Vladimir Hunjadi

Tunislava Paunovia 8
21131 Petrovaradin
00381 21 6433271
mob. 00381 63 8699979

KAKO IVETI SA VAROOM

Vie od dvadeset godina na naim prostorima postoji problem koji se zove

varoa.Dola je na nae pelinjake zatekavi nas nespremne i neobuene za tu vrstu pelinje
bolesti. Pelari su koristili razne vrste hemijskih preparata ne bi li spreili uzronika da u
velikom naletu desetkuje njihove pelinjake ili ih, to je bila najea pojava, potpuno uniti.
Koristila su se razna sredstva, od lista duvana, do naftalina, itd. U tom periodu najbolji
efekat davao je timol, ekstrat majine duice, koji se zadrao i do danas, ali zbog
nemogunosti tanog doziranja, nepouzdan je i zbog svoje stopostotne neaktivnosti je ree
upotrebljavan.
Brzo nakon toga pojavljuju se amitrazi i fluvalinati. Paralelno sa njima u borbi protiv
varoe pojavljuju se proizvoai lekova (otrova). Izgledalo je da je sve reeno, ali nakon
nekoliko godina primene odreenih preparata, pelinja drutva su poela ponovo da
propadaju, a konice da se prazne.
ta se u stvari deavalo? Dolo je do rezistencije (otpornosti varoe na odreeni
preparat). Da bi preparati bili i dalje upotrebljivi i efikasni, proizvoai preparata poveali su
aktivnu materiju na listiu koji se pali, ili na letvici koja se stavlja u konicu. Tu nije kraj.
Proizvoai naveliko reklamiraju svoje proizvode, uvek novim imenom, garantujui da njihov
preparat unitava varou u pelinjoj zajednici od 99 100 %.
Ali nije bilo tako. Doza aktivne materije koliko god da se poveavala, rezultata nije
bilo. Rezistencija se prvo pokazala na svim vrstama fluvalinata.
Pelinjaci ponovo propadaju, naroito kod onih pelara, ija je teza bila: Samo
stavim letvicu, i miran sam godinu dana!. Naalost, svi koji su tako radili proizvodili su med,
kao i sve pelinje proizvode sa velikim procentom rezidua aktivne (otrovne) materije. Da bi se
to ispitalo, nije potrebna laboratorija. Bilo je potrebno izvaditi sae iz konice, koje je bilo
kontaminirano fluvalinatima 5 godina, ostaviti ga bez zatite pela, i konstatovati da ni
votani moljac nee da ga napada, osim u sluajevima da je jako staro, ali i to u malim
razmerama.
Namee se pitanje kako dalje. I dalje se prizvode lekovi za suzbijanje napasnika,
varoe. Proizvoai i dalje naveliko reklamiraju svoje proizvode o stopostotnom uinku. ta je
problem? Ni jedan od proizvoaa ne govori kolika je smrtnost pela, koliki su gubici matica,
koliki su ostaci rezidua u vosku, a naroito u medu. Vrlo stidljivo se govori o tome kolika je
opasnost po samog pelara, koji dolazi u kontakt sa preparatima. Najvei problem, ustvari
predstavlja, nedovoljna edukacija pelara, koji nisu dovoljno upoznati sa biologijom pela, pa
ne mogu uspeno da ih neguju. Kruna svega je neupuenost u biologiju varoe, i zato je
neuspeno unitavaju u svojim pelinjim zajednicama. Koriste hemijske preparate prema
uputama proizvoaa, koji takoe ne znaju kada pele miruju, kada imaju kulminaciju razvoja
legla, tj. pelinje zajednice, i ne znaju kada je kulminacija razvoja varoe u pelinjoj zajednici.
Tako se hemijski preparati stavljaju u konicu kada su najmanje efikasni, a est je sluaj da se
nau u konicama u velikim koliinama onda kada imaju mali, ili nikakav uinak. Protekle
godine neznanja i loeg tretmana pelinjih zajednica uzele su svoj danak.

1
 UKRATKO O BIOLOGIJI PELA I VAROE

Krajem januara i poetkom februara, u naim klimatskim uslovima, budi se ivot

svake pelinje zajednice. Tokom marta i aprila poinje i traje buran razvoj legla, a kulminira
izmeu prvog i petnaestog maja. Svako tretiranje pela hemijskim preparatima u ovom
vremenskom periodu nema velikog efekta. Samo ostavlja posledice kontaminacije na pelinje
proizvode. Medobranje je ponekih godina mogue i pre prvog maja, a u toku maja meseca
ono je uobiajeno (bagrem).
U pomenutom periodu nakon izimljavanja varoa koja je prezimila u pelinjem
klubetu, momentalno ulazi u svo raspoloivo leglo, koje je iz dana u dan sve vee, da bi
kulminaciju razvoja dostiglo poetkom maja na bagremovoj pai. Tokom pomenutog perioda
varoa sprovodi svoj ivot i razvoj u zatvorenom pelinjem leglu. Koliina jedinki varoe na
pelama koje bi mogli hemijski unititi je neznatna. ta se ustvari dobija primenom hemijskih
sredstava u tom periodu? Samo kontaminacija pelinjih proizvoda otrovnim materijama, iako
do sada proizvoai preparata za zatitu pela od varoe nisu ukazali na taj problem, naroito
na preparate sa produenim dejstvom, a to su letvice natopljene raznim vrstama fluvalinata.
Ovakva vrsta zatite u prolenom periodu ne bi smela nikako da se koristi.

BIOLOKA ZATITA PELINJIH ZAJEDNICA NA POETKU

BAGREMOVE PAE

Poetak bagremove pae je period kada pele dostiu kulminaciju razvoja. To je

momenat kada treba pristupiti biolokoj zatiti. Zato ba sada? Zato to je to kraj prolenog
razvoja i svaka pelinja zajednica sada sve snage usmerava na budui roj.
Pelama ne treba dozvoliti da taj proces vre stihijski, i po svojim prirodnim
instinktima. U tom sluaju moe da se desi da zbog toga ostanemo bez meda.
Pele, tj. pelinje leglo treba vaditi iz pelinjih drutava masovno. (Videti grafikon)
Kao rezultat pomenute operacije, rastereuje se proizvodno drutvo od nagona rojidbe (Josip
Beli), a ovaj zahvat rezultira eliminacijom skoro sve varoe koja se sada nalazi u
zatvorenom leglu.
Ova metoda detaljno je opisana u Zborniku radova Visokoproduktivno pelarenje,
izdatom povodom Savetovanja pelara u Novom Sadu 1993. godine.
Mnogi pelari preporuuju da se u biolokoj zatiti protiv varoe koristi ram
graevnjak. Smatram da je to veliko rasipanje ivotne energije pelinje zajednice, ako se
pelari na med. Ovakva bioloka zatita ima opravdanje kod proizvodnje matinog mlea,
matica i polena. Nakon primene moje metode bioloke zatite hemijska zatita ni u kom
obliku nije potrebna tokom cele pane sezone. Ovo vai samo za proizvodna drutva iz kojih
se leglo masovno izvadilo. Ovo izvaeno leglo negde smo morali odloiti, a to su prazne
prihvatne konice, opisane u brouri Visokoproduktivno pelarenje kao akumulatori. U
pomenutim odloenim konicama sada se nalazi skoro sva varoa i treba je tretitari hemijskim
putem. To je materijal za budue rojeve, a tokom narednog perioda nee biti medobranja.
Preporuuje se da se hemijska zatita izvri Mitac-om 20, sa 3 4 kapi na listiu,
svakih 4 5 dana, a proces treba ponavljati sve dok kompletno leglo ne bude izleeno.
Naton toga od pela se prave rojevi sa dodatkom mlade matice, a sae se pretapa
budui da je staro, izvaeno iz konica proizvodnih drutava. Zatita moe biti mravljom i
oksalnom kiselinom, ili nekim drugim preparatom koji daje dobre rezultate u zatiti protiv
varoe.

2
 MINIMALNA HEMIJSKA ZATITA

Vie od 20 godina pelarim sa pelinjakom od 100 200 pelinjih drutava, tako da

sam bio u prilici da kroz praktian rad i iskustvo sagledam pozitivne strane mog naina
pelarenja, i da brzo sagledam propuste i greke. I greke i pozitivni zahvati brzo su se
iskazali na svakom medobranju i prvim prolenim pregledima.
Hemijska zatita se, ipak nije mogla zaobii. Oni pelari koji su smatrali da mogu da
se bore protiv varoe samo biolokim putem, brzo su ostali bez pela. Ponovo analizirajui
biologiju pela i varoe, ispostavilo se da posle pane sezone hemijska zatita predstavlja
neophodan korak.
Mitac 20 godinama se pokazuje kao najbolji amitraz. Varoa na njega do sada nije
pokazala vidljive promene na rezistenciju. Poto se u konicu prilikom tretiranja pelinje
zajednice unose male koliine aktivne materije, ne zadravaju se velike koliine otrova u
pelinjem gnezdu, tj. vosku. Tri do etiri kapi Mitac-a 20 na listiu koji sagoreva ima 300
puta manje aktivne materije nego letvica natopljena Clartan-om ili Mavric-om, iako su oba
pomenuta sredstva fluvalinati.
Ponovo se vraamo problemu i pitanju poznavanja biologije pelinje zajednice, i faza
kroz koje njen razvoj tokom godine tee, pa je iz tog razloga neophodno primeniti hemijsku
zatitu sa Mitac-om 20 u periodu od 25. 07. 01. 08. Do tog datuma medobranje mora biti
zavreno i plodita sloena za uspeno zimovanje. Pravilo iz ivota pela za uspeno
pelarenje: ne zaboravite da julske pele treba da vam donesu med i u plodite pripreme hranu
za prezimljavanje, donesu polen, zaliju ga medom i poklope votanim poklopcima.
Svako jaje koje matica zalee u sae od 01. 08. pa na dalje, bie zimska pela, koja e
nositi ivot pelinje zajednice do prvih prolenih dana. U to leglo varoa vie ne sme da ulazi
(videti grafikon). Zato se u tom periodu mora obavezno i neizostavno poeti sa hemijskom
zatitom. Ciklus treba zavriti narednih mesec dana, tj. do kraja osmog meseca. Mlade pele
koje se legu krajem avgusta, tokom septembra i u narednom periodu dokle god matica polae
jaja, ne smeju vie biti tretirane, ni maltretirane hemijskim preparatima. Da ponovimo, to su
pele koje e nositi ivot pelinje zajednice tokom cele zime. Svako tretiranje pomenutih
pela sa upaljenim listiem, ili na bilo koji drugi nain, skrauje ivot svake jedinke u
pelinjoj zajednici.
Nakon tretmana pela u tom periodu, pelinje zajednice preivljavaju teke trenutke.
Veliki broj jedinki ne doeka prolee jer im je ivot stresovima tretiranja otrovnim materijama
skraen. Pelinje zajednice, ako uopte preive, iz zime izlaze veoma slabe. Tako oslabljene,
veliine su klubeta malo vee jabuke. Od takvih pela nema meda u narednoj sezoni. Nakon
neadekvatno tretiranih pelinjih zajednica, pelari nalaze razne krivce za loe stanje na
pelinjaku: virusi, nozema, medljika, komijine pele (grabe)....
Poetkom prolea prave se nove greke. Da bi na bilo koji nain veoma slabe pelinje
zajednice pelari doveli u normalno stanje, pribegavaju upotrebi lekova, preparata za navodno
stimulisanje pela i matice, a kao kruna svega preventivna zatita pelinjeg legla raznim
antibioticima od amerike kuge.
Nakon svih tih tretmana ne postiu se nikakvi rezultati, ali na malim pelinjacima ne
postoji mogunost sagledavanja uinka.
Potovani pelari! Izbacite antibiotike i sva stimulativna sredstva sa vaih pelinjaka.
Pele su gradile svoj ivot milionima godina, hranei se samo medom i cvetnim prahom. Da
im je onda neko davao antibiotike, pitanje je da li bi danas uopte imali pele.

3
 Koristei antibiotike mi navodno leimo pele. Ne, pele nisu ivotinje, ve insekti sa
veoma organizovanim ivotom i prirodnim instinktima. Pele moramo slediti, a ne nametati
im nau volju. Antibiotici i stimulativna sredstva samo zagauju med koji konzumiramo mi i
naa deca.

NEADEKVATNA ZATITA PROTIV VAROE

Pre unitenja pelinjaka usled neadekvatne borbe protiv varoe javljaju se sve ostale
pelinje bolesti, koje su stare koliko i same pele. One se pojavljuju kao posledica pada
imuniteta u pelinjoj zajednici nakon najezde varoe. Svakoj pelinjoj jedinki u pelinjoj
zajednici je skraen ivot nakon isisavanja hemolimfe iz njenog organizma od strane varoe,
neovisno da li je varoa eksploatisala liinku pele, ili je ivela kao parazit na odrasloj peli.
Takve pele slabo iste konicu, ive na nehigijenskom sau, a matica je primorana da polae
jaja u nedovoljno oiene i propolizirane elije. Negativna posledica posle ovog procesa je
pojava niza pelinjih bolesti, koje se manifestuju kao: nozema, kreno leglo, evropska trule,
pa naalost i amerika trule legla. Moemo konstatovati da su uzronici pomenutih pelinjih
bolesti nesavesni, nemarni i needukovani pelari.
Amerika kuga legla moe vrlo lako da se sanira ako se otkrije u poetnom stadijumu,
dok ne zahvati vei deo pelinjaka. Prilikom sanacije pelar mora tano da zna koji e deo
odstraniti mehanikim putem (struganjem), ta opaliti brenerom, ta odstraniti, ta totalno
spaliti, a ta leiti, uz obavezno prisustvo veterinarskog inspektora.
Sa krenim leglom postupak je isti.
to se tie nozeme, to je bolest slabih pelinjih zajednica i (ili) loe zimnice
(medljikovac). Jake i normalno razvijene pelinje zajednice ne mogu bolovati od nozeme.
Slabe pelinje zajednice ne treba drati na pelinjaku. One su izvor svih pelinjih
bolesti i grabei.

AEROSOL

U mojoj tehnologiji pelarenja i zatiti pela od varoe, borba jo nije gotova.

Zakljuio sam da hemijskim tretiranjem pelinjih zajednica tokom avgusta u razmacima od 4
5 dana, na listiima sa 3 - 4 kapi Mitac-a 20, i sa ukupno 6 7 tretiranja, da se varoa ne
moe u potpunosti eliminisati iz pelinjih zajednica. Nakon pomenutog tretiranja pelama i u
leglu ipak ostaje zanemarljiva koliina varoe koja ne moe da nanese velike probleme
pelinjoj zajednici. Bilo bi poeljno da varoa ne ostaje u pelinjem klubetu tokom cele zime i
zato ne smemo dozvoliti da nastavi svoj parazitski ivot na pelama i u prvom prolenom
leglu koje normalna pelinja zajednica poinje da neguje u drugoj polovini januara ili u prvoj
polovini februara.
Primena aerosola u zatiti pela od varoe je period kada u pelinjoj zajednici nema
legla, a to je novembar i prva polovina decembra (videti grafikon).
Ovo tretiranje vri se ponovo Mitac-om 20, i to na sledei nain:
Dnevna temperatura mora biti izmeu +5 do +8 stepeni C. Da se izvri tretiranje na
pomenuti nain, dovoljan je samo jedan ovakav dan u pomenutom periodu. Ako su

4
temperaturni uslovi zadovoljavajui, mogue je izvriti tretiranje i preko 300 pelinjih
zajednica u jednom danu.
Za izvrenje pomenutog tretiranja, potrebno je raspolagati sledeim sredstvima:
ekim aparatom za proizvodnju aerosola, kompresorom koji neprekidno proizvodi preitisak
od 3 bara, crevom za vazduh sa ventilom i kablovima za prikljuak na elektrinu mreu,
(videti sliku).
Preparat se priprema tako to u 300 ml vode sipamo 5 ml Mitac-a 20. Ovom
emulzijom moemo istretirati oko 150 pelinjih zajednica. Ne moramo puno da raunamo da
bismo primetili minimalnu prisutnost aktivne materije u emulziji.
Preparat se uduvava na leto konice pomou ekog aparata, u trajanju od 1,5 min, sa
pritiskom od 3 bara. Prisutnost aktivne materije, kako smo ve pomenuli, je toliko mala da ne
ubija varou samo je omami. Ona se zatim otputa od pela, i pada na podnjau konice.
Narednih 12 24 sata ona gine od gladi i hladnoe. Dokaz je test koji sam puno puta vrio:
varoa koja je prilikom tretiranja aerosolom pala na podmeta, a zatim odneta u toplu
prostoriju, oivela je nakon nekoliko minuta. Iz tog razloga, prilikom tretiranja, temperatura
ne sme biti vea od +8 stepeni C. U protivnom, pele bi se kretale po podnjai konice i na taj
nain bi na svom telu ponovo odnele otpale varoe u zimsko klube.
Ako je temperatura nia od +5 stepeni C, tretiranje nee dati eljene rezultate. Pri
nioj temperaturi Mitac 20 u vodi kristalizira, i gui dizne aparata, te je tretman neophodno
prekinuti i saekati bolje temperaturne uslove.
Prilikom uduvavanja aerosola, u konicu ulazi 60 l vazduha, ispunjava u potpunosti
zapreminu konice i lebdi u njoj oko 7 dana. Za to vreme mikronske estice aerosola prodiru
do centralnog dela klubeta, i varou u potpunosti obaraju. Za vreme tretiranja bitno je da
delovi leta koje ne pokriva eki aparat budu zatvoreni sunerom da aerosol za vreme
tretmana ne bi izlazio van konice. Nakon tretiranja leto nije potrebno zatvarati Ovakvo
tretiranje uopte ne remeti ivot pela u klubetu. Posmatrajui klube prilikom tretmana ne
primeuje se ni najmanje pomeranje pela, tj. uzbuenje, i u tom momentu one ne osete da se
nad njima vri bilo kakva operacija. Pretpostavimo samo kakav bi se mete napravio da na toj
temperaturi upalimo listi sa 4 kapi Mitac-a 20. Tada bi se klube rasturilo uz mogunost da se
sastavi samo delimino, ili da se vie uopte ne sastavi.
Posle ovog tretiranja pela aerosolom nikakvi tretmani vie nisu potrebni do ponovnog
biolokog majskog odstranjivanja zatvorenog legla iz proizvodnih pelinjih zajednica.
Ako ste sa panjom pratili iznetu metodu borbe protiv varoe, mogli ste primetiti da je
ovo jedna od uspenih vrsta borbi protiv varoe sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata
i da se hemijski preparati nikako ne koriste ni pre, a ni tokom paa.