Ovde unesite naziv Vae kole

SEMINARSKI RAD

Tema : Grcka finansijka kriza

Profesor-mentor: Student:
Ime mentora Vae ime,br. indeksa

Septembar, 2010.
SAD R AJ
UVOD........................................................................................... 2
1 Istorijat finansijske krize.........................................................3
2 Uzroci krize............................................................................. 4
3 Odgovornost finansijske krize..................................................6
4 Posledice grke finansijske krize..............................................8
ZAKLJUAK................................................................................. 11
LITERATURA...............................................................................12

UVOD

2
Grka finansijska kriza desila se spontano. Na desetine hiljada nezadovoljnih radnika zapoelo je
demonstracije zbog vladinih mera tednje sprovedenih u cilju regulisanja rastueg deficita i
dugova Grke. Rast javnog duga predstavljao je najvei problem u Grkoj u poslednjih nekoliko
godina. Bilo je jasno da je potrebno izvriti radikalne ekonomske reforme, i da joj u tome treba
pomo Evropske Unije. Merama koje je Vlada htela da sprovede trebalo je smanjiti javni dug sa
gotovo 13 na blizu 9 odsto nacionalnog bruto proizvoda. Grka finansijska kriza poela je
naizgled tako to su dugovi Grke naprasno porasli na oko 404 milijardi dolara, ili 113 odsto
bruto nacionalnog proizvoda zemlje. Tek posle odreenog vremena videlo se da je kriza ozbiljna
i to iz vie razloga. Prvo, kredibilnost Grke je naglo opala. Dogaaji koji su se desili smanjili su
poverenje u tu zemlju, to je uticalo na strane investitore.

1 Istorijat finansijske krize

Grka finansijska kriza javila se prole jeseni nakon izbora, kada je pobednik na izborima Jorgos
Papandreu preuzeo vlast i saznao da u budetskoj rezervi nema novca. Vlada Grke je 2001. Uz
pomo lanog knjigovodstva vrila prikrivanje deficita, kako ne bi dolo do diskvalifikovacije za
uee u zajednikoj moneti i ulazak u evrozonu EU. Evropskim ugovorima je budetski deficit
bio maksimiran na 3%, a javni dug na 60% bruto nacionalnog dohotka. Iako su ove granice su
mnogi krili, najvei skandal je izbio nakon otkria da je grki budetski deficit u 2009. doao do
12,7%, a da je prognoza javnog duga u 2010. do 125% BND-a.
Nakon tog saznanja, Grka je bila primorana da izvri emitovanje novih obveznica i da
udvostrui visinu interesne stope. Na taj nain e se jo vie oteati Grkoj da otplauje dug. Na
sastanku EU odlueno je da se prui pomo Grkoj putem javnih sredstava, kao to se uinilo
ranije bankama koje je zahvatila ekonomska kriza.
Grka je primorana da smanji javne trokove, to znai otputanje dravnih slubenika,
smanjenje plata, odlaganje penzionisanja, tednja na zdravstvenoj zatiti, poveanje poreza, a uz
to i poveanje broja nezaposlenih sa sadanjih 9,6% na oko 16% - i sve to sa ciljem da se deficit
budeta smanji na 8,7%. Finansijska kriza u Grkoj moe omoguiti da EU po prvi put u praksi
sprovede svoje ugovorne instrumente u odnosu na nadgledanje budetske i ekonomske politike.
Interesne stope se mogu poveavati zbog rizika, ali rizika ne sme da bude. Kod finansijskih
malverzacija grke vlade koje su prouzrokovale ovu krizu nije bilo takvog nadzora. Nedavno je
statistika agencija EU Eurostat objavila da je 2001. godine banka Goldman Saks u tajnosti
pomogla desniarsku vladu Grke da ispuni kriterijume za lanstvo EU, pomou komplikovane

3
devizne zamene, ime se maskirala visina javnog deficita i dravnog duga. Pripadanje EU je
prualo sigurnost, to je jo vie doprinosilo neodgovornosti nekompetentnih politikih voa.
Smatra se da je glavni krivac za nastanak krize uvoenje evra. Za Grku bi tradicionalni izlaz bio
da napusti evro i vrati se devalviranoj drahmi kako bi se smanjio uvoz i podstakao izvoz. Na taj
nain teret neophodnih rtvovanja ne bi pao samo radniku klasu. Meutim, tu bi se izgubila
korist EU, najvie Nemake, koja e Grkoj nametnuti mere u korist nemake izvozne
ekonomije.
Mere budetske tednje su suprotne onome to je potrebno u vremenima pretee depresije.
Nasuprot tome, ono to je potrebno su kejnezijanske mere za stimulisanje zapoljavanja i jaanje
unutranjeg trita. Ali Nemaka je vrsto vezana za izvozni model kako u odnosu na sebe, tako i
za sve ostale. Za zemlju kakva je Grka, koja ne moe da se uspeno takmii unutar EU, izvoz
van EU je obogaljen zbog korienja tako jake valute kakav je evro. Vezana za evro, Grka niti
moe da stimulie svoje unutranje trite, niti moe da uspeno izvozi.
Finansijska kriza Grke iznosi na videlo odsustvo bilo kakvog duha zajednitva u EU. Ona
solidarnost koju naglaavaju je solidarnost sa njihovim sopstvenim investicijama. Ne postoji
popularna solidarnost meu narodima.

2 Uzroci krize

Ve je napomenuto da je vodei uzrok krize prikrivanje deficita. Smanjenje dravne potronje

prvi je korak u reavanju krize. Pitanje je samo koliko e sve to imati efekta. Kao to je jo
krupnije i vanije pitanje hoe li reavanje grke krize zaista uspeti da zaustavi opasne potrese u
Evropskoj Uniji iz Portugala, panije, Irske, ak i iz Italije. irom kontinenta rastu dravni
dugovi. Svetska finansijska kriza ostavila je drastine posledice. Osetno je smanjen priliv
sredstava u dravne budete, porasli su izdaci za nacionalne konjukturne programe. Strah od
domino efekta raste. Portugalski problemi se javljaju. Kreditni rejting i ovoj zemlji je u
dramatinom padu. Rastu nezaposlenost i socijalne napetosti. S veim strahom se, meutim, prati
sve ozbiljnija situacija u susednoj paniji: panska privreda je neuporedivo vea od grke i
portugalske. Njen budetski deficit je, procentualno, u odnosu na bruto nacionalni proizvod,
odmah iza grkog i irskog. Daleko iznad dozvoljenih tri odsto. Kriza je unitila milion i dvesta
hiljada radnih mesta. Stotine hiljada mladih ostalo je bez perspektive. Vlada uvodi rigorozne
mere tednje, uverena da se grki scenarij, ipak, moe izbei.

4
Bolne mere s kojima vlada eli da izbegne bankrot su zakasnelo priznanje krivice i kraha grkog
politikog sistema, jer upravo je taj sistem vodio zemlju u propast. S obzirom da se tednja i
recesija nisu mogli izbei potrebno je izdrati period nakon smanjenja efekata krize.

Grafikon 1. Prinos obveznica Grke i Nemake1

Olimpijske igre u Atini 2004. godine jedan su od velikuh uzroka krize u Grkoj. Igre su kotale
skoro 11 milijardi dolara - dvostruko vie od poetnog budeta. U tu sumu meutim nisu
ukljueni trokovi za velike infrastrukturne projekte koji su morali biti zavreni do poetka Igara,
to im je dodatno povealo cenu. Pored toga, za obezbeenje na Olimpijskim igrama je
potroeno vie od 1,2 milijarde dolara. est godina kasnije, vie od polovine olimpijskih igralita
se retko koristi ili su prazna. Meu njima su teren za bejzbol, ogromni centar za takmienja u
kanuu i kajaku, kao i hale za neatraktivne sportove poput stonog tenisa, hokeja na travi i dudoa.
Kritika potronje na Olimpijske igre se pojaala nakon to je Parlament pokrenuo istragu o
navodima da je nemaki Simens dao mito da bi obezbedio ugovore pre Igara 2004. Meutim,
grki zvaninici insistiraju da su finansijski problemi zemlje i dug od 382 milijarde dolara
isuvie veliki da bi se okrivio budet Igara 2004. godine. Kada ljudi pozajmljuju novac, hoe da
budu sigurni da e im biti vraen sa kamatom. Postoje posebne agencije za rangiranje drava i
firmi koje procenjuju kolika je verovatnoa da e dunik da otplati svoje dugove. Nakon to je
amerika agencija Standard i Purs dravne obveznice Grke spustila za jo jednu kategoriju,
vlada u Atine je gurnuta u propast: Investitori itavog sveta su u samo jednom slovu B manje
(rejting se promenio iz BBB+ u BB+) primili poruku strunjaka agencije da vie nije re o
dobrom ulogu, ali prilikom pogoranja ukupnih ekonomskih okolnosti mogu se oekivati
problemi, nego o spekulativnom ulogu kod kojeg se, u sluaju problema, moe raunati da dug
1
http://www.hrportfolio.com/hr/fondovi/fondovi_0_0_0_0/%7C%7CAnalize_Fondova%7CSije-ccanj_2010_-
_Kvartalni_pregled_-_Gr-ccka%7C14

5
nee biti vraen. Analitiari firme bavili su se aktuelnim budetom, politikom situacijom i
oekivanim privrednim rastom Grke. Uprkos najavljenim reformama, postoji kriza poverenja
jer je nesigurno da li e vlada biti u stanju da brzo sprovede reforme. Analitiari sumnjaju u
politiku volju da se strogi kurs tednje zadri dui niz godina.
Zagovornici grke tednje smatraju da agencije za rangiranje preteruju u svojoj negativnoj oceni
i da je to reakcija na pozitivne ocene pre finansijske krize. Ekonomski znaaj je u tome to itav
niz investitora, penzioni fondovi, osiguranja vie nee smeti da investiraju u Grku. Institucijama
je zabranjeno da ulau u neto to su agencije proglasile loim. Grka sada skoro nema anse da
doe do novca na tritu finansija. A njoj je novac stalno potreban, jer se dugovi moraju vraati.
Grku sada moraju da spaavaju zemlje evrozone i MMF. Kriza poverenja o kojoj govore
analitiari, sada, posle rangiranja, samo se jo pogorala.2

3 Odgovornost finansijske krize

Odgovornost za grku krizu ne sme se ostaviti samo prethodnoj Vladi iz 2001.godine.

Odgovornost se naalost ne moe utvrditi a da se pritom ne okrivi i stroga politika EU. Opasnost
od suverenog pristupa nadnela se nad panijom i Portugalom, sa ozbiljnim problemima
suoavaju se Italija i Belgija. Po svoj prilici, makroekonomski parametri, zacrtani u Mastrihtskim
sporazumima, postaju inkopatibilni evropskom socijalno-ekonomskom modelu. Sada
rukovodstvo Evropske unije pokuava da situaciju predstave kao da je grka kriza proizvod loih
ambicija grkog rukovodstva i kvalifikuju grke probleme kao jo jednu potvrdu neefikasnosti
socijalizma kao modela. Specifinost savremenih ekonomskih kriza odreuje se u prvom redu
time to su to krize epohe informacionog drutva, kada su dominirajue tehnologije, zapravo
tehnologije formiranja svesti. Nesposobnost vladajue elite da reava probleme koji vode u krizu
ili nedonoenje odluka zbog ideolokih ili politikih razloga inspiriu elite da se okreu tim
tehnologijama kako bi ubedile javnost da stvari idu dobro. Savremena ekonomija u svom
znaajnom delu nosi virtualni karakter, odnosno njeni parametri umnogome se odreuju na berzi,
a stanje stvari na berzi veoma je zavisno od karaktera vesti. Problemi se produbljuju, pa se zato,
kada se kriza proiri, ona kree apsolutno neoekivano, a drugo, njena teina osetnija nego to bi
to bilo ako se realna antikrizna politika od samog starta ne bi zamenjivala piarom. tavie, po
meri svog razvoja, tehnologije formiranja svesti postaju sve savrenije, a rok, tokom koga se
uspeva maskirati jadno stanje stvari sve dugotrajniji. Prema tome, kriza sazreva ve do mnogo

2
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5527736,00.html,datum pristupa 11.09.2010.

6
ozbiljnijih dimenzija, a njene posledice svaki put sve snanije pogaaju stanovnitvo. Tim pre to
se zakasnela antikrizna politika svejedno pravi na raun neprivilegovanih slojeva. Druga
specifinost razvoja informacionih tehnologija je injenica da one utiu i na svest onog ko je
primenjuje: elita kao da zaboravlja da je u startu ona teila tek da nasamari obinog smrtnika i
poinje sama verovati vestima koje sama proizvodi. I tako su investitori i dalje verovali Grkoj a
takoe i drugim problematinim ekonomijama, ak i bez obzira na zastraujue pokazatelje duga,
deficita budeta i druge indikatore. Oni su to inili polazei od sopstvenog uverenja da, kad je
Grka ve lanica Evropske unije, onda Evropska unija ni u kom sluaju nee dopustiti njen
bankrot, a tek sumnjati u stabilnost EU nikom nije moglo ni pasti na um. To uverenje uprokos
realnosti nije formirano samo od sebe njega su formirale rejting-agencije, investicioni
konsultanti, bankarski analitiari, respektabilna ekonomska tampa. Meutim, primena
informacionih tehnologija zarad skrivanja prave slike onog to se dogaa obinom graaninu
moe samo da produbi postojee probleme, ali sama po sebi ne moe da ih stvori. Grke vlade su
ispravno uveravale svoje graane da oni imaju mogunost da ive bogat ivot iskljuivo
zahvaljujui mudrom rukovodstvu. Kriza se razvija na temelju istovremenog sukoba tri identiteta
nacionalnog, evropskog i globalnog. S jedne strane je grki nacionalizam. S druge strane, tu je
i raskol izmeu Nemake i Grke. Ova kriza ima dva upeatljiva nivoa. Iako je prevashodno
ekonomska, Evropska ekonomska zajednica za sebe takoe tvrdi da je zasnovana na solidarnosti
da je to jedno sestrinstvo drava i bratstvo naroda. Meutim, sadanji ekonomski deficit nije
nita u poreenju sa ljudskim deficitom koji zbog njega izbija na povrinu. Jednostavno reeno,
grka kriza pokazuje ta se dogaa kada jedan slabi lan ove zajednice zapadne u nevolju. Isto to
se dogaa irom sveta, tamo gde nema neke takve pretenciozne zajednice, koja sama sebi
neprekidno estita zbog sopstvene posveenosti ljudskim pravima. Ekonomski snani tite
sopstvene interese na raun ekonomski slabih.3
EU pomae Grkoj zato to je i sama u panici od irenja krize na druge zemlje. Ali koji su
mehanizmi irenja krize? Jedan je da e se, ako se Grka pusti lassair faire, lassair passer, rizik
e se proiriti i na zemlje poput panije, Portugala i drugih, to e onda i njihove vlade dovesti u
situaciju da ne mogu pozajmljivati i stvoriti novi ciklus krize. Ali to je, sudei po sadanjem
rastu procene njihovih rizika, ipak manji problem.
Vei problem je to grki dug dre banke i to e sa Grkom bankrotirati i banke. I tu dolazimo
do slinosti sa finansijskom krizom. Zato banke dre toliko grkog duga? Zato to, da bi
ispunile standarde kapitalne adekvatnosti odreene Bazelskim dogovorom, moraju ulagati u
hartije koje nose najmanji ponder rizika. Bazelski kriterijumi su svim dravnim obveznicama
OECD drava dali najmanji ponder rizika, jednak AAA obveznicama. U praksi, to znai da ako
3
http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/4617-gde-se-preraunala-eu-uticaj-tehnologije-u-drugom-talasu-finansijske-
krize-.html, datum pristupa 11.09.2010.

7
date komercijalni kredit firmi, za svakih 100 evra kredita morate imati 8 evra kapitala. Ali ako
umesto izdavanja kredita kupite 100 evra obveznica grke vlade, to ne morate podrati
kapitalom. Poto banke gledaju da sa minimalnim kapitalom ostvare dobar odnos rizika i profita,
ova regulacija je sistematski podsticala kupovanje dravnih obveznica zemalja kao to je Grka.
Druga stvar, sada gotovo svuda u Evropi i svetu postoji dravno garantovanje depozita. Ako
evropske banke ponu da propadaju, to nee biti problem samo za banke, nego i za vlade,
odnosno za poreske obveznike -- drave e morati da isplate praktino sve depozitore u svim
bankama. Ako to krene, lako dolazimo do situacije u kojoj e praktino cela EU morati da objavi
bankrot. Problem grke drave je to je ula u dugove, ali problem svih ostalih drava je to je
opasnost od irenja krize tolika. Zajednika Bazelska regulacija je doprinela izloenosti banaka
loem dugu, a opte dravno osiguranje depozita je stvorilo situaciju u kojoj privatni finansijski
problemi mogu prerasti u budetske katastrofe.

4 Posledice grke finansijske krize

Nekoliko agencija smanjilo je kreditni rejting Grke. To bi Grku moglo da svrsta u kategoriju
rizinih investicija, to bi joj veoma otealo mogunost uzimanja dodatnih zajmova. Uprkos
socijalnim nemirima, ankete javnog mnjenja ukazuju da veina Grka podrava vladine mere.
Analitiari navode nekoliko faktora koji su doveli do finansijske krize. Grka je preterano troila
i Evropskoj uniji nije prijavila dramatino poveanje deficita. Kritiari takoe tvrde da Evropska
unija nije dovoljno paljivo analizirala finansijske podatke koji su stizali iz Atine. Grka kriza
odraava krupnije ekonomske probleme u Evropi. lanice unije kao to su Holandija i Nemaka,
troe nedovoljno, a njihove ekonomije orijentisane su ka izvozu. U meuvremenu zemlje kao to
su Grka i Portugalija troile su preterano tako da su akumulirale ogromne dugove. Da bi se
nalo trajno reenje potrebno je da obe strane promene ponaanje. Teko pogoene zemlje kao
to su panija, Grka, Portugalija i Italija, trebalo bi da sprovedu reforme za podsticanje
privrednog rasta, smanjenje proizvodnih trokova i efikasnije regulisanje javnog sektora. Zemlje
sa suficitom, kao Nemaka, trebalo da meu svojim potroaima razviju potranju za robom sa
juga Evrope.
Evropska unija je pruila finansijsku pomo Atini, kako se kriza ne bi proirila na celu Evropu.
Ali, zemlje evropskog bloka jo uvek nisu spremne da sprovedu fundamentalne reforme potrebne
za uspostavljanje finansijske ravnotee u ekonomiji unije. Pozajmica e moda spasiti Grku, ali
to nee biti dovoljno za reavanje daleko veeg problema uravnoteavanja evropske privrede u
celini. Grka je u prvoj polovini ove godine smanjila budetski deficit za 39,7 odsto na

8
godinjem nivou, neto vie od cilja koji su za tu teko zaduenu zemlju postavili njeni
zajmodavci, Evropska unija i Meunarodni monetarni fond. Evropska centralna banka, MMF i
EU odredili su Grkoj ciljano smanjenje budetskog deficita za 39,5 odsto za prvih est meseci.
Da bi ispunila taj uslov, vlada u Atini bila je prisiljena da smanji svoju potronju za 10 odsto, to
je ostvareno uglavnom kroz smanjenja plata dravnih slubenika i penzije. Vladine mere tednje
izazvale su estoke proteste. Podaci koje je obelodanilo grko ministarstvo ve su predoeni
zvaninicima ECB, MMF i EU, koji su odluili da Atina moe da rauna na isplatu narednih
devet milijardi evra vredne trane kriznog zajma u septembru. Finansijska kriza u Grkoj preti da
se prelije na ostatak Evrope. Strunjaci upozoravaju da su potrebne reforme u samoj Grkoj, ali i
u EU. Trokovi javne uprave u Grkoj su ogromni, itave porodice su zaposlene u ovim
organima. Svaki etvrti zaposleni je u dravnoj slubi. Razlog za to lei u politici klijentele, koja
iznutra rui demokratski sistem. Kako koja stranka dobije izbore, ona prvo zadovolji interese
svoje klijentele i podeli pozicije u dravnim organima lanovima svoje stranke. Roaka politika
je glavni krivac koje ima duboke korene u drutvu i koje se ne moe brzo eliminisati. To je
posledica decenija vladavine dve velike stranke koje su organizovane kao porodine dinastije.
Potrebna je dakle promena mentaliteta i politike kulture. Nedavno su trajkovali zemljoradnici.
Nakon dvonedeljnih protesta su odustali, a da nisu ispunjeni njihovi zahtevi za poveanje
subvencija. Nakon toga su svoj glas digli i carinici. Povukli su se nakon to je sud proglasio
trajk nelegalnim. Proteklih nedelja su trajkovali taksisti koji su odbijali propise po kojima
moraju da izdaju raun putnicima, to bi onemoguilo utaju poreza. Bez obzira na trajkove i
nerede, veina Grka je svesna injenice da su mere tednje neophodne i da stare parole sada ne
pomau. S druge strane, graani trae da svi moraju da se rtvuju i da se protiv korupcije mora
boriti i na najviim nivoima. Finansijska kriza je tako jedinstvena ansa da se vlada u Atini
konano prihvati reenja strukturalnih problema.
Vlada je morala da poveava porez na dodatnu vrednost na visokih dvadeset pet procenata,
poveala se starosna granica za odlazak u penziju i osnov za penziju uzimaju primanja iz itavog
radnog veka, a ne kao do sada poslednja plata, uveavaju se porezi na duvan, alkohol i drugu
robu i najavljuju bolni reformski rezovi. Obaveza grke vlade je da u naredne tri godine utedi
trideset milijardi evra. I da budetski deficit sa neto iznad 13 odsto na kraju ovog perioda svede
ispod tri odsto.

Najvei problem su trenutno dugovi ije servisiranje kota. Vlada je ve inicirala kontakte sa
glavnim stranim bankama kako bi istraila interese stranih investitora za grke obveznice.

9
Grka ekonomija je sve vie pogoena bolnim efektima nove meunarodne krize. To znai
nevolju za grki ekonomski rast, posebno iz razloga to moda nee biti pomoi za veliku
koliinu domaih proizvoda iz mree za izvoz. Grka e moda do daljnjeg morati da zaboravi
dugo oekivano evropsko i meunarodno ekonomsko okruenje koje je otpoelo u ovoj dravi
nakon 1990. godine i po svemu sudei, zavrava se 2007. To je bio veoma dobar period za
ekonomiju Grke, zemlja se u tom razdoblju dosta razvila. Zbog krize, zemlja je takoe
pogoena serijom trajkova u proteklih nekoliko meseci koji su uticali na trgovinu i druge
sektore. Na alost, za sada izgleda kao da e Grka stagnirati u naredne dve ili tri godine.
Ekonomija ove drave belei rast od 3% u 2008. godini, to je manje u odnosu na 4% u
prethodnoj 2007. Statistiki zavod u svom izvetaju navodi da je stopa ekonomskog rasta u
etvrtom kvartalu 2008. godine bila 2,6%, dakle nia u odnosu na 2,9% u prethodnom. Prema
podacima centralne banke, koja je nedavno od vlade traila fiskalna zaotravanja i reforme da bi
prevazila krizu, grka ekonomija e biti pogoena globalnom krizom i zabeleie porast od
samo 0,5% ove godine, posle rasta od 3% u 2008. Veliki budetski deficit i uveanje duga vodili
su ka akciji vlade prema smanjivanju margina u uslovima fiskalne stimulacije, u kontekstu u
kome su glavne privredne grane, kao to je turizam, pogoene meunarodnom ekonomskom
krizom. Ako ova industrija bude u padu tokom godine, stvari bi mogle znaajno da se pogoraju,
s obzirom na to da turizam ini ak 40 procenata ekonomije Grke. Meutim, kombinacija
fiskalne discipline i reforme primenjena u javnom sektoru mogla bi da ogranii javni dug i
dopusti niz vladinih trokova, ne bi li to podstaklo ekonomske aktivnosti. Ova situacija donosi
mere koje e se ticati jaanja prihoda, a posebno drastinog smanjenja trokova. Ministarstvo
ekonomije zatrailo je od dravnih tela da pokuaju tednju ak i u domenu struje, vode i
telefona, i da uzmu u obzir sve mogunosti javnog sektora. Evropska Unija pozvala je vladu
Grke da uvede mere koje e smanjiti trokove bez obzira na ekonomski rast. Mere ukljuuju
zamrzavanje plata i novu reformu osiguranja. Evropska unija je podstakla zemlju da preduzme
mere i za fiskalno uvravanje ekonomije. Zatraene mere pre svega se odnose na smanjenje
trenutnih trokova, ukljuujui politiku plata u javnom sektoru. Ministarstvo je ve objavilo novi
paket koji ukljuuje "zamrzavanje" plata, poreza i smanjenje dohodaka, to bi moglo da
pomogne u smanjenju deficita na ispod 3% ove godine. Grka je suoena sa hitnom potrebom
primene mera na due staze, da bi otklonila interne debalanse i hronine strukturalne probleme,
kao i uveanje spoljnog duga. Nekoliko stvari bi pomoglo, poput trita otvorenog za
konkurenciju, oslobaanja poreza da bi se podstakle investicije, prekvalifikacija nezaposlenih i
osnivanje socijalnog kohezionog fonda. Prema raunicama banke, stopa porasta BDP-a, koji je
usporio na 3 % prole godine, bie u 2009. godini 0,5 %, a njena oekivanja su iznad onih
Evopske komisije (EK), koja predvia porast od 0,2 % za Grku u 2010. godini, ali ispod

10
Vladine projekcije od 1,1 %. Vlada Grke trebalo bi brzo da reaguje protiv globalne ekonomske
krize. U suprotnom, situacija u zemlji e voditi u recesiju, prvi put posle 16 godina. Ako Grka
ostane na polovino primenjenim merama, drutvo i ekonomija e se suoiti sa ozbiljnom
pretnjom recesije i visoke stope nezaposlenosti. Ova zemlja ima veoma niske mogunosti
usvajanja paketa poreskih poveanja, jer je dug veoma visok, a deficit budeta u porastu. Studija
grkog statistikog zavoda pokazuje da, nakon to su uzeti u obzir trokovi domainstava,
procena broja siromanih graana je 27 %. Dok se vlada bori da uravnotei budet, mere koje
ciljaju na podizanje prihoda odigrale su kljunu ulogu u podsticanju stotine hiljada ljudi da izau
u protestne trajkove irom Atine. Dva glavna krovna sindikata - Grki generalni radniki savez i
Vii administrativni savet javnih slubenika - zahtevaju vie socijalnih davanja u svetlu globalne
ekonomske krize, kao i vee plate i penzije. Sindikati kau da su privatizacija, poveanje poreza i
penzione reforme pogorali uslove ivota, procenjujui da je 20 % Grka najvie pogoeno
siromatvom. Sa nezaposlenou mladih od oko 19 % i globalnom nezaposlenou od 7,2 %,
postoji i vie nego dovoljno razloga za demonstracije.

11
ZAKLJUAK

Ukoliko Evropa na politikom planu ne odgovori na grku finansijsku krizu, preti opasnost da
Evropska unija bude suoena sa krizom poverenja. Nastala situacija ugrozila bi dugi proces
evropskih integracija. Grka finansijska kriza preti ne samo evru ve i celoj Evropskoj uniji. To
to se dogaa u Grkoj moglo bi da ugrozi jedinstvo EU, graeno tokom proteklih ezdeset
godina. Ako Evropa na politikom planu ne napravi korak napred u odgovoru na grku krizu,
krenue unatrag i dugi proces evropske integracije poee da se rasplie. Formiranje
jedinstvenog trita i usvajanje zajednike valute bili su samo poetni element u stvaranju
politike unije koja je dovela do irenja evropskih zakona i smanjenja nacionalnog suvereniteta.
Aktuelna finansijska kriza koja je pogodila Grku, ali ve preti paniji, Portugalu, pa ak i Italiji,
zahteva snaan politiki odgovor, koji je, meutim, do sada izostao. Na videlo izbija istina koju
proevropski strunjaci vrlo nevoljno priznaju, a to je da je veina graana Evropske unije i dalje
daleko privrenija svojoj zemlji nego Uniji i zato ne ele da plaaju za tue probleme. Pored
nove krize evra preti opasnost da Evropska unija bude suoena i sa krizom poverenja koja bi
verovatno dovela u pitanje i brojna druga ovlaenja Brisela, od useljavanja do socijalne politike.
Zato grka kriza dovodi u pitanje mnogo vie toga od novca.

12
LITERATURA

1.N. Cartwright, Hunting Causes and Using Them. Cambridge University Press, 2007.
2.K. Rogoff, V. Stavrakeva, The Continuing Puzzle of Short Horizon Exchange Rate
Forecasting, NBER Working Paper 14071, 2008.
3.V. Gligorov, Causes and Counterfactuals: Simple Ideas, wiiw discussion paper, 2009.
4.IMF, World Economic Report, April 2010.
5.Growth in a Time of Debt, NBER Working Paper 15639, 2010.
6.R. E. Lucas, Jr., Econometric Policy Evaluation: A Critique, Carnegie-Rochester Conference
Series on Public Policy1 (1976): 19-46.
7.C. Sims, But Economics Is Not an Experimental Science." Journal of Economic Perspectives
24 (2010): 5968.
8.http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5527736,00.html
9.http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/4617-gde-se-preraunala-eu-uticaj-tehnologije-u-drugom-
talasu-finansijske-krize-.html
10.http://www.hrportfolio.com/hr/fondovi/fondovi_0_0_0_0/%7C%7CAnalize_Fondova
%7CSije-ccanj_2010_-_Kvartalni_pregled_-_Gr-ccka%7C14

13