Sadrzaj Zoran Minderavié: Grostictzam: drevna miszo 0 novom fovetu lgraah sahvalnosti 15 Uved 17 GNOSTICKA JEVANDELIA Giave prea Spor oko Hristovos, vaskrsen} Tatoriskt dogadaj it simbol? 49 Gtavs druga Sedan Bog, jedan biskup: Politika monoteizma 67 Glave trega Bog otae — Bog mati 86 Glave setorta Hristova muka i progon hriséana 107 Glave peta Chia Je erkva -Prava erkvax 199 Glave teste Gnoza: Samospoznaja kuo speznaja Boga 155 Zaktjueok 477 Napomene 147Gnosticizam: drevna misao o@ novom Goveku Grnosticizam, verski pokret koji se w II veku ne, Srio po metropolama’i pustinjama helenistickog sveta, upisule Se u anale istorije pojavom Bavilida t Valentina; od. Bazi Hida, Koji Je aiveo I radio u Aleksandriis, mnoso Je po- nati Valentin, Citel) 1 rodonaéelnile mnogih. gnostidih frupa. Sredinom TI veka, ‘Valentin, Sovek egipatskog po- Fekla 1 aleksandrijskog obrazovanja, prelazt u Rim kako bi upotpunio svoj ambiciozn! intelektuaino-polltigki projekt: Sistematiznesju-gnosti¢kog ucenja i pomirenje sa hrisean~ kom erkvom. Valentinske (I druge) ‘gostece sekte ratte po Ital, Severna) Afeie! ( Malo) Aaiji nailaze na neprie Jateljstvo ridéanske erkve; veo IV veku, kada helsean= Sivo postaje zvaniéna vera ‘Rimske Imperije, gnosticizam nestaje & islorijske scene: Bazilid, Valentin, mnodi nyihov! anonimai 4 poluanonimn! uéenici, gnosticki ‘proroci, beset Mzaneseniaci, nestaju u bezdanu totslnog zaborava, ‘Gnosticizam, eligiia nastala wu duhovnom haosw he- lenistitkog doba, iste, kao naifundamentalnij.prineip, fovekovu botanstvena sustinu, Ta natprirodna sustina, Gia je manifestaciia dus, bitno iedvaa coveka od njegovoe. fleigkog, stanista, tvorevine inferiornog | zlovolinog demi- urga, Gnostighi Bog, mada beskrajno udaljen od cove™ kovog svete, prisutan Je 0 lavirintu njegovog mikrokasmosa: hotansko je istovremeno odsutno 1 sveprisutno, Buduet Jedint smisao njegove efzistenclje, tovekov» obogotverenie, spon iz prvobitnog mraka ka sve svetlijizn sterama. koje vode samom i2voristu svetlosti, postaje glavnl metaflzi¢ei Imperativ. Kako éovek, prema gnasiickor? pouledu na svet, nije leracka sfepe sudbine ily bespomotna mationcta Bogs tiranins, on nalazi spasenje uw ghozl, tJ. spoznaji. Gno Gnosticizam: drevna misao 0 novom goveku 7Sticlzam ne pravi raziiku izmedu spoznaje kosmosa 1 60- vekove samospoznaje je tetko Wiles da_je centralni predmet gnostickzma covek I njegow ‘odnos prema kosmosu, Otvorena posvets- ost goes, koja od. Enosticiama fini religiju sranscenden- talnog bumanizma, predstavlja teolosku revolueiju Liza zow hréansko) crkvi. Antropocentrizam je, dalle, sustin- Ski clement “koji. idvaja_gnostieizam od drugih’ religija Zasnovanih na negaciji materijainog sveta. Staroiranskt dua- lizam, orfizam (koji definige telo kao zalvor duSes), plato risa, prebritéanska i hriséanska ugenja o spasitelju. €o- Yvetanstva,. jevreiski_ misticlzam su posrodino ulcall ‘na ‘nostieizam, i mnORe gMostidke ideje te mow? prallth do hekog drevnog duhovnog lstodnika, Ideje, kao 1 duse, sele se na misteriome naéine: nyihove putanje se Gesto ulrSiaju po neko} skrivent) ijalektict Vola ne 2na 7 pravilnosti Eonvencionalnog proticanja vremena. Moderne Ideje se rmogu pronaéi U antic; gnosticke Ideje 2ive 1 danas. Pored toga, Ideje ne trpe elkete (€ak ni_platonske) — kao 1 svetlost, one ne mogu. bili zarobijene u kakvo) camera obscura akademskog pertekcionizma. pale, nekollke fundamentalne ideje, koje se nalaze ia prividne eklektriénosti, obelezavaju gnosticizam kao. ori inainu | otvorenw religiju, duhowny ofijentacija nesputanu ogmatirmem intelektualnog sistema ili évrstomrukom fautoritarnog Boga. Reé Jeo shvatanJu coveka 1 stvaranju Goostitka antropalagila, shvath Zoveka, Kako je vee rapernenuto, kao biée ja Je bozanska suitina pomratens Inferiomom’ egzistencijom umaterijalnom pakdu. Medu- tim, gnostitko ugenie 0 bogoéoveia ne impliclra, Sto mnose Gruge religije dine, nepremostiv ontoloski Jaz iemedu co= ‘veka i Boga: kako Bog postoji u samom goveku, obogotvo- renje se postize kroz samosvest i samospomaju —gnoza Samospoznaja, koa. se sastojl iz niza” mentalnih ve2bI tpolpunjenihkomplikovanim mitovime o usponi kroz ac= besa, dovodi coveka. do svestl vilex eda —— duhovnest fzeah vestog determiniema raclonalnog mozganja. Do gno- sitkog Boga, kojt Je sanad rei i misljenje, mote se do- ‘Fell samo govorom duse, jezlkom poetske inspiraclje, Ds hasnit cove, porsien trvijainestu evakodnevne botbe 28 opstanake i utaenut ‘kevavim haosom koji strugnjacl nazi YVajusavremenom istorijoni, § ciniénom skepsom odbacuie 8 Elejn Pejgols: GNOSTICKA JEVANDELIA rie 0 sopstvenom bofanslom poreklu. Medutim, poeziia Phnwzlke, caie tu ova sumvagna vremena, 2iv su. dekar ase Covekov duh ‘mose osloboditi okova apstraktne ra- lonalnosti: gover upuéen gnostickom Bogu postoji i danas. Pored toga, ‘gnostiéko insstiranie a savekovo) Bozansie) sustini arodito je aktuelne danas, kada tradicionalno ne tutno misljenje, kose uspesno tumacl | opisuie covekow svel, zapada u Keontradikelje najprimitivnijes materializma kada Je ree o samam covets, Na primer, polava Jezika 1 mi ljenja, ‘predmet.ogromnog nauénog istrazivanja, obiéno s¢ tumadl nizovima biologistiesih plecnazama, Ne smemo zabo- raviti da je sama teza o fovekovom bozanskom poreklu ogmaticna: antropologiji nije. potreban Bog: Ipak,gn0~ Stier | njlhov gover o Bog: ukazuja na potrebu_gradenja Jedne vise, kreativnije Hjudske sumosvest, Gnoza je visi oblik zanja, nadmanje koje preva ‘asi tamnitijams ‘wtabanost racionalnog misljenjas nora Je snanje koje se ne maze sleti covekovim doieain imie~ leutualnim mosima, Dok se druge religije vadovoliavaju cekstatignim poniftavanlem diskuraivnos misijenje. gnostic vam. sebi_panveée nemoguél zadatak’ Wueldnog. shvatania fovekove iracionalne dubine. Pre nego sto odbacimo avakay uhowni. projekt keo bezadedno Jalov, podsetlmo se da Frojdovo ‘nauéno tumatenje podsvesti — heroiski_polcusaj govorao nelzrecivom — spada ured oni! nemoguéih Boostiekih Uriel duba ber kojih bi covekova intelektualna {storija bila svedena na monotono razmisijanje 0 mogucem poznatom, Prema gnostisko) kosmogoniji, materijalni svet, dno ontotodce lestvice, nastaje delovaniuas niieg tworea file Je ime, zavisno od varijante gnostieizma Kola tumagi po- sanje, Jaldabaot, Demijurz iénost pozaimljena iz Pla- fonovor Timaa) ili Jehova, samorvant Bog Slarog zaveto Uvodenjem’nizeg tvorea, ghostielaam inteligentno lebegava frotesimne intelektualne vratolomije teodtcela, éiji Je zada- tak ia opravdajupredabro.bozanstvo “koje svesno. stvara hajgori oa, svih. mogugih.svetova, Cnosticki Bog nije tvo- ac materijalnog sveta; materija, najmragniji deo gnostic- kkog kosmosa, samo je prolazna, nebiina eplzoda u Zivola Guha, Ovakva Koneepelja materije a prior! Iskljutuje mo- uenost vetilog, neresivog dualizma duha 1 materije, Koji postanak 3 Svat tosmosa. avodi na sukob dveju opreéuih Sia. U avetlosnom okeanw bofanske harmonije, materia, Gnosticizam: drevna misao 0 novom coveks 8prema gnosticima, predstavija samo jednu ap tame, Na. Etna treevenost Ge ovakve twrdnje bez sumnje odbaci Kao masterie, medutim, mi najminucioznije analize men taini procera ih ne mogu svesti na kakwu firiolofku me- hhaniku® oveleov” duh Je neobjainjiv 1 neuhwatljiv. Pored tous, gnosticka nostalstja 2a éovekovom bozanskom posto}- inom naliky Je na paniéno oseanje, Karakteristi¢no ra Boveka XX stoleda, bemnadesne igubljenosti u totalno stra~ rom svetu, Danainii svet, surovi haos nasilja, beslovesnog Unistenja i bezglavog trajanja, veoma podseéa na. dek Gentnu,stvarnost porne anUike, Koju su. gnostic! $ pravom ttmaGil lao neuspell ontoloSk) eksperiment, Gnosticizam je religiia u originalnom smislu te red vveza, poveranost imeda Ijudima, duhoval sistem Loji spaja Tiude kao slobodne liénostl, nezavisne od zemaliske 1 nad- remaljske tiranije, Nije_li to, takode, definiclja veoma ‘aktueine eetl solidarnost? Treba se podsotiti da su Irene} T'Tertulijan, sussorAl erkveni oc, opsednuti_dogmatskom sedabom, obssipalt gnostke najeenjim preinjama i uvreda- ima: goosti¢ka Vilja sveta bila Je, za‘hsléansku crivu, jere- tHeno odbacivanje vrhovnog autotiteta gnevnog i Uubornor- fog Boga, Gnosticivam Jeste Jeres par excellence; ako jeres, ako kage Letek Kolakoveki, prestaje to biti kad se uklopi institucija, gnosticlaam je permanentoa jeres, sistem, Tidljenja i politicke akelje koji, buduél otvoren novim Idejama 1 dunovnim otkrovenjima, pikad ne postaje dos aisha Karikatura svojihoriginalnihintencija. Jereticnost fgnostigkod pogleda na svet se sastojl w njegovom veskom- Dromisnom ‘mumaniemu: gnosticizam je religija Introspek~ ije, duboke “kontemplacije, nenasilja fizitkos | mental~ hho, traganja za Bogom u goveku 1 otpora — peincipi- Jelnog i praktignog — stamno} fars!_ugnietavanja, veka. Kao i zen, gnesticzam, kojl sa ovo gfanom budizma Geli sklonost ka kriptignom govors, parabolama, ‘mintja- furama tihe postske ekstaze i mlsterioznim odgovorima na Zagonetna pitaniima, ne prizaje niGiiu previast nad éo- Yekom. ‘Komplikovant Krontrapunkt gnostitkih. otkrovenis, Vetoglavih vizija, strasnih prorocanstava_polazi od osnovne teme fovekovos oslobodenJa kroz samospomaju: magicno Pulovanje kroe isprepictene. 2vezde, sazverda, sfere 1 ko [mone ghostidke dunovnosti zavrsava se tamo gde 1 po- ine: powratieom coveku. 10 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANBELJA RReliglja zasnovana na ananju (gnoza) i samospomnail, 2 ne na slepo) verl, gnosticizam odbacule hri8éansky divie ivaciju éovekovog destruktivnog | gramzivog naliéja | na nicbo projieira ideju o Bogu naklonsenom éoveku. U siladu 2 ovakvom pozitivnom teologijom, w Ikojo} ni govek. nit Bog isu metvi, nostigka poczija' filozofija grade svet pravde i dobrote koji ge. govek moti narvati svojim do- mom. Dakle, tavekova sodbina se ostvaruje v_trostruko} kstazi samospoznaje, oslobodenja | konaénog povratka Ital felog. covecanstva, harmoniénom univeraumu” koji ne ma Za avetinjske dihotomije ivota Ismet, svetlost| { tame, deja i njihovih bedivotnih senkl, Gnosiigka damovina Je svet koji postoil za eoveka, Cak i a svojim valentinskim nastojanjima da se pri bul riscanstvu, gnosticam odbacuje nadmenu doktrinar= ost *pravovernoge briséanstva: autoritarnost Je zamenjena Saoyeéanjem, slop. vera znanjem, tranije solidarnstu, ste inl racionalizam iracionalnim prodorom duha u nepoznato Gozma.Intuleljom, ropstvoslobodom, ‘mizantropija flan tropijom. Ovi dramatiéni kontrasti karakterlsu.sukob hri- Héanske crkve sa gnosticlma, koji sv. objavijivallsveta svoju originalnu Interpretaciju Hiista; borba izmedu gno- Uitkog i dogmatsko shvatanja hriséanstva glavna je tema knjige Gnastioke jevandelja ‘Mada je veoma teiko proceniti_Kultueno-storiske im- plikactje Jevandelja gnostidx’n hei8éana, sluéaino. pronade- hh kod mesta Nag Hamadi, wv Exipt, ee. tridese! pet fHodina, autor Blejn Pejgels retito istice negativne \erplika- ‘ije za hrigéansiu erkvu. U svojim napadima na. gnosticka Jevandelja, pisanim kao e7oteriéna nadopunaevanienim Novozavetnim verzijama Heistovog zivota 1 smrti, institu- lonalizovana hrigéanstvo se ofleriva kao stroga_blfokeatska struktura zasnovana na dogmatizmu 1 despotskom paterna- lizmu. Iskljueivost, bezumnl voluntaeleam viast, jarosna netrpelivost. prema jereticima, porieanje slobode raza — ‘to nekih edlika hriitanske ctive na samom poset njene fegustencije. Polazesi od teze 0 polititko} sustin religijskin Insttuelja, Flejn Pejgels razotkeivaosnovne dogme 2va- nlénog heiséanstva kao politieke mitove stvarene da. bi se uévrstila.prevlast.grupe vodecih ideologa u crkveno} i= Jerarhijl. Prica o Hristovo vaskrseaju taka je mit. Prema oslovnom shvatanjuvaskrsenja, arakteristifnom za. bui- Séansku erkvu, Heist se vraéa u flaiéku egzistencijus na- Gnosticizam: drevna misao 0 novom éoveku 11ravno, gnostici, koji su dodivljavall Heista pre svega kao Iistigno prisustvo, vaireno su pobljali ovu primitivnu kon cepelju vaskrsenja, Medutim, pod plastom tog primitivizma Kerlla se makijavelistiéke proraCunatost Hristovih samo- zvanihy namesnika: fight susret s vaskrsllm Hristom po- stao Je Jedino merilo za prijem w gfupu apestola, prvi rug orginizovane hrigeanske erkve ‘na zemlji. Time’ su fgnostil, nadahnuti mistienim susretima sa. Heistom I opi- Jeni halucinantnim dezivljavanjem Spasiteja, bill a pelorl Iskljucent iz vodstva erkve, Elein Pojgels razotkriva i jedan mit novijeg datura: ret je, nalme, 0 verovanju da Je hrigéanska crkva poste- ala eke oshovne humanistitke ideale u najranijem pe- Fodu svoje istorje, Rana, nekorumpirana, ilealsticka c-Ava proizvod je istoriske propazande — progonl gosta, koje posle Milanskog edikta preusima policija hriSéansiog Rim- Skog Carstva, ity su dokaz da je rigéanska erleva bila rasa i autoriiamna od samog povetka, Gnosticizam, cija je religiiska misija bla w potpuno} opretnosti s polititkim ciljevima hriséanske erkve, nestaje kao duhovni pokret; medutim, ideje. 2a. razliku od. Ijudh, lamigu politi¢ko} represii i nastavljaju.svo) dive uw vidu tajnih predanja, mitova i skrivenih magovestais buduelh preobrazaja. Proganian } progaan, gnosticizam se u briséan- sko} srednjovekovnes Byropi javiia u obliku karakteristié= fh idejaih osnova.dualistickih Jeresi. Bogumilsivo.zago~ nhelnajeres juznoslovensiog Balkana, oFivijuj, uprkos {skljudivem dualizmu duha i materije, gnostieku doktrinu © demijurgu, nigem twores materijalnog sveta koji zamislia a je Bog | zaluduje vernike, 'U malo} Fenesans! se tragovi gnosticizms mosu_naGi | u dolu hrvatskog filozofa’PranjePatrieja. 1520—1500), lkojt Katolicko} verzii arstoteliama suprotstavlja svo)_pla~ tonski hermetizam. Nezadovoljan tradicionalnim. teorijama saznanja. spekulativne tilozotije, Patriei} se. zalate ea ek’ fatieno zanje, zasnovano na ijubavl, koje previadava jaz lamedu subjekia i objekta. Kao i u_gnesti¢kom svemiru, svetlost, osnova Patrieljeve osmotonije, poverije coves § bozanskim sterama, ‘Niegoseva Luda mikrokozma Je protela gnostiskim ide- Jama; moglo bi se reti da je omnovnt motiv Njegosevor dela gnostigkl: covekovo stremljenje svom natprirodnom ‘avigaji, Ova éeinja Govekove duse 2a prosteanstvima spi= 12 Blejn Pejgets: GNOSTICKA JEVANDELIA ‘jenim nebeskom harmonijem nadabnjuje 4 poezifu i misao Dimitra Mitrinoviéa, jt se utopilsk! mesijanizam zasnivao ‘na ubedenju da svel Kakav jeste ne maze biti Covekow dom ida on stoga mora stalno teHitl jedno) boljo}, urvigeniio} cexistencij Danas, kao i u vreme propadanja, Rimskog Carstva Govek se nalazi izmedu ekonomeke dekadeneije 1 sloma velikin duhovnin sistema; drugim recima, tovek jeu Iktizi Kola predskazaje Ill prepored i Kalakizmu, ReligiS- ski apsolutizam, Kojl svodi toveka na bemacaino orude hevnog Boga, znak Je dramatitnog opadanja volje ra Zivot, @ govekovo postepeno povlatenje 's istoriske scene, ‘manifestovano Sirenjem religijskog 1 poltitkog_tanatlzma, Predstavija predigru 2a globalny Katastrofu. Pored toxa, Savremene nauke 0 dovek sve vite rahvate uboki peste ‘mizam: Covek u sebikrije demenske moti, neiscrpnu ru- Slagku energiju (varijanfe nagona.smrt}, Koja, zahvallu- judi zloupotzebi tehnologije, pret totainim ‘unistenjem 4iveta ‘Gnosticizam, buduéi filozofija afirmactie 1 preporoda Goveka, pojavijuje se kao Intelektualne alternativa, ideo logiiama detetizma 1 rezigranclje danas, nekih. sedamnaest vekova nakon velikih sukoba sa hri8éanskom erkvom, smele Propoved! gostidkih jevandelista ne gube niSia od isto- Fiske -aktuelnostl I opstetovetanskog "znataja. Gnosticka Doruka, tije odjeke nalazimo i u delu savremenih autora (Emil Sioran i Margerit Jursenar), sadré istinu 0 toveku koji se rada iz pepela nemanja, ‘mranje 1 nasija, 1 po- Staje sospedar sole sudbine 1 graditel} svog svete. Sa- ‘yremenom duslizmu erosa 1 tanatora, Koji Je na —kosmle- kom planu predstavljen kao bitka s katestrofalnien ishodom, gnosticizam suprotstavlja svoj eros, fundamentalniji 1 moé- fit od svib sla unistenja, a coveku dostupan kroz gnozu. Kada je reé 0 ostvarlivosti gnostiskog projekta fovekovog preporoda, treba u duu gmosti¢kog. optimizma parafra- Zitat poznatu senteneljuTertulijana, vakletog dusmanina {nosticlzma: cerfum est quia possibile est ‘Zoran MINDEROVICizvazi zahvalinosti Ova kniiga je zapeseta pre nekoliko godina ispitiva jem odnosa politike 1 religiJe w prvobitnom briséanstvu Prva Getin! poglavija su ustruénijem vidu objavijena u rnauénim Sasopisima (@pecififne primedbe prethode fusno- tama svakog.poglavija) ‘Tokom rada_na ovo} knji2t uglavnom sam se slutila prevodima i2 Biblioteke Nag Hamedi, kolu Je i2dao Die)ms Robinson, zato Slo su dostupal svim taocima, Medstim, U nekim slutajevima sam promenila prevod radi Jasnote, doslednost ili tumagenja (na primer, koptsku transiteraciju frékog termina =teleiosis~ prevela am ne kao -savrtenatts, vee keto sispunjenjes, &i se meni Gini taénije; u drusim sluéajevima — Koptski termin ~promes, otigledno prevod frékog ~anthroposs, prevela sam ne kao =oveke, vee kao Eoveganstvo~), Kada su bila u pltanjy dva teksta, sluzila sam se drukéijim prevodima (videts dole), Narofito se zahvaljujem kolegama koji su protital | Feritikovall ceo rukopis: Piter Berger, D2on Gejdier, Denis Grou, Hauard Ki, Diord? Makrej, Vein Mis, Morton Smit Za druge savete i kritiku, posebno u veri sa aspoktima Uwoda, duboko se zahvaljujom Merlin Haran, Marvin Ma- Jer, Dirgeru Pirsonu, Deajsu Kvispelo, Ritardu Opusti i Diejmau: Mt. Robineonu. Takode sam zahvalna Bentll Lejtonst za dozvolu da upotrebim njegov prevod Rasprave 0 vaskr- Senju, 1 Déeime Bratlera 2a dozvold da upotrebim njegov prevod Petrove epokatipse. Poselynu zahvalnost dugujem fondacijama Rokteler, Lita A. Hejzen i Gugenhajm 2a pomed koja mi Je omogu- Gila da vreme posvetim pisanju; takode rektors Daeklina Irraai zahvalnostt 15Matfeldu i viceektorm Carle Oltony, Kojl su mi odobrit Jednogodisnje odsustva od moiih dutnostl u Keled2 Bar hard, 2elela bik naroéito da se zahvalim Lidiji Braun i Lit A, Hejzen 2a ohrabrenle tokom éitavog projekt, Knjigu bi u ovo) verit bilo nemoguée tadati ca nije bilo favrene tedakeije Disjsona Epstina, petpredsed iika 1 irektora Izdavatkog cdeljenja Random Haus, odén h sa- veta Diona Brokmana 1 savesnog truda daktilograta Keni Budelis i korektora Barbare Vilson. Na kraju, Zelela bi da se zahvalim svom mus na obrabrenju punom padnje u toku ovog pos, Uvod U decembru 1945, godine jedan arapski seljak je u Gornjem Egiptu uéinio zapanjujuée arheolosko ot- Ikrige, Govorkanja su zamaglila okolnosti pod kojim je dolly do tog otkriéa — motda zato Sto je bilo slutajno, ‘a prodaja na crno} berai nezakonita. Cak je i identitet alazaéa godinama ostao nepoznat, Pronosili su se gla- sovi da je blo krvnl osvetnik, da je utinio otkriée blizu mesta Nadz Hamedi kod Déabal al-Tarifa, planine sa vi8e od sto pedeset petina. Prvobitno prirodne, neke od ovih petina bile su dubljene, bojene | upotrebljava- ne kao grobnice jo8 u vreme Seste dinactije, pre neki 4300 godina, Posle trideset godina, pronalazaé Muhamed as-Sa- man ligno je Ispritao Sta se dogodilo.! On i njegova braéa, pre nego to su u krvi osvetili ubistvo oca, csed- Jali su kamile i otigli na Déabal da iskopaju sabak, meku zemlju kojom su se dubrili usevi. Kopajuét oko ogromne stene, udarili su u crven, zemijani éup visok skoro metar. Muhamed Ali je oklevao dx razbije éup, Jer je pomislio da bi unutra mogao biti déin ili duh. ‘All shvativsi da bi se tu, takode, moglo nalaziti i zlato, podigao je pijuk, smrskao éup I otkrio trinaest knjiga papirusa u koinom poveru. Vrativsi se kuct u al-Kasr, Muhamed Al je knjige 1 Ustove papirusa srugio na slamu razasulu po zemlji pored peti. Muhamedova maj- ka, Um-Ahmed, priznaje da je dosta papirusa izgorela 1 peti, zajedno sa slamom keju je upotrebljavala da razgori vatru, Posle nekoliko nedelja, po priganju Muhamed Alija, on i njegova braéa osvetill su ofevu smrt ubivsi Ah- meda Ismaila, Majka je sinove upozoravala da pijuke Grée naostrene: kada su saznali da se ofev neprijatel) Uvod 17nalazi uw blizini, ugrabili su priliku, »odsekli mu udo- ve... i8€upali ‘mu srce koje su zajedno prozdrali — kkrajnji Gin kevne osveten? Plafeti se da mu policija tokom istrage ubistva ne pretrese kuéu 1 ne pronade knjige, Muhamed Ali je zamolio svestenika al-Kumus Baziljus Abd al-Masiha da mu jednu Ili vige njih priéuva, Dok su Muhamed. AIL 1 njegova braéa.saslutavant zbog ubistva, mesni Ufitelj istorije Raghib video je jednu od knjiga 1 na- slutio da je vredna, Primivii jednu od al-Kumus Bazi- Tusa, Raghib Ju je poslao prijatelju u Kalro da joj uutvrdi_vrednost Posto su bili prodati na cenoj bersi posredstvom trgovaca starinama uy Kairu, rukopisi su ubrz0 privukli painju sluzbenika egipatske vlade, Ovi su pod kraj- nje dramatignim okolnostima — kako éemo videti — kupili jednu i konfiskovali deset i po, od trinaest, u kozu povezanih knjiya zvanih kodeks!, 1 predali ih Koptskom muzeju u ‘Kairu. Medutim, veliki deo tri- naestog Kodeksa, koji sadr#i pet ievanrednih tokstova, prokrijuméaren je Iz Pgipta 1 ponuden na prodaju u Americi, Glas 0 ovom kodeksu ubrz0 je dopro do pro- fesora Zila Kvispela, uvagenog Istoritara religije u Ut- rehtu, w Nizozemskoj. Urbuden ovim otkrigem, Kis ppel je zatragio od Jungove fondacije u Cirihu da ona kkupi kodeks. Kada’ mu je zahtev usliSen, otkrio je da nneke stranice nedostaju; u proleée 1959. avionom je otputovao u Bgipat i pokufaa da ih pronade u Kopt- skom muzeju. Stigavil u Karo, odmah je otisao u Kopt- ski muzej, pozajmio fotografije nekih od tekstova 1 po- Zurio natrag u hotel da th deiifruje. Dotavai do raja prvog reda, Kvispel je zaprepaséeno, a potom u neve- ici, Gitao: »Ovo su fajne reti koje je 2ivi Isus i2govo- io, a njegov blizanac Juda Toma zapisao.~® Kvispel je znao da je njegov kolega A-S, Pies, sluzedi se belet- kama svog sunarodnika — francuskog nauénika Zana Doresa, uvodne redove identifikovao sa feagmentima Jevandelja po Tomi na grékom, otkrivenog wu posled~ njoj deceniji proslog veka. Ali otkriée celokupnog tek- sta podstaklo je nova pitanja: Da Ui je Isus, kako tekst 18 Flejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANBELJA navodi, imao brata blizanca? Da li bi ovaj tekst_mo- ga0 biti autentiéan zapis Isusovih kazivanja? Suded po naslov, tekst je sadréavao Jevandelje po ‘Tomi: me- Gutim, ovaj tekst se, za razliku od Jevandelja Novos zaveta, identifikovao kao fajno jevandelje. Kvispel je u tekstu takode otkrio mnoga kazivanja pomata iz No- vog zaveta: ali u neuobitajenim kontekstima, ova ka- rivanja su ukazivala na druga znadenja. Kvispel je pro- rnaSao da su se ostali odlomel potpuno razlikovall od bilo koje poznate hriéanske tradicije: na primer, ka- ivanja »tivog Isusaw enigmatiéna su i snaina kao ko- ani Zen budizma Isus je rekao, »Ako iznese ono Sto je u tebi, ano Sto Taneses spaiée te. Ako ne iznesel ono sto je u tebl, ono Sto ne iznesel unistige te. Jevandelje po Tomi, koje je Kvispel dréao u rukama, dilo je samo jedan od pedeset dva teksta pronadena u Nag Hamadi (uobiéajena engleska transliteracija imena ovog mesta). U isto} knjizi se takode nalazi Jevandetje po Filipu, koje Isusu pripisuje dela { kazivanja sasvim Doktrina o vlasti se pokazala izvanredno uspesnom: pravoverni hriséani veé skoro 2000 godina prihvataju milljenje da samo apostoli imaju definitivny religiisku vast, i da su njihovi jedini zakoniti nasledniel sveste- nici i biskupi, éije se rukopologenje zasniva na spostol- kom nasledu, Cak i danas papa tvrdi da njegov primat ppotige od Peira litno, ~prvog od spostola,« jer je on, blo »prvi svedok vaskrsenja ‘Ali, gnostigki hrigéani su odbacili Lukinu doktri- nu, Neki gnostici doslovno shvatanje vaskrsenja nazi- vaju »verom budala~# Po njima, vaskrsenje nije jedin- stven dogadaj u proilosti — ono, naprotiv, simbolizaje kako se Hristove peisustvo mode’ dofiveti 1 sadatnjos- 4, Vaina je duhovna vizija, a_ne bukvalno videnje” Gnostiei tvede da mnogi svedoci dogadaja iz Hristovog. Hvota nisu vide njihovo znagenje, Sami utenici su {esto posretno shvatali Sta Je Isus rekao: onl Koji st ob- javili'da se njihov mrtvi uéitelj fizitki vratio u 2ivot pogeesno su protumacili jednu duhovnu istinu kao mate- rijalan dogadaj.™ Pravi udentl, medutim, mode bit) { neko ko zemaljskog Isusa nikad video nije, buduél ro- 50 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA. den — kaa to je to Pavle rekao za sebe — u pogretno, vreme Fizika prepreka mode postati duhovno prei- muéstvo: Tjudi kao Pavle mogu Hrista najpre susresti preko unutarnjeg dotivijaja, Kako se dotivijuje Hristovo prisustvo? Autor Je- vandelja po Marijt, jednog od malobrojnih gnostitkih tekstova otkrivenih pre Nag Hamadi nalaza, videnje vaskreenja tumati kao viaije iz snova Ji transe eksta- ze. Gnosticko jevandelje podseta da je Marija Magda Jena, po Marku i Jovanu, prva videla ustalog Hrista." Po Jovanu, Marija je Twusa videla istog jutra kad je vaskrsnuo, a on se drugim uéenicima pojavio tek kas- nije, te veterist Kako kaze Jevandelje po Mariji, Mari- Ja Magdalena je Gospoda zapitala, posto ga je dotivela kao viziu: »Na koji natin vidi onaj koji ima viziju? (Kroa) duu (i) keoz duh?at? Tous je odgovorio da vi- ionar vidi duhom. Apokalipsa po Petru, otkrivena kod Nag Hamadija, kage da je Petar, u dubokom transu, video Hrista Koji je rekao: Ja sam intelektualni dub {spunjen sjajnom svetloséu.xt® Gnostiski opisl Sesto po- minju da Hristovo prisustvo izaziva jaka oseéanja — fas, strahopostovanje, jad i radost Gnostiski pisci ne odbacujuvizije kao maitarije Ii halucinacije; oni duboko poétuju takva iskustva keo- Ja su intultivno prodiranje u prirodu stvarnostl. Gnos- ski usitej, autor Rasprave o vaskrsenju, u oblikw pis ma svom uteniku Reginu, pronadene u Nag Hamadiiu, kate: wNemojte misliti da je vaskrsenje privid (gré- Ki: fantasia). Vaskrsenje nije privid; ono je stvar- no... Bolje bi bilo trditi da je svet, a ne vaskr- senje, privid.-" Poput budisti&koy uditelfa, Reginov ano- rnimni mentor dalje objainjava da je obiéna Ijudska egzistencija smrt duha. Medutim, vaskrsenje Je trenu- tale prosvetljenja: =To je ... otkrivanje stvarno pasto- jeseg... 1 prelaz (gréki: metabole — promena, prelaz) uw novo.n'® Onome koji ovo shvati duh otivi. To znati dda éoveke moe stati iz mrtvih« ovog trenutka: »Da Ii Si ti — tvoje pravo ja — samo raspadanje?... Zatto ne ispital svoje ja I vidis da si ustao?6 Jeandelje po Fuipu, takode iz Nag Hamadija, na isti nagin govori 0 Glave prea Stvaskrsenju, podsmevajuél se neukim hriSGanima koji doslovee shvataju vaskisenje: »Grege oni koji kasu da é prvo umreti a onda vaskrsnuti.«t7 Oni umesto toga moraju -vaskrsnutl dok sa 2ivis, U neku ruku, kate ‘autor ironigno, »potrebno je vaskrsnuti ,ovim telom’, poito je sve Sto posto{l telesnot® Ove gnostike je moguénost susreta s vaskrslim Hris- tom u sadainjici mnogo vige interesovala nego dogadaji iz proBlosti koji se tigu wistorijskogw Isusa.1® Jevandelje po Mariji ilustruje kontrast izmedu pravovernih 1 gnos- ‘i8kih shvatanja. U ovom jevandelju nalazimo Markovu rig Kada je vaskrsnuo, rano, prvog dans u nedelji, on se prvo pojavio Mariji Magdaleni... Ona je otiSla f to saopitila onima koji su nekad bill s njim, a oni su Zalili za njim 1 plakali, Kada su éuli da je 2iv i da ga je ona videla, nisu hteli u to verovatis® Pofetak Jevandelja po Mariji govori o uSenicima Koji oplakuju Isusovu smrt i strepe za svoje Zivote. Marija Magdalena odluéuje da ih ohrabri, podseéajuéi th na Hristovo neprekidno prisustvo medu njima: »Ne platite, rhe tugujte ine sumnjajte; jer njegova milost ée biti potpuno s vama 1 #titée vas.0! Petar od Marlje trazi da kaze “Spastteljeve reti kojih se seta? Na Petrovo ienenadenie, Marija ne priga anegdote iz proslosti; umes- to toga, ona objainjava da je upravo duhom dozivela viziju Gospoda 1 zatim im saopstava Sta joj je on ot- kkrio, Kada je Marija zavrilla, zagutala je posto jo} Spasitelj nigta vise nije rekao. ‘All Andrija je odgovorio 1 rekao braéi: »Recite sta hhoéete o onome to je ona kazala. Ja bar ne veru- jem da je Spasitelj to rekao, Ova su uéenja zasigur- hho éudne idejel.!# S52 Flejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANBELJA Petar, koji se slaze sa Andrijom, ismeva tvrdnju da je Marija u svojo} viziji zaista videla Gospoda. Zatim, ‘Marija je plakala { rekla Petru: »Petre, moj brate, Sta ti mislig? Da li mislis da sam u svom srcu ovo smislla? Mislié Ii da govorim lasi o Spasitelju? Levi je odgovorio i rekao Petru: »Petre, 1! si oduvek bio preke naravi... Ako je po Spasitelju one dos- tojna, ko si ti da je odbacit?.# Konaéno, Marija se, odbranjena, prikljuduje apostoli- ‘ma koji odlaze da propovedaju. Petar, otigledno pred- stavnik pravovernog shvatanja, vraéa se dogadajima iz proilosti, podozriv, prema onima koji u svojim viziia- ma ~vide Gospoda. Marija, predstavnik gnostika, tvr- di da dozivljuje njegovo stalno prisustvo. Gnostici su znali da njihova doktrina, kao i pravo- verna, sadri polititke implikacije. Ko god unutarnjim fokom’»vidi Gospodas, mote tvrditi da njegov il njen autoritet odgovara autoritetu dvangestorice i njihovih nnaslednika ili da ga tak nadmatuje. Razmotrimo poli- titke implikacije Jevandelja po Mariji: Petar i Andri- Ja, predvodnici ortodoksne grupe, optutuju gnostika M: riju kako svojim navodnim videnjem Gospoda poku- Sava da opravda Cudne ideje, prige 1 aii koje izmiBlja i pripisuje bozanskom nadahnuéu, Mariji nedostaju kva- lifikactje za vodu: po pravovernom shvatanju, ona ni- Je Gan »dvanaestorices. Medutim, kao Sto se Marija us- Protivila Petru, tako su gnostict koji su je uzell za pri- mer osporili autoritet sveitenika i biskupa, samozv nih Petrovih naslednika Znamo taéno kako su ghostitki utitelji osporavali pravoverne. Dok su se, po ghosticima, pravoverni is- Kijutivo sluzili javnim,’egzoteriénim uéenjima koje su Hist i apostoll pruzali »mnostvu, gnosticki riséani su, po sopstveno} tvrdnji, izlagali ‘svoje tajno uéenje poznato samo nekolicini.#i Gnostigki ueiteljl i pesnik Valentin (oko 140. g. n. e) istiéu da je Tsus za Zivota Glave prea 58delio sa uéenicima neke misterije koje neposvegenima nije otkrivao2” U novozavetnom Jevandelju po Mark, sus se ovako obraéa svojim uéenicima: =Vama je predata tajna carstva Botjeg, all za ne- posvegene sve je u parabolama; tako oni mogu gle- dati, a ne videtl, guti, a ne razumeti; kako se ne ‘bi okrenull i time dobili oprostenje.-®® Matej, takode, saopitava da se Isus prilikom svofih javnlh govora slutio samo parabolama. Kada i zaSto to Gini, on bl odgovorio »Vi da znate tajne’(mysteria; doslovno =mi terijes) earstva nebeskog, ali oni nisu.« Neki su od tugenika, po ghosticima, ricci se Isusovih uputstava, Eavali njegova ezoteriéna uéenja u tajnosti: ova su ute rnja predavana samo privatno odredenim osobama koje su, pokazavsi duhovnu zrelost, smatrane sposobnim za suvodenje u gnozu« — tajno zanje. Po tvrdnji njegovih sledbenika, vaskrsli Isus se pos- le raspeéa pojavijivo odredenim uéenicima omoguéu- judi im, preko vizija, nove uvide u botinske misterij. Indirektno govoreti o sebi u tredem licu, Pavle kade kkako se »naSao na tredem nebu — da li telom Ili dugom, to ne zname. Tamo je u zanosu ekstaze ~tuo stvari koje se ne mogu saopstit, koje Covek ne sme izreéi..60 Pavle kaze da je kroz duhovno opitenje sa Isusom otkrio skeivene misterje« a stajnu mudrosts, koje, po sop- Stvenom tumaéenju, deli ne sa svima neyo sa hri hima koje smatra zrelim*! Mnogi savremeni biblijski strugnjacl, i sami ortodoksni, slazu se sa Rudolfom Bult- manom Koji tvrdi da Pavle nije hteo red ono ito je rekao.# Ovi struénjaci zastupaju stav da Pavle mije tvr- dio kako poseduje tajno predanje: takvs bi tvednja Pavla ofigledno utinila i suvige nalik na gnostika, Pro- fesor Robin Skrogs je nedayno izrazio suprotno mit- Venje — naime, da Pavle jasno kaze kako odista pose- duje tajnu mudgost.## Gnostidki hriéant davnih vreme- nna bili su doili do istog zakljutka, Valentin, gnosticki Sf Blejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA pesnik, Kofi je iz Bgipta dosao u Rim da bude uditelj (oko 140. g. n. €), Wrdio je éak kako ga je u Pavlova ‘ajno ugenje uputio Teuds, jedan od Pavlovih ugenika. Valentinovi sledbenict’ kaiu da samo njihova je vandelja i otkrovenja obelodaniuju pomenuta tajna uc Zenja. U tim spisima nalezs se nebrojene prise o vas krslom Hristu — duhovnom biéu koje je Hrist pred- stavljao — lifnosti koja th je mnogo vite fascinirala od Goveko Isusa, neznanog rabina iz Nazareta, Gnostitki spisi stoga Gesto okreéu pripovedatki tok prihvaéen u novozavetnim jevandeljima. Umesto da biografski, od rodenja do smiti, izlagu Isusovu istoriju, gnostiéke pri- Ge podinju tamo de se druge zavravaju — priéama 0 Guhovnom Isusu koji se pojavijuje svojim ugenieima, Na primer, Apokrif po Jovanu potinje time ato Jovan saopitava allo Je posle raspeta otisao u ~velikom Odmah... (nebera su se otvorila 1 gitavo) stva- ranje (Koje je) pod nebom zasvetlelo je i (svet) pro- treslo se. (Bio sam prestragen 1) video sam svetlost (dete) ...dok sam gledao on je postao kao starac. Onda je on (promenio svoje obliéje) ponovo i postao kao sluga....Video sam (prikazanje) mnogobrojnih oblika u svetlosti Dok se on &udio, prilika Je progovorila: wJovane, Jofvjane, zaSto sumnjal i zaito se plasis? Ovo ti obligje nije nepoznato, 2ar ne?... Ne bo} se! Ja sam ona} koji (je § vama) uve... (Ja sam do- 4$a0 da podudim) vas onome Sto jeste (i sto je bilo), 4 Bto ée (biti)... Pismo Petra Filipu, takode otkriveno kod Nag Ha- ‘madija, govori kako su so posle Isutove smrti ucenici rmolili na Maslinovoj gori | vellka svetlost se pojavila, tako da je planina za- siajila od prizora onoga koji se pojavic. Onda im se jedan glas obratio govoreéi: ~Poslusajte... Ja sam Isus Hrist Koji je s vama zauvek.* Glava prea 85Zatim, dok su ga utenici zapitkivali o tajnama vasio ne, odgovarao im_je »glas koji je dolasio iz. svetlosti«. Mudrost Ieusa Hrista saopitava slitnu priéu, Tu se, ta kode, uéenict okupljaju na gori posle Isusove smrti, 1 stada im se pojavijuje Iskupltelj, ne u svom prvobit- nom obliku, veé kao nevidljivi duh. Ali njegova pojava bila je pojava velikog andela svetlosti~. Odgovarajuci nna njihovo Gidenje 1 uZasavanje, on se smesi i mudi im da th poduéi ~tajnama (mysteria; dosiovno, »miste- rijee) svetog plana za vasionu 1 njenu sudbinu.« ‘Medutim, suprotnost pravovernom glediftu je upa- aljivas® U ghostigkim spisima Tsus se ne pojavijuje u obiénom Ijudskom obliku Koji uéenici prepoznaju — 1 svakako neu telesnom obliku. On se iil pojavijuje kao sjajna prilika koja govori iz svetlosti, ili se pret- vara u mnogostruka obligja, Jevandelje po Filipu go- vori 0 isto} temi Isus im je svima prilao kradomice jer se nije ot- ela na _hagin (na Koji) je bio, nego na natin na koji (bi oni mogli) da ga vide. Otkrio se (evima, Otkrio se) velikima kao veliki... () malima kao mali. Nezrelom uéeniku Isus se pojavijuje kao dete; zrelom, kao starac, simbol mudrosti. Kao Sto kage gnostidki udl- telj Teodat, »svako Gospoda prepoznaje na sopstveni natin, razliit od drugihe7 Pravovernl vodl, medu njima i Irene), optuzivali su gnostike 2a obmanu, Spisl kao oni pronadeni kod Nag Hamadija — Jevandelje po Tomi, Jevandetje po Filipu, Petrovo pismo Filipu i Apokrif (tajna. knjiga) Jovanow — dokaz s%, po Treneju, da su jereticl pokula- vali da sopstvene izmiiljotine predstave kao »apostol- skes, Irene} izjavljuje da su sledbenict gnostitkog uti- telia Valentina, buduél »posve bezobzirni, iznell svoje spise, hvaliguéi se do poseduu vise je- vandelja nego Sto ih stvarno ima... Oni zaista ne- ‘maju jevandelje koje nije ispunjeno bogohuljenjem. Jer 19 Sto su objavili... potpuno se razlikuje od ‘onoga ta su nam apostoll predali.7" [56 Flein Pejoels: GNOSTICKA JEVANDELIA. Punovainost éetiri jevandelja potveduje, Kade Irene, Ginjenica da su th napisali sami Tsusovi uéenici § njihovi sledbenici Koji su liéno prisustvovali onisanim dogada- jima. Nei savremeni biblijski struénjaci osporavaju. ‘ovo miljenje: malobrojni su oni koji veruju da su Isu- sovi savremenici zaista napisali novozavetna jevande- ja Mada je Trenej, braneéi legitimnost novozavetnih, Jevandelja, upomo tvrdio da su ih napisall Isusovi sled- bbenici, mi gotovo nifta ne znamo o piscima jevandelja, koje nazivamo Matejom, Markom, Lukom i Jovanom. Jedino znamo da se jevandelja pripisuju apostolima (Matej 1 Jovan) ili njihovim sledbenicima (Marko i Luka). Gnostiski autori na isti natin pripisuju svoje ta)- ne tekstove raznim uéenicima. Ovi Uenicl, poput pisa- ‘ea novozavetnih jevandelja, mogli su primiti deo svoje grade od ranih predanja. Medutim, kada to nije bio sluéaj, optuzbe da su gnostici izmisljali ono Sto su pisali sadrée neito istine; neki gnostic! su otvoreno priznavali da su svoju gnozu dobijali iz sopstvenog iskustva, Kako je, na primer, hrigéanin Ziveél u TI veku pisao Jovanovu tajnu knjigu? Mi motemo da zamislimo au- tora u situacijt koju pripisuje Jovanu na potetir knji- ge: mugen sumnjama, on podinje da razmiilja 9 zna- Genju Tsusove misije i sudbine. U proces ovakvog unt tamjeg prelspitivanja odgovort se mogu spontano poja- Viti w svesti: slika promenljivin vidova, Covel koji ovaj proces ne razume na nadin moderne psihologije, kao delovanje maste ill podsvesti, nego na religijski natin, mote te slike dotiveti kao oblike duhovnog opStenja § Hristom. Vides svoje zajednistvo s Hristom kao nastav- anje dotivijaja dostupnog uéenicima, autor moze, ka- da »dijalog~ pretage u KnjiZevnu formu, lako da wee nleima da ulogu ispitivata. Retki su njegovi savremeniel — inuzev pravovernih koje on smatra sklonim »doslov- nom shvatanju stvari« — Koji bi ga optuaili 2a falsifi- kat; naprotiv, naslovi ovih radova ukazuju na éinjenicu da su bili napisani »u duhu« Jovana, Marije Magdale- ne, Filipa ili Petra Glave pree s7Sot Ste et ne ate ee Saarrabeaacns »Po8to je regeno da si moj blizanac i istinski sa- drug, ispitaj sebe kako bi razumeo ko si... Ja sam ‘znanje Istine. Tako dok me pratis, mada ne Fazume’ (to), ti veé doseze8 znanje i biva’ zvan o- naj koji zna sebe'. Jer ko god nije spoznao sebe, nije saznao nista, a ko god je spoznao sebe, isto- ‘vremeno je stekao znanje o dublni evih stvari x”? Poput danaSnjih umetnika, gnostiei su ievornu stva- ralaéku inventivnost smatrali znakom duhovnog odiv= avanja, Svaki gnostik je smatrao da ée, poput ueenika slikara ili pisea, preradom i preinaéenjem naugenog dott do sopstvenog izraza. Ko god je samo ponavljao utite- Ijeve reti, smatran je nezrelim, Biskup Irene} se Zali da svaki od njih stvara nesto novo svakog dana, po sopstveno} sposobnosti; jer niko se medu njima ne smatra posvesenim (ii »2relims) ukoliko ne sastavi noke grne izmisljotine. Irene} im prebacuje da se ~hvalif kako su pronalazaéi I tvorei takvog mattovitog pripovedanja., 1 optuzuje th za stvaranje novih oblika mitoloske poezije. On je, bez sumnje, u pravu: gnostigka literatura 1 i TT veka sade 58 Blejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA i l2vanredne pesme, kao to su »Krusni ples kretax"® i »Grom, eavrieni ume. S Irenejeve tatke gledista, naj- sablainjivije je to Sto gnostici priznaju da njthow! spisi nemaju druge potpore sem intuicije. Kada im neko protivreti, gnostici »pominju ili Judska oseéanja ili sklad koji vide tvasionis."® ‘Treba ih okriviti za... opisivanje ludskih oseéa- nja, strasti i dusevnih sklonosti... za pripisivanje ‘onoga Sto se dogada Ijudima i onoga #o oni navod= ‘no sami dodivljavaju bozanskoj Redi.* Na ovaj nevin, gnostiel poput umetnika izraZavaju sop- stvenl uvid u stvari, svoju gnozu — stvaranjem novih mitova, pesama, obreda, »dijalogax s Hristom, otkrove- ja J priga o svojim vizijama. Poput baptista, kvekera i mnogih drugih sekti, gno- stk je ubeden da’ ko god neposredno primi duh opiti § bodanstvom, Gnostic uéitelj Herakleon (oko 160. ), jedan od Valentinovih uéenika, kage da =u pogetieu Tu ai veruju zbog svedotanstva drugih ... ali onda potinju da veruju na osnovu same istine».77 Tako je Herakle ‘onov titel] Valentin tvrdio da je saznao 2a Paviovo tajno uéenje, a potom dotiveo viriju koja Je pastala i2- vor njegove gnoze Video Je tek rodeno dete, i kada ga je upitao ko Di on mogio biti, dete je’ odgovorilo: ~Ja sam Lo- 08.7" Marko, talode Valentinov uéenik (0k0 150. g), Koji je 1 sam postao utitelj, priga Kako je saznao istinu lz prve uke. On kaze da se vizija spustila na njega u obliku Zene... i njemu samom ialodila svoju prirodu, poreklo stvati, Kole nikom drugom ni botjeg niti Ijudskog porekla nije ot- kil Glave prog 59Prilika mu je potor rekla: »Zelim da ti pokazem samu Istinu; jer ja sam je Gonela od gore da bi je ti mogao videti bez vela i razumeti njenu lepott. Ce Zenskom obligju, otkrivajudi mu svoje tajne, Marko ofekuje da ée svako koga on uvede u gnozu imati tak- va iskustva. Prilikom obreda posveéenja, nakon to pri- zove duh, on kandidatu nareduje da izriée proro¢an- stva*t kako bi pokazao da je uspostavio neposrednu ve- ‘mus bodanstvom. Po emu se ovi gnostici razlikuju od vernika koji su tokom istorije hriSéansiva tvrdili da su dotiveli od- redene vizije { otkrovenja, i njih preneli u poediju i mistitku literaturu? Hri8éani pravoverne tradictje, tolici | protestanti, smatraju da ée otkrovenja koja pri- me potvrditi (makar u prinépu) apostolsku tradielju; ovim se, tvede oni, odreduju granice hrigéanske vere Tzvorno ‘udenje apostola ostaje merilo; sve Sto od toga, ‘odstupa je jeres. Biskup Irene} izjavijuje da su apos- ‘oli, ao to bogatas (uladuéi novac) u banku, u erkvu stavill sve Sto pripada istini: tako da svako, ko god Zell, mote Iz nje erpsti vodu tivota s* Pravoverni hriscanin veruje u »jednu jedinu istinu apo- stola, koji prenosi erkvae, On ne prihvata jevandelja, inuzev etiri novozavetna koja slwe kao Kanon (dos ovno »model«) za procenjivanje svih bududih doktri- nai praksi ‘Medutim, gnostitki hri8éani, kojima se Irene} _su- protstavljao, po sopstvenoj pretpostavel, daleko su pre- vazilli i2vorna uéenja apostola. Isto kao sto danas mno- si misle da ée najnoviji eksperimenti iz oblasti prirod- nih nauka ilt psthologije nadmasiti predainje, tako su 60 Eicjn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA fgnostlel ofekivall da ée sadainjica i buduénost nepre- kkidno poveéavati znanja. Ovo je za Ireneja dokaz nji- hove drskosti Oni sebe smatraju ~zrelim« tako da se niko $ nji- ma ne mote porediti u velitini gnoze — tak i ako pomenete Petra, ili Pavla ili nekog drugog apos- ola... Oni zamliljaju da su sami pronaili vise nego apostoli, i da su apostoli propovedali jevan« delje jo uvek pod uticajem jevrejskih shvatanja, a da su oni mudriji i pametniji od apostol A oni koji sebe smatraju »mudrijim od apostolaw ta- kode misle da su »mudrijix od svettenika Jer ono sto gnostici kadu o apostolima — posebno o Dvanaesto- lel — odraava njihov odnos prema svestenicima 1 bis- Ikupima koji tvrde da su nosioci pravovernog apostol- skog nasleda. ‘Ali uprkos naglaSavanju slobodnog stvaralastva, ne- iki gnosti¢ki utitelji twede — priliéno nedosledno — da poseduju sopstvene, tajne izvore »apostolske tradicijes. Oni time podrazumevaju da imaju pristup apostolskor nasledu drukéijem od onog Koji erkve obiéno prihva~ taju, Gnostigki uéitelj Ptolome} objainjava Flori, eni uu Kojo} vidi moguéeg posvesenika, ds smo mi takode primili« apostolsko predanje od niza utitelja — preda- rnje koje, kako on Kae, predstavlja ezoteriéku dopunu kanonskoj zbirct Isusovih re.®© Gnosiléki autori éesto pripisuju sopstvena_preda- aja lignostima koje su van kruga Dvanaestorice — Pav- 1a, Mariji Magdaleni 1 Jakovu, Neki uporno istiéu da Dvanaestorica — ukljuéujuéi Petra — nisu primili gno- ‘su kad su prvi put Videli vaskrslog Hrista, Druga gru- pa gnostika, nazvana setijci jer su se identifikovali kao sinovi Seta, trogeg deteta Adama i Eve, ka’u da su lugenicl, zavedeni »veoma velikom gretkome, zamisljali da je Hrist iz mrivih ustao u telesnom obliku. Hist se, medutim, pojavio »nekolicini uéenika koje je smat- rao sposobnim da razumeju takve velike misterijew,® 1 rnautio ih da njegovo vaskrsenje shvate kao duhovno, Glave prea 6ta ne fizitko, Stavife, Jevandelje po Mariji, kao Sto smo Videli, predstavlja Mariju Magdalena (koju pravoverni nikad nisu peiznali 2a apostola} obdarenu vizijama 1 uvidom koje daleko nadmasuju Petrove. Dijalog Spasi- felja hvali je ne samo kao Vazionara nego Kao apostala koji nadmasuje sve ostale, Ona je bila ~tena koja je znala sve«s? Valentin tvrdi da njegovo apostolsko pre- danje dolazi od Pavia — koji je, mada nepripadnike Dyanaestorice, jedan od najvesih autoriteta pravover- rim, i, posle Luke, najvige pominjan autor u Novom za- vetu, Drugi gnostici objanjavaju da su odredeni élanovi Dvanaestorice kasnije dodivell narotite vizije i otkro- vvenja, 1 tako postighi prosvetljenje. Apokalipsa po Pet- ru opisuje kako Petar, u dubokom zanosu, dozivijuje prisustvo Hrista koji mu otvera o¢i 2a duhovni uvid (Spasitel)) mi je rekao..., stavi ruke na (tvoie) oi... kati sta vidiél« Ali’ Kad sam to udinlo, ni sam nlsta video, Rekao sam: »Niko ne vidi (ova- mo)s. Ponovo mi je kazao: »Pokuiaj opet« Tada me ispunige strah pomegan s radoséu posto sam vi- deo novo svetlo, jaée od_svetlosti dana. Zatim je ono palo na Spasitelja, Onda sam rekao ita sam video" Tajna Jovanova knjiga kaze kako su dvanaest uéeni- ka sedelizajedno ¢ prisefali se sta je Spasitelj rekao svakom od nijih, bilo u tajnasti, bilo javno i (stedivall to) u knjigama=® Ali Hrist je kada ve pojavio, izab- rao Petra | Jakova 1 povukso ih na stranu kalzo bi im rekao ono Sto ostali nisu smeli znati. Oba opisa susreta 8 Hristom sadrie istu implikactju: prelmuéstvo gn tiékih oblika tajnog predanja — i, samim tim, gnostidkih uditelja — nad udenjem sveiteniika 1 biskupa, koji po- seduju samo opste predanje. StaviSe, posto su, sa ove taéke gledifta, ranija predanja u najboljem sluéaju ne- potpuna, a u najgorem jednostavno lagna, gnostic hei- ‘Séani su se neposredno oslanjall na sopsiveno dvhovno 62 Hlejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA iskustvo — svoju gnozu — kako bi ta ranija predanja preradili i preinadili, Medutim, ono Sto su gnosticl pozdravijali kao do- kaz duhovne zrelosti, pravoverni su osudivali kao +skre- tanje« od apostolske tradicije. ‘Tertulijan nalazi da je sramotno sto Svaki od njth po sopstvenom temperamentu menja predanja koja je primlo, 810 je isto udinio i onaj koji ih je predao nakon Sta ih je uoblisio prema sopstvenoj volji™ Cinjenica da se gnostici ~u odredenim pitanjima ne sla- 2u ni sa sopstvenim osnivatimas 2a Tertulijana je znaéi- Ja da su bili sneverni« apostolsko) tradicji. Raznovrs- nost uéenja bila je ba8 znak jeresi Na osnovu dega su jereticl strani i neprijatelji apo- stolima ako to nije zbog razliitosti njihovog uée- nja, Koje svaki pojedinae prima ili Siri jednostavno po sopstvenoj volji.! Ortodoksnu veru definise saglasnost s doktrinom. Bis kup Irene} izjavljuje da opita cxkva ute tatke doktrine veruje kao da ona ima jednu usu, jedno i isto sree, i ona th oglagava i uéi u s- vveienoj harmonijt... Jer mada su jezici sveta raz~ ligiti, znagenje tradicije ipak je jedno i istovetno. Creve smestene u Germaniji ne veruju i ne Sire nista drukelje, niti to dine erkve u Spaniji, Galiji, one na Istoku, u Egiptu, u Afric, one u centralnim oblastima svet Sta bi se dogodilo kada bi se ovako razasute erkve potele prepirats? Ko treba da odluti koja ée predanja imati prvenstvo? Irene} ovako razmatra to pltanje Ali kako stoje stvari? Pretpostavimo da medu nji- ‘ma iskrone raspra 0 nekom vaznom pitanja; zar ne bi trebalo da se okrenemo najdrevnijim crkva- Glave prea €3ma, s Kojima su apostoli bili u stalnoj veri, i od nih nautimo sta se jasno 4 poudano moze prime- niti na pomenuto pitanje?™> Irene} preporutuje & se svako neslaganje prekine upuéivanjem na tradiciju, poteklu od apostola is- tinski velike i opStepoznate erkve koju su u Bimu omnovala dve odista slavna aposiola Petar i Pav- Ten. i uputivanjem na veru... Koja je do nas dolla biskupskim nasledem, Jer neophodno je da fe sa over erkvom, zbog njenog nadmoénog auto- Fiteta, svaka erkva slozis* Posto kasnije generacije nisu mogle, kao apostoli, imatl pristupa Zivom i vaskrslom Hristu, svaki vernik mora Pelanavati autoritet rimske erkve, koja su apostoli os oval, | biskupa. “Weld gnosti¢hi hrigéani su odgovorili na napad. Pe- trova apokalipsa, veruvatno jedan od najkasnijih spisa iz abirke pronadene kod Nag Hamaéije (oko 200— spo. ), govori kako je Petar bio ozalosden kad Je Guo da ge mnogi vernici ~dopasti pogreSnog imena i da ce njima viadati jereticl!® Ustali Hrist objainja- Ya Petru da. su ont Koji »sebe nazivaju biskupom, i akornm, kao da su svoj autoritet primili od Boga, ustvari”jbervodri Kanall'® Mada oni ne razumeju misteriju, hvaliu se da misterija istine pripada samo hime!” Autor ih optuzuje da su pogresno protuma- Eli uvenje apostola i tako stvorili: vestatku crkvus lumesto istinskog hriséanskog ~bratstva.#® Drugi gnos- He, ukljudujuel Valentinove sledbenike, nisu osporava- i pravo. biskupa da propovedaju zajedni¢ku apostol- sku tradieiju. Oni se fakode nisu u principy protivii Yodstvu svestenika i biskupa. Medutim, erkveno uéenje Yerkveni zvaniéniei nikad nisu mogli biti za mith ko- hhatni autoritet Koji su im priznavali pravovernt hris- Gani? Svi oni koji su primili gnozu, govorili su gnos- tic, uzdigli su se iznad crkvenog utenja i prevazisil autoritet erkvene hijerarhije. 664 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA Spor oko vaskrsenia pokazao se, dakle, kao kljus- ni faktor preobrafaja briSéanskog pokreta u instituelj- sku religiju. Svi hriséani se u principu slatu da samo sam Hrist — ili Bog — moze biti osnovni izvor duhov- ‘nog autoriteta, Ali neposredno pitanje bilo je praktie- no: ko sada ima taj autoritet? Valentin i njegovi sledbenicl su odgovorili: »Ko god dode u nepastedan ligni dodir sa Zivim’~ Oni su Gokazivali da se Jedino u Covekuvom liénom iskustvu, koje ima prveastvo nad avedodenjem iz druge ruke 4 svom tradicijom — éak i gnostidkom, nalazi krajnje merilo istine. Gnostiei su hvalili svaki oblik stvaralatke inveneije kao dokaz duhovnog ofivljavanja, Prema ovom nnaginu. migljenja, rukovodenje zajednicom se ne sme uuévrstiti w (nstitucljske okvire: ono mora ostati spon- tano, harizmatsko { otvoreno, ‘Oni koji su odbacivali ovo misljenje twrdilh su da sve buduée generacije hritéana moraju verovati sve dofanstvu apostola viSe no sopstvenom iskustvu. Jer kako Tertulijan priznaje, ko rasuduje na osnovu obié- nog istorijskog iskustva proglasio bi neverovatnom tvrd- ju da je jedan fovele fizieki ustao iz grobe. U ono to se ne moze dokazati Ti proveriti, kale Tertulijan, “mo- ra se verovati zato Sto je besmisienos. Posie smet apos- tola, vernict moraju prihvatiti reg svestenika i biskupa koji tvrde, od I veka, da su jedini legitimni naslednict apostola. ‘Shvatanje politigkih Implikacija doktrine © vaskr- venju_ne objatnjava njen izvanredni uticaj na versko iskustvo hrigéana. Ko god sumnja u snagu tog uticaja, treba da se podseti dela koja’ su pod tim utleajem stvorili tako raznorodn! umetnici kao $10 su Pjero dela Frangeska, Mikelandelo, Rembrant 1 Dali ili muzike od srednieg veka do Baka, Mocarla, Hendla i Malera. Ubetenje da se mrtav Zovek vratjo u 2ivot je, na- ravno, paradoksalno, Ali taj paradoks mozda krije taj rnu svoje neodeljive priviagnosti; mada protivred na- em istorijskom iskustvu, on Je lsraz Ijudskih emocij. ‘On se obraéa nafem najdubljem strahovanju i izraava nagu te2nju da prevazidemo smrt Gtava pron 65Savremeni teolog, Jirgen Moltman misli da pravo- verni stay 0 vaskrsenju simboligkim jezikom lzrazava tubedenje da je ludski Zivot nerazdvojiv od fizitke eg- istencije: ako se Sovek vrati iz mrtvih, on to mora Uditi fieieki4% Irene} i Tertulljan naglafavaju da ofe- kkivanje telesnog vaskrsenja primorava vernike da oz bilo shvate etike implikacije svojih akelja, Tagno Je da su gnostic, Koji su ismejavall misao 0 telesnom vaskrsenju, desto ‘omalovazavali telo i njegove funkeije (na primer, seksualne) i smatrall ga nevainim za »du- hovno« bige, Prema Jevandelju po Tomi, na primer, Tus kaze: ko je duh postao zbog tela, to je Gudo nad éu- dima. Doista, zapanjujuée je Sto ovo ogromno bo- jatstvo (duh) u tom siromadtvu (elo) nalazi dom..!0! Gnosticima je bila bliska gréka filozofska tradicija (ta kkode indijska i budistitka) po Kojoj Ijudski duh boravi mus telu — kao da je stvarni ovek neka vrsta raste- lovijenog biéa koje telo koristi kao instrument, all se 5 njim ne polstoveéuje. Ko se s Moltmanom slaze mo- 2e, dakle, zailjuditi da pravoverna doktrina o vaskr- senju ne samo Sto nije poricala telesno iskustvo veé ga je potvrdivala kao centralnu éinjenicu Ijuaskog Zivota ‘Ali Sto se tide drustvenog poretka, pravoverno ute~ rnje 0 vaskrsenju imalo je, kao Sto smo veé videli, druk- Gije dejstvo: ono je ozakonilo hijerarhiju ljudi kroz Gi autoritet svi ostali moraje prici Bogu. Gnostisko tugenje je, po shvatanju IreneJa i Tertulijana, bilo po- teneijalno subverzivno za ovaj poredak: ono je tvrdilo da se svakom posvedeniku pruza neposredan pristup Bogu, pristup za kojl Cak ni sami svestenici i biskupi smogda ine znaju.l™® (6 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA Glava druga Jedan Bog, jedan biskup: Politika monoteizma Hritganska veroispovest podinje retima »Verujem ua jednog Boga, Svemoguéeg Oca, Tvorca neba i zem- jew Neki struénjaci zastupaju mifljenje da je ovo vie~ ruju bilo formulisano zato da bi se sledbeniel jeretika ‘Markiona isleljudili iz pravovernih erkvi, Markion, hrit- éanin iz Male Azije, zapazio je suprotnost izmedu Boga — tvorea Starog zaveta, Koji zahteva pravdu i kainja- va svako krienje njegovog zakona, i Oca Koga Isus slavi — novozavetnog Boga prastanja i ljubavi. Zasto bi, pitao se Markion, »svemoguéi«, svemoéni Bog stvo- rio svet u Kome se nalaze patnja, bol, bolest — tak i Komarei i Skorpije? Markion je zakljutio da moraju ostojati dva razlitita boga. Veéina hri8éna je br2o osudila ovaj stav kao dualistigki, | identifikovala se kao pravoverna priznavanjem jednog Boga, koji je ~Sve- ‘moguél Otac« i ~Tvorac neba i zemlje Kada su se pristalice pravoverja nasle pred novim fzazovom — pred gnosticima — Sesto su na njega od- govarali optuzbama: gnosticl su napadani kao »marki- oncl« i wdualistix. Kao svoju glavnu prituzbu”protiv {gnostika Irene} navodi Sinjenicu da oni, kao i markio- nici, kau da »postoji joS jedan Bog pored Tvorca. Ovo potveduju neki nedavno pronadeni spisi. Po Hipo- stazi arhonata, tworéeva tasta tvrdnja! da dedi isklju- vi monopol had boéanskom modi pokazuje da je on slep... (bog njegove) moéi i njegovog nemanja ( njegove) oholosti on je rekao..., »Bog sam jai nema nijednog (drugog osim mene) Kada je to Glave druga 67rekao, ogretio se 0 Celost. Tada se od gore, iz car- stva apsolutne moti Guo glas koji je rekao: ~Grefis Samaelex, Sto znaél ~bote slepih.? Drugi tekst iz istog kodeksa pronadenog kod Nag Ha- madija, O Poreklu sveta, sadrdi varijantu iste prife neprestano se hvalisao, govoreti (andelima) "Ja sam Bog, i nijedan drugi osim mene ne postoji Ali kada je to rekao, ogretio se 0 sve besmrine kada je Vera videla bezbotnost glavnog viadara, razljutila se...rekla, ~Greiii Samacle (tj, >slepi bogs), prosvetljeno, besmrino Covetanstvo (anthro- pos) je pred tobom!.8 ‘Tredi tekst povezan u isti tom, Tajna Jovanova knjiga, saopitava kako je uu svom ludilu...on rekao, Ja sam Bog, § pored ‘mene nema nijednog Bogaw, jer on ne zna za. mesto odakle je dosao... I kada je video vast ony koja ga okrufuje 1 mnostvo andela unaokolo koji su postali od njega, rekao im je: »Ja sam lux bomoran Bog, i nema drugog Boga do menex Me- dutim, ovom ‘izjavom je andelima ukazao da drugi Bog postoji, jer da nema drugog, na koga bi on bio Ijubomoran?.t Kada saopitavaju priéu o Edenskom vrtu, ovi isti invori Boga. predstavljaju kao Ijubomornog gospodara, ‘a mmija (u davna vremena éesto simbol boanske mud rosti) udi Adama i Evu da se suprotstavijaju njegovoj tiraniji Bog je izdao (naredbu) Adamu, Motes jesti plod svakog (drveta), (ali) plod drveta koje je u sredistu raja ne sme jesti, jer onog dana kad ga budes jeo zasigumno é3 umreti« Ali zmija je bila ‘mudrija od svih 2ivotinja uw raju, I ona je nagovo- tila Evu, govoreéi: »Na dan kada budeS okusila 68 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANBELJA plod drveta koje je u stedistu raja biée ti otvore- ne ofi duhax I Eva je posluSala... ona je jela: takode je dala svom muzus Primeéujuéi da se amijino obeéanje obistinilo — nji- hove of su se otvorile — a botja pretnja neminovnom smréu nije se ostvarila, gnostitki autor nastavlja navo- dedi reti Boga iz Postanja 3:22, i dodaje urednicki komentar: Pogledaj, Adam je postso kao jedan od nas, ‘svestan zla f dobra Onda je rekao: »Da ga izb cimo iz raja kako ne bi jeo plod drveta Zivota 1 tiveo veino.« Ali kakav je ovo Bog? Prvo je (on) zavideo Adamu Sto je jeo plod drveta ananja. Zasigurno se pokazao kao zlonameran zavidljivac’ Kao Sto ameritki nauénik Birger Pirson istite, autor upotrebljava aramejsku igru da bi izjednatio zmiju s Uditeljem (vzmija, heja; »poutavatie, hava)? Drugi gno- stitki opisi dodaju dvostruku igru reti koja obuhvata Evy (Havah): umesto da iskugava Adama, ona mu da- Je Zivot i poduéava ga: Posle dana za odmor, Sofija (dostovno, »mudrost~) Je poslala svoju kéer’ Zoe (doslovno, »iivot~), koja se zove Eva, kao uéitelja, da podigne Adama... Kada je Eva videla palog Adama, saalila se na njega i rekla mu: »Adame, 2ivil Podigni se sa zem- ele Njena je ret odmah postala delo. Jer kada Je Adam ustao, odmah je otvorio ofl. Kada ju je vvideo, rekao je: »Ti és se zvati ,majka Zivih’ pol ‘to si mi ti dala divot.* Hipostaza Arhonata opisuje Evu kao duhovni_ princip Covetanstva koji dite Adama iz materijalnog stanja: I duhom obdarena Zena doila je (Adamu) i razgo- varala s njim govoredi mu: =Ustani, Adame~ 1 kada ju je on video, rekao je: »Zivot si mi dala ti; zvace’ se Majka Zivih’ — jer moja majka je ona. Glave druga 69Lekar, Zena i Ona koja je rodila...« Onda Je Zen- ski Duhovni Princip dotao u obliku zmije uéitelja J podudio th, govoredi: »...vi neéete umreti; jer fon vam je ovo uéinio iz Tubomore. Naprotiv, od ée vam se otvoriti 1 postaéete kao bogovi, razliku- juél alo i dobro. I oholi Viadar je proklinjao Zenu. @ .. Zmijue Neki strugajaci danas izjednatuju gnostielzam ¢ meta- aigkim dualizmom — Zak 1 mnogoboitvom. Irene} je osudlo kao bogohuljenje ovakvo karikiranje’ ubedenja, fundamentalnog za Sveto pismo, da je »Gospod vai Bog jedan Bog Medutim, Irenejev savremenik Kle- ment iz Aleksandrije nam kaze da je postojala »monad- ska gnozae; nalazi kod Nag Hamadija takode otkrivaju da se Valentinski gnosticizam — najuticajniji i najta- nnaniji oblike gnostitkog uéenja, i daleko najopasniji 2a erkvu — bitno razlikuje od dualizma, Tema jednosti Boga dominira u uvodnom delu Prodelnag sraktata, valentinske rasprave pronadene kod Nag Hamadija koja govori © porekiu sveg biéa. Autor opisuje Boga kao Jedinog Gospodara i Boga... Jer on je neroden .. Tu pravom smislu, dakle, jedini Otac i Bog je onaj ‘koga niko drugi nije rodio. Sto se tige vasione (ko- ‘smos), Fodio ju je i stvorio on. Valentinsko islaganje govori o Bogu koji Je (Koren) Svega, (Neizrecivi Koj) boravi u Monadi. (On boravi sam) u tint... jer om Ge bio) Monada, {niko nije bio pre nega... Po tredem valentinskom tekstu, Tumagenje znanja, Spa- sitelj je utio da je -Va8 Otac, koji je na nebu, jedan! Sam Irene} nam kaze da se vera koja je uspe’no ‘odstranilamarkionce jz erkve pokazala bezuspeinom, protiv valentinaca. Oni su zajedno s drugim hrigéanima recitovali pravoverno vjeruju, Ali Irene} objainjava da su oni »priznavali jednog Boga javno, ali uz unuteainje ‘0 Blein Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA. grade, »govoreéi jedno, @ misieéi drugos! Dok su ‘markionel otvorens Aulili na ‘Tvorea, valentingi, twrdi Irene}, su to Ginili kriom: akvi Yudi su, po spolfasnesti, ovee; po onome sto javno govore, ponavijajudl iste reéi (spovest) koje ti ponavijamo, reklo bi se da su onl kao mi; ali Femutra, ont su vukovi# Ireneja je najvite mutilo to to vetina hrigéana nije u Valentinovim sledbenlelma videla jeretike. Vedina nije razlikovala valentinsko od pravovernog utenja. Na kra~ ju, ave Irene}, veéina nije u stanjer da vidi razliku inmedu brugenog stakla 3 smaragda! Ali on izjavijuje, mada je njihov jezik slifan natem-, njihovi stavovl ne samo Sto su veoma ra7ligiti nego su sasvim ispu- njeni bogohuljenjems.!5 Prividna sliénost s pravover- rim ugenjem uéinila je ovu jeres samo opasnijom — nalik na otrov sakriven u mleku. Irene} je stoga napisao pet tomova obimnog dela Pobijanje ¢ zbacivanje laine {akozvane gnoze da podudi nesmotrene kako da razll- kuju istinu, koja spasava vernike, od gnostidkog uce- nnja koje th uniftava uw ~bezdanu ludila i bogobulje- nant Jer valentinel su, mada javno ispovedajuéi veru w jednog Boga,"? na svojim privatnim sastancima uporne ravili razliku izmedu raéirene predstave 0 Bogu — Rospodaru, kralju, gospodu, tvoreu i sudiji — i onoga to je ia te predstave — Boga shvaenog kao -krajnji lavor sveg biéa!*, Valentin taj izvor naziva =dubi- noma;! njegovi sledbenicl opisuju izvor kao nevidlji- Vi, neshvatljivi iskonsk prineip” Medutim, veéina bris- éana, po gnosticima, pogreino iisli da su'te predstave Boga isto sto i taj izvor‘. Valentinei istidu da Sveto pismo predstavlja Boga ponekad kao obiénog zanatliju, rnekad ‘kuo sudiju — osvetnika, Kralja koji vlada na nnebu, ili éak keno ubomornog gospodara. Ali ove pred- stave, kagu onl, ne mogu se parediti sa Isusovim ute- jem da je »Bog dub ili »Otac Istine. Valentinski autor Jevandelja po Filipu istige da imena mogu biti Glave druge 74veoma varljiva je odvraéaju nae misli od pre- ciznog ka nepreciznom. eka onaj Koji tuje ret ‘Bogs ne opaza ono Sto je precizno veé ono sto Je neprecizno, Tako je isto $ refima ~Otace, ~Sine, Sveti duh, »Zivots, ssvetlosts, svaskrsenjes, Crk vas, 1 svim ostalim — ljudi ne opazaju ono sto je precizno, a opataju ono Sto je neprecizno8 Protestantski teolog Paul Tilih je nedavno ukazao na slienu razliku izmedu Boga koga zami8ijamo kad & Jemo ret Bogs, i ~Boga nad Bogom-, to jest ~osnovu bbiéax na koju se temelje svi nasi pojmovi i predstave, Sta Gini gnosticki stav jeretizkim? Zaito je 2a Tre- neja_njinovo preinagenje monotelzma tako presudno — zapravo toliko neprihvatljive da je od drugova ver- nnika tratio da Valentinove siedbeniize izbace iz crkava kao jeretike. Irene} je priznao da je ova politika zbu- njivala { same gnostike: Oni pitaju, ako imaju Istu ispovest i uéestvuju u istoj sluabi... 2asto se mi, bez razloga, odvajamo od njih; | zaito th mi nazivamo jereticima ako ima- ju istu ispovest i pottuju iste daktrine!t Mistim da na ovo pitanje ne moiemo dati celovit od- govor ako u ovo} debati upotrebljavamo samo filo- zofake 1 religljske argumente. Medutim, kada ispitamo primenu doktrine Boga u gnostitkim i pravovernim spi- sima, vidimo da su 1 ovaj religijski spor ukdjugena i druftvena i politiéke pitanja. Konkretnije govoredi, vee uu drugo} polovini drugog veka, kada su pravoverni in- sistirall na »jednora Bogu~, oni su istovremeno opuno- vvatili sistem uprave u kojem »jedan biskup« vlada crk- vom. Gnostitko preinagenje monotelzma shvaéeno je —a to su modda gnosticl i hteli — kao napad na taj sistem, Jer kads su gnostigki | pravoverni hrigéani ra pravijall 0 prirodi Boga, oni su istovremeno rasprav- Vali_o pitanju duhovnog autoriteta Ove pltanje je glavna tema jednog od najranijih spisa rimske crkve — pisma pripisanog Klementu, 2va- 72 Blejn Peigels: GNOSTICKA IEVANBELJA nom Biskup Rima (oko 90—100. g.). Kao zastupnike rim- ske erkve, Klement je pisao hriiéansko} zajedniel u Ko- Fintu, koja je bila u krizi: meki vod! Korintske erkve bili su lieni viasti, Klement kage da ih je »nekolicina nepromisljenih { samovoljnih Wjudi« oterala njihovih, polozaja: ~oni bez ugleda (podighi st se) protiv onih s ugledom, budale protiv mudrih, mladi proti starih..®® Koristeéi_polititki jezik, on to’ naziva »pobunom2® i zahteva da se svrgauti vodi vrate na vlast, On upozo- ava da se od njih mora strepeti i da moraju biti pod tovani i slugani. Na osnovu ega? Klement tvrdi da Bog, Bog Tera- la, sam vlada svima*’: on je gospod 1 gospodar kome se ‘svi moraju pokoravati; on je sudija koji donost za- kon, kalnjava buntovnike i nagraduje posluine. Ali ako se sprovodi Botja viast? Klementova teologija ovde postaje praktigna: Bog, kaze on, prenosi svoj ~Vla~ darski autoritet~ na viadare 1 vode na zemijix?® Ko su ti postavijeni viadari? Klement odgovara da su to biskupl, sveitenici i dakonl. Ko god odbije da sagne rats! \ pokori se erlevenim vodama Keiv je za nepo- kornost samom ‘ootanskom gospodaru, Ponesen svojim argumentom, Klement upotorava da ko god ne slusa od Boga postavijene vlasti -zasluduje smrtnu kaznn!9 Ovo pismo oznagava dramativan trenutak w istorijl bbritéanstva. Prvi put nalazimo argumenat 2a podela hhriSéanske zajednice na wsvestenstvow i »pastvus. Crk- va mora biti organizovana kao stroga hijerarhija pret- postavijenth i potdinjenih. ‘Klement zahteva da i pripadnici sveitenstva, bilo da su biskupi, sveitenici ili dakoni, budu razvrstani prema sopstvenom polotaju.a!: svakki mora stalno pol tovati ~pravila i duanosti« svog polozaja, ‘Za mnoge istoriéare ovo pismo je zagonetka.!* Sta e, pitaiu ont, bilo osnova 2a spor u Korintu? O ko- jem se religijakin pitanjima odlutivalo? Pismo nam ne Gaje neposredan odgovor na ova pitanja. Medutim, to he znaéi da autor ova pitanja zacbilazl. Mislim da je njegov relighiski stav potpuno jasan: on namerava da korintsky crkvu uredi po modelu botanskog autorite- Glave éruga 73ta, Kao sto Bog na neby viada kao gospodar, gospod, zapovednik,, sudija i kralj, tako na zemiji on svoju Vlast prenosi na’ Glanove rkvene hijerarhije Koji slu’e kao generali na elu vojske potéinjenth; kraljevi koji vla- aju »narodome; sudije koje dele pravdu umesto Boga, ‘Klement, verovatno, iznosi ono sto su rimski ris Gant uzimali’za istinw’® — a hrigéani van Rimz poéeli da prihvataju tek podetkom drugog veka, Glavne pri- stallee ovog natina miglienja bill su — to ne iznena- duje — semi biskupl. Samo jednu generaciju kasnije, deugi biskup, Ignatije od Antioha u Sirijl, vise od 1600 km udaljen od Rima, Zuéno je branio istt princip. Ali Ignatije je otifao daije od Klementa. On je tri ranga — biskup, svestenik i dakon — branio kao hi- jerarhljeki_poredak koji odrazava bogansku_hijerarhiju nna nebu, Kao sto je jedan Bog na nebu, isjavijuje Te natije, tako u erkvi moge biti samo jedan biskup. ~Je- dan Bog, jedan biskup- — to je postalo pravoverna geslo. Ignatije opominje »pastvu« da biskupa postuje, fodaje mu poéast i pokorava mu se »kao da je Boge Jer biskup, Koji stojf na vehu erkvene hijerarhije, pred- sedava wumesto Boga, Ko, onda, stoji ispod Boga? Bozanski savet, odgovara Ignatije. I kao Sto Bog viada tim savetom na nebu, tako biskup na zemlji viada sa- vetom svestenika, Nebeski botanski savet stoji iznad apostola; tako, na zemlji, svettenici viadaja dakonima a sva tri reda vladaju »pastvorn=3° Da li je Tgnatije samo pokusavao da svoj polozaj udini vainijim? Ciniéan posmatraé bi mogao posum- njati da on verskom retorikom skriva politiki modi Medutim, razlika izmedu religije 1 politike, dobro po- znata nama u XX vel, potpuno je bila strana Tgna~ tijevom shvatanju. Za njega, kao i za njegove savre- menike, bilo da su pagani ii hri8éani, verska ubede- rnja su nuino ukljudivala politike odnose — 1 obrat- no. Ironitno je Sto je Ignatije ovo miBljenje delio s rimskim zvaniénicima koji su ga osudili na smet, oce- njujuéi njegova verska ubedenja kao dokaz izdaje Ri- ma, Za Ignatija, kao i 2a rimske pagane, politika i religija Ginile sa nerazavojivu celinu. On je verovao 14 Blain Pejgets: GNOSTICKA JEVANDELJA da je Bog postao pristupatan Govetanstvu kroz erkou — tanije, kroz biskupe, sveitenike { dakone koji njo- me upravijaju, bez njih nemamo niita gto bismo mo- sli nazvati erkvom!-i# Od Ijudi je tratio da se radi vetnog spasenja, pokore biskupu i sveitenicima. Tako su Ignatije 1 Klement na razlifite natine opisali struk- turu sveitenstvai", oba biskupa su so slosila da taj udski poredak odrazava botanski autoritet na nebu. Njihovi religijski stavovi. su, naravno, imali_polititke implikacije; ipak, praksa koju su oni preporuéivali bila je 2asnovana na njihovim verovanjima o Bogu, Sta se dogadalo kad bi neko osporio njthovr dok- trina Boga — onog koji stoji na vehu botanske hije- rarhije 1 ozakonjuje Gitzvu strukturu? Ne moramo da agadamo: motemo videti Sta se desilo kada je Va- Jentin iz Egipta otiSao u Rim (oko 140. g). Cak i neprija- telji govore o njema kao o briljantnom I elokventnom foveku'*: njegovi pottovaocl su ga slavili kao pesnika i duhovnog Vodu. Jedno predanje mu pripisuje poe tino i nadahnuto Jevandelje istine, pronadeno kod Nag Hamadija. Valentin twedi da je pored hriScanskog predanja, zajednigkog svim hri8éanima, bio uveden, 2a- hvaljujuéi Paviovom useniku Teudi, u tajnu doktrine Boga.® Pave, kako sam kale, nije predavao ova tajnu ‘mudrost javno i svakome, nego samo malo} odabranoj grupi koju je smatrao duhovno zrelom.® Valentin nu- i, se svoje strane, da uvede wone Koji su zrella® y svoju mudrost, poito nije svako sposoban da je shvati Ovo tajno predanje otkriva da je onaj koga hris- Gant naivno obofavaju kao ‘Tvorea, Boga i Oca u stvan samo slika istinskog Boga. Po Valentinu, ono sto Kle- ment { Ignatije posreino pripisuju Bogu zapravo se ednosi samo na Tvorea.? Valentin, slede¢i Platona, upotrebljava gréku reé 2a »Tvorcax (demiurgos)", na- vodesi na misao da je ret o nizem botanskom ‘biéu koje sluzi kao orude vitim silama.* To nije Bog, on ob jaSnjava, vee demijurg koji vlada kao Kral) 1 gospod®, koji deluje kao vojni zapovednik'®, donosi zakon i sudi onima koji ga krSet” — ukratko, on je »Bog Izraclas, Glava druga 75Kroz posvetenje, po Valentinu, kandidat uti da odbacuje Tvoréev autoritet i sve njegove zahteve kao budalaftinu. Gnostici znaju da tvorac ima laine pre- ‘enzije na moé (eJa sam Bog, i drugoga nema) koje su plod njegovog neznanja. Postizanje gnoze znaéi pre poznavanje pravog izvora bofanske moéi — to jest ~du- bine« svog biéa. Ko god spozna taj lzvor, istovremeno spoznaje sebe i otkriva svoje duhovno poreklo: on spo- maje svoje istinske roditelje — Oca 1 Majku, Ko god dode do ove gnoze — ovog uvida — spre- man je da prim! tajno prigeSée zvano iskupljenje (apo- litrosis, doslovno sotkup-)", Pre postizanja gnoze, kan- idat je obotavao demijurga, zamenivii ga za’ istin- skog Boga; sada, kroz pritest ‘iskupljenja, kandidat po- kazuje da je osloboden demijurgove moti. Prillkom fovog obreda on se obraéa demijurgu, objavijuje svoju nezavisnost i obavestava da vile ne ‘pripada sferi de- mijurgovog autoriteta i suda® nego vito} sferi: Ja sam sin Oca — Oca koji je pre-postojedi... Ja potigem od Njega koji je pre-postojedi i ja ponovo Golazim do mesta odalle sam potao.% Koje su praktitne i politidke implikactje ove reli- fijske teorije? Razmotrimo kako bi Valentin ili jedan od njegovih posvedenika mogi odgovoriti na Klemen- tovu tvrdnju da biskup vlada zajednicom »lao Sto Bog vlada na nebu« — kao gospodar, kralj, sudija i gos pod. Zar ne bi posvesenik, po svoj prilic, odgovorio Diskupu: ~Ti tvrdis da predstavijaS Boga, ali ti, u stva- fi, predstavljai samo demijurga kome 'slepo’slusi8 i koa slusaf. Ja sam, medutim, prevaziSao sferu njego- vog autoriteta — tako prevaziiao i tvo} autoritet!« Irene} je kao biskup video opasnost 2a sveiteniki autoritet. Obred iskupljenja, koji dramatiéno menja po- svedenikov odnos prema demijurgu, istovremeno me- nnja njesov odnos prema biskupu. Pre toga su vernika uit da se biskupu pokorava kao »samom Bogus, po- ito mu je bilo reéeno da biskup vlada, zapoveda i sudi wumesto Boga. Ali on sada vidi da se ta ogranigenja %6 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA ‘odnose samo na naivne vernike Koji joi uvek sluie de- mijurgu i strahuju od njega.!® Gnoza pruza teolosko opravdanje 2a otkazivanje poslusnosti biskupima i sve~ Htenielma! Posveéenik ih sada vidi kao ~Vladara i vlast koji visdaju na zemiji u demijurgovo ime. Gnostic priznaje da biskup, kao i demijurg, predstavlja zako- hitu viast 2a vetinu hriséana — za’one koji nisu po- sveseni® Ali biskupovi zahtevi i upozorenja, kao i de- ‘mijurgovi, ne dopiru vite do onoga ko je »iskupljen« Irene} objainjava posledice tog obreda: Oni turde da su dostigli visinu iznad svake vlasti, i da su stoga u svakom pogledu slobodni da tine Sta hude, ber straha od bilo Koga zbog bilo dega. Jer oni tvrde da zbog iskupljenja... njih sudija ine moie zatvoriti, a ak ni primetiti Uvodenjem u gnozu kandidat uspostavlja nov od- rnos prema duhovnom autoritetu. On sada zna da au- toritet erkvene hijerathije potige od demijurga — ne od Oca. Kada biskup, poput Klementa, naredi verniku da wstrepi od Boga ili »prizna da ima Gospodas, kada Irene) upozorava da ce Bog suditi« gresniku, gnostik sve ovo vidi kao njihov pokuaj da ponovo potvrde laine pretensije na viast demijurga i njegovih predstavnika nad vernikom. Demijurgovu. budalastu twrdnju Ja sam Bog i drugog nema« gnostik éuje kao biskupovo polaganje prava na iskljucivu viast nad za- Jednicom, U upozorenju ~Ja sam Ijubomoran Bogs, lgnostik prepoznaje biskupovu ljubomoru prema onima Koji su izvan njegove vlasti, Biskup Irene} zauizvrat is- meva njihov zavodljiv stil koji stavlja €itaoca na muke: ‘Ako se njitna neko prepusti kao ovdica i sprovede njihovu praksu i iskupljenje, taj se toliko naduva Ga... hoda Sepureti se, nadmenog izraza, razmet- Ihivog dr2anja jednog petlat™® ‘Tertulijan otkriva takvu oholost u gnostitkom utitelju Valentinu, Koji je, Kae on, odbio da se prikloni viSem autoritetu! biskupa. Zasto?’ Tertulijan kaze da je Va- Glave druga 77Jentin hteo da postane biskup, Kada je drugl bio iza- bran, on se, pun zavisti | nezadovoljstea zbog neostva- rene’ ambicije, otcepio od crkve i osnovao sopstvenu supamnicku grupu.s® Mali je broj istoriéara koji veruje u Tertulljanovu pri¢u, Prvo, ona se zasniva na tipiénom napada po ko- me zavist i ambicija navode jeretike na skrelanje s puta prave istine. Drugo, dvadesetak godina posle na~ vodnog dogadaja, Valentinovi sledbenici, koji su se smatrali punopravnim élanovima erkve, 's negodava- jem su se opirali pokufajima pravovernih da ih od- strane? Ovo navodi na zakljuéak da su pravoverni, a ne jeretic inicirali raskid, Tertulijanova prita, uprkos — moida upravo zbog — neistinosti, iustruje ono Sto su mnogi hriféani vi- deli kao pretnju od strane jeresi: podsticanje nepoko- ravanja svestenitkom autoritetu, Pravovernl su odigled- no u pravu. Biskup Irenej nam kaze da Valentinovi, sledbenicl sodravaju neodobrene sastankew, tj, sas tanke koje on kao biskup nije odobrio. Na tim sastan- cima ont su pokusavali da probude sumnje u svojim sluSaocima: da lt th udenja erkve zaista zadovoljavaju fli ne® Da i su th sakramenta koja erkva obavija — lerStenje 1 priest — potpuno uveli u hriscansku veru ill je to samo prvi Korak? Clanovi unutrainjeg keruga jgovorili su da su javna uéenja biskupa i svestenika sa- mo elementarne doktrine. Oni su tvrdili da pruzaju vibe — misterije, vida uéenja. Ovaj spor je izbio bas u vreme kad su raniji, raz noliki oblici uprave bivali zamenjivani. jednoobriznom hhijerathijom erkvene upraveS! Odredene briéanske zajednice su se organizovale u stroge rangove biskupa, svestenika, dakona i pastve. U mnogim erkvama bis- kup se prvi put pojavijivao kao »monarh- (doslovno, vjedini zapovedniks). On je sve vise polagao pravo na ‘logu vaspitata i sudije »pastves, Da li su se neki gno- stigki pokreti mogli odupreti ovom procesu? Da li su gnostic! bili medu kriti¢arima koji su se protivil siva- Fanju erkvene hijerarhije? Po nalazima kod Nag Hama- 78 Blejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA 4ija, moglo bi se reéi da jesu. Ranije smo pomenuli kako autor Petrove apokalipse ismejava crivvene evanitnike: Drugi... izvan nafeg kruga.... nazivaju se bisku- ima i takode dakonima, kao’ da su svoj autoritet primili od Boga... ovi Ijudi su bezvodni kanali.® ‘Trodelni traktat, rad jednog Valentinovog sledbenika, suprotstavija gnostike, decu. Oca neposveéenima, po- tomstvu demijurga.® Ogeva deca, on kaze, udruzuju se kao jednaki, ufivajué ueajamnu ljubav,’ spontano se pomazuéi, Medutim, potomel demijurga — wieleli su da jedan drugome zapovedaju i nadmativall su jedan dru- {oga u isprazaoj vlastoljubivosti«; oni su ispunjeni ~2o- Gnjom zo viaséu i svaki zamislja da je iznad drugiat ‘Kako su gnosti¢ki hriséani, ako su kritikovali stva- ranje crkvene hijerarhije, mogli sami stvoriti drustve- hu organizaciju? Ako su odbijall princip ranga, tvrdedt da su svi jednaki, kako su mogli da odrée sastanak? Irene] nam govori o praksl jedne grupe, éiji je voda blo Marko, Valentinov uéenik,® lan njegove pastve Lionu. Svaki dan grupe bio je posvesen — sto znati da je bio vosloboden« demijurgove moéi. Iz tog razloga, su onl smell da se sastaju bez odobrenja biskupovog (renejevog), koga su smatrali demijurgovim predstav- nikom. Zatim, 2a svakog posveéenika se smatralo da je primio, kroz obred uvodenja, harizmatski dar nepo- srednog nadahnuéa Svetim duhom.% Kako su lanovi ovog kruga »pneumatitaras (do- slovno, oni Koji su duhovni«) vodili svoje sastanke? Irene) kaze da se na pofetku sastanka trebom odluti- valo ko ée uzeti ulogu svestentka." a ko deliti priest kao biskup; jedan élan je éitao Sveto pismo prilikom slugbe, drugi se obraéao grupi kao prorok i dréao im- provizovanu duhovnu nastavu, Kada bi se grupa sas- tala sledeseg puta, ponovo se koristio Zreb kako bi se uuloge stalno menjaic... ‘Ova praksa je zaista stvorila potpuno drukéiju struktura vlasti, J vreme kada su pravoverni hriSéani sve vige pravili razliku lemedu svestensiva { pastve, ova Gtava druga 79‘grupa gnostidkih hri8éana je odblla da a svom krugu prizna takve razlike. Umesto rangiranja svojih anova u vite i nize »redoves u okviru hijerarhije, onl su po'- tovalinadelo stroge jednakosti, Svi posvedeni, i mus Jkarel { ene, ravnopravno su uéestvovall wu zrebanju: svako je mogao biti izabran da slut kao svestentk, bi- skup ili prorok. Stavige, poito je Kocka vuéena na sva- kom sastanku, razlike ustanovljene kockom nikad se niisu mogle pretvoriti u stalne ~rangoves. Na kraju, njthova je namera bila — ovo je najvaznije — da kroz ovakvu praksu odstrane clemenat ljudskog izbora, Po- smatrat iz dvadesetog veka bi mogao reti da su gnos- tcl prepustali sve odluke sluéaju, ali gnostici su na to ddrukéije gledali. Oni su verovali ‘da, posto Bog uprav- lia svime u vasioni, kocka odrazava Bodji izbor. Takva praksa je podstakla Tertulijana da napadne ponaianje jeretikas: Kako je to frivolno, svetovno, obiéno Iudski, bez ozbiljnosti, bez autoriteta, ber discipline, kao ito i priligni njihovoj veri! Pre evega, nije jasno ko je novajlija, a ko vernik: oni svi imaju ravnopravan pristup, oni ravnopravno slugaju, ravnopravno se mole — ak i pagani, ako se neki zadese... Oni takode razmenjuju poljubac mira sa svima koji dodu, jer njih se ne ‘ike te razliéito pristupaju stvarima, Sto se sastaju da juriéaju_na_pribezitte jedine istine... Oni su svi oholi. Svi vam nude ‘nous Nagelo ravnopravnog pristupa, uée8éa i jednakih pre- tenzija_na znanje je svakako impresioniralo Tertuli- Jana. Ali on je to shvatio kao dokaz da jeretici »ruse ‘isciplinu«: po njegovom misljenju, pravilna diseipli- nna zahteva odredene razlike u rangu izmedu élanova zajednice. Tertulijan narotito ustaje protiv »onih ena medu jereticimas koje su sa muékarcima delile vazne polotaje: One poduéavaju, uéestvuju u_raspravama, prizivaju Duh, leée. — on’ misli da one, mazda, { kré- favaju — Sto’ znai da deluju i kao biskupi! Tertulijan takode zamera 810 80 Beja Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA su njthova rukopolozenja recultat hira i neposto- jana, a vrie se nemamo. Ponekad dovode na polo- 4a} iskulenika, a nekad Ijude vezane za svetovnu slugbu.., Nigde nije lakée dobiti unapredenje ne- 4g0 u pobunjeniékom logoru gde je samo prisustvo najveéa slutba. Tako je danas biskup jedan covek, a sutra drugi; osoba koja je danas dakon sutra Je Glad onaj koji Je danas Svedtenik sutra je sve- tovniak: oni Gk i pastvi namegu duinosti svel- ‘tenstva ‘Ovaj znagajan pasus otkriva koje je razlike Ter- tulijan smatrao bitnim 2a erkveni poredak — razlike femedu dosljaka i starijih hei8éana, mufkaraca i 2ena, profesionalnog svestenstva i Ijudi svetovnih zanimanja; ranlike famedu Gitaéa, dakona, svestenika i biskupa — |, lanad svega, izmedu svestenstva 1 pastve. Valentin ski hriséani, 52 druge strane, driali su se prakse kojom, je osiguravana jednakost svih uéesnilea, Njihov sistem nije dopustao da se formira hijerarhija, ‘ni utvedeni sveitenigki ~redovie, Kako se uloga svake osobe me- njala iz dana u dan, smanjene su moguénosti pojave 2a- vistl prema istaknutim lignostima, Kako je na ovu gnostitku kritiku reagovao biskup koji je definisao svoju ulogu viadara, utitelja i erkve- nog sudije na tradicionalan rimski naéin. Trenej je uvi- dao da je kao biskup stavljen u dvostruko tezak polo- Yaj. Nek) Uanovi njegovog stada sastajali suse. bez njegovog odobrenja, tajno; Marko, samozvani vada, ko- ga Irene} podsmedijivo naziva =vettim u magijskim prevararnaw,7! posvetio ih je u tajne sakramente | pod- stieao ih da se ne osvréu na biskupova moralna upoao- renja. On kaze da su oni, protivno njegovim narede- njima, jeli meso Zivotinja rtvovanih idolima; slobod~ ‘no. su Prisustvovali.paganskim sveéanostima "i krill striktna upozorenja Koja su se odnosila na seksualno uzdrzavanje i monogamiju.?? Ireneja je najvie razdra~ ivalo to So su oni, umesto da se kaju ili bar da se otvoreno suprotstavijaju biskupu, na njegove proteste odgovarali dijaboliéno veitim teolofkim argumentima: Glave druge 81‘Oni (nas) nazivaju ~neduhovnims, vobiénime i werkvenim«... zato 810 ne prihvatamo njihove &u- Govigne tvrdnje, kazu da mi Zivimo u hebdomadu (donji region), kao da ne motemo uzdi¢i nage du- hove do visih’ stvati, niti razumeti stvari koje su gore” Trenej_ je bio besan zbog njihove wrdnje da su oni, buduéi ‘duhovni, oslobodeni etigkih ogranitenja ko- je je on, obiéui sluga demijurgov, nemalacki hteo da jim nametne.?* Da bi odbranio crkvu od tih samozvanih teologa, Irene} je shvatio da mora iskovati teolotke orugje, Ve~ rrovao je da bi, ako bi srusio jeretidko uéenje o »joS jed- nom Bogu pored Tvorea«, mogao unistiti moguénost ne- priznavanja ill protivijenja — na navodno teoloskim, osnovama — autoritetu »jedne opite erkve« i njenog. biskups. Kao i njegovi protivnlel, Irene} je prihvatio ‘za istinu Korelaciju izmedu strukture bozanske vlasti 1 judske viasti u erkvi. Ako je Bog jedan, onda mote ppostojati samo jedna prava erkva, i samo jedan pred- stavnile Boga u zajednici — biskup. ‘Stoga je Irene} objavio da pravoverni hriféani mo- raju, pre svega, verovati da je Bog jedan — tvorac, tac, gospodar i sudija, Upozoravao je da je to BoB koji je osnovao opstu erkvu 1 koji »predsedava onims koji Se dre moraine discipline-?® u njoj. No bilo mu Je teSko da vodi teoloske rasprave sa gnosticima: oni ‘su tvrdili da se sladu sa svime Hto on kaze, alii on je znao da oni tajno odbacuju njegove reti kao reti koje dolaze od nekog ko je neduhovan. Zato se oseés0 pri- ‘moran da zavrSi svoju raspravu svefanim pozivom na osudu: Neka ona lica koja hule na Tvores ... kao Sto &ine valentinel i svi laino nazvani ~grostici« buds pre- poznati kao zastupnici Satane od svih koji postuja Boga. Kroz njih Satana je éak i sad viden da go- vori protiv Boga, onog Boga Koji je pripremio ves chu vatru za sve veste jeresi.™® {2 Elejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELJA No bilo bi pogreéno kad bismo pretpostavili da su 1u ovo} borbi ugestvovali samo laict koji su tvrdill da imaju harizmatienu inspiraciju, bored se protiv orga nizovane, neduhovne hijerarhije svestenika i biskupa. Irene} jasno pokazuje suprotno. Mnogi koje je on ost divao zbog airenja gnostiskog uenja i sami su bili is taknuti Sanovi erkvene hijerarhije, Jednom prilikom Irene} je pisao Viktoru, rimskom biskupy, da ga upo- zori kako neki gnosti¢ki spist kruze njegovom past- vom? Smatrao je te spise posebno opasnim zato So je njihov autor, Florin, tvrdio da je svestenik. Ipak, Irene} upozorava Viktora da je taj svettenik, tajno, sgnostitki posveéenik. Irene} upozorava i svoju. pastvu da su moni za koje mnogi veruju da su svestenici ali koji ne nose u svojim secima na prvom mestu strah od Boga... punt poncsa na svoja istaknuta mesta u drustvus. Takva lica su, objainjava on, tajni gnostich Koji dine zla dela tajno, govoredi: Niko nas ne vie ddi-«*® Irene} Jasno pokazuje da namerava da raskrinka ‘one koji se javno ponafaju kao pravoverni hi8éani, a koji su tajno lanovi gnostitkih krugova. Kako da obigan hriséanin razlikuje prave sveite- nike od lainth? Irene} izjavljuje da 6e pravoverni sle- iti iniju apostolskog nasieda: Covek mora sludati sveitenike koji su u erkvi — to jest... Koji su preuzeli naslede od apostola. Jer oni istovremeno sa episkopskim nasledem primaju pravi dar istine”™ Jeretiet se, objasnjava on, udaljujy od zajedniskog pre- ‘anja i sastaju bez biskupovog odobrenja Covek mora da sumnja na druge koji se udaljuju od prvobitnog nasleda i sakupljaju se bilo gde. Ta- kvi se moraju smatrati jereticima... ili sizmati- cima... ili hipokritima. Svi su se oni udaljili od istine® Glave éruga 83Irene} objavijuje svefan eplsikepski sud. Gnostici tirde da imaju dva lzvora predanja, jedan javan, drugi tajan, Irene] se ironigno slage s njlmna da postoje dva fgvora predanja — ali, kaze on, posto je Bog jedan, sa- mo jedno predanje potiée od Boga — to je ono kole erkva prima kroz Hrista i njegove izabrane apostole, rnarotito Petra. Drugi potiée od Satane — joi od gno: ‘tiGnog ufitelja Simona Maga (doslovno, ~madionléar«), Petrovog arhineprijatelja, koji je pokusao da kupi du- hovnu moé apostolovu i zbog toga bio proklet. Kao Sto je Petar na éelu pravog nasleda, tako Simon sim- bolige Iazno, demonom inspirisano naslede jeretika; on je wotae svih jerest«: Svi koji na bilo koji natin iskrivijuju istinu i na- nose Stetu ugenju crkve, usenici su i naslednici Si- mona Maga od Samarije... istiéu, u stvari, ime Isusa Hrista kao mamac, a na mnoge nagine unose ‘nepobotnosti Simonove.-. Sireéi medu svojim slu- Gaocima gorak i zloéudan otrov velike zmije (Sa- tana), velikog tvorca otpadnistva*! Na kraju, upozorava da neki 2a koje se misli da su ‘medu pravovernima-®® treba mnogo da se boje pred stojeteg suda sem ako se (to mu je glavno praktiéno alediste) sad ne pokaju, odbace uéenje »drugog bogas, i potéine se biskupu, prihvatajuéi »disciplinu una- pred Koju ée on primeniti kako bi th spasao vetnog prokletstva, Da li su renejeva religijska ubedenja bila samo skriveni politigki prineipi? I, obratno, da I su njegova politidka ubedenja bila podredena njegovima religij- skim verovanjima. Oba ova tumaéenja 1 suviSe upros éavaju situactju. Irenejeva religijska ubedenja i njezov polozaj — kao i njegovih gnostiékih protivnika — re- ciprotno utitu jedni na druge, Ako se neki gnostic pprotive razvoju erkvene hijerarhije, ne treba da sve- demo gnosticizam na politiéki pokret Koji je nastao kao reakcija na taj razvoj. Valentinovi sledbenict imali su religijsku viziu prirode Boga, koju su smatrali ne- {84 Hlejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANBELIA spojivom sa vladavinom sveitensiva i biskupa koja se formirala u univerzalnoj erkvi — i zato su davali ot por. Nasuprot tome, Trenejeva religijska ubedenja po- Klapala su se sa strukturom erkve koju je branio, Ovakav siutaj nikako nije jedinstven: kroz isto: riju hri8éanstva mozemo videti kako su razlitita vero- vanja 0 bozjoj prirodi nelzbeino imala razlicite poli- 1tiéke implikacije. Martin Luter, vide od hiljadu i trista godina kasnije, oseéao se primoran sopstvenim religij- skim iskustvom i preobraéenim shvatanjem Boga da ospori praksu koju su zastupali njegovi pretpostavljeni u katolléko} erkvi, 1 da najead odbaci njen ceo papski i sveitenitki sistem. Déords Foks, radikalni visionar koji je osnovao kvekerski pokret, bio je podstaknut su- sretom sa sunutrainjom svetloiéu» da odbaci celu strukturu puritanske vlasti pravne, upravne 1 verske, Paul Tilih objavio Je doktrinu Boga nad Bogome, kri- tikujuel i protestantsku i katoligku erkvu kao i nacio- nalistitke § fatisticke viade. Kao Sto doktrina 0 Hristovom telesnom vaskrsenju postavlja osnovne okvire za Klerikalnu vlast, tako dok- trina »jednog Boga~ potvrduje, za pravoverne hri8éane, rnastajanje instituelje »jednog’biskupa« kao monarha ‘jedinog viadara« orkve. Stoga nas neée iznenaditi kad ‘otkrijemo kako pravoverni opls Boga (kao »svemoénog ‘Oca, na primer) sludl da se odredi ko je ukljuten — a ko iskljugen iz uéestvovanja u vlastl svettenika i bi kkupa. Gtava druge 0Glava treéa Bog otac — Bog mati Za razliku od mnogih svojih savremenika medu botanstvima starog Bliskog istoka, izraelski Bog nije @elio svoju vlast sa Zenskim bozanstvom, niti je blo i8]1 botanski muz ili Iubavnik.t Tetko da bi se mogao Karakterisati drugim epitetima, sem muikim: kralj, go- spod, gospodar sudija i otac? U stvari, nepostojanje enskog simbola Boga Gini judaizam, hriSéanstvo i islam izrazito razligitim od ostalihsvetskih religijskih.tradl- cija u Bgiptu, Vavilonu, Grékoj i Rimu, ili u Africi, In- igi i Severnoj Americi, koje su bogate Zenskim simbo- lima. Danainji jovrejski, hhriSéanski i islamski teolozi luvek su. spremni da istakna kako Boga ne treba ni- kako definisati u polnom smislu3 A pak, stvarni je- zik koji svakodnevno upotrebljavaju u bogosluzeniu. i molitvama sadrdi drukéiju poruku: ko, odrastao uw jevrejskoj ili hrigéanskoj tradieiji, nema odreden uti- sak da Je Bog mutitog roda? I dok katolici postuju Ma- riju kao majku Isusovu, nikad je ne postuju kao bo- Zanstvo za sebe: ako je ona »Majka Bodjaw, ona nije Bog Majka-, ravnopravna sa Bogom Ocemi ‘Hri8éanstvo je, naravno, dodalo termine trojstva Jevrejskom opisu. Boga. Ipak, od tri botanske »Osobes, ‘dve — Otae i Sin — opisane’su u mu8kom rodu, a bes polnest treée — Duha — nagovestena je grékom retju srednjeg roda, pneuma. Ko god istrazuje istoriju ranog, hhri8éanstva (polje nazvano ~patristikae — to jest pro- uugavanje nerkvenih otaca«) biée pripremljen za odlo- mak kojim se zakljutuje Jevandelje po Tomi Simon Petar je rekao_njima (utenicima): «Neka ras Marija osiavi, jer ene nisu dostojne Zivotax. Tous je rekao: +Ja u je voditi da bih je napravio {86 Bisjn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA mufkarcem da bi i ona mogla postatt 2iv duh, sli. @an vama muskarcima. Jer svaka Zena koja sebe rnapravi muSkarcem uéi 6e u carstvo nebesko ‘Ma kako @udno zvutao, ovaj odlomak kazuje ono Sto religiiska retorika pretpostavlja: da mutkarei sadinja- vvaju legitimno telo zajednice, dok je 2enama dopufte- no da uéestvuju samo kad 'se saobraze muskareima. Drugi tekstovi otkriveni Kod Nag Hamadija pokazujy upadljivu razliku izmedu ~jeretitkih- izvora 1 pravo- vernih: gnostigki izvori staino upotrebljavaju seksual- ne simbole u opisivanja Boga. Moglo bi se oekivati da seu tim tekstovima vidi utica) arhalénih paganskih predanja o Majci Boginji, ali najvetim delom jezik im Je specifiéno hri8éanski, ‘nepogretivo povezan sa jev- rejskim nasledem. A ipak, umesto da opisuju monis- ‘tickog i muskog Boga, mnogi ti tekstovi govore o Bogu kao dijadi koja obuhvata 1 mutke 1 Zenske elemente Jedna grupa gnostika tvrdi da je primila tajno predanje od Isusa kroz Jakova 1 Marij Magdalenu, Clanovi te grupe molili su se botanskom Oca 1 Majel: Od Tebe, Oée, i kroz Tebe, Majko, dva besmrina ime- na, Roditelji bozanskog biéa, i ti, stanovnige neba, do vetansiva, moénog imena ...« Drugi tekstovi pokazuju da su se njihovi autori pitali kome jedini, muski Bog predlaze, +Hajde da napravimo toveka (adam) prema nafoj slic, prema natem oblikus (Postanje 1:26). Posto seu Postanju kaze da je dovetanstvo stvoreno »mulko i fensko~ (1:27), neki su zakljutili da Bog, po éijem smo liku stvoreni, takode mora biti i muSko i Zensko =i Otae i Mati, Kako ti tekstovi opisuju bolansku Maju? Ne na- lazim jednostavan odgovor, pofto su sami tekstovi ve- ‘oma raznoliki. Ipak bismo mogli skicirati tri osnovne kkarakterizacije. Na prvom mestu, nekoliko gnostidkih grupa opisuje bozansku Majku kao deo prvobitnog pa- ra, Valentin, utitelj i pesnik, pofinje sa premisom da je Bog u suitini neopisiv. All on iznosi da se bozansko mode zamisliti kao dijada koja se sastoji, jednim de- Jom, od Neizrecivog, Dubine i Prvobitnog Oca, a dru- Glave treéa 87sgim od Milosti, Ti8ine, Materice i ~Majke Svijus® Va- lentin misli da’ je Tiina odgovarajuéa dopuna Ocu, od- redujuéi da je Tiina Zenskog roda a Otae mutkog zbog, gramatitkog roda grékih reil, On opisuje kako ‘Tifina Prima, kao u matericu, seme Neizrecivog Izvora; odatle ona izvlati sve emanadije botanskog biéa, poredane u harmonine parove muskih i Zenskih energija ‘Valentinovi sledbeniel su se molili njoj da ih za- Siti kao Mati, i kao +mistigna vetna Tisinax? Na pri- mer, Marko madionigar priziva je kao Milost (na gré- kom, ret enskog rode haris): »Neka te Ona koja je pre svih stvarl, neshvatljiva i neopisiva Milost, ispunl, i poveéa u tebi njeno znanje«# U svom tajnom bogo- sluzenja Marko uéi da vino simbolige njenu krv. Dok se pehar vina prinosl, on se moli da Milost potede.? u sve koji to piju. Prorok i vizionar, Marko sebe naziva matericom i primaocem Tisinew!9 (kao to je ona pri malac Oca), Njegova viziia botanskog biéa pojavila se, kage on, u Zenskom obliku. Jedan drugi gnostiéki spis pod nazivom Velika ob- java, koji citira Hipolit u svom delu Pobijanje soih Jeresi, ovako objainjava porekdo svemira: I sile Tisi- fhe pojavila se »velika sila, Um Svemira, koja upravja tm stvarima, i muSkog je roda... druga... velika Misio... je Zenskog reda koja proizvodi sve stvari«.1! Dried se toda grékih reti 2a mum (nus — muskog $o- da) { misao (epinoja — Senskog roda), ovaj autor ob- Jalnjava da ove sile, sjedinjene, ~otkrivaju se kao dvoj~ stvo... To je Um u Misli, a one su odvojive jedna od ruge, a ipak su jedno, u stanju dvojstvax, To mati, objasnjava gnostigki uéitelj, da u svakome (bodanska mot) postoji u Jatentnom stanju... To je jedna sila podeljena iznad i ispod; koja sebe rada, samo od sebe raste, tradi sebe, na- lazi sebe, sama’je sebi mati, sama je sebi otac, sa ma je sebi sostra, sama je Sebi braéni drug, sama je sebi kei, sama je sebi sin — mati, otae, jedinstvo, lzvor celokupnog kruga postojanja.® 88 Hejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA Kako su ti gnostic! hteli da se to razume, Razni utite- 1 mislili su tazlito, Neki su tvrdili da botansko tre- ba smatrati musko-denskim — svelikom muiko-Ben- skom silor= Drugi su tvrdili da su ti izrazi upotreb- Ijeni samo kao metafore jer u stvamnostt boansko nije ni mulkog niti denskog roda.! Treéa grupa je govorila da se prvobites tevor mote opisati i muSkim i Zenskim izrazima, zavisno od toga Koji vid neko hose da na- glasi. Zastupnici ovih raznolikih pogleda slagali su se dda bofansko treba shvatiti kao harmoniéan, dinamigan fodnos suprotnosti — shvatanje koje moze ‘biti scodno istofnjatkom shvatanju jina 1 janga, ali ostaje strano pravovernom judaizmu i hriSéanstvu. Druga karakterizacija botanske Majke opisuje je kao Sveti duh. Jovanov apokrif govori kako je Jovan izi8ao posle raspeéa sa »velikim bolom« i doziveo mis- fignu viziju Trojstva. U svom bolu Jovan kate (nebesa su se otvorila 1 elo) stvaranje pod nebe- sima sijalo i (vet) treslo se (a ja sam se uplasio) 1 video u svetlosti... silku mnogostrukih oblika a slika je imala tri oblika.¢ Na Jovanovo pitanje vizija odgovara: On mi je rekao, Jovane, Jo(vane, ‘sumnjag, i za8to se bois? Ja sam onaj ko je ( toborn) uvek. Ja (sam Otac); ja sam Mati; ja sam Sin.«!5 Ovaj gnostiéki opis Boga — kao (ca, ‘Majie 1 Sina — moze da nas zapanji na prvi po- sled, ali kad razmislimo, prepoznajemo je& jednu ver- ‘ju ‘Trojstva. Gréki termin za Trojstvo, koji ukljuéuje reé srednjeg roda za duh (pnewma), ul stvari zahteva a trece ~lice« Trojstva bade bespolno, Ali autor Sve- te Knjige ima na umu hebrejsku ret 2a duh, ruah, reé Henslog toda; iz toga zakljuéuje da lice Zenskog roda sastavijeno sa Ocem i Sinom mora biti Mati. Sveta ‘knjiga opisuje bodansku Majku: (Ona je)... slika nevidljivog, deviéanskog, sa- vréenog duha.. ona je postala Mati svega, jer je postojala pre svih njih, mati-otac (matropater) .. 10 Glave tresa 89U Jevandelju. Jevrejima Isus takode govori 0 »mojoj majei, Duhu«? U Jevandelju po Tomi, Isus pravi raz- liku izmedu svojih zemaljskih roditelja Marije | Josifa i svog bozanskog Oca ~ Oca istine — i svoje botanske ‘Majke, Svetog duha, Autor tumaéi zbunjujuce Kaziva- je Isusovo iz Novos zaveta (-ko god ne mezi svoga foca 4 svoju majku ne moze bith moj uéenile.) dodajudl da »moja (zemaljska) mati (dala mi je smrt), ali (moja) prava (mati) dala mi je Hivot!® Na taj natin, prema Jevandelju po Filipu, ko god postane hridéanin stiée i oca i majkue!® jer Je Duh (rush) »Mati mnogih.20 Delo pripisano gnostitkom utitelju Simonu Magu govori o mistignom znagenju Raja, mestu Ade je poteo Hudske zivot: Usmimo da je Raj materica; jer Biblija nas uti da je to istinita pretpostavica kad Kaze, ~Ja sam On Kkoji je stvorio tebe u materiei tvoje majke« (Isa- Fa, 44:2)... Mojsije... upotrebljavajudl alegoriju, objavio je da je Raj materiea,.. @ rajski vrt, pos- teljiea .. Reka Koja tefe iz Vrta simbolizuje pupak koji hrani zametak. Simon tvrdi da Telazal, prema tome, 2natl ialazak iz materice, a da se »prelaenje Crvenog. mora odnosi na krvs, Setijsk! gnostic objsinjavaju da nebo i zemlja imaju oblik sligan materiei... a ako... neko Zeli da ispita to, neka pafliivo pre- gleda trudnu matericu ma Kog Zivog biéa, i ofkri- 6e sliku nebesa j remlje** Dokaz za ovo shvatanje, Kaze Marko, dolazi pravo od ~krika novorodenteta., spontanog krika pohvale ~a slava prvobitnog biéa, u Korse su vige sile u harmonic- rom zageljajus23 Ako neki gnostitki fevori kazu da je Duh mate- rinski elemenat Trojstva, Jevandelje po Fiipu isto ta- ko radikalno govori o doktrini koja se kasnije razvila 80 Blejn Pejgels: GNOSTICKA JEVANDELIA uu doktrinu 0 devidanskom rodenju. Ovde opet, Duh je i Majka 1 Devica, dopuna — i bratni drug — Nebeskog Oca: »Da li je dozvoljeno iskazati misteriju? Otac ie sve Sto je ujedinjeno sa devicom Koja je sigla#€ — to jest, sa Svetim duhom kojt sllazi u svet, Duh osiaje devia — ovaj proces treba shvatiti kao simboligan, ne doslovno. Autor, zatim, objainjava da je ~Adam postao od dve device, od Duha i od deviganske zemlje, Ida Je tako =Hrist roden od devices? (to jest, o@ Du- jhe}. No autor se podsmeva onim hriSéanima’ sklonim doslovnom shvatanju stvari koji deviganski porodai pri pisuju Mariji, Isusovoj majei, kao da je ona zagela ne- zavisno od Josifa: »Oni ne znaju sta govore, Kada je Bena ikad zaéela od Zene?* Umesto toga, tvréi on, devigansko rodenje se odnosi na tajanstveni spo} dve botanske sie, Oca Sviju i Svetog duha. Pored veéne, mistiéne Tisine } Svetog duha, neki gnosticl dodaju treéut karakterizaciju svete Majke: Mu- drost, Ovde gréki termin Zenskog roda »mudrost« sofia istog je roda kao i hokmah, hebrejska reé za mu- @rost. Rani tumaéi pokuSavali su da proniknu u zna- Genje nekih bibiijskih Kazivanja — na primer, tvednja 1a Poslovicama da Je Bog stiario svel u Mudrostis, Da li je Mudrost Zenska sila u kojoj je Bodje stvaranje wzageto«? Dvostruko znaéenje red koncepetja (telesna { intelektualna), Kako kaze jedan utitelj, ukazuje na ‘tu moguénost: »Slika misii (enoia) je Zensia jer... (to) je moé koncepeije.-t7 Adamova apokalipsa, pronadena Kod Nag Hamadija, govori 0 enskoj sili Koja je htela a zagne sama od sebe: Od devet Muza jedna se odvojila. Ona se po- pela na visoku planinu i provodila vreme sededi tamo jer je 2elela da bude sama da bi postala dvo- polna. Ispunila je sebi Zelju i postala trudna od elje.. 38 Peanik Valentin upotrebljava ov temu da ispriga ¢u- veni mit 0 Mudrosti: U Zelji da zagne sama od sebe, ne~ zavisno od svog muskog dela, uspela je i postala ~vell- Glave trea 94ka stvaralatka snaga od koje potiéu stvaris, Sesto na- zivana Eva, »Mati svega ivogs. Ali polto je njena Zelja naraiavala’ skladni spo} suprotnosti suStastven prirodi strorenog bia, ono Sto je ona proizvela bilo je proma- Jeno i manjkavos® Tz toga je, kale Valentin, nastao feror i bol koji unakazuju Ijudsko postojanje® Da bi dala oblik svom stvaranju i njime upravljala, Mudrost je dovela demijurga, izraclskog Boga — Tvorea kao og predstavnikas! ‘Mudrost ima ‘nekoliko Konotacija u gnostikim iz- vorima. Pored toga Sto je »prvi univerzalni tvorac.‘ koji stvara sva biéa, ona takode prosvecuje ljudska bi- Gai ni th mudrim, Stoga =u se sledbenict Valentinovi i Markovi molili Majei kao »mistiénoj, vetnoj Tisini« i »Milosti, onoj koja je pre svih stvaris, kao »nepokvar- Yivoj Mudrosti

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5810)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brene Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1092)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (844)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (608)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1716)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (346)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1850)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1946)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4610)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4203)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (807)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2521)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1898)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John Le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)