GLAVA 18 KOMPARATORSKA KOLA, Osnovni zadatak komparatora sastoji se u tome, da Sto preciznije detektuje trenutak 17j¢d- pagavanja dva analogna napona. To se moze da ostvari, na primer, pomotu nelinearnog uobli- davatkog kola na sfici 16.13a(!), Sustinska razlika izmedu komparatorskog i uoblitavackog kola je tome, sto komparatorsko kolo treba Sto taénije da registruje samo trenutak komparactje, a dalji ‘oblik signala nije uopste bitan, To registrovanje pomenutog trenutka vrSi se promenom izlaznog napona komparatora pri vrednosti Yj; =V- Imajuci u vidu da diodni prekidaé ne posc- duje izrazenu prelomnu karakteristiku, to i pre- ciznost diodnog komparatora ne moze da bude velika. Pored toga na tu preciznost utitu tem- peraturska osetljivost diode, kao i kapacitivnost diode i optereéenja. Otpornost R ne utiée na preciznost komparacije, ali od njegove veligine zavisi unckoliko i velifina ulaznog napona pri kome nastaje komparacija. 18.1. Difereneijalni komparator Kvalitetniji komparatori ostvaruju se pri- menom diferencijalnin pojatavata. Razumljivo je da diferencijalni stepen treba da bude sto je ‘moguée bolje simetriran Sto nameée upotrebu uparenih tranzistora, Stavijanjem strujnog izvora umesto otpornika u zajednicki emitorski dovod uparenih tranzistora, poveéava sc efektivna vred- nost emitorske otpornesti, cime se pobul/Savaju ricki bitni parametri difereneijalnog pojatavata: Dolji faktor potiskivanja, manji uticaj varijacije napajanja, optimalna stabilnost izlaza w pogledu promene parametara tranzistora itd"), Bitni parametri za primenu diferencijalnog pojatavaca kao komparatora su ulazna otpor- nost kao i ulazna struja. Krititna taéka pri komp- araciji dva analogna napona nastupa kada su Ovi jednaki ili bar priblizno jednaki. Tada oba tran- istora rade u aktivnom redimu, pa se razlika uporedivanih napona pojavijujesa greskom, koja nastaje zbog proticanja baznih struja tranzistora kroz izvore uporedivanih signala. Na slici 18.12 data je principska Sema dife- rencijalnog komparatora sa uparenim tranzisto- rima TR, i TR, na dije se ulaze dovode ulazni i referentni napon vy,i Vp. U emitorskom dovodu ovih tranzistora, umesto samo uobitajenog ot- pornika w diferencijainom stepenu, ovde je pos- tavijen strujni izvor, koga Eini tranzistor TRy. Strujni izvor obezbeduje konstantnu struju, koja ima vrednost: Ta fp Mee Ma E «as.ty de jez R Rt Razmotrimo natin rada ovog komparatora. Dok je napon vy dosta manji od Vy tranzistor Sl. 18.1. Diferencijalni komparator: (a) Sema kola, (b) raspodela struje.TR, je zakoden, pa kroz provodni tranzistor TRy tede celokupna struja ip)= I. Kad se razlika na- pona v;—Vg dovoljno smanji, potinje da vodi ‘TR, tako da se sada struja I raspodeljuje na oba tranzistora, Privy = Vp struje oba tranzistora su iste i i2n0se igy= igy=1/2. Najzad, kad ulazni napon vy bude dosta veéi od Vy, tranzistor TR se blokira, a TR, preuzima cclokupnu struju, tako da je sada ig, =I. Da bi se opisani natin rada diferencijalnog komparatora mogao da ilustruje i graficki, pot- rebno je odrediti analititke wraze za emitorske struje tranzistora TR, i TR, imajuéi u vide da je: ip, tig =I (18.2) Koristei Ebers-Molove jednadine, gornje struje se mogu konaéno da izraze u sledeéem obliku: 7 I ‘fe Trap [Cu Pad Taye] OS 3) I in-Trep[@y- "ais 89 Pomotu jednatina (18.3) i (18.4) ue na slici 18.1b normalizovani dijagrami raspodele struje na tranzistore TR, i TR3. Poordinatnoj osi naneta je emitorska struja jednog tranzistora, normalizovana ukupnom strujom Komparatora, Po apeisi naneta je razika napona vy—V, nor- malizovana naponom osetljivosti komparatora AV. Postose osetljivost komparatora izrazava sa AV, to je rezolucioni napon komparatora 2AV. Naime, vrednost 2AV predstavija napon prelaza, odnosno najmanju promenu napona ko- ja dovodi do potpunc izmene stanja komparato- ra. Iz normalizovane strujne karaktcristike Komparatora vidi se da se karakteristigni nivoi emitorskih struja (za 10%, odnosno 90%) do- bijaju iz ustova: vy- ar el. (18.5) Imajuéi u vidu da se radi o simetritnom kolu sa uparenim tranzistorima, to pri izjednatavanju njihovih struja mora da bude: . Yen % ee =Ya~ Mae (18-6) pa se iz prethodne jednadine osctljivost kompa- ratora moze da izraii sa: [AV | =Vpe.-V%pe2- (18-7) Koristeéi i ovde odgovarajuée Ebers-Molove je- dnatine za izratunavanje pada napona na cmi torskim spojevima tranzistora, za osetljivost dife- 18, Komparatorska kola 241 renéijalnog komparatora konatno se dobija iz- raz: Vn22Vy (188) Prema tome, ako se radio silicjumskim tranzis- torima, osetljivost ovakvog komparatora pribli- ino iznosi +100 mV. ‘Da bismo izveli jos neke zakljudke u vezi sa diferencijainim komparatorom, odredimo i str- minu strujne karakteristike na stici 18.1. Strmi- na ili ranskonduktansa g,, definige se kao odnos promena ilazne strujei ulaznog napona. Uzima- juGi da je Tey = Ip iz jednatine (18.3) natazi se da je: Gey ___ Fel (y-%e)/ Yr) AES) “Veli exp[=(@y-"e/ ay pase za vy, = Vp nalazi njona maksimalna vre- ost Bn (18.10) Na osnovu gornje jednadine kao i dijagrama na slici 18.16 mogu sé na kraju izvesti i slededi za- kijucci: 1, Nagib prenosnih karakteristika odreduje strminu, Sto u suStini predstavija osetljivost kom- paratora; 2. Transkonduktansa se menja tako, 3to po- laze¢i od nule protazi kroz maksimainu vrednost pri jednakim strujama u oba tranzistora i ponovo pada na nulu; 3. Diferencijalni pojatavat je vrlo dobro og- ranigavatko kolo, jer éim ulazni napon vy—Vg prede izvan granitnih vrednosti +4 Vy, dalji po- rast izlazne struje je veoma mal 4, Izlazni napon komparatora Up = 8, Re (vy—Vp) mote da se podesava promenom vred- nosti konstantne struje Z. Osetijivost diferencijalnog komparatora moze se znatno poboljsati povecanjem pojata- nja, Sto se postize dodavanjem jo8 nekog pojata- vaékog stepena. U integrisanoj tehnologiji os- tvarenisu difercneijalni pojagavaci, koji se koriste ikao vrlo kvalitetni komparatori analognih napo- na, Jedan takav integrisani sklop poznat je kao integrisana komponenta 4A710. Ukupno na- ponsko pojaganje u komparatoru iznosi oko 1500, tako da je ostvarena osetijivost od oko +1 mV. Opseg ulaznog napona komparatora iznosi242, TRECI DEO - Impuisna kola +5 V, Vrednost izlaznog napona je +3,2 Vi =0,5 V za visokonaponski i niskonaponski nivo, respektivno. Ovaj komparator spada u klasu br- zih kola jer je njegovo vreme prelaza manje od 50 ns u sluéaju da se radi o odskotnom ulaznom naponu koji premasuje referentni za oko 5 mV. 18.2. Smitovo kolo Tako se neke integrisanane komparatorske Komponente ubrajaju u brea, ali i dosta slozena ola, jo8 brée - a uz to i jednostavnije kompara- torske mrede ostvaruju se primenom regencra- tivnih kola. Regenerativna kola generi8u napone preteéno pravougaonog oblika. Mreie ovih Kola u suitini predstavijaju pojavatke sisteme sa po- zitivnom povratnom spregom, kod kojih je kruz- ‘no pojatanje vete od jedan. Prema tome, kao prekidadi u ovim kolima mogu da posluze samo aktivni element S obzirom na to da ovakva mre- Ja treba da radi u prekida¢kom rezimu, mora biti pobudivana velikim signatima u cilju korigéenja nelincarnog dela prenosne karakteristike. Osno- vyna karakteristika regenerativnih. prokidackih ola je ta, dase proces izmene stacionarnih stanja u mrezi menja vrlo bro. To je postedica injc~ nice, da se zapoteti proces izmenc stanja u kolu automatski dalje potpomaze, tako da on dobija kumulativan, odnosno regenerativan karakter. Jedno takvo regenerativno kolo, pogodno za pri menu u komparatorskim i uobligavackim mre Zama, poznato je kao Smitovo (Sclunitt) kolo. 18.2.1. Osnovna konfiguracija Smitovog kola Na slici 18.2a data je Sema Smitovog kola, iavedenog sa diskretnim komponentama kao ddvostepeni pojacavaé sa emitorskom spregom. Verasaizlaza tranzistora TR, na ulaz TR, ostva- rena je dircktno. Sprega u obrnutom praveu od TR, ka TR, izvedena je preko zajednitkog ot- pornika R, koji je pustavljen u emitorski dovod ba tranzistora, Da ovakva povratna sprega ima pozitivan karakter lako e se utvrditi akose prate nastale promene napona u zatvorenoj mrc7i od uulaza do iztaza i obratno pri delovanju pobudnog signala na ulazi, Pretpostavimo, dakle, da je ulazni napon toliko mali da je tranvistar TR, zakocen. Potencijal na izlazu ovog tranzistora, a u veri s tim i poteneijal na ulazu tranzistora TR, je visok, te se tranzistor TR, nalazi u provodnom stanju. ‘Ako se sada poveta ulazni napon tako, da tranzis- tor TR, potinje da vodi, nastaje smanjenje napo- na V¢y | Vgp. Zbog toga se smanjuje i struja kroz tranzistor TR,,a u vezi stim smanjujese inapon na otporniku Rp. Drugistepen mreze moze da se posmatra i kao emitorski pojacavat' sa izvesnim opterecenjem u kolektorskom dovodu. U vezi s tim nastalo smanjenje napona gp izazvace prib- lizno isto smanjenje i napona ’,. U svakom slu- 2aju vidi se da poveéanje napona na bazi tranzis- tora TR, izaziva smanjenje napona na emitoru istog tranzistora. Time se u stvari povesava efek- tivni pobudni napon na ulazu posmatranog site u o ww] aa 8| “wh a Vis Viv w Yin Viv te) 51,182, Smitovo kolo: (9) Sema Kola, (bi (€) preno= nai histerezsna karaktcrstka,ma, Sto pokazuje da je u pitanju pozitivna povrat- na sprega. Zahvaljujuéi tome nastaje jo8 jate provodenje tranzistora TR,, a u vezis tim napon Vga se jo8 vige smanjuje. Zapoéeti proces izmene stanja u koly zavrsice se Konacno time, da é tranzistor TR, biti zakoten a TR, provodan, Konstatujmo, dakle, da se u ovo} mredi odvija samopomazuéi, kumulativan, odnosao regenc- rativan proces u toku promene stanja w pre- kidatkim elementima, Dodajmo na kraju jo8 ito, da se provodni tranzistori kod Smitovog kola Ec8ée nalaze uaktivaom rezimu nego u zasiéenju, time se obezbeduju povoljniji parametri kola za nike primene. Prenosna karakteristika Smitovog kola od- ‘govara karakteristici dvostepenog pojacavata sa pozitivnom povratnom spregom. U opstem stu- taju ovakva karakteristika sadrdi tri segmenta, pri femu nagib srednjeg segmenta zavisi od veli- Gine kruznog pojacanja u sistemy. Naime, ako je kruZno pojatanje, = I pomenutisegment biée vertikalan, a ako je ty < 1 ovaj segment biée rnagnut udesno, dok pri Ay > 1 on se naginje ulevo. U teoriji regencrativnih kala dokazuje se daregenerativni proces nastaje samo akoje krui no pojadanje sistema veée od jedan("), ‘Naslici 18.2.b prikazana je prenosna karak- teristika sistema u kome je kru’Zno pojatanje vece od jedan. Horizontalni segmenti karaktcristike odgovaraju ustaljenim stanjima u kolu, dok se kosi segment odnosi na prelazni rezim. Prema tome, radne tatke A i C su stabilne, dok je tatka B nestabilna éak i u prisustvu ulaznog napona Vy= Vs. U ovom slutaju, i. pri My= Vs, kolo se mora nalazitiiliwA ili w B, zavisno od togasa koje se strane napon vz, priblizava vrednosti vs ©). ‘Za veertavanje prenosne karakteristike kola potrebno je poznavati vrednosti napona vy ivy u prelomnim tatkama, koje se zovu pragovi Smito- vvog kola. Ako podemo od toga daje ulazni napon uy velo mali, tranzistor TR, biée zakoten, pa se na bazi tranzistora TR, uspostavija visi nivo na- pona Vpy9=Vcy_- Ovaj napon obezbeduje pro- vodenje tranzistora TR, tako da se na njemu uspostavija niski izlazni napon: (18.11) ade je Vg napon na emitorskom otporniku kada ‘vodi tranzistor TR,, naime Veg = Re lpg = Re ga + eq) (18.12) Izjednatine za cmitorsku struju provodnog tranzistora TR, ay Vi = Vint Verses 18, Komparatorska kola 243 Yen Vec=(Vea* Vaes.) , et es) Re ci Yeo Ver + Verse) Re nalazi se pad napona na otporniku Ry (ReRer) Yoo ~Vaes2) Yin" TF Rp/Ro, + RyRy * Es te/ Roy + Rg/Rea (Re/Rea) Vee Yces2) T#R,/Rq + Ry Rey ‘Zamenjujuéi parametre tranzistora vrednostima Vopr 20,65 V, Vag = 047 V, Vpps=08 Vi Vegs=0,2 V i ako je napon napajanja kota ‘ec=5 V iz. gornje jednatine se 2a kolo na slici 18.2.a nalazi vrednost napona Vpo= 1,78 V. Pre- ‘ma tome, iz jednadine (18.11) dobija se niza vre- dnost izlaznog napona Vy =1,78 +0,2 =1,98 = 2V. Poveéavajué ulazni napon kola v dolazi se do vrednost viSeg naponskog praga ola, Koji se definise za trenutak kada tranzistor TR, dostigne granitni napon provodenja, naime (18.13) - (18.14) ty = Vrv~ Veo + Veer = “1,78 +0,65=24V. (18.15) Daljim pove¢avanjem ulaznog napona oba tran- zistora ulaze u aktivni rezim rada, Sto omoguéava zapotinjanje regenerativnog procesa. Zahwvalju- juci tome naglo se uspostavija novo stanje kola u kome je tranzistor TR, zakogen,a TR vod, tako, da izlazni napon visokog nivoa ima vrednosti yhoo a5 V. Gornja protomna tatka prenosne karakte- ristike dobija se pri smanjivanju laznog napona sa vrecnosti koja je bila veta od gornjeg praga V py. Kada ovaj napon dostigne donji okidni prag Sinitovog kola Vj, ponovo zapotinje izmena stanja u kolu sa tendeneijom da se zakodi tranzis- tor TR,,a TR, dovede u zasi¢enje. U toku vode- nja tranzistora TR, njegov napon Veg, Osigura- vao je zakotenost tranzistora TR, jer je Versi > 1. Odavde proizitazi da faktor povratne sprege za kolo na sli 18.4 mora da zadovolji usiov: (s.21) gde je A pojatanje osnovnog stepena bez. reak- ce: vy, rsa Da bi se odredili pragovi Smitovog kola na slici 184 moze se poti od izraza za vrednost rapona neposredno na neinvertorskom ula pojatavata: A (18.22) vy. (18.23) RS RR; Posto se pragovi definisu 2a vrednost ulzznog napona kada je Uy = Vp = Vy to se iz gornje jednatine dobija da je: R,+Ry Yur=— RVR Prema tome, vis nifi prag okidanja biée odre- vtlo male, poSt ev gr =U cp /A,- Pretpostavijajuci uz to da pojagavatki stepen ima i veliku ulaznu otpornost, onda je struja praznjenja kondenzato- ra C jednaka struji koja prolazi kroz otpornik R. Kako ova struja ima konstantnu vrednost to je, znaki, struja praznjenja kondenzatora konstan- tna, pa je smanjivanje napona na njemu lincar- nog karaktera. Prema tome, izlazni napon Milc~ rovog kola linearno opada prema vrednosti koja bise uspostavila kada bi se praZnjenjem konden- zatora omoguéio odlazak tranzistora TR, u 22- sifenje. Kako bi pri tome nastalo pogorsanje line- ‘arnosti testerastog napona zbog znatnog smanje- nja pojacanja i ulazne otpornosti pojatavackog stepena, to se ukidanjem napona Vs linearni pe- riod T, zavrSava nesto ranije. Na naponskim dijagramima veo i Ugy prikazan je isprekidanim linijama i sluaj odlaska izlaznog tranzistora u zasi¢enje, Sto naravno vai pod prétpostavkom a okidni napon nije ranije zavrsen. Po uklanjanju okidnog napona Vg tranzis- tor TR, postaje provodan, a TR, neprovodan Napon na izlazu kola raste prema vrednosti na- pona napajanja Vcc. Brzina njegovog porasta zavisi od brzine punjenja vremenskog kondenza- tora C. Struja punjenja protazi kroz otpornik R- imalu iztaznu otpornost tranzistora TR,. Prema tome, porast izlaznog napona u toku smirivanja kola je eksponencijainog karaktera. Tatnija analiza promene napona na izlazu Miterovog kola maze se izvesti polaze¢i od jedna- ina strujne ravnoteze na baznom ikolektorskom prikijucku tranzistora TR. Takva analiza po- Kazulje da sc i ovde radi o eksponencijalnoj pro- meninapona("), Ako se, medutim, pretpostavi da je pojatanje tranzistora TR, veliko, njegova bazna struja mode da se zancmari, a posto je i promena baznog napona vrlo mala to se moze smatrati i da je napon baze Vzp, Konstantan. Otuda je struja praznjenja kondenzatora C kon- stantna jiznosi f =(Vpp—Vge2)/R. Zanemaru- juci uz to potetni skok napona A Ve = Vppr>— —Versy, 7a izlazni lincarni napon dobija se je- anostavan izraz: vet) =Veo- Yon BE (19.17) (Ovaj izraz. pokazuje da se brzina promene teste- rastog napona moze da podeSava menjanjem komponenata R i C, a isto tako i promenom napona Vp. Gornja granica trajanja vremenskog peri oda T;, odredena je prelaskom tranzistora TR, iz aktivnog rezima u oblast zasi¢enja. Prema to: me, koristedi uslov da je Ues(T mae)=Vcese it gornje jednatine se dobij Veo -VY% erctecran, yp, Vas=Vaer 19) Usstutaju kada je Vp = Vcc vidimo da je najvece trajanje vremenske baze ne8to malo manje od vrednosti RC, &to, naglasimo, ne predstavija vre- mensku konstantu Milerovog kola. Sto se tite vremena potrebnog za smi- rvanje Milerovog Kola, odnosno 2a espos [injestahilnngstanja ols, ona se mode aed prcko vremenske konstante punjenja kondenz tora t,, © CR¢. Za proces punjenja potrebno je minimalno vreme u iznosu od 3 1,. Da bi se skratilo vreme smirivanja treba, znaci, smanjiti otpornik Re, S druge strane, medutim, smanjiva- njem pomenutog otpornika smanjuje se i pojata- nje izlaznog stepena, cme se pogorSava linear- nost napona. Zbog toga se vrlo kvalitetne vre- menske baze ne mogi da ostvare Kors osnov- nu konfiguraciju Milerovog kola ve¢ njegove po- boljSane modifikacije. Trane 19.2.3, Milerova kola sa operacionim pojacavacima U opitoj analizi Milerovih kola izveden je zakijutak da se bolja linearnost promene izlaz- nog napona pastize kori8éenjem pojacavata sa Sto veéom ulaznom otpornoséu i Sto vecim poj Zanjem. Prema tome, vrlo privlatno regenje za izgradnju ovakvih integratora predstavijaju in- tegrisani operacioni pojatavati op8te namene. Na slici 19.8a pokazano je Milerovo kolosa operacionim pojagavatem koje odgovara ranije razmatranom generalnom kolu na slici 19.6. Pre- ma tome, iavedena opsta analiza Milerovog kola 1 potpunosti vadi i za ovo Kolo, s tim Sto je ovde umesto napona Vag na ulaz kota doveden kvad-__19. Generatori tinearnog napona 253 ter wy ratni napon, slika 19.8b. U trenutku f, ulazni napon postaje pozitivan sa amplitudom Vyyy =Vyy—V yy. Used toga kroz. otpornik R i kon- denzator C tede struja u smeru ulaz-izlaz kola te se na izlazu formira linearno opadajuéi napon: Yom T. ~ofitt= HR Vidimo da amplituda izlaznog napona zavisi od odnosa periode ulaznog signala T i vremenske konstante integratora RC. Tako, na primer, sa R= 10kQiC = 10nFamplituda izlaznog signala bige upota manja od amplitude ulaznog pri ude- stanosti od 10 kHz ‘U vremenskom periodu izmedu ¢5 if; na ular kola deluje negativan napon iste” anipl tude, usled Cega sada kroz vremensko kolo R- C tete struja ite vrednost, alu obenatom sme Otuda na izlazu kola nastaje linearno rastuéi na- pon prema jednatini (19.19), samosa poritivnim predznakom. Ovaj porast izlaznog napona pono- Yomenja smerw trenutku time zapotinje novi ciklus formiranja trouglastdg napona. Prema to- me, mode se reéi da se ovde radio primeni M lerovog Kola kao konvertora Getvrtastog napona utrouglasti. (19.19) Vv v SI.198. Milerovo kolo sa operacionim pojagavatem: (a) Sema Kola, (b) ‘vremenski dijagrami Mitcrov integrator se éesto koristi i za do- bijanje testerastog napona, slika 19.9. Paralelno kondenzatoru C vezan je prekidat sa fetom FT, koji je pri nultom naponu na gejtu provodan, a pri dovoljno negativnom naponu gejta nepro- vodan, Pre trenutka‘, wlazni napon je biona nuli, kondenzator C je preko feta ispraznjen, te je i izlazni napon integratora takode na nuli. U tre- nutkw f; na ulaz kola se dovodi negativan napon, Gija je vrednost dovoljno velika da obezbedi blo- kiranje feta. Pod dejstvom ovakvog ulaznog na- ona nastaje punjenje kondenzatora, tako da se na izle kota formira linearni wzlazni napon, U trenutku /, medutim, ulazni napon opet pada na ‘nulu, Sime se ostvaruje provodni redim feta ibrz0 praznjenje kondenzatora C. Posle toga w tre- nutku 4 ponovo se na ulaz kola dovodi negativan, napon, cime zapodinje novi ciklus testerastog na- pona. Paraleino vremenskom kondenzatoruCna slic 19.9 postavijen je i otpornik Ry. Njegova je uloga da smanji klizanje (drift) izlaznog nivoa napona u mirnom stanju. Naime, podsetimo, na primer, da obigan operacioni pojatavaé ima po- Jaganje u iznosu od-200000. U sludaju da pri ‘nultoj pobudi ulaza nastane mala razlika napona % wT SI. 19.9. Milerovo koto 2a dobijanje . testerastog napona: (2) Sema kola, (b) vremenski dijagrarn254 TREEEDEO - Imputsna kola izmedu invertorskog i ncinvertorskog ulaza poja- éavata, recimo od svega 15 ,2V, izlazni nivo na- pona ne¢e vite biti na nuli, veé pomeren na + 3V. ‘Da bi ovo pomeranje nivoa bilo manje, postavija se otpornik R,, dime se otigledno poboljfava sta- bilnost izlaznog nivoa na raéun pojatanja. Tako, 1a primer, ako je R, = 100 R,, pojaéanje stepena je svedeno na svega 100, a time i pomeraj iztaz- nog nivoa u prethodnom primeru na 1,5mV. ‘Napomenimo na kraju da otpornost R treba da bude znatno veéa od reaktanse kon denzatora C i pri najnioj utestanosti rada kola. U protivnom, vremenski kondenzator ée imati neznatan uticaj na rad Kola, koje time gubi oso- bine integratora. Pored toga, ovaj otpornik treba uzeti w obzir i pri odredivanju vrednosti Ry = IIR. *'Konstrukcija stalnog astabilnog generatora linearnog napona iziskuje angaZovanje pored integratorskog, jo i komparatorski stepen. U vezi tim na slici 19.10 pokazana je konstrukeija astabilnog generatora trouglastog napona®), Ovde su upotrebljenc tri integrisane komponen- te sa operacionim pojagavatima: Milerov inte- grator sa, Smitov komparator sa 43 i invertor sad, Navin rada generatora moze da sc sagleda prate¢i naznagene oblike napona koji se formi- raju na izlazima pojedinih pojagavataca, naravno Rs SI, 19.10, Astabilni generator trouglasatog napona. uz ranije objasnjenje rada odgovarajucin sklopo- va, Dodajmo jos samo to, da se amplituda trou- glastog napona na izlazu generatora moze da menja podeSavanjem pragova Smitovog kola po- motu potenciometra P,. Pored toga, potencio- metrom P, moze se menjati i uéestanost gene- risanog napona, 19.3. Butstrep-kolo Integratorsko kolo sa kompenzacionim ge- neratorom na slici 19.5 moze u praksi da se re- alizuje i na drugaéiji natin. Tako, ako se, za raz- liku od Milerove konfiguracije, umesto tatke Q za referentni prikljutak wzme tatka P, dobija se nova konfiguracija gencratora linearnog napona, poznata kao butstrep-integrator ili butstrep- kolo. 19.3.1. Opita analiza buistrep-kola Naslici 19.11a prikazana je generalna Sema butstrep-kola. U ovom sluéaju tatke N i P uzete su kao ulazni, a Q i P kao izlazni prikljuéei poja- avata A. Vremenski kondenzator C vezan je na tulazu pojatavata, a preko otpornika R i baterije za predpolarizaciju ostvarena je povratna sprega. Pod uslovom da je promenijiva komponen- ta izlaznog napona proporcionalna naponu na uulazu pojatavata, otigledno je da ¢e izlazni na- pon ovog kola biti linearan, ukoliko se ostvari lincarna promena napona na kondenzatoru C. Uz pretpostavku da je ulazna otpornost pojata- vata vrlo velika, linearna promena napona vyy uslovijava konstantnu vrednost struje punjenja kondenzatora ip. Ova struja biée konstantna ako se podesi da promene napona na izlazu kola budu jednake promenama napona na konden- zatoru. To ¢c biti ostvareno u sludaju da su pro- mene izlaznog i ulaznog napona pojatavata u fazi ida pojatanje iznosi A = 1. Prema tome, ovde se radi o pojaéavatkom stepenu sa pozitivnom pov- ratnom spregom. Na slici 19.11b uertana je ekvivalentna fe- ma posmatranog butstrep-Kola iz koje éemo odrediti vremensku promenu napona na kon- denzatoru. Pretpostaviéemo da se radi o poja- eavatu, Sija izlazna otpornost R; je vrlo mala, pa emo je u daljoj analizi da zanemarimo. Prema tome, struja Koja tete kroz otpornik R data je jednaginom: Avy + Vgg-¥y 2-920) gde je A=v,/ uy pojatanje stepena. Gornja jed- natina moze da se napise i u slede¢em obliku:19. Generatorijinearnog napona___ 255 V; oy= tie egies (920) Da bismo nasi ira za veemenska zavisnost na pona vy) odredicemo ajegove granigne vrecno- sti, Utfenutku £ = 0, kondenzator je prazan pa jev,{0) = 0. Zaiznalazenje napona v,<2) poci- emo od struje Yap + Avy (2) “RFR, in(*) (19.22) Smenjujuéi vrednost ove struje w jednatiny (19.21), donna se: Y, ‘oa =A=RTR, (1923) Napon na kondenzatoru menja se cksponenci- jalno sa vremenskom konstantom koja se nalazi iz Seme na slici 19.11b, naime: - R ioe [& ry] dena ae Ry Prema tome, ulazni napon butstrep-integratora je vy l= (19.24) Yon R InAs ae [1-ep(-/t)] . Promenijiva komponenta napond na izkazu kola je ista, jer se mnovi jediniénom vrednoséu po- jatanja. ‘Nesumnjivo je da je napon na vremenskom Kondenzatoru priblizno linearan. Da bi se to po- (19.25) pay SI. 19.11, Butstrep-kolo: (a) generalna ‘ema, (b) ekvivalenina Sema, kazalo raztotiéemo na vee uobitajeni natin eks- poncneijaini dan u izrazu (19.25) u red, zadr- Zavajué pri tome samo prva tri lana reda, Na taj natin se izraz (19.25) aproksimira jednatinom: V; vy) = REE R) 1 [:- (t-aeR acl: Ova jednatina jasno pokazuje da é promena napona na kondenzatoru C, a time i na izlazm butstrep -kola biti linearna, ako su ispunjeni uslo- vidajeA = lidajeR, »R. (19.26) 19.3.2. Osnovna konfiguracija butstrep-kola Na lici 19.12a pokazana je realizacija but- sirep-kola sa diskretnim komponentama, ja se Sema dosta razlikuje od one na sci 19.11. Pre svega ovde je paralcino kondenzatoru C dodat tranzistor TR, koji upravija radom integrator- skog sklopa posredstvom napona 5. Ocigledno Je daje prinegativnom naponu V tranzistor TR, zakoten, te moze nastati punjenje kondenzatora C.U protivnom, kad je ovaj tranzistor provodan, kroz njega se prazni vremenski kondenzator. ‘Ulogu jediniénog pojatavata u ovom kolu ima tranzistor TR, koji radi kao emitorski ste- pen, Povratna sprega sa izlaza na ulaz ovog ste- pena ostvarena je preko otpornika R i velikog kondenzatora Cs, koji, kao tehnicki prihvatljvije reSenje, zamenjuje raniju predpolarizacionu ba- tcriju Vp. Kako prilikom punjenja kondenza- tora C nastaje izvesno otpraznjivanje spre2nog kondenzatora Cy, to je on preko diode D vezan i za napon napajanja Vee, da bi se u toku prad- BL 3 Si, 19.12, Butstrep-kolo: sa diskretnim + komponentama: (a) Sema kola, (b) na- ponski dijagrami.256 njenja kondenzatora C nadopunio u cilju odr- Zavanja konstantne razlike poteneijala. U mirnom stanju kola tranzistor TR, je u zasi¢enju, pa je napon na ispraznjenom vremen- skom kondenzatoru C jednak vrednosti Vegsy- Izlazni napon kola je nizi od ove vrednosti 2a ian0s Vig, jer se tranzistor TR, nalazi u aktiv- nom rezimu. Aktivni rezim butstrep-kola nastaje dovo- denjem negativnog napona V5 na ulaz uprav- ackog stepena, slika 19.12b. Posto je time tran- distor TR, zakoéen, zapotinje punjenje konden zatora C preko diode D i otpornika R. Pret- postavijajuéi da se napona na spreznom kon- denzatoru C,nemenja, dioda D biée ubrz0zako- Sena zbog porasta izlaznog napona v,. Dalje pu- njenje vremenskog kondenzatora C visi se proko ialazne otpornosti emitorskog stepena, odnosno sa izlaza tranzistora TR, Ako je pojaéanje ovog stepena blisko jedinici, razlika potencijala na ot- porniku R ostaje nepromenjena, pa je struja ig konstantna, Zanemarujudi uticaj bazne struje i tranzistora TR,, mode sc zakljutiti da je i strua, koja puni kondenzator C, takode konstantna, Zbog toga napon na vremenskom kondenzatoru, isto tako iizlazni napon v,, linearno rastu. Veb je reveno da u toku punjenja konden- zatora C dolazi do izvesnog praZnjenja konden- zatora Cs. To je dodatni faktor koji utiée na povecanje nelincarnosti izlaznog stepena but- strep-kola, Zbog toga bi trebalo izvrSiti Korokciju ranije izvedene jednatine (19.26) vodedi ratuna © tome da se kod posmatranog kola u dovodu povratne-veze sada nalaze otpornik R i konden- ator Cy. Preslikavanjem ovih elemenata na ulaz pojatavata i ispisivanjem odgovarajucih jedna- Gina moiese konaéno dotii do izrazaza promenu napona na vremenskom kondenzatoru buistrep- kola u oblikul®: (19.27) Vidimo, dakle, da pored zakljutaka ndvedenih w diskusiji jednatine (19.26), ovde treba dodati jos i to, da u cilju smanjivanja greske tinearnosti spreini kondenzator Cy treba da bude znatno vee! od vremenskug kondenzatora C. $ obzirom na to da je pojacanje emitorskog stepena A ~ 1, linearni napon na izlazu butsirep + integratora je: (19.28) = Imputsna kola Sa porastom ovog napona prema vrednosti Veg, napon Veg tranzistora TR, se smanjuje prema vrednosti Vers, kada ovaj stepen prestaje da radi kao emitorski pojatavat. Zbog toga se iz uslova v, = Voc nalazt maksimaino trajanje linearnog perioda: Tamae = RC (19.29) Ofigledno je da se pri kraju perioda T;, po- gorSava linearnast napona zbog nepovoljnog ra- dnog rezima emitorskog pojatavata. Da bi se to izbcglo, trajanje upravijatkog napona treba da bude kraée od ove vrednosti. Najzad, po iskljucenju upravijagkog napo- na V, zapotinje period smirivanja kola u kome se vrSi praénjenje kondenzatora Ci dopunjavanje kondenzatora Cs. 19.3.3. Butstrep-kola sa operacionim pojacavagima Butstrep-kolo sa operacionim pojaéavatem na stici 19.13 izvedeno je prema Semi na slici 19.12. Kao Sto se vidi, ovde je raniji emitorski pojatavaé zamenjen operacionim pojatavatem, kod koga se na ncinvertorski ulaz dovodi napon sa vremenskog kondenzatora C, dok je invertor- ski ule vezan direktno na izlaz pojatavata. Ako se radio operacionom pojatavaéu opSte namene, videli smo da je za promenu izlaznog napona od 10 V potrebna razlika napona izmedu ulaza od svega 50 j1V, jer je pojatanje veoma veliko — 200000. To zapravo znagi da izlaz. pojatavaa na slici 19.13 prati napon na neinvertorskom ulazu sa razlikom od svega SOV, Sto je mnogo bolie nego kod emitorskog pojatavaéa. Drugim re- tima, u ovom slutaju je zahtev da pojaganje bude A= 1 daleko bolje ispunjen, a isto tako i zahtev u pogledu velitine ulazne otpornosti pojaéavata, Prema tome, ovakvo butstrep-kol0 poseduje Jako dobru lincarnost okidne vremenske baze. weit $1. 19.13. Butstrep-kolo za dot napona.19. Gencratori linearnog nay S|. 19.14, Astabilni generator testerastog napona, Sa istim butstrep-kolom realizuje sc i gene- rator stalne vremenske baze, ako mu se doda joS i komparatorsko Kolo, slika 19.1444), Kao kom- parator i ovde je iskoriséono Smitovo kolo, &ji je ‘apon donjeg praga jednak nuli, posto tada dioda D ne vodi. Kad je na izlazu Smitovog kola visoki nivo napona, tranzistor TR je zakoéen, dime je omoguéeno odvijanje integratorskog procesa 257 Porast iziaznog napona integratora zavrSava se onog trenutka kad on dostigne vrednost napona gornjeg praga komparatora, koji je odreden raz- dcinikom R,- Rp. Tada izlaz komparatora pada nna donji nivo, S10 omoguéava provodenje PNP tranzistora, a time i praznjenje vremenskog kon- denzatora C. Padom izlaznognapona integrator ‘na donji prag komparatora, zapotinje automat- ski novi ciklus testerastog napona. LITERATURA19 1, TeSig Sz Impulsna elektronika - Diskretna iin- tegrisana kola, Nautna knjiga, Beograd, 1988, gh. 2. Millman J., Taub Hz Pulse, Digital and Switch- ing Waveforms, McGraw-Hill, New York, 1965, gh. 14,15 118. 3, Bell D.A: Solid State Pulse Circuits, Reston Publishing Comp., Reston, Virginia, 1976, g.7. 4. Rakovich B., Djordjevich H.: A wide-range volt- age-to-time converter, IEEE Trans. Instrum. and Measurements, Vol. IM-22, No. 2, June 1973, str. 162 Strauss L Wave Generation and Shaping, McGraw-Hill, New York, 1970, gl. 67. 6. Doyle J.Mz Pulse Fundamentals, Prentice-Hall, Englewood Clits, 1973, gl 17 18. 7. Ridler P.E.: Solid-State bootstrep sweep genera- tor, Proc. IEE, Vol. 114, No. 12, Dee. 1967, str. 1859,