Kreacije zlatnih proporcija

Andrej Vidovi
Matematika. Jedan sam od onih kome je srednjokolski nastavniki kadar uspeno zgrozio mathemu u
bilo kom obliku, te sam kasnije ponovnim otkriem iste, u jednom potpuno drugom svetlu, prepoznao
formulu neverovatne lepote koju prua primenjena na svet oko nas, u najirem moguem smislu. Svaki
odnos je igra brojeva, a broj je beskonaan, broj je 1, broj je 1.61803398874989, jedna sveprisutna
iracionalna matematika konstanta. Tu lei lepota Zlatnog preseka, ili jednostavnije reeno Fi, u ast
velikom grkom skulptoru Fidijasu (Phidias, te otud Phi, ). Javlja se kao proporcija rastuih oblika u
prirodi i vekovima je privlaio panju matematiara i umetnika, predstavljajui savreni odraz prirode
stvaranja, boansku proporciju i tenju ka savrenom geometrijskom skladu u okviru funkcionalne
celine. Epitet zlatni dobijen je zbog estog obrasca ponavljanja vrednosti, pri merenju u geometriji.

Do prvih obrisa teorije Zlatnog preseka dolazi se u vreme antike Grke i vezuje za Pitagoru i njegovu
Pitagorejsku kolu koja je u sri bila filozofski i duhovno usmerena, utiui tako na brojne filozofe koji
su dolazili kasnije. Fi svoj vrhunac dostie u doba renesanse kada se uobliava u formu kakvu danas
poznajemo. Godina 1509. i rasprava Luke Borga (Luca di Borg) De divina proportione, koja se sastoji
od tri nezavisna dela, oznaava poetak moderne ere zlatnog pravila. Od tada se moe rei da su mnogi
veliki umovi prosto bili uvueni u udesni svet novog principa i bili inspirisani za mnoga, budua,
remek dela. Veliki doprinos dao je i Leonardo da Vini, uradivi kompletnu studiju figure oveka, u
delu Vitruvijanski ovek, dokazujui da su razliiti delovi ljudskog tela takoe u proporciji sa zlatnim
presekom.
Za vreme renesanse presek postaje obrazac za sklad pri stvaranju vanvremenskih umetnikih dela, kako
likovnih i muzikih. tako i arhitektonskih, dovodei ih u balans s ovom matematikom konstantom,
prijatnom za oko. Tada postaje sinonim za lepo. Primena broja fi simbolizuje pokuaj
umetnika/tvorca da uhvati ono savreno, skladno i time obezbedi sebi mesto u venosti meu
velikanima. Primena se posebno odvijala u formi Zlatnog pravougaonika ije su stranice u odnosu
zlatnog preseka 1:, odnosno 1:1.618. Tu se javlja tzv. aproksimacija zlatne spirale, jer
odrstranjivanjem upisanog kvadrata, preostali pravougaonik ponovo zadovoljava epitet zlatnog,
ponavljajui istu proporciju kao s poetka. Na taj nain moe se ii do beskonanosti.

U prirodi se javlja na svakom koraku, kako na mikro tako i na makro planu.

Ustrojstvo itavih galaksija verno predstavlja matematiki princip zlatnog pravila, svojim
boanstvenim spiralnim oblicima. Na mikro planu se javlja poev od skeleta ljudi, ivotinja, preko
konfiguracija lia, pa sve to molekularnih i atomskih struktura koje predstavljaju samu sr nae fizike
realnosti. Na taj nain zlatni presek predstavlja univerzalni prirodni princip, zakon stvaranja. Zlatni
presek gospodari i u arhitekturi, prenosei mo sklada prirode u rukom izgraene objekte. Dobri
primeri zlatnih kula mogu biti Partenon, na Akropolju, i katedrala u Chartresu u Francuskoj
(Cathedrale Notre-Dame de Chartres), te u okviru katedrale i Ruin prozor, gde gotski stil u svoj svojoj
snazi prikazuje mo zlatnog sklada u graditeljstvu. Jedan od zanimljivih sluajeva u arhitekturi je
Keopsova piramida, ije se dimenzije neverovatno poklapaju sa odrednicama zlatnog preseka. Nagib
piramide iznosi 51 52 to je neverovatno blisko zlatnom nagibu od 51 50. ak i druge piramide u
Gizi nemaju mnogo vea odstupanja, (Chephren, 52 20 i Mycerinus, 50 47). Ipak nikada nije sa
sigurnou dokazano da su piramide namenski graene sa znanjem o zlatnom preseku, iako je
matematika povezanost izvesna. Od novijih zdanja definitivno treba pomenuti i zgradu Ujedinjenih
nacija u Nju Jorku, koja iako na prvi pogled ne izgleda posebno, ipak verno prati fi princip.

Slikarstvo tek obiluje primerima savrenih proporcija, te moemo pomenuti Mona

Lisu da Vinija, Rafaelovo Raspee (Crucifixion by Raphael), Rembrantov autoportret ili videti i u
Dalijevoj verziji Poslednje veere (Sacrament of the Last Supper). U muzici se treba osvrnuti na dela
Kloda Debisija i opena koji su neretko pribegavali usklaivanju svojih dela sa skladom prirodnih
zakona, ne bi odisala jo veom snagom. Ipak, dok u muzici dobro poznavanje nauke o harmoniji
prethodi vetini komponovanja, dotle u likovnim umetnostima i arhitekturi, preovlauje miljenje da
poznavanje proporcija nije neophodno, pa da ak i sputava intuitivni tok slobodnog stvaralatva. Ipak
najistaknutiji savremeni arhitekti pobijaju takvo miljenje. Na mnogim dananjim svetskim kolama za
arhitekturu i primenjenu umetnost problemu proporcija u kompoziciji posveuje se ozbiljna panja.
U geometriji broj Fi se dovodi u vezu ponajvie s telima pentagonalne strukture.
Pored primene u umetnosti zlatni presek se moe upotrebiti i u svetu finansija, u vidu Fibonaijevog
preusmeravanja (Fibonacci retracements), a koji se temelji na Fibonaijevoj sekvenci ili nizu brojeva.
Taj niz brojeva predstavlja sistem u kome zbir dva prethodna broja daju vrednost narednog lana niza,
te izgleda ovako 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144 Zapadnim uenjacima je ovaj koncept
prvi put bio predoen u delu Liber Abaci (1202), Leonarda Fibonaija, poznatijeg kao Leonardo iz
Pize.
 Na kraju, ne vredi nabrajati sve primere zlatnog preseka u umetnosti jer primera ima
zaista mnogo. Moda je najbolje samo ukucati u Google pretraiva upit o primeni zlatnog preseka u
umetnosti i dobiete obiman odgovor ovog sveznajueg servisa. Uostalom, poenta prie je da bilo neto
organsko ili neorgansko, paljivim slaganjem kockica uvek moemo stvoriti delo koje e iveti i disati
za sebe svojom savrenom, geometrijskom, proporcijom. Tenja ka savrenstvu je veni motiv.
autor: Draen Pekui