Organizaciona ema

Delatnost preduzea
U Niu se dnevno produkuje 176 tona otpada. Ono to u toku jedne godine
Nilije odbace kao nepotrebno, zauzima vie od 300.000 m3 . U prostor koji ovaj
otpad popunjava moglo bi da se smesti skoro 30 zgrada po zapremini jednakih
hotelu Ambasador.
Za upravljanje komunalnim vrstim otpadom glavnu odgovornost ima
lokalna vlast. To je kompleksan zadatak koji zahteva odgovarajue organizacione
kapacitete i kooperaciju izmeu brojnih zainteresovanih strana u privatnom i
javnom sektoru.
Vaan segment je odravanje javne higijene, pa je u novijoj istoriji, tadanji
Gradski narodni odbor, 1947. godine osnovao preduzee pod nazivom istoa.
Vremenom ono dobija konani organizacioni oblik i ime, i kao Javno komunalno
preduzee Mediana, postoji ve 20 godina.
 Nakon izdvajanja delatnosti koje nisu direktno vezane za osnovni posao
zbog kojeg je preduzee i osnovano, Mediana se danas bavi :
upravljanjem otpadom i gradskom deponijom i odravanjem higijene u
gradu Niu.
Za odravanje istoe na javnim povrinama, Mediani pripada naknada
iz sredstava lokalnih javnih prihoda u skladu sa izvrenim poslovima predvienim
godinjim programom. Odvoz komunalnog otpada plaaju korisnici usluge: fizika
i pravna lica. Smee, krupni otpaci i druge otpadne materije odvoze se i odlau
na gradsku deponiju. Trokovi tekueg odravanja i korienja gradske deponije
pokrivaju se od naknade za odvoz smea i naknade za usluge odlaganja otpada
treih lica.

Delatnosti preduzea su:

1.Odstranjivanje otpadaka i smea, sanitarne i sline aktivnosti:

- sakupljanje smea, starih stvari, korienih predmeta i otpadaka,
- odvoz otpadaka, - odstranjivanje otpada spaljivanjem ili na druge
naine,
- odlaganje otpadaka,
- pranjenje i ienje septikih jama,
- uklanjanje snega i leda sa gradskih ulica i parkiralita i posipanje
soli i peska.
2.ienje objekata:
- unutranje ienje zgrada svih vrsta,
- ienje dimnjaka, kamina, pei, poreta, pei za spaljivanje
otpada, kotlova, ventilacionih i izduvnih ureaja.
3. Pomone aktivnosti u finansijskom posredovanju na drugom mestu
nepomenute.
4. Obrada podataka.
5.Ostale usluge reklame i propagande.
6.Ruenje i razbijanje objekata.
7.Usluge u uzgoju ivotinja, osim veterinarskih usluga: - smetaj i nega
ivotinja, kafilerija.
8.Odgovarajue usluge:
- hvatanje i unitavanje pasa i maaka lutalica,
- nekodljivo uklanjanje ivotinjskih leeva.

Ove delatnosti preduzea su od opteg interesa.

Preduzee moe obavljati i sledee delatnosti:

1.Reciklaa metalnih otpadaka i ostataka:

-obrada metalnih otpadaka i ostataka korienih ili nekorienih,
pripremljenih u takvom obliku da su pogodni za ponovnu upotrebu.
2.Reciklaa nemetalnih otpadaka i ostataka obrada nemetalnih
otpadaka i ostataka korienih ili nekorienih, pripremljenih u takvom obliku da
su pogodni za ponovnu upotrebu.
 3.Trgovina na veliko otpacima i ostacima.
4.Odravanje i opravka motornih vozila.
5.Pranje i hemijsko ienje tekstilnih i krznenih predmeta.

Opis poslova
SEKTOR ''UPRAVLJANJA OTPADOM''

Sektor ''Upravljanje otpadom'' u raznim organizacionim oblicima postoji

vie od 60 godina. Trenutno funkcionie kao celina koja se stara o higijeni u
Gradu, organizovanom sakupljanju, transportu i deponovanju kunog,
industrijskog i hazardnog otpada. Njegovi radnici ureuju i odravaju gradsku
deponiju. Sektor ''Upravljanje otpadom'' opsluuje vie od 250.000 stanovnika
Nia koji ive na teritoriji od bezmalo 600 kvadratnih kilometara.
Po obimu i znaaju poslova koje obavlja ''Upravljanje otpadom'' je i
najznaajniji sektor u JKP Mediana. Njegov rad konstantno je pod budnim okom
nadlenih gradskih uprava, graana i medija koji, sa potpunim pravom, oekuju
prvoklasnu uslugu. Zbog toga je Mediana, u poslednjoj deceniji, najvie ulagala
u poveanje broja i podizanje kvaliteta vozila i mehanizacije ovog sektora.
Meutim, i pored toga, postoji konstantan nedostatak specijalnih vozila:
autosmeara, autocisterni, manjih i veih otvorenih vozila.

Sektor obuhvata radne jedinice:

''Sakupljanje i transport otpada''
''Deponija'' i
''Reciklani centar''

RJ SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTADA

Ukupna povrina koju pokriva RJ Sakupljanje i transport otada je oko 5

miliona kvadratnih metara, na kojoj ivi oko 76 hiljada porodica.
Svake godine Skuptina Grada Nia donosi Program iznoenja smea i
pranja tipskih posuda za odlaganje otpada. Ovim Programom odreuju se vreme i
dinamika odvoenja smea po podrujima mesnih kancelarija i po seoskim
oblastima.
Usvojenim Programom obuhvaeni su i planovi pranjenja kontejnera tri i
vie puta nedeljno na lokacijama na kojima je konstantno uveana koliina
otpadnog materijala. Takva situacija posledica je ponaanja pojedinih graana
koji nemaju odgovarajue sudove za odlaganje otpada, pa ga odlau u najblie
postavljene kontejnere. Veliki problem u procesu sakupljanja i transporta
komunalnog i ostalog otpada je taj to mnogi korisnici ne poseduju tipske sudove
ve koriste prirune, kao to su metalna burad i sl., pa na taj nain smanjuju
efikasnost u odvozu.
2004. godine je sa italijanskom nevladinom organizacijom COOPI zapoet
organizovan odvoz komunalnog otpada u ruralnom podruju na teritoriji Optine
Nika Banja. Do danas je u sistem ukljueno 17 nikih sela. Na ovom planu
odlina saradnja ostvarena je i sa optinama Crveni Krst, Pantelej i Palilula
Nakon dugogodinje prakse da uklanjanje kabastog otada bude svrstano u
vanredni program, ova prolena akcija postala je stalni deo redovnog programa.
U okviru ovog posla Mediana, u aprilu i maju, svakodnevno po mesnim
kancelarijama postavlja po 5 sanduka. To znai da u toku akcije u 33 mesne
kancelarije bude postavljeno180 kontejnera

RJ ''DEPONIJA''

Osnovna delatnost koja se obavlja u Radnoj jednici Deponija je odlaganje

vrstog komunalnog i ostalog otpada i upravljanje njime. Zaposleni na deponiji
svakodnevno rasplaniravaju otpad i inertni materijal na elu deponije, a na ovoj
lokaciji popravljaju se i gradski kontejneri. Sluba na deponiji organizovana je
tako da radi 24 sata 365 dana godinje. Povrina kompleksa deponije kojom
upravlja sektor je skoro 311.000 m2

RJ RECIKLANI CENTAR

Radna jedinica Reciklani centar se bavi sakupljanjem, otkupom,

preradom i prodajom plasticnih i metalnih sekundarnih sirovina. Na godisnjem
nivou, prikupi se oko 900 tona raznog metalnog otpada, koji se prodaje nakon
sortiranja i prerade.
Ukupna kolicina prikupljenih i prodatih plasticnih sirovina iznosi 130 tona,
od cega se kolicina od 105 tona odnosi na PET ambalazu. Pored navedenih
sirovina godinje se u Reciklanom centru prikupi i proda oko 250 tona raznog
drvenog otpada, pre svega industrijskih paleta i drvenog namestaja.

SEKTOR ODRAVANJE HIGIJENE

O istoi gradskih ulica stara se Sektor Odravanje higijene. On se delom

finansira iz budeta Grada Nia, a delom iz sopstvenih sredstava. Poslovi plaeni
budetom su regulisani Programom na godinjem nivou, a ostali spadaju u
vanredne usluge i za njih plaa naruilac. Sektor Odravanje higijene ini 5
radnih jedinica: Uklanjanje otpada i pranje javnih povrina koja se sezonski
pretvara u Zimsku slubu, ienje javnih povrina i odravanje javnih toaleta,
Zoohigijena, Odravanje higijene u stambenim i poslovnim prostorijama I
Radna jedinica Dimniar.
Ni je podeljen na rejone i ima svoju dinamiku ienja. Centar grada se
isti svakodnevno, a u letnjim mesecima postoji i trea smena ulinih istaa. U
zimskim mesecima postoji pozicija runog ienja koja je, u toku padavina,
direktno vezana za Zimsku slubu. Uz saradnju sa MUP-om, u vreme snenih
padavina radnici iste i posipaju solju kolovoze, kategorisane po stepenima
prioriteta, trotoare I peake prelaze, raskrsnice, trgove I parking prostore. U
zimsko ienje ukljuena je I mehanizacija, podeljena u 6 ekipa.
Korpe za otpatke, namenjene prolaznicima, prazne se na skoro celoj
teritoriji Grada Nia. Ima ih 2.500, a najvea koncentracija je u strogom centru
grada takozvanoj plavoj zoni. Higijena gradskih ulica odrava se i pomou
mehanizacije i za taj posao koriste se autoistilice. Njima se iste ulice kada
nema padavina, a u letnjim mesecima angaovane su i nou.
Deurna sluba je na raspolaganju 24 asa dnevno. Ona se bavi pranjem
ulica, mainskim utovarom smea i uklanjanjem divljih deponija. Briga o optem
stanju javne higijene u Gradu Niu uticala je da se premai plan pojedinih pozicija
Programa Javne higijene.Tako su radnici Sektora Odravanje higijene u 2009.
godini runo oistili povrinu od skoro 100 milona kvadratnih metara, ime je
plan premaen za 10%. Oprano je vie od 32 miliona kvadratnih metara javnih
povrina, a runo utovareno 5 puta vie smea sa manjih deponija u gradu nego
to je planirano.

RJ ODRAVANJE HIGIJENE U STAMBENIM I POSLOVNIM PROSTORIJAMA

Brine o ienju nikih zgrada iji stanovnici dobijaju prvoklasnu uslugu.

DIMNIARI

U delatnosti Radne jedinice Dimniar spada ienje i odravanje

dimnjaka, njihov pregled i paljenje. Zaposleni su obueni za ienje i odravanje
kotlova za etano grejanje kao I kotlova toplana, hemijsko pranje sa vodene I
konzerviranje sa dimne strane. U ovoj radnoj jedinici mogu se dobiti I usluge
ienja, odravanja I paljenja skare.

Normativno regulisanje bezbednosti i

zdravlja na radu
Mere kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenih, kao i druga
pitanja vezana za bezbednost i zdravlje na radu se reguliu Kolektivnim
ugovorom. Njime se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom
komunalnom preduzeu Mediana Ni u vezi bezbednosti i zdravlja na radu.
Kolektivni ugovor o bezbednosti i zdravlju na radu obuhvata mere i
sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada a naroito
ureuju:
1. Osnovne odredbe,
2. prava,obaveze i odgovornosti zaposlenih koji rukovode procesom
rada i direktora,
3. poslove bezbednosti i zdravlja na radu u preduzeu,
4. periodine preglede i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje uslova
radne okoline,
5. radna mesta sa poveanim rizikom,
6. organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu,
7. osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad,
8. povrede na radu, prvu pomo i spasavanje,
9. mere bezbednosti na radu i posebne mere bezbednosti za
skladitenje i prevoz opasnih materija,
10.obaveze preduzea prema inspekciji rada,
11.evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
 12.organe za sprovodjenje mera bezbednosti i zdravlja na radu,
13.spisak sredstava i opreme za linu zatitu na radu,
14.prelazne i zavrne odredbe.

Bezbednost i zdravlje na radu je sastavni deo organizacije rada i radnog

procesa. Preduzece je duno da ostvaruje bezbedne uslove rada primenom
savremenih tehnikih, organizacionih, zdravstvenih, socijalnih i drugih mera i
sredstava zatite na radu kojima se obezbeuje:

1.da se radna sredina projektuje, izgrauje i odrava tako da se rad

obavlja prema prirodi posla, primenom mera zatite od opasnosti po ivot i
zdravlje radnika,
2.da se radni uslovi prilagode fizikim i psihikim osobinama i
sposobnostima zaposlenih, a tehnologija i organizacija postave tako da zaposleni
obavlja poslove u optimalnom poloaju,
3.da elektrine instalacije i instalacije fluida budu projektovane, izvedene i
odravane u skladu sa tehnikim propisima , SRPS standardima i propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu , na nain koji obezbeuje odgovarajuu sigurnost
zaposlenog,
4.da u radnim i pomonim prostorijama, odnosno rada hemijske, fizike i
bioloke tetnosti ne budu iznad dozvoljenih granica, a mikroklima i osvetljenje u
skladu sa propisanim normativima, tehnikim merama, SRPS standardima i
propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za delatnost koja se obavlja u tim
prostorijama i na tim radnim mestima.
5. da maine, alati, oprema i druga tehnika sredstva, budu
projektvovana, postavljena i upotrebljavljana na nain koji obezbeuje sigurnost
zaposlenog,
6. da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja
ili povrede na radu, mogu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeuju
odgovarajuu sigurnost zaposlenog i zatitu ivotne sredine,
7. da se sredsta i opreme line zatite upotrbljavaju samo kada ne postoji
mogunost primene drugih odgovarajuih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:

1.svi zaposleni u preduzeu,
2. lica koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu, uenici i studenti na
praktinoj nastavi i strunoj praksi u preduzeu,
3. lica na profesionalnoj rehabilitaciji,
4. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova,
ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Radna mesta sa poveanim rizikom

Kriterijiumi za utvrivanje radnih mesta sa poveanim rizikom u pogledu
poveanog rizika na zdravlje zaposlenih, specifinosti radnog mesta i
tehnoloskog procesa se utvrdjuju Kolektivnim ugovorom. Takoe se utvruju i
radna mesta sa poveanim rizikom i uslovima koje mora da ispunjava zaposleni
koji se rasporee na ova radna mesta u pogledu doba ivota, strune spreme i
zdravstvenog stanja.

Pod radnim mestima sa poveanim rizikom u smislu Zakona o bezbednosti

i zdravlja na radu naroito se smatraju :

1.radna mesta na kojima postoji poveani rizik od povreivanja , nastanka

profesionalnih oboljenja i osteenja zdravlja zaposlenih ( rad u prostorijama
zagaenim hemijskim, fizikim i bilokim tetnostima, rad pod dejstvom tetnih
zraenja, rad na visokoj ili niskoj temperaturi, rad na visini, pod vodom i drugi
uslovi rada koji tetno utiu na zdravlje zaposlenih),

2.specifini zahtevi radnog mesta koji u cilju bezbednog i uspenog rada

uslovljavaju posebne zdravstvene i psihofizike sposobnosti zaposlenog za rad na
tom radnom mestu (rad pod uslovima dovoljne ili prejake svetlosti ;rad u
kesonima ronilaki radovi i rad letakog osoblja),

3.specifini tehnoloki procesi u kojima ne postoji mogunost primene

pojedinih propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Akt o proceni rizika

Radno mesto sa poveanim rizikom je radno mesto utvreno Aktom o
proceni rizika, na kome i pored potpuno ili delimino primenjenih mera u skladu
sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, postoje okolnosti koje mogu da
ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Aktom o proceni rizika utvrena su sledea radna mesta sa poveanim

rizikom:

1. Komandir obezbeenja
2. Radnik obezbeenja
3. Bravar zavariva - I kategorije
4. Bravar zavariva - II kategorije
5. Autolimar I kategorije
6. Autolimar II kategorije
7. Farbar tapetar I kategorije
8. Farbar tapetar II kategorije
9. Vulkanizer
10.Graevinski radnik
11.Bravar zavariva
12.Stolar
13.Limar
14.Moler
15.Pomoni radnik
16.Serviser rashladne tehnike
17.Elektriar
18.Magacioner goriva i maziva
19.Rukovalac maine za hemijsko ienje
20.Izdavalac i odravalac zatitne opreme
21.Voza za prevoy fekalija
 22.Iznosa smea
23.Iznosa fekalija
24.Voza specijalnog vozila
25.Rukovalac graevinskih maina
26.Gasni seka
27.Rukovalac graevinskih maina
28.Planer deponije
29.Bravar zavariva
30.Radnik na deponiji
31.Komunalni radnik
32.Radnik na hvatanju pasa i maaka lutalica
33.Radnik na uvanju uhvaenih ivotinja
34.Dimniar

Nakon revizije koju je sproveo Institut 27. januar,a na zahtev JKP Medijana
broj radnih mesta sa poveanim rizikom je smanjen. Umesto 34 radnih mesta sa
poveanim rizikom koja su uvrena Aktom o proceni rizika, broj je smanjen na 25
. Prema reviziji radna mesta sa poveanim rizikom su:

1. Farbar tapetar I kategorije

2. Farbar tapetar II kategorije
3. Graevinski radnik
4. Bravar zavariva
5. Stolar
6. Limar
7. Moler
8. Pomoni radnik
9. Elektriar
10.Magacioner goriva i maziva
11.Rukovalac maine za hemijsko ienje
12.Voza za prevoz fekalija
13.Iznosa smea
14.Iznosa fekalija
15.Voza specijalnog vozila
16.Rukovalac graevinskih maina
17.Gasni seka
18.Rukovalac graevinskih maina
19.Planer deponije
20.Bravar zavariva
21.Radnik na deponiji
22.Komunalni radnik
23.Radnik na hvatanju pasa i maaka lutalica
24.Radnik na uvanju uhvaenih ivotinja
25.Dimniar

Zaposleni koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom iamju

posebna prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa zatitom na radu koje su
utvrene odgovarajuim propisima kao i Kolektivnim ugovorom.

Potrebni uslovi za rad zaposlenih na radnim mestima sa

poveanim rizikom
 Na radno mesto sa poveanim rizikom moe da bude rasporeen zaposleni
koji ispunjava uslove propisane optim aktom kojim se utvruju radna mesta i
uslovi za rad na tim radnim mestima.
Uslovi za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom odnose se na: doba
ivota, strune kvalifikacije, zdravstevno, fiziko i psihiko stanje zaposlenih.
Uslovi su ureeni Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u preduzeu.
Doba ivota, kao uslov za rad zaposlenog na radnom mestu sa poveanim
rizikom, utvruje se odreivanjem minimuma navrenih godina starosti da bi
zaposleni mogao da radi na odreenom radnom mestu -18 godina.
Zaposleni koji ne ispunjava uslove u pogledu strune kvalifikacije ne moe
se rasporediti na radnom mestu sa poveanim rizikom.
Zaposleni koji nije potpuno zdrav ne moe da se rasporedi na radno mesto
sa poveanim rizikom. Zdravstveno stanje zaposlenog se utvruje
specijalistikim pregledom i dokazuje odgovarajuim izvetajem zdravstvene
ustanove.
Dokazi o ispunjavanju uslova za rad zaposlenog na radnom mestu sa
poveanim rizikom (uverenja, nalazi i sl.) uvaju se u Slubi za bezbednost i
zdravlje na radu.

Lekarski pregled zaposlenih koji rade na radnom mestu sa

poveanim rizikom
Pre donoenja odluke o zasnivanju radnog odnosa, odnosno rasporeivanja
na radno mesto sa poveanim rizikom, zaposleni su duni da se podvrgnu
lekarskom pregledu radi utvrivanja opte i posebne zdravstvene sposobnosti za
rad, odnosno odreenih fizikih, psihikih i drugih uslova za rad na takvom
radnom mestu.
Na radnom mestu sa poveanim rizikom mogu da se rasporede samo
zaposleni za koje je na lekarskom pregledu utvreno da zadovoljavaju
zdravstvene, fizike, psihike i druge zahteve za to radno mesto.
Evidenciju o radnim mestima sa poveanim rizikom i o upuivanju
zaposlenih na predhodne i periodine preglede, kao i o rezultatima tih pregleda,
vodi sluba za bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposlenog za koga se na periodinom pregledu utvrdi da vie ne
ispunjava uslove za rad na radnom mestu sa poveanim rizikom, poslodavac
rasporeuje na drugo, odgovarajue mesto , koje odgovara njegovim
zdravstvenim sposobnostima, i to ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu.

Osposobljavanje zaposlenog za
bezbedan rad
Preduzee je duno da svaki zaposleni bude osposobljen za bezbedan rad,
zatien od povreivanja i zdravstvenih oteenja, teorijski i praktino, obuen za
rad na odreenom radnom mestu.
 Zaposleni se pre prvog rasporeivanja na odreenom radnom mestu mora
osposobiti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, upoznati sa uslovima rada,
opasnostima i tetnostima u vezi sa rado, odnosno sa merama i sredstvima
zatite na radu.
Osposobljavanje zaposlenog se vri u sledeim sluajevima:
1. pri prijemu u radni odnos,
2. pri svakom rasporeivanju zaposlenog,
3. pri promenama u tehnolokom pricesu, odnosno u procesu rada
4. prilikom uvoenja nove ili postojee opreme i opreme za rad,
5. ako zaposleni istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih
mesta obavezno zaposlenog osposobiti za bezbedan i zdrav rad na
svakom od radnih mesta.

Osposobljavanje zaposlenog vri se u toku radnog vremena. Sredstva za

osposobljavanje zaposlenog obezbeuje preduzee. Preduzee je duno da posle
obavljene obuke, proveri osposobljenost zaposlenog za bezbedan rad.
Preduzee je duno da donese Program o osposobljavanju zaposlenog za
bezbedan rad koji donosi generalni direktor. Program osposobljavanja sadri:
osposobljavanje novoprimljenih zaposlenih,
osposobljavanje zaposlenih koji se raporeuju na nova radna mesta,
osposobljavanje zaposlenih u toku rada,
provera znanja,
evidencija o osposobljavanju,
odgovornost za sprovoenje osposobljavanja.
Zaposleni koji je osposobljen za bezbedan rad sluba za bezbednost i
zdravlje na radu izdaje zapisnik koji potpisuju lanovi komisije za proveru
osposobljenosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da obezbedi usavravanje znanja bezbednosti i
zdravlja na radu zaposlenom koga odredi za obavljanje tih poslova u skladu sa
zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.

Uputstva za bezbedan rad

Za ostale mere bezbednosti koje su propisane radi obezbeivanja

bezbednog rada pri odreenim opasnostima i tetnostima sluba za bezbednost
i zdravlje na radu izdaje odreena uputstva a naroito:
-Uputsvo pri nabavci opreme za rad i sredstava rada;
-uputsto o sprovoenju mera iz oblasti zatite na radu;
-uputstvo o prijavi povrede na radu;
-uputstvo o predaji doznaka;
-uputstvo za bezbedan rad vozaa;
-uputsvo za rukovanje podiznom platformom;
-uputsvo o merama ZNR pri ruenju objekta;
-uputstvo o skladitenju boca za teni gas;
 -upostvo za rukovanje i bezbedan rad samohodnom rotacionom
kosaicom;
-uputsvo za rukovanje i bezbedan rad viljukarom;
- uputsvo o korienju i upotrebi garderobnih ormana;
- uputstvo o parkiranju vozila;
-uputsvo o skladitenju, transportu i rukovanju boca sa:
-kiseonikom
-acetilenom
-propan-butanom
-ugljendioksidom;
-uputstvo za rad sa farbama i lakovima;
-uputstvo o nainu zamene P.P. aparata u vozilima Mediana kada je
aparat upotrebljen ili oteen-neispravan (pokidana plomba, neispravan garantni
list i sl.);
- uputstvo za bezbedan rad sa hemikalijama (deterdentima) ;
- uputstvo o posebnim merama bezbednosti pri transportu opasnih
materija klase 3;
-uputstvo o dranju i smetaju zapaljivih tenosti;
- uputsvo o transportu, skladitenju i pretakanju zapaljivih tenosti ;
-uputsvo za bezbedan rad za rukovanje kotlom;
- uputsvo za bezbedan rad i rukovanje agregatom;
-uputstvo za rad rukovaoca maine za hemijsko ienje radnih odela,;
-uputstvo o posebnim merama bezbednosti pri prevozu opasnih materija
klase 2;
-uputstvo o obavezama zaposlenih, uvanja korienja i servisiranja PP
aparata Mediana Ni;
-uputstvo za bezbedan rad na visini;
-uputsvo za preuzimanje mera prilikom izvoenja zavarivakih radova i
gasnog seenja metala;
-uputsvo o nainu korienja i odravanja poarnih puteva i puteva
evakuacije ;
-uputsvo za bezbedan rad pri upotrebi lestvi (merdevina);
-uputsvo o merama koje treba preuzeti u cilju bezbednog izvoenja radova
gasnog zavarivanja i zavarivanja i rezanja;
-uputsvo o merama koje treba preuzeti u cilju bezbednog izvoenja
radoval lemljenja , elektrolunog zavarivanja i zavarivanja sa CO2;
-uputsvo o merama koje treba preuzeti u cilju bezbednog izvoenja radova
prilikom zavarivanja u prostorijama u kojima se proizvode, prerauju, koriste i
dre zapaljive tenosti , zapaljivi gasovi, eksplozivi i drugi lako zapaljivi materijali
ili se stvaraju eksplozivne smee;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje maine za montau i
demontau guma;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje hidrauline kanalske
dizalice;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje elekttine pegle za
vulkanizaciju gume;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje stubne builice;
 - uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje dvostranog tocila
(brusilice);
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje maine za balansiranje
tokova;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje univerzalnog
horizontalnog struga;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje hidrauline prese;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje maine za pranje
vozila;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje dvostubne auto
dizalice;
- uputstvo za upotrebu, bezbedan rad i odravanje maine za ispitivanje
pumpe za gorivo visokog pritiska.