
- Nemoj da donosi zakljuak samo na osnovu toga ima li ili nema suze. Suze jesu jedna od
osnovnih odlika (znakova) pokajanja, ali nisu i jedina. Neki ljudi naglas plau, a u sebi se smeju.
Bol u srcu i unutranje jecanje su unutranje suze, koje su po vrednosti vie od glasnog plaa.
Jedan mi je, jadniak, govorio: "Kako sam ja tvrd ovek, oe! Nijedne jedine suze! Srce mi je kao
kamen. Kakvo tvrdo srce imam! Uh!". A u stvari bio je mnogo osetljiv, mislio je da je tvrd i
bezoseajan zato to nije naglas plakao. Duboko u sebi, meutim, jecao je, stenjao je, jadnik, i
mogao si videti kako mu teak jecaj navire iz dubine srca! A drugi, plae - u stvari smeje se - i
izgleda kao vedro proleno nebo. Vidi, na primer, nekog nesrenika, ganut je, otplae malo, a
ubrzo posle toga, doslovno kae: "A, kako ja saoseam sa bolom, drugoga!" Ili, ako je primetio
da mu je kanula poneka suza tokom molitve, kae: "A, moju molitvu Bog e usliiti, jer se molim
sa suzama!" i ne misli vie na to.
Postoje i neutene suze. One su od avola. One nisu proistekle iz.pokajanja, nego iz povreenog
egoizma. Onda ovek plae egoistino, zbog svoga pada. Povreen je to je svojom nepanjom
pao u oima drugih, a ne zato to je raalostio Boga, pa dvostruko trpi bol. Za, vreme
partizanskog rata, jedan kapetan, partizan - Bog neka ga daruje pokajanjem - uhvatio je jednog
siromanog oca porodice, koji je imao devetoro dece, bacio ga na zemlju i surovo ga tukao, zato
to se ovaj nije slagao sa njegovom ideologijom. A taj ovek bio je nekada u slubi tog kapetana.
Jadnik je vikao: "Dobro, zar ti nije mene ao, imam devetoro dece. Zar se ne sea kako sam te
nosio na leima? ta sam ti skrivio?" Neko od kapetanovih drugova, kada je video kako ovaj
surovo mlati tog oveka, povika na njega: "Ej, ta ti je uinio? Kako ti nije ao oveka? ovek je
otac porodice." Kapetan iznenada grune u silan pla, jer je ta primedba povredila njegov egoizam!
Taj pla je egoistian: on je kao Judino raskajanje. Izdao je Hrista i posle otiao kod fariseja da
kae "sagreih" ali.oni mu rekoe: "ta mi marimo za to?" A u stvari bio, je uvreen, razbesneo
se, bacio im je srebrnjake i otiao da se obesi iz egoizma (Mt. 27, 35). Ali, da se pokajao, otiao
Hristu i rekao mu "blagoslovi" bio bi spasen.
08 Jun 2011
Promena
Za oduhovljenje ivota nisu potrebne godine. Za jedan sekund ovek moe da se nae, umesto u
paklu, u raju, samo ako se pokaje. ovek se lako menja. Moe da postane aneo, a moe da
postane i avo. Eto kakvu mo ima pokajanje! Upija u sebe blagodat Boiju. Jednu jedinu smirenu
pomisao da ovek nosi u svom umu, spasao se. Jednu jedinu gordu pomisao da nosi, ako se ne
pokaje i snae ga smrt, ode, izgubljen je. Razume se, smirenu pomisao treba da prati i unutranji
uzdah, unutranja skruenost. Jer, pomisao je samo pomisao, ali postoji i srce. "Svom duom i
razumom i srcem", kae himnopojac. Mislim, meutim, da je avva ovde mislio na jedno trajnije
stanje. Neophodan je izvestan period da bi ovek dostigao dobro duhovno stanje. Sagreujem,
kajem se, tog trenutka mi je oproteno. Ako posedujem duh podvinika, mogu malo pomalo da
stabilizujem jedno stanje, ali do tada se ono koleba.
07 Jun 2011
Goruiino zrno i kvasac
Carstvo nebesko je slino goruiinom zrnu i kvascu (Mt.13,31-36). Malo goruiino zrno narasta
u veliki bun; kvasac proima sve testo i ini ga uskislim. Tu se, sa jedne strane, daje slika Crkve,
koja se na poetku sastojala samo od apostola i nekoliko drugih lica, da bi, zatim, razrasla i
proela itavo oveanstvo. Sa druge strane, tu se daje slika duhovnog ivota svakog oveka.
Prvo njegovo zrno je namera i reenje na bogougaanje radi spasenja, verom u Gospoda
Spasitelja. Ma koliko da je jaka, ta reenost lii na malu taku. U poetku ona obuhvata samo
svest i samodelatnost. Iz toga se, zatim, razvija sva delatnost duhovnog ivota. Sama u sebi ona
se razmnoava, jaa u pokretima i snazi, a duu poinje da proima u svim njenim moima: u
umu, volji i oseanjima. Ona ih ispunjava sobom i duhom svojim ini ih naraslim. Ona proima i
sav sastav ljudske prirode - i telo i duu i duh, u kome se i zainje.
06 Jun 2011
Seme i kukolj
Posejano je dobro seme, ali je doao neprijatelj i posejao kukolj po penici (Mt.13,24-25). Kukolj
jesu jeresi i raskoli u Crkvi, a u svakom oveku - rave pomisli, oseanja, elje, strasti. ovek
prima dobro seme rei Boije, reava da ivi sveto, i postavlja poetak. Ali, kada zaspe, tj. kada
mu oslabi panja, dolazi neprijatelj spasenja i u njega polae rave zamisli koje, ukoliko se ne
odbace, sazrevaju u elje i raspoloenja. One pak, zavode svoj krug dela i namera koji se meaju
sa dobrim delima, oseanjima i mislima. Tako do etve prebivaju zajedno i dobro seme i kukolj.
etva je pokajanje. Gospod alje anele, tj. oseanje skruenosti i straha Boijeg, i oni, javivi
se, kao srp seku sav kukolj, saiui ga u ognju bolnog samoosuivanja. Tako u itnici srca
ostaje ista penica, na radost i oveku, i anelima, i preblagome Bogu, u Trojici slavljenome.
03 Jun 2011
odebljalosti srca
Zbog ega mnogi ne razumeju razgovore o duhovnim stvarima? Zbog odebljalosti srca
(Mt.13,15). Srce deblja kada je puno pristrasnosti prema zemaljskim stvarima, kao to je reeno:
Ugojio si se, udebljao, zasalio (Pon.zak.32,15). Budui takvo, ono, kao neki veliki teg, vue dole i
prikiva na zemlju svu duu, a sa njom i um. Tada se sve okree u krugu niskih predmeta,
postajui niskomisleno, bez mogunosti da se usmeri ka visini, slino ptici otealoj hranom.
Okreui se, ono ne vidi ono to je gore, i itavo njegovo ustrojstvo mu je protivno... To je
sasvim nepoznata strana za njega. U mnotvu svojih pojmova i iskustava ono nema nita na ta
bi moglo da primeni tamonje, ne bi li ga ugledalo makar kao u ogledalu i zagoneci. Zbog toga se
ni samo ne zanima rasuivanjem o tome, niti ima elje da slua druge kako o njemu rasuuju, ili
da knjige koje piu o njemu uzima u svoje ruke. Zar neete kod mnogih sresti mnotvo svetskih
asopisa, a nijednog duhovnog, ni jedne duhovne knjige, ak ni Jevanelja?
02 Jun 2011
Krtenje
- Da, voda u sebi simvolizuje oienje i zato svetenik pri Krtenju potapa oveka u vodu. ovek
spira sa sebe praroditeljski greh, oiuje se od grehova, osenjuje ga blagodat Boija, oblai se u
Hrista i postaje novi, ponovo roeni, ovek. To je delo Krtenja. To je savreno jasno rekao
Hristos Nikodimu, kada ga je ovaj upitao kako ovek moe ponovo da se rodi: "Zaista, zaista ti
kaem: ako ce ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije." (Jn. 3, 5). Krtenjem
nastaje, posle pada, novo savreno stvorenje Boije. Zbog toga ovek, kada ne ukalja svetu
Tajnu Krtenja, ima mnogo blagodati Boije. Ali i kada ga ukalja, postoji krtenje pokajanjem.
Ako postane svestan svoga greha, i trpi bol zbog toga, okupa se, oisti se na neki nain suzama
pokajanja i na njega se ponovo sputa[1] blagodat Boija.
01 Jun 2011
Suze pokajanja
Pokajanje je krtenje suzama. Svojim pokajanjem ovek doivljava ponovno krtenje, ponovno
se raa. Apostol Petar je svojim odricanjem, na neki nain izdao Hrista, Ali poto "plakae gorko"
(Mt. 26, 75 i Lk. 22, 62), dobio je oprotaj zbog svog pada. Znai, iskreno pokajanje koje je u
sebi imao opralo ga je, ponovo oistilo. Vidi, Bog je prvo stvorio zemlju, more,' svu tvorevinu,
pa je tek potom od praha zemaljskoga stvorio oveka. ovek se prvo raa telesno, a tek posle,
na krtenju, preporaa se duhovno, od tvari Boije, vodom, i Duhom Svetim, blagodau Boijom,
- "vodom i Duhom" (Jn. 3, 5) - i postaje novi ovek.
31 Maj 2011
Nedelja
Dakle, valja u subotu dobro initi (Mt.12,12). To je Gospod rekao po isceljenju oveka sa suvom
rukom u sinagogi, u subotnji dan, i to na prekor farisejima koji su zapovest o subotnom
mirovanju doveli dotle da su ak izbrojali koliko koraka se toga dana moe napraviti. Meutim,
poto ni dobra dela nije mogue initi bez kretanja, oni ih se radije odricahu, nego da popuste
prekomerno kretanje. Spasitelj ih je vie puta zbog toga izobliavao. Jer, u subotu se zahtevalo
uzdranje od ivotnih briga, a ne od dela blagoaa i bratoljublja. U Hrianstvu se, umesto
subote, praznuje nedelja sa istim ciljem - uzdravati se od ivotnih poslova i dan posveivati
iskljuivo delima po Bogu. Hriansko zdravoumlje nikad nije ilo do farisejskog sitniarenja,
odnosno do nedelatnosti u nedelju. Meutim, dozvoljeno razreenje za delanje u taj dan daleko je
prevazilo granicu ispravnosti. Nedelanje u dan subote je fariseje udaljavalo od injenja dobrih
dela, dok Hriane odvlae delatnosti koje oni sebi dozvoljavaju u nedeljni dan. Uoi nedelje -
pozorite, a zatim svakakvo drugo uveseljavanje. Posle toga - prespavano jutro: u crkvu se nema
kad. Nekoliko poseta, ruak, uvee opet uveseljavanja. Tako se sve vreme posveuje stomaku i
naslaivanju ostalih ula, a o Bogu i dobrim delima se nema kad misliti.
30 Maj 2011
Vera kapetana
Kakva je samo vera kapetana! Zadivila je i samog Gospoda (Mt.8,5). Njena sutina je u
ispovedanju Gospoda Bogom svega, svemonim Vladikom i Naredbodavcem svemu to postoji.
Zbog toga je i molio: "Samo reci re i ozdravie sluga moj. Verujem da se Tebi sve potinjava i da
sve slua Tvoje naredbe". Takvu veru Gospod trai od svih. Takvu i od nas oekuje. Ko ima takvu
veru, ni u emu nee oskudevati, i dobie sve to trai. Tako je obeao sam Gospod. O, kada
bismo i mi poli za takvom verom! No, i ona je dar, i taj dar treba traiti i to opet - sa verom.
Traimo je, u krajnjoj meri, iz oceanja potrebe za njom, traimo je stalno, sa naporom,
potpomaui njeno razvijanje u nama odgovarajuim razmiljanjem, a iznad svega poslunou
zapovestima Boijim.
27 Maj 2011
Odrekni se sebe i uzmi krst
Jednome koji je hteo da poe za Njime, Gospod je rekao: Sin oveji nema gde glave zakloniti.
Drugome, pak, koji je hteo prethodno da sahrani oca, On govori: "Ostavi mrtvog. Njega e
sahraniti drugi, a ti hajde za mnom" (Mt.8,16-22). Znai, ko xoe da ide za Gospodom, ne treba
da oekuje nikakvu utehu na zemlji, ve jedino liavanja, nevolje i alosti. On treba da zna da
ivotne brige, ni one dozvoljene (zakonite), nisu saglasne sa tim sledovanjem. Potrebno je
odluno se odvojiti od svega, kako nas ve vie nita ne bi vezivalo za zemlju, a zatim se spremiti
na svakojaka stradanja ili krst. Snabdevi se na takav nain, treba poi za Gospodom. Takva je
sama volja Gospodnja! No, za koga vai ta zapovest: za apostole samo ili za sve Hriane? Neka
svaki sam rasudi. Da li je svima kazano: "Odrekni se sebe i uzmi krst"? Da li je svima kazano:
"Ljubi Gospoda vie nego oca i majku, 6pay i sestre, enu i decu"? Zakljuak je jasan. Ali, ko to
moe? Jednom su i apostoli neto slino pitali Gospoda. On je odgovorio: to je ljudima
nemogue Boguje mogue (Lk.18,27).
26 Maj 2011
Hristovo breme
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja y vas odmoriti (Mt.11,28). O Boanskog, o
ljubljenog, o najslaeg glasa Tvoga! Poimo svi za Gospodom koji nas zove! No, pre toga treba
osetiti ono to je nama teko i naporno - da smo puni grehova i da su nam teki. Od tog
oseanja e se roditi potreba traenja olakanja. Tada e nam vera ukazati na jedino pribeite u
Gospodu Spasitelju i nai koraci e se sami ka Njemu upraviti. Dua koja je poelela da se izbavi
od grehova zna ta da kae Gospodu: "Uzmi sa mene teko grehovno breme, a ja u uzeti Tvoje
lako igo". Tako i biva: Gospod prata grehe, a dua poinje da ivi po Njegovim zapovestima.
Zapovesti su - igo, a gresi - breme. No, uporedivi jedno i drugo, dua nalazi da je igo zapovesti
lako kao pero, a breme grehova teko kao gora. Zato se ne bojmo, ve rado primimo blago igo
Gospodnje i Njegovo lako breme! Samo emo tako, i nikako drukije, nai odmor svojim duama.
25 Maj 2011
Stare, da li ovek koji se bori moe celog svog ivota da ivi u pokajanju?
- Da. Ako se bori ispravno, ne gleda koliko je napredovao, nego samo svoje padove i ivi u
neprestanom kajanju. Ne zna da se u poetku borio protiv jednog demona, a potom da se moda
bori protiv cele ete demona. Jer to vie snage neko uloi kako bi iskorenio neku strast i stekao
vrlinu, to se vie neprijatelja okupi da odozdo vuku korenje strasti. Tada, iako ne vidi napredak,
on ipak napreduje. Moe sve do smrti da ivi u takvom stanju, to jest da ne vidi nikakav
napredak, da misli da ne napreduje, jer ima padove, a u stvari, napretka ima, jer neprestano
pojaava borbu i bori se sa sve vie demona.
Pokajanje je za podvinika kao nekakvo rukodelje koje se nikada se zavrava. Umrle oplakuju,
sahranjuju, pa zaboravljaju... Grehove svoje oplakivaemo bez prestanka, sve dok ne umremo, ali
sa rasuivanjem i nadom u Hrista Koji je bio raspet, kako bi nam podario duhovno vaskrsenje.
24 Maj 2011
Strah Boji
Gospod govori da smo mi, koji ne sluamo Jevanelje, slini onima kojima pevaju vesele pesme -
a oni ne igraju; ili, kojima pevaju tune - a oni ne plau. To znai da smo slini onima sa kojima se
nita ne moe uraditi. Nama obeavaju Carstvo nebesko, presvetlo i preradosno, a mi ni da
mrdnemo - kao da nam se i ne govori. Prete nam Sudom nezaobilaznim i mukama bez kraja, a mi
se ne uznemiravamo - kao da i ne ujemo. Zaboravivi se, izgubili smo svako oseanje istinskog
samoouvanja. Idemo kao voeni pravo na pogubljenje i ne pokazujemo nikakvu brigu o svome
udelu. Opustili smo ruke, predali se nehatu: ta bude neka bude! Eto kakav je na poloaj! Zar
nisu zbog toga esta samoubistva? I to je plod sadanjih uenja, sadanjih pogleda na oveka i
njegovo znaenje! Eto vam progresa! Eto vam i prosvete! Bolje je biti krajnji neznalica i sa
strahom Boijim duu svoju spasti, nego stei ime prosveenog, a poginuti navek, i itavog ivota
se ne setiti na ono to e biti posle smrti. Iz rei Boije o Carstvu nebesnom i adu nee se
izostaviti ni jedno slovo. Ovu istinu neka svako primi ka srcu kao stvar koja se lino njega tie, i
neka se postara o sebi koliko mu je mogue i koliko mu je jo vremena ostalo.
23 Maj 2011
Pribliilo se Carstvo
aljui na propoved svete apostole, Gospod je zapovedio da zovu sve i da govore: Pribliilo se
Carstvo (Mt.10,7), tj. prilo je Carstvo - idite u njega. ta, pak, mi treba da propovedamo? Treba
svima da viemo: "Vi ste sinovi Carstva. Ne beite iz Carstva u nevolju i ropstvo". Jer, mnogi
bee. Jedne pleni sloboda uma: "Neemo,- govore,- okove vere i teret autoriteta, pa makar i
Boanskog. Sami emo sve odgonetnuti i reiti". Pa i reili su. Nainili su takve basne u kojima je
vie detinjarija nego u grkoj mitologiji. I - time se veliaju... Druge privlai iroki put strasti:
"Neemo,- govore,- nikakve zapovesti, ni zahteve savesti. Sve su to apstrakcije. Nama je
potrebna ulna prirodnost". I poli su za njom. ta se, meutim, desilo? Upodobili su se
beslovesnim ivotinjama. Zar se nije iz tog pada naravi i rodila teorija o ovekovom poreklu od
ivotinja? Eto dokle idu! A sve bee od Gospoda, sve bee...
20 Maj 2011
Sve e se otkriti
Nema nita skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati (Mt.10,26). Iz toga sledi da
nemamo nikakve koristi od pokuaja da sakrijemo svoje grehe. Doi e vreme (a zar je ono
daleko?) i sve e se otkriti. ta onda da se radi? Ne treba nita skrivati! Ako si neto sagreio - idi
i otkri svoj greh svome duhovnom ocu. Kada dobije razreenje, greh iezava kao da nije ni
postojao. I onda nee imati ta da se otkrije i da se pojavi pred svima. A ako sakrije greh i ne
pokaje se, ti ga uva u sebi kako bi se u svoje vreme otkrio na tvoje izoblienje. Sve nam je to
unapred otkrio Gospod da bi se mi jo ovde potrudili da obezoruamo Njegov pravedni i strani
Sud prema nama grenima.
19 Maj 2011
Duhovni rat
Boga nije mogue obmanuti.

Ovaj svet sa njegovim duhovnim i materijalnim zakonima nismo stvorili mi. Meutim, dok
materijalne zakone uzimamo u obzir makar radi sopstvene bezbednosti, duhovne zakone, iz
nekog razloga, drsko prenebregavamo. Rezultat toga je obogaljivanje sopstvenih dua i dua
nae dece.
Svake godine se izvri sve vie stranih, bezumnih zloina, koji nas vode u takve dubine ljudske
due da i najpronicljivija psihijatrija samo slee ramenima.
ivimo u stanju najsurovijeg rata, u kome voljno ili ne, uestvuje svako. Ovaj rad vode duhovi
tame protiv ljudi i najsuroviji zloini, najmrskiji poroci o kojima sve ee sluamo, jesu projava
tajnog, razornog delovanja demona. Nemarna bezbrinost u ovom ratu znai samo brzu pogibiju.
Upravo o tom ratu govori apostol Pavle: "Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv
poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju" (Ef.
6:12).
18 Maj 2011
- Treba imati rasuivanje
- Treba imati rasuivanje. Nekad je potrebno utati, a nekad otvoreno ispovediti svoje "vjeruju",
jer snosimo odgovornost ako ne progovorimo. U ovim tekim vremenima svako treba da ini ono
to je do njega, a ono to nije do njega da prepusti Bogu, tako emo umiriti svoju savest da smo
uinili ono to smo mogli. Ako ne budemo dejstvovali kosti naih predaka e se prevrtati u grobu.
Oni su toliko propatili za otadbinu, a ta smo mi uinili za nju? Na Grku i njenu pravoslavnu
tradiciju su zaratili sami Grci, pa zar mi treba da utimo i da gledamo? Strano je to! Nekome sam
rekao: "Zato ne govorite? Na ta lii to to radi taj i taj?" "Ma ta da kae", kae on meni, "taj
je ubre." "Ako je on ubre, zato vi ne govorite? Udarite na njega." Nita nisu uinili, ostavili su
ga na miru. Jednog politiara sam ovde izgrdio. kaem mu: "Ustani i reci javno: ne slaem se sa
tim i tim." To je asna stvar. Ali oni gledaju samo svoje ciljeve i ne interesuje ih to druge stvari
propadaju.
17 Maj 2011
Ne brinite se!
Ne brinite se (Mt.6,32). Ali, kako onda da se ivi? Treba da se jede, pije, odeva. Meutim,
Spasitelj ne govori: "Ne radite nita", nego - "Ne brinite se. Ne morite sebe brigom koja vas jede
dan i no i ne daje vam mira ni na tren". Takva briga je grehovna bolest. Ona pokazuje da se
ovek oslanja na sebe, i da je zaboravio na Boga, da je uzdanje na promisao Boiji izgubio i da
sve u vezi sa sobom hoe da uredi jedino na osnovu svoga truda, da sve to mu treba hoe da
dobije i da ga zatim ouva svojim sposobnostima. On se uhvatio srcem svojim za ono to ima, i
misli da na njemu moe poivati kao na vrstoj osnovi. Ljubav prema imanju ga je vezala i on
samo misli o tome kako da to vie zgrne u svoje ruke. Taj mamon je njemu zamenio Boga. Ti,
meutim, ako je do truda - trudi se, ali nemoj da te mori zla briga. Oekuj svaki uspeh od Boga i
u Njegove ruke se predaj. Sve to doivi primaj kao dar iz Gospodnje ruke i u vrstoj nadi
oekuj produenje Njegove milosti. Ako Bog xoe od sveg bogataevog imanja u jednoj minuti
moe da ne ostane nita. Sve je prolazno kao prah. Zar onda zbog toga muiti sebe? Ne brinite
se!
16 Maj 2011
Bolesti i iskuenja
Na tekom putu, u iskuenjima bolesti i sl, trnje maloverja, netrpeljivosti i bojaljivosti razdire
odedu due. Potrebno je, dakle, da to trnje iupamo verom, nadom i ? trpljenjem, imajui kao
uzor (praobraz, prototip) Isusa Hrista koji je mnogo stradao tokom itavog Svog ovozemaljskog
ivota. Mnogo trnja pozleivalo je Njegovu svesvetu duu, zbog ega je objavio: Trpljenjem
svojim spasavajte due svoje (Lk. 21;19).
Kroz bolesti i sve nedae uopte Bog nam kao Otac pokazuje svoju blagonaklonost jer trai nain
da nam preda Svoju svetost: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer
koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne
sinovi (Jevr. 12;78). Kad god patimo, jasno se pokazuje da smo eda Boija. A ko ne bi poeleo
da bude edo Boije? Ako dakle eli da bude edo Boije, patnje i iskuenja koja ti Bog poalje
pretrpi sa zahvalnou, verom i nadom.
ak su i iskuenja koja nam dolaze od ljudi u stvari poslata od Boga da bismo zadobili strpljenje,
dugotrpeljivost, saaljivost (sastradanje) i trpljenje, jer su sve to boanske osobine, kao to nam
i kae Gospod: On Svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima
(Mt. 5;25). Zbog toga smo duni da volimo svakog oveka. Neka se u naoj dui ne pronae ni
trag od mrnje i zlobe, da bismo se mogli nazvati decom Boijom.
STARAC JEFREM
13 Maj 2011
Meko srce
A Kain ree Gospodu: Krivica je moja toliko velika da se ne moe oprostiti (Post.4,13). Da li je bilo
ispravno tako govoriti pred licem Boga koji je, dodue, strog u pravdi, ali i uvek spreman da
pomiluje onoga ko se iskreno kaje? No, zavist je pomraila zdravo rasuivanje, prestup sa
predumiljajem je ogorio srce, i Kain je grubo odgovorio samome Bogu: "Zar sam ja uvar brata
svoga?" (Post.4,9). Bog hoe da omeka njegovo kameno srce ekiem svoga strogog suda.
Meutim, on se ne da i, zatvorivi se u svojoj ogrubelosti, ide ka onome to je zasluio svojom
zaviu i ubistvom. I udno je to, to je i posle toga iveo kao i svi drugi: imao je decu, osnovao
porodicu i ostale ivotne odnose, premda je peat odbaenosti i oajanja stalno bio na njemu.
Znai, to je bilo u njegovoj unutranjosti, u njegovoj savesti, koja je u svom odnosu prema Bogu
bila pritiskivana delima, strastima i grehovnim navikama. Na to treba obratiti posebnu panju!
Ujedno, meutim, treba i veru svoju vaskrsavati i njome znati da nema greha koji pobeuje
milosre Boije, premda i jeste neophodno uloiti vreme i trud da bi se omekalo srce. No, treba
znati ta se eli - spasenje ili pogibao!
12 Maj 2011
O neprestanoj molitvi
Neprestanu molitvu zapovedio je Sam Bog. Spasitelj sveta je rekao: Itite, i dae vam se; traite,
i nai ete; kucajte, i otvorie vam se (Mt. 7,7). Zar Bog nee odbraniti izabranike Svoje koji mu
vapiju dan i no, i zar e oklevati? Kaem vam da e ih ubrzo odbraniti (Lk. 18,7-8).
Ponavljajui Gospodnje uenje Apostol veli: Molite se bez prestanka (1.Sol. 5,17). Hou, dakle, da
se muevi mole na svakom mestu, podiui svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1.Tim. 2,8). Pod
muevima Apostol podrazumeva hriane koji su dostigli hriansko savrenstvo. Samo je
savrenim hrianima svojstveno da se mole bez gneva i dvoumljenja, tj. U dubokom miru, u
najistijoj ljubavi prema blinjem, bez i najmanjeg zlopamenja prema blinjem i njegovog
osuivanja, bez odvlaenja panje na sporednje pomisli i matanja (bez dvoumljenja). Takvi
mogu na svakom mestu i u svako vreme da prinose molitvu Bogu, podiui i uznosei ka Njemu
svoje svete ruke: um i srce, oiene od strasti i osveene Duhom. Oigledno da neprestanu
molitvu ne moe imati monah poetnik; na, da bi kada doe vreme postao sposoban za
neprestanu molitvu, on treba da se navikne na estu molitvu. esta molitva e u svoje vreme,
sama po sebi, prei u neprestanu molitvu. Poto je kod neprestane molitve od svih najpodesnija
molitva Isusova, poetnik treba da se okree toj molitvi to je ee mogue. Ako ti je iskrslo i
najkrae slobodno vreme, ne trai ga u prazno! Ne trai ga na nekakvo beskorisno i isprazno
matanje, ili na bilo kakav sujetan, beznaajan posao! Upotrebi ga za bavljenje molitvom
Isusovom. Ako se dogodi, po nemoi, ili, tanije, zbog svojstva pale prirode, da te povuku varljiva
matanja i pomisli - ne oajavaj, nemoj da klone. Pokajavi se pred Bogom u svojoj
lakomislenosti i spoznavi pred Njim svoju palu prirodu i svoju strast, pokloni se u mislima pred
Njegovom milou, i preuzmi mere predostronosti protiv varljivog matanja i varljivih pomisli. Ko
se ne navikne na estu molitvu, taj nikad nee zadobiti ni neprestanu. Neprestana molitva je dar
Boiji, koji Bog daruje rabu i sluitelju Svome iju je vernost ispitao. "Nemogue je drugaije se
pribliiti Bogu nego neprestanom molitvom" (Sv.Isak Sirin, Beseda LXIX). Neprestana molitva
jeste znak milosti Boije prema oveku, to jest znak da su se sve sile due ustremile ka Bogu.
Pomiluj me Gospode jer Tebe dozivam sav dan. Obraduj duu sluge Tvoga, jer ka Tebi podiem
duu svoju (Ps.85,3-4).
SVETI IGNjATIJE BRJANANINOV, SVETI TEOFAN ZATVORNIK
11 Maj 2011
Promena ivota
Da bi ovek prestao da ini neki greh, treba da nastoji da izbegava sve to bi moglo da ga izazove
da taj greh poini. Pijanica, na primer, ako eli sam sebi da pomogne da se ponovo ne napije, ne
sme ni da proe pored kafane. Za to je potrebno malo truda i.dobra volja i dobri Bog e nam
pomoi da prevaziemo sve tekoe. Neko, recimo, ima neku strast. Pozna je, bori se. da je
odsee, kaje se, smirava se. Dobra volja koju ima da odsee tu strast za Boga predstavlja
obavetenje da mu pomogne. Ali ako ne uloi trud da se promeni i nastavlja da grei, kako Bog
da mu podari blagodat Boiju? Blagodat; Boija ne silazi dok je ovek u situaciji da nastavlja da
grei, jer mu to ne pomae. Kad bi mu to pomagalo, Bog bi blagodat Boiju slao i avolu.
ovek koji ne ostaje uporno pri svom padu, sa svojim grenim mislima, nego se kaje zbog svojih
grehova i bori se da ne grei vie, dobija blagodat Boiju i pomo. Kada, meutim, nema kajanja i
greh se smatra modom, to je ve demonsko stanje.
10 Maj 2011
Dali pomae, stare, da ovek zabelei svoje grehe da ih ne bi zaboravio, dok ih ne

ispovedi?
Ako me je istinski zaboleo neki moj greh, ne mogu da ga zaboravim. Mui me savest, boli me dua
i neprestano mislim na to. Koliki god da je vremenski period do ispovesti, toliko moj greh deluje u
meni, titi mi srce i ja trpim griu savesti. Znai, trpim bol, ali koliko trpim, toliko od Boga dobijam
za uzvrat. Ako, meutim, poinim neki greh i ne pomislim na njega vie, onda me ne titi uopte,
zaboravim ga i ne popravljam se. Zbog toga se neki, iako im ukae na neki greh, smeju, kao da
se nije desilo nita. U tome ima drskosti i ravnodunosti: to je neto krajnje satanski. Jesi li videla
ta kae David? "Bezakonje svoje objaviu i tuiu zbog greha svoga" (Psal. 38, 18), i "Moj je
greh stalno preda mnom" (Psal. 51, 4). Uprkos tome to mu je Bog ve oprostio, njega je ipak,
neprestano u dui bolelo i zato je neprestano dobijao utehu Boiju.
Drugi se, pak, gube u neprestanom procenjivanju samih sebe. Belee, zapisuju pedantno svoje
grehe, kao da se bave najpreciznijim poslom, proputaju sve kroz filter, zavrti im se u glavi, ali ne
ispravljaju se. Meutim, kada bi hvatali jednu po jednu od svojih najkrupnijih mana i potrudili se
da ih isprave, nestale bi i one male.
09 Maj 2011
- Postoji li, onda, pokajanje i bez nae volje?
- Da. To je prinudno pokajanje. Traim, znai, od tebe da mi oprosti za neko zlo koje sam ti
naneo, samo zato da se izvuem od posledica, ali u sebi se ne menjam. Lukav ovek pretvara se
da se pokajao i dolazi lukavo da prekloni kolena sa glumljenom dobrotom, kako bi obmanuo
druge. Ali i kada neko doe da ispria svoje grehe duhovniku, samo zato to se plai da e otii u
pakao, i to nije pokajanje. Jer njemu nije stalo do toga da se pokaje za svoje grehe, ve mu je
stalo samo da ne ode u pakao! Pokajanje je istinsko samo onda kada ovek prvo pozna i oseti
greh na svojoj savesti, da ga zaboli, da zaite oprotaj od Boga i da se potom ispovedi. Samo u
tom sluaju e stii uteha Boija. Zbog toga uvek preporuujem pokajanje, pa ispovest. Samo
ispovest nikada ne preporuujem.
Eto, kada se dogodi zemljotres, ovek moe da vidi da se oni koji imaju dobru nameru potresu,
pokaju se i menjaju ivot. Ostali, a to je veina, samo u tom trenutku se osveste, ali im proe
opasnost vraaju se ponovo starom nainu ivota. Tako, kada mi je neki ovek rekao da se u
gradu u kome ivi desio jak zemljotres, rekoh mu: "Dakle, dobro vas je protresao; ali da li vas je
probudio?" "Jeste, probudio nas je, probudio nas je" kae mi on. "Ponovo ete zaspati" rekoh mu.
06 Maj 2011
Srce dri na uzdi
Svaki koji pogleda na enu... ve je uinio preljubu s njom (Mt.5,28). ta, zar onaj koji ivi u
zajednici da nikako ne pogleda na enu? Ne, jer ne ini preljubu onaj koji jednostavno pogleda na
enu, nego onaj koji je pogleda sa eljom. Ako treba da pogleda - pogledaj, ali srce dri na uzdi.
Gledaj oima deteta koje na ene gleda isto, bez ikakvih ravih misli. Treba i njih voleti, jer se ni
one ne iskljuuju iz zapovesti o ljubavi prema blinjim - ali, istom ljubavlju u kojoj se ima na umu
dua i duhovno srodstvo, bez ieg drugog... Pred Bogom nema mukog ni enskog pola. Tako ni
u meusobnim odnosima Hriana ne bi trebalo da postoji razlika. Meutim, rei e da je to
teko. Naravno, bez borbe ne biva. Ipak, borba pretpostavlja izbegavanje ravog. To, pak,
izbegavanje se milostivim Gospodom rauna u istotu.
05 Maj 2011
Svedoci istine
Sudite da li je pravo pred Bogom da sluamo vas vie nego Boga? Jer mi ne moemo da ne
govorimo ono to videsmo i usmo (Dap.4,19-20). Tako su govorili vlastodrcima sveti apostoli
Petar i Jovan kada im zabranjivahu da govore o vaskrslom Gospodu Isusu, neposredno poto su
Njegovim imenom iscelili hromog od utrobe materine. Meutim, apostoli se nisu bojali pretnji, jer
im oevidnost istine nije dozvoljavala da ute. "Mi smo videli i uli i ruke su nae opipale", kasnije
je dodao sveti Jovan (1.Jn.1,1). Oni su oevidci, a oevidci su, po pravilima ljudskog saznanja,
najverodostojniji svedoci istine. S obzirom na to, nijedna oblast ljudskog saznanja nema slinih
svedoka. Iako je od tada prolo osamnaest i po vekova[1], snaga njihovog svedoenja se
niukoliko nije smanjila, a time ni oevidnost istine koju oni svedoe. Ako ljudi padaju u neverje - a
danas ih je mnogo - padaju ne zbog neeg drugog, nego usled nedostatka zdravog razmiljanja.
Hee da rasude i bivaju privueni prividima kojima lanost srca rado pridaje neku verovatnost.
Jadne due! Ginu, uobraavajui da su najzad stupile na pravi put. One se osobito raduju to su
prve stupile na tu koloteinu i postale predvodnice drugima. Meutim, nije velika radost sedeti u
drutvu nevaljalih ljudi.
04 Maj 2011
ta je uteha Boija?
- ta je uteha Boija? Dau vam jedan primer, kako biste bolje razumeli. Neko dete napravi malu
tetu, polomi, na primer, neku oevu alatku, pa se posle alosti i plae, jer tetu smatra vrlo
velikom. to on vie plae i priznaje tetu koju je napravilo i to vie pati, to ga otac vie miluje i
tei: "Dobro, dete moje, nemoj se alostiti, nije vano, kupiemo drugu alatku." Ali, dete, videi
oevu nenost, plae jo vie. "Ne mogu", kae, "da se ne alostim. Evo, sada ti treba ta alatka, a
ja sam je polomio". "Ali, dete moje, to nije nita, ionako je bila stara", kae mu otac. Ali dete se
mnogo alosti. I to je ono tunije, to ga otac jae grli, ljubi i miluje. Isto tako, to ovek vie trpi
i to mu je vie ao zbog sopstvene grenosti ili nezahvalnosti prema Bogu, to vie plae to je
svojim gresima raalostio Boga, Oca svojega, to vie ga Bog nagrauje sladou Boijom i blai
mu duu. Ta alost, dodue, u sebi sadri mnogo bola, ali prua, istovremeno, i nadu i utehu, .
Onaj, meutim, kome je stalo do utehe Boije, ne treba da je ite. Treba da osea na savesti svoj
greh, da se pokaje, a tada e sama stii uteha Boija. Jednom je na Svetoj Gori dolo do nekog
sukoba i nekoliko njih je iskompromitovano. Sluajno me srete jedan od uesnika u raspravi i ree
mi: "Ah, koliko si mi bio potreban da me utei". I to zato to ga je neko sasekao. Po svemu
sudei, taj drugi je bio.u pravu, im sam ga uo u to nisam sumnjao! Da trai utehu, a pogreio
je! Da nije traio utehu, ve da se smirio i da je rekao: "Sagreio sam, mrj Boe", zasluio bi
utehu Boiju. On je sada, iako je sagreio, eleo damu ja kaem: "Nije vano, nemoj da se
alosti, nije toliko velika tvoja krivnja, nisi kriv samo ti, kriv je i onaj drugi." Eh, kakva je to
uteha? To je farsa. Uteha Boija moe stii samo kroz pokajanje.
03 Maj 2011
Gledaj na Krst Hrista
Vi ste netrpeljivi. A spae se samo onaj, koji do kraja pretrpi. Ima i razloga za trpljenje. Sveti Oci
kau da e se u sluaju edomorstva ona deca, koja su ostala u ivotu, osvetiti roditeljima za
svoju brau i sestre koji nisu ugledali svetlost Boiju. Ima mnogo i ostalih grehova, znanih i
neznanih; patnje su epitimija od Boga, ali ih treba podnositi bez roptanja. Suprug je bolestan kao
to je bila bolesna i njegova mama, zbog ega je i njemu potrebno trpljenje. Molite se za svoje
blinje na sledei nain: "Boe, Ti sve zna i Tvoja ljubav je savrena. Uzmi ivot mog stradalnog
mua V. i moje dece, E. i I., u Svoje ruke i uini ono to ja elim da uinim, ali nisam u stanju.
Amin."
Doiveli smo, draga V., takva vremena, u kojima su samo jo patnje i bolesti zastupnici naeg
spasenja. Prema tome, zavoli svoj preteki ivot i ne gledaj na radost i izobilje oko sebe nego na
Krst Hrista Spasitelja ispred sebe. Neka te Bog blagoslovi.
02 Maj 2011
ravnodunost
- Govorim uopteno; hou da kaem koliko nas je zahvatila ravnodunost. Idi do neke kole i
videe: ako otvoreni prozori udaraju u zid od vetra teko e nai jedno dete da ustane i zatvori
ih kako se ne bi razbili. Neka deca e gledati u prazno, neka gledati kako se prozori razbijaju, neka
e prolaziti pored prozora kao da se nita ne deava. Ravnodunost. Priao mi je jedan oficir:
"Bojim se da ne mogu da naem ni jednog poverljivog vojnika da uva skladita sa gorivom kako
se nepanjom ne bi izazvao poar."
Nastupila je neka atmosfera mlakosti bez imalo junatva. Sasvim smo se iskvarili! Ne znam kako
nas Bog trpi! Kakvo je nekada dostojanstvo bilo! Kakva usrdnost! U ratu 1940. g. Italijani su
imali povremene susrete sa grkim straarima na granici, i ak su dolazili u grke karaule. Da znate
samo kako su Grci bili dostojanstveni. Jednom kad su Italijani doli u grku karaulu i dok su pili
kafu grki oficir je uzeo novanice od dvadeset i pedeset drahmi - tad je to bila velika vrednost - i
bacio ih u vatru, da pokae Italijanima kako je grka drava bogata. Italijani su zanemeli od
iznenaenja. Koje portvovanje!
Danas je u nas uao neki duh koji se sree u komunistikim dravama. U Rusiji e ove godine, bez
obzira na prinos itarica, biti glad. Nisu ponjeli penicu na vreme nego vrlo kasno. Poeli su sa
etvom u jesen. Zar se u jesen anje? Kad nije njihovo kako da im bude ao kako da se trude
oko njega? ivot im se pretvorio u najamnitvo. Nemaju ara ni elje da neto stvore jer
godinama nisu nita stvarali. Gotovo! Ode! Drava im je propala od tog duha lenarenja i
ravnodunosti. Pada kia na pokoeno ito i uopte se ne uzbuuju. Je li se zavrilo radno
vreme? Odlaze. ito ostaje da kisne. Sledeeg dana, u radno vreme, doi e da pokupe ono ita
to preostane! Ali kad je ito tvoje hoe li ga ostaviti na strnjitu da propadne? Nee ni spavati
da bi ga spasao. I osea radost, ushienje od takvog umora.
Ravnodunost prema Bogu donosi ravnodunost prema svemu ostalom; donosi moralnu
degeneraciju. Vera u Boga je velika stvar. Kad ovek veruje u Boga onda voli i svoje roditelje,
svoje ognjite, svoje srodnike, svoj posao, svoje selo, optinu, svoju dravu i otadbinu. A neko
ko ne voli Boga i svoju porodicu - ne voli nita, jer, i otadbina je jedna velika porodica. Hou da
kaem da sve.otuda polazi. Ako ovek ne veruje u Boga nee imati obzira ni prema porodici, ni
prema svom zaviaju, ni prema svojoj otadbini. I to je ono to neki ele da unite, zato i
stvaraju duh leernosti. Pisao mi je jedan policajac: "Nisam mogao da doem jer sam.bio
prezauzet poslom. Deurali smo samo nas dvojica u celoj oblasti, a trebalo je, po pravilu, da nas
bude osmorica." uje li ti to? Umesto da dodaju jo dvojicu, oni ostavljaju onu dvojicu da budu
sami!
Sreom, postoje i izuzeci.
Doe mi je jednom prilikom jedan otac i kae: "Moli se za moga Angela, jer e ga ubiti." Njegovog
sina upoznao sam jo kao malog deaka, a sada je ve sluio vojsku. "Zato" pitam ga, "ta se
desilo?" "Otiao je jednom", kae mi, "i zatekao ostale da igraju karte dok su bili na dunosti.
Opomenuo ih je, ali ga nisu posluali, kasnije je podneo izvetaj i jedan od njih mu sada preti da
e ga ubiti." "Vidi", kaem mu ja, "da e ga ubiti - nee. A ja u da se molim da Angela ne oteraju
na vojni sud to i on nije igrao karte!"
uo sam za jo jedan sluaj i rekao: "Hvala Bogu, jo postoje ljudi koji brinu za otadbinu."
Kad su Turci povredili vazdunu granicu sa Grkom jedan na pilot im se pribliio da bi ih to bolje
snimio i mogao da dokae da su povredili granicu. Deurni vezista mu je govorio preko radija da
se vrati ali je ovaj insistirao i pokuavao!.. Meutim, Turin je imao bolji avion tako da je oborio
ovog naeg jadnika u more. Sad kad to uporedite sa nekima kojima avioni slue za izlete videete
kolika je razlika!
Treba pronai smisao, shvatiti da je dobro neophodno, sve ostalo je promaena stvar. Hajde
nekog ko je ravnoduan da pozove u rat. Gledae samo kako da pobegne odavde, da se izvue
odande.. Ali kad shvati kakvo zlo e neprijatelj naneti, bie posle dobrovoljac.
28 April 2011
Ljudi se danas okreu oko samih sebe
Nekad su u mojem zaviaju, u Farasi, govorili: "Ako ima neki posao nemoj ga ostavljati za sutra.
Ako ima dobro jelo ostavi ga za sutra, mogao bi, moda, doi neki gost." Danas razmiljaju
ovako: "Ostavimo posao, moda e sutra neko doi da nam pomogne. A jelo .koje imamo -
pojedimo ga veeras!" Veina ljudi danas se okree oko sebe samih. Samo na sebe misle.
Pretpostavimo da pada kia. Da bude provala, oblaka. Da vidite, veina vas e se uznemiriti i
poeti da brine npr. o prostrtom veu kojeg treba skloniti, To, svakako, nije zlo, ali niko nee ii
dalje. Ve iako pokisne, opet e se osuiti. Ali, misli li neko na ljude koji su tog trenutka napolju, u
nevolji? Saalite li se na njih i da li se pomolite za.njih? Ili, kad sevaju munje, pitanje je da li se
pet-est dua seti zemljoradnika na njivi, ili onih koji imaju staklene bate? ovek ne misli na
drugog oveka, ne izlazi iz sebe nego se okree samo oko sebe. Ali kad se okree oko samog
sebe onda sebe ima za jedini centar, a ne Hrista. Nalazi se van osovine koja je Hristos. Da bi neko
mislio na drugoga treba prethodno da njegov um bude u Hristu. Tek tada e on misliti na blinjeg,
a potom i na ivotinje i na svu prirodu. Tek sa Hristom postaje otvoren za poruke koje Bog alje,
i samo tada moe pomoi drugom. Ako njegov um nije u Hristu i njegovo srce nije u podvigu,
onda on nee voleti Hrista, a jo manje e voleti blinjeg, ivotinje i biljke. Ovako kako smo
nastrojeni neemo uspostaviti odnos sa prirodom i okolinom. Ako neka ptica ispadne iz gnezda
onda ete je nahraniti, a ako ne ispadne neete je se setiti. Ja gledam ptice: kaem "treba sirotice
da ih nahranim"; i bacim im malo mrvica, a ostavim im i vode. Vidim bolesne grane na drvetu i
odmah ih seem da ne bi zarazile celo drvo. Ili negde lupaju vrata, ili prozor, moj um je odmah
tamo. Zaboraviu na sebe, ak i ako mi je neto potrebno, i gledau da se ne razbiju ta vrata, taj
prozor, da ne bede kakve tete. Usput mislim i na sebe - mislim na svoje spasenje. Jer ako neko
saosea sa stvorenjima i misli na njih utoliko e vie misliti na njihovog Tvorca! Ako ovek tako ne
postupa, kako e se usaglasiti sa Bogom?
A zatim, kad izlazite napolje Pogledajte malo oko sebe. Moe neko iz nepanje ili iz zlobe - molim
se da niko ne poini nikakvo zlo - da baci neto zapaljivo i izazove poar; zato uvek bar bacite
pogled. I ta panja pripada duhovnom ivotu jer takav pogled (briga) jeste delo ljubavi. Ja
pogledam gore-dole kad izlazim iz kelije, pogledam na krov da vidim osea li se miris paljevine.
Druga je Stvar ako ima toliko vere da molitvom ugasi poar. U suprotnom, mora svojim
delovanjem da ugasi poar. Ili, kada ujem pucanje, obratim panju da vidim ta je: puca li
neko? Ili su moda vojne vebe? Da nije eksplozija? Moj um zaas leti onamo, izmolim jednu
brojanicu. Onaj ko iz ljubavi prema drugom zapostavi sebe, takav e prebivati u ljubavi Boijoj i
ljubavi svih ljudi.
Ali dananje pokolenje je pokolenje ravnodunosti. Veina su samo za paradu! Nemoj sluajno da
im kae, ako se neto dogodi, da priteknu u pomo. A ni parade vie ne ele! Nekada su ljudi ili
na parade, sluali koranice i mareve i zbog toga bili uzbueni. Sada ne doivljavaju nita. Postoji
neka ravnodunost kod nas Grka. Naravno, i drugi narodi su u slinoj situaciji jer nemaju ideale.
Vidi, Grci imaju mnogo nedostataka, ali imaju i jedan dar od Boga, usrdnost i junatvo.
27 April 2011
Gospod kuca
Gospod svima i svakome kuca u srce, priziva ga ka radosti i svetlosti koji se ne okonavaju
ovozemaljskim ivotom. Njegov priziv je za svakoga razliit, jer Gospod zna ko e ga najpre uti i
odazvati se. Evo, On je i kod Vas zakucao, i zablagodarite Mu na tome. Ne urite da unitite svoj
ivot - oprezno i obazrivo stupajte u sve to Bog daje - i u Crkvu, i u Sveto Pismo. Uite onako,
kao to ste svojevremeno uili u koli, u prvom razredu. Naime, novo je sve to, to treba da
primite u duu. Tek tada e se bez bola i gubitka u Vama ukoreniti i Boiji zakon i hriansko
razumevanje i oseanje sveta.
26 April 2011
Uskrsnue istina
Judejci su pokuali da svetlost Hristovog Vaskrsenja zamagle maglom lai: "Ukrali su ga uenici".
Meutim, tu niskost je bilo lako savladati, i istina je pobedila. Ipak, ni posle toga vremena vrag ne
prestaje sa pokuajima da zamagli sunce Vaskrsenja. Ni to ne treba da nas smuuje! Od oca lai
ta bi se moglo oekivati osim lai? On je mnoge od svojih saradnika nauio te su napisali itave
knjige protiv Vaskrsenja. Ta magla je knjigama i rasejana. Vi, pak, ne uzimajte loe knjige pa se
neete pomraiti. Ako se i desi da sluajno naie na takvu knjigu, uzmi kao protivotrovno
sredstvo dobru knjigu da bi osveio glavu i prsa. Postoji, meutim, i druga magla od neprijatelja -
u pomislima. Ali, i ona e se odmah razvejati kao dim od vetra putem zdravog hrianskog
rasuivanja. Prohodi sa rasuivanjem sve to se desilo i lako e, kao na svetlosti dana, uvideti da
se sve to nije moglo ostvariti niim drugim do silom Hristovog Vaskrsenja. To ubeenje e za tebe
biti tvrava sa koje e, utvrdivi se, lako odbijati i pobeivati neprijatelje istine.
26 April 2011
Radujte se
Blagovestei Ovaploenje Gospodnje, aneo govori: "Raduj se blagodatna"! Objavljujui pastirima

roenje Hrista Spasitelja, on takoe govori: Evo javljam vam radost veliku! Meutim,
obavetavajui ene o Vaskrsenju Gospoda, aneo izgovara samo: "Ustade, nije ovde"! On ne
dodaje: "Radujte se", jer e radost sama sobom ispuniti njihova srca im se uvere da je Gospod
zaista ustao. Tada je to uverenje bilo opipljivo: aneo ga je pripremio, a Gospod ga je svojim
javljanjem upotpunio. I radost je kod svih bila neiscrpna! Sada je kod nas sve ukraeno - i Crkva,
i kue i trgovi. Sve je u odei radosti, i svi su obuzeti optom bujicom radovanja. No, ti se potrudi
da svoju misao odvoji od spoljanjeg i da, sabravi se u srcu, primi istinu Vaskrsenja u svoj
irini, dubini i visini njenoj, kako bi se pokazao radostan ne samo po spoljanosti, nego kako bi i u
sebi samom nosio duh radosti, koji iznutra izvire kao izvor svetle vode koja izbija iz nedra zemlje.
25 April 2011
Vaskrs
Pasha, Gospodnja Pasha! Gospod nas je svojim Vaskrsenjem od smrti priveo ivotu. I gle, ovo
Vaskrsenje aneli pevaju na nebesima, videvi u licu Gospoda Iskupitelja svetlost ugotovljene
slave oboene ljudske prirode, u koju e se, silom Njegovog Vaskrsenja, obui svi oni koji istinski
veruju u Njega i koji mu se iz sve due prilepljuju. Slava, Gospode, preslavnom Vaskrsenju
Tvome! Aneli pevaju i raduju se sa nama, predviajui ispunjenje svoga hora. I nas Gospode
udostoj da Te vaskrslog slavimo istim srcem, videi u Tvome Vaskrsenju prekid trulenosti koja
nas je izjedala, sejanje novog presvetlog ivota i zrak budue vene slave, u koju si Ti kao
pretea ve uao Vaskrsenjem nas radi. Ne samo ljudski, nego ni anelski jezik nije u stanju da
objasni neizrecivu milost Tvoju prema nama, preslavno vaskrsli Gospode!
24 April 2011
Veliki petak
Raspee Hrista Gospoda i sabor arhangela Gavrila! Novo uteno poklapanje! Gavril predskazuje
roenje Pretee; Gavril blagovesti Djevi; on verovatno objavljuje i radost o roenju Spasitelja
(pastirima); niko drugi nije ni enama javio o Vaskrsenju Hrista Gospoda. Na taj nain Gavril je
donosilac i vesnik svake radosti. I raspee Hristovo je radost i uteha svih grenika. Grenik koji je
doao do oseanja svoje grenosti i saznanja o svepravednosti Boijoj, nema gde da se sakrije
osim pod senkom Krsta. Tu on postaje svestan da mu nema oprotaja sve dok sam ne stane
pred Gospoda sa svojim gresima i sa suzama zbog njih. Jedino spasenje za njega nalazi se u
krsnoj smrti Gospodnjoj. Jer, na Krstu je pocepana obveznica svih grehova. I svako ko to primi
sa punom verom, postaje uesnik tajne pomilovanja. Sa sazrevanjem te vere sazreva i uverenost
u pomilovanje i, ujedno, uteha od oseanja stupanja u stanje pomilovanja na sve vekove. Krst je
izvor radosti, jer grenik verom iz njega pije utehu pomilovanja. Tako je on svojevrsni arhangel
koji blagovesti radost.
23 April 2011
Istinsko mleko
Blagovesti i ustanovljenje Tajne Tela i Krvi. Kakvo sjedinjenje! Mi se prieujemo istinitim Telom i
istinitom Krvlju Hristovom - onim istim koje je u Ovaploenju primio od preiste krvi Preiste
Djeve Bogorodice. U Ovaploenju koje se dogodilo u trenutku Blagovesti, poloena je osnova
Tajne Tela i Krvi. Ovim poklapanjem praznika Blagovesti sa Velikim etvrtkom, Hriani se
podseaju da treba da potuju Presvetu Bogorodicu kao istinitu Majku svoju - ne samo kao
zastupnicu i molitvenicu nego i kao hraniteljku. Deca se hrane majinim mlekom, a mi se hranimo
Telom i Krvlju, koji su od Presvete Djeve Bogorodice. Hranei se tako, mi pijemo istinsko mleko iz
njenih grudi.
22 April 2011
Priprema za smrt
Gospod je utao u sredu i etvrtak do veeri, da bi se tada obratio uenicima reju kojoj nema
ravne ni u ljudskim ni u Boanskim pismima. Po ukazanju Crkve, sada iz usta Gospodnjih sluamo
ukazanje da ne ometaju pomazivanje mirom, budui da se time [Njegovo telo] priprema za smrt.
Pred Njegovim oima je jo samo smrt - tj. zavrna tajna Njegovog dolaska na zemlju radi naeg
spasenja. Udubimo se i mi u sagledavanje te tajanstvene smrti da bismo izvukli blagu nadu za
spasenje dua naih, obremenjenim mnogim gresima. Udubimo se, kako bismo stekli nadu, jer
inae ne znamo gde bismo nali mira od muenja razbuene savesti i kako bismo se odbranili od
svesti o pravednosti Suda Boijeg nad nama, tako stranog i neizbenog.
20 April 2011
Vera neka raste
Sada narod, svetenici i judejski vlastodrci poslednji put sluaju Gospodnju re u hramu. A ona
je bila sveobuhvatna: obuhvatala je sve prolo, sve sadanje i budue. Pitanjem o Jovanu Gospod
nagovetava da je On istiniti Mesija; priom o dva sina ukazuje da e Judejci biti odbaeni i na
njihovo mesto biti prizvani neznaboaki narodi; priom o vinogradarima govori da odbaene
oekuje pogibao; priom o svadbi sina carevog ui da nee svi koji mu priu biti dostojni, zbog
ega e sa pravom biti baeni u tamu najkranju; odgovorima na pitanja o danku kesarevom i o
prvoj zapovesti, kao i izobliavajuom reju, odreuje karakteristine crte spasonosnog ivota;
najzad, predskazanjima o bedama koje e zadesiti Jerusalim uenicima otkriva tajnu svog Drugog
dolaska. Dovoljno bi bilo samo uti sve to sa panjom pa se uveriti da je On istiniti Spasitelj sveta
- Hristos, i pokoriti se Njegovim zapovestima i uenju. I do danas itanje glava Jevanelja o
svemu to se desilo na taj dan jeste najdelotvornije sredstvo za oivljavanje vere u Gospoda.
Pomou njih Hrianin moe, dolazei do pravog saznanja, podgrevati revnost i pokazati da veruje
u Gospoda ne samo reima nego i na delu.
19 April 2011
Hrist strada
Gospod ide na dobrovoljno stradanje. I mi treba da idemo sa Njim. To je dug svakoga ko

ispoveda da je Hristovim stradanjem postao ono to jeste i da e jo dobiti neto toliko veliko i
slavno da ni na um oveku ne moe doi. Kako, pak, ii sa Njim? Razmiljanjem, saoseanjem. Idi
milju tragom stradajueg Gospoda i razmiljanjem iz svega izvlai predstave koje bi mogle ganuti
tvoje srce i uvesti ga u oseanje stradanja podnetih Gospodom. Da bi se to uspenije izvelo,
potrebno je da sami ponemo da stradamo kroz osetno umanjenje jela i sna i kroz uveanje
truda stajanjem na molitvi i injenjem poklona. Ispuni sve to ini sveta Crkva i bie dobar
saputnik Gospodu na putu stradanja.
18 April 2011
Ispovedanje vere
- Treba imati rasuivanje. Nekad je potrebno utati, a nekad otvoreno ispovediti svoje "vjeruju",
jer snosimo odgovornost ako ne progovorimo. U ovim tekim vremenima svako treba da ini ono
to je do njega, a ono to nije do njega da prepusti Bogu, tako emo umiriti svoju savest da smo
uinili ono to smo mogli. Ako ne budemo dejstvovali kosti naih predaka e se prevrtati u grobu.
Oni su toliko propatili za otadbinu, a ta smo mi uinili za nju? Na Grku i njenu pravoslavnu
tradiciju su zaratili sami Grci, pa zar mi treba da utimo i da gledamo? Strano je to! Nekome sam
rekao: "Zato ne govorite? Na ta lii to to radi taj i taj?" "Ma ta da kae", kae on meni, "taj
je ubre." "Ako je on ubre, zato vi ne govorite? Udarite na njega." Nita nisu uinili, ostavili su
ga na miru. Jednog politiara sam ovde izgrdio. kaem mu: "
Copyright 2008 Friend of God

Designed by Symetric Productions Inc

66 Blud-II PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

66 Blud-II PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

20.11.

2011 Blud II - Prijatelj Boiji Fondacija

I, kako ui Jovan Lestvinik: "Zavapi ka Svemoguem da te spase, ne na brzinu sainjenim reima,

Ponekad se dogaa da i mi sami gledamo na bludne pomisli sa gorinom, a razmiljajui o njima,

Sila Hristovog imena

Ponekad gleda oveka - naizgled se ni po emu ne razlikuje od drugih, a po unutranjem ivotu

Strah Boji iznad straha smrti

Poklonimo Bogu svoje srce

Otac Tadej Vitovniki

Stare, mnogo me brine to mi se javljaju pomisli nepostojanosti u veri

To to se brine i ne prihvata takve pomisli znai da su te pomisli od avola. Hristos ponekad

Duhovni ivot suprunika

Zanimanje ne ini oveka

Neizostavno smo duni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu

ta to znai raanje i ishoenje mi do kraja ne moemo da shvatimo. Mi verujemo u to to nam

O, dubino premudrosti Boije! O, tajinstvo trosunanog Boanstva! Blaen je onaj ko se smirio

Blagoastiva pomisao ne iskorenjuje strasti, nego se bori protiv njih

Raduj se zaralo gvoe

A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvrujete to govorim? (Lk.6,46). Zbog ega ga zovu

Ne sudite, opratajte, dajte

UGLEDANjE NA ISUSA HRISTA

"Jasno mi je, oe, a ta su to plodovi dostojni pokajanja."

Molite se i ne oajavajte. Pijte ulje od miropomazanja i njime se pomazujte. Najvanije je,

Neka Vas Bog blagoslovi!

"Carstvo Boije unutra je u vama " (Lk 17, 21)

Mi se molimo i za ljude ostalih kontinenata. Molimo se i za crnce i crvenokoce. Molimo se za ljude

Mi se tako molimo, jer vera nam naa nalae, da se tako molimo.

Ispovest je podvig samoprinuivanja. Mnogi ne mogu da izbegnu sablazan samoopravdavanja i na

Ponekad ljudi kau:

"Ne," kaem," nije stvar u pamenju."

"Stvarno, oe, nieg se ne seam."

Prilikom pristupanja ispovesti treba ispuniti tri uslova:

molitva pre spavanja

Velika udobnost duhovno onesposobljava oveka

- Stare, zato se danas ljudi toliko puno mue?

- Zato to izbegavaju trud. Upravo je ovaj komoditet zasluan za to to se ovek razboli i to

Preobraava se i voda i gora, preobrazimo se i mi sa Hristom

Sean vam praznik Preobraenja Gospodnjeg!

Preobraenje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od VII

Vi se rukovodite trenutnim utiscima, ne sputajui se u dubinu Boijih odluka, o kojima svedoe

Ako nema vere nema ni sveta.

Meutim, krst je dao Spasitelj, i On je o stradalniku izrekao poslednju re: "Sveti"!

Za sebe u, to pouzdano znam, morati da odgovaram. Glavno je da u odgovarati za to, da li

- Stare, pitaju nas majke kako da decu odvrate od televizije.

Da li televizija nanosi veliko zlo?

Duh Sveti ne silazi mehaniki

Ljudi su pored maina sili sa uma

Hula na Duha Svetog

Hriani imaju vlast

ta je to s Vama? Krepite se i nadahnjujte! Meutim, nemojte misliti da ete pomo pronai u

Sveti Nikolaj iki

22. Jul 2011

Bog sve u svima

Arhijereji i fariseji su razumeli da je Gospod govorio prie na njihov raun, da im je otvarao oi

Zbog ega se mi osenjujemo krsnim znakom?

Znai, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Boiju.

U duhovnom ivotu u svemu se poinje od malog. Ko ispuni malo, utvruje se u veem. Iz

O predanosti volji Boijoj

O predavanju volji Boijoj

Vi se rukovodite trenutnim utiscima, ne sputajui se u dubinu Boijih odluka, o kojima svedoe

Ako nema vere nema ni sveta.

Meutim, krst je dao Spasitelj, i On je o stradalniku izrekao poslednju re: "Sveti"!

Za sebe u, to pouzdano znam, morati da odgovaram. Glavno je da u odgovarati za to, da li