SADRAJ

UVOD...................................................................................................................... 3
1. SAVET EVROPSKE UNIJE.................................................................................. 5
1.1. PRAVNI PROPISI......................................................................................... 5
1.2. KOORDINIRANJE POLITIKE ZEMALJA LANICA........................................6
1.3. ZAKLJUIVANJE MEUNARODNIH UGOVORA...........................................6
1.4. USVAJANJE BUDETA EU-A........................................................................6
1.5. ZAJEDNIKA VANJSKA I SIGURNOSNA POLITIKA.......................................7
1.6. SLOBODA, SIGURNOST I PRAVO.................................................................7
1.7. ZADACI SAVETA......................................................................................... 8
2. PRESEDAVANJE EVROPSKE UNIJE....................................................................8
3. NADLENOST EVROPSKE UNIJE.......................................................................9
4. NAINI ODLUIVANJA EVROPSKE UNIJE.......................................................10
5. SPROVOENJE REGULATIVE..........................................................................12
ZAKLJUAK......................................................................................................... 14
LITERATURA........................................................................................................ 15
UVOD

Savet Evropske unije je glavno, stalno izvrno i zakonodavno telo Unije. Prema
zvaninom sajtu EU ustanovljen je kada i sama Evropska unija, tokom 60-ih godina prolog
veka. Veina autora jo uvek ga naziva Savet ministara, iako je ime promenjeno 1993. godine.

Osnovne funkcije su da osigurava generalnu koordinaciju optih ekonomskih politika

Unije i da donosi odgovarajue odluke. Kada je zakonodavstvo u pitanju, nezavisniji je u sferi
drugog i treeg stuba nadlenosti, dok u okviru prvog iskljuivo sledi predloge Komisije. U
praksi se, ipak, deava da Savet zaobie Komisiju, naroito ako je re o novim inicijativama
koje Ugovor ne pokriva jasno.

Savet ministara donosi odluke jednoglasno, prostom veinom ili

kvalifikovanom veinom. Ukoliko savet donosi odluke o vanim i osetljivim pitanjima (npr.
izmene i dopune osnivakih ugovora, kreiranje nove zajednike politike, primanje
drave kandidata u EU, poreska i pitanja socijalnog osiguranja) primenjuje se
princip jednoglasnosti - konsenzus. U mnogim oblastima prelo se, meutim, sa
principa jednoglasnosti na kvalifikovanu veinu (pravda i unutranji poslovi,
pojednina pitanja spoljne i odbrambene politike, kao i pitanje sastava komiteta regija
i ekonomskog i socijalnog saveta). U sluaju donoenja odluka kvalifikovanom veinom
dolazi do odmeravanja (ponderacije) glasova u Savetu.

Sastoji se od po jednog predstavnika vlada zemalja lanica EU, u zavisnosti od resora

koji je predmet rasprave i odluivanja (poljoprivreda, saobraaj....). Taj ministar odgovara
nacionalnom parlamentu, kao i narodu u svojoj zemlji, ime se obezbeuje demokratski
legitimet odluka Saveta. Nekada je bilo vie od dvadeset sastava Saveta ministara po
oblastima, a posle Samita u Sevilji 2002. ima ih devet uz GAC (General Affairs & Extrenal
Relations Council). Tri najvanija su upravo GAC, zatim Savet za ekonomiju i finansije i
Savet za poljoprivredu i ribolov.

Vie telo od Saveta ministara je samo Evropski savet, koji je u izvesnom smislu
poseban sluaj Saveta ministara, ali on nije u stalnom zasedanju i uglavnom diskutuje o
politikim pitanjima, pa nije pogreno smatrati Savet ministara glavnim izvrnim i
zakonodavnim telom EU.
 1. SAVET EVROPSKE UNIJE

Savet Evropske unije je pored Evropskog Parlamenta glavno zakonodavno telo

Evropske unije. Sastoji se od ministara drava lanica pri emu svaka drava alje jednog
lana u Savet. Savet odrava sednice jednom ili dva puta nedeljno. Savet se sastaje u raznim
oblicima, a u skladu sa temom o kojoj zaseda (tako postoje Savet ministara za zatitu okoline,
Savet ministrara poljoprivrede, Savet ministara za spoljnu politiku itd.). O pitanjima
proirivanja Unije odluuje Savet ministara inostranih poslova.

Savjet ima 6 sredinjih zadataka:

1. On usvaja u mnogim oblastima zajedno s Evropskim parlamentom evropske

pravne propise.

2. Stara se o donoenju osnovnih koraka u ekonomskoj politici u zemljama lanicama.

3. Zakljuuje zajednike ugovore izmeu Evropske unije i drugih drava ili

meunarodnih organizacija.

4. Zajedno s Evropskim parlamentom odobrava budet EU-a.

5. Na osnovu opih smjernica koje je usvojio Savjet razvija Zajedniku vanjsku i

sigurnosnu politiku EU-a (ZVSP: daljnje pojedinosti, v. odjeljak o zajednikoj vanjskoj i
sigurnosnoj politici).

6. Koordinira saradnju dravnih sudova i policijskih snaga u kaznenim postupcima (v.

odjeljak Sloboda, sigurnost i pravo).

1.1. PRAVNI PROPISI

Veliki dio evropskih pravnih propisa zajedno se usvaja od Savjeta i Parlamenta (v.
odjeljak Donoenje odluka EU-a). U pravilu Savjet radi samo na prijedlog Komisije. Nakon
usvajanja evropskih pravnih propisa obino je Komisija odgovorna da se oni i korektno
primjenjuju.
 1.2. KOORDINIRANJE POLITIKE ZEMALJA LANICA

Zemlje EU-a sloile su se oko ope ekonomske politike koja poiva na dobrom
usklaivanju sa svojim dravnim ekomonskim politikama. Ovo koordiniranje dogaa se kroz
ministra privrede i ministra finansija koji zajedno ine Savjet Privreda i finansije
(ECOFIN). Daljnji ciljevi jesu stvaranje radnih mjesta i poboljanje obrazovnog,
zdravstvenogi i socijalnog sistema. Iako je svaka zemlja lanica EU-a nadlena za svoju
vlastitu politiku u ovim oblastima, mogu se dogovoriti oko zajednikih ciljeva, te uiti iz
iskustva drugih. Ovaj proces se zove Metoda otvorenog koordiniranja i odvija se unutar
Savjeta.

1.3. ZAKLJUIVANJE MEUNARODNIH UGOVORA

Svake godine Savjet potpisuje vie ugovora izmeu Evropske unije i treih zemalja,
kao i meunarodnim organizacijama. Ovi ugovori mogu se odnositi na velike oblasti kao to
su trgovina, saradnja i razvoj ili specifine teme kao to su tekstilna roba, ribolov, znanost i
tehnologija, saobraaj itd. Osim toga, Savjet moe zakljuivati ugovore izmeu zemalja
lanica EU-a u oblastima kao to su oporezivanje, pravo drutava ili konzularna zatita. Osim
toga, predmet ugovora moe biti iz oblasti sigurnosti, slobode i prava.

1.4. USVAJANJE BUDETA EU-A

Budetski plan EU-a zajedno usvajaju Savjet i Evropski parlament na godinjem

nivou.
Za razliku od meunarodnih organizacija koje zavise od dobrovoljnih doprinosa
drava lanica, Evropska unija ima vlastite izvore prihoda koji ine budet EU. Budet
Evropske unije iznosi oko 1% nacionalnog bogatstva drava lanica EU, odnosno 235 eura po
glavi stanovnika.

Glavni izvori budetskih prihoda EU su:

uvozne poljoprivredne i takse na uvoz eera (oko 2%);

carine (oko 13%);
porez na dodatu vrijednost - 1,4%
PDV drave lanice (oko 15%);
 uplate drava lanica koje su srazmjerne njihovom BDP-u (oko 69%).

Budet EU poiva na est osnovnih principa: jedinstvo, univerzalnost, godinje

razdoblje, ravnotea, specifikacija i monetarna jedinica. Budet se usvaja prema jedinstvenoj
proceduri koja ukljuuje Evropsku komisiju, Vijee EU i Evropski parlament, tzv. trijalog.
Evropska komisija poetkom maja svake godine, nakon prethodnih internih konsultacija sa
institucijama EU, priprema prednacrt budeta za narednu godinu i prosljeuje ga Vijeu EU
najkasnije do 15. juna. Vijee EU na nivou ministara ekonomije i finansija usvaja nacrt
budeta u prvom itanju i prosljeuje ga najkasnije do polovine septembra Evropskom
parlamentu. Prvo itanje u Evropskom parlamentu je uvek krajem oktobra, a sredinom
novembra Vijee EU u drugom itanju razmatra sugestije i primjedbe Evropskog parlamenta.
Sredinom decembra je drugo, konano itanje u Evropskom parlamentu i usvajanje godinjeg
budeta Evropske unije. Za provoenje budeta odgovorna je Evropska komisija i druge
nadlene institucije, a ukupnu vanjsku reviziju provodi Evropski revizorski sud.

1.5. ZAJEDNIKA VANJSKA I SIGURNOSNA POLITIKA

Zemlje lanice EU-a rade na razvoju Zajednike spoljne i sigurnosne politike (ZVSP).
Dakako, pojedinane vlade zadravaju kontrolu nad svojom vanjskom politikom, sigurnou i
odbranom. One se nisu odrekle svoje dravne suverenosti u ovim oblastima, tako da
Parlament i Evropska komisija ovdje imaju samo ogranienu ulogu. Drave EU-a mogu imati
jake velike koristi od saradnje u ovim oblastima, a Savjet predstavlja najvaniji forum u
kojem se moe ostvairiti ova meudravna saradnja.

1.6. SLOBODA, SIGURNOST I PRAVO

Graani EU-a mogu ivjeti i raditi u bilo kojoj zemlji. Stoga moraju u cijeloj
Evropskoj uniji imati ravnopravan pristup graanskim pravima. Dravni sudovi moraju
saraivati kako bi, na primjer, osigurali da presuda o rastavi braka ili odluka o starateljstvu
nad djetetom iz jedne zemlje EU-a bude priznata u svim zemljama lanicama. Slobodno
kretanje unutar EU-a od velike je prednosti za pravedne graane, ali je zloupotrebljava od
kriminalaca i terorista koji rade na meunarodnom nivou. Suzbijanje prekograninog
kriminala zahtijeva i prekograninu saradnju dravnih sudova, policijskih snaga, granikih
slubenika i odjela za strance svih zemalja EU-a.

1.7. ZADACI SAVETA

U skladu s ugovorom o Evropskoj Uniji Savjet je kao institucija Evropske unije duan
imati pred oima interese EU-a kao cjeline. Ali ne treba biti zauujue da ministri zemalja
lanica tretiraju teme, odnosno odluke iz perspektive svoje drave. Drave imaju brojne
dravne interese, pri emu su evropska integracija i proirenje samo dva cilja od njih mnogo.
U sluaju pitanja o proirenju EU-a mora se postii jednoglasna odluka.

2. PRESEDAVANJE EVROPSKE UNIJE

Predsednitvo Saveta ministara menja se svakih est meseci, na polovini i na kraju

godine, tako da tokom jedne godine dve drave predsedavaju Savetom ministara, prva od
januara do juna, a druga od jula do decembra. Pogodnosti predsedavanja su usmeravanje
agende, a nepogodnost moe da predstavlja obaveza traenja kompromisnih reenja izmeu
zemalja lanica, kao i gubitak ugleda ukoliko se posao loe obavi.

Slika 1. Presedavanje do 2020 godine

 Savet ministara ima svoj Generalni sekretarijat, koji priprema i omoguava glatko
funkcionisanje Saveta na svim nivoima. 2004. godine Havijer Solana je ponovo izabran za
generalnog sekretara Saveta. On je takoe i visoki predstavnik za bezbednost i spoljanje
poslove i ovom ulogom koordinira potezima Evropske unije na svetskom nivou. Po novom
Lisabonskom ugovoru, Visoki predstavnik zamenjen je pozicijom Ministra za spoljne poslove
Evropske Unije.

3. NADLENOST EVROPSKE UNIJE

Osnovni zadatak Saveta je da obezbeuje usklaivanje optih ekonomskih politika

drava lanica, donosi odluke i prenosi svojim odlukama na Komisiju ovlaenja za
sprovoenje propisa koje donosi Savet. Sastav Saveta ministara nije uvek isti, iako se radi o
jednom telu, ve zemlje lanice alju predstavnika Vlade koji je zaduen za odreen resor.

Organi EU koriste razliite metode pri postupku odluivanja. Pored saradnje i

saodluivanja, jedan od oblika pripremanja odluka jeste i dogovaranje, koje je predvideo
Rimski ugovor. Komisija iznosi predloge, ECOSOC i Evropski parlament daju svoja
miljenja o predlozima, a Savet odluuje, jednoglasno ili veinom glasova, u zavisnosti kakav
je nain odluivanja predvien.

Kooperacija ili saradnja nije postojala pre Ugovora iz Mastrihta 1. Umesto da koristi
postupak dogovaranja sa Evropski Parlamen, Savet veinom glasova donosi odreenu odluku.
Odluka je punovana ako je Evropski Parlament prihvati. Ukoliko je ne prihvati ili iznese
amandmane, odluka se vraa Savetu i Komisiji. Komisija onda razmatra sugestije Evropski
Parlament i daje predlog teksta odluke koju Savet moe da usvoji kvalifikovanom veinom.
Savet moe da usvoji i one sugestije Evropski Parlament sa kojima se Komisija nije saglasila,
ali samo onda ako ih prihvati jednoglasno. Slino vai i ako Savet daje svoj novi predlog.

Saodluivanje je takoe uvedeno Ugovorom iz Mastrihta2. Savet kvalifikovanom

veinom usvaja odluke, izuzev u dva sluaja. Ako Evropski Parlament odbije neku odluku ili
predloi amandman, Savet i Komisija su duni da to razmotre i eventualno iznesu novi
predlog. Savet moe da prihvati amandman Evropskog Parlamenta kvalifikovanom veinom,

1 Uvedena je lanom 252, ranije 189 C Ugovora

2 Uvedeno lanom 25, ranije 189 B Ugovora

ako u prilog amandmanu ide i miljenje Komisije. Ako je miljenje Komisije protiv
amandmana Evropskog Parlamenta, Savet moe opet da ga usvoji, ali samo jednoglasno. Ako
Savet ne prihvati miljenje Evropskog Parlamenta, onda se saziva zajedniki komitet za
pomirenje. Ako komitet uspe da pomiri razliita miljenja, problem je reen, a ako ne uspe,
Savet moe da izglasa odluku koja je punovana, izuzev ako Evropski Parlament uloi veto.

4. NAINI ODLUIVANJA EVROPSKE UNIJE

Odluke Saveta se donose jednoglasno ili veinom glasova - u zavisnosti od teme

odluivanja i postupka koji je za to predvien. Za pitanja o kojima se odluuje veinom ona se
utvruje prema rasporedu glasova u SM, tj. glasakih prava. Do samita u Nici 2000,
kvalifikovanom veinom donosile su se odluke za ogranien broj pitanja, kao to su
upotpunjavanje zajednikog trita, istraivanja i razvoj, poboljanje radnih uslova, naknade i
penzije zvaninika raznih tela EU. Veina kljunih odluka do 2000. donosila se jednoglasno, a
one su se odnosile na naela spoljne politike, poresku harmonizaciju, sudsku saradnju, prijem
novih lanova, graanska prava, granini reim i reim viza, spoljnu politiku, opti okvir za
kulturni, nauni i istraivaki program, kanjavanje zemalja lanica, stvaranje jedinstvene
centralne banke i uvoenje jedinstvene valute. Samit u Nici je poveao broj pitanja o kojima
se odluuje kvalifikovanom veinom, ali su i dalje neka zadrana na reimu saglasnosti. U
literaturi se pravo donoenja odluka tumai kao opte pravo odluivanja3, tako da je Savet
vrhovni zakonodavni organ.

Odluivanje konsenzusom je krajnje ogranieno u prvom i treem stubu EU. Poreski

sistem, socijalna sigurnost, spoljna politika i unutranji poslovi i dalje su ostali na reimu kon-
senzusa. Za promenu pravila odluivanja i druge institucionalne promene takoe je potreban
konsenzus. Komisija prisustvuje sastancima Saveta i ima aktivnu ulogu u pripremi odluka,
mada lanovi Komisije nemaju pravo glasa.

Saglasnost i kvalifikovana veina koriste se kao naini odluivanja u sadrinskim

pitanjima iz nadlenosti Saveta. Odsustvo predstavnika neke zemlje pri odluivanju
saglasnou ne moe da omete u donoenju odluke. Kod stuba vezanog za spoljnu politiku
odsustvo se naziva konstruktivno odsustvo" i zemlja iji je predstavnik odsutan ne mora da

3 Radovan Vukadinovi ''Evropska ekonomska zajednica- Institucije'' Beograd

1991 str.44
sprovodi usvojenu odluku, iako mora da je potuje kao donetu odluku. Ako se desi da su
predstavnici vie od jedne treine zemalja odsutni, onda se odluka ne moe doneti. Najvie
panje uvek je privlailo glasanje kvalifikovanom veinom, koje se zasniva na posebnoj
distribuciji glasova. U skladu sa irenjem Unije i broj glasova za odluivanje kvalifikovanom
veinom s vremenom se menjao.

Na poetku stvaranja EZ6, Savet je imao ukupno 17 glasova - Francuska, Italija i

Nemaka po 4, Belgija i Holandija po 2 i Luksemburg jedan glas. Za veinu je bilo potrebno
12 glasova. Kada je 1973. dolo do prvog proirenja, promenio se broj glasova. Britanija,
Francuska, Italija i Nemaka dobile su po 10, Belgija i Holandija po 5, Danska i Irska po 3, a
Luksemburg 2 glasa. Tako je od ukupno 58 glasova za odluku bio potreban 41 glas iz bar 6
lanica, tj. 70,7%. Kada je Grka 1981. ula u EZ, dobila je 5 glasova u Savetu, a za veinsku
odluku bilo je potrebno 45 glasova.

Portugal je ulaskom dobio 5, a panija 8 glasova. Naravno, promenili su se i brojevi

glasova za potrebnu veinu.

Odluke su morale da dobiju:

a) najmanje 54 od ukupno 76 glasova i

b) najmanje 8 zemalja lanica da bi bile usvojene (lan 205, ranije lan 148), to znai
da je blokirajua manjina bila 23 glasa.

Odsustvo predstavnika neke zemlje rauna se kao da je ta zemlja protiv odluke. To

znai da ni samo dve od zemalja iz velike etvorke", kako su se nazivale zemlje sa po 10
glasova, nisu bile u stanju da budu blokirajua manjina. Proirenjem EU sa 12 na 15 lanova
ukupan broj glasova dostigao je 87. Pri odluivanju kvalifikovanom veinom glasovi odsutnih
predstavnika zemalja raunaju se kao glasovi protiv date odluke.

Kada je u pitanju glasaka dinamika, posebno je zanimljivo pitanje eventualne

revalorizacije broja glasova u Savetu, broja poslanika u EP i broja komesara. Iako to pitanje,
na prvi pogled, izgleda proceduralno, ono zadire u sutinu EU. Problem, naravno, nije bio
samo u tom pojedinanom zahtevu, nego i u tome to su tela EU od poetka pravljena tako da
favorizuju manje i defavorizuju vee zemlje. Male i srednje zemlje dobile su vei broj
predstavnika nego to im na osnovu veliine populacije pripada, dok su populaciono brojnije
zemlje dobile manje predstavnika i glasova. Recimo, Britanija, Holandija i Nemaka sa
ukupno dvadeset pet glasova u Savetu EU nisu mogle da budu blokirajua manjina, iako su te
zemlje inile 42% ukupne populacije EU , a verovatno i slian procenat ukupnog dohotka EU.
Druge strane, Belgija, Danska, Finska, Grka, Irska, Luksemburg i Portugal mogli su da budu
blokirajua manjina sa svojih dvadeset est glasova, iako su predstavljale samo 12% glasova
populacije EU.

Male zemlje u EU bile bi u loijoj situaciji kada bi dolo do revalorizacije broja

glasova prema broju biraa. Da bi progurale neku odluku, male zemlje su ranije morale da
pridobiju najmanje jo dve druge zemlje koje raspolau sa po 10 glasova ili jednu sa 10 i
paniju sa 8. To znai da su male zemlje morale da postignu konsenzus da bi osigurale neku
odluku, dok velike to nisu morale. Velike zemlje su mogle da dopuste da se dve zemlje sa po
10 glasova ne sloe s nekom odlukom, ako su osigurale najmanje 6 glasova od malih zemalja.

Pre proirenja sa 15 na 25 (27) zemalja za kvalifkovanu veinu u Savetu bilo je

dovoljno 62 od 87 glasova, a u novom sastavu za veinu je potrebno 255 od 345 glasova. Od
maja 2004. do poetka 2005. vailo je prelazno reenje, gde je za odluku bilo potrebno dobiti
232 od 321 glasa. Blokirajua manjina je 90,4 usled ega je za odluku potrebno 72,3%. Pri
tom je potrebno da odluku podre i dve treine zemalja lanica. U sluaju kada je potrebna
kvalifikovana veina odluku moraju da podre zemlje koje ine najmanje 62% populacije EU.

5. SPROVOENJE REGULATIVE

Posle pregleda tipova odluka, procesa odluivanja i potrebnih veina, razumno je

postaviti pitanje o efikasnosti sprovoenja evropskih pravila igre. Kao i u bilo kojoj
nacionalnoj dravi, sprovoenje nije savreno. Verovatno glavni faktor sprovoenja pravila
igre Unije jesu razliiti interesi zemalja lanica. Lako je pretpostaviti da svih 27 zemalja ne
mogu imati jednak entuzijazam za pojedina reenja. Neke zemlje mogu snano teiti
odreenim reenjima, druge se mogu protiviti sve dok se odluka ne donese. Naravno da e sa
vie volje i energije odluke sprovoditi zemlje koje su se za njih zalagale nego one koje su
pruale mlaku podrku ili, ak, otpor.

Drugo, tela Unije u sprovoenju odluka moraju se oslanjati na tela lanica i to

mnotvo tela koje uestvuje u odluivanju u Uniji i sprovoenju u lanicama stvara problem

4 U EU27 blokirajua manjina je porasla na 91 glas.

prinicipalagent na svakoj od taaka. Sloena struktura odluivanja i sprovoenja odluka moe
biti oteavajui faktor pri sprovoenju pravila igre.

Tree, 27 zemalja Unije ima razliite zakonske sisteme i razliite prakse u sopstvenoj
regulativi koje, naravno, ne mogu biti sve podjednako pogodne za sprovoenje evropske
regulative. ak i tamo gde drugi ovde pomenuti faktori ne remete primenu, postojae izvesne
razlike u tom postupku izmeu zemalja common low ili civil code.

etvrto, razliiti su kultura i neformalna pravila u lanicama Unije. Nemci ili

Skandinavci tee striktnijoj primeni pravila nego administracije zemalja june i istone
Evrope.

Peto, i kada su odluke savreno jasne postojae problemi u primeni usled zloupotrebe,
krae ili korupcije. Naravno, mogue su i druge smetnje u sprovoenju evropske regulative,
kao to je razliit nivo obuenosti administracija, razliit kvalitet funkcionisanja i drugo. Sve
to treba imati u vidu kada se razmilja o primeni evropske regulative koja je sve drugo samo
ne neki automatski proces sa predvidivim rezultatom. S obzirom na mogue potekoe, moe
biti pravo udo da je Unija uspela da primeni tako veliki broj propisa irom itavog a vrlo
arolikog evropskog kontinenta.

Savet ministara ima sopstveni sekretarijat, a u njegovoj slubi su Budetski komitet,

Specijalni komitet za poljoprivredu i Komitet stalnih predstavnika (COREPER), koji
sainjavaju predstavnici nacionalnih vlada zemalja lanica na ambasadorskom i strunom
nivou. Ponekad se njima prikljuuju i strunjaci koji rade za nacionalne vlade. Privremenih i
stalnih radnih grupa ima oko 300 i sa njima poinje rad na svakom pitanju, bez obzira na to da
li se radi o maslinovom ulju ili reimu kretanja stranaca. Obino se najvei broj tehnikih
pitanja rei na nivou radnih grupa, a onda oko jedna treina ostane za COREPER i Savet.

Sutinsku vezu izmeu Saveta i nacionalnih vlada predstavlja COREPER, koji pri-
prema dokumenta Saveta. Veinu dokumenata usaglaava COREPER, tako da se Savetu
podnose kasnije samo na formalnu ratifikaciju.
ZAKLJUAK

Savet EU je izvrno telo u kome se neposredno izraavaju interesi drava lanica

i predstavlja najbitniji organ u zakonodavnoj proceduri Evropske unije. ine ga ministri
drava lanica EU koji imaju mandat da preuzimaju obaveze u ime svojih drava. Prema
Lisabonskom ugovoru, sednicom Saveta za spoljne poslove (Foreign Affairs Council - FAC)
predsedava Visoki predstavnik za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku (Federika
Mogerini), a sednicom Saveta za opte poslove (General Affairs Council - GAC) predsedava
ministar inostranih poslova drave lanice EU koja predsedava Savetom EU.

Postupci odluivanja16 u kljunim telima EU vrlo su komplikovani, pa je za medije i

graane esto nemogue da ustanove ko je zapravo odgovoran za pojedinu odluku ili zakon.
Ta neodreenost oteava lociranje odgovornosti. Trenutno postoje ak 22 razliita postupka
odluivanja na relaciji Savet, Komisija i EP,17 to pogoduje birokratskim manipulacijama.
Zato je potrebno drastino smanjiti broj navedenih postupaka, a za javnost jasno razgraniiti
koje su nadlenosti pojedinih tela EU u njima. Podsetiemo, Savet ministara je telo od kog je
vie telo samo Evropski Savet.

Postupci odluivanja u samom Savetu ministara jednostaviji su i svode se na

pomenuta tri naina proste veine, kvalifikovane veina i konsenzusa. Ipak, i pored toga,
zanimljivo je da Savet ministara, u odnosu na ostala tela Unije, uiva najmanje poverenje
graana EU. Iz istraivanja sprovedenog krajem 2003. vidi se da je neto manje od 40%
graana Unije izjavljivalo da ima poverenja u Savet, dok oko 46% ima poverenja u Komisiju,
a oko 55 % ljudi u Evropski Parlament. Interesantno je da je poverenje graana u sva tri tela u
osetnom padu od kraja 2002. do kraja 2003.

Savet ministara ima sledee nadlenosti:

Izglasava zakone zajedno sa Evropskim parlamentom (u okviru
procedure saodluivanja);
Zakljuuje u ime EU meunarodne ugovore;
Donosi odluke vezane za sprovoenje zajednike spoljne i bezbednosne politike, na
osnovu smernica Evropskog saveta;
Koordinira aktivnosti drava lanica i usvaja merila u oblasti policijske i pravosudne
saradnje;
Zajedno sa EP potvruje budzet Unije.
LITERATURA

1. Prokopijevi Miroslav, Evropska Unija uvod; Slubeni glasnik Beograd; 2009;

2. Zvanini sajt Saveta EU: http://www.consilium.europa.eu
3. http://www.pharos-online.org
4. http://www.dei.gov.ba
5. Radovan Vukadinovi ''Evropska ekonomska zajednica- Institucije'' Beograd 1991