VILJUKARI 1 /25

VILJUKARI

Viljukar slaga je najrazvijeniji oblik vozila za rukovanje teretom. Osnovno obeleje je ureaj u
obliku rama za podizanje, odnosno slaganje tereta po visini. Du rama za podizanje i sputanje
tereta kree se zahvatni ureaj u obliku viljuke po kojoj je viljukar i dobio ime.
Prvi motorni viljukar napravljen je u SAD-u 1927 (1919) godine (Clark Equipment Company,
Buchanan, Michigan). Funkcionalne osobine, tri stepena slobode kretanja nosaa tj. zahvatnog
ureaja, mogunost slaganja robe na velikoj visini, velika funkcionalna i kapacitivna fleksibilnost,
doprineli su brzoj ekspanziji viljukarske tehnike u oblasti industrije, trgovine i saobraaja.
Kovencionalna konstrukcija viljukara je primarno prilagoena za rad sa kompaktnim tj. logistikim
jedinicama u obliku palete ili kontenera. Viljuka nije jedini oblik zahvatnog ureaja koji se koristi u
viljukarskoj tehnici, a pored viljuke koristi se itav niz razliitih oblika zahvatnih naprava koje su
prilagoene razliitim oblicima tereta i zadataka. Smatra se da se danas nalazi u eksploataciji
nekoliko miliona viljukara.
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
VILJUKARI 2 /25

KLASIFIKACIJA VILJUKARA
Za klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi:
nosivost,
poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara,
da li su sa seditem ili bez sedita (sa rudom)
prema vrsti pogonskog agregata i dr.
Za klasifikaciju viljukara slagaa najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazu
viljukara
Baza viljukara se definie kao povrina oiviena dodirnim takama tokova sa tlom. Prema ovom
kriterijumu viljukari slagai se klasifikuju na:
eone (frontalne) sa teitem tereta izvan baze viljukara
sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega)
hibridne sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju i
za rad u visokoregalnim skladitima.
Prema nosivosti viljukari se dela na pet klasa i to:
laki do 12 [kN]
srednji preko 12 do 32 [kN]
srednje teki preko 32 do 80 [kN]
teki preko 80 do 500 [kN]

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 3 /25

EONI VILJUKARI
EONI INDUSTRIJSKI VILJUKARI SA SEDITEM ZA VOZAA

eoni viljukar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljukara. Njegovi

osnovni delovi su:
ram sa osovinama i pogonskom grupom,
ureaj za dizanje i
sistem za upravljanje
Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Izrauje se sa tri i etiri toka.
Tokovi su od tvrde, super elastine gume ili pneumatski. Upravljanje se,
zbog velikog optereenja na prednjim tokovima, iskljuivo izvodi preko
zadnjih tokova pomou polunog mehanizma ili hidrostatiki.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 4 /25

Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu celinu. Kod eonog viljukara je sa prednje
strane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i kao viljukar
sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze viljikara.
Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene
teine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea sopstvena teina od
nosivosti, a kod veih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog veeg razmaka osovina.
eoni viljukari se masovno grade sa elektrobaterijskim pogonom i SUS-motorom. Danas se
elektroviljukari masovnije grade sa veom nosivou (do 75 [kN]). Elektroviljukari imaju manju
teinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije.

TERENSKI VILJUKARI

Rad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugaiju
koncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja
otrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe konstrukcije i dinamikih karakteristika viljukara, a to
znai i vee investicione i eksploatacione trokove.
Podloge na kojoj rade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe i to:
neravna i vrsta
mekana do raskvaena i
raskvaena, glibava, nestabilna i veoma neravna.
Na neravnoj i vrstoj podlozi moe da se koristi i konvencionalan industrijski viljukar standardne
konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 5 /25

http://www.manitou-na.com/m_series.htm
Terenski viljukari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivou od 20
do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN]. Varijante teih terenskih viljukara sa teleskopom za
potrebe graevinarstva grade se i sa dva teleskopa, kosim i horizontalnim
Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom, glibavom i veoma neravnom terenu se bitno
razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve konstrukcije terenskih viljukara nastale su
adaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora. Uvoenje
novih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli
su razvoj terenskih viljukara.
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
VILJUKARI 6 /25

www.afbtraining.co.uk

Pored ureaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskim
mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, a
prihvaeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari.
Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka osovina i tokova,
terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljukare.
Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju poboljanja
stabilnosti. Jedno od tih reenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai i izvlai u zavisnosti od
optereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju
tekim i kabastim tretom.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 7 /25

EONI VILJUKAR SA RUDOM

Osnovna koncepcija eonog viljukara sa rudom je slina kao i kod ostalih

transportno-manipulativnih vozila sa rudom - grade se iskljuivo sa
elektropogonom kao viljukari lake i srednje klase i to nosivisti: 10; 12,5 i 20
[kN].
Imaju malu brzinu kretanja koja je prilagoena brzini hoda vozaa 4 do 6
[km/h] i obino se grade sa tri toka malog prenika. Zbog malog prenika
tokova zahtevaju dobar kvalitet saobraajnica.
Teite tereta koje je izvan baze viljukara
uslovljava relativno velike gabarite za vozilo
ovako male nosivosti kao i veliku sopstvenu
teinu koja je zbog kontratega vea za 3,5 puta
u odnosu na viljukare iste nosivosti bez
protivtega.
Dobra osobina eonih viljukara sa rudom u
odnosu na slina vozila bez kontratega je
fleksibilnost kod zahvatanja tereta. Kod njih
viljuke nisu koljkastog oblika i ne nalaze se
iznad nosaa tokova kao kod viljukara bez
protiv tega, tako da mogu da zahvataju sa sve
etiri strane poznate standardizovane oblike paletnih jedinica i malih kontenera.
Na tritu se nude varijante eonih viljukara sa rudom koji izmeu rama za dizanje i rude imaju
mesto za stajanje vozaa. Ova varijanta olakava rad vozau, ali ne omoguava bitnije poveanje
brzine kretanja, jer voza u krivini pri veim brzinama nije dovoljno stabilan na pomenutoj platformi.
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
VILJUKARI 8 /25

UREAJ ZA DIZANJE TERETA

Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom
(nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama.
Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom
(nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama. Ram se izrauje od U ili I
profila i slui kao voica kolicima na koja su okaene viljuke. Izmeu vertikalnih nosaa rama u
centru je postavljen hidraulini cilindar koji preko lanca sa lamelama podie zahvatni ureaj.
Centralno postavljen hidraulini cilindar ne obezbeuje dobru vidljivost vozau, tako da se danas ta
koncepcije sve ree primenjuje, odnosno zamenjena je sa dva paralelno postavljena cilindra
neposredno uz vertikalne nosae rama.
Kako su za lanac sa lamelama na jednom kraju vezana kolica na kojima su okaene viljuke, a drugi
kraj lanca je fiksiran za ram, pri podizanju hidraulinog klipa kolica sa viljukama se kreu, odnosno
podiu dva puta bre od klipa.
Ugraivanjem vie ramova po sistemu teleskopa omogueno je postizanje vee visine dizanja uz
zadravanje spoljnih gabarita rama u prihvatljivim granicama koje omoguavaju kretanje viljukara
kroz standardne dimenzije vrata u industrijskim objektima. U gradnji viljukara, pored sistema sa
jednim ramom koriste se za vee visine dizanja i konstruktivna reenja sa dva, tri i etiri rama.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 9 /25

Princip rada i konstruktivne varijante ureaja za dizanje:

a) Jednostruki ram (simplex), b) Dvostruki ram (Duplex), c) Savremena konstrukcija dvodelnog rama, d) Specijalna konstrukcija
dvodelnog rama sa velikom visinom slobodnog dizanja, e) Trodelni ram (Triplex)

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 10 /25

SPECIJALNI ZAHVATNI UREAJI

ureaji koji olakavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produeci za viljuke, rotatori,
potiskivai),
ureaji koje omoguavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kaika, kljeta),
razni oblici zatitnih reetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeuju zatitu vozaa
viljukara i
ureaji koje omoguavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radne
korpe za montau ili reparaturu instalacija u halama i dr.).

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 11 /25

Razni oblici specijalnih zahvatnih ureaja za viljukare:

a) Viljuke sa zglobom za postavljanje u vetikalan poloaj, b) Zahvatna naprava sa trnovima za transport cevastih materijala i koturova,
c) Rotaciona kljeta, d) Zatitni ram za vozaa, e) Kontener sa pokretnim dnom za pranjenje, f) Kontener za prevrtanje, g) Kaika za
rasut materijal, h) Kaika za potiskivanje rasutog materijala, i) Kovaka kljeta, k) Dra tereta, l) Potiskiva, m) Ureaj za prevrtanje
paletnih jedinica, n) Konzola, o) Konzola sa vitlom, p) Grabilica na konzoli, q) Konzola sa pokretnom kukom, r) Kljeta za sanduke, s)
Kljeta za burad, t) Kljeta za bale, u) Kljeta za rolne papira

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 12 /25

Stabilnost i dijagram nosivosti viljukara

Stabilnost viljukara predstavlja meru otpornosti viljukara na prevrtanje koja, u principu, zavisi od
niza uticaja (statike i dinamike sile koje deluju na sredstvo, sopstvena teina, geometrisjke
karakteristike, ubrzanja, usporenja,...). Za proveru stabilnosti kod viljukara koriste se raunske i
eksperimentalne metode, u najveoj meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnim
standardima (na primer, ISO 1074, ISO 3184, ISO 5766,...).
Pojam stabilnosti viljukara odnosi se na:
stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne take
prednjih tokova sa tlom,
stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja, zbog opasnosti od klizanja tereta
bonu stabilnost pri kretanju kroz krivinu
Test na prevrtanje viljukara, kojim se simulura uticaj dinamikih sila, izvodi se najee preko
platforme sa promenljivim uglom naginjanja. Medjutim, za praktinu primenu poseban znaaj ima

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 13 /25

provera statike stabilnosti eonog viljukara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti teita
tereta od pete viljuke.
Statika stabilnost eonog viljukara definie se kao odnos statikih momenata tereta Gs i
sopstvene teina viljukara Gn, oko prednje osovine.
Nosivost [t]
Deklarisana nosivost
viljukara

co x c
600 700 800 900 1000 Poloaj teita
Mn Gn Gs Ms tereta c [mm]

Sa slike je oigledno da se momenti sila Gs i Gn, u odnosu na taku oslanjanja prednjih tokova o
tlo, koja predstavlja osu prevrtanja, Ms i Mn, respektivno, mogu izraziti kao:
Ms= Gs(x + c); Mn= Gnco
Pri tome, da bi viljukar bio stabilan, odnos ovih momenata, koji predstavlja i koeficijent statike
stabilnosti, treba da je vei od jedan, a obino se viljukar smatra stabilnim ako je:
Mn
= 1.7
Ms

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 14 /25

VILJUKARI SA TEITEM TERETA U BAZI VILJUKARA

(BEZ KONTRATEGA)

Viljukar sa teitem tereta izvan baze viljukara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se ogleda u
velikoj sopstvenoj teini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se teite nalazi
unutar baze. U primeni su dva reenja
viljuke u obliku koljkastog omotaa
slobodne viljuke
Maksimalana visina nosaa sa debljinom viljuke u obliku koljkastog omotaa od tla do gornje ivice
moe da bude do 90 [mm], a irina do 180 [mm]. Visina dizanja zavisi od konstrukcije rama i kree
se od 2350 [mm] do 5400 [mm].

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 15 /25

Zbog opisanog limita viljukari sa ovom koncepcijom grade se sa nosivostima samo do 20 (30) [kN]
i relativno malim brzinama kretanja pod optereenjem do 8 [km/h]. Zbog malih dimenzija tokova
zahteva se dobar kvalitet saobraajnica
Osnovno obeleje viljukara bez kontratega je da evropsku pool-paletu moe da podie i slae
samo ako je zahvaena sa ue (eone) strane. Bono zahvaenu paletu viljukar moe samo da
odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slae po visini.
Opisani koncept gradnje viljukara pojavljuje se u jo jednom obliku sa tzv. slobodnim viljukama.

Kod ovog derivata viljuke nisu koljkastog oblika i ne prekrivaju nosae, ve se nalaze izmeu
nosaa tokova i potpuno su slobodne. Nosai prednjih tokova su razmaknuti vie od viljuki i
znatno su robusnije konstrukcije i sa veim tokovima. Ovde nisu prisutni prethodno pomenuti limiti.
Razmak nosaa se bira u zavisnosti od dimenzije tereta i obino se kree od 686 do 1270 [mm].

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 16 /25

Opisani koncept danas se koristi i u gradnji tzv. Piggy-Back ili Ruxxac viljukara koji su namenjeni
za kaenje na drumska vozila pri realizaciji transporta logistikih jedinica (raznih oblika paleta i
malih kontenera) po sistemu od vrata do vrata.
Piggy-Back viljukari se grade sa rudom ili sa seditem za vozaa, a kao pogonski agregat za
razliku od industrijske varijante koja iskljuivo koristi elektrobaterijski pogon, kod Piggy-Back
viljukara u iroj je upotrebi SUS-motor. Kaenje Piggy-Back viljukara na drumsko vozilo ima za
posledicu redukciju nosivosti vozila, zbog ega je primarno smanjivanje sopstvene mase viljukara.
Iz ovog razloga ree se koristi elektrobaterijski pogon zbog velike teine baterije. Nosivost Piggy-
Back viljukara je usaglaena sa teinom standardizovanih logistikih jedinica i obino je 10 kN, a
visina dizanja je obino usaglaena sa visinom sanduka drumskog vozila.

www.piggy-back.com
Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I
VILJUKARI 17 /25

VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA PRI ZAHVATANJU I ODLAGANJU

Prema nainu pomeranja tereta pri zahvatanju i odlaganju oni se dele u tri sledee grupe:
sa pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila
sa pomeranjem tereta upravno na osu vozila
sa rotacijom rama, odnosno teita tereta.
VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA U PRAVCU PODUNE OSE

Viljukari sa translatornim pomeranjem tereta u pravcu podune ose vozila grade se prevashodno
za rukovanje paletizovanih tereta, nosivosti od 10 do 20 [kN] u vie varijanti i to sa:
translatornim pomeranjem itavog rama
translatornim pomeranjem samih viljuki

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 18 /25

Translatorno pomeranje viljuki se realizuje na tri naina: preko makazastog mehanizma, preko
klizne viljuke koja je koljkastog oblika i klizi preko viljuke izraene od punog materijala i preko
teleskopskog mehanizma. Kod svih varijanti sa translatornim pomeranjem viljuki pojavljuju se veliki
momenti savijanja u ramu zbog ega se ee u gradnji ovog konstruktivnog oblika koristi
koncepcija sa pokretnim ramom.
Viljukari sa kliznom i teleskopskom viljukom imaju izvesne tehnoloke prednosti, jer mogu
relativno jednostavno da manipuliu paletema iz drugog reda u odnosu na front pretovara. Ova
osobina kod utovara i istovara vozila obezbeuje znatno redukovanje operativne povrine i
skraenje vremena realizacije procesa, a kod skladita popravlja koeficijent iskorienja povrine
skladita, jer se iz jednog radnog prolaza viljukar opsluuje etiri reda paleta u skladinom polju
VILJUKARI SA POMERANJEM TERETA UPRAVNO NA OSU

Viljukari sa pomeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju upravno na osu vozila prevashodno su
namenjeni za rukovanje sa teretima velike duine. Njihova osnovna karakteristika je da ram za
dizanje stoji popreno u odnosu na podunu osu vozila i da se shodno tome teret zahvata bono.
Pri zahvatanju i odlaganju tereta ram se potiskuje na spoljnu stranu, kada je teite tereta izvan
baze viljukara.
Posle zahvatanja tereta ram se uvlai na unutranju stranu, tako da je za vreme transporta teite
tereta u bazi viljukara.
Proizvode se u dve varijante:
sa dva upravljana toka - boni viljukar i
sa vie upravljanih tokova etvorostrani (etveroputni) viljukar

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 19 /25

Kod bonog viljukara teret posle zahvatanja pri transportu ne lei na zahvatnom ureaju kao kod
drugih oblika viljukara, ve na platformi koja je postavljena iznad rama vozila. Bona stabilnost
viljukara pri zahvatanju i odlaganju tereta obezbeuje se preko oslonaca koji se aktiviraju
hidraulinim putem. Kod manjih nosivosti boni stabilizatori se oslanjaju na mostove (osovine)
vozila, a kod veih nosivosti na tlo.
Pogonski agregat kod bonih viljukara je najee SUS-motor i retko se proizvode sa
elektrobaterijskim pogonom. Nosivost im varira u irokom dijapazonu - od 20 do 40 [kN]. Tokovi su
relativno velikog prenika, obino su sa pneumaticima, a koristi se i super-elastini toak. SUS-
motor i pneumatski toak omoguavaju velike brzine kretanja (i do 50 [km/h]), dok su brzine kod
elektropogona do 20 [km/h].

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 20 /25

Viljukari sa pomeranjem tereta upravno na podunu osu vozila i sa vie upravljanih tokova bitno
se razlikuju po konstrukciji u odnosu na bone viljukare.
Njihovo osnovno obeleje je da se kreu napred-nazad i bono (levo-desno), a da im za to nije
potreban poseban manevarski prostor. Zbog ove osobine ovi viljukari su i dobili ime.
Opisani nain kretanja postie se tako to se dva toka na nosaima na kojima lei teret, kada se
eli promena pravca kretanja, na posebnu komandu vozaa preko hidraulinog cilindra zarotiraju za
90o.
Tokom koji je spregnut sa upravljaem koji je obino i pogonski vri se korekcija putanje i on ima
ugao rotacije 360o.
Ova vrsta viljukara se gradi sa tri i etiri toka. Kod varijanti sa etiri toka i kod starijih konstrukcija
etvrti toak je sa slobodnim voenjem, to znai da sledi liniju putanje ostalih neposredno
upravljanih tokova.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 21 /25

Kod najnovijih konstrukcija etvorostranih viljukara upravljaki sistem je opremljen

mikroprocesorom koji elekro-hidraulinim putem upravlja svim tokovima, tako da se dobije
optimalna putanja kretanje pri odreenom manevru viljukara. Grade se sa seditem za vozaa i sa
rudom (bez sedita za vozaa).
VILJUKARI ZA RUKOVANJE TERETOM U VISOKOREGALNIM SKLADITIMA
Potreba za boljim korienjem skupog skladinog prostora, koja je danas u prilinoj meri
potencirana pomanjkanjem i permanentnim poskupljenjem graevinskog zemljita, a posebno
zaotravanjem ekolokih problema, pobudilo je razvoj specijalnih konstrukcija viljukara za
opsluivanje regalnih skladita koji bi omoguili formiranje sistema velike gustine i to preko:
poveanja visine slaganja robe i redukovanja irine radnog hodnika.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 22 /25

Razvojni put ovog sistema poeo je primenom specijalne zahvatne naprave - tzv. rotirajue viljuke
na konvencionalnim konstrukcijama eonih viljukara. Primena rotacione viljuke iskljuila je
potrebu za okretanjem viljukara u radnom hodniku u skladinim zonama sa redovima, to je dovelo
do radikalne redukcije irine radnog hodnika.
Proizvodnja tree generacije viljukara sa velikim visinama slaganja i znatno uim radnim prolazima
(od 1,5 do 1,8 [m]) u kojima viljukar ne izvodi bona skretanja pri odlaganju i zahvatanju u radnom
hodniku zapoela je 1960 godine. Na tritu se pojavljuju dva oblika ovih viljukara: viljukari slagai
i viljukari za komisioniranje.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 23 /25

Savremeno konstruisani viljukari za komisioniranje su funkcionalno sposobni da pored

komisioniranja vre i slaganje paletnih jedinica u skladine regale, tako da ih proizvoai esto
deklariu kao univerzalan sistem sa eljom da se istaknu njihove prednosti u odnosu na slagae.
Viljukari slagai tree generacije poseduju nomimalnu nosivost najee od 10, 15 i 20 [kN] pri
udaljenju teita tereta od lea viljuke za 600 [mm], uz napomenu da je sa porastom visine dizanja
obavezna redukcija nosivosti, tako da pri graninoj visini dizanja nosivost ne prelazi vrednost od 10
[kN].
Korisna visina dizanja i irina radnog prolaza kod viljukara tree generacije zavisi od oblika
zahvatnog ureaja. Kod slagaa se koriste tri tipa zahvatnih ureaja: rotirajua viljuka, teleskopska
viljuka i C-kuka.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 24 /25

Rotirajua viljuka obezbeuje mogunost direktnog zahvatanja sa poda bono ili sa ela svih
poznatih tipova paleta i malih kontenera bez ogranienja visine, uz napomenu da je podeavanje
razmaka viljuki manuelno. Unutar radnog hodnika rotirajue viljuke u horizontalnoj ravni rotiraju za
180o i omoguavaju opsluivanje regala sa leve i desne strane. Zahvaljujui ovoj osobini viljukar
moe da realizuje sloene cikluse bez potrebe da naputa radni prolaz radi okretanja (dok je na
poetku razvoja ove tehnologije viljukar naputao radni hodnik radi okretanja).

Teleskopska viljuka ne moe da zahvati jedinicu tereta sa poda, to znai da primopredaja jedinice
tereta izmeu transportne i skladine zone mora da se realizuje preko posebno prilagoenog
postolja koje se nalazi na poetku radnog hodnika u skladinoj zoni.
Viljukar sa teleskopskom viljukom zahteva neznatno manju irinu radnog hodnika u odnosu na
varijante sa rotirajuom viljukom i C-kukom. Pri izvoenju sloenih ciklusa nema nikakvih
ogranienja, a radni ciklus je neto krai u odnosu na rotirajuu viljuku i C-kuku, jer nema rotacije.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I

VILJUKARI 25 /25

C-kuka poseduje iste funkcionalne karakteristike kao i rotirajua viljuka, zahteva neto manju
irinu radnog hodnika, a pri izvoenju sloenih ciklusa moe bez poveanja irine radnog hodnika
da prebacuje jedinicu tereta iz regala sa jedne strane radnog hodnika na drugu.
Visina jedinice tereta kod C-kuke ograniena je visinom izmeu viljuki i konzole koja nosi
konstrukciju zahvatnog ureaja i kree se u opsegu od 1000 do 2000 [mm], a bira se u zavisnosti
od oekivane visine jedinice tereta. Korisna visina dizanja viljukara sa C-kukom je manja za oko
17% (za graninu visinu dizanja) u odnosu na rotirajuu i teleskopsku viljuku.
Sve varijante viljukara za komisioniranje imaju ureaj za inicijalno podizanje. Ureaj za inicijalno
podizanje je nezavisan od glavnog sistema za podizanje kolica koja nose zahvatni ureaj. Njegova
osnovna uloga je da olaka rad radniku koji vri komisioniranje na taj nain to paletu na kojoj se
sakuplja i komisionira roba dovodi na visinu koja je u zoni dohvata ruku radnika.
Poveanje visine dizanja uslovilo je primenu itavog niza ogranienja: uske tolerancije kod izrade i
montae regalne konstrukcije, dobru obradu saobraajnica sa velikim stepenom ravnosti u
podunom i poprenom pravcu, kao i prinudno voenje viljukara u radnom hodniku.

Milorad Vidovi, Mehanizacija pretovara I