UTICAJ

SAOBRAAJA
NA
IVOTNU
SREDINU

Mirnes Omeri 4B
Predmet : Ekologija
Elvir Duri 4B
-Modernizaija i porast broja saobraajnih sredstava, omoguava
bri i kvalitetniji prevoz ljudi i roba na sve vee udaljenosti, ali s
druge strane poveava i optereenje na ivotnu sredinu. Razliiti
vidovi saobraaja imaju razliitu potrebu za energijom pa samim
tim imaju i razliit uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.
Negativni efekti saobraajnih aktivnosti, uglavnom, se odnose na
saobraajne nezgode, zaguenja, zagaenja tla, zraka i vode,
buku koju proizvode transportna sredstva, potronju energije,
zemljita i drugih prirodnih resursa koji se koriste za proizvodnju
vozila i infrastrukture.

-ivotnu sredinu najee shvatamo kao set prirodnih uslova koji

odreuju ljudski ivotni prostor. ire posmatrano, ona obuhvata
eksterne uslove i faktore opstanka i razvoja ivota i karaktera koji
utiu na ljude i druge organizme ili oblike ivota. Ona obuhvata
ivu i neivu prirodu i sve prirodne resurse, ukljuujui vazduh,
vodu i zemljite. Ona predstavlja okvir u kome sva iva bia ive i
deluju povezana meusobnim uticajima inei odreenu celinu
(ambijenata) ivotne sredine kao to su: vazduh, voda i zemljite.
Od ovih elemenata mogue je posmatrati jo manje elemente ili
procese ivotne sredine.

-Saobraaj je bitan preduslov funkcionisanja drutva uopte. On

svojim funkcionisanjem stvara uslove, utie i izaziva niz pozitivnih
neposrednih i posrednih efekata na privredu i drutvo u celini.
Meutim, isto tako, saobraaj negativno utie na ivotnu sredinu i
stvara niz neeljenih i tetnih efekata.

-Sve vea upotreba saobraaja u linom trasportu, nametnulo je

razmiljanje o tome da se utedi u korienju goriva, kao i
zagaenja ivotne sredine apel na korienje alternativnih oblika
transporta kao to je bicikl ili pjeaenje do posla. Danas su velike
svjetske metropole pretrpane automobilima, a vazduh je dostigao
visok nivo zagaenja, prema tome transport ima vanu ulogu u
ostvarivanju odrivog razvoja.

-Saobraaj je problem po tome to, pri obavljanju svoje osnovne

funkcije, stvara niz nuspojava preteno negativnog uticaja po
ivotnu sredinu, tj. pojava koje ga ine zagaivaem. Veina
zagaivaa utie direktno na ivotnu okolinu (sredinu) oveka,
dok u saobraaju postoje tetni uticaji koji se direktno prenose na
oveka bez posredovanja,i tako ine zagaivanja njegove ivotne
okoline. tetni uticaji saobraaja, kao zagaivaa ivotne sredine,
mogu se uopteno grupisati u pet grupa: fiziki, hemijski, bioloki,
socioloki i ostali uticaji.

-Saobraaj predstavlja niz materijalne proizvodnje, koja povezuje

razliite aktivnosti u prostoru, bez kojih se ne bi mogle realizovati
proizvodnja i potronja. Moe biti elezniki, drumski, unutranji,
vodeni, pomorski, vazduni, PTT i radio-difuzni TV saobraaj, a u
novije vreme i cevovodni saobraaj .
Transport je stalna, neophodna i komplementarna ljudska potreba.
Bez obzira na razliita tumaenja znaenja ove rei, izvesno je da
je transport premetanje ljudi i roba sa jednog na drugo
mesto.Saobraaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske
zajednice uopte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utie i
izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu
i drutvo u celini. Meutim, isto tako, saobraaj negativno utie na
ivotnu sredinu i stvara niz neeljenih i tetnih efekata.Saobraaj
je jedan od najveih potroaa energije u Evropi i proizvoa
gasova koji i uzrokuju globalno zagrevanje planete. Istraivanja u
Francuskoj, vajcarskoj i Austriji ukazuju da je vei procenat
smrtnosti ljudi prouzrokovane zagaenjim vazduhom otrovnim
esticama gasova veliine manje od 10 mikrona. Godinje u
proseku umire 21.000 ljudi od respiratornih i sranih bolesti, u
saobraajnim nesreama strada oko 10.000 ljudi, 300.000 dece
oboli od bronhitisa, 162.000 od astme (kao i 95.000 odraslih
osoba), a 15.000 dece se hospitalizuju usled sranih smetnji ili
bolesti. Trokovi leenja u navedenim zemljama iznosi 1,7% bruto
nacionalnog dohotka. Podaci su veoma zabrinjavajui. elezniki
saobraaj se javlja kao najsigurniji i ekoloki opravdan vid
transporta putnika i robe.