BIBLIOTEKA "LAVIRINT"

Urednik Aleksandar Dramianin

 MU,

IEZLI KONTINENT
zaYU

"BATA" KNJIGA BEOGRAD

col. James Churchward The Lost Continent of Mu

prevod Slavoljub Velikovi

recenzent Dr. Radmilo Petrovi

DEJMS ERVORD
 PREDGOVOR

MITSKE ZEMLJE 1 CIVILIZACIJE

Verovanja u postojanje iezlih kontinenata temelje se na predanjima i katkad spornim spisima, ali,
isto tako, i na verodostojnim naunim saznanjima.
Teorija nemakog geofiziara Alfreda Vegenera kazuje da je pre mnogo vremena postojao jedan
jedini prakonti-nent koji se kasnije rascepio na delove bilo usled geolokih poremeaja, bilo stoga
to je kopnena masa klizila preko sime, donjeg sloja Zemljine spoljanje kreste. Vegenerova je
teorija poznata kao teorija o razlazu kontinenata.
Skoranja prouavanja u oblasti podmorske geologije bacaju novu svetlost na ovu pojavu: dno
okeana, po svemu sudei, irilo se tokom milenijuma, odvajajui gornje kopnene mase u uobliene
i razaznatljive kontinente.

PRADOMOVINA: PANAGEA
Taj proces i danas se nastavlja: jo postoji podmorska vulkanska aktivnost, i lava se i dalje
izliva iz raspuklina i kra-tera ispod povrine. itav ,,tepih" materije iz Zemljine utrobe nastavlja da
istie iz velikih podvodnih planinskih venaca u
1) Detaljnije o tome videti u radovirna i memoarima akademika Milutina Milankovia, posebno u
njegovoj popularnoj knjizi Kroz vasionu i vekove.
Atlantiku i Pacifiku. Zahvaljujui tome, Severna i Juna Amerika na jednoj, i Evropa i Afrika na
drugoj strani, nezaus-tavljivo se meusobno udaljuju.
Danijel Berman smatra da je prvobitna kontinentalna masa, Panagea, poela da se cepa pre stotinu
miliona go-dina.
Smatra se da su u to doba postojala tri kontinenta: Juna Amerika i Afrika, Evroazija, i ono to
danas ini Indiju, koja se tada nalazila u neposrednoj blizini obala Kenije i Tan-zanije.
Prema ovoj teoriji, Zemljina lopta uobliava se na sledei nain:
- Pre stotinu dvadeset i-niliona godina uobliio se planin-ski venac posred Atlantika, uz odvajanje
od Panagee: dve Amerike pomerile su se ka zapadu, a Afrika prema istoku.
- ezdeset miliona godina posle toga Atlantik je ve po-stojao, ali se Brazil jo nalazio sasvim
blizu Gvineje. Indija se, meutim, pribliavala Aziji.
- Jo trideset miliona godina kasnije, Juna Amerika je nastavljala da se sve vie udaljuje od
Afrike; Afrika se, opet, pribliavala Evropi, dok se Indija nala sasvim blizu Azije.
- Pre petnaestak miliona godina, Juna Amerika se spo-jila sa Severnom Amerikom (koja se, po
svemu sudei, odvojila od istone Azije), Afrika se vezala sa Malom Azijom, dok se Indija sasvim
prikljuila Aziji. Pritisak plutajuih kon-tinenata uinio je da se uoblie veliki planinski masivi u
Ubanu, na Kavkazu i u podruju Himalaja.
 GONDVANA

Prouavanja ostataka magnetizma u stenju ukazuje da se pri kraju tercijera zemaljski magnetni pol
nalazio na ez-deset pet stepeni severne irine, izmeu Hadsonovog zaliva i Grenlanda.
Tano na ovom mestu trebalo je da se nalazi Hiperboreja, zemlja o kojoj se govori u arijevskim
mitovima.
Pod pretpostavkom da je poloaj Zemlje tada bio upra-van na ravan ekliptike, umesto da, kao
danas, bude nagnut za oko dvadeset tri stepena, godinja doba nisu se menjala i Hiperboreja, sred
svojih ledenih planinskih masiva, mora da je imala gotovo idealnu dnevnu temperaturu ba kao
to se i navodi u drevnim spisima. To bi, ujedno, moglo objas-niti i ostatke fosila paprati, kao i
injenicu da su tropske bilj-ke nalaene ne samo posvuda po Skandinaviji, ve ak i u blizini
polarnog kruga.
Ovo je, bar, gledite koje zastupa Robert Dic, geolog iz Naune agencije za ivotnu okolinu u
Vaingtonu. Uz po-mo preostataka Afrike, June Amerike, Australije i Indije, njemu je polo za
rukom da rekonstruie jedan poseban kon-tinent, kojem je potom bilo dato ime Gondvana.
Po izvesnom broju geologa irih shvatanja, Gondvana je bila juni kontinent, koji je u Drugom
razdoblju predstavljao protiv teu severnom kontinentu, poznatom kao Skandinavski tit.

LEMURIJA

Drevni sanskritski spis Purana govori o tome kako su se kontinenti raali jedan za drugim, pri
emu je svaki od njih predstavljao domaju jedne od Ijudskih rasa. Navodi se se-dam takvih
kontinenata, na kojima je sedam velikih rasa i-velo ili e iveti.
Prema nemakom prirodnjaku Heknu, Ijudski soj bio je zaet u Lemuriji, danas utonuloj u
Pacifik; tom kontinentu on je dao ime Salvali. Njegovo unitenje ognjem i vodenom stihijom biloje
propraeno pojavom Kue (Atlantide), na ko-joj se potom razvila snana civilizacija etvrte rase.
Britansko Udruenje za unapreenje nauke saoptilo je da se u ,,vatrenom krugu" u Pacifiku
oblikuje jedan novi kon-tinent i da su ostrva Bagoslov, nedaleko od obala Aljaske, ve dostigla
visinu od preko tri stotine metara. To bi mogla biti ona aka o kojoj govori Purana. Predvieno je,
takoe,
da e nova kopnena masa biti duga preko hiljadu pet stoti-na kilometara i da e se protezati do
Japana, Filipina, Ma-lake i Bornea. U drevnim spisima naroda ri Lanke i Madrasa nalazimo da se
prapostojbina Tamila (dravidskog naroda koji i danas ivi u junoj Indiji) nalazila juno od Jave.
Bila je to jedna od prvih kopnenih masa to se javila oko ekvatora i tu se nekad nahodila Lemurija,
kolevka svekolike civilizacije.
Naunikk Viar S. Serve, na temeiju podataka dobijenih iz kruga pripadnika Ruinog krsta
(Rozenkrojovaa), izneo je uverenje da se ovek najpre pojavio u dananjim Sjedinjenim
Dravama. Sto se tie Lemurije, bio je to konti-nent to se pruao istono od Afrike i duboko u
Pacifik, u vreme kada su, po Vegenerovoj teoriji, obe Amerike, Evropa i zapadna Afrika inile
jedinstvenu kopnenu masu. Potom je, nakon velikih tektonskih poremeaja, Lemurija zahvatala sa-
mo Mikroneziju i Polineziju. Severna Juna Amerika pomerile su se prema njoj kada je okean
iznedrio Atlantidu.
Serve takoe veruje da zagonetni narod koji ivi na plani-ni asta, u severnoj Kaliforniji,
predstavlja poslednje ostatke nekadanjih Lemurijanaca.
Preistoriari, geolozi, kao i poklonici tradicije, slau se manje ili vie u pogledu poloaja i lika
Atlantide; meutim, to se tie kontinenta potonulog u Tihi okean, vladaju po-svemanja zbrka i
mete. ini se vrlo verovatnim da su Gon-dvana, Lemurija i Mu bili jedan te isti kontinent,
oznaen tri-ma razliitim imenima.

SPORNE TVRDNJE
0 nalazima pukovnika Dejmsa ervorda ve sam pi-sao u svojoj knjizi Stotinu hiljada godina
ouekoue nepo-znate istorije, stoga u ovde svoj stav izloiti samo u naj-kraim crtama.
Pukovnik ercvord sluio je u britanskoj vojsci u Indiji i-tavih trideset godina. U tom
razdoblju, ne navodei taan
trenutak, u jednom hramu ne navodei kojem, on je, po vlastitoj tvrdnji, otkrio jednu zbirku tablica
Naakala. (Prema drevnim induskim piscima, Naakali su bili tajanstven narod koji se, prispevi
odnekud s istoka, naselio u Burmi. Bili su, navodno, odaslani da svom jeziku i pismu poduavaju
zemIju na zapadu tojest, u Indiji). Tablice su govorile daje u Pacifiku, pre pedeset hiljada godina,
postojao kontinent po imenu Mu i da je inio kolevku bele rase. Pre, otprilike, dvanaest hiljada
godina, Mu je sa svojih ezdeset etiri mili-ona stanovnika nestao u sveoptoj kataklizmi Potopu.
U prilog svojim tvrdnjama ervord se poziva na preko dve i po hiijade tablica koje je u
Meksiku, u blizini njegovog glavnog grada, pronaao neki geolog, koga samo kratko naziva Niven.
Naunici, razume se, ove tvrdnje nisu uzeli zdravo za gotovo to, naravno, ne mora znaiti da se
radi o pukoj izmiljotini. injenica je, ipak, da ercvord mogue je i hotimice, svoje tvrdnje nije
pouzdanije potkrepio, s izu-zetkom pozivanja na izvesne dokaze ija je izvornost u naj-manju ruku
sporna.

ERVORD: MATA ILl ISTINA?

Uprkos tome, u iskuenju sam da Cervorda drim za re... Njegove knjige odaju utisak da se
radi o asnom ove-ku, izvrsnom istraivau, dobro obavetenom i, ak, veoma obrazovanom
arheologu. Njegov iskaz, na primer, da je do 'nitskog Potopa dolo pre dvanaest hiljada godina
znatno je prethodio saznanju skandinavskih glaciologa, koji su ga u svemu potvrdili.
Po mom miljenju, kada je Cervord bio u pitanju, mogua su dva objanjenja: ili je zaista imao
pristup nekim tajnim spisima, ili je bio vidovnjak izuzetnih moi. Na alost, njegove su prie esto
zasute ozbiljnim grekama, udljivim tumaenjima, i, ak, pobonikim zastranjivanjima.
0 Meksiku i Majama, Egiptu, Asiro-Vavilonu, Inkama, i stinom ervord esto govori sa
razdraujuom nemarnou. Za njega, kao i za veinu vatrenih pobornika Mua, svako arheoloko
otkrie, svaki nepoznati spis, svaki tajanstveni znak, kao i sve neobine injenice na koje nau-nici
nemaju spreman odgovor pripadaju Muu i predstavljaju dokaz njegovog postojanja.
Sledei ovakvo naelo, on daje prevod jedne stele Uksmala, u Meksiku, navodei daje ,,posveena
Muu"... Lino sam, meutim, veoma dobro upoznat sa Uksmalom i njegovim udesnim
,,Carobnikovim zamkom", Adivinom, i mogu pouzdano potvrditi da je ervordov ,,prevod" puka
razigranost mate.
Takoe, ervord nam prua i nepouzdanu reprodukci-ju friza u Poerta del Solu, predstavljajui
pri tom centralno boanstvo kao bie sa pet prstiju, doim je, meutim, veo-ma dobro znano da je
najneobiniji podatak vezan za to bo-anstvo injenica (prema pravom prikazu na frizu) da ima
samo etiri prsta...
Gprkos tome, iz tog vizionara povremeno odbljeskuju munje istinskog genija; isto tako, i znanja
kojima raspolae deluju zapanjujue. Van svake sumnje, tu i tamo zaobilazi istinu, ali on to ini da
bi ojaao gledite za koje veruje da je istinito i koje i jeste istinito. Jer, drevni kontinent Mu zaista
je postojao, i ervord, premda ni sam toga nije bio sve-stan, sasvim je u pravu u svojoj tvrdnji da
je Meksiko stariji i od samog Egipta. Na zaista briljantan nain, takoe, ukazao je i na posve
razaznatljivu vezu izmeu kveuana, jezika Inka, i kviea, jezika Maja.
Konano, njegova je neprocenjiva zasluga koja nad-maa sve njegove nedostatke u tome to nam
je skrenuo panju na nepoznate civilizacije Pacifika: na Kukovim ostrvi-ma, na Marijanasu, na
Markesasu, kao i drugima irom Pa-cifika; u celini posmatrano, vrlo je verovatno da upravo paci-
fika ostrva dre klju saznanja o postojanju jedne veoma stare civilizacije.

RECITI PREOSTACI
Na veini ostrvlja Polinezije i Mikronezije nailazimo na ostatke gradova, hramova, skrovita i
kipova ija veliina i prefinjenost gradnje i izrade nagovetavaju postojanje civilizacije na
neuporedivo viem stupnju od one koja danas na njima postoji. Pored koliba sa krovovima od
palmovog lia ili valovitog lima stoje stubovi, stubita i mola ije kolosalne kamene blokove
mora da behu istesali i sloili u zdanja ta-monji itelji sa veoma uznapredovalom tehnologijom.
Dejms Cervord i Luj-Klod Vensan iscrtali su detaljne skice tih preostataka koji e, neka nam
bude doputeno da se nadamo, jednog dana postati i predmet ozbiljnog razma-tranja obavetenih i
strunih arheologa.
Po ervordovoj tvrdnji, ovaj hram poiva na itavoj mrei podzemnih odaja i kripti,
povezanih sa jednim od ka-nala; u njegovom sreditu, dodaje on, nalazi sejedna pros-torija u
obliku piramide.
Sline ruevine postoje i na Kusaju, jednom od Karo-linskih ostrva, posebno u blizini seoceta
Lele. Kupasti breuljak, opasan visokim kiklopskim zidinama, svedoi da su civilizovani Ijudi tu
iveli pre mnogo hiljada godina. Po tvrdnjama domorodaca, taj narod bio je veoma moan i na
svom velikom brodovlju plovio je daleko i na zapad i na istok. I na drugim ostrvima pronaene su
piramide, sasvim na-lik na one sa Drutvenih ostrva.

LUK SA TONGATABOA
0 izvetajima se esto navodi i pozamaan megalitski luk na ostrvu Tongatabu, jednom od Tonga
ostrvlja, juno od Samoe; po mom najboljem saznanju, nikada ranije ni jedna njegova fotografija
nije bila objavljena. Nekako sam, na jed-vite jade, uspeo da dobijem jednu iz pariskog Muzeja o-
veka.
Samo mesto na kome se nalazi zove se Hamunga. Luk se sastoji od dva ogromna kamena bloka, na
koja je poloen trei, privren za njih klinovima. Visok je oko etiri metra, i procenjuje se da tei
oko devedeset pet tona.
Sa zadivljujuom otroumnou, ervord je odmah uoio da se to ostrvo u celosti sastoji od
oranica i da je naj-blii kamenolom udaljen odatle oko etiri stotine kilometara.
Sledstveno tome, preci Polineana mora da su raspola-gali velikim brodovima i dovoljno
uznapredovalom tehno-logijom da bi mogli da prebace, iseku i postave kamene blo-kove od kojih
je bio nainjen taj monumentalni luk. Postoji dovoljno razloga za verovanje da je luk sluio kao
kapija kroz koju se ulazilo u kompleks raznih zdanja.

STUBOVI NA MARIJAMSKIM OSTRVIMA

Marijanska ostrva pripadaju Mikroneziji i nalaze se izmeu trinaestog i dvadeset prvog stepena
seveme irine i stotinu etrdeset drugog i stotinu etrdeset etvrtog stepena istone duine;
smetena su severno od Karolinskih ostrva.
0 pitanju su vulkanska ostrva, izloena strahovitim tajunima i zemljotresima; pa ipak, jo postoje
na njima velike ru-evine, ukljuujui prostrane oblasti na otrvu Rota sa okruglim stubovima koji
mora da su nekad nosili krov.
Po Cervordovim zapisima, stubovi na Tinijanskim ostr-vima piramidalnog su oblika. Otkrio ih je
1835. Dimon dirvil, u uverenju da se radi o pogrebnim humkama; neke meu njima opasivali su
polukruni kamenovi.
Piramidalna zdanja postoje i na ostrvima Svalov i Kingsmil i sasvim je mogue, ukoliko smo
spremni da pove-rujemo u neke od izvetaja, da su i na Samoanskim ostrvi-ma bile graene
tvrave od staklastog kamena, nalik na one u Skotskoj i Francuskoj.
Na Havajima, Markesaskim ostrvima, u Australiji, kao l posvuda oko Tahitija, postoje zamane
ruevine; mnoge od njih ine iskopane piramide nalik na one koje je na Rapa Iti pronaao Tur
Hejerdal.
Da li bar neke od tih ruevina ine preostatke Mua? Da, odgovaraju potvrdno Dejms ervord i
Luj-KIod Vensan, i sasvim je mogue da su pri tom u pravu.
Nepobitno je, meutim, da ostaci spomenika na koje nailazimo irom Polinezije ne pruaju dokaz
o postojanju ne-ke civilizacije, razvijene poput nae; daleko od toga.Ukoliko Ponape, Tongatabu i
Kusaje i jesu pripadali Muovcima, mo-raemo se, ipak, sloiti da njihova civilizacija ne bee dos-
tigla ni stepen razvijenosti civilizacija drevnih Asiraca, Maja ili Inka.
To i jeste razlog to ja, lino, u poreenju sa Muom, da-jem prednost Atlantidi. Vrhunci
civilizacije u prepotopskom svetu zasigurno nisu bili na Ponapeu ili na Uskrnjim ostrvi-
ma; jer, ono sto nam je preostalo u Tiahuanaku (u Boliviji), Venti (na Jukatanu) ili u Egiptu,
neuporedivo je nadmono na svim nivoima u kulturi, inisli', i arhitekturi.

Rober aru

UVOD

Prevod dveju serija starih ploica nalazi se u osnovi svih naunih pitanja koja obrauju ovo delo:
ploice Naakal koje sam otkrio u Indiji pre mnogo godina, i jedna znaajna zbir-ka izgraviranog
kamenja, starog vie od dve i po hiljade godina, koje je nedavno otkrio Vilijem Niven u Meksiku.
Ova razliita dokumenta imaju isti izvor: predstavljaju izvode iz Svetih i Nadahnutih Spisa Mua.
Na ploicama Naakal nalaze se simboli i znakovi Naga, i prema predanju napisane su u samoj
Zemlji-matici i preko Burme prenete u Indiju. Njihova ogromna starost potvruje istorijske
injenice da su Naakali napustili Burmu pre vie od petnaest hiljada godina.
Mesto na kome su bile napisane meksike ploice za sa-daje problematino. Na njima se nalaze
simboli i znakovi sa severa, to jest Ujgura. Samo pismo na ova dva dokumenta je pismo sa Mua,
Zemlje-matice. Ne mogu da kaem da li su ploice napisane u Meksiku ili Zemlji-matici, ali, u
sva-kom sluaju, stare su vie od dvanaest hiljada godina, to se i vidi na nekima od njih. Meu
meksikim ploicama vie njih govori o Muu, dok druge donose pojedinosti koje ne-dostaju u prii
Naakala o Postanju. Prikljuio sam ih tekstu ovog novog izdanja, davi ih u prevodu i upotpunivi
ih objanjenjima.
Amerike ploice za temu imaju jednu priu o Postanju, i to do najsitnijlh pojedinosti, o ivotu i
njegovom poreklu kao i poreklu i uticajima ,,etiriju velikih kosmikih sila". Vie od hiljadu
ploica posveeno je ovoj temi, kao i stvaranju ene.
Ploice Naakal, koje sam otkrio na Istoku, mnogo su manje celovite, i one naene u Meksiku
potvruju ih i upot-punjuju.
Proveo sam godine dokazujui, kolikoje uopte bilo mo-gue, izvornost injenica otkrivenih na tim
ploicama. Po-svetio sam pedeset godina svog ivota sakupljanju podata-ka, istraivanjima i
proverama, da bih otkrio dokaze koji bi potvrdili da su prie na ploicama Naakal posve
autentine. Nisam naao ni jedanjedini koji bi bespogovorno ukazao na trunicu lai.
Meksikanci su, kao i Naakali, nedvosmisleno ustanovili da je, u pradavna vremena, na zemlji
postojala civilizacija koja je u mnogim pogledima bila nadmonija nad naom:
nadmonija u svemu onome to predstavlja sutinske ivotne stvari o kojima modernom svetu
jedva da je neto poznato. Ove ploice, kao i ostali drevni zapisi, svedoe o zaprepaujuoj
injenici da su indijska, vavilonska, persijs-ka, egipatska i jukatanska civilizacija predstavljale
samo poslednje plamike prve velike civilizacije.
Ploice Naakala, iz prvog izdanja ove knjige, predstavlja-ju veliangtvenu istoriju oveka iz
proteklih vremena. Nivenove meksike ploice su, u najmanju ruku, isto toliko divne i poune.
One potvruju moju teoriju prema kojoj se najstariji tragovi ovekovog prisustva na zemlji ne
nalaze ni u Egiptu ni u dolini Eufrata, ve u Severnoj Americi i na Istoku, gde je Mu zasnovao
svoje prve kolonije.
1.

ALFA POCETAK

Rajski vrt nije se nalazio u Aziji, ve na jednom kontinen-tu koji danas poiva na dnu Pacifika.
Biblijska pria o Postanju o sedam dana i sedam noi nije nastala na obalama Nila, niti u
dolini Eufrata, ve na tom nestalom kontinentu, ovekovoj zemlji-matici, ije je ime bilo Mu.
Za ovu tvrdnju postoje dokazi u sloenoj dokumentaciji koju sam otkrio zahvaljujui ve davno
zaboravljenim svetim indijskim zapisima, kao i raznim spisima iz mnogih zemalja. Svi oni govore
o tom udnom narodu od ezdeset etiri mi-liona stanovnika koji je pre pedeset hiljada godina
zasnovao civilizaciju nadmoniju od nae. Izmeu ostalog, opisuju i stvaranje Coveka u
zagonetnoj zemlji Mu.
Uporedujui ove spise sa dokumentima o drugim drev-nim civilizacijama, sa predanjima,
preistorijskim ruevinama ili geolokim fenomenima, otkrio sam da su sva ta sredita civilizacije
imala jedno zajedniko ishodite kulture Mu.
Moemo, dakle, biti gotovo sigurni da je biblijska pria o Postanju, onakva kakvu je danas
poznajemo, preuzeta iz tih tablica koje govore o upeatljivoj istoriji Mua staroj pet stoti-na vekova.
Da bismo, meutim, saznali kako je izvoma pria o stva-ranju bila otkrivena, potrebno je vratiti se
unazad otprilike pedesetak godina.
U Indiji je vladala glad. Nalazio sam se tamo da bih, pri-druivi se naporima velikog svetenika
jednog obrazovnog hrama, pruao pomo.
Kada je jednog dana razabrao da pokuavam da deifru-jem jedan udni bareljef, naglo se
zainteresovao za mene i izmeu nas dvojice uspostavilo se divno prijateljstvo. Po-kazao mi je kako
da razreim tajnu tog bareljefa i predloio da mi daje asove koji e mi omoguiti da ponem da se
bavim i mnogo teim poslovima.
Vie od dve godine savesno i predano sam uio jedan mrtav jezik koji je, prema mom uenom
prijatelju, predsta-vljao prvobitni jezik oveanstva. Uputio me je i u injenicu da taj jezik znaju
jo dvojica velikih indijskih svetenika. Me-utim, ono to je poveavalo tekoe bilo je to da su i
naj-jednostavniji natpisi imali skriveni smisao upuen Svetoj Brai Naakalima
religioznom bratstvu koje iz zemlje-matice bee upueno u kolonije radi propovedanja religije,
svetih rukopisa i nauka.
Raspriavi se jednog dana, poverio mi je da u hramu postoje i neke veoma stare ploice. Nije
znao o emu se ra-di, jer bee video samo sanduke u koje ploice behu polo-ene. Mada je imao
pravo da prouava te spise, nikada to nije uinio, jer su bili sveti i jer ih nije trebalo dirati. Rekao
je, meutim, jo neto to je jo vie zagolicalo moju radoz-nalost. Ve mi je bio priao o
legendamoj matici oveka, tajanstvenoj zemlji Mu, ali me je sada jo vema zaprepastio saoptivi
mi kako se veruje da te ploice behu napisali sami Naakali u Burmi ili u samoj zemlji-matici.
Iz dana u dan traio sam nain da nekako doem do tog skrivenog blaga, ali je moj prijatelj,
premda krajnje ugla-eno, to izriito odbijao.
Prolo je est meseci. Na kraju sam mu predoio mo-gunost da su te neprocenjive ploice moda
loe zapako-vane u sanducima i da postoji opasnost da se otete, te da se, otvarajui sanduke,
moemo u najmanju ruku uveriti da li su u dobrom stanju. Zabrinutost ili radoznalost uinili su da
svetenik popusti, i tako sam jedne veeri, doavi u nje
Poeo sam ih razgledati sa najveim interesovanjetn. dnilo se da su od peene zemlje; u svakom
sluaju, bile su veoma pranjave. Sa najveom panjom sam ih oistio i po-eo da deifrujem
znake koji su pripadali mrtvom jeziku koji sam uio uz pomo svog prijatelja.
Te veeri imao sam sree... Te dve dragocene ploice od terakote otkrile su nam tako vane
injenice, da smo obojica shvatili da se uistinu radi o autentinim arhivima ze-mlje Mu. Meutim,
pria se naglo prekidala na najzanimljivi-fem mestu, u donjem delu druge ploice. Ni sam
svetenik nije mogao da obuzda elju da vidi ostatak.Ne moemo se na ovome zaustaviti", rekao
mi je.
,0stale u vam doneti sutra".
Na svu sreu, prve ploice koje smo odmah prouili nisu pripadale istoj seriji, ve su se odnosile
na neke sasvim dru-ge teme, tako da je bilo potrebno sve da ih izvadimo kako bismo pronali
nastavak prve prie. Bila je to prava srea, jer }e veliki broj ploica bio tako loe sloen, da su se
slomile. Popravili smo ih, lepei ih. Ponovo ih spakovavi, svaku pojedinano umotao je u svilenu
i pamunu tkaninu.
,,Sine", rekao mi je svetenik, ,,imam utisak da ste vi glasnik boanske zapovesti koja mi nareuje
da sauvam ove relikvije".
Potom sam proveo nekoliko mesed prevodei ploice, i rezultat je u potpunosti opravdao moje
napore. Spisi su de-taljno opisivali stvaranje zemlje i oveka i mesto na kojem se prvi put pojavio:
bio je to Mu.
Potom sam poeleo da prouim spise svih starih civili-zacija, kako bi ih uporedio sa legendom o
zemlji Mu.Otkrio sam pri tom da je civilizacijama antike Grke, Haldeje, Vavilona, Egipta,
Persije i [ndije prethodila civilizacija Mua.
Nastavljajui svoja istraivanja, ustanovio sam da se taj kontinent prostirao od severa Havaja do
ostrva Fidi s jedne, i do (Jskrnjeg ostrva s druge strane. Mu je nesumnjivo bio
prva ovekova postojbina. Shvatio sam i da je u toj lepoj ze-mlji iveo narod koji se bee na njoj
naselio i da je itav kon-tinent, u silnim vrtlojima vatre i vode, potonuo posle uza-stopnih
strahovitih zemljotresa pre otprilike dvanaest hiljada godina.
Isto tako, spoznao sam i istinitu priu o stvaranju sveta. ovek se prvi put pojavio na kontinentu
Mu.
Trag te iste prie o zemlji Mu pratio sam i u Indiji, gde su se naselile prve kolonije doseljenika sa
nestalog kontinenta;
potom od Indije do Egipta, i od Egipta do hrama na Sinaju, gde ju je Mojsije prepisao, i od Mojsija
do pogrenog Ezrinog prevoda osam stotina godina kasnije. Istinitost ovih injenica bie oigledna
ak i onima koji nisu pomno pro-uili ovu temu kada budu uoili veliku slinost izmeu istorije
stvaranja sveta kakvu je mi poznajemo i izvornog pre-danja Mua.
Na ploicama je bilo obraeno vie tema, i svaka od njih bila je razvijana na vie tih ploica. Za
najkrau bile su im potrebne dve, a za najduu esnaest ploica. Na nau sreu, otkrili smo i dve
ploice koje su predstavljale klju za razliite simbole i hijeroglife. Potom sam ploice klasirao po
slede-em redosledu:
Serija I. Opis samog stvaranja sveta, ukljuujui i pojavu oveka.
Serija 2. Izdizanje planina pod pritiskom ,,ognjeva iz ze-mlje" (gasova) i mere za priguivanje
buduih gasova.
Serija3. i 4. Poreklo i delovanje prvobitne zemljine velike sile, podeljene na dva dela.
Serija 5. Poreklo i delovanje velike zemljine atomske sile, prvog dela iz prethodne serije.
Serija 6. Poreklo sile koja stvara i odrava ivot, drugog dela iz Serije 4.
Serija 7. Poreklo ivota, taje ivot, njegova evolucija.
Serija 8. Stvaranje oveka, objanjenje ta je ovek i po emu se razlikuje od ostah'h stvorenja.

Serija 9. Prispee oveka na zemlju, mesto njegovog prvog pojavljivanja, koje je u pjoicama
nazvano ,,ove kovom Zemljom-maticom". Ove ploice van svake sumnje piedstavljale su
poetak jedne duge serije, verovatno prve tetorije Mua.
Serija 10. Nju ine dve ploice, mnogo vee od ostalih, koje su sluile kao klju za spise i simbole
sa ostalih ploica.
Zahvaljujui upravo tom kljuu, bili smo u mogunosti zs. prevedemo itav dokument; bez njega,
nai izgledi da aeifrujemo ove znake bili bi gotovo nitavni. Osim toga, posao nam je u znatnoj
meri olakavalo ogromno pozna-anje prolosti to ga je posedovao moj veliki svetenik. im ia
deifrovao prvi red na nekoj ploici, odmah mu je bilo ja-sno o emu se radi i ta ta ploica dalje
sadri.
Klasirane po najboljem moguem redosledu, ploice poinju ovako:
..U poetku, vaseljena je predstavljala samo duh, ili duu. Sve je bilo nepokretno, beivotno,
mirno, tiho, nemo. Pros-Tanstvo vaseljene bilo je prazno i tamno. (U tom mranom rezdanu
postojao je jedino Veliki Duh, Velika Mo, Stvaralac, Zmija Sa Sedam Glava. A onda mu se javi
elja da avara svetove, i On stvori svetove; i javi mu se i elja da stvo-ri Zemlju nastanjenu ivim
biima, i On stvori Zemlju i sve ono to se na njoj nalazi".
A evo kako su stvoreni Zemlja i sve ono to se na njoj nalazi:
,,Sedam velikih umova Zmije Sa Sedam Glava izdadoe sedam nareenja".
Prva duhovna komanda bee:
,,Gasovi, bezoblini i razasuti po vaseljeni, da se objedine i da stvore zemlju: i gasovi se tada
spojie u vrtloju".
Druga naredba bee:
,,Neka gasovi preu u vrsto stanje, da bi stvorili zemlju:
:
gasovi preoe u vrsto stanje, osim onih delova koji je tre-oalo da poslue za stvaranje vode i
atmosfere; i ti delovi be-hu upleteni u novi svet. Vladala je tmina i na novonastalom svetu nije
bilo nikakvog zvuka, jer ni atmosfera ni voda jo uvek ne behu stvoreni". Potom sledi trea
naredba:
,Neka se preostali gasovi razdvoje i stvore atmosferu i vodu; i gasovi se razdvojie i jedan deo
stvori vodu, i voda se rairi po povrini zemlje i vascelu je prekri da se nigde nije naziralo nikakvo
ostrvo. Od gasova koji nisu stvorili vodu nastade atmosfera, i bee suetlosti u. toj'atmosfen".
[ zraci sunca sretoe se sa zracima svetlosti u atmosferi i stvorie dan. Tako bi svetlost. I bee
toplote u toj atmosferi.
[ zraci sunca susretoe se sa zracima toplote i donee zemlji ivot".
etvrta zapovest:
,,Neka gasovi zatoeni u unutranjosti zemlje izdignu kopno iznad povrine vode; i ognjevi iz
sredita zemlje izdi-goe ostrva i kontinente, i voda se odvoji".
Peta zapovest je glasila:
,,Neka se ivot pojavi u vodi: i zraci sunca susretoe se sa zracima zemlje u vodenom talogu i u
njemu nastae kos-mika jaja (klice ivota) meu elijama taloga. I, shodno za-povesti, iz
kosmikih jaja izlee se ivot".
esta zapovest bee:
,,Neka se ivot pojavi na zemlji; i zraci sunca susretoe se sa zracima zemlje u praini i u njoj
nastadoe kosmika jaja;
i, shodno zapovesti, iz kosmikih jaja izlee se ivot".
A kada sve ovo bi uinjeno, izdata je i sedma zapovest:
,,Stvorimo oveka prema liku naem i dajmo mu mo da vlada na ovoj zemlji.
[ tako Narajana, (Jm Sa Sedam Glava, Tvorac svega u vaseljeni, stvori oveka i udahnu mu ivi i
neunitivi duh, i ovek, kao i Narajana, postade razumno bie. 1 stvaranje be-e okonano."
Sedam zapovesti, van svake sumnje, ukazuju na sedam razdoblja. Jedno razdoblje, meutim, ne
moe se meriti bro-jem odreenih godina. To moe biti jedan dan, jedna godi-na, ali i milioni
godina. Dakle, ploice ne ukazuju na vreme koje je bilo potrebno za stvaranje moglo je biti
obavljeno za deset, ali i za stotinu miliona godina. Jednostavno se kae da je zemlja stvorena za
sedam vremenskih razdoblja, a ne za sedam dana, kako se tvrdi u Bibliji.
Ipak, slinost izmeu poetka sa ploica Naakal i Knjige Postanja je znaajna, kao to su znaajna
i odstupanja od Biblije. Meu svim narodiina na zemlji postoje legende o stvaranju sveta i uvek su
me zapanjivale slinosti izmeu tih legendi, tako da jedino mogu da zakljuim da su sve one imale
zajedniko ishodite da sve vode poreklo sa Mua;
Sedmu zapovest bilo je najtee prevesti. Deifrovanje je samo po sebi bilo lako, ali smo bili u
nemogunosti da u na-em savremenom jeziku iznaemo rei koje bi imale bas isto onakvo
znaenje kakvo imaju rei iz tog mrtvogjezika... Na primer, ,,dua" i ,,duh" bile su najblie
znaenju koje smo mogli dati ,,onome to je bilo udahnuto u ovekovo telo";
re ,,ivi" moda ne znai ba ono to su eleli da kau tvor-ci izvornog teksta. Re ,,neunitivi"
bez sumnje je potpuno tano prevedena. Ali, ta zapravo znai ,,prema naem liku"? Sigurno ne
fiziku slinost. Stoga se ovo, verovatno, odnosi na mentalne i mistine moi, to se nagovetava i
sledeom reenicom: ,,Dajmo mu mo da vlada na zemlji".
Biblija koristi jedan lep simbol kada govori o ,,bojem da-hu". Bilo ta da je taj dah, jasno je da on
oznaava posebne moi primljene od Boga, tako da se ovek moe smatrati i delom Boga, kao to
je list deo drveta. ovek je doao od Boga i u njega treba da se vrati.
Jo na samom poetku nalh prouavanja moj prijatelj predoio mi je da e, ukoliko se ne poznaje
ono to je on nazivao jezikom Naga-Maja, biti nemogue deifrovati plo-ice i stare zapise, budui
da svi stari spisi koji se bave zem-Ijom Mu behu napisani na tom jeziku... Dodatni razlog bio je taj
da svi dokumenti Naakala imaju ezoterini (ili skriveni) smisao koji su poznavali samo Naakali
sami, odnosno oni koje su uili. Moj prijatelj svetenik imao je klju za taj mistini jezik, i kada
me je njemu nauio, preda mnom su se otvorile mnoge tajanstvene dveri.
Skoro dve godine prouavao sam taj drevni jezik, koji mi je na kraju posluio za deifrovanje
ploica.
Dok smo obavljali na zadatak, moj stari prijatelj i uitelj je primetio:
,,Sine moj, sada nam je poznat opti smisao, ali ne znamo i pojedinostj".
Moram iskreno da priznam da bez njega nikada ne bih uspeo da deifrujem te ploice.
Odraze njihovih pouka pronaao sam i u staroj hinduskoj knjievnosti, ali i u drugim
dokumentima... Na primer:
Manaua Dharma Sastra, Knjiga druga, sloka 74:
,,U poetku postojao je samo beskraj po imenu Adit". Knjiga prva, sloka 8: ,,Taj zametak postade
jaje". Knjiga prva, sloka 10: ,,U poetku vladae tama". Knjiga prva, sloka 9: ,,0n najpre stvori
vodu i u nju poloi jaje".
Rig Veda, (dve do dve i po hiljade godina pre Hrista), Knjiga trea, str. 316-317: ,,U tom jajetu
bee stvoren um Vieg Bia u oblicfu. Bude, ija je veza sa boginjom Majom, bakom svih bogova i
svih Ijudi..." (Ovo se podudara sa Ada-mom i Evom, oko hiljadu sedam stotina godina kasnije).
Strana 3: Uzvan Njega nije postojalo nita; vladala je tama". Strana 4: ,,0naj koji odreuje suetlost
vazduha'.
Niko ne dovodi u sumnju, a istorija kao i legenda to pot-vruju, da su te knjige napisane prema
drevnim arhivama iz hrama, da su Naakali autori tih arhiva i da su oni pouavali religiji i nauci.

U raznim delovima sveta postoje brojne varijante istorije stvaranja, pre svega zbog naina na koji
je ona prenoena s narataja na narataj. Moe izgledati udno, ali najnaunija verzija i ujedno
ona koju, pored verzije Naakala, moe da potvrdi i geologija jeste ona koju sreemo kod
poludivljih rasa na ostrvima Pacifika, naroito kod Markiza.
Hindusi, Haldejci, Egipani, Maje i kasnije Grci, uklonili su naune temelje u svojim priama o
stvaranju i sluei se simbolima jednostavno izneli injenice, ne dajui odgovore na pitanja:
,,kako" i ,,zato". Objanjenje za to prua nam Klement iz Aleksandrije, koji kae:
,,Egipani su uvali tajnu svojih misterija i nisu umanjivali vrednost svojih znanja o boanskim
stvarima poveravajui ih
U pitanju je simbol etiriju Posveenih Sila koje su, pod nebrojenim imenima i u razliitim
vidovima, odigrale vanu ulogu u ovekovom poimanju Tvorca i stvaranju sveta od njegovog
nastanka do danas.
Spisi Naakala kau nam da su etiri Sile predstavljale sredstvo Tvorevih zapovesti Vorm su
uspostavljeni red i za-kon u vaseljenskom haosu. Poto su ispunile svoj zadatak, bile su zaduene
za fiziku vaseljenu. Meksike ploice go-vore o potpuno istoj stvari.
Naakal dokumenta daju im simbolina imena. Ploice koje bi nam mogle rei ta su etiri Sile,
pored toga to behu pokretaka snaga prvih velikih zapovesti stvaranja, odista predstavljale,
nedostaju nam. Budui, meutim, da su etiri Sile bile instrument postupanja po zapovestima,
prirodno je zamisliti da je postojalo neto to je trebalo izvriti. Ali, ta? Sve do tada ne bejah u
starim zapisima i spisima pronaao nita to bi nam moglo razjasniti... alioua ploica nam.J'e
donela i to otkrie.
(U sluaju da pomislite da se radi samo o mojoj pukoj hipotezi, stavljam vam na uvid jedan izvod,
odgonetnut i preveden iz ploice br. 1231.

Sile nalaze se u Tvorcu, i izlaze iz Njegovih usta. etiri Svete Sile etiri velike prvobitne sile
prikazane su, tako, kako se neposredno izlivaju iz Tvorca izvravajui kako su go-otkrili
stari narodi Njegovu volju, Njegove elje, Njegove zapovesti.
3. Radi se o simbol jedne od Sila; osnova ukazuje na poreklo Sile i pravac kojim se kree. Na
ovoj vinjeti kree se od zapada prema istoku.
4. Svaka od etiriju Sila nosi jednu strelu i jedno koplje, odnosno vrh koplja. Radi se o simbolu
aktivnosti, koji po-kazuje da ova sila nije mrtva i da ostaje aktivna, nastavljajui svoje kretanje sa
zapada na istok.
Ovaj hijeroglif predstavlja re Geometar, \ ta je re ispisana u unutranjosti svake od etiriju Sila.
Posredi su, dakle, Cetiri Velika Geometra, etiri Velike Prvobitne Sile. Radi se o pruobitnim
silama, jer u prikazane kao da se izli-vaju neposredno iz Tvorca.
6. Ovaj simbol stvoren je ukrtanjem etiriju sila, i sve se one kreu od zapada prema istoku.
Vrhovi im, pak, tvore krug koji simbolie vaseljenu.
Shodno tome, one upravljaju kretanjem svih tela u vase-Ijeni. Ovo ukazuje na to da se sva tela
kreu od zapada pre-ma istoku, kao i da svi kruni pravci koje uobliuju tela u po-kretu takoe idu
smerom sa zapada na istok, obrui se oko jednog sredita. Simbol pokazuje daje to sredite
Prvobitna Sila, to jest Veliki Beskraj Svemoni.Budui da je simbolino prikazano, ovo sredite ne
pred-stavlja neku posebnu taku u vaseljeni; radi se o Njemu, On je sredite prema kome se
upravljaju sva neposredna ili pos-redna kretanja to jest sekundarne sile koje nastaju pod
uticajem drugih sila, moda i ono sto mi nazivamo atom-skom energijom.
Od oko dve hiljade est stotina Nivenovih tabllca, oko hiljadu se odnose na etiri Prvobitne Sile.

Ploica br. 339

esti, poslednji hijeroglif, i danasje u upotrebi. Jo uvek ekam na arheologa koji ga nee meati sa
svastikom, odnosno kukastim krstom.
Ploica broj 339, iz Nivenove kolekcije.
Na ovom kamenu vidi se, prilino umetniki uraen, simbol starog poimanja Reda i Zakona,
predstavljen u obli-ku leptira.

Klju
Elipsa koja sledi konture kamena simbolizuje vaseljenu, prostor bez kraja.
Glavu leptira ini krug u kome se nalaze etiri take. Krug predstavlja Tvorca, dok etiri take
simbolizuju etiri
Vidite Sile. etiri plus jedan jednako je pet, to predstavlja numeriki simbol Boga.
Dve antene na elu simbolizuju red i zakon.
1. Sredinja figura je krug, koji predstavlja sunce, ali i Ra. Radi se o monoteistikom simbolu
Tvorca. CI pitanju je je-dan od tri prva simbola, korienih u religioznom poduava-nju, i ujedno
najsvetiji je od svih.
2. U tom krugu nalazi se obredno slovo H iz azbuke Zemlje-matice. Posredi je alfabetski simbol
etiriju Svetih Sila. Budui da se (slovo) nalazi unutar kruga, to treba da znai da su one (sile) u
samom Tvorcu. Na taj nain, etiri
Krilo moe biti protumaeno na dva naina: kao pet sto-era koji simbolizuju Boga i etiri
vaseljene izmeu njih, etiri Svete Sile.
Jedan jezik postoji u vaseljeni. Budui da je jezik simbol rei i zapovesti, ,,zapovest" je, dakle,
izdata da bi u itavoj va-seljeni bili uspostavljeni red i zakon. Leptir prenosi tu za-povest.
Objanjenje. Pokoravajui se Tvorevoj zapovesti, etiri Svete Sile uspostavljaju red i zakon u
vasceloj vaseljeni.
Ploice Naakala, koje sam deifrovao, zavravaju se stva-ranjem oveka. Nastavak je izgubljen.
Nedostaje podosta karika u toj kolekciji koja pria nepotpunu priu: ne govori, na primer, o
stvaranju ene. O tome se nita ne zna, osim onoga to spada u oblast legendamog. Meutim,
legendi ima mnogo i uglavnom su uoptene.
Ploica br. J584. Ova ploica predstavlja nastavak pos-redovanih i svetih zapisa Mua, nastavak
sedme zapovesti objavljene u ploicama Naakala.
Postoji, ipak, i jedna razlika izmeu istonjakih i mek-sikih ploica. Poznato nam je da ploice
Naakala predsta-vljaju neposredne prepise, poev jo od posredovanih i sve-tih Zapisa iz Zemlje-
matice, ali ne znamo gde su nastale i meksike ploice. Ploica br. 1584 predstavlja deo svetih
zapisa i nainjena je desetinama hiljada godina posle Naakala ali ko ju je nainio? To niko ne
zna, niti gde... Ipak, najverovatnije je da se to zbilo u Americi, budui da su sve ploice napisane u
Zemlji-matici od gline, dok su one iz Meksika od kamena.
Meksiki dokument, budui da je bio napisan znatno po-sle istonjakog izvomika, pokree i
jedno pitanje: da li se radi o prepisu posve vernom originalu, ili je vreme ve bilo nametnulo novu
kosmogoniju, pri emu su se menjale neke pojedinosti iz izvornika kako bi se izilo u susret nekom
sav-remenijem svetenstvu?

Klju

\. Ljudska glava, koja simbolizuje oveka. Oi su zatvorene, usmrtilaca. predstavlja san to ga

pominju drevni spi-5:'. Prvi Ijudi verovali su da ovek ne moe stvarno da umre dua).
2. Simboli kosmikih sila ovde su predstavljeni kaojedna od moi datih oveku da bi mogao
,,v)adati zemljom".
3. Prikazan kako izlazi iz glave, ovaj znak pokazuje da se 'adi o intelektualnim moima.
4. Telo je sastavljeno od dva kosmika jajeta. Gornje je pri tom povezano sa glavom, a donje sa
gomjim, to znai aa je telo dvostruko: radi se, dakie, o blizancima. Kao to se vidi, gornje jaje se
upravo odvaja od donjeg, ili obratno.
5. Sa obe strane vrata stoji po jedan krug, simbol. Tvoiv ca, pokazujui tako da, u nekim svojim
vidovima, ovo stvo-renje ini deo Samog Tvorca. Budui da se nalaze veoma Dlizu glave, oni
takoe oznaavaju i ,,inteiektuaino".
6. Sa svake strane gomjeg jajeta izbija po jedna sila, a od njih se prema dole sputaju jo dve
sekundarne sile, dodiru-jui se sa kosmikim jajima koja se upravo izleu. Dakle, jedna sila treba
da ih oivi.
7. Kao to sam ve rekao, donji deo tela sastavljen je od jednog jajeta iz koga izlaze etiri druga
jajeta; ovaj simbol, dakle, znai da donje jaje u stvari oliava enski princip.
Odnos izmeu sila gornjeg jajeta mukog principa, budui da se iz njega izluuju sile, ali ne
i sama jaja i sila kosmikih jaja koja izlaze iz jajeta-majke inei donji deo te-la, pokazuje nam
da se ovekove kosmike sile prenose s oca na sina. ovekove kosmike sile koje dolaze neposre-
dno od Tvorca na taj se nain ovekoveuju u itavom oveanstvu.
8. Ovaj hijeroglif prikazuje jedan par makaza, odnosno sile podele. Vide se dve sile koje se
zatvaraju jedna nad dru-gom, sekui i delei ono to se nalazi izmeu njih. Ove dve sile pokretake
su snage koje su razdvajale mrtvo telo, da bi od njega nainile jedno muko i jedno ensko.
Objanjenje raznih simbola sa ovog kamena je sledee:
Prvi ovek stvoren je kao dvostruko bie: bio je uspavan (smrt u dananjem smislu rei) i za to
vreme, dok je spavao, nastali su njegovi principi (muki i enski) i prvi ovek se raz-dvojio na
mukarca i enu. Potom je optenje izmeu mu-karca i ene obezbedilo odranje rase. Ovo dvoje
je kasnije naselilo itav svet.
Za svakog ko nije spreman da razmilja, ova zbunjujua legenda ini se nemoguom. Ipak, radi se
upravo o onoj legendi koja se vekovima obnavljala i koja je napokon stigla i do nas.
Odabrao sam dva navoda iz Biblije:
Knjiga Postanja: ! Gospod Bog stvori enu od rebra, koje uze Adamu, i odvede je Adamu"
(Glava druga, stih 22).
Knjiga Postanfa: ! Adam nadjede eni svojoj ime Eva, zato to je ona mati svjema ivima"
(Glava trea, stih 20).
Biblijsko pismeno je simbolino, a ne knjievno; ono sa-mo drugaijim jezikom izlae priu
ispripovedanu na ovoj ploici. Biblija i meksiki dokument, dakle, imaju isti izvor Svete spise
Mua.
Slina legenda postoji i meu divljim i poludivljim pleme-nima na polineanskim ostrvima.
Lao-Ce (Kina, pet stotina godina pre Hrista) u Tao-te kingu pie: ,,(-lm Tao stvorio je Jedno. Jedno
je postalo Dvoje, Dvoje je dalo Troje, a Troje je potom izrodilo sva bia".
Istonjake zemlje imaju mnogo legendi o stvaranju prvog dvostrukog oveka. Mnoge od njih
govore i o razdva-janju u snu (smrti).
Ja bih se uzdrao od svakog komentara o toj kosmogo-niji, i preputarn itaocu da donese
sopstvene zakljuke.
 2

IEZLI KONTINENT

Pria o unitenju Mua, Zemlje-matice oveanstva, zais-ta je neobina. Ona nam prua reenje
zagonetke belih rasa U Junim morima i ui nas kako se u sreditu Pacifika razvi-.a jedna
civilizacija i kako je nestala tokom jedne noi. Do pre nekoliko godina naunici su sumnjali u
mogunost po-stojanja prostranog kontinenta usred Pacifika. Meutim, onda su otkrivena
dokumenta, i izvrena poreenja koja do-kazuju da je taj kontinent postojao. Dokazi za to su
razni.
Najpre postoje, kao to sam u prethodnom poglavlju ve rekao, svete ploice otkrivene u onom
indijskom hramu i deifrovane uz pomo jednog uenog svetenika. Te plo-ice pruile su mi
prva saznanja o zemlji Mu i nagnale me u potragu po itavom svetu. Napisali su ih Naakali
ili u Bu-rmi ili u Zemlji-matici. Ploice govore o tome kako su Naka-B prispeli sa tog
kontinenta, smetenog usred Pacifika. Pri-aju, takoe, i o stvaranju oveka na tom kontinentu.
Manje stari dokumenti, napisani u Majaksu, Egiptu i Indiji, opisuju unitenje Mua, kada se
zemljina kora otvorila i u vrtloju vo-de i ognja progutala itav kontinent. Posle toga, vode
Paci-fika sklopile su se nad onim to je nekada bila mona dvi-lizacija.
Potvrde o postojanju Mua postoje i u drugim rukopisima, meu kojima je i indijski spev
Ramajana, koga je napisao istoriar Valmiki po diktatu Narane, velikog svetenika (sve-tih)
hramova Rii u Ajodiji, dok mu je ovaj itao stare arhive hrama. Valmiki kae da su Naakali
doli ,,u Burmu iz svoje
rodne zemlje na Istoku", to jest iz Pacifika. Jedan drugi do-kument potvruje Valmikijevu, kao
i priu sa svetih ploica;
radi se o trojanskom rukopisu koji se danas nalazi u Britan-skom muzeju. Ovaj rukopis
predstavlja jednu veoma staru knjiga Maja, napisanu na Jukatanu.U njoj se govori o ,,Zem-Iji
Mu", uz upotrebu istih simbola Mua na koje nailazimo u Indiji, Burmi i Egiptu. Na njen pomen
nailazimo u Codexu Cortesianusu, knjizi Maja napisanoj gotovo u isto vreme ka-da je nastao i
trojanski rukopis. Tu su zatim i dokument iz Lase, kao i stotine spisa iz Grke, Srednje
Amerike, Meksika, kao i peinski crtei u naim zapadnim zemljama.
Najzad, tu su i ruevine koje nam, svojim poloajem i simbolima kojima su ukraene, govore o
kontinentu Mu, ovekovoj Zemlji-matici.
Na ostrvima Junih mora, naroito na Mangaji, Tonga-Tabuu, na Marijanskim i CJskrnjim
ostrvima i Pana-peu, danas nailazimo na ostatke starih hramova od kamena i druge monolitne
ostatke iz vremena Mua. U uksmalu, na Jukatanu, na jednom hramu u ruevinama nalazi se
spo-menarski natpis o ,,zemljama na zapadu, odakle dolazimo";
i jedna izvanredna piramida na jugozapadu Meksika po-dignuta je, kako svedoe zapisi na njoj,
kao spomenik koji podsea na unitenje tih istih ,,zemalja na zapadu".
Tu je, zatim, i univerzalnost izvesnih starih simbola i obi-aja otkrivenih u Egiptu, Burmi,
Indiji, Japanu, Kini, na paci-fikim ostrvima, u Srednjoj i Junoj Americi, kao i kod nekih
plemena u Severnoj Americi. Ti simboli i obiaji tako su me-usobno slini da nema ni
najmanje sumnje da potiu iz istog izvora iz Mua. Sve ovo omoguuje nam da pratimo priu
o unitenju Mua.
Ovaj kontinent predstavljao je ogromnu valovitu ravnicu i prostirao se od severa Havaja prema
jugu. Linija povuena izmeu Uskrnjih ostrva i ostrva Fidi predstavljala je nje
govu granicu na jugu. Duina od istoka do zapada iznosila mu je vie od osam hiljada, a od
severa do juga vie od pet hiljada kilometara. Kontinent je bio sainjen od tri kopnena dela,
odeljenih meusobno uskim kanalima ili moreuzima.
Oslanjajui se na razna dokumenta koja sam prouio ( Trojanski spis, ploice sa Uskrnjih
ostrva, grke zapise i za-pise iz Lase, kao i druga) pokuau da ga opiem onakvog kakav je
bio.
Davno, veoma davno, u stara vremena pre vie hilja-da godina ali u okvirima onoga to
nazivamo istorijskim vremenom, postojao je jedan kontinent usred Pacifika gde se danas ,,vide
samo nebo i more", kao i mali arhipelazi koje nazivamo ostrvima Junih mora.
Bila je to lepa tropska zemlja, prekrivena prostranim rav-nicama. Doline i ravnice bile su
plodne, trave bee u izobilju kao i obradivih polja, dok breuljci behu obrasli tropskim
rastinjem. Ni jedna planina nije se uzdizala u tom zemalj-skom raju, jer jo uvek ne behu izbile
iz zemljine utrobe.
Ovu veliku i bogatu zemlju napajale su brojne reke, rei-ce i potoci, krivudajui izmeu niskih
breuljaka i plodnih ravnica. itav kontinent bio je prekriven bujnim zelenim rastinjem. Na
drveu i po bunovima rasloje na hiljade miri-snih cvetova; ala su bila opervaena palmama,
dok, se du reka visoka paprat njihala na povetarcu. U dolinama, reke su stvarale jezera oko
kojih je rastao sveti lotos. Leptiri, u hiljadama boja, leteli su ispod drvea, dok su kolibri, sa
svojim krildma blistavim od sunca, zujali od cveta do cveta.
Praumama su lutali ogromni mastodonti i slonovi, vitla-jui svojim orijakim uima da bi
oterali dosadne insekte.
Veliki kontinent vrveo je srenim ivotom. ,,ezdeset etiri miliona Ijudskih bia" ( Trojanski
spis) znalaki je upravl-jalo kontinentom. iroki putevi ravali su se u svim pravd-ma, kao
,,paukova mrea", i ploe kojima behu poploani bile su tako zbijene da ni travka nije mogla
da meu njima nikne (ploica sa Uskrnjih ostrva).
U to vreme, ezdeset etiri miliona stanovnika inilo je deset plemena, ili ,,naroda" meusobno
razliitih, ali objedi-njenih pod jednom vlau.
Mnogo generacija ranije, narod bee sebi izabrao kralja i njegovom imenu dodao prefiks Ra.
Potom je postao i crkveni poglavar i car pod nazivom ,,Ra Mu", dok se samo carstvo nazivalo
Carstvom Sunca.
Svi su ispovedali istu religiju, tujui Boanstvo u obliku simbola. Svi su verovali u besmrtnost
due, koja se na kraju vraala ,,velikom izvoru odakle bee i dola".
Toliko su potovali to Boanstvo da nikada nisu izgova-rali Njegovo ime, i u svojim molbama
i molitvama uvek su Mu se obraali posredstvom simbola.,,Ra Sunce" biojezbir-ni simbol svih
Njegovih atributa.
Veliki svetenik, Ra Mu, bio je opunorioenik Boan-stva.Podrazumevalo se da Ra Mu ne
treba da bude poseb-no tovan, budui da je bio samo predstavnik.
U to vreme, narod Mua bio je visoko prosveen i civilizo-van.
Na zemlji nije bilo diulfatua, niti gaje ikada na njoj bilo, jer su svi narodi zemaljski bili deca
Mua i pod zatitom Zemlje-matice.
Preovlaujua rasa u zemlji Mu bila je bela; Ijudi su bili lepi, svetle, pomalo zlaane puti, sa
krupnim, blagim oima tamne boje i crne, guste kose. Osim ove bele rase postojale su i druge:
uta, mrka i crna. Ipak, one su bile u manjini.
itelji Mua bili su vrsni moreplovci, koji su svojim bro-dovima krstarili itavim svetom, ,,od
okeana na istoku do onog na zapadu, i od severnih do junih mora..." Isto tako, bili su i sjajni
arhitekti koji su gradili ogromne hramove i ka-mene palate. Vajali su i podizali i dinovske
monolite, kao spomenike.
U zemlji Mu bilo je sedsm glavnih gradova sedita ver-skih, naunih i obrazovnih centara. I
mnogo drugih velikih gradova bilo je rasuto po trima zemljama.
Brojne luke bile su izgraene na uima reka, odakle su brodovi isplovljavali u susret svim
obzorjima, i u kojima je cvetala trgovina. Zemlja Mu bila je veliki centar trgovine i ci-
vilizacije; sve ostale zemlje bile su samo njene kolonije. Njeni brodovi bez prestanka su
prevozili putnike i robu prema raz-nim naseobinama.
Kada se sunce na smiraju pojavilo na obzorju, pod ode-dom crnog dima koji je prekrivao
itav kontinent, uinilo se da se prikazala ognjena lopta, sva uarena i puna gneva. 1 kada je
utonulo iza obzorja, zavladala je neprozirna tmina, povremeno presecana blistavim munjama.
Tokom noi, Mu bee potpuno uniten.
U apokaliptinom zagluju, osuena na propast zemlja je potonula u najdublji bezdan paklene
vatre, ,,u ognjeni okean" koji je tako u svoja nedra prihvatio svoju rtvu. Mu i njegovih ezde-
set etiri miliona stanovnika bili su rtvovani.
Dok je Mu tonuo u vatreni ponor, na njega se sruila no-va stihija stotinu trideset miliona
kubnih metara vode! Sa svih strana obruavili su se ogromni talasi, sreui se u sre-ditu
potopljene zemlje. Bio je to pravi danteovski pakao.
Mu, ovekova Zemlja-matica, sa svojim velianstvenim gradovima, hramovima i palatama,
umetnou, naukom i kulturom, ostao je samo san iz prolosti. Voda je bila njegov mrtvaki
pokrov. Ova katastrofa, meutim, bila je tek po-etni korak ka unitenju prve velike civilizacije
na zemlji.
Tokom skoro trinaest hiljada godina, unitenje Mua bee na taj deo Zemije bacilo debeli veo
tajne. Taj veo tek poinje da se podie, ali jo uvek ostaje dosta skrivenih oblasti.
Kada se kontinent raspao i bio potopljen iz geolokih razloga koji e kasnije biti objanjeni,
breuljci i neki pojase-vi zemlje behu ostali na povrini vode. Od njih su nastala ostrva i
arhipelazi, ali su i oni bili rastrzani vulkanskim erup-cijama.
Poto je prekrila zemlju i sve to se na njoj nalazilo, voda se smirila, kao da je bila zadovoljna
svojim ruilakim de-lom, i te se vode danas zovu Pacifikom. Nikada, meutim, ne bee
obavljeno ironinije krtenje!
Na tim ostrvima, izgubljenim u uzburkanom moru, pre-iveli sa Mua okupili su se, sa zebnjom
ekajui kraj stra-hovitih podrhtavanja. Posmatrali su kako njihovi hramovi, palate, brodovi i
putevi zauvek nestaju. Gotovo itavo sta-novnitvo bee se utopilo. Nekolicina preivelih
shvatila je odmah da vie nemaju niega: ni alata, ni odee, ni sklo-nita; tek malo zemlje, ali
bez hrane. More je kljualo oko njihovih pribeita, dok su im iznad glava oblaci dima, vo-
dene pare i pepela skrivali prijateljsko sunce, liavajui ih svake svetlosti. Beznadeni krici
njihovih sunarodnika jo uvek su odzvanjali u njihovim uima. Bio je to prizor pun uasa za
one koji behu uspeli da se spasu, ali koji su sada bili osueni da budu umoreni glau i
hladnoom. Retki su biti oni koji su mogli da preive tu uasnu kunju, i brojni su bili oni koji
su umrli u emeru.
Ostrva Junih mora bila su sve to bee preostalo od ooteene zemlje, i pojedini meu
njihovim iteljima mogu se smatrati neposrednim potomcima naroda Mua.
Posle nekoliko dana, dim i sumporna para najzad su se razvejali. Sunce se pomolilo kroz
oblake. Nova ostrva bila su nastanjena preplaenim Ijudima koji su imali sree da pre-ave. Ti
preiveli iz najvee katastrofe na svetu mora da su izgledali bedno.
S obzirom na takve okolnosti, lako je zamisliti ono to se potom dogodilo. Bilo je mnogo onih
koji su poludeli od straha; neki su se, opet, molili da ih smrt oslobodi nepod-noljivih muka.
Da bi se naprosto preivelo, ostajalo im je samo jedno: da se vrate u najdublje divljatvo i da,
bar neko vreme, poslue kao hrana jedni drugima.
Koe ivotinja, ukoliko ih je jo bilo, kao i lie sa drvea, u budue e biti njihova jedina
odea. Kamenje, koplja i strele bie njihovo oruje.Orua su morali da prave od kolj-ki i
kremena. Ali, zar ishrana nije bila najvanija? Nesum-njivo, mnogi su umrli od hladnoe, gladi
i straha, pa su posle njihove smrti njihova mrtva tela sluila kao hrana pre-ivelima. Tako su
nastali kanibalizam i divljatvo. Tako su se preiveli iz najvee civilizacije na svetu spustili na
najnii stu-panj divljatva, koji se odrao gotovo do naih dana.
Mogu se zamisliti gaenje i odvratnost koju su oseala ta razvijena i kultivisana bia,
primorana da uzimaju takvu hra-nu. Verovatno je bilo mnogo onih koji su radije umirali od
gladi. Ipak, malo po malo, iz generacije u generaciju, siro-mani stanovnici ostrva padali su sve
nie i nie, sve dok ni-su zaboravili i samu tradiciju iz svoje prolosti, koja je, u po-etku, bila
zavetno prenoena s kolena na koleno. Veliina njihove prolosti bila je iz njihovih umova
izbrisana sa istom onom potpunou sa kojom i izdajnike vode Pacifika behu zbrisale samu
zemlju Mu; meutim, pri svemu tome, kod domorodaca na tim ostrvima ostali su neki tragovi
da bi se sauvalo seanje na Mu.
Rekao sam ve da je, unitenjem Mua, na oveanstvo bio baen veo tajne; uinio sam to,
meutim, samo u smis-lu poreenja. Kolonijalna carstva jo neko su vreme odra-vala
civilizaciju Zemlje-matice, ali bez njene pomoi i ona su ubrzo poela da blede i nestaju.
Ali iz tog pepela nastale su nove civilizacije, meu kojima i naa.

3
ZEMLJA U KOJOJ SE POJAVIO COVEK

Neosporno je da se ovek, na ovoj naoj planeti, pojavio upravo na kontinentu Mu. Razni spisi
ukazuju nam na to da je ta zemlja bila onaj Rajski vrt iz Biblije, i da se Mu prostirao od Amerike
na zapadu do Azije na istoku to jest, posred Pacifika.
Spisi, meutim, ne predstavljaju jedini dokaz o postoja-nju jednog kontinenta u Pacifiku, jer se
tamo jo uvek nalaze njegovi ostaci. U delovima koji nisu bili potopljeni nalaze se preostaci
hramova, tradicije, statua i svetih simbola, na koji-ma natpisi ukazuju na to da se radi o
uspomenama na ne-stalu rasu Mua. Autentinost ovih preostataka potvrena je na sve mogue
naine: drugim spisima, skulpturama, obi-ajima, jezicima i, najzad, tradicijom.
Ovi neoborivi dokazi omoguili su mi da odredim i polo-aj jedne preistorijske civilizacije. Neki
su bili savreno odre-eni: u obliku kamenih spomenika,hramova,statua, obraenog kamenja
spremnog za prevoz i karpenoloma odakle je to kamenje poticalo.U tim kamenolomima pro-
naene su i nedovrene skulpture, a injenica da je do tih otkria dolo na pacifikim ostrvima
nesumnjivo pokazuje da su ona ta ostrva nekada bila deo jednog potonu-log kontinenta.
Geografski poloaj Mua
Obavetenja i zapisi zasnovani na starosti Trojanskog rukopisa dokazuju da je zemlja Mu
postojala do samog po-etka istorijskog vremena, to jest do razdoblja izmeu dvanaest i po do
dvanaest hiljada godina pre nae ere. Uzimajui kao polaznu taku ostrva na kojima su otkriveni
pomenuti preostaci, izradio sam kartu koja pokazuje poloaj Mua u Pacifiku. Ne postoji nita to
bi omoguilo da se nacrta severozapadna obala. Prema nekim dokumentima, ovaj je kontinent,
po svemu sudei, bio sastavljen od tri kopna razdvojena moreuzima; meutim, ne postoji
nikakva naznaka koja bi nam omoguila da odredimo i njihov polo-aj osim, moda, jednog
egipatskog hijeroglifa koji pri-kazuje tri dugake i uzane kopnene mase, rasporeene od istoka
prema zapadu.
Iz raznih razloga, ali, pre svega, budui da je kolonizaci-a bila najvanija, mislim da se taj
kontinent mnogo vie irio rrema severu nego to to pokazuju moji nacrti. Uskrnja strva sam
smestio na krajnji jugoistok, Tonga-Tabu na rajnji severozapad, a Havaje na sever; meutim,
nisam mo-gao da odredim i severoistonu granicu. Nacrtao sam mno-ga ua i zalive, budui da
spisi pokazuju da je zemlja bila ravna, bez planina, sa ogromnim ravnicama, tako da je lini-'a
obale verovatno bila ba onakva kakvu sam ja prikazao.
Posvuda gde nalazimo mala kopna koja se pomaljaju iz okeana, sa dokazima o kontinentalnom
poreklu, moemo biti dvostruko sigurni da se radi o ostrvima, ostacima nekog kontinenta. Kao
to sam ve rekao, u pitanju su mala ostr-va naseljena domorocima. Ona se nalaze na hiljade
kilo-metara daleko od svakog kontinenta, pruajui tako dokaz, uverljiviji od svakog dokumenta,
da je pre preistorijskih vre-mena tu postojao kontinent, i da je taj kontinent bio nase-Ijen
civilizovanim biima.
Stari spisi i ostaci na ostrvima u Junim morima ukazu-ju nam da je ovek stvoren kao
civilizovan, ali bez kulture. Stvoren je sa znanjem o svojoj dui i verovao je u jedno Boanstvo
koje je tovao. Prisustvo izvesnih crtea upotrebIjenih kao simboli ukazuju da je ovek, u celini
posmatrano, bio intelektualno nerazvijen; meutim, jednostavnost prvih svetih simbola nametala
mu se sama po sebi, da bi mogao da shvati najelementarnije stvari. Ipak, kada stupimo u dodir sa
tim ovekom, hiljade i hiljade godina posle njegove poja-ve na zemlji, uoavamo da je ve bio
visoko prosveen i civi-lizovan, a to se dogodio pre pedeset hiljada godina!
[zvesni arheolozi u svojim su delima obradili temu Mua i Zapadnih zemalja31, ali, budui da se
nikada nisu potrudili da uporede spise koje su imali u rukama, ostali su samo na pretpostavkama.
Vreme je, stoga, da itaoci koje zanima pojava prvog oveka na zemlji budu upoznati sa nekim
pozi-tivnim injenicama na kojima sam zasnovao svoja istrai-vanja.
Hajnrih Sliman, temeijei se samo na dva dokumenta, onog iz Lase iTrojanskog rukopisa, tvrdi
da je zapravo Atlan-tida bila zemlja Mu. Meutim, ovi dokumenti uopte ne pokazuju da su
Atlantida i Mu bili jedan isti kontinent; radi se, naprosto, o limanovoj pretpostavci. Meutim,
ostali spisi kojima se mogao obratiti jasno bi mu pokazali da se Mu nalazio zapadno, a ne istono
od Amerike to je geografski poloaj Atlantide. Ipak, tano je da su Atlantidu, kao i Mu,
unitile vulkanske erupcije, i da je i ona potonula u morske dubine. Nauka je to dokazala ne
ostavljajui ni malo mesta sumnji.
Plonon je, na primer, izneo hipotezu da je Srednja Ame-rika bila Zapadna zemlja, tojest zemlja
Mu; meutim, on pri tom zaboravlja da je Mu potonuo, dok je Srednju Ameriku i danas mogue
odlino videti. Toje toliko verovatno, kao ka-da biste tvrdili da je neki ovek mrtav, dok on
upravo razgo-vara sa vama.
Pojedine od tih zabluda nesumnjivo proistiu iz injenice da su neka dokumenta, prouauana u.
Europi, bila napisana u Americi, dok su itaoci, bez razmiljanja, u svo-jim raunicama polazili
od Evrope, a ne od Amerike. To je u skladu sa onim to je u vezi sa Atlantidom rekao jedan stari
grki filosof: ,,Zemlja preko mora Saturnov kontinent". Satumov kontinent predstavljalo je
drevno ime za Atlantidu.
Razlika izmeu spisa je jednostavna: bile su to zemlje na zapadu za Ameriku, \ zemlja preko
mora za Europu. Oi-gledno je da je autor grkog spisa eleo da izbegne greke, jer je tu zemlju
preko mora nedvosmisleno nazvao Satur-novim kontinentom, to jest Atlantidom. ini mi se da je
ovo dovoljno jasno da bi zadovoljilc i najsumnjiavije.
Trojanski rukopis smeta potonue Mua u razdoblje pre dvanaest hiljada godina (mislim da bi
dvanaest i po hiljada godina bilo tanije). Meutim, ove cifre mogu biti samo pri-bline, budui
da nam je nepoznato tano vreme nastanka Trojanskog rukopisa.
Suis, veliki svetenik iz hrama u Saisu, rekao je Solonu da je Atlantida potonula pre jedanaest i
po hiljada godina i da je prolaz prema Zapadnim zemljama bio preseen nes-tankom tog velikog
kontinenta. Ovaj podatak, dakle, ot-kianja mogunost da su te Zapadne zemlje mogle predstav-
ijati Atlantidu.

Mapa Mua, Zapadnih zemalja (Prema Egipatskoj knjizi mrtvih)

Svi oni koji su se do sada bavili Muom zanemarivali su najvanija svedoanstva vezana za
nestali kontinent: rue-vine na pacifikim ostrvima i natpise na zidovima Hrama Svetih Tajni u
Uksmalu, na Jukatanu, emu bi se mogla pri-dodati i zadivljujua drevna predanja naena kod
domoro-daca u Pacifiku.
Imajui u vidu ruevine otkrivene na tim arhipelazima, i uz potkrepu raznih zapisa i legendi,
sasvim je uoljivo da domoroci na Junim morima, uprkos svom dananjem primitivnom ivotu,
nisu oduvek bili takvi; utvreno je, van svake sumnje, da su oni potomci visoko razvijenih
predaka. Posmatrajui ih danas, ini se oiglednim da se u dalekoj prolosti velika nesrea
sruila na njihove pretke.
U mahnitoj elji da potvrde svoje teze o ovekolikom majmunu, naunici su nastojali da dokau
da oveka nije bi-lo na zemlji pre poetka pleistocena; meutim, samo jedan ubod iglom uinie
da se raspukne ovaj nauni mehur. Ostaci oveka otkriveni su u ljunkovitim slojevima u Evropi,
nastalim taloenjem voda iz poslednje velike magnetske kataklizme, iz preistorijskog ledenog
doba to je bio dogaaj koji je obeleio kraj pleistocena. Ta ista katastrofa zbrisala je sa lica
zemlje i Ijude iz peina u Nebraski.
Naunici jo uvek zagovaraju teoriju prema kojoj bela ra-sa potie iz Azije, premda za to nemaju
ni trunke dokaza, nikakav spis, nijedan materijalni preostatak. Njihove tvrdnje predstavljaju
obine pretpostavke. 0 ovoj knjizi pokazau kakvo je njeno poreklo, i njen trag pratiu sve do
Evrope.
Jedna od mojih najzaprepaujuih tvrdnji jeste ona prema kojoj polineanski domoroci
pripadaju beloj rasi. Osim toga, izvanredno su lepi, to ih ini bliskim svim belim rasama na
zemlji.
Kao to sam ve rekao, razna dokumenta ukazuju nam da se ovek prvi put pojavio na zemlji na
kontinentu Mu, odnosno da su polineanska ostrva iscepkani ostaci te ne-srene zemlje.
Dokumenta nam takoe ukazuju i na to da su Meksiko i Srednju Ameriku kolonizovali narodi
koji su doli sa Mua. Predanja, isto tako, potvruju i injenicu da su ti prvi kolonisti sa Mua bili
plavokosi i bele puti, da ih je odat-le oterala jedna druga bela rasa, delimino tamnije puti, i da su
se ,,plavokosi" potom, na svojim brodovima, uputili u pravcu izlazeeg sunca prema istoku
da bi se konano nastanili na severu Evrope, u dananjoj Skandinaviji. Isti o dokumenti
nedvosmisleno pokazuju da je ona bela rasa, donekle tamnije puti, potom kolonizovala jug
Evrope, Se-vernu Afriku i Malu Aziju prelazei, pri tom, na svom putu preko Majaksa,
Srednje Amerike i Atlantide.
Ukoliko pratimo bele Polineane na njihovom putu do jedne od mrkih rasa, dalje na zapadu,
ustanoviemo da je ta rasa takoe bila bela. Ljudi su tu bili nalik na najsavrenije grke statue;
domoroci sa Fidija, mrke rase, poznati su kao najvetije zanatlije na Junim morima.

Lepeza princeze Aravali

Sinbol Marktanskih ostrva

U svojoj zbirci posedujem fotografiju jedne osobe te mrke rase Aravali, domorotkinje sa
ostrva Arorai u Gilber-tovom arhipelagu koji se nalazi na etiri hiljade milja jugoza-padno od
Havaja. Na toj fotografiji vidi se devojka savrenih crta lica, nasmeenog i blagog izraza. Radi se
o keri kralja Arorija. Za nju se prialo da je bila ,,veoma mila i Ijupka, ali ivahna i Ijubomorna,
ostajui pri svemu tom dostojna svog tunog okruenja".
Uprkos tome to joj je odea kao u kakve divljakinje, Ara-valino lice i glava ukazuju na
predstavnicu jedne veoma viso-ke civilizacije. Jadna Aravali! Pripadala je plemenu Ijudo-dera
ali, zaudo, ona sama nikada nije okusila ,,dugaku svinju" to je eufemizam kojim su
domoroci oznaavali Ijudsko meso. U ruci je drala lepezu na kojoj su ukrasi koji nisu nita
drugo do kraljevski peat zemlje Mu, Carstva Sun-ca.
Nije otkriven ni jedan spis u kojem bi se pominjalo div-Ijatvo na bilo kojem mestu na zemlji pre
unitenja Mua. Zbog ega su se onda tako divni Ijudi, kakvi su bili preci do-morodaca sa Junih
mora, srozali do izopaenog Ijudoder-stva? Naa pria o velikoj nesrei koja je zadesila prvu
Ijud-sku rasu odgovara upravo na ovo pitanje.

Simbol Pomotua

Ptice-simboli Tvorca. Ptice koje simboliu stvaralake atribute Boanstva izgleda da su bile
najvaniji simbol Stvaralakih Moi kod naroda na severoistoku Zemlje matice.
Simbol ptice mogue je nai na jugu, sve do poloaja rr-anjih Havaja, a moda jo i dalje.

Svete ptice
 Radilo se, van svake sumnje, o svetom simbolu svih na-"3da Mua. Kao to pokazuju
Nivenove ploice, na brojna amenja svete ptice nailazimo u svim istonim zemljama,
kao i u Egiptu, Vavilonu i Meksiku. Ona i danas ima veliku snost kod Indijanaca Severne
Amerike, koji je zovu Grom-Pticom. Jedna indijanska legenda, tako, kae ,,da je
munja treptaj oka Grom-ptice, a grmljavina lepet njenih krila i da kie dolaze iz jezera koje se
nalazi na leima Grom-Ptice".
Ovaj motiv potie od Indijanaca Nutka, koji ive na :apadnqj obali ostrva Vankuver, u
Britanskoj Kolumbiji, u kanadi.
[ako postoji na stotine spisa koji govore o unitenju Mua, kao i mnotvo simbola u starim
dokumentima Maja kao sto su Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i Codex Bor-dija, u
itavom svetu naao samo dve slike koje prikazuju to unitenje: jednu egipatsku, i ovu indijansku
ploicu iz Se-verne Amerike. Meutim, izmeu njih postoji i jedna zna-ajna razlika. Egipatska
opisuje Mu kako se survava u ognje-ni ponor, dok indijanska prikazuje vodu kako zapljuskuje
kontinent, da bi ga na kraju potopila; u stvari, ovo su dve fa-ze u unitenju Mua, tako da su obe
slike tane. Ova dva na-roda danas su meusobni antipodi; meutim, u to vreme, oba su znala za
prave uzroke unitenja Mua.

Alegorija Indijanaca Seveme Amenke opis unitenja Mua

Mnogi simboli, koji su deo indijanske slike, istovremeno su i simboli Mua, dok su ostali manje
bliski ovoj vrsti.
Ono po emu se najvie razlikuju izvorni spisi Mua, pre svega je simbol koji koriste Indijanci da
bi prikazali vodu. Nage, Ujguri, Karijane, amerike Maje i drugi, koriste zmiju bez ukrasa zvanu
Hanab, ije valovito telo podsea na talase okeana. Meutim, ovi stari Indijanci bili su viniji od
svojih suseda sa juga; podelili su vode koristei pri tonn najvee ribe da bi oznaili okeane, dok
su za manje povrine pod vo-dom koristili talasaste linije sa zmijama; sinnbol okeana nazi-vali
su kitom-ubicom. Ovaj sirnbol moemo nai kod mno-gih plemena na severozapadu, ako ne i
kod svih; shodno tome, njegovo je poreklo zajedniko. Bio je oznaen kao -ubica" verovatno
stoga to je okean potopio i umorio mili-one itelja Mua.
Slika se sastoji od tri motiva: zmije, ptice, ribe.
Gore: Zmija. Ova zmija ovenana je perjem; prema tome, radi se o ukraenoj zmiji.U pitanju je
stilizacija Kecalkoatla, pernate zmije naroda sa severa Zemlje-matice. Kod svih starih naroda,
ukraena zmija predstavljala je sim-bol stvaralakog Boanstva.
Cl sredini se vidi stilizovana pttca, ona koju Indijand zovu Grom-Pticom.
(Jstanovio sam da su u severnim podrujima Mua ptice bile koriene da bi simbolizovale etiri
Svete Sile etiri velike prvobitne i stvaralake sile izvriteljke sedam veli-kih zapovesti
Tvorca. Korienje ovih ptica-simbola mora da je bilo uobiajeno u Zemlji-matici, budui da na
njihove tragove i ostatke nailazimo na Havajima u Pacifiku, na Nive-novim ploicama u
Meksiku, u Egiptu sa bogom Sebom i na itavom Istoku. Pored ptica, i krst je bio simbol etiriju
Svetih Sila. Sudei prema onome to sam otkrio, i krst je 310 u sveoptoj upotrebi. Jo pre
sedamdeset hiljada godi-na, obian krst se pojavljuje u Svetim Spisima Mua kao simbol etiriju
sila.
Dole: Kit. Koliko mi je poznato, severnoameriki Inditanci jedini su narod koji koristi ribu kao
simbol vode; i zai-sta, ima li ieg prirodnijeg od toga? udno je samo da se ovaj simbol nije
nametnuo i svim ostalim narodima.
Grom-Ptica, koja simbolizuje Velike Sile, prikazana je kako stoji na kitu koji predstavlja okean...
Kande su joj zabo-dene u lea kita, ime pokazuje da vlada okeanom i silama. Kit (vode
okeana) je mrtav, poto su mu sile slomile vrat;
Prema tome, on vie ne moe da ubija. Tragedija je potpuna.
To je prikazano i Magnetskim Silama koje se sruuju sa krila Grom-Ptice, stvarajui bezdan.

ILUSTRACIJA:

Br. 1: Oko kita sainjeno je od dva spojena, jedan u dru-gi umetnuta kvadrata, unutar kojih se
nalazi trei puno oko koje simbolizuje zenicu. Ta dva kvadrata predstavljaju majku i zemlju
to jest Zemlju-maticu. Pun kvadrat, zenica, simbolizuje tamu; iznad nje ne sija nikakvo sunce.
Ovo, zaje-dno sa slomljenim vratom i bezdanom ispod, oznaava da Zemlja-matica bee
potonula u mrani ponor.
Na Nivenovoj meksikoj ploici br. 1430 moe se videti i tano nalije tog oka...
itanje nakon toga postaje lako. Ostaje nam samo da deifrujemo simbole koji su se koristili u
Zemlji-matici i nje-nim kolonijama.
Br. 2: Vidi se kako voda ulazi u kitova usta i u njih neto unosi.
Br. 3: (Jnutar usta nalazi se grlo, sa prolazom koji vodi u Sredite. Iza usta nalazi se simbol br. 4,
obredni simbol iz azbuke Zemlje-matice. Ezoterino znaenje ovog slova je bezdan. Vidimo,
dakle, da je Zemlja-matica bila uvuena u bezdan tenosti, to jest da je bila potopljena.
Br. 5: Ispod bezdana nalaze se etiri palice, koje pred-stavljaju numeriki simbol etiri Svete
Sile.
Br. 6: Na leima kita vide se etiri koluta ponovo sim-boliki broj etiri.
Br. 7: Iznad se nalaze etiri palice broj 5 koji je simbol Boga, Tvorca i njegove Cetiri Sile.
Ova slika objanjava da je Zemlja-matica bila posredno unitena delovanjem Cetiri Velike Sile,
to je injenica koja se pominje u svim spisima koji se bave unitenjem Mua.
Objajenje: Tvorac je eleo unitenje ovekove Zemlje-matice. etiri Velike Sile, izvriteljke
Tvorevih zapo vesti, porinule su kontinent u vode, koje su se nad njim sklopile.
Imamo, dakle, pred sobom isto ameriku priu o tom unitenju, koja se nadovezuje na
izgravirano kamenje iz nevade. Zaista, naa dananja zapadna Amerika uva vie uspomena na
veoma daleku proslost nego sav ostali svet zajedno.
Indijanci iz Algonkina imaju jedno predanje o Potopu i ieznuu Mua, koji se kod njih zove
Pan. Radi se, u stvari, o istom predanju.
,,Indijanci iz Algonkina behu upozoreni da e doi do Potopa, te su, da bi se spasli, sagradili
brodove. Stotinu tri-deset osam brodova napustilo je kontinent Pan. Istog dana, vrata zemlje i
vrata neba su se otvorila.
I zemlja se njihae kao brodi na moru, i kia je lila kao iz kabla, i silna grmljavina (vulkanske
erupcije i teluriki pot-resi) odjeknu iz dubina zemlje.I zemlja bi unitena! Jedan moni
kontinent bio je odvojen od svog sidra i ognjevi iz zemlje, uz zagluujuu grmljavinu, pokuljae
meu crne oblake. I zemlja bi nalik orahovoj Ijusci na moru. I sa svih strana naioe vrtlozi i
porinue zemlju duboko u vodu, da se nikada vie ne pojavi".

4.

SEANJA NA IEZLI KONTINENT

Seanja na kontinent Mu brojna su koliko i raznovrsna. Meu pisanim dokumentima neka

nam, kao na primer plo-ice Naakala, govore i o pojavi oveka na zemlji. Druga
dokumenta, opet, otkrivaju nam i geografski poloaj iezlog kontinenta.
Ameriki rukopisi, inae prilino brojni, ukazuju nam na ' to da se zemlja Mu nalazila zapadno
od Amerike. Azijska . dokumenta, opet, govore da se Mu, Zemlja-matica, nalazi-la istono od
Azije, prema ,,izlazeem suncu". Sledstveno tome, ovekova Zemlja-matica nalazila se izmeu
Amerike i Azije, proteui se irom Pacifika i obuhvatajui i dananja ostrva na kojima
nailazimo na kamene ostatke njenih grado-va i hramova, kao i nekadanje bele rase.
Zapoeu sa amen'kim spisima, na elu sa Trojanskim rukopisom; radi se o veoma staroj
knjizi Maja, napisanoj na Jukatanu. Smatra se da rukopis see u jedno daleko razdob-Ije, izmeu
hiljadu i po i pet hiljada godina. Ja, lino, smat-ram da je stara izmeu hiJJ'adu pet stotina i tri
hiljade godina, i ovu svoju pretpostavku zasnivam oslanjajui se na oblik rukopisa.
Nekoliko izvoda iz Trojanskog rukopisa, koje ovde izno-sim, dokazae tanost moje teorije o
postojanju Mua.
 Trojanski rukopis U nitenje Mua
Izvod br. 1: ,, U estoj godini Kana, jedanaestog Muluka meseca Zaka, dolojedo uasnog
podrhtavanja zemlje, ko-je je bez prestanka potrajalo sve do trinaestog Cuena. Valovita zemlja
breuljaka Mu bila je rtvovana. Dva puta izdizana, nestala je tokom jedne jedine noi,
poto je prethodno bila neprestano zasipana ognjevima to su' stiza-

li iz bezdana. Budui da su ognjevi dopirali odasvud unaoko-lo, zemlja se, na razliitim mestima,
uzdizala i tonula vie pu-ta. I, na kraju, njena povrina se raspukla i deset zemalja (ili plemena)
bilo je razasuto i rascepkano. Zemlja je potonula sa svojih ezdeset etiri miliona stanovnika
8060. godine pre nastanka ove knjige".
Geoioki uzev, opis ,,valovite zemlje breuljaka" potpuno je taan i objanjava kamenolome na
CIskrnjim ostrvima.
tzvod br. 2: ,,Mesto nastanka svetih tajni. Mu: Zapadne zemlje. Zemlja Kui. Zemlja-matica
bogoua'. Ve smo uka-zali na to da je geografsko iine ovekove Zemlje-matice bilo Zapadne
zemlje, odnosno Lemurija; i budui da je Trojanski rukopis bio napisan u Americi, oigledno je
da su se te za-padne zemlje nalazile zapadno od Amerike. Izloiu kasnije i druga brojna
dokumenta koja ukazuju da se kontinent Mu nalazio zapadno od Amerike.
,,Zemlja Kui" oznaava zemlju nestalih dua. Egipatski Ka, sa svim svojim razliitim
znaenjima, dolazi od Kuia na-roda Maja.
U stara vremena, ,,bog" nije oznaavao Boanstvo. Ra-dilo se o dui mrtvih, i tako u ovom
rukopisu Zemlja-matica bogova oznaava, zapravo, Zemlju-maticu Ijudi. Veliki egip-tolog ser
Gardner Wilkinson, u svom delu, kae nam:
,,Na jeziku Maja, Zemlja Kui oznaavala je rodnu zemlju Doginje Maja, majke bogova i
oveka".
Izvod br. 2 vie je puta dobio potvrdu i u Egipatskoj knjizi mrtuih.
CODEX CORTESIANCJS. Codex Cortesianus predstavlja jo jednu od starih knjiga Maja, koja
je uspela da izbegne fa-natizmu panskog biskupa Lande. Ovo delo danas se nalazi u
Nacionalnom muzeju u Madridu. Znakovi, figure i simboli ukazuju na to da je nastao kada i
Trojanski rukopis. Meu-tim, jezik Codexa u znatnoj je meri simboliniji nego onaj u Trojaskom
rukopisu. Evo nekoliko izvoda i iz njega, na istu temu:
,,Svojom monom rukom Homen izazva podrhtavanje zemlje, koje potraja od smiraja i protee
se tokom itave noi. Mu, ualouita zeml/a breulfaka, bipotopena''.
,,Mu, ivotodavnu zemlju nizija (mora), Homen potopi to-kom samo jedne noi".
,,Zemlja mrtvog voe sada je beivotna, vie ne postoji, poto je duaputa iskoila iz svojih
temelja; kralj dubina ju je prodrmao, i elei da silom izie, rascepio je od vrha do dna, umorio
je, potopio".
,,U dva navrata, Mu iskoi iz svojih temelja; bila je, po-tom, rtuouana ognju. Eksplodiraoje,
podrhtavajui od vrha do dna snanim podrhtavanjem zemlje. Ritnuvi ga, Onaj koji uini da se
sve rasprsne poput stakla, rtuoi.iao ga je te iste noi".
ini se oiglednim da Codex Cortesianus i Trojanski ru-kopis behu napisani na temelju arhiva iz
istog hrama. Codex
Cortesianus kontinentu daje samo njegovo obredno, dok mu Trojanski rukopis daje i obredno i
geografsko ime.
DOKUMENT 1Z LASE.
Ovaj dokument otkrio je liman, u jednom starom budistikom hramu u Lasi, na Tibetu, i za-tim
ga deifrovao i preveo. Po svemu sudei, ovaj dokument ne potie iz istog izvora kao dva
prethodna. Savremeniji je i nije pisan znakovima Maja.
Evo i iz njega jednog zanimljivog izvoda:
,,Kada je zvezda Bal pala na mesto koje sada ine samo nebo i more, sedam gradova sa svojim
zlatnim dverima i prozranim hramovima zadrhtae i zaljuljae se kao lie na vetru; i strana
vatra i dim pokuljae iz palata. Krici mnotva dizali su se put neba. Narod je traio sklonite u
hramovima i tvravama, i mudri Mu rec Rs Mu ustade i doviknu im: ,,Zar nisam ovo
predvideo?" A mukarci i ene odeveni u svoje blistave odede stadoe ga preklinjati: ,,Mu, spasi
nas!" Aii Mu nastavi: ,,Svi ete umreti, sa svim slugama svo-jim i bogatstvom, i iz vaeg pepela
nii e novi narodi. Ali ako i oni zaborave da je nadmo njihova ne u tome to su se nekome
uspeli na lea, ve u delima njihovim, i njih e zadesiti ista sudbina". Ognjevi i dim zaguie
Muove rei; i zemlja i svekoliko njeno stanovnitvo behu raskomadani i potopljeni u dubine".
Bal je re iz jezika Maja i znai ,,Gospodar polja". Izraz ,,prozimi hramovi" van svake sumnje
predstavlja greku pri prevoenju. Ti hramovi nisu bili ni od stakla, niti od bilo ka-kve druge
providne materije. Bili su zapravo otvoreni, bez krovova, tako da su zraci Ra, Sunca, mogli da
dotiu glave vernika.
Plonon je na Jukatanu otkrio dokumenta u kojima se kae da je ,,crkveni stareina iz zemlje Mu
prorekao njeno unitenje, i da su se neki, posluavi njegove rei, iselili u ko-lonije i tako se
spasli".
Plonon je umro mnogo pre nego to je liman objimo svoj dokument iz Lase.
HRAM U CIKSMAL.
Ovaj hram se nalazi u Uksmalu, na Jukatanu, i Plonon ga bee nazvao Hramom Svetih Tajni".
Ovaj natpis potkrepljuje drugi navod iz Trojanskog rukopisima i potvruje i druga dokumenta
u kojima se tvrdi da se Zemlja-matica nalazila zapadno od Amerike. Osim toga je najvanije
on nam govori da su sva religiozna uei iz ovog hrama dolazila odande. Na taj nain, bilo ta da
,iu naemo, znaemo da dolazi sa Mua, iz Zemalja na Zapadu. Znajui ovo, moemo da
sagledamo same izvore egiatske religije.
PIRAMIDA 1Z KSOHIKALA, (U MEKSIKU). Ova piramida raiazi se na stotinak kilometara
jugozapadno od Siudad
-teksika i starija je hiljadama godina od egipatskih. Na jed-nom njenom zidu stoje natpisi u
obliku ploe podeljene na ;?.-a dela. Gornji deo u obliku venca govori o unitenju Mua,
Zemlje na Zapadu, i o poreklu sila koje su to razara-~.fe prouzrokovale.
Veliki deo ovog venca je uniten, a i ono to je preostalo loliko je oteeno da je jedva
itljivo; neu, stoga, poku-savati da pruim taan prevod, ve samo njegov opti smi-sao.
Donji i glavni deo natpisa u dosta je dobrom stanju, ma-da su se mnogi delovi vremenom
izbrisali. Nedostaje, dakle, odosta pojedinosti, ali je smisao ipak jasan.
Gornji deo. Venac.
1. Pravougaonik, obredno slovo M, azbuni simbol Mua, Zemlje-matice. Na jednoj strani vide se
dve izrasline, dva ostrva koja su sa Muom tvorila Zemlje na Zapadu.
2. Vulkanske sile koje su prokljuale u unutranjosti Mua i unitile ga.
3. Simbol Maja ,,Tian ian", etiri Velike Prvobitne Sile, se izlivaju neposredno iz
Beskonanog: Njegova ,,zapovest", Njegova ,,volja", Njegov ,,red", i tako dalje.
4. Glava ili vrak strele, koplja ili digita, simbol je koji po-kazuje da su te sile aktivne. Linija
koja deli vrh koplja simbol je koji pokazuje da se ne radi o jednoj od Prvobitnih Sila, ve da je u
pitanju sekundarna sila koja proizlazi iz Prvobitne.

Drugl deo. Potapanje

Drugi deo. Potapanje.

la. Stilizovana zmija, simbol prostranih voda, u obliku obrednog slova U, simbola vodenog
bezdana.
Ib. Oi zmije su zatvorene, simbolizujui san, poinak. Vode miruju, poto su uspostavile
konani nivo.
2. Broj tri, numeriki simbol Mua.
3. Jedan od simbola Zemalja na Zapadu. Budui da se r.alazi ispod znakova dva i tri, njegov
poloaj ukazuje na to da je Mu Zemlje na Zapadu, bio potopljen.
4. Rep zmije, to jest vode, obavijen je oko figure oveka, to oznaava da su stanovnici
potopljeni zajedno sa zemljom.
Pre nego to navedem i ostale natpise sa piramide, posluau da dam prevod prethodnog:
Ova piramida bila je podignuta da predstavlja spomenik zemlji Mu, Zemlji-matici oveka,
Zemljama na Zapadu, karo bi se za budue narataje sauvala uspomena na njego-vo postojanje i
unitenje. Stubovi koji je podupiru sruili su se pod naletom monih sila i Mu i njegovi
stanovnid potonuli su u vodeni bezdan.
U Platonovom Timeju moe se proitati da je ova mek-sika piramida tana reprodukcija Svetog
Breuljka sa Atlantide, gde se uzdizao Posejdonov hram.
Platon je iveo u etvrtom veku pre Hrista, a nas ue da je Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku!
AKAD-DZIB. U gradu ien lca postoji kamen kao nadvratnik na ulazu u unutranju sobu
graevine zvane Akad-Dzib.On predstavlja Zemlje na Zapadu koje su bile unitene zemljotresom
i potom potopljene.
PREDANJA MAJA. Maje sa Jukatana smatraie su Zapad ,,oblastima u kojima vlada tama,
mestom na kojem su se due unnrlih vraale u krilo svojih predaka" (Codex Corte-sianus).
VALMIKI, RAMAJANA
,,Sledbenici Maja, Naakali, polazei iz svoje rodne zemlje put istoka da bi propovedali nauku i
religiju, najpre su se zadrali u Burmi i poduavali Nage. Iz Burme su potom otili u Indiju, u
Dekan, odakle su svoju religiju i znanja preneli u Vavilon, a potom i u Egipat".
BURMA. U Angkor Tomu, u Kambodi, mogu se videti stiiizovane ivotinje koje su arheolozi
nazvali ,,lavovima". Sve
su one postavljene na istonoj strani, okrenute prema mes-tu na kojem se nalazi Zemlja-matica.
Nema nikakve sum-nje da ove ivotinje predstavljaju aluziju na Mu, budui da izgovaraju
njegovo ime kao to to pokazuju njihove stili-zovane eljusti u obliku pravougaonika, jedan
od oblika obrednog slova M iz azbuke Mua, kao i jedan od njegovih simbola.
Sada u se pozabaviti ostrvima u Tihom okeanu i kame-nim ostacima koji su tamo otkriveni, kao
i neobinim legen-dama uroenika iz tih oblasti.
Naputajui Ameriku i kreui se preko Pacifika, upu-ujemo se prema zapadu; nai emo se,
dakle, zapadno od Jukatana, i to je ono to italac treba da ima na umu, bu-dui da e mu to
omoguiti da shvati dokumenta kojima emo se nadalje baviti.
Na svakom arhipelagu Polinezije i Indonezije otkriemo dokaze koji predstavljaju vezu izmeu
preistorijske amerike civilizacije, sa njenim preistorijskim hramovima, i civilizacija iz june i
istone Azije, a moda i sa drugim civilizacijama u svetu. Putovanje e biti dugo, ali bogato
iznenaenjima i otkriima. Na tim ostrvima, koja su prema Ijudskom seanju bila nastanjena
divljacima i Ijudoderima, naii emo na ostatke jedne drevne civilizacije.
Meutim, ti Ijudoderi, kao to sam ve rekao, potomci su jedne visoko razvijene civilizadje.
Preci dananjih Poli-neana, poto su u meuvremenu pali na stupanj divljatva, nekada su iveli
u samom sreditu svetske civilizadje.
 VELIKI KAMENl OSTACI NA PACIFIKIM OSTRVIMA
Na ovom mnotvu ostrva i ostrvaca mogu se uoiti tra-govi jedne velike civilizacije. Postoje
ogromni kameni hra-movi, kiklopski kameni zidovi, kanali, kaldrmisani putevi, bezbrojni
monoliti, kipovi dela za koja su bili neophodni kako materijal sa kontinenta, tako i veti
radnici. Ove pre-ostatke imajmo na umu ne nalazimo na nekom velikom kontinentu, ve,
upravo suprotno tome, na siunim ostrvima naseljenim uroenicima.
Ove velike ruevine ne mogu biti nita drugo kako u oima laika tako i u oima naunika
do delo jedne velike sezle civilizacije, koja je postojala pre vie hiljada godina i o kojoj
gotovo nita ne znamo.
Ti spomeni na prolost brojni su i ratrkani, i teko je r'.ati odakle poeti sa njihovim opisom.
Bili bi potrebni itavi
Tomovi knjiga da bi svi bili pomenuti, i stoga ovde mogu da dam samo njihov kratak pregled.
Mislim, stoga, da bi najbolje bilo poeti sa najpoznatijim meu njima, zagonetnim
cpovima sa Uskrnjeg ostrva.
-SKRNJE OSTRVO. Ovo se ostrvo nalazi na krajnjem Jgoistoku Polinezije, na dve hiljade
stotinu milja od june amerike obale, i ima povrinu od sto osamnaest kvad-ratnih kilometara.
Na njemu se nalazi oko pet stotina pe-reset isklesanih kamenova, dinovskih kipova i dmgih
;rimeraka umetnosti jedne velike preistorijske rase.
Na vrhovima ovih monolitnih stena nalaze se crvene kugle, koje su gotovo sve isklesane od
crvenog kamena ugaenih vulkana. Jedna od tih kugli ima ak prenik od e-tiri metra. Nalazi se
u kamenolomu brda Tera. Pored kipo-va, na Uskrnjem ostrvu moemo nai ogromne zaravni od
klesanog kamena. Visoke su deset metara, a dugake od ezdeset do stotinu metara. Ovo klesano
kamenje ekalo je da bude otpremljeno u druge delove kontinenta radi izgrad-nje hramova i
palata.
Ostaci jednog velikog kamenog hrama uzdiu se u blizi-ni ugaenih vulkana Ran Roraka i Rana
Rao. Kamena ruevina stvara obris etvorougaonika od oko trideset metara duine i sedam
metara irine. Zidovi koji nisu srueni visoki su metar i trideset santimetara i iroki metar i po.
Na poje-dinim od kamenova sa ove graevine nalaze se uklesane figure, sveti simboli prve
religije oveanstva.
,,Postoji sedam ploica i to je sve ono to je preosta-lo od ogromnog broja koje sadre
pisanu istoriju Clskrnjeg ostrva", kae V. D. Tompson.
(Jz pomo jednog starog domoroca, jedinog itelja na ostrvu koji je umeo da protumai znaenje
simbola sa tih ploica, V. D. Tompson ih je deifrovao i preveo. Evo Tompsonovog prevoda
dveju ploica:
Ploica br. J: ,,Kada je ovo ostrvo bilo stvoreno i kada su za njega saznali nai preci, zemlja je
bila ispresecana lepim kaldrmisanim putevima od ravnog kamena. To kamenje bi-lo je tako
savreno spojeno i postavljeno, da mu se nisu vi-dele ivice. Kavovac (greka u prevodu) je
oiviavao puteve i bacao na njih senku, svojim gustim kronjama pravei pravi tunel.
Heke je bio graditelj tih puteva i on je bio taj koji je sedeo na poasnom mestu gde su se putevi
razdvajali i ravali u razliitim pravcima.
0 toj lepoj, srenoj zemlji, u kojoj je nekada Romaha iveo sa svojom voljenom Hangarvom,
Turaki je sluao poj ptica i hranio ih".
Zar ovo nije u skladu sa Valmikijem, koji kae: "Maje su bile uzorni moreplovci, iji su brodovi
plovili okeanima ka istoku i zapadu, i po morima na sever i jug"?
LELE. Ovo ostrvo razdvojeno je od Kusaia jednim uskim koritom. Na njemu se moe videti jedan
kupasti breuljak okruen zidom znatne irine, irokim od est do sedam me-tara. Citavo ostrvo
predstavlja niz kiklopskih vrata i ograda. Neke od tih ograda su paralelogrami duine sedamdeset i
irine trideset metara. Najvea je dugaka od sto do sto pe-deset, i iroka pedeset metara. Zidovi su
uglavnom debeli oko etiri metra i nalaze se oko podruma, vetakih peina i tajnih prolaza.
Domoroci iz ovog dela Karolinkih ostrva veoma su neprijateljski raspoloeni prema belcima, i
1874. godinejo uvek su upranjavali kanibalizam. Kasnije su se, ipak, civili-zovali.
KINGSMIL. Na ostrvu Tapito iz ove grupe nalaze se viso-ke i lepe piramide kao i na Gilbertovim
i Maralskim ostrvi-ma.
MARIJANSKA OSTRVA. Na ovim ostrvima, posebno na Guamu, ostaci imaju drugaija obdeja.
Radi se o stubovi-ma od masivnog kamena; okrnjeni su, sa polukrunim kamenom na vrhu. esto
se ovo kamenje nalazi na tlu, ispod stubova, kao da je telurikim potresom bilo zbaeno na tle. Na
ostrvu Tinijan ovi stubovi rasporeeni su u kolo-nade.
HAVAJL Na pedesetak kilometara od Hoa, na jednom breuljku, nalazi se ruevina po imenu
Kuki. Na toj uzvisini nema ni najmanjeg kamenia, izuzev onog koje tu bee doneseno.
Vrh je bio poravnat, a graevina okrenuta prema etiri glavne take; tleje bilo poploano. Dva
kamena bloka podi-gnuta na pet do est metara udaljenosti jedan od drugog, usmerena su od istoka
prema zapadu sa savrenom tanou.
Vrh breuljka bio je terasast, dok je sama terasa bila po-ploana manjim ili veim komadima
kamena klesanim u obli-ku kocaka. Svaki kamen bio je sa svih strana uglaan, da bi to bolje
prianjao pri spojevima. Jo uvek postoji desetak metara kaldrme na donjoj terasi.
Na zapadnoj strani, prema vrhu se pelo stepenite visine oko stotinu metara.
Jo jedna ruevina se nalazi i u Koni.
OSTRVA MARKESAS. Postoji vei broj znaajnih rue-vina u ovom arhipelagu, samo to,
oigledno, nikom nije palo na pamet da ih tu trai. Mislim, ak, da jo niko nije otkrio da oni
postoje.
Upravo sam nabrojao dugaku listu dinovskih ostataka, a ipak nisam naveo ni polovinu onoga to
se moe nai na ostrvima u Tihom okeanu. Pred ovako opipljivim dokazima, logiki se moe doi
samo do jednog zakljuka, u Jednom trenutku Ijudske istoje postao ogroman kontinert u sred
Tihog okeana, kojije obuhuatao sue gru-pe ostrua na kojima se mogu. nai preistorijski ostaci, i da
je na tom kontinentu postojalajedna oisoko razuijena ciui-lizacifa.
NOVl ZELAND. Maori, domoroci sa Novog Zelanda, narod su bogat legendama i predanjima iz
daleke prolosti.
Kod njih nailazimo i na dosta drevnih svetih simbola. Najneobiniji je Tat ili Totem, koji
postavljaju na ulazima u svoja sela. Kada koristim re Tat, mislim na egipatsku re. Ovakve
stubove koristile su Maje, Inke, Atlantiani, Egip-ani, Haldejci, kao i drugi stari narodi.
AUSTRALIJA. to se tie starih dokumenata, legendi, predanja i tradicija, Australija se ini
prilino siromanom. Nije to nimalo udno, ukoliko su tani moji geoloki za-kljuci u pogledu
ovog kontinenta.
Kod plemena na severu ovog kontinenta pronaene su figure izgravirane na bumeranzima.
Aboridini sa severa Australije sigurno su Ijudi na najniem stupnju razvoja na zemlji, zaostaliji
ponekad i od umskih zveri.
Ipak, pronaen je jedan peinski crte koji nesumnjivo prethodi njihovom dananjem, niskom
stupnju.
Na ovom crteu izdvajaju se tri znaka: najpre Ra, Sunce, potom broj 3, simbol Mua, i, najzad,
jedna sekira. Meutim, u trenutku kada su se Englezi naselili u Australiji, domoroci uopte nisu
znali za sekiru.
I pored toga, nikada nisam uo da se govori o legendama i predanjima otkrivenim kod Aboridina.
Dinovski kameni spomenici na Uskrnjem ostrvu uvek su predstavljali enigmu za etnologe.
Meutim, svi su oni bili ubeeni da je u ovom podruju morala postojati visoko razvijena
civilizacija.
Pretpostavljalo se, naime, da beli Polineani potiu od prvobitne bele rase, a izgleda da to
potvruju i dokumenta i predanja do kojih se dolo u raznim oblastima zemljine kugle (Meksiko,
Srednja Amerika, [ndija, Egipat).
I predanja iz Srednje Amerike i Meksika kazuju da su prvi stanovnici tih zemalja bili bele rase.
Maje, koji su gradili ogromne graevine ije ruevine danas prekrivaju zemlju, bili su bele rase.
Natpisi u hramovima na Jukatanu otkriva-ju da su tu doli iz zemlje koja se nalazila zapadno od
Ame-rike, to jest iz Polinezije. Gvatemalska tradicija takoe govori o beloj rasi koja je pola od
Amerike prema istoku.
Indijski dokumenti kazuju da srednji deo [ndije, Dekan, najpre bee naselio narod bele rase
Maje koji je stigao preko Bumne i ija se domovina nalazila .jedan mesec pre-ma izlazeem
suncu istono od Burme", to jest u Polineziji. Dokazano je takoe da su oni koji su doli u
Ameriku pri-speli sa zapada, a da su oni koji su stigli u Indiju krenuli sa istoka. Ovo predstavlja
neoboriv dokaz da je zemlja ove bele rase bila kontinent koji se prostirao izmeu Amerike i Azije.
Kod ovih naroda naao sam i jedno predanje o Stva-ranju, koje se i u najsitnijim pojedinostima
slae sa preda-njima starih naroda iz itavog sveta: Elis, ,,Polinesian Researches", Tom 1, strana
100:
,,Na Sendvikim ostrvima kazuje se da je na poetku na zemlji bila samo voda, i da je onda sa
neba sletela velika pti-ca i snela jaje u to more; iz jajeta su se izlegli Havaji", prenosi Elis u svojim
istraivanjima.
Takva je bila kosmogonija drevnih naroda. Svi su oni tvr-dili da je zemljina povrina bila
prekrivena vodom, i da je i-vot nastao iz jednog jajeta poloenog u more.
SAMOA. Domoroci sa ostrva Samoa imaju jedno pre-danje prema kome je ,,na poetku itava
zemlja bila pre-krivena vodom".
Potop-. ,,Na veini polineanskih ostrva postoje legende o optem potopu, kojem je izbegao veoma
mali broj Ijudi", pi-e O'Brajen u svojoj knjizi Mistina. ostrua u Junom. Paci-fiku.
Adam i Eua: ,,Polineani imaju voma jasno miljenje o poreklu svemira i oveka".
HAVAJl. ,,Taaroa naini Araea od crvene zemlje i udah-nu mu dah kroz nozdrve. Od ovekove
kosti napravi enu i nazva je Eva".
Kain iAuelj-. Jedno predanje Tonga kae ,,da je sin prvog oveka ubio svog brata".
NOVl ZELAND. Jedno predanje Maora tvrdi ,,da je sin prvog oveka ubio svog brata".
Vauilonska kula: ,,Na Fidiju se jo uvek vidi mesto na kome bee podignuta ogromna kula, samo
stoga to su stanovnici Fidija bili radoznali i eleli da izbliza vide Mesec, da bi saznali da li je
nastanjen".
POLINEANSKA KOSMOGONUA. Tahiti: ,,Taaroa, ije se ime razliito izgovara, zavisno od
arhipelaga, bio je otac tahianske kosmogonije. Njegova ena bila je Ina, Zemlja, a sin Oro,
gospodar sveta".
Ovo se podudara sa najstarijom kosmogonijom, to jest sa idejom o Trojstvu.
MISTICNE SILE. U vreme prve civilizacije na zemlji pos-tojale su mnoge teko shvatljive nauke,
koje su danas zabo-ravljene, izgubljene izmeu dveju civilizacija.
Pripadnici stare kulture bili su u stanju da koraaju kroz vatru, a da se ni ne oprlje to se
pominje i u Bibliji i Popol Vuhu.
Poznato je da su neki domoroci na ostrvima u Tihom okeanu u stanju da hodaju po uarenom
ugljevlju, bez ikakvih posledica. Ovo se moe videti na Havajima, kao i na Fidiju.
Pre nekoliko godina objavljeno je da na ostrvu Samoa slepi mogu da vide koom. Naunici su se
tome smejali, dok je javnost to smatrala izmiljotinom, novinarskom patkom.
Izvod iz reportae dopisnika New York Worlda iz Pariza, koja govori o ovom fenomenu,
opovrgava meutim pod-smehe naunika koji nisu eleli da poveruju prii o domo-rocima sa
Samoe. Evo tog lanka:
,,Ne samo da imamo oi iza glave ve i po itavom telu, i mogli bismo da se njima koristimo kada
bismo znali kako.
Ovo je zakljuak do koga su doli mnogi naunid, koji su i sami bili svedoci doivljaja ila
Romena, autora knjige sa ovom temom. Tamonji domoroci, zajedno sa Zilom Ro-menom, tvrde
da im se ispod koe nalaze ,,okca" (mikro-skopski siuni organi, povezani sa nervnim sistemom),
ko-ja nisu nita drugo do zakrljale oi.
Zil Romen, meutim, kako se tvrdi, bee uspeo da vie osoba naui kako da se slue ovim oima.
Pomou njih, bile su u stanju da razlikuju boje i itaju zavezanih oiju. Neki su mogli da ,,vide" i
vrhovima prstiju, a neki nosom. Jedan o-vek bio je ak u stanju da ,,vidi" eir na udaljenosti od
etiri metra.
Ovi rezultati dobijeni su poto ispitanik bee hipnozom doveden u stanje snane mentalne
koncentracije.
Ako prva iskustva i nisu bila posve uverljiva, sledea su kod nekih osoba otkrila sposobnost da,
posle troasovne koncentracije, vezanih oiju prepoznaju karte za igranje. Povrh svega, kako se
ini, sposobnosti ispitanika se pove-avaju sa svakim novim iskustvom".
Na taj nain dokazano je da se slepi mogu uvebati da ,,vide" koom; meutim, to je ve bilo
praktikovano na ostr-vu Samoa pre nekoliko hiljada godina.
Sve ove legende i predanja vie su nego zaprepaujua. Jedva da u sve to moemo da
poverujemo, utoliko pre to su ti poludivlji Ijudi, osim poslednja dva ili tri veka, bili posve
odseeni od ostatka sveta; moramo priznati da kod njih po-stoje predanja i legende o Stvaranju i
prvoj pojavi oveka ko-ji se savreno slau s onim to nalazimo u Bibliji.
GRKA. U spisima filosofa antike Grke takoe se po-minje ovekova Zemlja-matica. Grki
gramatiari, pod vo-stvom arhonta Euklida, nanovo su 403. godine pre Hrista sastavili atinsku
azbuku i dali joj dananji oblik. Dananja grka azbuka sainjena je od rei jezika Maja, od kojih
je sastavljena i pria o unitenju Mua. Evo njenog prevoda:
,,Silne vode obruavaju se na polja i preplavljuju nizije. Na mestima na kojima postoje prepreke
stvaraju se ala, dok vodeni vrtlozi zapljuskuju zemlju. Voda se prostire nad svim to ivi i to se
mie; temelji poputaju i zemlja Mu ostaje potopljena. Iznad vode vide se jedino vrhovi... Vrtlozi
se polako povlae i nestaju, dok se vetar pojaava. CJmesto dolina sada se vide ledeni ponori. Na
prometnim mestima stvaraju naslage blata. Jedna usta se otvaraju, i iz njih izbi-jaju para i
vulkanaska lava".
Pismeno ovde tee sa leva na desno. Stari narodi uglav-nom su pisali s desna na levo, po
vodoravnim linijama.
,,Zagonetni simbol grkog krsta, koji se takoe nalazi i na kamenju iz Kirige i Kopana, bio je
predmet niza nagaanja velikog broja uenih Ijudi", pie Vinter u svom delu Guatemala^ Po
svemu sudei, kao da niko nije u sta-nju da rei ovaj jednostavni problem.
Grki krst je sredinji simbol na grbu Mua, Carstva Sun-ca. Hijeroglif na jeziku Mua, koji se
oitava kao CJ-luumil, oznaava jednu frazu u znaenju ,,kraj" ili ,,zemlja", odnosno, u proirenom
znaenju, ,,kraljevstvo" ili ,,carstvo". Na taj na-in, na svim natpisima na kojima se pojavljuje, ta
fraza ima jedno od tih znaenja, u zavisnosti od onoga to joj pretho-di ili to joj sledi.
Grki krst potvruje moj prevod grke azbuke, i uzeti za-jedno potvruju postojanje Mua, Carstva
Sunca, koji je bio i Zemlja-matica Grka.
 5.

SVETA EGIPATSKA KNJIGA MRTVIH

Egipatska knjiga mrtvih sadri brojne delove koji doka-zuju postojanje ovekove Zemlje-matice,
iezlog kontinen-ta Mu. Ona potvruje i da je Mu bio prva zemlja ovean-stva, dok su ostale
zemlje bile sateliti koji se obru oko jed-nog gravitacionog sredita oko visoko civilizovanog
kon-tinenta Mu, kolonizatora sveta koji ga je okruivao. Smatram stoga za shodno da nekoliko rei
bude reeno i o Egipatskoj knjizi mrtuih.
Egipatska knjiga mrtLiih naziv je pod kojim je dokument opte poznat, dok se egipatskim
hijeroglifima ovaj naziv pie Per-m-hru. Prema egiptolozima,/wznac'i ,,onaj koji dolazi", hru znai
,,dan", dok je m. predlog koji znai ,,od".

Ipak, egiptolozi nisu posve saglasni u pogledu tanog prevoda naslova knjige. Prof. Plejt, u svom
delu Doda.tna poglaulja Egipatske knjige mrtuih, tvrdi na primer da bi na-ziv trebalo prevesti sa
,,Koji dolaze od dana". Brug Bej, opet, u svom delu Zapisi' u kamenu i' reBiblife, smatra da
taan prevod glasi Knfiga. dolaska dana, dok Lefevr, Mas-pero i Renuf prednost daju nazivu Dan
koJi dolazi.
Pustimo ove velike egiptologe da se raspravljaju... Jer, ko je od njih u pravu? Meni se ini da je
jedini nain da se problem razrei taj da se iznese sadraj knjige i pokae ta on oznaava; jer, svi
spisi od kojih je knjiga sastavljena su simbolike naravi, pri emu je neophodno znati ta simbo-
lizuju. Jo ni jedan egiptolog nije uspeo da to objasni.
Egipafska knj'iga. mrtuih predstavlja svetu uspomenu posveenu Ijudima koji su stradali prilikom
unitenja Mua precima Egipana i itavog oveanstva. ,,Mrtvi" su oni o kojima se govori. U
tom oseanju Ijubavi i potovanja prema Zemlji-matici, Ijubavi i potovanja prema precima, nalazi
se izvor tog kulta predaka tako prisutan u itavom svetu, ka-ko u prolosti tako i danas. Zar
neemo poloiti cvee na grobove onih koji su nas napustili?
Ja se nipoto ne slaem sa egiptolozima u pogledu zna-enja naziva Per-m-hru. Istinaje daper
znai ,,otiao", ili ,,u odlasku", dok /vuznaa ,,dan"; meutim, m. nije nita drugo do Mu.
Ovo slovo m, koje egiptolozi smatraju predlogom, uop-te nije to; radi se o simbolu, simbolinom
slovu i nazivu Mua. Prema tome, Per-m-hru znai ,,Muje otiao od dana". 1 upravo to potvruje
ono to sam ve rekao: Egipatska knfiga mrtuih predstavlja posveeni spomen na ezdeset etiri
miliona Ijudi koji behu nali smrt prilikom unitenja Mua.
Godine studija koje sam proveo na Istoku u drutvu ne-kolicine najveih njegovih znalaca,
omoguile su mi da se uputim u mnoge ezoterine simbole koji se pojavljuju u Egi-pafskoj knfizi
mrtuih; pri svemu tome, ne treba zaboraviti da postoji prisna veza izmeu drevnih indijskih i
egipatskih nau-ka. Maje iz (ndije kolonizovale su Gornji Egipat; jedna grupa Naakala je iz Indije
otila u Egipat, da bi tamo poduavala nauci, religiji i Sedam Svetih Spisa. Na taj nain, ono to
sam nauio u Indiji moe se takode primeniti i na Egipat.
Ne zna se tano kada je Egipatska knjiga mrtuih bila na-pisana. Meutim, prvi prepisi su, po
svemu sudei, sadrali samo nekoliko poglavlja, kojima su kasnije pridodavana i
ostala, sve dok delo nije poprimilo dananji oblik. Isto to dogodilo se i sa hinduskom
Mahabharatom, koja je poela sa svega nekoliko stranica, da bi se vremenom veoma uve-ala.
 Svako poglavlje u EgipatskoJknjizi mrtuih, posredno ili neposredno, donosi po neku aluziju na
Mu, i itava knjiga puna je simbola koji su postojali na Muu pre nego to je o-vek i kroio na tle
Egipta.
Kao to sam ve rekao, Mu su unitili silni zemljotresi, nakon ega je gotovo itav kontinent u
plamenu potonuo u okean.
Odabrao sam dve vinjete iz Egipatske knjige mrtuih, koje u pokuati da deifrujem i prevedem,
kako bih pokazao postojanje veze izmeu ovog dokumenta i Mua, Zemlje-matice.

Vinjeta, dakle, znai sledee: ,,Mu je bio baen u vatreni bezdan i dok je tonuo izbie ognjevi i
okruie ga". Ovo je objanjeno ognjevima koji okruuju ilustraciju br. 2, to jest Mu.
Jedan od simbola na koji najee nailazimo predstavlja stilizovani oltar, iznad koga se nalazi
sunce na zalasku, i iznad koga se isto tako nalazi zatvoreni ili mrtvi lotos.
Ovaj simbol u vie navrata susreemo meu vinjetama Egipatske knjige mrtuih, \ znaajno je pri
tom uoiti da je lotos pri tom uvek zatvoren, odnosno mrtav.

Evo i objanjenja te malene vinjete:

1. Klasini stilizovan oltar starih Egipana.

2. Cvet svetog lotosa, floralni simbol Mua.
3. Sunce bez zrakova, simbol njegovog zalaska, spustilo se ispod obzorja. Budui da je smeteno
ispodtAua, lotosa, njegov poloaj treba da oznai da je zalo na mrtvom konti-nentu. Sve je
mrano: Mu je ,,oblast tmine". Pre potopa, geografski simbol Mua bio je jedan znak sa tri take, sa
zna-enjem Zemlje na Zapadu tri zemlje koje su inile konti-nent Mu.
Posle potonua, mesto na kome se nalazio Mu nazvano je ,,oblast tmine", i simbolino je
predstavljeno suncem bez zrakova iznad sredinje take (fig. 6). Ponekad je, meutim, sredinja
taka izostavljena, tako da ostaje samo sunce bez zrakova (fig. 5).
Vineta iz 81. poglaulja. Egiptolozi ovu vinjetu iz Egi-patske knjige mrtuih opisuju kao ,,glavu koja
izlazi iz lotosa".
U poslednjem retku poglavlja moe se proitati: ,,sJa sam ist lotos nikao iz sunanih polja".
Evo kako je mogue rastumaiti ovu vinjetu:
Glava predstavlja Egipanina, prepoznatljivog po frizuri.
Glava izlazi iz lotosa.
Lotos je zatvoren, mrtav.
Na ovoj vinjeti lotos predstavlja mrtvi kontinent Mu.
Evo i prevoda:
,,Egipani dolaze iz Mua, zemlje koja je mrtva i koja vie ne postoji".
Poslednji redak predstavlja kulminirajue mesto u ita-vom poglavlju. ,,Ja sam ist lotos", to
znai: ,,Ja sam ist potomak naroda Mua".
Fraza ,,Nikao iz sunanih polja" jo jednom potvruje ovaj prevod sunana polja predstavljaju
Carstvo Sunca, to je imperijalno ime Mua.
Mu, opet, najeziku Zemlje-matice znai: ,,majka, zemlja, polje, drava, carstvo", ali i ,,usta".
U slobodnom prevodu, dakle: ,,Ja sam Egipanin od is-te loze; moji preci doli su iz Mua,
Zemlje-matice, Carstva Sunca koje je danas mrtvo i iezlo".
I jo nekoliko rei o egipatskim predanjima:
Svi drevni narodi, ukljuujui i Egipane, verovali su u reinkarnaciju due. Stare istonjake
ploice nam pokazuju da su stari narodi razumevali poreklo i uticaje svih sila; bilo im je poznato
da jedna sila, kada ispuni svoju zadatu svrhu, onu kojujoj je priroda odredila, nakon toga slabi, ali
ne nes-taje. Neka sila ne moe sasvim nestati, kao to ni neki ele-ment ne moe naprosto ieznuti.
Oslabljena sila vraa se svom izvoru da bi se obnovila, da bi potom, u spremitima prirode, ekala
da bude ponovo pozvana, zarad ispunjenja neke nove svrhe. Toje ono o emu nam govore ove
ploice, stare hiljadama godina.
Covekova dua je posle Boanstva najvea sila na zemlji, i otelotvorila se na kontinentu Mu,
Zemljama na Zapadu. Kada ovek usne poslednjim snom, njegovo telo se razlae;
meutim, dua mu ne umire i, prema verovanjima drevnih naroda, vraa se na mesto svog
otelovljenja na Mu, da bi tamo saekala svoju reinkarnaciju.
U vreme velikog faraona Menesa, kada su Gornji i Donji Egipat postali jedno kraljevstvo, oko
2700. godine pre Hri-sta, u Egiptu su postojale dve religije: kult Istoka i kult Zapada... U Donjem
Egiptu se verovalo da dua putuje na zapad, da bi tamo potraila mesto svoje reinkarancije. U
Gornjem Egiptu, meutim, verovalo se da dua odlazi na istok, u ne-beski raj, gde e joj se to isto
dogoditi. Pri svemu tome, oba ova kulta potvruju da je dua sledila isti put kojim su se kretali
njeni preci da bi stigli u Egipat.
Poredei ono to je prethodno reeno sa zakljucima egiptologa o ova dva dijametralno suprotna
kulta ovek do-lazi u iskuenje da se slatko nasmeje, utoliko pre to se nije naao nijedan naunik
od autoriteta koji bi objasnio porek-lo i uzrok ova dva kulta; meutim, problem je lako razreiti, i
to u pokuati i da dokaem.
Donji Egipat kolonizovala je Zemlja-matica preko Ma-jaksa i Atlantide; i jedna i druga nalazile su
se zapadno od Egipta. Shodno tome, da bi stigla na mesto svoje reinkarna-cije, dua koja dolazi iz
Donjeg Egipta morala je da sledi isti put kojim su se kretali njeni oevi i da se uputi prema zapa-
du.
Nasuprot ovome, kolonizatori iz Zemlje-matice prispeli su u Gornji Egipat prolazei kroz Indiju i
Burmu. Kako se obe ove zemlje nalaze istono od Egipta, i dua je morala da putuje u tom pravcu
da bi stigla na mesto reinkarnacije, kre-ui se putem kojim su ili preci. Dakle, oba ova kulta
imala su svoj poseban razlog postojanja, mada je bilo potrebno stotinak godina da bi se on otkrio.
,,Dolo je potom do srastanja ta dva stara egipatska kul-ta", kae Donald A. Makenzi, ,,kulta
Ozirisa, koji je verovao u raj na zapadu, i kulta tovalaca Sunca, koji su svoj nebeski raj zamiljali
na istoku. Oziris, stari deifikovani kralj, bio je poistoveivan sa bogovima zapadnog kulta. Odjeke
ovog sukoba dvaju kultova nalazimo u tekstovima posveenim mrtvima, dve hiljade sedam stotina
godina pre Hrista".
U pitanju je jedan sloen egipatski simbol, koji opisuje unitenje Mua.
1. Egipatski simbol vatre.
2. Obredno slovo M Zemlje-matice i njen azbuni i geometrijski simbol, jedan od najee korienih
za njeno predstavljanje.
3. Veoma star simbol, koji predstavlja bezdan, cisternu ili bunar.
4. Bezdan ispunjen vatrom.
napravi razliku izmeu simbola i njihovog znaenja. Ono to pri tom zaboravljaju, jeste da su stari
narodi koristili po jedan poseban simbol za svaki atribut Boanstva i da je sunce bilo zajedniki simbol
svih njegovih atributa, predstavljajui na taj nain samo Boanstvo.
Stanovnici Gornjeg Egipta nisu, kao to je to smatrao Makenzi, bili potovaoci Sunca. Ra, Sunce, bio
je njihov zajedniki simbol Boanstva. Rau, koji je predstauljao Boanstvo, kao to danas krst
predstaulfa Hrista, bili su posveivani hramovi.
Makenzi takoe smatra da je Oziris jedan stari, kasnije deifikovani kralj, i premda ne kae kojim je
narodom vladao, uzima kao samo po sebi razumljivo da su to bili Egipani. U emu on onda grei,
imajui u vidu da je Tot, kada je, u Saisu, osnovao prvu koloniju u Donjem Egiptu, poduavao
oziriskoj religiji to pokazuju i mnogi papirusi, pri emu se sve ovo dogodilo pre esnaest hiljada
godina. Dva razli-ita izvora, koja sam u vezi s tim prouio, kazuju da je Oziris iveo u Atlantidi pre
osamnaest ili dvadeset hiljada godina i da je bio veliki uitelj religija.
Ova dva egipatska kulta pruaju novi dokaz o prvoj pojavi oveka na Muu i o geografskom poloaju
ovog kontinenta istono od Burme i zapadno od Majaksa, to jest u sa-mom sreditu Tihog okeana.
CJnitenje Zemlje-matice isto se tako pominje i u njiho-vim religioznim ceremonijama. Prelazak
nekog mladog redovnika iz prvog u drugi stepen bio je obavljan na taj nain to bi kandidat
simbolino bio zagnjuren u ognjeni ponor, da bi se podsetio na sudbinu svojih predaka u voljenoj
Zemlji-matici i da bi bio naveden da shvati kuda njegova du-a treba da se na kraju uputi da bi
doivela reinkarnaciju. Na ovo nam se, sledeim reima, ukazuje i u dvadeset drugom poglavlju
Egipatske knjige mrtvih: ,,Dolazim, inim ono to mi srce eli na taj dan Ognja., i gasim oganj im se
pojavi".
Pre nego to zakljuim ovo poglavlje, smatram neop-hodnim da ukaem i na odgovarajua dokumenta,
koja po-
tiu iz oblasti oko Pacifika... Citaocu e to omoguiti da lak-e shvati itavu situaciju.
Zaponimo sa prvobitnim simbolom, kraljevskim grbom Mua, Carstva Sunca, koji prikazuje Sunce sa
osam zrakova.
Donji crte otkriven je na odei jednog Indijanca iz ple-mena Kutnaj, koji ivi u severnoj Kanadi, u
Britanskoj Ko-lumbiji. Porub odede jednog drugog Kutnaj indijanca bio je nainjen od itavog niza
jednog od simbola ,,potopljenog Mua". Odea na kojoj se nalazi simbol sunca je crna, samo sunce je
bledouto i uokvireno bledoruiastim pojasom sa takama nanetim indigo bojom.
 Ve sam pokazao reprodukciju kraljevskog grba Mua naslikanog na lepezi jedne domorotkinje sa
Gilbertovih ostr-va, na vie od jedanaest hiljada kilometara od Kanade. Ovaj isti simbol nalazimo i na
totemima kod Indijanaca u Sever-noj Americi, kod Maora na Novom Zelandu, kao i u Nevadi,
Meksiku i drugim mestima esto veoma udaljenim jedna od drugih.
Jedna ogromna, neprohodna uma prekriva polovinu junog dela Jukatana, irei se do Gvatemale i
Hondurasa. Nije u pitanju prauma; nekada je ta zemlja bila naseljena, sa velikim gradovima i brojnim
stanovnitvom, i obradivim poljima. I danas se u ovoj dungli mogu nai ogromne, impozantne
ruevine koje su, ako se moe verovati preda-njima Indijanaca iz plemena Kopani i Kiriguas, koji ive
na obodu te mone praume, samo ,,neugledni" primerci jo veih ruevina koje su i dalje skrivene u
nedrima dungle, na mestima na koja ovek nikada nije kroio.
Ja lino verujem u ove prie Indijanaca, utoliko pre to o tim ruevinama priaju sa
strahopotovanjem. Osim toga, tu su i egipatska dokumenta koja ih potvruju.
uma je deo ,,zemlje s one druge strane", koja je bila unitena i uinjena ,,neprohodnom" usled
,,velikih ruilakih talasa to se behu sruili na tu zemlju", uzrokujui smrt ,,go-tovo svih (njenih)
stanovnika".
Ta je civilizacija bila zatrvena, i njeni gradovi uniteni pre jedanaest i po i jedanaest hiljada i sedam
stotina pedeset godina, kada su nastali pojasevi gasova i potom se slivali, ispod tla, u ove oblasti,
izazivajui podizanje planina. Sve to bee se zbilo (srazmerno) malo vremena pre potonua Atlantide.
Iznosei da je ta zemlja posle takvih kataklizmi bila ,,neprohodna", Egipani su bili podaleko od
pravog stanja stvari.
I u Hondurasu u Kopanu, u Kirigi u Gvatemali, u Opiku i Siraka-Mekalju u San Salvadoru, postoje
ogromne preis-torijske ruevine. 1 tu se posvuda mogu nai simboli koji se odnose na Mu.
0 Kirigi se nalazi znatan broj steaka i obelisaka vajanih u obliku Ijudskih figura sa trostrukom
kruriom, ukazujui ta-ko na njihovu vernost Zemlji-matici. Na svakom od ovih steaka nalazi se po
jedan razliit simboliki totem, ukazujui da se ovi odnose na razliite kraljevske dinastije. Svaka stara
dinastija imala je svoj totem na primer slona, tigra ili zmiju.
Na taj nain, du itave zapadne obale Severne, Srednje i June Amerike, neprekinuti niz tragova
otkriva nam da je Mu bio Zemlja-matica i ovih krajeva.
Sline simbole otkrio sam i kod domorodaca na ostrvi-ma u Tihom okeanu i na kamenju njihovih
ruevina. Potom sam se uputio na Novi Zeland, premda mi je ostala jo samo Azija, da bi ovo
krstarenje po Pacifiku bilo do kraja upotpunjeno. Burma i Indija, kao to sam ve pokazao, ta-koe su
pune uspomena na Mu, i one se i u najsitnijim po-jedinostima podudaraju sa onima iz Amerike.
S sruge strane, smatram da e dokumenta Ujgura biti dovoljna za ubeivanje i najveih skeptika kada
je u pitanju postojanje Mua, Zemlje-matice, ije je postojanje dokazano samim tim simbolima.
Ujgur je bio glavno kolonijalno carstvo Mua u vreme bib-lijskog Potopa, koji je unitio njegovu
istonu polovinu.
Kineske legende kazuju nam da su Ujguri bili na vrhun-cu svoje civilizacije pre sedamnaest hiljada
godina. Ovaj da-tum sasvim se poklapa sa geolokim fenomenom o kojem sve vreme govorimo.
Ujgursko carstvo protezalo je svoju mo do Tihog oke-ana, i preko Centralne Azije do istone Evrope
i iza Kaspij-skog mora. Bilo je to u doba kada se britanska ostrva jo nisu odvojila od evropskog
kontinenta.
Juna granica Ujgurskog carstva ila je do [ndokine, Bur-me, Indije i Persije, i to u vreme pre nego to
su se Himalaji i drugi planinski lanci izdigli u Aziji. Severna granica ila je Sibirom, ali ni jedan
dokument ne prua nam uvid u to dokle se ona prostirala. Meutim, na jugu Sibira jesu otkri-veni
ostaci drevnih gradova.
Prema jednom veoma starom indijskom dokumentu, Ujguri su se, po svemu sudei, konano nastanili
oko Kas-pijskog mora; odatle su potom krenuli u osvajanja kroz Srednju Evropu, doprevi sve do
njenih zapadnih granica, to jest do Irske.
Nastanili su se i na severu Spanije, na jugu Francuske, kao i na gotovo itavom Balkanskom
poluostrvu. Najnovija
arheoloka otkria u Moravskoj ukazuju na tragove Ujgura, a dokaze na kojima etnolozi zasnivaju
svoju teoriju o porek-lu oveka iz Azije predstavljaju tragovi koji su ostali posle osvajakih ratova
Ujgura.
Istorija Ujgura istorija je Arijevaca.
Etnolozi su neke bele rase proglasili arijeuskim, premda one to uopte nisu, ve pripadaju jednom
posve drugom kolonizacionom talasu.
Glavni grad Ujgura nalazio se na mestu gde se danas di-u ruevine Kara Kote, u pustinji Gobi. U
vreme CJjgurskog carstva, pustinja Gobi bila je veoma plodno tle.
ujguri behu dostigli veoma visok stupanj civilizacije i kul-turnog razvitka; znali su za astrologiju,
rudarstvo, tekstilnu industriju, arhitekturu, knjievnost, medicinu, i tako dalje. Bili su vrsni umetnici,
strunjaci za umetniku obradu svile, metala i drveta, a vajali su i statue od zlata, srebra, bronze i
gline. Sve ovo se dogaalo pre poetka istorije Egipta.
Jedna polovina Ujgurskog carstva bila je potopljena pre, a druga posle unitenja kontinenta Mu.
Prof. Koslof je u Kara Koti, na dubini od petnaest me-tara, otkrio jedan grob, i u njemu naao mnogo
dragoce-nosti; meutim, samo ih je fotografisao, jer mu nije bilo doz-voljeno ni da ih dodirne.
Smatram da se ne varam ako kaem da su ovi predmeti bili runo izraeni pre esnaest i osamnaest
hiljada godina. Radi se o crteima na svili, koji prikazuju kraljicu i njenu pratnju u sedeem stavu.
Kraljica na glavi ima krunu sa tri iljka, i sa jednim diskom u sredini iz kojeg se ravaju tri niza
zrakova. Iza nje se nalazi jojedna velika ploa sunce a iza njene glave jedna manja ploa: manje
sunce. Veliko sunce simbolizuje Mu, a manje ko-lonijalno ujgursko carstvo. Kruna, sunce sa zracima
na samo jednoj strani, predstavlja grb nekog kolonijalnog carstva. U levoj ruci kraljica dri ezlo u
obliku trozupca, nu-merikog simbola tri Zemlje-matice. Stolica na kojoj sedi je rascvetani lotos,
cvetni simbol Zemlje-matice, koji pokazuje da ona sedi na kolenima Mua koji je pridrava.
Prof. Koslof fotografisao je vie ezala sa sve tri take ko-je simbolizuju Mu. l, konano, na taj
nain dolazimo do zak-kljuka da simboli iz Azije, Amerike, sa ostrva Tihog okeana i sa Novog
Zelanda, priaju zapravo jednu te istu priu. Sta je u svemu ovome ubedljivije, i nepobitnije, ako
ne pojava naih predaka, koji su ustali iz grobova da bi nam ivim glasom ispriali ono to im se
dogodilo na kontinentu Mu?

MU , CARSTVO SUNCA

Mnogi prouavaoci drevne prolosti zapazili su da su kra-Ijevi i carevi u stara vremena uzimali
naziv Sin sunca, ali da pri tom nisu bili u stanju da iznau objanjenje za to.
Da bismo do tog objanjenja doli, moraemo da se vra-timo u prvo carstvo na zemlji, u Carstvo
Sunca, ovekovu Zemlju-maticu, za koju bee i izmiljen prvi kraljevski amb-lem.

Amblem ili kraljeuski grb Mua

Kraljevski amblem Mua, Carstva Sunca, nije bio obian,sluajno odabran crte; svaka linija na
njemu imala je tano odreeno znaenje, na ta ukazuju i njeno deifrovanje i njen prevod:
A. Oblik grba predstavlja stilizovano slovo M, jedno od slova obredne azbuke Mua. Radilo se o
simbolikom slovu i istovremeno, o njegovom imenu, budui da se i samo slo-.o izgovaralo mu.
B. Ovaj hijeroglif predstavlja centralnu figuru na grbu i cita se Cf-lu.umil, to znai ,,carstvo".
C. Krug oko ovog hijeroglifa predstavlja sunce, tako da se, uzeti zajedno, itaju kao ,,Carstvo
Sunca". Budui da sam grb slui kao prefiks, to dvoje skupa daju: ,,Mu, Carstvo Sunca".
D. Sunce ima osam zrakova, koji simbolizuju osam glav-nih taaka, to znai da je Mu vladao
itavom zemljom.
E. Unija koja opervauje zrake simbol je vaseljene va-seljene u spoju sa ovekom, to e rei
i sa zemljom. Zraci, aakle, oznaavaju uticaj Mua, koji proima svekoliko oveanstvo.
Na taj nain, kraljevski grb Mua ukazuje nam da je itavo oveanstvo bilo pod njegovom vlau.
Mu je bio gospodar itave zemljine kugle, to se potvruje i Codexom Corte-sianusom u kome se
Mu naziva Predvodnikom.
Predanja nam takoe ukazuju i da je, kada je Mu postao carstvo, crkveni poglavar biran za kralja
ili cara. Crkveni soglavarje, prema religioznom uenju, bio predstavnik Bo-anstva. Sunce, zvano
Ra, bilo je zbirni i najvii simbol Bo-anstva, te, sledstveno tome, simbol ,,Kralja nad kraljevima".
Izabran za kralja, crkveni poglavar uzeo bi naziv Ra, koji je istovremeno bio simbol i sunca i
monarha. Tituli je pri tom dodavao i ime zemlje Mu, tako da se kao kralj nazivao Ra Mu ili Sunce
Mu. Nakon toga je novo ime bilo davano Zemlji, koja se tako nazivala Carstvo Sunca.
Nije poznato kada je tano osnovano Carstvo Sunca. Kraljevstva i carstva pod njegovom vlau
javljaju se pre tri-deset pet hiljada godina, tako da Carstvo Sunca mora da je bilo osnovano mnogo
pre njih. Moglo je postojati hiljadu, ali i desetine hiljada godina pre toga... Ne postoji nijedan
doku-ment, nijedan trag, koji bi nam mogao rasvetliti ovo pitanje.
Ipak, po svemu sudei, kada bi se dovoljno proirile i ojaale da same sobom upravljaju, mnoge
kolonije Zemlje-matice prerastale su u kraljevstva i carstva;

meutim, i dalje su ostajale pod vrhovnom vlau Zemlje-matice, tako da je itava Zemlja bila kao
jedna po-rodica, sa samo jednim poglavarom.

Simboli korieni u starim spisima i natpisima vezanim za Mu

Kada bi jedna kolonija prerasla u carstvo ili kraljevstvo, prvi njen vladar pripadao je kraljevskoj
porodid Mua ili bi, u nekim sluajevima, bio izabran. Bilo ko da je bio u pita-nju, novi kralj
uzimao je naziv Sin sunca; meutim, to nije
:nailo da je bio sin nebeske zvezde, ve sin iz dinastije Sunca Carstva Sunca, odnosno sin Mua.
Simbol novog kralja ostajalo je sunce; meutim, da bi se rokazalo da je tek deo Zemlje-matice,
na grbu se nalazilo samo jedno izlazee sunce, koje se raa na obzorju sa zracina usmerenim
navie.
Govorei o radovima Maja u Indiji, stari indijski istoriar Valmiki istie: ,,Pre nego to se sunce
pojavi na obzorju", to znai da je indijska kolonija bila pretvorena u carstvo.
Kada je kolonija Maja u Dekanu, u Indiji, prerasla u kra-jevstvo, prvi njegov kralj zvao se Ra Ma.
Njegov grb pred-stavljalo je izlazee sunce koje se pojavljuje na obzorju. I on see uzeo naziv Sin
Sunca.
Pria se da su maharade iz Udipura neposredni potom-:; Ra Maa. U tom sluaju, njihovi preci bili
su kraljevi pre tri-
-leset hiljada godina. Samim tim, van svake sumnje, u pita-"iju je najstarija kraljevska dinastija na
svetu.
[zlazee sunce nalazi se danas na grbovima mnogih ze-rnalja, meu kojima su Japan, Iran i neke
republike u Sred-"joj Americi.
Da bi razlikovali sunce na zalasku od izlazeeg sunca, drevni narodi imali su obiaj da ovo
potonje crtaju sa zraci-ma, a prvo u obliku obinog diska.
Posle traginog nestanka Mua, kada god bi bilo prikazi-vano sunce koje predstavlja Mu, uvek je
slikano u obliku za-iazeeg sunca.
SIMBOLI KORIENI U DREVNIM SPISIMA KOJI PREDSTAVLJAJU MU

A. Vinjeta Maja, koja govori o potapanju Mua, Zemalja na Zapadu.

Prevod:

8) Videti ilustraciju na str. 88. (Pisac)

Fig. 1. Tri iljka na vrhu hijeroglifa predstavljaju nume-riki simbol Mua, te se, shodno tome, i
zapis koji sledi odnosi na Mu.

Klju simbola

Fig. 2. Kruna sa tri vrha predstavlja imperijalnu kmnu Mua, Carstva Sunca.
Fig. 3. Sunce bez zrakova: shodno tome, Mu se nalazi u oblasti kojom vlada tmina.
Fig. 4. Simbol koji pokazuje da je Mu potopljen i da se nalazi u tmini, i da se od njega ,,vidi samo
nekoliko vrhova".
Fig. 5. Drevni simbol bezdana, dubina, bunara.
Fig. 6. Dva simbola koja predstavljaju dve ostale Zemlje na Zapadu, koje su sa Muom nestale u
,,ognjenom bezda-nu".
,,Mu, Carstvo Sunca, propalo je u bezdan; nalazi se u kra-ju gde vlada tama, i gde sunce nikada ne
sija. Sa njim su potopljene i ostale Zemlje na Zapadu. Njegova kruna ne vla-da vie Zemljom",
glasio bi slobodan prevod ovog hijerogli-fa, koji je i sam po sebi dat u obliku stilizovanog ponora.
B. Obredno slovo koje znai ,,Mu, Zemlje na Zapadu".
C. Numeriki simbol Zemlje-matice broj tri koj.i predstavlja

D. Obredno slovo M iz azbuke Zemlje-matice, takoe u ^bliku geometrijske figure. Simbol Mua,
kako alfabetski tako i geometrijski.
E. Geometrijska figura sa tri iljka, simbol korien da bi se predstavio Mu, uz istovremeno
ukazivanje na njegov geografski poloaj.
F. Simbol Mua posle potapanja.
Q. Isti simbol.
H. Stilizovani cvet lotosa, floralni simbol Mua.
I. Vinjeta Maja koja govori o potapanju Zemalja na Zapa-du.
K.Drugi oblik lotosa koji simbolie Mu
L. Zatvoren, mrtav lotos koji simbolizuje nestanak Mua.
M. Pupoljak lotosa koji slui kao ukras.
M. Vinjeta Maja koja govori o potapanju zemlje Kui.
0. Obredno slovo koje znai Zemlja Kui.
P. Egipatska vinjeta koja simbolizuje unitenje Mua.

7
STAROST CIVILIZACIJE MU

Ve sam rekao da je civilizacija Mua stara preko pedeset hiljada godina. Pogledajmo sada na koje
se dokaze osla-njam kada ukazujem na takvu starost.
Plonon je u sreditu Kajovog mauzoleja, velikog sve-tenika i sina prvenca kralja Kana, u ien
lci, na Jukatanu, otkrio skulpturu zmije sa dvanaest glava... Na zmiji stoji nat-pis koji kae da je
ona bila simbol dvanaest dinastija Maja, koje su vladale Majaksom pre dinastije Kan. Prema
natpisu, njihova vladavina pokrivala je razdoblje od osamnaest hilja-da godina.
Poslednji kralj dinastije Kan iveo je pre esnast hiljada godina, to dokazuje i Trojanski rukopis.
Broju esnaest hi-Ijada treba dodati brojku od osamnaest hiljada, to ukazuje da su kraljevi ove
dinastije vladali Majaksom pre trideset e-tiri hiljade godina.
Nije poznato koliko je trajala vladavina dinastije Kan. Bilo je najmanje est, a najvie dvanaest, a
moda vie kraljeva, tako da priblizno vreme od trideset pet hiljada godina moe, sasvim
osnovano, biti smatrano razdobljem kada je vladao prvi kralj Majaksa.
Majaks je bio jedno od kolonijalnih carstava Mua, koje je svoj vek zapoelo kao sasvim mala
kolonija. Da bi Majaks postao carstvo, bilo je potrebno vreme; oigledno je, dakle, da je
civilizacija Mua znatno starija od trideset pet hiljada go-dina.
Ovih osamnaest hiljada godina vladavine dvanaest kra-Ijevskih dinastija potvruje i kineska knjiga
i.
1 u Japanu postoje dokumenta koja pokazuju da je dva-naest kraljevskih dinastija vladalo pre
osamnaest hiljada go-dina, pri emu i jedna stara hinduska ploica daje pregled dvanaest
kraljevskih dinastija ija vladavina pokriva raz-doblje od osamnaest hiljada godina; ista ta
injenica pomi-nje se i u jo jednom hinduskom rukopisu.
U veem broju ovih dokumenata nailazimo na mnoge le-gende, kako u Indiji tako i u Kini, koje
govore o ovih dva-naest kraljevskih dinastija ija vladavina pokriva razdoblje od osamnaest hiljada
godina.
Nijedan od tih dokumenata, nijedna od tih legendi, osim natpisa iz Cien lce, ne ukazuje ni na
najmanji trag o mestu na kome su vladali ovi kraljevi.
Maneto, egipatski istoriar i svetenik, zapisao je na jed-nom od svojih papirusa: ,,Vladavina
Mudraca iz Atlantide tra-jala je trinaest. hiljada i devet stotina godina.
Atlantida je bila potopljena pre jedanaest i po hiljada go-dina. Saberimo sada tu brojku sa trinaest
hiljada i devet sto-tina godina, i ustanoviemo da su kraljevi vladali Atlantidom pre dvadeset pet
hiljada godina. Prvi kralj Atlantide stupio je na presto pre dvadeset pet hiljada i etiri stotine
godina, a prvi kralj Majaksa pre trideset etiri hiljade godina. Razdvaja ih, dakle, osam hiljada i
est stotina godina. Procenjujui da je isti vremenski razmak postojao i izmeu prvog cara Mua i
prvog kralja Majaksa, mogli bismo da priblino izraunamo da se Mu nalazio na vrhuncu svoje
moi pre pedesetak i vie hiljada godina.
Budui da e nauni svet bez sumnje stati na stanovite da su sve to samo nagaanja, to emo se za
pomo obrati-ti geologiji.
Kada su se izdigle planine koje su nastale posle velike magnetske kataklizme? Ukoliko emo
verovati geologiji, to se dogodilo pre vie stotina hiljada godina, dok neki govore i o milionima
godina.
Ipak, ja u pokazati da je sedam civilizacija postojalo pre stvaranja planina; neke od njih ak i
hiljadama godina pre pojave prve planine na zemljinoj kugli. Shodno tome, uko-liko je verovati
geologiji, ove civilizacije, proistekle od Mua, stare su stotinak hiljada godina. To, naravno, nije
tano;
kao i uvek, geologija se vara.
U Smirni, u Turskoj, na stotinu pedeset metara iznad ni-voa mora mogu se videti tragovi triju
preistorijskih civlizaci-ja, smetenih jedna iznad druge i prekrivenih sedimentnim stenama,
peskom i ljunkom. Ovi ostaci ne lee vodoravno, ve su nagnuti pod uglom od etrdeset pet
stepeni.
Da nema kosine, koja se nastavlja na nagib planine, na-unici bi mogli da kau da su ovi gradovi
graeni na vrhovi-ma breuljaka. Kosina, meutim, nesumnjivo potvruje da su ove civilizacije
postojale pre stvaranja planina. Ali, koliko su te civilizacije bile stare? Preputam nauci da
odgovori na ovo pitanje, kao i na to koliko su stare planine Male Azije.
Na etrdeset osam kilometara severno od Siudad Mek-sika, Niven je otkrio tri civilizacije zatrpane
i razdvojene, kao i ostale, kamenjem, ljunkom i peskom. Ti gradovi se nalaze na vie od tri stotine
metara iznad povrine mora, od kojeg su odvojene planinama iji vrhovi seu u visinu od tri do pet
hiljada metara. Slino kamenje od kojih se sastoje takve naslage pronaao sam i na jednoj
stenovitoj formaciji na za-padnoj obali Meksika, pri emu se njihovo prvobitno ishodi-te nalazilo
na visini od dve hiljade metara.
Da li je u ta pradavna vremena bilo okeanskih talasa ija je visina dostizala dve hiljade metara, i
koji su se obruavali na ulice tih gradova tako da su i kamenje odvaljivali iz njiho-vih leita? lli se
za tu priliku u Meksiku stvorio nekakav gle-er, da bi to kamenje prebacio iz njihovih prvobitnih
leita
na mesta na kojima ih danas zatiemo?
Oigledno je da se tako neto u Meksiku nije desilo. Ti su gradovi, jednostavno, bili sagraeni
pre pojave planina i, kao to to dokazuju ploice koje sam pronaao i deifrovao, predstavljali su
kolonije Mua.
Geoloki uzev, najdublje zatrpani grad datira iz terdjar-nog doba i postojao je pre pedeset hiljada
godina, u vreme kada je bio kolonija Mua. Neto kasnije upoznaemo se i sa pojedinostima o
ovom arheolokom otkriu.
Poslednji primer je Tiahuanako, koji se nalazi pored jezera Titikaka, u Andima. U ovom drevnom
gradu nalaze se neoborivi dokazi, a i okolina ukazuje na to da je nekada bio luka i da se oblast sa
ovim ostacima nekada nalazila pored mora. Danas se ove ruevine nalaze na blizu etiri hiljade
metara nadmorske visine.
Ove injenice, prema tome, pruaju vrste dokaze da je civilizacija Mua stara vie od pedeset
hiljada godina.
8.

PRVA COVEKOVA RELIGIJA

Kako je ovek doao do religije? Kako je izgledala ta prva religija? Ovo su pitanja koja nam se
nameu, i na koja nam odgovor daje istorija drevnih vremena.
Um primitivnog oveka bio je na tako niskom stupnju razvoja da jednostavno, bez neke posebne
pouke, nije mo-gao da shvati znaenje apstraktnih rei kao to su ,,bes-konano", ,,venost" ili
,,svemo". Da bi mogao da shvati ove rei, najpre je morao da pojmi da s one strane postoje
Boanstvo i raj, da ima besmrtnu duu, da Boanstvo ima brojne atribute, da je svemono i veno.
Simboli koje je pri-mitivni ovek bio sposoban da shvati bili su odabrani tako da prikau
Boanstvo i sve njegove atribute, kao i nebo. Na taj nain bili su postavljeni temelji mnogih
panteona, pri e-mu je svaki od njih imao svoje simbole koji su se tokom ve-kova uvukli u sve
religije, pa, ak, i u moderno hrianstvo.
Najprimitivniji oblici simbola bile su prave linije i geo-metrijske figure. CJ poetku ih je bilo
malo, ali je s vreme-nom njihov broj rastao; postajali su i sloeniji, tako da u do-ba starog Egipta
postaju toliko brojni i sloeni da ih je razumela tek polovina egipatskog svetenstva.
Mojsije je zaeo monoteistiko uenje, ker religije Ozirisa, ali je i dalje koristio mnoge prvobitne
simbole. ak i danas neke od njih moemo nai u sinagogama.
Hrist je propovedao u parabolama. Bio je sasvim izriit u tome da propoveda u parabolama zbog
toga to je to bio
jedini nain da se Njegova re uini razumljivom narodu. Parabole su verbalni simboli.
Kada je primitivni ovek koristio neki simbol, on za njega nije predstavljao predmet koji vidi, ve
duhouno znaenfe datog predmeta. Ovaj stari i primitivni obiaj jo uvek nam je drag, jo uvek
koristimo simbole kao na primer krst, . da bi prikazali Hrista.
Simboli na zidovima hrama Svetih Tajni u CJksnnalu, na Jukatanu, za nas su veoma dragoceni;
jedan nam natpis ukazuje na to da potiu iz Zemlje-matice, iz Zemlje na Za-padu, ovekove
prvobitne domaje. Sledstveno tome, ose-amo se slobodnim da tvrdimo da su ti simboli kopije
onih simbola koji su bili korieni na poetku ovekovog upu-ivanja u religiju to je, ujedno,
hipoteza koju potvruje i injenica da ih je veoma mnogo na zidovima ruevina na ostrvima u
Tihom okeanu. Ovi simboli povezuju oveka sa matinom zemljom oveanstva, sa ,,zemljom
Kui", to jest sa zemljom Mu.
italac mora da shvati da ove sloene kosmogonijske fi-gure nisu mogle biti izmiljene pre nego
sto je ovekov duh bio dovoljno razvijen da bi ih mogao razumeti. Nema nika-kve sumnje da je
proteklo hiljade i hiljade godina izmeu vremena kada je prvobitni ovek nauio da krug
predstavlja beskonanost i vremena kada su sloeni simboli bili razum-Ijivi jednom prosveenom
duhu. Otkriemo, na taj nain, istovremeno, da je pre desetak milenijuma ovek toliko
intelektualno uznapredovao da je mogao da shvati te slo-ene simbole.
Njihova raznovrsnost i zajednika znaenja dokazuju, isto tako, da imaju isto poreklo. Dokumenta
i natpisi izJukatana kazuju nam da potiu iz Zemalja na Zapadu, dok egipatski, hinduski i ostali
istonjaki spisi tvrde da su doli iz Zemlje-matice na istoku.
Sledstveno tome, smatram da sam pruio neoboriv do-kaz da su zemlja Mu, Zemlje na Zapadu,
zemlja Kui i Rajski vrt iz Biblije jedno te isto.
U ovom poglavlju objasniu niz svetih simbola, navodei istovremeno njihovo poreklo i prvobitno
znaenje. Oni su zainteresovali i masone, jer ne samo to ukazuju na poreklo slobodnih zidara, ve
i njihovu veliku starost.
Nikada nije pouzdano utvreno poreklo ovoga bratstva;
smatra se da je osnovano u Egiptu, pet hiljada godina pre Hrista. Ipak, ostaje pitanje odakle
Egipanima ovo uenje. Radi se o stranici istorije religije koja jo nije ni okrenuta ali, upravo to
emo sada uiniti.
U celini uzev, smatra se da je masonerija nastala u Egip-tu, i da su simboli koje ona koristi u
svojim ceremonijama egipatskog porekla. Radi se, meutim, o greci; potrebno je da se vratimo
unazad najmanje desetak hiljada godina, u razdoblje pre nego to je ovek i kroio na tle Egipta, da
bis-mo doli do izvora onoga to se danas naziva masonerijom.
Sveti Spisi Zemlje-matice, koje su Naakali pre vie od sedamdeset hiljada godina doneli u kolonije
Mua irom sveta ukoliko se moemo pouzdati u tanost kretanja ne-beskih tela van svake
sumnje su najstariji spisi o poreklu masonerije. Ogromnu starost ovog bratstva potvruju ne samo
ti Sveti Spisi, ve i razni natipisi i istonjaki hramovi, kao i Nivenove meksike ploice stare vie
od dvanaest hi-Ijada godina.
Sva ova dokumenta dokazuju, bez i najmanje sumnje, da je dananja masonerija zapravo deli
prve ovekove religije, prvi izraz tovanja Nebeskog Oca.
Prva ovekova religija po obliku je predstavljala najjed-nostavnije i najistije tovanje Velike
Beskonanosti koje je ikada propovedano na Zemlji.
Bila je to monoteistika religija, jer se pota ukazivala sa-mo jednom bogu ili Tvorcu; meutim, on
je imao brojne atribute, od kojih je svaki bio predstavljen simbolom. Pri tom se, ipak, vodilo
rauna o tome da se ne stvori utisak o postojanju vie od jednog Tvorca ili Boanstva; tako je pri
svim ceremonijama simbol Lahun bio prikazivan u znaenju -Dvoje u Jednom", odnosno ,,Sve u
Jednom".
Ovi tragovi prve ovekove religije usmenim su putem bili prenoeni, sa kolena na koleno, tokom
dvanaest hiljada go-dina od vremena nestanka Mua, Zemlje-matice.
Zeleo bih da panju masonskih Majstora skrenem na je-dan odlomak iz Svetih Spisa: ,,oveku je
Tvorac nepojmljiv;
i budui da je nepojmljiv, ne moe biti niim predstavljen, ni-ti imenovan. Onje Bezimeri''.
Ovaj odlomak izvod je iz prepisa Naga.
Vie od est stotina godina pre Hrista, Lao Ce je pisao:
Tao kojeg je mogue izraziti reima nije veni Tao. Ime ko-je se moe izgovoriti nije Njegovo
veno ime. Bez imena, On je poetak neba i zemlje. Besprestan u delovanju, On ne moe biti
imenovan. On je Bezimen".
U starim numerikim spisima, broj deset bio je dodelji-van Tvorcu. Ovaj broj nije nikada
izgovaran, niti pisan; bilo je svetogre pisati ga ili izgovarati. Kada je to bilo neophod-no, umesto
njega bio je pisan simbol Lahun.
1.Krug
Krug je bio jedan od tri prva simbola korienih u reli-gioznom poduavanju oveka. Bio je
smatran najsvetijim i predstavljao je sunce, zvano Ra; bio je monoteistiki i zbirni sim.bol svih
atributa Boanstva. Sunce je, kao Ra, bilo sma-trano iskljuivo jednim od simbola: nije bilo
oboavano sa-mo sunce, ve boanstvo koje je ono predstavljalo.
Boanstvo je bilo toliko potovano, da Mu ime nikada ni-je bilo izgovarano. Maje, Indusi, Cljguri,
kao i svi drevni na-rodi, govorili su o Bogu kao o Biu bez imena. Krug nema ni poetka ni kraja.
Kakav se bolji simbol mogao izmisliti da bi se jednom primitivnim duhu mogla uiniti
razumljivim znaenja beskonanosti i venosti?
Oigledno je da krug bee odabran kao znak Boanstva zbog toga to je predstavljao najmoniji
objekt dostupan o-vekovom pogledu i razumu. Predstavljao je Svemonog.
Sunce nalazimo na kamenju ruevina u Polineziji, na zi-dovima hrama Svetih Tajni, u Egiptu,
Vavilonu, Peruu i u svim starim dravama; sumce je bilo univerzalni simbol.
Svi egipatski simboli koji predstavljaju Boanstvo imaju na glavi plou u obliku diska, sliku
sunca Ra. Ponekad je na vrhove stubova ili statua izvajanih u znak seanja na nestale i postradale
bila postavljana crvena kugla. Crvene kugle pro-naene na Uskrnjem ostrvu dobar su primer za
to. One ta-koe predstavljaju Ra, Sunce. Drevni narodi koristili su crve-nu kuglu kao to dananji
hriani stavljaju krstove na gro-bove.
2. Raunostrani trougao
Poreklo i znaenje ove geometrijske figure posebno su zanimljivi. Ravnostrani trougao predstavlja
drugi od tri prva simbgla korienih za religiozno poduavanje u ranim vre-menima, i star je vie
od pedeset hiljada godina, simbolizu-jui trojstvo i raj.
Prema legendama, ovaj simbol vodi poreklo od geograf-skog ustrojstva Zemlje-matice, sastavljene
od tri razliite zemlje. Kako legende kazuju, iz dubina su izronile odvojeno, svaka za sebe, iz tri
puta. Da bi ovo bilo objanjeno jo uvek neukom narodu, predoeno mu je da su tri razliita atribu-
ta Tvorca uzrokovala pojavu triju zemalja ali da, ipak, postoji samo jedan Tvorac.
Drugim reima, ravnostrani trougao bio je odabran da bi ovek shvatio pojam Trojstva.
Meutim, simbolizovao je i nebesa... Budui da je tro-ugao predstavljao Trojstvo Boanstva, i
budui da je Boan-stvo ivelo na nebu, bilo je oigledno da je Bog na nebu.
3. Kocka
Radi se o treem od tri prva simbola korienih u reli-gioznim poukama. Kocka je
simbolizovala zemlju, pri emu su etiri strane predstavljale etiri glavne take.
Ova tri sveta simbola nalazimo urezana u kamenju rue-vina na ostrvima u Tihom okeanu, ali i
kod svih drevnih na-roda. Bili su to univerzalni simboli, i nalaze se u osnovi svih sloenih simbola;
sa evoiucijom oveka postajali su sve slo-
eniji, da bi na kraju postali kosmogonijski dijagrami koji simbolizuju celinu religioznih ideja.
5. Trougao sa pet zvezda
Radi se o simbolu ,,potpunog Boga", Tvorca i etiri Prvobitne Sile koje'se pokoravaju Njegovoj
zapovesti da bi u vaseljenski haos uneli red i zakon.
6. Trougao iznad kocke
Ovo je ve sloen simbol sastavljen od kocke (Zemlja) i ravnostranog trougla (Boanstvo) i znai
,,Nebo iznad Zemlje". Naravno, ,,iznad" se ne odnosi na visinu, ve na vii nivo savrenstva.
7. Trougao sa tri zuezde iznad kocke Ovaj simbol nalazi se na kraju Severne dvorane, u pros-
toriji za inicijaciju hrama Svetih Tajni u (Jksmalu.
8. Trougao sa pet zuezda iznad' kocke
Ovaj simbol moe se videti u dnu June dvorane u hra-mu Svetih Tajni u Uksmalu. Posveenik
je prelazio u Junu dvoranu iz prostorije za inicijaciju, u kojoj je bio poduavan tajnama Trojstva,
da bi potom bio upuivan u tajne broja Pet, Boga i njegovih sila. Nakon toga bio je spreman da
pre-e u centralnu dvoranu, u kojoj je postajao posveenik i ui-telj.
9. 10, 11. Krug sa centralnom figurom
Ovoje simbol Tvorca kod Mogasa (br.9), Ujgura (br. 11), kao i drugih naroda (br. 10).
12. Tau (Videti str. 134)
Tau ne samo to je najzanimljiviji, ve i najstariji simbol. Nalazimo ga u prvim zapisima Zemlje-
matice, u Svetim Spi-sima, i istovremeno simboiizuje i vaskrsenje i izlazak na povrinu, to jest
obnavljanje ivota i pojavu zemlje iznad vo-de. Radi se o slici Junog Krsta. Kada bi se ovo
sazvede po-javilo na nebu iznad Mua, donosilo je dugo eljenu kiu. Sa kiom bi izraslo ito,
suvo lie bi opet postalo svee i nikli bi pupoljci iz kojih bi se rascvetalo cvee i rodilo voe. Bilo
je to vreme obilja i radosti na Muu, vreme vaskrsnua zem-ije. Tau se takoe nalazi i na starim
ploicama Naakala, kao i na Nivenovom meksikom kamenju. U drevnim spisima Maja uglavnom
je prikazivan u obliku drveta sa dve grane sa cvecem i vocem.
Ovaj univerzalni simbol pojavljuje se takoe i u indijskim, kineskim, haldejskim, inkanskim,
kieanskim, egipatskim i drugim rukopisima i u drevnim religijama imao je veoma vanu ulogu.U
hramovima, neki oltari koji su sluili kao rtvenici za cvee i voe bili su u obliku Taua.
Naziv i ortografija ovog simbola nisu se nikada menjali. Pisao se t, a, u u Zemlji-matici i jo
uvek se tako pie. Na Muu se izgovaralo svako slovo, dajui tau. Polineani su sve do danas
sauvali odgovarajui izgovor.

Tau (iz Jednog starog rukopisa Maja)

13.Uglomer

Ova figura predstavlja jedan od najvanijih simbola ma-sonerije, i poreklo vodi jo iz vremena
kada je ovek primao prve religiozne pouke. Kada je to bilo? Ne umem to da ka-em ne mogu
ak ni da nagaam.
Na dvema veoma starim ploicama Naakala, naenim na Tibetu i u Indiji, naznaeno je da se
ovek pojavio na zemlji u zemlji Mu pre dve stotine hiljada godina; i u drugim spisima Naakala
sve navodi na to da je ovaj religiozni nauk izbliza pratio njegovu pojavu ali, ta znai to
,,izbliza'? Nemo- gue je to proceniti, i da bismo saznali moramo saekati da nam to sama sudbina
otkrije. Bilo koliko da je to razdoblje, hiljadu ili deset hiljada godina, oigledna je ogromna starost
uglomera, dokazujuci da je ono to mi zovemo masoneri-jom staro koliko i on sam. Uglomer,
zapravo, predstavlja hi-jeroglif jedne stare rei, koja oznaava zidara. U religioznim podukama,
etiri Prvobitne Sile bile su prilagoene zidari-ma, koji su gradili vaseljenu i sve to se u njoj
nalazilo.

21

Drevni sveti simboli

Na uglomer nailazimo i u Egiptu, u vreme Menesa (oko pet hiljada godina pre Hrista). U
Americije korien pre dva-naest i vie hiljada godina, sedam hiljada godina pre nego to se
pojavio u Egiptu. A u Americi je, pre dvanaest hiljada godina, ve bio ozbiljne starosti, to
dokazuju i ploice Na-kala, stare vie od pedeset hiljada godina.
Bio je i jedan od simbola najstarijeg egipatskog boga, Ptaha, koji je imao niz dodatnih naziva,
meu kojima je bio i ,,Zidar".
14. Ka
Ovaj simbol, kostur koji sedi, dobro poznat kod masona, nalazi se na jednom vencu iznad ulaza u
centralnu prostori-ju hrama Svetih Tajni u Uksmalu. Simboli smrti, inae, ko-rieni su u drevnim
religioznim ceremonijama da bi posveenici shvatili kakav e im biti kraj, i da bi im 'se ulila
potreba za bezgrenim ivotom koji e dui omoguiti da bez potekoa pree ,,na onu stranu".
15. 16. Trougloui sa centralnim figurama
Radi se o simbolima ,,Sveznajueg Oka", koje posmatra s neba. Egipani su od njega stvorili
sveprisutno oko Ozi-risa.
17, 18, 19. /sprepletani trouglovi
Ova dva meusobno prepletena trougla unutar kruga i-ne centralnu figuru kosmikog dijagrama
Zemlje-matice
20. Duostruki trougao
Dva trougla spojena osnovama bili su stari simbol rtve-nika. esto se sree u hramovima, na
oltarima Zakona.
 21. Veliko Y
Preuzimajui svoja religiozna shvatanja od CJjgura, svojih predaka po rodu, Kinezi su u vreme
Konfucija ravnostrani trougao zamenili slovom Y. Nazivali su ga razliito Velika Re, Velika
Jednakost, Veliko Y. ,,Y nema ni telo ni oblik; sve ono to ima oblik i telo stvorio je onaj koji
nema oblik. Velika Re ili Velika Jednakost sastavljeni su od Trojstva; Jedno je u trojstvu, a
Trojstvo je u jednom".
22,23.Pera
Jo od prvobitnih vremena, pero je igralo znaajnu ulogu u simbolizmu. (J Zemlji-matici, pero
je bilo simbol istine, kao i u Egiptu, u kome je uvek bilo plavo.
Osim pri kraju egipatske civilizacije, pravo pero uvek je ukraavalo kraljevu krunu ili frizuru
velikog svetenika. CJ Muu, Zemlji-matici, koriena je perjanica sa tri uta pera. Kasnije se u
Egiptu pojavilo nojevo pero, osim na glavama starih bogova koji su sauvali pravo pero.

STUBOVI

Stubovi koji su sluili kao sveti simboli nesumnjivo su veoma starog porekla. Ubeen sam da su
stari koliko i prvi hram podignut da bi u njemu bilo tovano Boanstvo.
CJ stara vremena, stubovi su bili postavljani na ulaze hra-mova. Njihovu ulogu svetih simbola
otkriva nam Nivenovo delo ZatrpanigradouiMeksika.. Na donjoj ilustraciji vidimo ulaz u jedan
hram sa Nivenove ploice br. 50 koji na obe strane ima stubove. Prema numerikom zapisu
koji ih ukraava, oni simbolizuju etiri Svete Sile. Ove znakove pot-vruju i hijeroglif na vrhu
luka, obredno slovo H iz azbuk^ Zemlje-matice i alfabetski simbol Cetiriju Sila. Stub je raz-dvojen
na etiri dela, od kojihje svaki u obliku kocke, pri e-mu su vrhovi opervaeni simbolima. Na
stubu sa leve strane vidi se kocka, drevni simbol snage. Na stubu sa desne strane nalazi se
hijeroglif koji znai zavretak, ispunjenje, kraj to jest da je bio zavren, postavljen.
to se svetih simbola tie, ti su stubovi simbolizovali e-tiri Prvobitne Sile, Tvoreve zapovesti sa
poetka, dok dva simbola na vrhu stubova znae da e, sledei zapovesti Tvorca, vaseljena
spoznati silu.
Meutim, Egipani su bili ti koji su izmiljali najsloenije oblike svojih stubova, dovodei
simbolizam do krajnosti. Ali, na svim njihovim crteima vidi se markantna figura koja zna-i da su
stubovi simboli etiriju Velikih Sila, a uglavnom su
je inile etiri palice na vrhu. U svojoj mitologiji, Egipani su stubove postavljali na ulazu u
Amenti. Pojedini od tih egi-patskih stubova, od kojih dva, zaista velianstvena, oivi-avaju ulaz u
Amenti, potiu iz papirusa Ani, dok se stubovi tri i etiri pominju u Egipatskoj' knjizi mrtvih.

Stubovi

Egipani su ih zvali Stubovima Tata, ali su u svetu pozna-tiji pod nazivom Totemi. U stvari,
kod Egipana se prvi stub zvao Tat, to je znailo ,,na silu", dok je naziv drugog, Tatu,
znaio ,,podii, uspostaviti". Uzete zajedno, ove dve rei zna-ile su da je to mesto uspostavljeno
na silu i zauvek.
Ploica br. 50. ulaz u hram

Na ulazu u hram u Jerusalimu bila su podignuta dva stu-ba. ! postavi (Solomon) te stupove u
trijemu crkvenom, i postavivi desni stup nazva ga Jahin, potom postavivi stup lijevi nazva ga
Voas. 1 navrh stupova namjesti izraeno cvi-jee Ijiljanovo. 1 tako se svrie stupovi" (Knjiga o
carevima, 7: 21, 22).
Na hebrejskom re J'ahin znai ,,uspostaviti", dok re mas'znai ,,na silu".
Na taj nain, stubovi Dvorane suda Ozirisovog i stubovi Solomonovog hrama imaju isti naziv, iste
ukrase, kao i isto stilizovano cvee, to pokazuje da je Solomon za svoj hram u Jerusalimu kopirao
stubove iz Amentija. Na Novom Ze-landu, Maori su podizali stubove na ulazima u sela, dok su
severnoameriki Indijanci to isto inili u severozapadnim de-lovima zemlje.
Govorei o Atiantidi, Platon kae: ,,Tamo se narod okup-Ijao svakih pet ili est godina, i rtvujui
bikove zaklinjao se da e slediti svete zapovesti urezane na stubovima hrama.
U svom delu o Malajskom arhipelagu91, Forbs pie: "Na Javi postoji pleme Karange, za koje se
kae da su potomci Aboridina sa tog ostrva; mladi i stari tajno su se sastajali etiri puta godinje u
jednoj svetoj umi stari, da bi se ispovedili i priestili, a mladi da bi uili tajne svojih predaka.
U toj umi nalaze se ruevine pravougaonih terasa, ome-enih kamenim blokovima. Tu i tamo
vide se spomenici, isklesani stuboui, i, posebno, J'edan stub podignut usred jedne kocke. Ovaj
narod pridrava se rituala i obiaja koje je nasledio od svojih dalekih predaka, sa
strahopotovanjem i bez razumevanja ponavljajui uobiajenu litaniju. Ova ista litanija nalazi se i
u Egipatskoj' knjizi mrtuih.
Posebno u tom tekstu ukazujem na rei J'edan stub podignut usred kocke, jer se to isto nalazi i u
Egipatskog' knjizi mrtvih

Kocka
A. Drevni stub. Prvi stub sa kojim sam se upoznao sas-tavljen je od etiri kocke postavljene jedna
iznad druge, na ijim se vrhovima nalaze simboli. Levi stub bio je kockast i na njegovom vrhu
nalazila se jo jedna kocka, dok je desni bio okrugao i nosio simbol ,,uspostavljen" (podignut); i
jedan i drugi simbolizovali su etiri Svete Sile koje su silom uspostavile red i zakon u vaseljeni.
B. Kocka. Ona posebno zanima masonske Majstore, i o njenom otkriu postoji pria u 64.
poglavlju Egipatske knjige mrtuih.
Napred pozadi leva strana desna strana

Jedna meksika kocka

Pjereov prevod (torinska kopija) glasi: ,,0vo poglavlje otkriveno je u Hermopolisu, na cigli od
peene zemlje, ispi-sano plavom bojom ispod nogu boga Tota. Do ovog otkria bee doao princ
Har-titi-f u vreme kralja Menkare, ija je re bila istina, kada je putovao radi nadziranja hramova.
Ma zapisu je stajala jedna himna, koja ga je bacila u ekstazu. Odneo je kralju im je video ta je
napisano na kocki: velika misterija.
Meksika kocka, ploica br. J51 iz kolekci/e Niuen. Ovu kamenu kocku pronaao je Vilijem Niven
u Santjago Auisoktli, zajedno sajo stotinu drugih kamenih ploica. Re-ena kocka ima strane
duine dvadeset est i po santi-metara.
Vilijem Niven bio je Majstor slobodnih zidara, i upravo je ovim kamenom privukao moju panju.
Na vrhu kocke nalazi se simbol, obredno slovo H, uet-vorostrueno i izuvijano oko samog sebe.
ini se da ovo moe imati dva znaenja: ili se radi o pridevu koji naglaava, ili koji oznaava
fiziko uetvorostruenje.
Lino, sklon sam ovom drugom znaenju, budui da je, u vreme kada je ovaj zapis nastao, pridev
bio obdeavan znakom koji se dodaje slovu.
etiri Velike Primame Sile. Oigledno je da su ove Sile, nazivane u spisima Naakala etirima
Velikim Silama, igrale veoma vanu ulogu u Ijudskoj religiji. Cini se, ak, da je ita-va drevna
teologija bila zasnovana na njihovom uticaju, a i da iz njih bee takoe nastalo i dosta ideologija.
One nisu mrtve; jo uvek su meu nama mada su, jo od najstarijih vremena, menjale s vremena
na vreme svoj vid i sakupile brojne teoloke simbole.
U davna vremena, vladao je obiaj da se hramovi posve-uju ovim etirima silama. Na tlocrtu
hrama uoenom na Nivenovim meksikim ploicama vidi se da su svi, bez izu-zetka, bili
posveeni ovim Silama koje su predstavljale Tvorevu mo i bile simbol njegove svemoi.
Prvi simbol etiriju Velikih Sila pronaao sam u spisima Naakala od pre sedamdeset hiljada
godina. U pitanju je bio je jedan obian krst... Vremenom je, meutim, ovaj krst evo-)i- luirao, i
od njega su nastali:
:a 1. Svastika (odnosno kukasti krst) je 2. Jedan oblik maltekog krsta ia 3. Krug s krilima
Svi ovi krstovi simbolizovali su etiri Svete Sile. Mislim da je doao trenutak da se ove sile
objasne i da se utvrdi razlika izmeu njih i Sedam Velikih Zapovesti Stva-ranja, budui da sam
primetio da mnogi, ak i veliki egip-tolozi u tome silno gree. etiri Svete Sile bile su, zapravo.
Izvriteljske sedam zapovesti.
Jednom reju, Tvorac bee izdao sedam zapovesti, koje su potom Cetiri Svete Sile izvrile.
Duadest ploica na kojima je prikazan krst
Stara ideja o tome izgledala je ovako:,,(-I poetku, haos je vladao itavom vaseljenom, uronjenom
u tminu i tiinu. Potom je Tvorac, elei da stvori svetove, naloio Svojim etirima Velikim
Silama da u vaseljeni zavedu red i zakon, kako bi se Stvaranje moglo obaviti. 1 kada zakon i red
behu uspostavljeni, etiri Svete Sile obavie in stvaranja prema Tvorevoj elji".
Ovo je odlomak iz jednog drevnog spisa Naakala, tano reprodukovanog na meksikim ploicama,
to jasno doka-zuje da je poreklo ovih ploica isto kao i poreklo spisa Naakala to e rei i
Svetih Spisa proisteklim od Mua.
Stari narodi su, po svemu sudei, ovim silama davali raz-liita imena neki ak i vie njih. Zvali
su ih Cetiri Svete Si-le, etiri Velike Sile, etiri Moi, etiri Sile, etvorica Velikih Kraljeva,
etvorica Velikih Maharada, etvorica Velikih Gra-ditelja, etvorica Velikih Arhitekata,
etvorica Velikih Geo-metara, i tako dalje.
Kasnije su ih, pak, zvali etiri Velika Vaseljenska Stuba, etvorica Genija, i tako dalje, i, jo
kasnije, Amaspandi kod Mazdejaca, Elohimi i Serafini kod Jevreja, Rabiri i Titoni u Heziodovoj
teogoniji, dok su danas Arhaneli hriana i muhamedanaca.
Meutim, ne samo to su etiri Sile nazivane razliitim imenima, ve su izmiljani i simboli u
obliku krsta radi njiho-vog prikazivanja. Stari, Nivenovi Meksikanci posebno su putali mati na
volju i stvarali oaravajue crtee i sam ih imam barem stotinak ali im je kukasti krst bio
najomi-Ijeniji.
Kod mnogih naroda krug sa krilima predstavljao je omi-Ijeni nain prikazivanja etiriju Sila, i
posebno su ga koristili Egipani.
Kukasti krst ili suastika. Radi se o popularnom ,,glas-niku sree", jednom od brojnih simbola etiri
Prvobitne Ve-like Sile, i ujedno jednom od najcenjenijih kod starih naro-da. Istovremeno je i deo
masonskih simbola. Ipak, stara svastika doivljavala je i sijaset prilagoavanja; dugo vreme-
na stari narodi vrili su na njoj izmene, kako bi je poboljali. Pogledajmo, dakle, kroz kakve je faze
prosla.
 Klju

Slika 7. Izvorni simbol etiri Velike Prvobitne Sile.

Slika2. Napravljena je izmena, ali kada? Ne bih umeo to da kaem. Krug simbolizuje Tvorca,
dok krst, koji se nalazi unutar kruga, oznaava da etiri Sile pripadaju Tvorcu.
Slika 3. Na ovoj slici, krajevi krsta izlaze iz kruga, i zatim se pod pravim uglom savijaju prema
zapadu, sa simbolom Tvorca u sredini. Na taj nain, etiri Sile postale su nezamis-live bez
Tvorca.
Slika 4. Na ovoj slici izostavljen je simBol Tvorca i zame-njen sloenim simbolom sastavljenim
od simbola etvorice Velikih Graditelja; objedinjeni su, meutim, tako da uobli-avaju krst koji
se zove svastika i koji je i do danas zadrao isti oblik.
Svetenici su raspolagali posebnim objanjenjem za ovaj
krst, koje, meutim, nisu prenosili obinom svetu. A. Znak koji oznaava Graditelja. B.
Rastavljeni krst, koji prikazuje etvoricu Graditelja. C. Hijeroglif koji oznaava Geometra. D.
Hijeroglif koji oznaava Arhitektu. E. Ovaj znak oznaava tri koraka od prestolja. F. Cetvorica
Graditelja koji uobliavaju kocku. Celina, dakle, ne oznaava samo etvoricu Velikih Gra-
ditelja, ve i etiri Moi. Kocka je, opet, simbol zemlje. ObJanjeni'e. Po zapovesti Tvorca,
etiri Sile stvorile su vaseljenu i sve to se u njoj nalazi. Oni (etvorica Velikih
Graditelja, Nebeski Arhitekti, Geometri, etiri Moi), stvorili
su potom zemlju i ivot na njoj.

Krilasti krug sa krilima leptira.

Egipatski krug najpoznatyi

Krug sa krilima naslikan u dnu pogrebne prostorije kra-Ijice Hatepsut iste one koja bee nala
Mojsija u korpi od vrbovog prua, pokraj Nila. Krivina oznaava da se radi o posebnoj zatiti.

Ggrki grug sa krilima

Jo jedan simbol, nepoznate starosti, koji mi je poslat iz Grke.
9

SIMBOLI

Kosmogonijski dijagram zemlje Mu bilo je prvo delo na-pisano Ijudskom rukom. Mislim da je star
trideset pet hilja-da godina, ali je nemogue rei koliko dugo je u to vreme bio korien.
Svi drevni narodi, Maje sa Jukatana, Naga-Maje iz Indije, Vavilonci, Asirci, Egipani i Pueblo
Indijanci na jugoza-padu Severne Amerike, oponaali su dijagram Zemlje-mati-ce.'
Jedino je jedan prepis prepis Maja sa Jukatana :
zadrao jednostavan oblik sa izvornim znaenjima. Drugi narodi, osim moda Pueblo Indijanaca,
dodavali su figure i razraivali njegove dogme. Nekim figurama davali su i nova znaenja, tako da
se jednostavni i lepi simbol Zemije-matice alosno izmenio, pre svega zahvaljujui beskrupuloznom
egipatskom svetenstvu. Najpre su izmislili avola, da bi po-tom, kao njegovo prebivalite, izmislili
i pakao. Pre pet hilja-da godina i avo i pakao bili su potpuno nepoznati. Indijski svetenici, uvidevi
kakav uticaj imaju na narod takve izmi-Ijotine, pohitali su da iva poe tragom Seta.
U Muu je svaki mladi redovnik morao da napamet naui ovo delo i da ga ponavlja kao ,,vjeruju"
da bi uvrstio svoju veru u Boga i u ,,onostrano".
Pri deifrovanju ovog kosmikog dijagrama mogue je uoiti da se na njemu nalazi jedan
centralni krug, unutar dva ravnostrana, meusobno prepletena trougla. Zajedniki, tvore samo
jednu figuru, budui da imaju samo jedno zna-enje; dva trougla se, pak, nalaze unutar jednog
spoljanjeg kruga, uobliavajui dvanaest povrina izmeu dva kruga. Ovaj spoljanji krug,
opet, okruen je sa dvanaest venaca. Sa ove figure sputa se traka izdeljena na osam delova.
Sredinji, unutrani krug predstavlja Ra, sunce, skupni simbol Boanstva; i kako se Boanstvo nalazi
na nebu, krug istovremeno simbolizuje i Boanstvo i Nebo.
Dvanaest povrina to ih tvore dva meusobno preplete-na trougla izmeu dva kruga simbolizuju
dvanaest nebeskih dveri. Svaka od tih vrata oliava jednu vrlinu, tako da duu, da bi prola kroz
nebeske dveri, mora da odlikuje dvanaest vrlina. Spoljanji krug simbol je onostranog, rneuprostor-
nog sveta, Amentija kod Egipana.
Dvanaest venaca koji okruuju meuprostorni svet sim-bolizuju dvanaest iskuenja. Pre no to doe
do dvanaest nebeskih dveri, dua mora da prui dokaze da je odolela ovim zemaljskim iskuenjima.
Traka koja se odatle sputa oznaava da dua mora da se uzdigne, da bi stigla na nebo; da dosegne
vii nivo savr-enstva. Sama traka izdeljena je na osam delova, koji pred-stavljaju osam puteva koje
ovek mora da pree pre nego to njegova dua uzmogne da dopre do onostranog sveta.
Clisam, meutim, mogao da ustanovim na ta se odno-silo tih dvanaest iskuenja i dvanaest vrlina.
Prevedeno na savremeni jezik, ovo staro religiozno vero- Kosmogonijski dijegram zemlje Muvanje
naroda Mu ima sledee znaenje:
,,Verujem da postoji osam puteva koje moram da pre-em da bih stigao na nebo. Poto preem osam
puteve (data su im imena), stiem do dvanaest dveri koja vode onostrani svet. Tu moram da
dokaem da sam savladac dvanaest zemaljskih iskuenja (data su im imena). Potom L prei u
onostrani svet i stii u do nebeskih dveri. Tu u opet, morati da dokaem da sam savladao i
primenjivac
dvanaest vrlina na zemlji (posebno ih imenujui). Nakon to-ga e me nebeske dveri povesti ka
prestolu slave, gde u ugledati Nebeskog Kralja".

Prva kniga na svetu, kosmogonski dijagram zemlje Mu

Postoji li meu naim sektama i religijama ijedna koja bi bila jednostavnija i istija od religije
iezlog naroda ove-kove Zemlje-matice?
Figure sa uie ruku. Tokom godina koje su usledile pre-voenju ploica Naakala, pronali smo
reenje zagonetki koje su nam postavljale brojne figure koje nismo mogli da na ploicama
deifrujemo. Tragajui za kljuem za drevne simboline figure, koje razni pisci i arheolozi
nazivaju ,,grotesknim boanstvima", uoili smo da se simboli koje na ovim bareljefima nismo
mogli da deifrujemo tako meaju, da njihovo znaenje postaje oigledno. Evo jednog od tih
,,grotesknih boanstava", sa prevodom simbola koji otkriva-ju da alegorija predstavlja pojauu
oueka u zemlji Mu.
U [ndiji, i to najee, pre svega na zidovima hramova, kao ilustracije u starim hinduskim
rukopisima i reproduko-vane ak i na dananjem nakitu i ukrasima, nailazimo na brojne
skulpture i crtee lika sa vie ruku.
Ti likovi ne predstavljaju idole; oni su sveti simboli Veli-kog Tvorca i Njegovog Stvaranja.
Alegorije su vrlo sloene, to se najee uoava pri prouavanju prvih ovekovih spi-sa. One
simbolizuju Beskonanost, Tvorca sa Sedam Veli-kih Sila ili atributa moi, elja, zapovesti,
i tako dalje. Ove rei naao sam upotrebljene u raznim drevnim zapisima, kao na primer:
,,Zmija sa sedam glava, koje su moi ili za-povesti", ili ,,Zmija prekrivena perjem, ijih je
sedam zapo-vesti stvorilo svet, i koje su stvorile oveka da vlada zem-Ijom".
Likovi sa vie ruku, o kojima sam maloas govorio, bez sumnje potiu iz Zemlje-matice, mada
sam prvi put na njih naiao kod starih Bramana. U Indiji je dobro poznata inje-nica da su
Bramani svoju kosmogoniju, nauke i dvilizaciju. primili od Naga. Maje iz Indije, koji su se
najpre zvali Maje, a potom Danave, po dolasku iz Zemlje-matice nastanili su se u ovoj zemlji
vie hiljada godina pre nego to su se u njoj po-javili Arijevci. Bramani i Nage takoe su
koristili Zmiju sz. sedam glava da bi simbolino prikazali Tvorca. Izgleda da je

Izabrao sam jedan bareljef, na kojem je prikazana jedna od tih figura u kripti hrama Ajanta,
pored Bombaja, koju u ovde deifrovati i prevesti. Figura je posebno zanimljiva zbog
toga to simbolizuje izdizanje Zemlje-matice iznad vode, ne-posredno pre pojave oveka;
sredinja figura je ovek sa se-dam istaknutih taaka, pri emu je sedam broj Stvaranja. 0 ovom
sluaju izabran je vii simbol ovek, umesto zmije budui da je ovek posebna tvorevina kojoj
je darovana mo da vlada zemljom. Upravo to potvruje alegorija koju name-ravam da
deifrujem.
Sredinja figura nosi staru svetu krunu sa biserima, atri-butom Boanstva, to nagovetava da
se radi o nekom kra-Iju. Budui da je smeten u sred stvaranja, sledstveno tome radi se o kralju
stvaranja. U gornjoj levoj ruci dri neko voe, a u desnoj kraljevski lotos, simbolini cvet
Zemlje-matice to oznaava da je Mu nastanjiv.
Lik stoji uspravno u vodi, na ta nam i ukazuju i dva ra-zaznatljiva simbola; najpre nepravilne
vodoravne linije po njegovim nogama i donjim delovima tela, a onda i zmija sa jednom glavom
koju dri u donjoj desnoj ruci. Vidi se kako sa zmijinog repa padaju zrna, koja kod starih
naroda simbo-lizuju kosmika jaja. Clbrzo e se jaja izlei. Tako vidimo ka-ko se pojavljuje
ivot, i istovremeno da iznad vode postoji nastanjiva zemlja. Koja je to zemlja? Dole levo
vidimo jelena u skoku; znai, jelen je bio drevni simbol prvog oveka. Pre-ma tome, alegorija
predstavlja Zemlju-maticu neposredno pre pojave oveka.
Umetnik se takoe pobrinuo da napravi razliku izmeu tvorevina prirode i posebnog nastanka
oveka, budui da su dela prirode prikazana u obliku zrna spremnih da niknu, dok je ovek
prikazan u punom razvoju bez ikakvih evolucionih promena jasno ukazivanje da ovek nije
bio smatran tvo-revinom prirode.
Ovaj divni simbol onome ko ga razume nimalo ne lii na nekog idola. Radi se i o slici koja
potvruje ono to znamo iz Biblije, s tom razlikom to je nastala hiljadama godina pre
nastanjivanja Egipta.
Ipak, ovaj prevod nije potpun, zbog oteenosti donje leve ruke, tako da se ne moe videti sta
se u njoj nalazilo.
Zmifa sa sedam glaua. Radi se o jednom od najstarijih i nesumnjivo najzanimljivijih simbola.
Potie iz Zemlje-matice i simbolizuje Tvorca i Stvaranje.
Nalazi se u mnogim spisima, pod razliitim imenima, ali uvek predstavlja aluziju na sedam
glava. Nisam mogao da ustanovim kako mu je glasilo prvobitno ime u Zemlji-matici;
meutim, u hinduskim delima naziva se Keja ili Narajana. Maje sa Jukatana nazivale su ga
Ahak-apat, dok mu je Naga dananje ime u Kambodi. Ovaj poslednji naziv srazmerno je
nov, budui da se njime zmiji daje ime naroda.
U Angkor-Tomu (ne treba zaboraviti da je Kamboda bi-la deo stare Burme) jo uvek se vide
ostaci hrama koji se moe svrstati u svetska uda. Zmija sa sedam glava pojav-Ijuje se na vie
mesta, ali se glavna nalazi blizu ulaza u hram. Veliki hodnik oivien je dvema zmijama sa
sedam glava visokim tri metra, iji repovi dodiruju zidove hrama.
Zmije su predstavljale zagonetku za gotovo sve arheo-loge koji su ih prouavali da bi,
najzad, doli do jedno-glasnog zakljuka da su graditelji ovog hrama bili tovaoci zmija! Jedna
jedina osoba koja, inae, ne tei da se pred-stavlja kao arheolog gotovo da je instinktivno
reila eni-gmu. Helen eril Kendi, u svom fascinantnom delu Veli-anstueni Angkor, o tome
kae: ,,Radi se o Nagama; ne moe biti nita drugo. Njihov oblik izraz je vekova legendi i
verovanja, opipljiv dokaz o jednoj istoriji i zaboravljenoj reli-giji. Ove zmije nisu fantastina
tvorevina nekog umetnika ili arhitekte, ve simbol nekog poluboga. Njihovi atributi, kao i
njihova istorija, mora da se mogu nai u natpisima..."
Ga Kendi potpuno je u pravu, i svi ostali se varaju. Ove zmije jesu simboli, premda ni ga
Kendi, ma koliko bila bli-zu istine, nije sasvim u pravu. Zmije ne simbolizuju nikakvog
poluboga, ve samog Velikog Tvorca vascelog sveta.
Na vratu i leima, zmije nose paljivo urezane simbole Zemlje-matice. Pre mnogo vremena,
napravio sam crtee ovih simbola; bio je to onda dug i naporan put do hrama kroz dunglu.
Bilo je i raznih dogodovtina, ali takvaje uobi-ajena sudbina istraivaa.

Zbog ega se u Kambodi Zmija sa sedam glava zvala Naga? Ja za to nalazim samo jedno
prihvatljivo objanjenje:
taj crte stigao je u Burmu iz Zemlje-matice pre desetak hi-Ijada godina, a donele su ga Nage.
Kataklizma je unitila Nage, a kada je njihova zemlja ponovo postala nastanjiva, na njoj se
naselio novi narod. Oni su bili ti koji su zmiji dali ime Naga, u znak seanja na narod koji je
doneo.
Kad smo ve u Angkoru, ispitajmo jednu drugu skulptu-ru. Vrata uvaju ivotinje koje su
nematoviti arheolozi krstili kao ,,lavove". Oigledno je, meutim, da ove stilizovane zveri
predstavljaju samo simbole, budui da imaju pravougli oblik usta, a pravougaonik je jo jedan
od simbola Mua. Ove ivo-tinje stoje, okrenute licem prema istoku, u pravcu groba zemlje Mu.
U itavom Angkoru moe se nai poklik urezan u kamenu: ,,Mu, Mu, Zemljo-matico!"
Budui da je Ganea bio simbol boga koji bdi nad cveem i etvom i ije je ispravno drevno
ime bilo ,,Gospodar zemlje i etve".
(Bog Zemlje) ili Ra Mana (Gospodar polja i etve). Na Juka-tanu, kraljevska dinastija Ppeu
prihvatila ga je kao simbol, objavljujui istovremeno da su njeni pripadnici vlasnici i gos-
podari zemlje. Na graevinama podignutim u vreme dinas-tije Ppeu mogu se videti mnoge
glave slonova.
No induskih Haga. Posedujem jedan no koji je, veru-jem, najstariji no na svetu koji je
nekada mogao biti vlas-nitvo nekog drevnog kralja Naga. Kao to sam ve objas-nio, Nage su
bile Maje koje su u Indiju dole iz Zemlje-matice, prolazei pri tom kroz Burmu. Nastanili su
se u Dekanu i nji-hova je zajednica odmah postala kolonijalno carstvo Mua, zvano Naga.
Glavni grad nalazio im se na mestu na kome se danas nalazi Nadpur.
Ne zna se tano vreme unitenja carstva Naga, niti da li je uniteno odjednom ili postepeno.
Legende kau da je nestalo pre pet hiljada godina. Postoji bezbroj hinduskih dokumenata i
predanja. Valmiki ak kae da ]e ono bilo pruo koion.ijalno carstuo Zemlje-matice.
Paljivo ispitivanje noa otkriva da danasnje seivo nije ono isto koje je bilo prvobitno
privreno za drku. Ovo se-ivo nije od elika ve od kovanog gvoa, privreno za drku
bakarnim klinom. Da bi seivo bilo dobro uvreno, dodata je i jedna bakarna alka. Sve,
dakle, ukazuje na to da je prvobitno seivo bilo od bronze ili kovanog bakra, ali do-voljno
vrsto da bi moglo da stoji bez alke. Drka noa i ko-rice su od srebra, bogato ukraene
simbolima, hijeroglifima i znakovima Maja koji su bez sumnje zanimljiviji od same velike
starosti ovog gvoa.
Simboli na drci predstavljaju alegoriju koja nam govori ko su bili Ijudi koji su napravili ovaj
no i odakle su doli.
Prvi je simbol Mua, Zemlje-matice. Na njemu se nalazi obredno slovo K koje oznaava etiri
glavne take, pra-vougaonik opervaen lotosom, simbolinim cvetom Zemlje-matice. S obe
strane, polusunca bez zrakova ozna-avaju koloniju. ini se, dakle, izvesnim da no potie iz
vre-mena kolonijalnog carstva Naga.
njiti sve arheologe. I ja sam bio zapanjen injenicom da sam ga naao u Indiji. Sredinju figuru
predstavlja skarabej, koji se podie opervaen zracima slave. Ispod se vidi simbol zemlje,
obredno slovo M, okrueno liem simbolima njegove rodnosti. Ispod povrine zemlje
nalaze se dva mlada skarabeja, koji jo nisu ugledali svetlost. Sa obe strane oko-mito
postavljenog skarabeja vidi se simbol prvog oveka, Keh, u obliku jelena, pri emu se on
prikazuje kako oboava skarabeja.
Ali, ta simbolizuje skarabej?
Ovo je prvi put da ga nalazim u Indiji, bilo u spisima ili na skulpturama. Skarabej je do sada
bio smatran iskljuivo egi-patskim simbolom, koji predstavlja Tvorca, zvanog Kefera. Jedan
skarabej jo uvek ukraava krunu Kefera.
Anana, kraljev pisar i pratilac Setija 11, na jednom od svo-jih divno ilustrovanih papirusa
iznosi razlog zbog koga su Egipani izabrali skarabeja za simbol Boga Tvorca:
,,Skarabej svojim noicama kotrlja siune grudve zem-Ije, i u njih polae jaja. Egipani
smatraju da je ovo savren primer Tuorca koJi na isti nain okree suet i me da on stuara.
svet".
Ova reenica na italskom zapanjujua je za modemog naunika koji poznaje poreklo i uticaje
sila, budui da poka-zuje da su Egipani za njih znali jo pre tri ili tri i po hiljade godina to
u ja, zahvaljujui induskim prevodima, nas-tojati i da pokaem. Anana nas vraa tri i po
hiljade godina unazad, ali ukrasi na koricama noa uputie nas jo dalje u prolost, pre nego to
su Egipani i kroili na tlo Egipta.
Simbol na drci govori nam da su i drka i korice nap-ravljeni u Indiji, u vreme kada je zemlja
Naga bila jo samo kolonija.
Pokuau sada da utvrdim priblino vreme postojanja kolonije Naga, pre nego to je postala
kolonijalno carstvo.
Jedna od najvanijih linosti u carstvu Naga, odnosno Maja u Indiji, bio je princ Maja. Nije
poznato kada je iveo. Premda sam prouio dosta zapisa koji govore o njemu, nije-dan ne daje
podatak o tome kada je iveo; meutim, prema
predanjima, kojih ima kao lia na drveu, princ Maja iveo je pre petnaest ili dvadeset hiljada
godina.
U Ramajani nailazimo na sledeu aluziju na ovog prastara vremena postojao je jedan princ
Naga, koji se zvao Maja".

Princ Maja autor je Souriya Siddhante, najstarijeg indij-skog astronomskog spisa, ija se
starost procenjuje na de-set do dvadeset dve hiljade godina.
Dakle, u vreme ovog princa Nage su stvorile carstvo. Ka-da su drka i korice reenog noa bili
napravljeni, oni su stvarali koloniju prethodnicu (kolonijalnog) carstva, na ta ukazuje i
polusunce bez zrakova. l ova injenica dokazu-je ogromnu starost ovog oruja.
Stara ploica Maja. Ova ploica nainjena je od vrlo fi-nog peanog kamena. Hijeroglifi su u
reljefu, i iroki dva milimetra. Pozadina unutar kruga je bledoute boje, dok je podnoje
kamena prekriveno plavom glei. Sami hijeroglifi su tamnocrveni i blistavi, kao da su od
stakla. Tu meavinu boja i inae esto sreemo kod starih relikvija Maja.
Ploica je visoka oko osam santimetara, pri emu je do-nji deo proiren da bi sluio kao
osnova. Ploica je, oigled-no, predstavljala ukras stavljan na vidno mesto u kui.
Po meni, ova ploica predstavlja misteriju, budui da na njoj ne stoje urezani obredni znaci
Maja, ve znakovi Maja iz Zemlje-matice. Ovaj osoben nain pisanja poznavali su sa-mo veliki
svetenici, tako da su ove simbole mogli da razu-meju samo oni ili naslednici prestola upueni
u svete tajne.
Pokuau sada da je deifrujem i prevedem, kako bismo videli o emu nam govori.

2. Obredno slovo U iz azbuke Zemije-matice, simbol du-bine, bezdana.

3. Sloeni simbol sastavjjen od slova CI i simbola koji oznaava neko kretanje, kotrljanje.
Koristi se uvek kada se radi o unitenju ove zemlje i o njenom potonuu.
4. Simbol kotrljanja, talasa okeana, istovremeno i stari simbol koji prikazuje vodu.
5. Sloeni simbol sastavljen od simbola ognjeva iz dubi-na i simbola podzemnog puta.
6. Radi se o jednom izrazu: zemlji Kui.
7. Hijeroglif koji oznaava mrtvu zemlju Kui.
8. Hijeroglif koji izraava jednu reenicu: mrtva i poto-pljena zemlja Kui.
9. Simbol stuba i zeinljotresa. 10. Veliki Voa pada u vatreni bezdan. Evo, sada i objanjenja:
Zemlja Kui, veliki voa svih zemalja, vie ne postoji. Zah-vatio ju je zemljotres, i zemlja se
kotrljala kao talasi okeana. Na kraju su stubovi koji su je drali popustili, i ona je poto-nula u
vatreni bezdan. Dokje Veliki Voa nestaj'ao, podigoe se ognjevi iz dubina i zahvatie ga.
Potom je prekri voda i zemlja Kui, Vetiki Voa, bee potopljena.
Strogo sam se drao znaenja znakova na ploici i zado-voljio se time da tekst prevedem na
savremeni jezik, pristu-paan i razumljiv i laicima.
Veli/ca monolitna stens iz Tiahunaka, u Boliuifi. Ova ogromna stena jedna je od velikih
enigmi koju arheolozi nastoje da ree. Za njih, ona je svetsko udo. Podignuta na obalama
jezera Titikaka na visini od tri hiljade osam stotina metara, ona predstavlja ostatak nekog
hrama.
Napisanoje mnogo toga o ovoj steni, i miljenja mnogih autora mogu se svesti na sledee:
,,Kad bi je samo bilo mo-
gue deifrovati i proitati, kakvu bi nam samo priu ispri-ala o dalekoj prolosti!"10. (Red.)

Ta stena zaista pria divnu priu... Citaoca vraa es-naest hiljada godina unazad, u vreme kada
je Mu jo uvek vladao zemljom, pre nego to je potonuo u ognjeni bezdan da bi ga potom
oveanstvo oplakivalo hiljadama godina. Govori nam i o prvim kolonijama Egipta, u delti
Nila, za vre-me vladavine Tota, u praskozorje egipatske istorije.
U vreme kada je, zajedno sa svojim divnim izvajanim ka-menjem, hram bio podignut, Andi
nisu ni postojali, Kordi-Ijeri se jo uvek nisu uzdizali usred ravnica na zapadu June Amerike.
Nastanak ovih planina unitio je zernlju, stanovnitvo i hram, i razbio na dva dela ovu
dinovsku monolitnu stenu.
Velika monolitna stena iz Tiahuanaka

Mnogi autori ovu stenu pripisuju Inkama. Inke su u Peru i Boliviju stigle petnaest hiljada
godina posle izgradnje ovog hrama. Kada su Inke (Kie) prispele u Peru, Kordiljeri su postojali
ve hiljadama godina.
Ova stena zaista predstavlja udo, budui da se na njoj
premda je obredna azbuka postojala ve dugo vremena
ne pojavljuje nijedno slovo. Ona predstavlja prvi oblik-pisma na svetu, sainjenog od niza
simbola koji tvore alegoriju alegoriju koja, zapravo, predstavlja tekst. Veoma je retko nai
skulpturu iz toga vremena a da na njoj nema obrednih slova; pa ipak, i bez slova lako je itati
ovu stenu, kao i neku knjigu... pod uslovom da se poznaje znaenje simbola.
Posmatrajui reprodukciju ove stene, pre svega nas zap-repauje stilizovana Ijudska glava; i
ono to najvie privlai panju jeste uestalost pojavljivanja broja tri na njoj. Tri, kao to sam
ve rekao, bio je numeriki simbol zemlje Mu.
Glava je napravljena od tri sloja, koji se nalaze jedan iznad drugog tvorei grb, od kojih onaj
na vrhu nosi Ijudsku figuru. Na gornjem delu nalazi se kruna sa fri'pera, a na do-njem
trostruki presto. Na svakom obrazu nalaze se po tri pege. Prsni deo, ako se moe tako nazvati,
sadri tri pra-vougaonika azbune i geometrijske simbole zemlje Mu.
Vrh skiptra ukraen je trima ptijim glavama. U sta ta-koe imaju simbolian oblik oblik
pravougaonika. Dakle, ime Mu pojavljuje se devetputa. Glava je okruena zracima, svrstanim
u grupe po etiri, tvorei itav krug zrakova, deo simbola ,,Mua, Carstva Sunca". Svaki zrak
zavrava se kru-gom: Ahau, Kralj nad Kraljevima. Znaenje koje se na ovaj nain dobija glasi:
,,Vladar Carstva Sunca bio je kralj svih kraljeva na zemlji".
Glave ptica, papagaja, koje ukraavaju skiptar, predstav-Ijaju kolonijalni simbol, totem kraljice
Majaksa Moo, i, bu-dui da su privrene za skiptar, oznaavaju da je Majaks bio vazalna
zemlja, to jest kolonijalno carstvo.
Na zracima u gornjim uglovima vidi se glava leoparda, kao i na svakoj strani grba. Leopard je
bio totem princa Ko-ha, brata i mua kraljice Moo. U donjim uglovima nalaze se glave zmija,
simbola dinastije Kan. Sredinja figura, dakle, kazuje nam da je kraljica Moo sa svojim muem
Kohom iz porodice Kan, vladala Majaksom i da je Majaks bio koloni-jalno carstvo Mua.
Kraljica Moo posetila je koloniju Maja u Saisu, u delti Ni-la, tokom prvog veka postojanja ove
kolonije, i tamo srela Tota, njenog prema Trojanskom rukopisu osnivaa.
Kolonija na Nilu je osnovana pre esnaest hiljada godina. Prema tome, velika monolitna stena
iz Tiahuanaka bila je izgravirana pre tano esnaest hiljada godina.
 10

MESTO SEVERNE AMERIKE MEO DREVNIM CIVILIZACIJAMA

Kada se ovek pojavio na zemlji? I gde?

Ovo su dva pitanja koja sebi postavljaju naunici, a i laici. Ja mogu da odgovorim na ovo
drugo, pruajui sve mo-gue dokaze koji se oslanjaju na dokumenta, natpise na sta-rim
istorijskim ruevinama, na predanja i na geoloke pojave.
Trenutno nije mogue odgovoriti na prvo pitanje, i goto-vo je izvesno da odgovor na njega
neemo nikada nai, bu-dui da se dokumenta i neophodni dokazi nalaze na dnu na-eg
najdubljeg okeana. Mogue je, meutim, da emo jednog dana, kada svetlost dana budu
ugledale ruevine starih induskih hramova iz gradova Rii, otkriti i itav prepis Sedam Svetih
i Nadahnutih Spisa zemlje Mu. Njihovo sed-mo poglavlje daje odgovor i kazuje istoriju
oveka od nje-gove pojave na zemlji.
Biblija kae da se ovek pojavio u Rajskom vrtu, ali niko ne zna gde se on tano nalazio. Ja
tvrdim da su Rajski vrt predstavljale Zemlje na Zapadu kod Egipana, Zemlja Kui kod Maja i
Zemlja-matica kod Indusa. Uzvieno ime te zem-Ije bilo je Mu.
Pokuau sada da po itavom svetu sledim oveka iz drevnih vremena, i da, uz pomo
pisanih dokumenata koja je ostavio za sobom u raznim krajevima ne doputajui pri tom
nikakvu sumnju ukaem na geografski poloaj zemlje Mu. Poeu sa Sjedinjenim
Dravama, budui da su
Severna Amerika i istona Azija bila dva mesta na kojima je ovek uspostavio prve kolonije
daleko od Zemlje-matice.
Poneseni otkriem nekoliko starih Ijudskih kostiju nean-dertalca, u Piltdaunu i Hajdelbergu,
naunici su posve za-nemarili postojanje ostataka prvih Ijudi u Severnoj Amerid. Oigledno
je da su, imajui u vidu oblik njihove lobanje, evropski ostaci bili u stvari ostaci idiota i
degenerika. Bez ikakve sumnje, njih su odbadle civilizovane zajednice. Valmiki, druidski
zapisi, Popol Vuh i ostala drevna dokumen-ta ukazuju nam na to da su takvi pojedinci bili
odvoeni u ume, gde su nastavljali da ive i umiru kao zveri. Prema brojnim spisima, ini se
da su mrtvi obino bili spaljivani, ta-ko da je ostalo malo tragova onih ije kosti nisu zavrile
u plamenu.
Same kosti ne mogu da pokau civilizacijski stepen koji je ovek dosegao, ni kako je iveo;
to pokazuju njegova de-la.
U Severnoj Americi mogue je nai veoma malo kostiju prvih Ijudi, ali su zato za sobom
ostavili veliki broj svojih tvo-revina.
Veina naunika strasno zagrejanih za otkria starih kos-tiju u Evropi slau se u tome da one
potiu iz pleistocena to jest iz perioda posle ledenog doba.
Severoamerikanci su bili visoko dvilizovani... Imali su nauku i umetnost desetinama hiljada
godina pre nego to su u Evropi postojala degenerisana plemena.
Egiptu je pripala sva nauna slava, tvrdnjom da je on ko-levka svih civilizacija, uprkos tome
to postoji mnogo starih dokumenata koji govore da su na njegovo tle prvi kroili ko-
lonizatori prispeli iz Amerike i Indije, i da su upravo oni sa sobom doneli ,,nauku i
civilizaciju iz Zemlje-matice". Mnoga od tih dokumenata napisali su sami Egipani. Kao to
je to ve liman pokazao, velika egipatska civilizacija poela je da opada kada je izgubila
podrku Zemlje-matice.
Mai dananji naunici posve su zaslepljeni teorijom evolucije neodrivom tezom,
ukoliko se imaju u vidu Sveti Spisi zemlje Mu. Ovaj dokument govori nam ta je to

ivot, kako je stvoren i kakve sile njime upravljaju. Mada su napisani pre vie od pet hiljada
godina, ovi spisi pruaju nam informacije o prirodi sile koju naunici zovu elektron, o
njenom poreklu, uticajima i o tome kako ona deluje.
U Severnoj Americi nailazimo na tragove visoko razvije-nog oveka, koji prethode ledenom
dobu desetinama hilja-da godina.
Egipatske Svete Tajne pruaju nam opis tog ledenog do-ba, ta ga je prouzrokovalo i ukazuju
na sve pojave vezane za njega.
Veliki broj tih ostataka u Severnoj Americi vuku koren iz vremena pre nastanka Stenovitih
planina.
U naim zapadnim dravama postoje tragovi ak etiri civilizacije Ijudskih bia, koja su tu
ivela pre peinskog oveka i crvenokoaca.
Sasvim je mogue da su ti peinski Ijudi, ..brani, crvenokoci.rase koje potiu od nekih
bia, koja su se spasla u vreme nastanka planina.Ovi ,,brani" su inae predstavljali
preistorijski narod u jugozapadnim delovima Sjedinjenih Drava, za koje se smatra da su bili
preci Pueblo indijanaca. etiri civilizacije su otkrivene zahvaljujui razliitom nainu pisanja
i tragovima i ostacima njihovih kua. Ovi zapisi na-laze se urezani na stenama ili liticama i
ostavljaju za venost istoriju rase koja ih je ispisala. Sigurno ]e da je ova istorija
fragmentarna, ali je i dovoljna da bismo znali odakle je ta ra-sa dola, kako je dola, kakva je
bila njena religija i ta je ostvarila.
Kljuevi za te spise dolaze nam iz Zemlje-matice i sai-nJeni su od obredne azbuke i sistema
simbola ili ideograma. Slike ine azbuku rei, a ne slova, i pomou kljua i uz poz-navanje
jezika na kome su tekstovi napisani lake su za ita-nje. Evo nekoliko najvanijih tragova
najstarije civilizacije iz Severne Amerike:
Oregon. U Oregonu, na mestu nazvanom Fosilno jeze-ro, otkriveni su tragovi neke veoma
stare civilizacije. Fosilno jezero je zapravo presahlo korito onoga to je nekada inilo
ogromnu vodenu povrinu. Prema ostacima preistorijskih ivotinja koji su tu naeni, izgleda
da je ovo jezero postojalo u doba mezozoika ili u nekom od njegovih poddoba.
Fosilno jezero nalazi se usred velike oregonske pustinje. Nekada je to, meutim, bila plodna
ravnica, presahla zbog nastanka planina koje su razdelile vodu. Du korita jezera, u
najdubljim slojevima, pronaeno je mnogo kostiju dinosaurusa i ostalih ivotinja iz
mezozoika, a u gornjim slo-jevima ostaci mastodonata i drugih sisara iz pleistocena. Meu
kostima mastodonata pronaene su i strele i vrhovi koplja od vulkanskog stakla.
Neuada. U ovoj dravi pronaeni su dragoceni ostaci prvih Ijudi u Severnoj Americi.
U naim zapadnim dravama, na stenju i liticama, otkri-veno je na stotine, da, na stotine
simbola, obrednih slova i vinjeta. Odabrao sam ih nekoliko iz Nevade, onoliko koliko sam
bio u mogunosti u ovom kratkom odeljku.
A. Radi se o jednom od simbola Mua, Carstva Sunca. U pitanju je sunce smeteno na sredinu
neba, okrueno zraci-ma.
B. Simbol izlazeeg sunca, koji su koristili svi drevni na-rodi.
C. Simbol sunca u zenitu, u optoj upotrebi kod svih drevnih naroda.
D. Sunce na zalasku, iza obzorja. Uglavnom je prikaziva-no kao obian krug, bez zrakova.
U ovom sluaju, radi se o je'dnom crnom disku, koji oznaava da se odnosi na neto to je
zauvek udaljeno od sunevih zraka.
E. Simbol Mua, zauvek iezlog u tami. Ime mu je dato po njegovom simbolinom broju, tri,
koji se nalazi na vrhu diska.
F.. Ideogram koji oznaava da se Mu nalazi s druge stra-ne okeana, u pravcu zalazeeg
sunca. Zmija je Kan, simbol okeana Kanab, velike vode. Polukrug iznad zmije predstav-Ija
prikaz zapadnog obzorja. Ovde je, ponovo, oznaen Mu njegovim numerikim simbolom tri
tri pera iznad hori-zonta.
G-1. Hijeroglif koji se ita Cl-lumil, ,,carstvo..." Radi se o sredinjoj figuri na grbu Mua.
G-2. Zmija sa jednom glavom, bez ukrasa, simbol vode kod svih drevnih naroda.
H-l. Pupoljak lotosa, kraljevskog i svetog cveta Zemlje-matice.
H-2. Jo jedan simbol koji predstavlja vodu umesto zmije.
I. Drevni narodi ponekad su koristili krst umesto kocke, uoblajenog simbola etiri glavne
take.
K. Prvo slovo obredne azbuke zemlje Mu, izgovara se sh. Ovo je, takoe, i broj jedan, i
izgovara se hun. Njegovo zna-enje odnosilo se takoe i na kralja Ahaua, kralja nad kra-
Ijevima.
L. Slovo n obredne azbuke.
M. Simbol bezdana, doline, jame.
N. Slovo x obredne azbuke.
0. Slovo u obredne azbuke, okrenuto naopake.
P. Mogao bi se napisati niz knjiga o ovom simbolu zmije i drveta. Meutim, pojavio se pre
potapanja zemlje Mu.
Q. Ovaj simbol istovremeno ima i obino i ezoterino znaenje. Simbolizuje stvaranje i broj
devet.
R. Religiozni simbol Ujgur-Maja.
S. Obredno slovo h Ujgura.
T. Pero ili grm? Ne znam.
(-1. Najstariji simbol broja sto.
V. Simbol planina, srazmerno nov.
W. Zanimljiv simbol, budui da predstavlja mapu zapad-nih obala Severne, Srednje i June
Amerike.
X. Ovaj crte nema nikakvo simboliko znaenje. Ruke naslikane po zidovima peina
nalazimo svuda po svetu.
Y. Ovaj krst predstavlja aktivne i pasivne elemente pri-rode. Ima takoe i ezoteriko
znaenje.
Z. Sumnjam da ovaj simbol ita znai, osim to predstav-Ija umetniki ukras.
AA. ivotinjska koa.
BB. Sline glave nalazimo u Egiptu i na drugim mesti-ma. Rogovi su ukraeni i pokazuju da
ivotinja slui za cere-moniju ili rtvu. Ne radi se o posebno starom simbolu.
CC. Figura sa tri iljka, simbolizuje mnotvo. Obino se sree sa vrhovima okrenutim nadole.
DD. Stub koji putniku pokazuje pravac kojim treba da ide i duinu puta.
Svi ovi natpisi na stenama dokazuju da su njihovi autori doli iz Zemlje-matice i da su bili u
dodiru sa Majama iz Meksika i Srednje Amerike, budui da im je jezik nastao od
jezika Maja.

Peinsko slikarstuo. Plan hrama. Kzuyon Greipuain, u Neuadi

1. Plan hrama.
2. Simbol potapanja: zemlja koja je nestala sa milionima
svojih stanovnika.
3. Simbol sunca koje zauvek zalazi nad potopljenom
zemljom, sastavljen od simbola zalaska sunca, krsta ivota i potapanja. Pojedinosti na planu
hrama (1) imaju znaenje:
,,0vaj hram podignut je u znak seanja na Mu, ovekovu Zemlju-maticu, koja je bila potopljena
sa milionima svojih stanovnika".
Centralna figura (4) predstavlja svetilite ili sveca nad svecima. Cl unutranjosti svetilita moe
se videti naopake okrenuto slovo m, simbol Mua, koji pokazuje kome je hram posveen, kao i
okolnost da Zemlja-matica vie ne postoji. Mrtvaje.
Sa obe strane centralne figure vide se tri tausa slova T simbol vaskrsnua. Ovo je bio
uobiajen nain prikazi-vanja Zemlje-matice u itavom svetu.
Tri odeljenja oko svetilita predstavljaju tri dvorane u kojima je uenik primao tri stepena
religiozne poduke. Svi drevni hramovi bili su graeni na ovaj nain. Tri dvorane istaknute su
trostrukom figurom(5), koja oznaava ulaz. Pod svih sa-la bio je zamiljen tako da prikazuje
nebo i zemlju. U samoj dvorani, stepen religioznog uenja je oznaen brojem zvezda u trouglu.

Na desnoj strani hrama nalazi sejedan hijeroglif (2). Radi se o jednom sloenom simbolu koji
znai ,,potopljena zem-Ija ili potopljene zemlje". Figura 2a predstavlja simbol mnotva. Na taj
nain dolazim do zakljuka da je mnotvo dua potonulo u dubine.
 Na levoj strani nalazi se jedan sloeni simbol (3); a ozna-ava sunce, b potopljene zemlje, sa
ukupnim znaenjem:
,,Sunce vie ne obasjava te potopljene zemlje". Sled-stveno tome, itava alegorija ima
znaenje: ,,Mu je potopljen sa milionima dua. Sunce vie ne sija nad njim. Nestao je u _
tami. Mrtav je".
Drugi kamen pronaen je pored prvog, i na njemu je predstavljen prizor rtvovanja:
1. Zivotinja na oltaru.
2. Sagoreva u vatri.
3. Simbol potopljenog Mua.
Stavljam na uvid i ovaj crte da bih potkrepio prvi i pruio dodatni dokaz o posveivanju
hrama zemlji Mu i o poto
kav nain rtvovanja uveden je u religiozne ceremonije kas-nije, u znak seanja na Mu i njegove
stanovnike koji su sa-goreli u ognjenom bezdanu.
Prvi kolonizatori Severne Amerike nastanili su se du za-padne obale Sjedinjenih Drava.
Njihove naseobine bile su unitene kataklizmom u isto vreme kada i savremene mek-sike
kolonije. Te kolonije verovatno potiu iz poslednjeg perioda tercijarnog doba ili pliocena.
Jedna druga civilizacija, a verovatno i trea, javljaju se posle ove prve. 1 one su bile unitene
kataklizmom, i nasta-janjem velikih planinskih venaca. Ovo nabiranje zemljine kore dovelo je do
pretvaranja u pustinju plodne zemlje Ko-lorada, Arizone i Nevade. ,,Brani", ili peinski Ijudi,
bili su poslednji kolonizatori koji su doli iz zemlje Mu. Kada su stvorene prve kolonije na mestu
gde se dahas nalazi jugoza-pad Sjedinjenih Drava, planine nisu postojale. Kada su pe-inski
Ijudi stigli u Ameriku, planine su nesumnjivo posto-jale, budui da njihova stanita nalazimo na
liticama i u usecima tih planina. Peinski Ijudi govorili su jezikom Maja sa Jukatana, to
pokazuje njihova upotreba obredne azbuke
Maja u dokumentima koje sam naao u Nevadi. Sudei pre-ma mestima na kojima su pronaeni
tragovi peinskih Ijudi u Koloradu, u Ameriku su uli preko ua reke Kolorado.
Sve ovo ukazuje na to da su, poto su stigli iz Zemlje-matice, preli reku, Ostaci ove rase nalaze
se u raz-nim dravama SAD, kao i du pritoka. Neki kolonizatori na-pustili su reku da bi se
uputili u unutranjost zemlje, starim putevima kao to je stara staza Zuni. Ipak, u celini uzev, iz-
gleda da su najvie voleli da se dre reke.
Prelazei Kolorado proli su kroz Arizonu, u kojoj se mo-e nai mnotvo tragova. Njihova stara
stanita pokazuju da su iveli pored Dajla, Malog Kolorada i Rio Grandea. (J No-vom Meksiku
takoe ima prilian broj njihovih tragova.
Poto su proli kroz Arizonu, stigli su u Jutu, a onda su pratili pritoke Kolorada u Nevadi i
Vajomingu, tako da su se bez sumnje na kraju nastanili na teritoriji dananje drave Kolorado,
koja je najbogatija ostacima i tragovima tog drevnog naroda.
Ako se ima u vidu ne samo mogunost, ve i verovatno-a tih puteva, velike figure podignute i
naslikane u stenama, u udnim poloajima, neobinih ruku i nogu, mogu biti sa-mo stubovi
vodii; znaci na njima pokazivali su putniku pra-vac, put koji je trebalo da se pree i duinu
putovanja. Ja znam da je ovo istina, jer sam deifrovao i preveo veinu tih natpisa.
Citava oblast oko Kolorada bukvalno je puna uspomena na drevne peinske Ijude. Mogu se nai
kue u stenju, peinski crei, natpisi i razno orue i posue. injenica da se tragovi nalaze samo
u okolini Kolorada i njenih pritoka nesumnjivo dokazuje da je ue ove reke predstavljalo ulaz-
na vrata peinskim Ijudima i njihovim prethodnicima.
Ne zna se tano kada je ovaj narod doao u Ameriku. Nita nam ne ukazuje na to; ne moemo
ak ni da naga-amo. Ali, oni su bili tu, oni ili njihovi preci, pre nastanka planina, to jest pre vie
od dvanaest i po hiljada godina.
Arizona. Profesor Volter Hof, sa Smitsonovog Instituta, napravio je studiju o okamenjenim
umama Arizone u kojoj
tvrdi da je u njima naao tragove etiri razliita naroda. Ovo otkrie poklapa se sa mojim, do
kojeg sam doao u naim dravama na zapadu i jugozapadu, kao i u Meksiku. Tri Ho-fove
civilizacije postojale su pre nastanka planina.
Ja, lino, ispitao sam kopiju jednog drevnog, grubog pe-inskog crtea otkrivenog u kanjonu
Hava Supai, u Arizoni. Star je vie od dvanaest hiljada godina i pokazuje da su Ijudi na ovom
mestu iveli u doba mastodonata.
fiouiMeksiko. Istorija ove drave istorijaje Pueblo Indi-janaca, ija je prolost deo
najfascinantnije prie koja je ikada ispriana o prvim Ijudima u Sevemoj Americi. Kada su stigli
u Sevemu Ameriku, Pueblosi su bili visoko prosveen i civilizovan narod. Njihova predanja i
legende to nesumnjivo dokazuju. Njihova predanja i tradicije najstarije su meu svim
Severoamerikancima koji su doli iz Zemlje-matice.
CJ naim zapadnim dravama nalazi se ogroman broj ostataka gradova, crtea, natpisa,
zemljanog posua, pre-danja. Meutim, nai najistaknutiji naunici i arheolozi stid-Ijivo odbijaju
da nam priaju o narodima koji su u ovoj zemlji iveli pre nas, zadovoljavaju se samo time da
nam kau da su natpisi stari izmeu tri i pet hiljada godina.
Pueblo Indijanci, Zuni i Hopi, daju nam o tome vie oba-vetenja. to se mene tie, ova dva
plemena zanimljivija su od svih ostalih postojeih plemena crvenokoaca, budui da ih poznajem
bolje od drugih. Njihova veza sa Zemljom-ma-ticom pouzdano je utvrena, a i njihova predanja
govore nam da su u Ameriku doli iz zemlje Mu. Sva njihova reli-giozna verovanja izvedena su
iz prve ovekove religije, i nji-hovi sveti simboli istovetni su sa simbolima zemlje Mu.
Posedujem jedan ceremonijalni pueblo ogrta, iji ukrasi nisu nita drugo do sveti simboli
Zemlje-matice.
Njihova predanja pobuuju oduevljenje i od ogromnog su znaaja i dometa, kao to je na primer
ono o stvaranju prvog oveka i ene: Adama i Eve. Ono je utoliko dragoceni- je to u njemu
nailazimo na jezik Zemlje-matice, sa ezote- rikim znaenjima nekih rei.
Zuni i Hopi imaju dva posebna boga, koji u naelu upravljaju sudbinom oveanstva. Ova dva
boga jesu sveta, ali nisu i tovana (kao bogovi); drugim reima, mogue je porediti ih sa naim
svecima. Ta dva boga zvala su se Ahainta i Matsailema, i bili supfua deca Boga Sunca.
Ova reenica zasluuje da bude paljivo prouena. Hopi Indijanci prave razliku izmeu sunca,
njihovog simbola Bo-ga, i samog Boga. Po njima, prvi ovek i prva ena jesu bili deca Boga, ali
ne i deca njegovog simbola sunca.
U starim dokumentima, naroito hinduskim i egipat-skim, naao sam delove u kojima se sunce
naziva ocem, a voda majkom ivota; meutim, u oba sluaja ona govore o tvorevinama prirode, a
ne o nekom posebnom stvorenju ko-je nazivamo ovekom. Ona takoe pominju i sile sunca, ko-
je su iznad zemaljskih sila.
Hopi Indijanci veruju da su ovek i ena bili deca Boga, Velikog Boga koji zapoueda suncem;
prema tome, oni nisu tvorevina prirode. Potvrdu ovoga nalazimo u ezoterikom znaenju imena
mukarca i ene. Sastoje se od rei iz Zemlje-matice i, kao u svim drevnim religioznim spisima,
imaju skriveno znaenje. Na primer, Ahainta je sastavljeno od rei iz Zemlje-matice A-hai-in-ta,
a Matsailema od Mat-sai-le-ma. Uzete zajedno, one znae: ,,Bog je stvorio prvog oveka i enu
da bi vladali na zemlji. Ova prva Boja deca roditelji su oveanstva".
Jezik Pueblo Indijanaca sadri, kao to sam primetio, mnogo rei iz matinog jezika i puno
korena iz tog istog jezi-ka. Imaju, takoe, jo jednu legendu:
,,Nai preci doli su u Ameriku na svojim brodovima, iz zemlje koja se nalazi s one strane
okeana, u pravcu zalaze-eg sunca".
Na taj nain vidi se da su doli sa zapada, morem, a ne preko prirodnog Beringovog moreuza, o
kome se i previe govori.
Kada su Pueblosi stigli u Ameriku, bili su visoko civilizo-vani, to dokazuje njihovo izuzetno
poznavanje geologije, savren jezik i upotreba svetih simbola Zemlje-matice.

Kod Pueblo Indijanaca otkrio sam i jednu udnu podu-darnost: imali su Sedam. Suetih Gradoua
Cibole. Bila je to verna kopija iz Zemlje-matice, i obiaj koji je vaio u svim njenim
kolonijalnim carstvima. Na primer, Zemlja-matica imala je'sedam svetih gradova religije i nauke;
Atlantida je takoe imala isti broj tih gradova, kao i Indija sa svojih sedam Riija ili svetih
gradova. Porunik Kaing je ve dugo vremena iveo meu Hopi Indijancima, kada je poeo da
prevodi ono to se naziva Zuni mitovima koji su mitovi samo po tome to Ijudi u ijim su se
rukama nalazili nisu mogli da ih razumeju. Ova predanja Pueblo Indijanaca jesu bila usmeno
prenoena s kolena na koleno hiljadama godina, ali je predanje ipak istorija, a ne mit. Evo i
nekoliko izvoda iz prevoda porunika Kainga koji su, prikljueni mom linom poznavanju
Pueblo Indijanaca, veoma zanimljivi.
Imamo, tako, jedno Zuni predanje koje kae: ,,U poetku zemlja bee prekrivena vodom; nije
bilo nikakve zemlje". Da li je ovo mit? Ne, nije, budui da ovu injenicu potvruju i sveti spisi iz
Zemlje-matice, ba kao i sama geologija.
Jedno drugo Zuni predanje kae: ,,Neposredno pre po-jave oveka na zemlji, tle je bilo tako
blatnjavo i prekriveno ivim peskom da po njemu nije moglo da se hoda; noge bi se zaglibile, i
na njemu nije bilo mogue iveti". Sledi potom opis obue koju je ovek morao da nosi da bi
mogao da ho-da po tom blatnjavom tlu, a da se ne zaglibi; taj opis veoma je zabavan.
Mada se u geolokim delima ne pominje neko slino tie, kao ni to da je ikada postojalo, dokaz da
je ipak postojalo pruaju oblik i karakteristike apa prvih ivotinja iz tercijar-nog doba, koje su
imale dugake, srasle prste, nalik na prste vodenih ptica.
Evo jo jednog takozvanog Zuni mita... Taj drevni narod je, pre hiljade i hiljade godina, savreno
poznavao dinov-ske, udovine gmazove koji su iveli na zemlji od doba perma u paleozoiku,
do doba krede, u mezozoiku. Predanje
kae: ,,Bila su to udovita i grabljive zveri; imali su kande i strane zube. Kuguar je u
poreenju sa njima bio obina muva. Potom Oni-Odozgo rekoe tim ivotinjama: ,,Sve e-te biti
pretvorene u kamen, da ne biste bile opasne po o-veka, ve da biste mogle da mu inite dobro.
Zato emo vas pretvoriti u veni kamen". 1 tako je povrina zemlje otvrdnu-la i mnoge zveri svih
vrsta behu pretvorene u kamen. Zbog toga ih nalazimo suudapo suetu. Ovo kamenje ponekad je
dinovsko, kao i same te ivotinje, a ponekad, pak, izobli-eno i smanjeno, tako da esto u stenju
vidimo mnoge ivoti-nje koje vie ne postoje, to nam pokazuje da je sve bilo dru-gaije u vreme
kada je sve bilo kao novoroeno".
Verujem da Kaing nije dao taan prevod rei koje sam ja uneo na italskom. Moj prevod im,
ipak, ne menja smisao.
Ovaj tekst smatra se Zuni mitom. Meutim, ukoliko e-limo da dokaemo da se ne radi o mitu,
dovoljno je da se proetamo muzejima i u njima potvrdimo istinitost preda-nja ovih Indijanaca.
Otiite u Muzej istorije prirode u Nju-jorku, i pogledajte fosil trahodonta sa krestom, ili posetite
Nacionalni muzej u Vaingtonu i divite se savrenom kostu-ru dinosaurusa iz doba jure, kosturu
stegosaura izlomlje-nom i smrskanom.
Neki itaoci pomislie da ovo nema nikakve veze sa Pueblosima i da ne dokazuje da predanje
nije mit. Upravo zbog tih skeptika posetimo kanjon Hava Supai u Arizoni. Ta-mo moeino
videti, nacrtanu i urezanu u stenu, najsuroviju preistorijsku ivotinju koja je ikada postojala na
zemlji mesodera tiranosaurusa. Ovaj crte star je verovatno vie od dvanaest hiljada godina.
Pre samo neto malo vie od jednog veka naunici su saznali za ovu vrstu gmizavca; Kivije je
pronaao neke kosti i od njih sastavio itav kostur dinovskog gmaza sa e-tiri ape. Mislim da
se ne varam kada kaem da se za pravi izgled tiranosaurusa saznalo pre jednog veka, mada su ga
Ijudi verno prikazivali na peinskim crteima pre nekoliko hi-Ijada godina.
Zuni imaju i razna predanja o ,,potopu". Navodim ono koje je objavio D. V. Dejms:
 "U prapoetku vremena, Zuni su bili veoma neposluni i uprskos opomenama Onih Odozgo
nastavili su da ive u grehu sve dotle dok narod iz Tmine nije reio da ih zbrie sa zemljine
povrine. Tada se otvorie dva velika izvora vode;
gornje skladite iz koga se sruila kia, i donje, koje napaja izvore, reice i reke.
"epovi behu podignuti i padoe kie i reke nabujae, tako da Zuni najzad shvatie da ihje
zadesio bes boji. U urbi pobegoe na vrh Tai-jo-al-la-nea (Grmee brdo), gde su se najmlai
meu grenicima i neposlunima rugali nes-rei drugih i odbijali da poveruju da talasi sa neba i
iz dubi-na mogu da dopru do njih i potope ih.
"Meutim, voda poe sve vie da raste i podrugljivci za-utae i strah obuze njihove due.
Uzalud su svetenici raz-nih bratstava pevali, plesali i podizali veliki dim, prinosei rtve. Bes
Onih Odozgo nije mogao biti stian. Na kraju, ve-liki prvosvetenik se povue na vrh planine, na
jedno skrovi-to mesto, gde je mogao da meditira i da se moli za narod. Kada se napokon vratio,
saoptio je da Oni Odozgo mogu biti umireni na samo jedan nain. Trebalo je rtvovati naj-lepu
devojku i najzgodnijeg mladia, koji e tokom upri-liene ceremonije biti baeni u talase. Na taj
nain e bes bi-ti stian i odvraen od naroda.
"Sav u tuzi, narod je sasluao svetenika, a onda je poela rasprava o tome ko e biti izabran za
rtvovanje. Na-en je jedan mladi koji je bio lep kao sam bog; bio je sna-an, veseo, lepih crta
lica i svi su ga voleli. Potom, mada niko nije smeo ni apatom da to kae, svima se javi pomisao
da je jedina devojka dostojna da bude rtvovana bogovima bila upravo erka jedinica njihovog
potovanog kacike. Ka-da je podigao oi da vidi koga je njegov narod izabrao, ni-jedne devojke
meu prisutnima nije bilo. Iz oiju mu potekoe suze, i on pozva svoju voljenu ker i neto joj
ree, na ta ona obori glavu. Zatim stade pored mladia, i svi na-mah shvatie da je sve spremno
za rtvovanje. Obukli su im
najlepu odeu, stavili im najlepi nakit, krunisali ih, i potom se polako pesma smrti stade dizati
put neba; posle toga ih kacike oboje blagoslovi. i, traei oprotaj od Onih Odozgo koji bee tako
skupo plaen, sam ih gurnu u uzburkane talase.
"Bio je krajnji as, jer se gomila ve stiskala na jednoj maloj visoravni na vrhu okruenoj
vodom.
"1, za manje od jednog asa, voda poe da opada. Me-utim, proli su dani i nedelje pre nego to
se ravnica isu-ila, omoguujui narodu da se vrati na svoja ognjita.
"Malo posle toga, jedan od mladia koji je bio meu naj-neposlunijima, sluajno se okrenuo
prema Taijoalane i ugledao dve siluete kako stoje na vrhu visoravni. Pozvavi narod, on Ijudima
pokaza one dve siluete, i svi ih bogobo-jaljivo stadoe posmatrati, shvatajui da im to Oni
Odozgo daju znak. To im uskoro potvrdi i njihov kacike, rekavi im da su to nebeski likovi dvoje
rtvovanih mladih Ijudi. Vei lik bioje mladi, a manji devojka".
Na Taijoalaneu, u stvari, postoji est kamenova: dva veli-ka i etiri mala. Poto je zahvalio Zuni
pripovedau, Dejms mu ih pokaza, na ta je Indijanac odgovorio:
"Oh! Mladi i devojka behu se poalili Onima Odozgo da se oseaju usamljenim; nakon toga su
ih bogovi venali i podarili etvoro dece dva deaka i dve devojice da bi ih uinili
srenim."
Zapaziemo da je u ovom predanju re kacike, koja oznaava poglavicu, upotrebljena da bi se
oznaio voa ple-mena. U pitanju je re Kia-Maja i znai ,,glavna glava". Kie u Peruu, koji su
doli iz Srednje Amerike, danas se zovu Ki-uani, a njihova re kojom oznaavaju voe ili
stareine gla-si upravo kacike. Isti je sluaj i u Venecueli, kod potomaka Kara-Maja iz Srednje
Amerike.
Predanje Zunija o potopu predstavlja dragocen geoloki pokazatelj, budui da dokazuje da se
voda iz poslednje mag-netske kataklizme proirila sve do Amerike, dosta dalje od li-nije nanosa.
Razna predanja Pueblosa, jezik tog naroda, njihovi sveti simboli, dokazuju da ovi Indijanci
potiu sa Mua. Kao to sam ve rekao, Mu je bio potopljen pre dvanaest hiljada go-dina. Shodno
tome, budui da su ovi Indijanci stigli nepos-redno sa Mua, u Americi su se nastanili pre
najmanje dva-naest hiljada godina.
U jeziku Pueblosa nailazimo na mnogo rei Kie-Maja, a osim toga podudaraju im se i mnoga
shvatanja, to pokazu-je da su ova dva naroda, bilo u Zemlji-matici, bilo posle do-laska u
Ameriku, bili bliski susedi.
Pueblosi su pretrpeli mali uticaj dananjeg belog oveka;
ive onako kako su njihovi preci vekovima iveli, brino u-vajui ne samo jezik kojem ue
svoju decu, ve i obiaje, predanja i stare rituale i ceremonije. Za daleku proslost, kao i za Kie-
Maje, vezuje ih pernata zmija Kecalkoatl, koju uglavnom sreemo u oblasti Nacionalnog parka
Paharito.
Kao da potvruje sve prethodno reeno, prof. E. L. Hjuit, sa univerziteta u Las Vegasu, tvrdi da
je u nastambama ne-kog starog naroda otkrio fosile mastodonta i tigra sa sablja-stim zubima, kao
i posue napravljeno od svee, a ne fosil-ne slonovae, potvrujui time verodostojnost crtea iz
ka-njona Hava Supai.

Pustinja Kolorada. U ovoj pustinjskoj oblasti nalaze se znaajni ostaci velike civilizacije iz
prolosti. Ti ostaci oduvek su predstavljali zagonetku za naunike; pa ipak, naeni tra-govi
naprosto potvruju istoriju nekadanjeg oveka i njego-ve prvobitne domaje. Pustinja u
Koloradu, kao i pustinja u Oregonu i veina ostalih pustinja na amerikom zapadu, ne-kada su
bile plodna tla, ali isuena nastankom planina. Ovi ostaci dokazuju i da je narod koji je
nastanjivao ovu oblast iveo tu pre nastanka Stenovitih planina.

Nebraska. Prof. R. V. Gilder iz Omahe, u Nebraski, do-ao je do jednog od najdragocenijih i

najznaajnijih arheo-lokih otkria na svetu. To otkrie, naime, dokazuje da je
ovek, u doba tercijara, u Severnoj Americi iveo na viso-
kom civilizacijskom stupnju.
Gilder je otkrio civilizaciju koju je unitila voda iz posled-nje iiagnetske kataklizme ,,potop"
iz Biblije i ledenog doba. ,,LegIa dobro nam poznatog bizona sa Dalekog zapa-da nisu napravili
bizoni", kae on. ,,Te jazbine predstavljaju, zapravo, ulaze u podzemna boravita u kojima je,
hiljadama godina ranije, ivela rasa koja je nestala sa zemljine povr-ine. Nita nam ne ukazuje
na to koja je to rasa bila, niti' kakoje unitena".
"Tle ovih podzemnih legala posut je suvim granjem, suvim travama, vrbovim pruem i klasjem
kukuruza. Na podu svake peine nalazi se rupa, u kojoj je uvana veina posua i dragocenih
predmeta. Ponekad takvih rupa ima po nekoliko u jednoj peini. Otvori ovih rupa zatvoreni su
sloje-vima peene gline, prekrivenih pepelom. CI donjem delu ru-pa se proiruje, kao flaa od
grlia nadole, tako da je esto velika kao bure".
Gilderovu civilizaciju unitila je poslednja magnetska ka-taklizma. Shodno tome, radi se o
civilizaciji iz doba tercijara.

Kentaki. \ u ovoj saveznoj dravi nalaze se ostaci dvili-zacije koja je postojala u isto vreme kad i
Gilderova.
U Blu Uk Springsu, pre nekoliko godina poelo se sa iskopavanjima: Na etiri metra ispod
povrine radnici su pronali kosti mastodonta; neto dublje, naili su na sloj peska, a ispod peska
kamenito tle sainjeno od klesanih, ploa. Povrina im je glatka, dok je donji deo hrapav.
Todont iz pleistocena, budui da se nalazi iznad sloja peska koga bee nanela voda posle
kataklizme ili potopa, a plo-asto tle ispod peska, pokazuje da je ova civilizacija, kao i
Gilderova, postojala u tercijarnom dobu.
Dord V. Renk, istoriar iz Kentakija, pie u svojoj /storiji Leksingtona:
,,Grad Leksington, u Kentakiju, sagraen je na prahu mrtve metropolejedne nestale rase od koje
nije ostao ni naj-manji trag. Sama injenica da su jedan takav grad i narod
postojali na mestu gde se danas nalazi Leksington, nikada ne bi bila poznata bez tronih tragova
ruevina koje su otkrili pioniri i avanturisti iz Elkhorna. Ipak, nema ni najmanje sumnje da su
jedan veliki grad i jedan moan narod zaista postojali.
,,Ko su, dakle, bila ta tajanstvena bia? Odakle su dola? Kakva im je bila religija? Kakav im je
bio sistem vlasti? Smrt-nici nikada nee reiti ovu enigmu, ali ko moe sumnjati u to da su iveli
i napredovali vekovima pre Indijanaca? Tu be-hu podigli svoje kiklopske hramove, ogromne
gradove, ni ne slutei da e crveni Ijudi koji e ih naslediti loviti jelene i bizone iznad njihovih
glatkih zidova prekrivenih travom i zemljom. iveli su, radili i umrli ovde pre nego to je
Hristifor Kolumbo istakao barjak stare panije na obalama Novog sveta, u vreme kada su Galija,
Britanija i Nemaka doivlja-vale najezdu varvarskih hordi i, moda, mnogo pre nego to je
carski Rim dostigao vrhunac svoje slave i veliine. Na nes-reu, nisu imali knjievnost, i kada su
jednom nestali, bili su potpuno zaboravljeni. Moda je to bio veliki narod, ali od nje-gove
veliine nije nita ostalo. Uzdali su se u rad svojih ruku, a danas su mrtvi i zaboravljeni,
izgubljena rasa".
Da, ostao nam je upravo rad njihovih ruku, jer su njihove graevine ,,dostqjne Tira i Ninive";
ostavili su nam i mnoga druga svedoanstva na neunitivom stenju, i zahvaljujui upravo tim
natpisima mi danas znamo da su bili kolonizatori sa Mua, Zemlje-matice.
I tako, zahvaljujui svim ovim otkriima, imamo vrste dokaze da je itav zapad Severne
Amerike bio nastanjen vi-soko civilizovanim rasama pri kraju tercijara, i pre ledenog doba.
Stotine natpisa koje potvruju mnogobrojne legende po-kazuju nam da su te prve
severnoamerike civilizacije pote-kle iz zemlje zvane Mu i da se ,,Mu nalazio zapadno od Ame-
rike, s druge strane horizonta velike vode".
Ovo je neosporno, jer su civilizacije iz Nebraske i Ken-takija postojale u toku pliocena.U
Oregonu, Nevadi, Juti, Koloradu, Arizoni i Novom Meksiku nalaze se tragovi civilizacija koje su
tamo postojale pre izdizanja planina. Budud da su prethodile planinama, datiraju iz tercijarnog
doba. Me-utim, da li s poetka ili kraja tog doba, to jo niko pouzdano ne zna.

Putokazi peinskih ljudi, sa tri razliita oblikapisma Sl. 1. Arizona: Znakovi na zemljanom putu
Ove drevne stanovnike zapadnih amerikih drava, koje nazivamo peinskim Ijudima,
predstavljala su mnogobrojna, razliita plennena, i sasvim je mogue da se nije radilo samo o
razliitim plemenima, ve i o razliitim narodima. Takav zakljuak izveo sam na osnovu
njihovih natpisa i crtea, koji ukazuju na injenicu da je tu bilo vie jezika. Zapisi, naime, sadre
razliite oblike simbola i azbuka.
Meutim, dublja analiza otkriva nam da su neki peinski natpisi i crtei, pripisivani peinskim
Ijudima, stariji i po ne-koliko milenijuma od drugih, koji zaista pripadaju pein-skim Ijudima. Ti
veoma stari natpisi bili su upisani pre nabi-ranja planina, to dokazuje i injenica da su neke od
stena na kojima ih zatiemo bile premetene sa svog mesta i ras-cepljene. (J nekim sluajevima,
pukotina deli tekst, a u ne-kim su prekinuti i sami znakovi tako da se jedan deo pojav-Ijuje na
jednoj, a dmgi na drugoj strani pukotine, to poka-zuje da je stena bila premetena i slomljena
kada se zemlja izdigla. Ostali natpisi, meutim, bili su ispisani posle nabira-nja tla.
Nemogue je detaljno ispitati sve natpise i crtee naene u Severnoj Americi, i stoga sam, morao
da se odluim sa mo za nekoliko meu njima, koji potvruju dve veoma va-ne stavke: najpre
za one koji priblino odreuju vreme pos-tojanja tih dvilizacija, a potom i za one koji nam
govore o poreklu datog naroda, odakle dolazi i kako je stigao u Ameriku.
Neosporno je da su oni koje mi zovemo peinskim Ijudi-ma pripadali tom narodu, to jest da sve
ono to im se pripi-suje nije posvema delo peinskih Ijudi.
Izvesno je, meutim, da su i oni doli sa Mua, budui da svaki od njihovih crtea koji slui kao
putokaz sadri i neku aluziju na zemlju Mu. Uistinu, natpisi i crtei peinskih Ijudi, osim onih
koji su isto umetniki, puni su opisa Mua pre i posle njegovog potapanja. Osim toga, koristili su
i simbole koji su se upotrebljavali na iezlom kontinentu.
U tim natpisima sam naao etiri razliite varijante maja jezika, kao i dokaz da su ovi veoma
stari Amerikanci koristili tri razliite azbuke.
 11.
NIVENOVI ZATRPANI MEKSIKI GRADOVI

Naputajui Sjedinjene Drave, odlazimo u posetu Mek-siku.

Do jednog od najznaajnijih, i van svake sumnje i najdra-gocenijeg arheolokog otkria, doao je
geolog Vilijem Niven, u Meksiku pre nekoliko godina; meutim, kao i vei-nu amerikih
otkria, nauka ga nije uzela u razmatranje.
Nivenovo otkrie ima dvostruko znaenje; ne samo to nam prua podatke o preistorijskom
oveku i njegovoj civili-zaciji iz dalekog tercijarnog doba milenijumima pre izdi-zanja
velianstvenih lanaca planina koje dominiraju ravnica-ma ve nam govori i o tome kada su
formirani veliki gasoviti pojasevi i kada su se podigle planine.
Ono pokazuje da su visoko razvijene rase pretrpele naj-stranija vulkanska razaranja za koje se
na zemlji ikad znalo.
Ono takoe pokazuje da je ovek postojao i da je pose-dovao civilizaciju desetinama hiljada
godina pre geolokog ledenog doba i evropskog praoveka iz pleistocena; itavom lancu dokaza,
Niven tako pridodaje i karike koje posvedo-avaju da se zemaljska civilizacija moe podeliti na
dva dela, ili razdoblja: prei posle.
Ali, pre i posle ega? Budunost e nam to otkriti.
Budui da je Nivenovo otkrie tako dragoceno, kako geoloki tako i arheoloki, najbolje to
mogu da uradim je-ste da jednostavno navedem ono to on kae o tim ruevi-nama:
U preniku od skoro est hiljada kvadratnih kilometara, u dolini Meksika, od Tekskoka do
Haluepantla, postoji na hiljade i hiljade nalazita gline.

Poto su Siudad Meksiku sluila kao kamenolomi vie od tri stotine godina, ova nalazita
su mi omoguila da otkrijem jednu ogromnu ruevinu. Nedavno su moji napori i trud bili
nagraeni zadivljujuim otkriima, koja otvaraju novu oblast u arheolokim istraivanjima
na ovom konti-nentu.
,,Svoje istraivanje ograniio sam na jedan sektor od oko tridesetak kilometara duine i
petnaestak kilometara irine, na severozapadu velike doline. Tu sam otkrio tragove dveju
civilizadja i tri dobro sauvana poploana tla, na kojima su se nekada prostirali veliki
gradovi. Ti plonici nalaze se na dubini od dva do osam metara ispod povrine. Iznad prvog
se nalazi sloj sitnog kamenja, ljunka i peska, prekrivenog sa tridesetak santimetara
debelim slojem plodnog tla. U ovom sloju kamenja i peska, iznad prvog plonika, naao
sam broj-ne krhotine zemljanog posua, figurice od peene zemlje, ogriice od diorita,
vrhove kopalja i strela, igle i ostalo ome koje je gotovo u celini izlomljeno.
,,Drugo tle nalazi se na nepuna dva metra ispod prvog;
razliku u dubini mogue je objasniti loim stanjem prvog plonika, koji je na nekim
mestima uniten telurikim potre-sima. U ovom sloju, koji razdvaja dva tla, nisam naao
nika-kvo zemljano posue, nita to bi ukazivalo da su na tom mestu iveli Ijudi.
,,lspod drugog plocnika doao sam do svog velikog otkria. Najpre sam naiao na sloj
pepela debljine od ezde-set do devedeset santimetara, za koji su analize potvrdile da je
vulkanskog porekla. Neposredno ispod pepela otkrio sam tragove brojnih, prostranih,
pravilnih graevina koje se po-javljuju u vie od stotinu nalazita gline ispitanih tokom mo-
]ih nedavnih iskopavanja.
,,Sve te kue su u ruevinama, unitene, prekrivene pe-pelom i nanosima jalovine. Tokom
protekle nedelje naao sam drvena vrata koja su se pretvorila u kamen. Vrata su imala
polukruni luk, sa nadvratkom napravljenim od svinu-tog debla prenika desetak
santimetara. Bio je to prvi luk ikada naen u ruevinama u Meksiku; i budui da su zidovi
kue bili od kamena, koje je uvrivao beli cement, ovaj drveni luk morao je biti
postavljen na to mesto kao ukras. Poto sam prorezao vrata, naao sam se u prostoriji iji su
zidovi bili dugaki oko deset metara, punoj istog vulkan-skog pepela i naizgled jedinoj
sobi kue koja je bila dovoljno vrsta da bi podnela ogromnu teinu zemlje, kamenja i pe-
pela koji su se nalazili iznad nje. Tavanica od cementa i ka-mena na nekim je delovima bila
provaljena, ali u uglovima prostorije kamene ploe tavanice behu stvorile lukove, male
rupe u pepelu u kojima su stajali ouvani predmeti i orua neke nestale rase. Meu tim
predmetima naao sam i mno-go Ijudskih kostiju, koje su se na sam dodir pretvarale u prah.
,,Iznad tog njihovog groba, bilo je oito da su nekad mahnitale neke silne vode, unitivi
jednu drugu civilizaciju;
meutim, ni talasi ni krhotine stenja ne behu onespokojili veni poinak te mone rase.
,,Prag se nalazio na dubini od dva metra, a na podu, na etiri metra od vrata, pronaao sam
zlatarsku opremu. Pos-tojalo je tu i ognjite od peene zemlje visoko pola metra i okrenuto
prema tavanici. Na podu oko pei, za koju jo uvek behu prilepljeni komadii istog zlata,
naao sam vie od dve stotine modela, kao i okamenjene kalupe od peene zemlje. Svi ti
kalupi predstavljali su figurice i idole koje sam kasnije naao u istoj toj kui. Bilo je
oigledno da se radi o kui nekog zlatara ili draguljara, pripadnika vie klase zatr-panog
grada.
,,Neki kalupi bili su velike tananosti i mora da su se koris-tili za pravljenje zlatnih, srebrnih
i bakarnih ukrasa: statuete su imale ukrase na rukama i nogama, kao i ogrlice, po e-mu
moemo zakljuiti ta su ti Ijudi nosili. Svaki kalup bio je prekriven debelim slojem
jarkoutog ok'sida gvoa, koji mora da je spreavao slepljivanje metala u spoju sa pee-
nom zemljom u pei. Kasnije, kao nagradu za svoj trud, na-ao sam mali metalni grudnjak
sa ukrasima prekrivenim ne-poznatim znakovima. Posao je bio vrlo delikatan, predmeti
savreno glatki, i sve je ukazivalo na neku civilizaciju koja je
bila isto tako velika ako ne i naprednija od civlizacije Asteka u vreme panskih
osvajanja, kada je Hernando Kor-tez stigao u Meksiko. Meutim, ono to me je najvie
zapa-njilo, i to sam smatrao najvanijim obelejem prostorije, bi-la je dekorisanost zidova.
,,Bilo je oigledno da je postojala tanka pregrada koja ju je delila na dva dela; pri dnu su se
ocrtavale konture vrata koja su vodila u drugu prostoriju, ali koja je bila u tako ru-evnom
stanju da su se u njoj mogle nai samo kosti.
,,U prvoj sobi je, oito, zlatar radio, a u drugim prostori-jama u dnu iveo. Bilo je tu zidnih
crtea u lepoj crvenoj, utoj, zelenoj, plavoj i crnoj boji, koji se mogu nadmetati sa
najlepim egipatskim, etrurskim ili grkim freskama.
,,Zid je bio obojen bledoplavom bojom, a na dvanaest santimetara od tavanice, visoke
preko etiri metra, nalazio se zagasitocrveni i crni friz koji je oiviavao itavu prostoriju.
Ovaj friz, izlakiran nekom vrstom voska, bio je savreno ou-van. Na tri mesta bio je
uniten kamenjem sa tavanice, ali je ostao gotovo jednako itljiv kao i onog dana kada je
bio obojen. Friz je oslikavao ivot neke osobe od njenog roenja do smrti.
,,Ispod sobe otkrio sam grob neke vane osobe, moda ba one iji je ivot bio prikazan na
fresci. CJ toj kripti, dubokoj samo jedan metar i prekrivenoj cementom, naao sam
sedamdeset pet odlomaka kostiju sve to bee osta-lo od skeleta. Na jednom veem delu
lobanje naao sam se-ivo sekire od kovanog bakra, kojim je osoba u grobu oig-ledno bila
usmrena i koje prijatelji ili porodica nisu smatrali potrebnim da odstrane. Kosti su se na
dodir raspadale, ali bilo je tu i mnogo drugih zanimljivih predmeta.
nStotinu dvadeset pet statueta idola, slika i pehara bilo je rasporeeno oko groba.
,,Najzanimljivija od tih figurica od peene zemlje potie iz jo starijeg perioda.Ona
predstavlja oveka u sede-em stavu, nogu prekrtenih na japanski nain, sa rukama
poloenim na kolena. Izrazito je fenianskpg ili semitskog ti-pa. Glava figurice prazna je i
pokretna, privrena na vrat
pomou neke vrste veto postavljenog klina zabijenog u urez osnove lobanje.
,,Na manje od pet kilometara od lokaliteta kojeg sam upravo opisao naao sam staro reno
korito, danas isueno, i u pesku i ljunku otkrio sam hiljade figurica od peene zemlje i
gline ija lica predstavljaju sve rase june Azije.
,,Razumno je pretpostaviti da je narod takve kulture i broj-nog stanovnitva morao imati
impozantne hramove i javne graevine koje se mogu porediti sa onima iz Mile, Palenke i
ien Ice; kada se njima bude pozabavila neka nova genera-cija arheologa, ustanovie se
da je pepeo koji prekriva ogromni grad sauvao svaku ruevinu isto tako savreno kao to
su ouvani Herkulanum i Pompeja.
,,Ubeen sam da e na ovom mestu biti otkriveni i po-kazatelji koji dokazuju da su Asteki
poslednja znaajna mek-sika rasa, i bez sumnje poslednja koja je prela granice ove
zemlje od one velianstvene migracije koja u pradavna vre-mena bee naselila Severnu
Ameriku". Potoje sve prethod-no reeno objavio, Niven je objavio jo jedno delo o tim
zatr-panim gradovima. Evo nekoliko izvoda i iz te knjige:
MaliKinez-. ,,0va figurica nesumnjivo dokazuje da je na-rod koji je milenijumima ranije
iveo u dolini Meksika znao za mongoloidnu vrstu. Ruevine u kojima sam otkrio Malog
Kineza nalazile su se u ostacima tree i najdublje civilizacije, na deset metara ispod
povrine, u rupi koju sam iskopao u San Migel Amantli, blizu Haluepantla, na trideset
kilometara od nacionalne palate Meksika. Tu sam naao jednu prosto-riju moda
grobnicu u kojoj su se nalazili najlepi predmeti koje sam ikada otkrio u Meksiku. Imam
utisak da je ta prostorija dugaka deset metara, kao i da su joj zidovi napravljeni od
cementa; zidovi su uniteni, i ostala je samo jedna gomila od tridesetak santimetara. Ispod
nje naao sam grob. CJ sreditu, na jednoj pravougaonoj platformi ta-koe nainjenoj od
cementa, nalazili su se lobanja i kosti nekog oveka koji nije bio vii od jednog i po metra.
Imao je veoma dugake ruke, koje su mu dopirale skoro do kole-na, sa lobanjom
mongoloidnog oblika.
Oko vrata nosio je ogrlicu od zelenog ada a poznato je da zeleni ad nije meksiki
mineral.

,,Pored tela nalazila se brojanica sa blizu est stotina koljanih kuglica. Kaem brojanica,
jer je fina traka na koju kuglice behu nanizane dugo leala u praini, pri emu je ,,vampum"
(ogrlica od koljki, odnosno ,,novac") bio pore-an kao da se rasuo sa neke brojanice. U
sredini se, pak, nalazilo najlepe otkrie Mali Kinez.
,,Radi se o prvom primerku ove vrste ikada naenom u Meksiku, mada se meu meksikim
Indijancima moe nai dovoljno mongoloidnih tipova da bi se i oni najsumnjiaviji ubedili
da indijanska kinove zemlje potie iz Azije.
,,Njegov otupljeni pogled, proivena bluza, dugake pan-talone i papue ine od njega
Kineza iz naeg doba a o perinu i da ne govorimo. Meutim, Kinezi su perin prihva-
tili tek poto su ih porobile tatarske horde koje su dole sa severa.
,,Statueta je visoka oko petnaest santimetara; na prelo-mu ruku glina je crvena i trona u
sredini; na povrini glina je okamenjena i otporna i na udarac ekiem. Na uima joj se
nalaze veliki prstenovi, slini onima kakve su nosili Kinezi iz prolog veka; na glavi ima
kapicu sa malim dugmetom u sredini, slinu kapama mandarina iz kineskog carstva. Ogrta
izgleda kao i ogrtai koje jo uvek nose Kinezi; za-kopan je gajtanom i dugmetom, a na
grudima se nalazi je-dan okrugli ukras, koji je morao biti optoen kovanim zlatom koji je
nestao u dodiru sa zemljom tokom minulog vremena. Ruke figurice slomljene su u
ramenima, i mada sam dugo traio nisam ih naao u grobnici. Ovu kinesku fi-guricu nisu
napravili Asteci. Bila je zatrpana u zemlji doline Meksika hiljadama godina pre nego to su
Asteci kroili na ovo tle. Asteci su bili osvajai koji su ognjem i maem uni-tavali gradove
koje behu sagradili Tolteci, Olmeci i Maje. Oni nisu gradili graditeljima su oduzimali
graevine silom oruja.
,,Mali Kinez predstavlja onu nit koju smo traili; govori nam da su najstarija meksika
plemena bili potomci mon-golske rase.
,,U blizini skeleta, pored platforme, naao sam vazu za cvee tridesetak santimetara visine
pune ksoitija, utog cveta svetog za gotovo sve stare rase u ovoj zemlji".
Niven je, po svemu sudei, bio zaprepaen pronalas-kom figurica svih rasa june Azije.
Morao bi, meutim, biti jo zaprepaeniji da ih nije naao, jer su narodi iz june
Azije i narod koji je gradio te danas zatrpane gradove doli iz iste zemlje, iz Zemlje-matice.
Nije mu, takoe, promakla ni injenica da je pronaao i jednu ogrlicu od zelenog ada
premda zelenog ada nije bilo u Meksiku.
U grobnici kraljice Moo, u Majaksu, Plonon bee otkrio jedan ukras od zelenog ada
nazvan ,,talismanorn kraljice Moo". Imao sam priliku da osmotrim taj ukras, i mogu
potvrditi da se ne radi o adu sa Novog Zelanda, to znai da je zeleni ad mogao u
Meksiko stii jedino iz Kine ili Zemlje-matice.
U nedostatku drugog objanjenja, Niven se kao i svi naunici oslanja na staru, pogrenu
teoriju prema kojoj su prvi Ijudi koji su kroili na tle Amerike doli iz Azije.
On nam, tako, kae da su ,,sva stara meksika plemena potomci mongolske rase". Ne
moemo, meutim, ostati na ovome.
Du obala Karipskog mora prvi kolonizatori bili su zas-tupljeni sa vie rasa, meu kojima
je dominirala mongolska. Na Jukatanu i u sreditu Srednje Amerike dominirala je, me-
utim, bela rasa. Zvali su se Maje i lako je dokazati da evrop-ska bela rasa, bela rasa iz
Male Azije i severne Afrike vode poreklo upravo od njih. Na severu poluostrva Jukatan
nala-ze se ostaci koji ukazuju na to da je veina prvih kolonizato-ra bila mongolske rase.
Mogue je da su, eventualno, mon-golske horde sa severa izvrile najezdu i osvojile itav
Meksiko, kao i Srednju Ameriku. Mukarce su pri tom ubi-jali, a ene uzimali za robinje,
tako da danas, kako kae Niven, mongolska krv tee venama svih meksikih Indija-naca.
Niven jo primeuje da su uti cvetovi pronaeni u dru-goj grobnici i pri tom tvrdi da je
to bio zajedniki obiaj svih meksikih rasa. uto je oduvek bilo sveta boja. Bila je sveta
za veinu starih naroda, a i danas nailazimo na takvo njeno znaenje.
Kada su pronaeni preistorijski gradovi, zatrpani jedni ispod drugih, arheolozi su, da bi
oznaili redosled po kojem
su bile pronalaene, koristili naznake prva, druga i trea civi-lizacija. Ovo ponekad moe
zavarati laike, jer bi se moglo pretpostaviti da je trea najmlaa, a prva najstarija. Ozna-
ene su, meutim, poev od povrine. Tako je prva koja je otkrivena ona koja je najblia
povrini najmlaa civili-zacija, a najdublja je, prirodno, i najstarija. Ponovio bih, ipak,
da je izraz ,,dvilizacija" pogrean, budui da laik moe pretpostaviti da je bilo vie
civilizacija, iako ih je, u stvari, od pn/e pojave oveka na zemlji bilo samo dve. Mi emo ih
na-zivati Prva velika civilizacija i Dananja civilizacija.
Sve u svemu, zatrpani gradovi pripadaju preistoriji, i preistorijski gradovi pripadaju Prvoj
velikoj civilizaciji. Nive-novi zatrpani meksiki gradovi i limanova antika Troja pri-meri
su preistorijskih gradova, dok su Herkulanum i Pom-peja izuzeci. Mada su i ova dva grada
zatrpana, njihova istorija poznata nam je, to znai da ne pripadaju preistoriji. lako je
mnogo gradova iz Prve velike civilizacije zatrpano, ostaje mnogo tragova drugih gradova
iznad njih: Balbek u Maloj Aziji i stare ruevine Maja sa Jukatana, kao i ostaci gradova u
Polineziji.
Svi Nivenovi preistorijski gradovi pripadaju Prvoj velikoj dvlizaciji i nalaze se blizu
Siudad Meksika, koji je sagraen tokom nae, Dananje civilizacije.
Tokom Prve velike civilizacije, Nivenov grad bio je dva puta obnovljen. Bio bih srean
kada bi italac upamtio ovaj podatak, jer u u nastavku navesti i dokumenta u kojima se
tvrdi da je jedan drugi preistorijski grad, na samo nekoliko kilometara udaljenosti, bio ,,dva
puta obnovljen". Ovi doku-menti objanjavaju zbog ega je i kako dolo do razaranja ovog
potonjeg grada. Neki od tih dokumenata pominju geoloke uzroke; drugi ga samo navode,
dok se dva spisa slau do najsitnijih pojedinosti.
Nivenovi preistorijski gradovi nalaze se na istoj visini kao i dananji Siudad Meksiko
koja iznosi 2257 metara tako da otkrie ovih gradova predstavlja neobian geoloki
problem. Dovoljno je pri tom razmotriti sledee injenice,
da bismo shvatili da veliki deo geolokih prirunika mora doiveti ispravke.
1. Jedan preistorijski grad se nalazi na 2257 metara iznad morske povrine.
2. Te ruevine nalaze se na deset metara ispod povrine tla.
3. Sloj vulkanskog pepela prekriva grad.
4. Grad se nalazi u ravnici okruenoj planinama.
5. Planine se diu na nekoliko kilometara od grada.
6. Iznad ruevina ovog grada nalaze se ostaci nekog dru-gog grada.
7. Oba grada prekrivena su stenama, ljunkom i peskom.
8. [znad ovih gradova nalazimo ruevine nekog treeg grada...
9. ... koji je, opet, prekriven stenama, ljunkom i peskom.

Niven tvrdi da je najdublje zatrpani grad bio prekriven vulkanskim pepelom, ali ne pominje
prisustvo lave ni u kak-vom obliku; dakle, doputeno je tvrditi da vulkanska lava ni-je
doprla do najdonjeg grada. Oigledno je da su taj ili ti vul-kani bili sasvim blizu, tako da je
pepeo napadao u koliini dovoljnoj da bi se zatrpao itav grad.
Meutim, sam taj pepeo nije mogao da izazove takvo unitenje kakvim ga opisuje Niven,
tako da moramo traiti drugi razlog da bismo objasnili razruene zidove i razvaljene
tavanice. Logino je stoga pomisliti na zemljotres, koji je prethodio i pratio vukansku
erupciju i zbog kojeg se zemlja tresla i na kraju nestala.
Trojanski rukopis, opisujui telurike potrese iz nedavne prolosti zemlje, primeuje:
,,Stalno potresani podzemnim ognjevima i zatvoreni, (oni, potresi) u nekoliko su navrata
izdizali i sputali tle". U Codexu Cortesianusu, opet, nalazi-mo: ,,Zemlja je podrhtavala i
tresla se kao list na vetru". Zanimljivo je da i Dokument iz Lase navodi istu ovu reeni-cu.
Pogledajmo sada drugi grad zatrpan na etiri do pet me-tara ispod povrine. Prekriven je
slojem kamenja, ljunka i peska debljine od jednog do jednog i po metra.
(J svom izvetaju Niven ipak proputa da nam kae da li i iznad treeg grada, prekrivenog
vulkanskim pepelom, ta-koe postoji sloj ljunka i peska. Izvesno je da vulkani ne izbacuju
kamenje, ljunak i pesak. Shodno tome, potrebno je obratiti se geologiji, da bismo saznali
koji je element sklon formiranju slinih slojeva.
Odgovor je jednostavan i jedan jedini: voda, velike mor-ske plime koje u svom
kataklizminom pohodu nose i kotr-Ijaju kamenje sve dok se talasi ne razbiju, nakon ega
to ka-menje stvara nanose ljunka i peska. Ovaj sloj prekriva prvi i drugi zatrpani grad...
Oigledno je da su ga naneli ogrom-ni talasi... okeana. Jer, ove gradove nalazimo na vie
od dve hiljade metara visine, okruene planinama koje dostiu visi-nu od preko pet hiljada
metara iznad morske povrine. Ni-jedna kataklizma, nijedna morska plima, nisu mogle da
stvore talase takve visine, koji bi mogli da dopru do ove viso-ravni, a jo manje bili u stanju
da se preliju preko vrhova koji okruuju ravnicu!
Imamo, naime, dva aluvijalna sloja, to znai da je plima ovu zemlju zapljusnula dva, a
moda i tri puta.
Sedimentni slojevi nam nesumnjivo dokazuju da su se dinovski talasi, u dva navrata,
moda u razmaku od nekoli-ko milenijuma, obruili na ovu zemlju, unitavajui sve to im
se nalo na putu.
Mislim da se tragovi vulkana koji je svojim pepelom pre-krio donji grad danas mogu nai
samo srenim sticajem okolnosti. I sam krater je bez ikakve sumnje bio zatrpan dve-ma
kataklizmama.
Zamislimo samo koliko je Ijudskih ivota izgubljeno prili-kom unitenja prvog grada, koji
je imao povrinu od pet stotina dvadeset kvadratnih kilometara. Izvesno je da je u sa-mom
gradu moralo izginuti nekoliko miliona Ijudi, ne raunajui one koje je smrt zadesila u
okolnim naseljima i u
sellma. o najveoj katastrofi u istoriji sveta nema nikakvih podataka, i mi o njoj ne znamo
nita.
Kataklizmini talasi koji su se obruili na gradove Jedan i Dva krenuli su poizdaije od njih,
jer kad su do njih stigli ve su bili izgubili mnogo od svoje siline. To nam dokazuju mala
veliina kamenja i prisustvo peska u sloju koji ih prekri-va. Dakle, ove naslage sitnog
kamenja dokazuju da je u vre-me ovog plimskog talasa zemlja bila na samo nekoliko me-
tara iznad nivoa mora.
U vreme kada su ovi gradovi bili u punom cvatu, nisu postojale planine i planinski venci
izmeu Meksika i dva oke-ana, a visoravan na kojoj se danas nalazi glavni grad Mek-sika
nije se nalazila na svojoj dananjoj visini od preko dve hiljade metara.
Vrlo je verovatno, da je u to vreme itav Meksiko bio rav-nica ije je najvie uzvienje
dostizalo visinu od jedva pedesetak metara.
Ukoliko dananje planine i jesu postojale u doba ovih gradova, i ukoliko se itava meksika
dolina nalazila na da-nanjoj svojoj visini, bilo bi nemogue da plimski talasi ili dinovski
valovi dopru do njih a jo bi manje bilo mogue da su imali dovoljno snage da dovuku
sav onaj nanos kojim ih je prekrio.
Budui da su stari meksiki gradovi postojali pre izdiza-nja planina, oigledno je da
prethode pleistocenu i da pri-padaju tercijarnom dobu. Ukoliko je poslednji, najblii povr-
ini, bio sazdan i uniten pre poetka pleistocena razume se, ukoliko su geoloki
prorauni tani, u ta iskreno sum-njam mora biti da je nastao pre vie od dve stotine
hilja-da godina. Istovremeno, ukoliko je gornji grad star preko dve stotine hiljada godina,
koliko li su tek stari srednji i naj-dublje zatrpani grad? Po mom miljenju, ova tri grada
pripa-daju tercijarnom dobu i smatram da je najdonji star najma-nje pedeset hiljada godina.
Uglavnoi ti je prihvaeno da su evropski praljudi, hajdel-berki ovek neandertalac, ovek
iz Piltdauna, i tako dalje, iveli na poetku pleistocena to znai posle postojanja
Nivenovog gornjeg grada. Na taj nain nam ova otkria po-kazuju da je ovek iveo u
Americi i da je bio potpuno civili-zovan desetak milenijuma pre pojave evropskih
antropopite-ka dokazujui istovremeno da se radilo o pojedinanim grupama, a ne o
tipovima.
ta se dogodilo izmeu te drevne i ove nae civilizadje, da su nam ostali samo sitni tragovi
te velike prolosti? U prethodnim poglavljima ve sam odgovorio na ovo pitanje. Nivenova
otkria samo potvruju moju tezu.

Drugo ueliko Nivenouo otkrie. U jednoj seoskoj oblasti, na otprilike sedam ili osam
kilometara severozapadno od Siudad Meksika, Niven je doao do otkria koje je, na izves-
tan nain, znaajnije i od onog o kome sam upravo govorio;
meu predmetima koje je iskopao bilo je preko dve i po hi-Ijade kamenih ploica starih
vie od dvanaest hiljada godi-na.
U toj naprosto neverovatnpj zbirci naao sam vie ploi-ca koje su sa aluzijama na zemlju
Mu. Evo ih nekoliko u prevodu:
Br. 4. Crte' oltara. Ovaj crte se nalazi na kamenu neto viem od dva, irokom jedan i po
i debljine oko pola metra;
kamen je teak vie od jedne tone. Niven tvrdi da je bio deo nekog oltara. Natpisi na njemu
predstavljaju posvetu etiri-ma Svetim Silama.
Radi se o pravom remek-delu vetine predstavljanja sim-bolima, budui da su njegovi
tvorci uspeli da skoro svakoj 11-niji daju dvostruko znaenje.
Nije ga uopte teko proitati.
Da bih olakao razumevanje, deifrovau ga pre nego to ga prevedem.
Kruna. Krunaje sastavljena od etiri numerisane kocke:
1, 2, 3 i 4. Ivice krune lee na obrednom slovu H, oznae-nom sa A i B. Kruna je crvena.
H je azbuni simbol etiriju Svetih Sila.
Broj etiri je numeriki simbol etiriju Svetih Sila.
Shodno tome, kruna simbolizuje Cetiri Svete Sile, odnos-no etiri Prvobitne Sile koje
potiu od Tvorca.
C. Peri'anica. Radi se o ukrasu postavljenom na kruni, i sastavljenom od sedam pera ili
utih zrakova. uta pera bila su svojstvena kraljevskom rodu, tako da boja perjanice uka-
zuje na injenicu da je pripadala nekom kralju.
D. Telo. Telo ini pravougaonik koji predstavlja obredno slovo M, azbuni simbol Mua: na
taj je nain ovo telo, obo-jeno utom bojom, telo Mua.
E. Glaua. Iznad pravougaonika nalazi se stilizovana glava glava Ra Mua, Kralja-
Svetenika Mua.
Niven ju je otkrio na hasiendi Leon, i konture lica u potpu-nom su skladu sa konturom
kamena.

PLO/CA BR. 684

U pitanju je pravo malo udo. Simboli na ploici simboli su sa Mua, Zemlje-matice, i

znae: ,,Mu, Zemlja-matica, Zemlje na Zapadu".
Tekst je sastavljen iskljuivo od znakova Naga; nema ni jednog znaka Ujgura (ili severa).U
pitanju su isti oni znaci koje nalazimo u svetim spisima sa Mua. Evo kako se ova ploica
deifruje:

1. Nos i dva oka, dua slova M

2. Jedno od dva oka, pravougaonik kojije u stvari obred-no slovo M u azbuci Mua.
3. (Jsta sastavljena od dva pravougaonika, od dva slova M jedno unutar drugog. Ovako
nacrtan ovaj simbol ima dvostruko znaenje. Jedno M simbolie Mu, a drugo Majku.

4. Brada je u obliku kocke, prvog simbola zemlje koji predstavlja ili itav svet ili neki
kontinent ili neku odreenu zemlju.
Dva oka i usta uobliena su od tri M. Broj tri je numeriki simbol Mua, i moe biti
upotrebljen kao pridev, da bi se na-glasila injenica da svako od tri slova M izraava ime
Mua ili da predstavlja Zemlje na Zapadu, pri emu je broj tri nume-riki simbol obeju
zemalja. Prema tome, simboli na ovoj slici kazuju nam sledee: ,,Mu, Zemlja-matica. Mu,
Zemlje na Zapadu".
Ploicabr. 1055
Sl. 1: Ovo je ujgurski, ili nordijski, simbol za sunce Ra, koji predstavlja Tvorca,
Boanstvo.
Sl. 2: Figura sa tri iljka, jedan od glavnih simbola Mua njegov numeriki simbol.
Sl. 3: Videti petu figuru.
Sl. 4: Jezik, simbol rei. Budui da jezik izlazi iz Ra, sled-stveno tome oznaava da je u
pitanju re Boanstva.
Sl. 5: Jo jedan jezik, koji je, meutim, istovremeno ve-zan i za Ra i za Mu, to znai da
Tvorac, Boanstvo, govori preko Mua.
Preuod: Tvorac se obraa posredstvom Mua.
Ploicabr. 1780
81. 1: U pitanju je kosa nekog prvosvetenika, ukraena sa tri pera, numerikim simbolom
Mua. Pero je, povrh sve-ga, i simbol istine.
81. 2: Budui da je ukras sainjen od tri pera, samim tim ima sloeno znaenje. Samo su
kralj i prvosvetenik imali pravo da nose tri pera. U zemlji Mu kralj je istovremeno bio i
prvosvetenik, tako da se u ovom sluaju radi o liku Ra Mua, kralja-prvosvetenika.
Sl. 3: Usta prvosvetenika.
Sl. 4: Linija koja povezuje usta sa levim okom.
Sl. 5: Levo oko nalazi se unutar velikog kruga koji pred-stavlja sunce, simbol Tvorca,
Svemonog. Budui da je oko povezano sa ustima, Tvorac govori preko Ra Mua.
Sl. 6: Mali krug oko desnog oka simbolizuje Mesec, no.
Ploica br. 1780
klju
Preuod. 1 danju i nou oi Tvorca vide i najmanje stvari, a Istinu govori preko Ra Mua.
Ploica br. 5J
Sl. 1: Na kosi se nalazi jedno slovo Tau, simbol vaskr-snua i izronjavanja, pomaljanja.
Sl. 2: Poprena linija slova Tau tvori obredno slovo M, azbuni simbol Mua.
Sl. 3: Linije se sputaju sa svake strane kose, ima ih po ri, to je numeriki simbol Mua.
Sl. 4: Oi su zatvorene, slepe. Budui da se radi o Ijud-skom liku, to treba da znai da Ijudske oi
jo nisu ugledale zemlju. ovek se jo uvek nije pojavio.

njavaju da se zemlja izdigla iznad vode zahvaljujui tim gaso-vima. Ovaj hijeroglif pojavljuje se
sa istim znaenjem i u Sve-tim Spisima Mua.
Sl. 6: S obe strane lika nalazi se simbol Naga, koji pred-stavlja Tvorca, to znai da je na
Njegovu zapovest zemlja izronila iz vode.
Sl. 7: Kocka i grb sa linijama, simbolizujui etiri Velike Prvobitne Sile.
Preuod. Na zapovest Velikog Tvorca, Bezimenog, iji je simbol Ra Sunce, etiri Svete Sile, kao
proizvod njegovih e-Ija i namera, raspirile su ognjeve u dubinama da bi podigle dno okeana sve
dok ne izroni iz vode i omoguile oveku, koji e tek biti stvoren, da ivi na tako stvorenoj zemlji.
Zemlja se potom izdigla i ovek bio stvoren; ime zemlje bilo je Mu.

Ploicabr. 1
Na ovoj ploici vidi se plan nekog hrama. Naena je u San Migelu Amantli, u neposrednoj blizini
Santjaga Ahuico-ktla, gde je otkriven i ranije opisan kamen oltara. Blizina ova dva otkria izgleda
da ukazuje na to da je ovaj plan zapravo plan hrama u kome se nalazio oltar. Ovakav zakljuak
utoli-ko je verovatniji, ukoliko imamo u vidu da je hram bio pos-veen Cetirima Svetim Silama.
Ipak, to nije ba sasvim si-gurno, budui da u Nivenovoj zbirci postoji vie planova hramova
posveenih Svetim Silama.

Prvi deo
Na ovom kamenu nalaze se dva natpisa i veoma je neo-bian. Sa arheolokog stanovita veoma je
redak: postoje na njemu tri dela, koji omoguuju deifrovanje. Svaki od tih delova nezavisan je
jedan od dmgog.
12.
MESTO JOKATANA MEU DREVNIM CIVILIZACUAMA

Naputajui Nivenove trezore, odveu vas sada u mek-siku oblast Jukatan. Ovo poluostrvo
nalazi se u jugoisto-nom delu Meksika. Na severnom delu poluostrva nalazi se Meksiki zaliv, a
na istoku i jugoistoku izlazi na Karipsko mo-re.
Jukatan obiluje ostacima drevnih civilizacija, koje su, meutim, nastale i postojale posle zatrpanih
Nivenovih gra-dova. Srednja Amerika predstavljala je jednu od prvih kolo-nija Zemlje-matice,
koja je kasnije postala carstvo i dobila Ime Majaks.
Kao vodi neka vam poslui injenica da su sve graevi-ne u kojima se nalaze skulpture pernate
zmije (Kukul Kan) stare petnaest, pa i vie hiljada godina. Dinastija Kan se zavrava sa kraljicom
Moo, koja je ivela u prvom veku egi-patske istorije.
Prof. Plonon i njegova supruga bili su prvi arheolozi koji su se zainteresovali za zatrpane ruevine
Jukatana i potom objavili dela u kojima pruaju mnotvo zanimljivih pojedino-sti o svojim
otkriima. Ipak, njihovo delo ostalo je nedovr-eno. Pre svoje smrti, prof. Plonon mi je poverio
svoje be-leke, tako da je ovo to priam o Jukatanu rezultat dvanaestogodinjeg Plononovog
rada, potvren i mojim linim istraivanjima.
Moje prve beleke o ostacima na Jukatanu odnose se na neka od Plononovih otkria.
Hram Svetih Tajni
U Uksmalu postoji stari hram Maja koga je Plonon naz-vao hramom Svetih Tajni.
Natpisi na zidovima i obilje svetih simbola pripadaju pre-istoriji. Tamonje skulpture uspostavljaju
tesnu vezu izmeu pojave prvih Ijudi i poetaka Vavilona i Egipta.
Ova graevina, obeleje Zemalja na Zapadu, sastavljena je od tri dela. Vrata glavne dvorane,
svetilita nad svetiliti-ma, okrenuta su prema zapadu, u pravcu mesta na kome se nekada nalazila
Zemlja-matica, ba kao to su u Angkoru statue i simbolike ivotinje okrenute prema istoku,
prema iezlom kontinentu.
Malo stepenite vodi iz sredinje dvorane do terase koja se nalazi iznad ovog svetilita. Vrata
dveju drugih dvorana ta-koe gledaju na istok.
Najznaajniji simbol otkriven u hramu Svetih Tajni pred-stavlja jedan kosmogonijski dijagram
Mua (poglavlje IX, strana 121) dijagram prve ovekove religije. Ovaj hramje star vie od
jedanaest i po hiljada godina (to e biti potvr-eno daljim izlaganjem).
Plutarh navodi da egipatski svetenici behu rekli Solonu da su veze sa Zemljama na Zapadu bile u
prekidu devet hi-Ijada godina, odmah po potonuu Atlantide; puteve je Atlantski okean uinio
neprohodnim, zbog algi i naslaga mulja, kao i usled unitenja zemlje s one druge strane katak-
lizminim zemljotresima.
Solon je posetio Egipat 600. godine pre Hrista. Atlantida je tada bila potopljena ve devet hiljada
godina. Na taj na-in, ukoliko saberemo dve hiljade godina nae ere i est sto-tina godina do
Solonovog doba, i tome dodamo devet hilja-da godina, dobijamo razdoblje od oko jedanaest
hiljada i est stotina godina.
Ostale dokaze o ovoj ruilakoj kataklizmi pruaju nam dela panskog istoriara, prof. Agilara: ,,(J
jednoj knjizi koju sam naao kod idolopoklonika postojala je pria o nekoj poplavi kojoj su dali
ime Unujsit (potop). Ovo je kasnije
potvreno i sedimentnim slojevima u temeljima ovih starih graevina.
Koliko je vremena hram Svetih Tajni postojao pre datu-ma koji sam ja naveo, niko ne moe da
kae; meutim, smatram da se radi o kratkom vremenskom razdoblju, bu-dui da hram podsea na
nestanak Zemalja na Zapadu koje su potopljene neko vreme pre Atlantide. Plonon bee na-ao i
jedan natpis na zidovima hrama, koji kae:,,0va gra-evina predstavlja spomenik koji podsea na
unitenje Mua, Zemalja na Zapadu, odakle su dole nae svete tajne..."
Budui da se radi o spomeniku, znamenju Zemalja na Zapadu, oigledno je da je ovaj hram bio
podignut posle ieznua Mua.
Plonon je takoe naao i jedan natpis na jednom od de-lova hrama koji kae: ,,Uksmal su tri puta
unitavali zemljo-tresi i tri puta je bio ponovo izgraivan". Prosveeniji domoroci i danas ga
nazivaju ,,tri puta graenim gradom".
Nivenovi zatrpani gradovi nalaze se srazmerno blizu Uksmala, tako da je vrlo verovatno da su
kataklizme koje su ih unitile iste one koje su zadesile i Oksmal.
Neki od naih naunika, koji su nakratko boravili u ien Ici, vratili su se sa tvrdnjom da su te
ruevine tamo stare hi-Ijadu pet stotina godina. Nisu bili u pravu; te graevine bile su sagraene
pre jedanaest i po hiljada godina, a neke i ra-nije, kao na primer dinastija Ppeu, koja je prethodila
dinas-tiji Kan.
Biskup Landa, koji je bio pratilac Kortesa u XVI veku, pisao je o starosti ruevina Maja sa
Jukatana. U njegovom delu, izveavaju o stvarima, napisanom pre etiri stotine godina, na strani
328. moe se proitati:
Stare graevine Maja u vreme dolaska Spanaca ve su bile gomila ruevina, predmet straha i
tovanja Indijanaca. Oni se ne seaju onih koji su ih sagradili.
,,Svetenici Maja pisali su knjige o svojim naukama, a znanje su prenosili na one koje su smatrali
dostojnim da postanu prosveeni.

nimali su knjige u kojima je bila zapisana itava istorija njihovog naroda, kao i istorija naroda sa
kojima su imali pri-jateljske odnose ili bili sa njima u ratu.
,,U tim knjigama nalaze se prie o raznim ratovima, pop-lavama, epidemijama, kugama,
gladovanjima i o svim dru-gim vanijim dogaajima".
Landa je spalio na hiljade tih knjiga, kao i dvadeset se-dam velikih rukopisa na pergamentu.
Unitio je i pet hiljada statua i blizu dve stotine pehara.
U svojoj istoriji Jukatana, Knjiga IV, Poglavlje III, strana 177, Kogoljudo pie: ,,0 svim narodima
koji su se naselili u kraljevstvu Jukatana, ili o njihovoj prolosti, uspeo sam da dobijem samo ove
podatke:
,,panske hronike ne pruaju nam pravu sliku o obiaji-ma graditelja velikih antikih graevina,
koje su za njih bile predmet tovanja, kao to su to i danas za savremene putni-ke.
,,Na sva pitanja Spanaca ko su bili ti graditelji, Indijanci su odgovarali: ,,Ne znamo". Ne zna se ko
su bili ti graditelji, a ni indijand nemaju nikakvo predanje o ovoj temi".
Lizana u svojoj /storiji nae Gospe iz lcamala (Poglavlje II) pie: ,,Kada su panci stigli u ovu
zemlju, mada su neki spomenici izgledali novi, kao da behu sagraeni pre jedva dvadesetak
godina, Indijanci nisu iveli u njima, ali su im sluili kao hramovi i svetilita u kojima su ponekad
prinosili Ijudske rtve mukarce, ene i decu; spomenici su bili sagraeni u najdavnija
vremena".
Plonon, opet, kae: ,,0ve graevine nije sagradila da-nanja rasa, niti njeni preci. Meu
simbolima uklesanim na kljovama mastodonata, simbolima koji su ukraavali fasade svih javnih i
religioznih zdanja, ponekad nalazimo i znakove koji znae aak ili grom".
Velike graevine Maja nisu se sruile pod teretom staro-sti, niti je za njihovo razaranje odgovoran
ovek. Do njiho-vog unitenja bee dolo zbog vulkanskih potresa i nadira-nja ogromnih koliina
vode.
Neki stari egipatski papirusi, kao i grki filosofi Platon i Plutarh, govore o ovim kataklizmama
(Plutarhov Solonou iuot).
Posle ovih kataklizmi, koje su unitile sve graevine na Jukatanu i u Srednjoj Americi i pomorile
svekoliko stanov-nitvo, zemlja je dugo vremena bila nenastanjiva. Meutim, im je ponovo
postala pristupana i pogodna za ivot, su-sedni narodi izvrili su najezdu i prisvojili je. Bile su to
mrke rase, koje su govorile jezik Maja. Te mrke ili crvene rase nisu imale nikakve veze sa Majama
belom rasom. Mada su govorili isti jezik, bili su potpuno drugaiji i sigurno je da su doli iz
velike udaljenosti. Bili su to novi kolonizatori, to objanjava injenicu da nisu imali nikakva
predanja u vreme kada su panci izvrili osvajanje Meksika.
Te novopridolice nisu bili ni Nauhatli ni Asteci.
Nauhatli su doli sa juga i osvojili zemlju. Asteci su tako-e doli sa juga i isto tako podvrgli
zemlju svojoj vlasti.
Mrke rase Jukatana i Srednje Amerike koje danas ima-mo pred sobom, potomci su tih razliitih
naroda, meavina triju, veinom mongolskih plemena.
Glavne graevine ien lce jo uvek stoje uspravne, prem-da su u ruevinama; bile su sagraene u
vreme dinastija Ppeu i Kan. Graevine dinastije Ppeu lako su prepoznatljive po totemu Ppeu koji
ih ukraava po slonu ili glavi slona.
Na svim graevinama podignutim u vreme dinastije Kan, posvuda se, kao simbol dinastije,
moe nai izgravirana per-nata zmija; u ien lci, tako, postoji bezbroj pernatih zmija:
u vreme ratova i ceremonija na kraljevskim barjacima uvek se vio i simbol pernate zmije. Ovde, na
primer, imamo pred sobom crte princa Koha, najmlaeg sina poslednjeg kralja Kana, kako se bori
zajedno sa pernatom zmijom, koja se na-lazi pored njega i koja ga titi. Radi se o jednoj od fresaka
u pogrebnoj odaji, u Cien Ici. U ovoj je prostoriji, inae, bio prikazan ivot princa Koha, od
trenutka njegovog roenja do smrti.
PrincKoh u borbi u sadefstuu i pod zatitom pemate zmije (freska iz
njegove pogrebne odaje, na Jukatanu)

Ovde, na Jukatanu, nailazimo na jedan obiaj koji je Niven zapazio i u najdubljim zatrpanim
gradovima: fresku koja prikazuje ivot jednog (kraljevskog) Ijudskog bia.
Kada god, dakle, naiemo na skulpturu ili crte pernate zmije, moemo biti sigurni da dotina
graevina ima neke veze sa kraljevskom porodicom Kan. Bila je to poslednja di-nastija monarha
Maja iz Majaksa, i kraljica Moo bila je njen poslednji prestavnik. Ona je, kako se tvrdi u
Trojanskom ru-kopisu, bila ta koja je posetila koloniju Maja na Nilu, u Egiptu, u prvom veku
njenog postojanja, pre esnaest hilja-da godina.
Dananji Indijanci na Jukatanu nisu iste krvi. Preivele iz velike kataklizme, koja je unitila
zemlju i desetkovala Maje, porobili su Mongoli. Mukarci su bili pobijeni, ene uzete u roblje, i iz
prinudnih brakova nastala je rasa meane krvi. I tako, posle kataklizme dolazi do ponovnog
naseljavanja zemlje od strane naroda koji nisu nita znali o velianstve-nim graevinama i
njihovim graditeljima. Ovo potvruje i biskup Landa, pratilac Kortesa, koji se, stigavi na Jukatan,
raspitivao kod Indijanaca ko je sagradio ta zdanja; i uvek je dobijao odgovor: ,,Tolteci". Toltekje
re izjezika Maja i znai graditelj. Prema tome, odgovor je bio ,,Graditelji". Me-utim, kako
navodi Landa, ti Indijanci nisu znali ko su bili ti graditelji... Vano je, meutim, zapaziti da se re
Toltek ne vezuje ni za jednu rasu, ve da jednostavno znai ,,graditelj".
U Meksiku, jedno staro predanje Asteka govori ,,da su prvi stanovnici Meksika bili belci", i odmah
potom se doda-je da je tu ,,belu rasu porobila jedna tamnoputa rasa, koja je belce oterala sa zemlje.
Beli narod se, meutim, spasao i na brodovima pobegao prema nekoj zemlji na istoku, prema
izlazeem suncu, i tamo se nastanio".
Jedno proroanstvo, meutim, prati ovo predanje: ,,U budua vremena, ova bela rasa e se vratiti i
ponovo osvo-jiti zemlju".
Rajderu Hagardu sigumo je ovo predanje bilo poznato, poto u svom delu Mon.tezu.mina ki pie:
,,Kecal, ili, tanije, Ke-calkoatl, bilo je boanstvo o kome legenda kae da je Indi-jance iz
Anahuaka nauilo svim korisnim vetina-ma, vlada-vini i politici. To boanstvo imalo je belu kou
i svetlu kosu. Na kraju je, meutim, napustilo obale
Anahuaka i na brodu od zmijske koe otilo u mitsku zemlju Hapalan".
Gvatemalsko predanje o ovoj beloj rasi prvim stanov-nicima Amerike bez sumnje je
najjasnije, budui da se glavni grad Kecal nalazio upravo u Gvatemali. Evo tog pre-danja:
,,Kada je mrka rasa porobila kralja Kecalkoatla, zajedno sa belom rasom, ovaj je odbio da ostane,
govorei da ne bi mogao da ivi u ropstvu. Potom je sa svima onima koji su mogli da se ukrcaju na
njegove brodove otplovio prema jed-noj udaljenoj zemlji u pravcu izlazeeg sunca. Sa svojim na-
rodom je stigao u tu zemlju i u njoj se nastanio. Razvili su se i zatim postali silan narod.
,,Meutim, tokom velike bitke mnogi su pobegli u ume, i o njima se nikada nita nije ulo. Drugi
su bili zarobljeni i prodati kao roblje".
Kecal je danas naziv za nacionalnu pticu Gvatemale. Ime joj je dato u znak seanja na poslednjeg
belog kralja, Kecal-koatla. Ova je ptica izabrana zato to, ba kao i sam kralj, ne podnosi da ivi u
ropstvu.
Popol Vuh, uvena sveta knjiga naroda Kie, napisana je u Gvatemali.
Asteko predanje koje govori o ovoj beloj rasi, kao i sva asteka predanja, veoma je zbrkano, puno
mitova i izmi-Ijotina. Naveu samo neka... Rekoh da se radi o izmiljoti-nama, budui da se ne
pojavljuju u drugim predanjima. Ipak, sva ona se, bez izuzetka, meusobno dopunjuju i slau u
najvanijim takama.
Asteci su dolinu Meksika poeli da osvajaju oko 1090. godine, ali su se konano u njoj nastanili
1216. godine.
U poetku, Asteci su bili deo carstva Majaksa, a Kukul Kan, pernata zmija, bio je njihov simbol
Boanstva, kao i kod naroda Kie, njihovih suseda,
Taan datum vladavine Kecala je nepoznat, budui da ga je zarobila ova mrka rasa, koju bez
razloga nazivamo Majama. Sve, dakle, navodi na zakljuak da se ovo dogodi-lo pre trideset etiri
hiljade godina. Ima nekih nagovetaja
da je pripadao nekoj od dvanaest dinastija. Bilo ko da je bio, moja teza je potvrena, jer sve
ukazuje na to da je Kecal i-veo pre vie od esnaest hiljada godina.
Do prve promene u predanjima Asteka dolo je u njiho-voj zemlji na jugu, pre osvajanja doline
Meksika. Napustili su simbol koji je za njih predstavljao Boanstvo i prihvatili za boga velikog
belog kralja Kecala. Izmislili su mu i jednog si-
na, koga su nazvali Teskat.
Pria se da je spomenuti Teskat pobegao sa svojim
ocem. Bilo je stoga neophodno izmisliti proroanstvo, a ono je bilo sledee: ,,Teskatov duh e se
vratiti u telu belog o-veka i u pratnji mnogo vojnika. Vratie se da ponovo osvoji zemlju,
ubijajui mukarce i ene pretvarajui u roblje". Ovo je svetenicima sluilo da teroriu narod, od
samog kralja pa sve do poslednjeg seljaka. Vrena su brojna rtvovanja, to-boe da bi se umirio
Teskat; i to je predstavljalo poetak rtvovanja Ijudi. Svetenici su tada imali apsolutnu mo.
Narod je iveo u strahu, jer se svako mogao nai na krva-
vonn kamenu rtvenika.
U vreme kada je Kortes stigao u Meksiko, ukoliko se moe verovati panskim autorima, godinje
je rtvovano izmeu trideset i etrdeset hiljada Ijudi.
Ova iskra divljatva bee zahvatila itav svet Egipat,
Indiju, Fenikiju, i tako dalje.
Nai su arheolozi, kako izgleda, nali jedan dokument Asteka iz perioda od hiljadu stote do
hiljadu dvestote godine (razdoblje u kojem je Kecal vaio kao bog kod Asteka) i bez-razlono
zakljuili da je Kecal iveo pre jedva nekoliko vekova. Ime Kecal sreemo u itavoj prolosti
Meksika i Srednje
Amerike, kao i u jugozapadnim dravama SAD (Arizoni i No-vom Meksiku), gde su Pueblo
Indijanci u svojim ritualima i ceremonijama koristili bradatu ili pernatu zmiju i zvali je Ke-
calkoatl. Kada se uporede stara predanja, proizilazi da je u vrlo stara vremena neka bela rasa
vladala Meksikom i Srednjom
Amerikom; da je tu stvorila kraljevstvo i da se njen poslednji kralj zvao Kecal.
Dananji Pueblo Indijanci, meutim, nisu u stanju da objasne prisustvo Kecalkoatla u njihovim
religioznim obre-dima. Svako o tome ima razliito miljenje. Glavni razlog je zaboravljen, i ostalo
je samo predanje.
Carstvo Majaksa inilo je najmanje sedam razliitih naro-da, koji svi behu doli iz Zemlje-matice
i govorili jezik Maja. Svi kraljevi i kraljice Majaksa iz dvanaest dinastija bili su bele rase.
Poslednji narodi bele rase bili su pretee Latina. Pred dananjih belih Polineana, belih Maja sa
Jukatana i itave bele rase su jedni isti.

13. GEOLOKA ISTORIJA MUA

Sada bi bilo zanimljivo prouiti geolosku istoriju Mua i ustanoviti nauni uzrok njegovog
unitenja.
Ve sam objasnio da se u podzemnim slojevima ovog prostranog kontinenta nalazio vulkanski gas.
Izgleda da je granit (primarna stena u formiranju zemljine kore) imao dosta rupa punih
eksplozivnog vulkanskog gasa. Kada su te rupe ispustile gas, ,,tavanica" se sruila i kontinent je
bio potopljen.
Moja vlastita istraivanja uverila su me u to da je do ka-taklizme koja je zadesila ovu prvu
civilizaciju dolo zbog pranjenja itavog niza izolovanih rupa koje su drale zemlju
na povrini i koje su meusobno verovatno bile povezane pukotinama.
Da bi italac jasno razumeo ta hou da kaem kada go-vorim o gornjim, srednjim i donjim
komorama, kao i o izolo-vanim rupama, prilaem, uz objanjenje, crte grupa zas-voenih komora
sa gasom. Komore i rupe namemo sam postavio na veu visinu, da bi crte bio jasniji.
Ovde prikazujem gornji i deo drugog niza slojeva;
svaki sloj prikazuje grupe rupa ili komora na razliitim dubi-nama. Crteomje, manje ili vie,
prikazano ono toje posto-jalo ispod povrine Mua, pre nego to je ovaj nesreni konti-nent zauvek
nestao u vodama Pacifika. Gornji niz grupa bio je dubok oko trideset milja, drugi ili srednji
izmeu petnaest i trideset milja, dokje donji, ili najdublji niz grupa dopirao na tridesetak milja od
sredita zemlje.
Gomja grupa podeljena je na tri sloja (0, X i W). Sve komore ovog dela su izolovane, to jest
nisu povezane sa do-njim rupama, kao ni sa sreditem zemlje odakle bi mogle dobiti dodatne
koliine gasa usled kojeg bi dol
enormnog poveanja pritiska i eksplozije. Budui da su tak-ve kakve su, nikakav drugi gas nije u
njih mogao da prodre, i ukoliko bi ostale u takvom stanju nikada se ne bi ni pome-rile.
Deo oznaen sa X protee se izmeu pet i deset milja ispod povrine tla. To su ,,ive" komore,
odnosno one koje redovno dobijaju svei gas iz dela W, koji preko pukotina prelazi iz jedne
komore u drugu.
Da bi uinili da dodatni gas prodre u izolovane rupe u delu oznaenom sa 0, vulkanski potresi
najpre su morali da stvore pukotine ili naprsline poev od grupe X do grupe 01 i od grupe 01 do
grupe 02.
Gasovi koji dolaze iz komora iz dela W, koje su povezane sa sreditem zemlje, najpre su morali da
prou kroz komore X i da izazovu silno poveanje pritiska. Da bi to bilo mogue, bilo bi
neophodno da se izdignu ,,tavanice" ovih komora, ka-ko bi se napravilo mesto za nove koliine
gasa.
Izdizanjem ,,tavanica" naprslo bi i raspuklo se kamenje, stvarajui napukline preko kojih bi gas
mogao da prelazi iz komora X u komore 01. Vremenom bi u komori 01 dolo do toliko snanog
pritiska da bi se ,,tavanice" izdigle, nakon e-ga bi i ,,tavanice" komora iz grupe 02 takoe morale
da se izdignu, kako bi nainili mesta prilivu novog gasa. 1 oni bi pod pritiskom gasa napukli i
rasprsli se, i taj proces trajao bi sve dok sam gas vie ne bi mogao da dri ,,tavanicu". Kakav bi,
onda, bio ishod? ,,Tavanice" bi se konano raspukle, i gasovi bi se pretvorili u ogroman plamen,
koji bi zahvatio i-tavu zemlju u trenutku njenog potonua. Oblinja voda sru-ila bi se u tako
nainjen bezdan, i zemlja bi bila potopljena.
Prilikom nastajanja glavnih pojaseva gasa koji danas prolazi ispod Pacifika, komore 10, na slici B,
nale su se pod silnim pritiskom, to je izazvalo stvaranje pukotina u ,,tavani-cama". Gas je potom
prodro u komore 01, gde se dogodi-la ista stvar i odakle su gasovi preli u komore 02.
,,Tavanice" tih komora su napukle, gasovi su istekli, zem-Ija se sruila na pod tih komora, u njih
su prodrle vode iz Pacifika i Mu je bio potopljen.
Ubeen sam da su se komore koje su drale Mu nalazile u neposrednoj blizini povrine. Svoje
miljenje zasnivam imajui u vidu dubine Pacifika, Trojanski rukopis, Codex Cortesianus i
Dokument iz Lase. Nijedan od ovih spisa ne govori o naglom izdizanju tla pre potonua u Pacifik.
Me-utim, u njima se moe proitati i ,,da je zemlja bila iu-pana i razderana", da je ,,treperila
kao lie na vetru, po-diui se i ponovo padajui kao talasi okeana", i da je ,,tokom jedne jedine
noi bila potopljena".
Sve ovo ukazuje na to da nije dolo do prevelikog izdi-zanja tla, to bi bio sluaj da su se komore-
nosai nalazile duboko u utrobi zemlje. Budui da spisi kazuju da je Mu bio ,,dva puta izdignut i
dva puta iupan iz svojih temelja", mo-e se zakljuiti da se jedan drugi niz komora nalazio
odmah ispod komora koje su drale kontinent ba kao to se vidi na delovima obeleenim sa 01
i 02. Do prvog izdizanja tla dolo je kada je gas prodro iz 01 u 10, a do drugog kada je gas iz 01
preao u 02.
Na ovaj nain su, u pradavna vremena, bile potopljene mnoge zemlje i kontinenti. Takve primere
imamo u pret-kambrijskom dobu, u paleozoiku, i u mezozoiku sve do pleistocena, do praskozorja
naeg istorijskog vremena.
Sigurno je da su komore koje su drale Mu, tokom stva-ranja velikog pacifikog gasnog pojasa
bile izdeljene na vie ogranaka. Prisustvo nekih geolokih fenomena dozvoljava mi da zakljuim
da se radi o nizu. komora koje su drale Mu, a ne samo o jednoj jedinoj prostranoj komori, kao to
je bio sluaj s Atlantidom. Evo na kojim dokazima zasnivam svoju tezu:
1..Razlike u dubini Pacifikog okeana izmeu raznih arhi-pelaga pokazuju da je za svaku
dubinu postojala jedna razliita komora, ili komora ispod neke druge, koje su po-tom bile
uklonjene. Da je postojala samo jedna komora, dno okeana bi bilo potpuno ravno.
2. Neka ostrva, koja su bila deo kontinenta, ostala su ne-taknuta. Da je postojala samo jedna
komora, i ova bi ostrva bila potopljena zajedno sa itavim kontinentom.
3. Ova ostrva nalaze se iznad pukotina izmeu komora, a ne iznad samih komora. Kako ih nije
drala samo jedna komora, ona nisu potonula.
4. Ova ostrva, sa svojim vulkanskim ,,temeljom", do-kazuju da su komore bile meusobno
povezane. Gas je pre-lazio iz jednih upljina u druge, koje su se nalazile ispod njih. To je, posve
prirodno, uticalo na profil nastalih ostrva; sva su ona planinska i iscepkana.
Moja zapaanja kao polaznu taku imaju i istraivanja i ispitivanja vulkanskih potresa do kojih je
tokom poslednjih godina dolo na Pacifiku. Karakter ostrva i njihova svojstva takoe su pri tom
bili uzeti u razmatranje. U svakom sluaju, ini se da ovde imamo dva glavna pojasa, sa brojnim
ograncima. Prouio sam zatim i mnoge ugaene vulkane na polineanskim ostrvima. Nigde na
svetu ne mogu se nai tragovi erupcija vulkana koje bi se mogle porediti sa erupci-jama na
Pacifiku. Ti ogromni razjapljeni krateri svedoe o snazi sila sabijenih u sreditu zemlje, koje su
bile naglo oslo-boene i potom izbile na povrinu sa ruiteljskom estinom kakvoj nema ravne u
istoriji zemlje. Kilauea je ugaeni vul-kan na jednom od Havajskih ostrva, iji krater ima prenik
od skoro pet kilometara. Zamislite takvo grotlo, kako odjed-nom poinje da bljuje vatru, dim i
lavu! Vatrena reka pre-nika pet kilometara! Do koje visine bi se popeo taj gejzir? Sigurno na vie
od hiljadu metara, ukoliko se ima u vidu neverovatna pokretaka sila koja ga je izbacila.
Ma koliko nam ona delovala stravino, pored Kilauee ve-rovatno je bilo i drugih, jo veih. Ovo se
ini gotovo izves-nim, posebno ukoliko se uzmu u obzir veliina komore koja se oslobodila gasa,
silina superkompresije i teina zemlje koja je tu pala i koja je bila potopljena.
Ukoliko sve ovo uzmemo u obzir, ne moe nas uditi veliina mrtvih kratera u Polineziji. Ono to,
meutim, naj-vie iznenauje jeste da su ti krateri uopte opstali. Bu-dui da su tako snane
podzemne sile bile najednom oslo-boene, moemo se zapitati kako to da sama Zemlja nije
eksplodirala u hiljade delova, umesto da bude samo izro-vaena vulkanima.
Kada je glavna severna podela velikog gasnog pojasa u Pacifiku bila okonana, stvoren je
sigurnosni ventil da bi se mogle oslobaati budue akumulacije novog gasa. Novi krater probio se
kroz sredite kratera Kilauea. Njegov je pre-nik oko trista metara i zove se Halemaumau. Mada
prenik Halemaumaua iznosi samo osamnaesti deo prenika Ki-lauee, ipak je jedan od najveih
dananjih kratera; ve na osnovu njega moemo zamisliti kolika je bila veliina njego-vog
prethodnika.
Veliki centralni pojas gasa prolazi ispod Havajskih ostrva i na tom je mestu blii povrini nego
bilo gde drugde.
Niuafu je takoe poznat krater, od velikog interesa za arheologe. Niuafu je malo ostrvo
severoistono od Fidija, na pola puta izmeu Fidija i Samoe. Ugaeni krater Niuafua ima
prenik od tri kilometra. Od vremena kada je doprineo potapanju Mua, ispunjen je vodom i sada se
u njemu nalazi jezero.
Ovi primeri samo su najupadljiviji meu ogromnim uga-enim vulkanima na polineanskim
ostrvima. Ja isto sum-njam da je u istoriji sveta ikada bilo erupcije vulkana koja bi se mogla
porediti sa jezovitou stravine kataklizme koja je zadesila Ijudsku rasu i unitila zemlju Mu.
Geologija nam kae da su se zapadne obale Severne Amerike nekada izdigle. Geologija je oduvek
bila okrivljava-na da kao drebe tri ispred rude, i, odista, ona nam za tak-vu tvrdnju prua sve
nove i nove dokaze. Nisu obale amerikog kontinenta bile te koje su se izdigle, ve suprot-no
nivo Pacifikog okeana bee opao. Zemlja Mu bila je ogroman kontinent koji je prekrivao skoro
polovinu Pacifika. Na nekim mestima, posle njegovog potapanja, nivo mora bee opao vie od
hiljadu metara. Da bi se ispunila ta pros-trana rupa, dugaka osam do devet i po hiljada kilometara
i iroka najmanje tri do pet hiljada kilometara, u nju je mo-rala da se slije ogromna koliina vode.
Da bi se posle nes-tanka Mua odrao nivo okeana, bilo je potrebno mnogo vie
vode nego to ju je on imao. Prema tome, nivo je opao du alova. S druge strane, Mu nije
biojedina zemlja koja je bila potopljena kataklizmom. Isto se dogodilo sa jednom ogromnom
teritorijom na severu i jednom manjom zemljom na zapadu.
Moemo se zapitati zbog ega vode iz Atlantskog okeana nisu preko rta Horn potekle da bi
ispunile Pacifik, tako da mu ne opadne nivo du obala. Na ovo bih odgovorio da je i Atlantik u to
vreme svetske istorije imao svojih potekoa, to e i pokazati sledea lista potopljenih zemalja.
Kontinent Mu u Pacifiku, na prostoru od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara.
Beringov kopneni most na severu, koji je povezivao Aziju i Ameriku. Ovaj most nije bio uski
tesnac, kako to tvrde geo-lozi. Njegova juna obala protezala se od Aljaske do Kam-atke,
prolazei pored Aleutskih ostrva. Na severu se prosti-rao duboko u ledeni Arktiki okean.
Bio je, takoe, potopljen i manji deo prostora od Kalifornije do severozapadnog dela Kolurnbije,
kao i deo Malajskog arhipelaga, ali se o tome maio zna.
Atlantida se nalazila u sreditu Atlantskog okeana. Bilo je to veliko kontinentalno ostrvo, koje je u
vreme svog nestan-ka predstavljalo sredite civilizacije.
Postojao je, zatim, i kopneni put prema Evropi na severu Atlantika, koji je iao od Amerike do
Grenlanda, pa potom prema Norvekoj, sa trouglastim iljkom ija je zapadna strana ila od
Islanda do Finske.
Isto tako, bilo je potopljeno i mnogo zeinalja du obala Srednje Amerike.
Sve ove kataklizme bile su izazvane vulkanskim nabiranji-ma zemljine kore, tokom stvaranja
velikih gasnih pojaseva. Veliki centralni pojas potopio je Mu i Atlantidu. Kruni pojas u Pacifiku
potopio je kopneni Beringov most. Pojas Apalai - Island - Skandinavija uinio je da nestane
kopneni put prema Evropi.
Kada je nivo vode opao, pomolile su se mnoge zemlje, dok su priobalne linije kontinenata bile
proirene.
Sve su te oblasti, kako se ini, bile nastanjene, gusto na-seljene, pa je dolo do zastraujuih
gubitaka Ijudskih ivota. Bez ikakve sumnje, poginulo je na stotine miliona Ijudskih bia. Samo je
zemlja Mu imala ezdeset etiri miliona sta-novnika.
Ovaj geoloki ciklus potvruje sve prethodne informaci-je o zemlji Mu pribavljajui nam, na
neki nain, kariku ko-ja nedostaje. Geoloki, on van svake sumnje dokazuje pos-tojanje jednog
velikog preistorijskog kontinenta u sred Pacifikog okeana.
 14.

POREKLO DIVLJASTVA

U poglavlju posveenom unitenju Mua objasnio sam kakoje dolo do pojave divljatva na naoj
planeti. ovekje stvoren civilizovan, a unitenje Zemlje-matice ugrozilo samo preivele iz
kataklizme, koji su pobegli na neplodna ostrva preostala na povrini posle potonua velikih
gradova.
Jedan narod gubi mesto koje je zauzimao u svetskoj istoriji kada za njegove pripadnike novac
postaje vaniji od potenja i asti. Opta pohlepa i groznica zaraivanja jesu predznak velike
nesree. Roeno je i zaboravljeno mnogo civilizacija. Nita novo pod suncem nebeskim. Ono to
jeste, ve je bilo. Sve ono to nauimo ili otkrijemo ve je pos-tojalo; nai pronalasci i otkria
samo su ponavljanje istih onih otkria koja su se nekada dogodila.
Omiljena teza dananjih naunika glasi da je ovek naj-pre bio ivotinja i divljak, i da je potom
postepeno evoluirao i civilizovao se.
Nisam ja jedini koji tvrdi da je divljatvo proizvod civili-zacije, ali i da civilizacija nije nastala iz
divljatva. Samo oni koji ne znaju nita o divijatvu tvrde da se civilizacija iznedri-la iz divljata.
Baron fon Humbolt, govorei o indijanskim plemenima koja je posetio du obale Amazona i
Orinoka, ispravno pri-meuje:
,,0ni nisu primarna sirovina oveanstva; mi se nismo iznedrili iz takvog stanja. Ova nesrena bia
poslednji su,
degenerisani ostad jedne rase koja je pala na taj alosni ni-vo. ovek u prirodnom stanju bie je
osueno na smrt".
Divljak, preputen sam sebi, ne moe da se razvija. Pao je tamo gde je, i nastavlja dalje da pada.
Jedino kada doe u dodir sa civilizacijom postaje mogua njegova evolucija. Divljak tada moe da
uini dve stvari: ili da prihvati tu civi-lizaciju i evoluira, ili da prihvati samo poroke te civilizacije,
da ih prikljui svojima pri emu, onda, postaje jo besti-jalniji, i padajo nie. Na taj nain
osueni su na brzo uni-tenje.
Dve stvari mogle su izazvati pojavu divljatva kod raz-liitih naroda i obe su geoloke prirode.
Na kraju tercijarnog doba, zemljina kora bila je proeta starim svodnim komorama s gasom, koje
su potonule dosta duboko i pretvorile u pojaseve gasa i tako stvorile nabore i planine. Pre tog doba
planine nisu postojale, i jedva da je bi-lo i breuljaka. Nastanjivo zemljite inile su ogromne plo-
dne ravnice, i bilo je gusto naseljeno. Stvaranjem gasnih po-jaseva dolo je do izdizanja zemljine
kore i stvaranja planina. Pojas koji je prolazio ispod gusto naseljene ravnice doveo je do stvaranja
pukotina i nabora i usmrtio gotovo svekoliko stanovnitvo. Meutim, ostalo je i neto malo
preivelih na ovim novostvorenim planinama.
Oni nisu mogli da se ponovo spuste u svoje ravnice, bu-dui da su bile potpuno unitene. Nije vie
bilo vode, niega za jelo i toliko su patili da su morali da se meusobno pro-diru; tako se posle
jednog geolokog fenomena (izdizanja planina) kod oveka pojavljuje Ijudoderstvo. Na nekim
mestima planine su progutale itave ravnice, na kojima su iveli mukarci i ene naviknuti na
prefinjenu civilizaciju. Pre-puteni sami sebi, sve izgubivi, zaboravili su svoju umet-nost i nauku.
Postali su divljad.
Najzaprepaujui primer jeste primer velikog carstva Ujgura u Aziji. Istona polovina bila je
potopljena biblijskim potopom. Potom se izdigla zapadna polovina, stvarajui ve-nac Himalaja i
druge planine. Bee, meutim, ostalo mno-go visoravni, na kojima su Ijudi preiveli i na kraju
ponovo
nali put u ravnice. Uguri koji su preiveli bili su preci arijev-skih rasa. U Indiji, kao i u Kini,
predanje govori o izdizanju tih planina, velikim gubicima Ijudskih ivota, i o preivljava-nju onih
koji su se nastanili na p!aninama posle velikog izdi-zanja.
Kod Zulu plemena u Junoj Africi postoji predanje koje kae da su njihovi preci pripadali jednoj
grupi koja je pre-ivela od vremena izdizanja planina na severu.
U Junoj Americi, itav grad Tiahuanako se izdigao zajedno sa prostranom visoravni koja danas
postoji izmeu dva lanca Anda, o emu nam svedoe natpisi na velikim vra-tima na obalama
jezera Titikaka.
O veini planinskih zemalja postoje predanja koja govore o nabiranju tla. Biblija takoe pravi
aluziju na izdizanje plani-na u jednom od Davidovih psalama. Dananji naunici, procenjujui
karakter i napredak neke civilizacije, oduevljavaju se vrcima strela ili kopalja. Oni, tako, tvrde
da su Ijudi iz neolita bili razvijeniji od onih iz pale-olita, i to zato to su njihove strele i koplja od
kremena bili bolje obraeni.
Ne kaem da nai naunici gree, ali to nita ne dokazuje i ne ukazuje na napredak neke
civlizacije, ve, u stvari, obratno; to jest, za mene su Ijudi iz paleolita bili civlizovaniji od onih iz
neolita. Mnoge injenice suprotstavljaju se teoriji naunika.
Savreno je razumno verovati da su, u vreme kada su vrci strela i kopalja pravljeni od kremena,
uslovi bili slini dananjim, to jest svi Ijudi nisu bili podjednako veti. Me-haniar, zanatlija ili
umetnik prave savrene predmete, dok jedan amater, laik ili neznalica, za to nisu sposobni, te je i
ono to oni prave obino i sirovo. Ljudi iz paleolita bili su neznalice, ali da li su bili manje
civilizovani? Lino, mislim da nisu. Te neznalice preiveli su pripadnici jednog visoko razvi-jenog
naroda, koji je iznenada, u potpunoj bedi, ostao pre-puten sam sebi.
Tvrdnja da je stepen civilizovanosti nekog naroda bio vii, to su orua i oruje bili loije
obraeni, moe izgledati
nelogina; ali razmislite, vratite se u stara vremena i videete da je ovek u vie navrata bio lien
svega osim svojih golih ruku i da je bio upuen na prirodne izvore. Orue, posue, sve bee
nestalo; nije ostalo niega, ba niega osim mozga i ruku preivelih. Bez ikakvog poznavanja
zanatstva i meha-nike, ti preiveli morali su da proizvode orua samo od ka-menja to su ga
nalazili pod svojim nogama. A ta su mogli i da stvore osim najprostijih, najgrubljih oblika, jer
nisu imali ni znanja ni iskustva? Po meni, te strele i koplja ne ukazuju na divljatvo ili manjak
civilizovanosti.Upravo suprotno, pru-aju dokaz o tome da je jedna visoka civlizacija pala na stu-
panj divljatva. Tako su Ijudi iz paleolita predstavljali pre-ivele pripadnike jedne velike
civilizacije, civlizovanije od neolitskih Ijudi koji su ih nasledili; i dok su, uistinu, umet-nost i
zanatstvo napredovali, sami ti Ijudi padali su sve nie i nie.
 15.

STARA RELIGIJSKA SHVATANJA

Mit poinje nekim shvatanjem, idejom, i duh potom izmilja injenice da bi je predstavio i oiveo.
Mitovi su izraz naina na koji je primitivni ovek predoavao sebi stvari pod uticajem prirodnih
sila. Maks Miler u svojim Ran.im religija-ma pie: ,,U izvesnom smislu, svaka religija bila je na
svom poetku ispravna; bile su to jedine mogue religije u tom trenutku, spojive sa jezikom,
razmiljanjima i oseanjima svake generacije, kao i sa starou sveta. Trebalo bi, dakle, da na
najblai nain tumaimo apsurdne pojave, preteriva-nja i greke starih religija. im ponemo da
upoznajemo na-in razmiljanja i oseanja Ijudi, nalazimo ih obuzete nekom religijom, verom ili
predmetom tovanja, ili moralom, eksta-tinom vizijom, religijom nade ili straha, i potovanjem
bogova.
Da bismo razumeli religiju nekog primitivnog naroda, moramo, da tako kaem, da dotaknemo
samo njegovo srce, i da osetimo tokove njegovog ivota. Moramo da se uklopimo u taj stari narod,
da sluamo njegove himne i mol-be, da budemo svedoci njegovih rituala i ceremonija; mo-ramo da
se potrudimo da bismo se uputili u njegov reli-giozni ideal. Kada Tales tvrdi da su sve stvari
ispunjene bogom, i kada Buda odrie postojanje svakog drugog boga osim Vieg Bia, obojica
zapravo izraavaju svoja ubeenja".
Opet, u svojim Drevnim tovanjima Miler dodaje:
,,Stovanje predaka proistie iz opte vere primitivnih na-roda u postojanje Ijudske odgovomosti i
posle smrti. Ovaj
vid kulta izgleda da je, na odreenom stupnju njegovog raz-voja, bio zajedniki itavom
oveanstvu... Religiozne ideje dananjih Jevreja nose tragove ovog kulta predaka. Vie je nego
oigledno da je lini Bog jevrejskog patrijarha, Avra-mov porodini Bog sa kojim je on
razgovarao i odravao li-ne veze, predstavljao pradedovsko boanstvo".
Prouavanje mnogih starih dokumenata dovelo meje do ubeenja da ovaj kult predaka potie od
unitenja Mua. Ovaj kult, tovanje predaka, pojavljuje se u egipatskim ritu-alima i ceremonijama u
kojima preci iz zemlje Mu imaju veli-ki udeo.
Sreemo ga u natpisima na nekim spomenicima Maja, kao i u grkom alfabetu.
Usvom Poreklu religiskih. zakona, Miler, opet, kae:
,,Verovanje da je tvorac religijskih zakona bio u prisnijoj vezi sa Bogom nego ostatak zajednice
smrtnika, proima drevna predanja mnogih naroda. Prema Diodoru sa Sicilije, Egipani su
verovali da im je njihove zakone saoptio Her-mes preko Mnevisa. Kriani su propovedali da je
Minos za-kone primio od Zevsa. Lakedemonjani su verovali da je Apolon dao zakone Likurgu, a
Arijevci da ihje Zaratustra pri-mio od Dobrog Duha. Prema Gatelu, Zamolskis ih bee do-bio od
boginje, dok Hestija i Jevreji tvrde da je Bog tablice zakona predao Mojsiju.141
Postojale su primitivna arijevska, semitska i tirska religi-ja, pre ije pojave je svaka od tih rasa bila
podeljena jezikom, kultovima i nadonalnim oseanjem. Najvii Bog dobija isto ime u drevnim
mitologijama Indije, Grke, Italije i Nemake, i sauvalo se do danas, bez obzira radilo se o
Himalajima, o umama Epira,151 na Kapitolu ili u germanskim umama. To ime glasilo je Dios na
sanskritu, Zevs na grkom, Jovis na latinskom i Tiu na germanskom.
Tako su preci arijevske rase, moda hiljadama godina pre Homera i Veda, tovali nevidljivo bie
istog imena najlepeg i najuzvienijeg koje su mogli nai u svom reni-ku: Svetlost ili Nebo.
Dios nije oznaavao plavo nebo, ne samo stoga to nebo nije bilo personifikovano; znaenje je
bilo drugaije. U Ve-dama nailazimo na prizivanje Dios Pitara, Zevsa Patera kod Grka i latinskog
Jupitera, koji behu zadrali isto znaenje ak i kada su ovi jezici pretrpeli promene. Prva ovekova
religija predstavljala je jednostavan i ist kult Boanstva. Preteranosti koje se kasnije u nju unose i
ko-je je iskrivljuju bile su ishod neizbene degradacije koju sve-tenstvo unosi u velike ideje o
kojima je zadueno da se stara. Prvobitna religija postaje tako neskladna, zahvaena kvare-njem,
izmiljotinama i grekama.
Egipatski istoriar Maneto, tako, tvrdi ,,da je kult ivoti-nja u Egiptu bio uveden tek za vladavine
drugog kralja iz Je-danaeste dinastije".
Tokom svih svojih prouavanja Egipta nisam naao ni najmanji trag kulta ivotinja za vladavine
prvih dinastija, a retko se pominje i u razdoblju izmeu Kufua i vladavine Ramzesa II. CImesto
toga, u davna vremena Egipani su oboavali simbole umesto onoga to su ti simboli predsta-vljali
to je predstavljalo prvi korak prema kultu ivotinje.
Maneto jo dodaje: ,,Tek za vreme Osamnaeste dinastije poelo se sa stavljanjem bogova u obliku
ivotinja u posrnrt-ne odaje preminulih. Za vlade Totmesa III te figure bile su esto nalaene, i
imale su glavu balzamovane ivotinje. Pos-le vladavine Ramzesa, kult ivotinje je bio veoma
rasprostra-njen".
Evo i primera jedne svetenice bez skrupula koja je, elj-na moi i bogatstva, da bi postigla svoj
cilj pokvarila jednos-tavnu, lepu i istu Ozirisovu religiju kojoj Tot bee podu-avao u Saisu.
Prema starim dokumentima, izgleda da su oko dve hilja-de godine pre Hrista sve religije sveta
poele da se
izopaavaju, tako da je u dosta zemalja bilo i rtvovanja Ijudi. Jedino je Mojsije odoleo i zadrao
svoj narod na pravom pu-tu.
U starim predanjima, do vremena samog Mojsija, naila-zimo na ,,uodu iznad nebeskog svoda i
uode ispod", a razli-ka je u mnoini imenice voda. U ovom sluaju voda se odnosi na eter koji
ispunjava prostor iza atmosfere.
Cini se da nema nikakve sumnje da sva predanja o Stva-ranju, bilo gde da su nadena, imaju
zajedniko poreklo. Nije vano da li se radi o naim biblijskim predanjima, predanji-nna Indusa,
Haldejaca, Egipana, Maja, Polineana ili nekog drugog naroda; njihov izvor je isti i potie iz
vremena prvog oveka pre desetak hiljada godina, a moda i vie.
Jedan presek svih predanja otkriva zaprepaujue inje-nice. Bez sumnje, najvie iznenauje to
to Polineani, koji su od ostalog sveta bili odvojeni vie od dvanaest hiljada go-dina, imaju
predanje o Stvaranju koje se u potpunosti podu-dara sa biblijskom priom o istoj temi, sve do
imena prvog oveka i prve ene, u kome se tvrdi da je ena storena od ovekovih kostiju, a da je
mukarac duhovna tvorevina Bo-ga. Ti Indijanci nisu mogli da do ovog predanja dou preko
spoljnog sveta. A oni ih imaju ve dvanaest hiljada godina! Biblijsko predanje, pak, poinje sa
Mojsijem pre jedva tri hi-Ijade godina, to dokazuje da je Mojsiju bilo preneseno u bilo
kakvom obliku. Naakali i Egipani nam, meutim, po-kazuju u kom obliku i kakvo je njegovo
poreklo.
Zmije. Jo u najdavnija vremena, zmija je bila tovana kod gotovo svih naroda, jer je bila
inkarnacija boanske mudrosti.
Prilikom svojih prouavanja ustanovio sam da svi mitovi imaju jedinstvenu osnovu i da je ta
osnova najee neka le-genda ili predanje. Mitovi, legende i predanja o zmiji su brojni.
Euzebije, autor dragocene Istorije suetenstva, tvrdi da su Egipani Tvorca zvali Knef i da je
simbolino bio pred-stavljen zmijom. Ovo ujedno objanjava zbog ega su stari narodi toliko
tovali zmiju; ona je bila njihov simbol Tvorca.
da pobrinuli da naprave razliku izmeu Boanstva i Stva-ralakih sila prirode, ukraavajui zmiju
koja je simbolizovala Tvorca.
U starim spisima, sunce je uvek simbolino prikazano kako se bori i pobeuje vodenu zmiju koja
nema ukrasa.
Prouavajui ovaj simbolizam, mnogi su autori greili;
nisu umeli da prave razliku izmeu simbola vode i simbola Tvorca, budui da su oba simbola
prikazana zmijom. Sunce se u stvari ne bori protivvodene zmije; i zaista, nije prikazano u samom
inu borbe. Koplja, strela, luk, simboli su aktiv-nosti. Snaga Sunca prodire kroz vodu i donosi
ivot kos-mikim jajima koja s nalaze u njoj.
U Egiptu zatiemo boga Horusa, simbol sunca, kako zmiji Afofis vodi probada glavu kopljem.
U Grkoj Apolon, Sunce, pobeuje zmiju Piton, koja je grki simbol vode.
O Indiji, Vinu, Sunce, pobeuje zmiju Anatu, simbol vode.
Ovo shvatanje bilo je preneto hrianima, to se posve-doava injenicom da je Rimska crkva, u
svim vremenima, prikazivala Devicu Mariju kako gazi zmiju.
3. Okrugla zmija. Zmija u obliku kruga zmija koja grize vlastiti rep jedan je od najstarijih
simbola vaseljene. Nalazio sam ga i na slikama Nakala. Egipani su je ponekad koristili da bi
ukrasili frizure svojih simbola Boanstva.
Zmija sa Sedam glaua, simbol Tvorca i Stvaranja, po-tanko je opisana u prvom poglavlju ove
knjige.
Drvo i zmija. Mnoge legende proimaju staru i savre-menu knjievnost Drvetom ivota i
Zmijom. Sve te legende postale su mitovi; na kraju su drvetu pridodate i jabuke. Ove jabuke bile
su neophodne da bi se mit nastavio jer, kako bi inae Eva kuala Adama? Bile su neophodne da
bi izaz-vale Adamov pad. Tako je oduvek jadna ena bila optuivana da je kriva za sva zla koja bi
zadesila mukarca. To pred-stavlja monumentalni primer mukarevog kukaviluka, i krivicu
snosi Ezra; daje Ezra umeo da tano proita simbole iz Mojsijevih spisa, dao bi sasvim drugaiju
verziju prie o staroj, lukavoj zmiji i Drvetu Zivota.

Gornja ilustracija predstavlja jednu vinjetu iz Svetih Spisa Mua.

Moram najpre da ukaem na to da su, to se tie prvih ovekovih religioznih shvatanja, Ijudi bili
poduavani da na zemlji.ovekovo fiziko telo, pri tom, samo je njegovo privre-meno boravite.
Svi oblici onoga to mi nazivamo ivotom takoe su imali privremeni karaker: uzeti od zemlje i
vraeni u nju.
Meu svlm zemaljskim stvorovima, ovek je jedini imao jedan besmrtni deo koji je preivljavao
materijalno telo i i-veo veno; prema tome, ovekova dua bila je jedini pravi ivot na zemlji.
ovek se pojavio u zemlji Mu; prema tome, jedini pravi ivot pojavio se prvi put na Muu. ovek
je na taj nain upo-reen sa nekim plodom. Na drveu ima plodova, ali ovek je bio prvi plod
nekog drveta, a taj plod bio je iuot. Zemlja Mu bila je Drvo Zivota. Tako je Mu bio simboliki
predstav-Ijen drvetom, drvetom ivota.
Vinjeta iz dokumenta Naakala prikazuje drvo oko ijeg je stabla obmotana zmija. Zmijaje nazvana
Kan; bez ukrasaje, te se, dakle, radi o simbolu vode. Simbolino je prikazano da je Mu bio
okruen vodom. Ova vinjeta nam na veoma
inteligentan nain objanjava ta je to predstavljalo Drvo ivota i zbog ega je oko njega obmotana
zmija.
U biblijskoj legendi, aneli vitlaju vatrenim maevima oko Rajskog vrta (Mua) da bi spreili
Adama i Evu da se u njega vrate.
Ovde Ezra nije umeo da deifruje jedan sloen egipatski hijeroglif. Trebalo bi ga, meutim, itati
ovako: Mu tone u ognjeni ponor. Plameni jezici izbili su iz dubina i, dok je to-nuo, zahvatili itavo
njegovo telo. Potopljen, Mu nije vie pruao oveku mogunost da se vrati u Rajski vrt, jer je bio
mrtav, nestao pod vodom.
Ako su ve stari narodi imali toliko simbola za Boan-stvo, razlog tome je to su se smatali
nedostojnim da izgo-varaju Njegovo ime; zvali su ga Bezimeni. Razliiti simboli predstavljaju
Njegove brojne atribute.
Sada emo pristupiti obradi jedne teme koja je javnosti bila predstavljena na takav nain, da je
izazvala uglavnom pogrene utiske: radi se o religoznim ceremonijama i drev-nim ritualima.
Ne bih znao da kaem da li su autori bili nesposobni da daju dobar prevod, ili naprosto nisu
poznavali temu; meu-tim, to me ostavlja ravnodunim. Ali, ono to znam jeste da su spisi koji su
o ovoj temi bili objavljeni, uglavnom imali za cilj da okaljaju stare religije, umesto da itaocu
prenesu ose-anje potovanja prema naim precima koji tako davno pokuavali da se priblie
Boanstvu. Njegovo razumevanje je ono to itanje dela Maksa Milera ine tako fascinantnim.
Zavidim mu na njegovoj moi usredsreivanja i sposobnos-ti da govori duom, da se duhovno
spaja sa duama i srci-ma starih naroda o kojima govori.
Svi rituali i ceremonije koji su obavljani u starim hramovi-ma bili su simbolini; nikada ih ne treba
bukvalno shvatiti, kao to to ine mnogi autori. Oni su simbolisali ivot koji je ovek trebalo da
vodi da bi postigao savrenstvo, i da bi, pajzad, kada kucne as u koji treba da pree u Veliko
Onostrano, mogao da to uini iste savesti i mirnog srca. Ti rituali i ceremonije trebalo je da za
njih simbolizuju Nebo, Boga i slavu koja ih eka ukoliko su vodili ispravan ivot.
Mnoga od njihovih shvatanja bi nam izgledala smena kada ne bismo umeli i mogli da im se
mentalno pribliimo, da shvatimo njihov primitivni mentalitet i zamislimo da su u to vreme uenje
i nain poduke bili isto toliko sloeni koliko i mogui.
Maks Miler bio je potpuno u pravu kada je napisao: ,,Ni-kada ne bi trebalo suditi o starim
religijama na osnovu vida u kojem nam se prikazuje". To je ono to uvek treba da ima-mo na umu;
da nikada ne zaboravimo da je ono to vidimo samo simbolino, a ne doslovno.
Meutim, jedna velika mrlja oskrnavila je i izobliila duh drevnih religija. Maje, Egipani,
Feniani i drugi stari narodi behu pre oko tri hiljade godina pretvorili isti kult Boga u uasno
idolopoklonstvo. Neka beskrupulozna svetenica poela ih je poduavati tovanju simbola, potom
fetia od drveta i kamena i na kraju kao poslednjoj nesrei i strahoti prinoenju Ijudskih
rtava tim lanim bogovima.
Poznato je da je prve knjige Starog zaveta Mojsije na-pisao prema arhivama egipatskih hramova.
Hijeroglifi i sim-boli bili su uobiajen vid pisanja kod starih naroda. Hijeroglif ili simbol
predstavljaju zapravo znak za neku stvar, te ih, sho-dno tome, ne treba shvatiti u doslovnom
smislu. Nikada ne treba smetnuti s uma da oni, uprkos tome to predstaul]'a-ju. neku stvar,
istovremeno nisu ta stuar. Zahvaljujui tome to zaboravljaju da prave razliku izmeu simbola i
onoga to on predstavlja, mnogi autori i prevodioci dolaze do po-grenih tumaenja i esto, to se
tie religije, idolopoklon-stvom smatraju ono to je u stvari duboko tovanje i kult Boanstva. Ovo
se naroito moe odnositi na prevode koji obrauju oziriku religiju. (Ja, pri tom, ozirikom
religijom smatram onu koju je Tot propovedao u Saisu na poetku egipatske istorije, a ne onu koju
su kasnije propovedali loi svetenici poev od Jedanaeste do Osamnaeste dinastije.).
Prema Mojsijevom Starom zavetu, ovekje bio posebna Boja tvorevina, i pojavio se u Rajskom
vrtu. Gde se nalazio taj Rajski vrt? Biblijske granice ovog vrta nemogue je geo-grafski odrediti, u
ta se moe osvedoiti svako ukoliko samo pogleda atlas i pokua da im ue u trag. Eto, dakle,
biblijske greke. Ali, kako je bilo mogue da do nje doe? Mojsije je bio uen ovek, Clitelj,
ovek koji bee dostigao najvie ste-pene u religiji i nauci. Za njega bi bilo potpuno nemogue da
toliko puta ponovi iste i tolike neodrivosti; potrebno je, dakle, da potraimo ishodite tolikih
greaka u Bibliji.
Mojsije, sasvim sigurno, bee napisao jednostavnu priu, sa jednostavnim injenicama, uz
korienje jezika simbola;
jeste to bila simbolino napisana pria, ali istinita u svakom pogledu. Budui prevodi bili su ti koji
su iskrivili njen smisao.
Mojsijevi spisi bili su napisani egipatskim hijeroglifima i obrednim znacima. Jevrejski naunici su
mi rekli da su neki, ak, bili napisani na ploicama od ilovae, a neki na pa-pirusu; i ja samo ovde
ponavljam ono to mi bee reeno.
Osam stotina godina posle progona Jevreja iz Egipta, Ezra je sa grupom pisara sakupio sve ploice
i spise koji su se odnosili na istoriju Izraeliana i od njih sainio knjigu iz koje je kasnije nastala
Biblija (Stari zavet).
Oni spisi koje je napisao Mojsije, kako smo ve videli, bili su napisani hijeroglifima. Da li je onda
udno to to su Ezra i njegovi saradnici kasnije ispisali toliko besmislica, budui da niko od njih
nije bio sposoban da shvati Mojsijevo egi-patsko pismo? Samo je neki Clitelj mogao da ih shvati,
a oni nisu bili Uitelji. Njihova nesposobnost pogotovo pos-taje oigledna kada uporedimo njihove
prevode sa izvornim dokumentima naenim u Egiptu, Haldeji, Indiji i kod Maja. Mojsije je pisao
stvari sa smislom; njegovi prevodioci su od toga, bar na nekim mestima, napravili itav niz
besmislica. Mojsije je pisao simbolikim stilom svoje epohe, dok su nje-govi prevodioci pokuali
da doslovno prepiu njegove rei. U tome su samo polovino uspeli; i kada bi se nali pred ni-zom
hijeroglifa koje nisu razumeli, dodavali su mitove istorij-skom tekstu. Deo tih mitova predstavljaju
i granice Rajskog vrta.
Doao sam do pozamanog broja dokaza koji mi do-putaju da tvrdim da je Mojsije prve knjige
Biblije napisao prema arhivama iz hramova koje Naakali behu doneli iz Zemlje-matice u Egipat,
dolazei iz Burme i Indije; te egi-patske arhive bile su zapravo prepisi Sedam Svetih i Nadahnutih
Spisa sa Mua. Prepisi su bili napisani na ploi-cama od ilovae i odnosili su se na Stvaranje,
Rajski vrt, Po-top. Poslednja velika magnetska kataklizma i izdizanje plani-na predstavljaju novije
dodatke.
Mojsije nije mogao da napravi greku prepisujui ta do-kumenta, jer je bez sumnje ostavio
savrene prepise. Osam stotina godina kasnije, Ijudi koji nisu vie poznavali ili, bar, razumevali
stare ezoterike znakove, pokuali su da spise prevedu na hebrejski; i toje bilo pravo ishodite
razlika izmeu izvornika i prevoda.
Ezra i njegovi pisari toliko su malo razumeli ove spise, da ja isto sumnjam da danas postoji i
jedan jedini Jevrejin koji zna ta znai zapaljeni grm i ta simbolizuje rtva.
Pre potonua Mua, re itua bila je nepoznata, bilo o kom jeziku da se radilo. Re je, zapravo, bila
izmiljena da bi se opisalo unitenje Mua, dok je vatra na oltaru simbolizova-la uspomenu na
voljenu Zemlju-maticu.
Zajedniko poreklo ovog kulta toliko je ra-ireno i opte poznato, da smatram da nije potrebno
ovde ga dokazivati; zadovoljiu se time da ispriam u kojoj je zemlji nastao i naveu samo
nekoliko dokumenata iz razli-itih zemalja.
Egipat. U ,,Papirusu IV" (iz muzeja u Bulaku) kazuje se:
,,0dnesi darove svom ocu i majci koji poivaju u dolini gro-bova; jer je onaj koji nosi ove poklone
drag bogovima, kao da ih je odneo njima samima. esto poseuj mrtve, kako bi uinio za njih ono
to e oni moi da uine za tebe".
Indija. ,,Darma astra": ,,Za Bramane, ceremonija i po-tovanje Mana je vea od tovanja bogova;
a darovi koji se i-ne bogovima pre darivanja Mana uveavaju njihovu zas-lugu".
Kina. Konfucije u ,,Kung Cenu". itavo devetnaesto pog-lavlje posveeno je opisu ceremonije i
odavanju poasti pre-cima, koje je obavljano dva puta godinje, u prolee i u je-sen. U ,,Lun Juu"
Konfucije kae: ,,Potrebno je prinositi rtve precima, kao da su prisutni".
Japan. Petnaestog dana sedmog japanskog meseca odrava se festival u ast predaka; hrana
sastavljena od voa i povra ostavlja se ispred Itaisa na drvenim stolovima neo-binog oblika, na
kojima se nalaze natpisi koji podseaju na pretke.
Peru. ,,Basne i rituali Inka": ,,Ti praznici bili su uvedeni za-rad podseanja na umrle prijatelje i
roake. Proslavljali su ih uz suze, pogrebnim pesmama, alosnom muzikom, i odlazili na grobove
mrtvih da bi im odneli darove od kukuruza i i-kahe, i ubacivali ih kroz proreze na nadgrobnim
kamenovi-ma koji su se nalazili iznad posuda smetenih pored tela. Peruanci su velike praznike
organizovali u ast mrtvih u toku meseca Aja-Marka".
U svom delu Srednja Amerika Plonon pie: ,,Jo i da-nas, Indijanci sa Jukatana, Petana i drugih
oblasti Srednje Amerike u kojima se govori jezik Maja, imaju obiaj da, po-etkom novembra, na
granama nekog drvea na umskim proplancima, na raskrsnicama i skrivenim mestima, ostav-Ijaju
kolae napravljene od najboljeg brana, namenjene duama njihovih umrlih".
R. G. Haliberton, istinski autoritet kada se radi o kultu predaka, pie u svom delu Praznik predaka:
,,(ti praznici) se, kao i nekada, proslavljaju i danas poetkom novembra kod Reruanaca, Indusa,
Indijanaca na pacifikim ostrvima, kod naroda sa ostrva Tonga, Australijanaca, kod starih Per-
sijanaca i Egipana, kao i kod svih naroda iz Severne Evro-pe; kod Japanaca, Indusa,
Australijanaca, starih Rimljana i Egipana trajali su tri dana".
Zbog ove zapanjujue injenice nametnulo mi se jedno pitanje: kako se ova uniformnost u vreme
tih praznovanja odrala, i kako se nastavila ne samo na mestima koja su bila veoma udaljena jedna
od drugih, ve i tokom bezbrojnih
vekova od kada su Peruanci i narodi Indokine nasledili ovaj primitivan obiaj iz istog izvora?
Izmeu stubova hrama Svetih Tajni u Uksmalu postojao je veliki oltar koji se nalazio na vratima
unutrasnje dvorane, u kojoj su se obino prinosili darovi Manama.
Ovaj obiaj ukazuje nam gde je zajedniki izvor. Pri-noenje darova precima predstavljao je sveti
ritua! koji se obavljao u hramu Svetih Tajni. Jer, kako smo ve objasnili, rituali i ceremonije iz
ovog hrama dolaze neposredno iz ZemlJ'e-matice. Dakle, kult predaka dolazio je sa Mua.
Ovaj obiaj odrao se do dananjih dana, i taj je i nama drag; jer, zar jo uvek ne nosimo cvee na
grobove naih dragih pokojnika? 1 to ba poetkom novembra? Ali, koliko je onih koji, odnosei
cvee i vence svojim mrtvima, znaju da obavljaju ritual star vie od dvanaest hiljada godina?
Jezici. Sigurno je da je jezik najpouzdaniji vodi za oznaavanje odnosa i veza izmeu naroda, ak
i kada ive raz-dvojeni ogromnim prostranstvima voda i zemalja.
Malo je udno, ali na rei iz jezika Maja nailazimo u svi'm jezicima sveta. U Japanu, ak polovina
jezika je kara-maja. U Indiji, veliki deo jezika koji se tamo govore, dolaze od naga-maja.
Meutim, zastupljenost se menja od jednog na-roda do drugog.
Cejlonski obiluje izvornim reima iz jezika Maja; u skoro svakom evropskom jeziku postoji
poneka re Maja, a na-roito u grkom, iji je alfabet sastavljen od rei kara-maja. Vie od pedeset
procenata indijanskih dijalekata u Meksiku potie od istog kara-maja jezika. Jedan meksiki
Indijanac i Japanac mogu se odlino razumeti i bez pomoi prevodi-oca toliko zajednikih rei
imaju! Isto se moe rei i za (nke. I stari akadski i haldejski jezici velikim su delom bili sa-injeni
od jezika kara-maja, ba kao i egipatski. I ovo vai za gotovo sve jezike.
Prirodno, rei su se vremenom menjale, ali su koreni ostali isti. Na primer, u grkom esto
sreemo slovo g, koje je zamenilo slovo k iz jezika Maja, slovo d koje je zamenilo
slovo t, dok se r esto upotrebljava umesto slova iz jezika Maja. Ovakve promene sreemo kod
mnogih naroda.
U svim reima u kojima se slovo c izgovara kao k mo-emo biti sigurni da potiu iz jezika Maja.
Prvobitni jezik, me-utim, pretrpeo je najvee izmene tamo gde je vetina pisa-nja bila nepoznata i
gde je gramatika bila zaboravljena ili izgubljena.
,,Postojao je jedan prvobitni jezik", kae Maks Miler, sto se i potvruje prouavanjem jednog
jezika i njegovog po-rekla. Cl svim jezicima nalazimo rei, korene, slova koja su identina i koja
uglavnom imaju isto znaenje, to predstav-Ija vrst dokaz da imaju isto poreklo.
Svaka od ovih univerzalnih rei dolazi nam iz matinog jezika jezika Maja. Moemo zakljuiti
da je ovaj jezik bio prvi nain ovekovog izraavanja.
Treba uoiti da dananji jezik Maja ne lii na onaj jezik od pre pet ili deset hiljada godina, kao to
ekspirov ili Ron-sarovjezik ne lie na dananji engleski ili francuski. Dananji jezik Maja ima
dosta stranih rei zbog meanja naroda i osvajanja. Tako su i rei iz astekog ili nahuatl jezika
unete u jezik Maja.
Prvi ovekovjezikje bio jednostavan i siromaan, tako da je jedna re imala vie znaenja.
Deifrujui stara dokumen-ta i natpise, uoio sam da znaenje rei zavisi od mesta koje zauzima u
reenici, a bez sumnje je i nain izgovora imao veliku vanost.
Na primer, re Maja ma znai ,,majka", ,,zemlja", ,,drava". U egipatskom, ova re ima ista
znaenja; ali, kada slui kao prefiks ispred imena, glagola ili prideva, predstav-Ija negaciju. Isti je
sluaj i u grkom i cejlonskom.
Da bih dao primer viestrukog znaenja rei iz jezika Ma-ja, izabrao sam ih nekoliko, u
Braserovom prevodu:
Be-. ii, otii, hodati, napredovati, micati se.
i: usta, otvor, granica, ivica, mea.
Ka: dua, brana, talog, sve to je izbaeno.
Kaaalc. preterano, u izobilju, puno.
Kab-. ruka, dlan, grana, sve to se ir
Kak-. zavriti, vatra, goreti, unititi.
Kul: oboavati, peat, kima.
Lal: isprazniti, odneti, otarasiti se neega.
Nr. iljak, vrh, planina, nasip.
On: okrugao.
On-onks. okrugao, vrtlog, krivudav, uragan.
Paa: otvoriti, otvaranje, rupa.
Ta: gde, mesto, gladak, ravan, tle, ravnica.
Tan: prema, blizu, pre, u sredini.
Tei: dubok, dubine, dno, ponor, bezdan.
Zi: hladno, ledeno, para, dim.
Ha: voda, vlanost.
Pe. doi, od, izvan, spolja.
Budui da sve ove rei imaju vie znaenja, krajnje je te-ko prevesti stara dokumenta i natpise da
bi se modernim je-zikom izrazio nain razmiljanja prvih Ijudi. Mada se moe ustanoviti glavno
znaenje, sumnjam da bi se ikada mogao dati taan prevod sa svim pojedinostima.
Prevodi u velikoj meri zavise od temperamenta prevodi-oca. Ako je, na primer, istonjakog duha,
njegovi prevodi bie slikoviti, kitnjasti i esto preterani; prevodi flegmatinog prevodioca e, pak,
biti hladniji, dosadniji, grublji, suvie saeti.
etiri Duha. Jo jedno staro verovanje. Na Cetiri Duha nailazimo u svim priama i predanjima o
Stvaranju. Do sada je njihovo poreklo bilo nepoznato. Meutim, meksike plo-ice govore nam o
njihovoj istoriji i poreklu.
Kao to sam ve rekao, postojale su etiri Velike Prvo-bitne Sile koje su na zapovest Tvorca
obavile Stvaranje; i ka-da je ono bilo dovreno, ove etiri sile preuzele su staratelj-stvo nad
itavim fizikim svetom. Prvi Ijudi zvali su ih etiri Nebeska Stuba; to jest one su pridravale i
podravale stvo-renja koja su same stvorile. Stari narodi su, meutim, prida-vali drugo znaenje
ovom nazivu; Nebeski Stubovi su za njih bili Stubovi Onoga Koji ivi Na Nebu.
Stari simbol zemlje bila je kocka, iji je svaki ugao pred-stavljao glavne take. Tako su Nebo
drala Cetiri Stuba, koji
su se dizali na sva etiri zemljina ugla. Da bi se prilagodili ne-kom obliku simbolizma kom,
nije mi poznato svakom stubu pridodali su po jednog uvara. Ta etvorica uvara bi-la su etiri
Duha.
Duhoui kod' Mafa:
Kan Bakab, uti Bakab, na istoku.
Cak Bakab, Crveni Bakab, na zapadu.
Zak Bakab, Beli Bakab, na severu.
Ek Bakab, Crni Bakab, na jugu.
Egipatski duhovi:
Kod Egipana su postojala etiri Duha Amentija i takoe su se nalazila na etiri glavne take:
 Amset, istoni duh.
Hapu,zapadni duh.
Tesautmutf, severni duh.
Kvabsenuf, juni duh.
HaldeJ'ski duhoui:
etiri duha-zatitnika Ijudske rase u koje su verovali Hal-dejci bili su sledei:
Sed-Alap ili Kirub, predstavljen bikom u Ijudskom obli-ju.
Lamas ili Niga, predstavljen lavom sa Ijudskom glavom.
Natig, predstavljen orlovom glavom.16*
Ustar, ovek.
Duhovi kod Indusa:
[ndra, Kralj Neba, na istoku.
Varuna, Bog Vode, na zapadu.
Ruvera, Bog Bogatstva, na severu.
Jama, Sudija Mrtvih, na jugu.
Kineski duhovi:
etiri planine, Ce-Jo, koje su se nalazile na etiri strane kineske kugle (kako su nazivali svoju
zemlju), bile su sle-dee:
Tai-Cong, Jo istoka.
Zeng-Fu, Jo zapada.
Sen-Si, Jo severa. Hou-Kuang, Jo juga.

Jevrejska tradicija:
Jevreji nisu potpuno odbacili shvatanje o etiri boga, stu-ba ili duha. Mada se o njima nikada ne
govori u knjigama koje bee napisao Mojsije, to nam ni na ta pouzdano ne ukazuje, budui da su
neka od njegovih dela izgubljena, i mogue je da se u njima mogla nai aluzija na etiri glavne
take. Ipak, kasnije i kod Jevreja nailazimo na takvo shva-tanje, u Knjizi proroka Jezekilja, 1, 10:
A lice bijae u sve etiri lice ovjeije i lice lavovo s desne strane, a s lijeve stra-ne lice volujsko i
lice orlovo u sve etiri".
Radi se, u stvari, o jednoj Jezekiljevoj viziji. CI vreme kada je zapisao ove redove, bio je
zarobljenik Haldejaca. Clpore-dimo, stoga, njegovu viziju sa haldejskom religijom, koja je
postojala ve hiljadama godina, budui da bee dola iz Zemlje-matice bilo preko kolonije u
Kavkazu, bilo preko Naakala iz Indije.
Ukoliko Jezekiljeva vizija nije izvedena iz haldejske religi-je, bas bih voleo da ujem odakle u tom
sluaju dolazi! Ove etiri ivotinje danas se nalaze u Britanskom muzeju i tu su prenete iz ruevina
Ninive. Jezekilja je sigurno znao za njih, budui da su ukraavale najznaajnije graevine.
,,Postoji jedna legenda o tome. Ona kae da su Zemlju-maticu inile tri zemlje... Svaku zemlju
bee stvo-rio pojedan razliit Bog, te su tako bila potrebna tri boga da bi se stvorio kontinent;
meutim, ta tri boga inila su samo jednog i bili su meusobno povezani stranama trougla".
 16.
OMEGA ZAVRNI LUK SVODA

Kada bi me upitali: ,,Pre koliko vremena se ovek pojavio na zem!ji?", odgovorio bih: ,,Van svake
sumnje, u doba terci-jara".
Ne mogu da kaem kolikoje godina proteklo od tada; to, uostalom, niko nije u stanju. Dananji
ovek ne moe da tano zna kada je poeo pleistocen, niti da odredi trajanje neke geoloske ere,
kao ni starost fosila koji se nalazi u mojoj radnoj sobi.
Prema velikom zakonu Stvaranja, najpre bi trebalo da postoji neko odreeno stanje, zbir okolnosti,
i, u isto vreme, ivot koji bi se u tim uslovima mogao razviti. Okolnosti su uvek podreene uticaju
zemljinih pruobitnih sila.
Ovo predstavlja sutu istinu jo od samog poetka istori-je na ovom naem globusu, i nikad se jo
nije dogodilo da neka nova tvorevina kasni za uslovima koji je omoguuju, budui da su upravo
one ishodite kako samog Stvaranja, tako i potonjeg razvitka.
O kom su trenutku okolnosti omoguile pojavu oveka na Zemlji? Zemlja je bila pogodna za ivot
ve pri kraju oli-gocena, a jo vie je to bila tokom poslednje polovine mio-cena i na poetku
pliocena. Ovo se dogodilo mnogo pre stvaranja velikih gasnih pojaseva, izdizanja planina, i
mnogo pre ledenog doba. Verujem da sam svojim itaocima ve pruio dokaze koji pokazuju da
je:
U jednom trenutku istorije nae planete postojao jedan veliki kontinent usred Pacifika, gde se
danas vidi samo nekoliko arhipelaga.
Drugcr. Ta zemlja je u drevna vremena imala dva imena:
jedno geografsko i drugo obredno. Obredno ime biloje Mu, a geografsko Zemlje na Zapadu ili
Lemurija.
Tree. Clpravo u toj zemlji ovek se pojavljuje na Zemlji.
Ceturtcr. Covek je bio posebna tvorevina, a ne delo Pri-rode. Pojavio se savreno razvijen;
nedostajali su mu samo fizika i mentalna obuenost.
Sta je, dakle, ovek?
,,Covek nije proizvod Prirode", kazuje Dejms Dena. ,,0n je posebna tvorevina Beskrajnog Bia,
po ijem je liku stvo-ren".
Ja se u potpunosti slaem sa Denom, ali me neka neo-doljiva sila vue jo dalje.
Svaki pokuaj ustanovljavanja trenutka kada se ovek pojavio na zemlji naprosto je uzaludan. To
je oduvek bila taj-na, i tako treba i da ostane, budui da ovekova prva do-movina na zemlji danas
poiva na dnu Pacifika. Meutim,' nadamo se da emo, ipak, zahvaljujui arheolokim i geo-
lokim istraivanjima, jednog dana moi da priblino odre-dimo trenutak pojave oveka.
Pokazao sam da je ovek iveo na Zemlji i da je, sudei po vrednosti i savrenosti svojih
tvorevina, u drugoj polovini tercijarnog doba raspolagao velikom civilizacijom. Sve uka-zuje na to
da je iveo dugo, hiljadama godina pre kraja te ere, to ga ini savremenikom prvih ovekolikih
majmuna.
Da je evolucija bila mogua - to stare ploice Naakala opovrgavaju, pruajui drugaije dokaze -
dogodilo bi se suprotno, to jest, majmuni bi nastali od oveka. Jer, ovek, najsloeniji i
najsavreniji od svih oblika ivota, bioje stvoren sa posebnom namerom, to moemo uoiti i na
ploicama Naakala.
ovek je ivotinja iz porodice sisara, drugaija i razliita od ostalih zbog toga to je njenom telu
dodata jedna sila, ili dua, da bi vladao na zemlji.
Taj velianstveni dar nije dat ni jednom drugom obliku ivota, to dokazuje da je ovek posebna
tvorevina sa bo-anskom silom.
Sa tom silom, ovek je dobio i mo da, kada na.uii da tu silu. koristi, zauzme mesto pored
Beskrajnog Bia iji je-dan deo poseduje u sebi. Prema tome, ovek je Boji sin.
Kao i sva ostala stvorenja, i ovek je poeo na niskom stupnju; ali, za razliku od ostalih, bila mu je
darovana mo da se razvija. Covek je oduvek bio okruen uticajima koji su se borili izmeu sebe,
povodei se za dobrim ili zlim. Dobri uticaji mogu nadahnjivati samo dobro. Zla nadahnua do-
laze od materijalnih ili elementarnih uticaja. Nisu svi materi-jalni uticaji loi, ali jedini dobri mogu
biti uticaji due.
Sudei po evoluciji oveka o kojoj nas ue nauka i sazna-vanje, on se sada pribliava pragu
poimanja. Kada njegovo saznanje bude potpuno - to e se desiti kada ovek bude pojmio i bude u
stanju da vlada nekim zemaljskim silama koje e mu omoguiti da spozna vlastitu snagu - tada e
i Ijudska dela prevazii na sadanji stepen razumevanja i shvatanja. Kada ovek bude potpuno
posvojio snagu duha koju poseduje, postae nesposoban za loe misli i dela. Ta-da e moi da
ispuni sve ono to mu nalae njegov duh, jer dua nee vie trpeti loe uticaje. ovek e initi
samo dobro, jer e njegova dua biti nesposobna da ini zlo.
Do sada smo se bavili samo Ijudskom prolou; posve-timo nekoliko sledeih redaka njegovoj
budunosti, sudbini koja mu je namenjena. Sve ukazuje na to da e doi vreme kada e ovek
potpuno ovladati svim zemaljskim elementi-ma i silama, to predstavlja poloaj prema kojem
koraa krupnim koracima. Dananji ovek tek poinje da uvia mo snage svog duha.
Ima mnogo udnih fenomena, ili samo naizgled udnih, kod kojih je cilj postignut uticajem ove
snage duha. Pa ipak, onaj koji postie te ciljeve ni sam ne zna da to ini zahvalju-jui toj snazi. On
otkriva da poseduje neku mo, ali ne poz-naje njenu prirodu; on vidi samo ishode. Na izvestan
nain, dovoljno je razvijen da bi snagu svoga duha projektovao u
odreenom pravcu, ali je ne razume. Velike misterije Indusa, Polineana ili Egipana, kao i uda
iz Biblijejesu ili su bili re-zultat uticaja te snage duha.
Hrist je savren primer snage duha koja vlada i duom i telom. Na zemlji se pojavio kao i mnogi
pre Njega, da bi ispunio Veliki Boanski Zakon. ovekova dua tada je jo bi-la usloulfen. Hrist
je bio doveden na zemlju da bi posluio kao primer oveku, da bi propovedao i pokazao ta bi
ovek mogan da post.ane. Evolucija se nastavlja; ovek mora pos-tii savrenstvo, ili e Veliki
Zakon propasti. Meutim, bu-dui da je taj zakon boanski, ne moe sasvim propasti; mo-e samo
biti doveden u pitanje.
Zaista je za aljenje to su brojni nai naunici ateisti, i zsstupaju teoriju evolucije; u svakom
sluaju, injenica je da jedai'i pravi evolucionista moe biti samo ateista. Ajoje a-losnije to su
upravo naunici takvi, budui da nauka, pot-puno shvaena, moe samo dokazati mo i
zagonetnost Uzvi'enog Bia, Boanstva.
Litica na kojoj se okliznula veina naunika zove se ma-terijalizam. U svojim prouavanjima
odbacili su Sile i njihov uticaj, pri tom govorei: ,,Sile su ishodita kretanja atoma". To je,
naravno, tano, s tim to vai za sve sile osim za Prvo-bitnu Silu, koja je pokrenula atomski
mehanizam.
To je ta sila koju ateisti nisu nikada otkrili. Otkrili su sa-mo nie sile, koje potiu od kretanja
atoma; meutim, nika-da nisu stupili u neposredan dodir sa Bogom.
Kretanje atoma slino je zupaniku nekog mehanizma. Jedan toak pokree drugi, ovaj neki trei, i
tako do u nedo-gled. Ali, ta je pokrenulo prvi' toak? Sigurno ne neki drugi toak, poto je ovaj
bio prvi. Prema tome, mora da je posto-jalo neto drugo... Ali, ta? Neka sila nezavisna od atoma.
Vaseljena je lanac atomskih zupanika. ta pokree prvi toak vaseljene? Sila, Velika Prvobitna
Sila, Velika Beskrajna Sila jednom reju: Bog. Ateisti nisu otkrili da je Bog ta Velika Prvobitna
Sila, da On pokree zupanike zahvaljujui pomonim silama, i da atomske sile nisu nita drugo
do po-mone sile Velike Prvobitne Sile.
Na taj nain, ateist razmatra samo materijalnu stranu stvari, pa zakljuuje da elementi vladaju
silama. Meutim, si-le same po sebi ne znae nita, i beskorisno je ulagati trud. Brod bez
kormilara ima samo izglede da se nasuka na hridi.
Da su ateisti briljivije prouavali sile kao to su to inili sa elementima, stigli bi do porekla
kretanja. Tada bi shvatili da kretanje nosi u sebi silu koja nije fizika i da je ta sila u stvari ivi i
besmrtni duh. Spoznavi ovo, shvatili bi da nisu samo jadne ivotinje koje nastoje da sebe ostvare,
ve indi-vidue koje u sebi nose deo Najvieg Bia, da su bozji sinovi ba kao i to je lie deo
monog stabla.
1 Hrist i Buda kazivali su da su oni samo ,,ono to i svi drugi Ijudi mogu da postanu".
Zahvaljujui svom poznavanju hemijskih elemenata, naunik shvata da e se hemijske estice od
kojih je sastav-Ijeno njegovo telo na kraju razvejati na razne strane; me-utim, trebalo bi da zna i
da to razdvajanje oslobaa njegov duh. On zna da je ono od ega je sastavljen smrtno, ali bi
trebalo da zna i da njegova dua, kao i elementi prirode, ne moe da umre.
Zapisano je da svi hemijski elementi treba da se raziu, ali i da ponovo pronau svoj prvobitni
oblik: da se vrate ona-mo odakle su doli. Kada elementi oslobode duu stega, i ona treba da se
vrati svom izvoritu kojim vlada isti bo-anski zakon kao i samim elementima. Budui da
dolazi sa Velikog Izvora, velianstven i trijumfalni cilj ovekove due moe biti samo njen
pouratak Bogu.
 Dejms ervord Mu,iezli kontinent
izdava "BATA" Beograd, S.Vladara 50
za izdavaa Aleksandar Dramianin Miodrag Dramianin
ilustracija na koricama eljko Pahek
amblem edicije Vladimir Vesovi
korektor / lektor Vesna Golubovi
slog i prelom kompjuterski studio "BATA"
tampa 'VALJEVO PRINT" Valjevo

tira 1000 primeraka

Beograd 1996 god.