Predmet: Elektronika

Skripte

1. Fizika poluprovodnika
2. Elektronski elementi: PN spoj, diode, bipolarni tranzistor, fetovi i MOS fetovi, tiristori
i trijaci optoelektronske poluprovodnike komponente
3. Pojaivaki stepeni
4. Povratna sprega
5. Operacioni pojaiva
6. Jednosmerni izvori za napajanje
7. Logika kola
8. Generatori linearnog napona
9. Bistabilna, monostabilna i astabilna kola
10. Multivibratori = astabilna kola
11. Harmonijski oscilatori

Zeleno polovina februara polovina marta

Crveno polovina marta polovina aprila
Plavo polovina aprila polovina maja

Predispitne obaveze:

Projektni zadaci 40 poena (samostalni rad) minimum 25

Kolokvijumi (2X30) poena minimum 30

1
 Generatori linearnog napona osma sedmica

Potreba za linearno promenljivim naponom najpre se javila kod katodnih cevi.

Linearan napon dobija se integraljenjem kostantne struje:

Pored integratorskog kola, generatori linearnog napona obavezno imaju i prekida za brzo
pranjenje.

IB IB

2iB
R IC

ili primenom pojaavakih sistema sa povratnom spregom u dve osnovne konfiguracije:

Milerova konfiguracija (kondenzator u povratnoj sprezi i negativna povratna sprega)

C
M R N P
VOUT
M R
VOUT C1 C2
VBB
RIN N A P
RR1 AVIN RR2
+
VBB ROUT

Slika Milerovog kola: Opta i ekvivalentna ema

2
 RIN
Prametri ekvivalentne eme Milerovog kola su: V 'BB = , R '= R || RIN , C1 = C (1 A) ,
RIN + R
A 1 R A
C2 = C , RR1 = OUT , RR 2 = ROUT .
A 1 A A 1

t

Izlazni napon iz Milerovog kola ima eksponencijalan rast: VOUT
= AV 'BB 1 e , pri emu


je vremenska konstanta = (R'+ RR1 )C1 R' C1 .

Eksponencijalni izraz moe da se aproksimira kvadratnim:

V t R
VOUT BB t 1 1 + .
RC 2 RC A RIN
Da bi dobili linearni napon, poeljno je da je ulazna otpornost milerovog kola to vea i da je
moduo pojaanja |A| to vei.

Realizacija Milerovog kola u diskretnoj tehnici:

VCC

VBB RC
R1 C
R
Q2
Q1
VS

VS TL
t
VC2
VCC VCC

VBES t
VBET
VB2,VC1 VCES
t
VB1 VBES
t

3
 VBB VB 2 V VCES 2
VC 2 (t ) = VCC t TLMAX = RC CC
RC VBB VBE 2

VCC

C RC
VBB +
R1 R
iB1 B2
C2
VS B1 + C1 +
Q2
Q1 VBES1 VCES1
E1
E2
Stacionarni reim

VBB VBE 2
iR =
R

Butstrep konfiguracija (kondenzator ispred osnovnog pojaavaa, otpornik u povratnoj

sprezi i pozitivna povratna sprega)

R
+
R IR VBB
+ N Q
VBB VOUT
ROUT 0
Q VIN +
N A C
C VOUT RIN AVIN

Slika butstrep kola: Opta i ekvivalentna ema

4
Uoptena analiza rada butstrep kola: Vremenska konstanta butstrep kola iz ekvivalentne eme
R RC
je = C RIN || = , a napon se menja eksponencijalno po formuli:
1 A 1 A + R
RIN
VBB
t

VIN (t ) = 1 e , to moe da se aproksimira polinomom drugog reda
R

1 A +
RIN
VBB R t
VIN (t ) = t 1 1 A + . Da bi butstrep kolo radilo kao izvor linearnog napona,
RC RIN 2 RC
potrebno je da pojaanje osnovnog pojaavaa bude jedinino i da je RIN >> R .

Realizacija u diskretnoj tehnici

VCC
CS
+
RB R

Q2
Q1
VS

VEE

CS
+
RB R
B2 iB2 C2
B1 iB1 C1 +
VBE2 hFEiB2
VS + +
VCES1 E2 Q2
VBES1
Q1 VOUT
E1

Stacionaran
reim VEE

5
 VCC

CS
+
RB R
B2 iB2 C2
B1 C1 +
VBE2 hFEiB2
VS
Q1 E2 Q2

E1 VOUT

Vrlo kratko vreme dioda vodi, V

EE
generie se linearan napon

VCC

CS
+
RB R
B2 iB2 C2
B1 C1 +
VBE2 hFEiB2
VS
Q1 E2 Q2

E1 VCC
VOUT t
RC

iR =
(V
OUT )
+ VC S (VOUT + VBE 2 )
=
VC S VBE 2
const.
VEE
R R
Dioda ne vodi, i dalje se generie linearan napon

VB1

VBES
t

VOUT

6
 VCC
CS
+
RB R

Q1
VS C
RP