Tehnicki Fakultet u Boru

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad

Skladiste materijala kao oblast

logistike

Profesor: Student:

Ivan Mihajlovi Veselin Miloevi 43/14

Bor, Decembar 2014. godine

 SADRAJ
UVOD........................................................................................................................2

1.DEFINICIJA SKLADITA.................................................................................3
2.STRATEGIJA SKLADITA...............................................................................3
3.POJAM LOKACIJA SKLADITA....................................................................3
3.1Faktori lokacije skladita.........................................................................4
3.2. Izbor optimalne lokacije skladita........................................................4
3.3. Manipulacija sa materijalom.................................................................4
4. FUNKCIJE SKLADITA...................................................................................5
4.1. Funkcija izravnavanja ili kopenzacije..................................................5
4.2. Funkcija bezbednosti..............................................................................6
4.3. Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija...........................6
4.4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe...............................................6
5. VRSTE SKLADITA PREMA TOKOVIMA MATERIJALA I ROBA.......7
5.1. Stepeni skladita......................................................................................8
5.2. Sistemi skladita......................................................................................9
5.3. Tehniki sistem skladita........................................................................9
6. TROKOVI SKLADITA................................................................................10
7. UPRAVLJANJE SKLADITEM.....................................................................10
ZAKLJUAK.........................................................................................................11
LITERATURA.......................................................................................................12

1
 UVOD

Kretanje robe od proizvodnje do potronje odvija se preko jednog ili vie skladita. To je
neminovnost I objektivna potreba normalnog funkcionisanja procesa reprodukcije. Vremenska i
prostorna usklaenost izmeu pojedinih faza tog procesa ostvaruju se formiranjem zaliha i
skladinim poslovanjem. Skladitenje se esto posmatra kao pasivna funkcija. U osnovi,
zalihe ,, umrtvljuju kapital i uveavaju trokove poslovanja. Efekti su vidljivi tek po izvrenoj
prodaji. No i pored svih negativnosti skladitenje predstavlja jednu od vanih poslovnih funkcija
preduzea, jer je to vitalni segment logistikog sistema. Pod skladitem se podrazumeva mesto,
odnosno prostor, na kome se vri smetaj i uvanje materjalnih dobara-predmeta rada,
poluroizvoda i gotovih proizvoda. Pored ovako shvaenog pojma skladita u uem smislu, ono se
moe posmatrati i sa ireg aspekta, gde se ukljuuje niz drugih i aktivnosti koje su u neposrednoj
vezi sa skladitem i skladinim poslovanjem. ,,Pojam skladita pored materjalnog aspekta u sebi
sadri i skladini process kao organizovanu realizaciju transportno-pretovarno-skladinih
operacija koje se odvijaju sa odreenim ciljem, a prema utvrenom redosledu. Skladini process
ima ulogu stabilizatora ireg sistema u kome se nalzi. Kao materjalno tehniki sistem predstavlja
jednu od predpostavki za kontinualno snabdevanje raznim robama proizvodnih i konzumatovnih
sistema.

2
 1.DEFINICIJA SKLADITA

Iz definicija pojmova skladite i skladitenje proistie njihova direktna povezanost sa

nabavkom i prodajom. Zato marketing-logistika koristi znaajnu ulogu skladita u nabavci
materijala s ciljem optimizacije uslova kupovine ili prodaje robe i usluga.
Najvaniji, relevantni pojmovi koji se odnose na skladita su:

-strategije skladita,
- funkcije skladita,
- tokovi materijala,
- kretanje robe ka, iz i u skladitu praeno sa infromacionim i vrednosnim tokovima,
- trokovi skladitenja i
- upravljanje skladitem

2. STRATEGIJA SKLADITA

Strategije skladita su osnovne logistike odluke koje velikim delotvornim uticajem daju
peat organizacionim tokovima. Pored osnovnih organizacionih strategija, koje utiu na ukupnu
funkciju skladita, razvile su se i specijalne strategije skladita. One utiu na sve vane, glavne
komplekse organizacionih funkcija.

3.POJAM LOKACIJA SKLADITA

Pod lokacijom se podrazumeva mesto na kome se nalazi ili treba da se nalazi (izgradi)
neki poslovni objekat. Lokacija je sloen pojam, odluke o njenom izboru imaju strateki i
dugoroni karakter. Jednom izabrana lokacija se, po pravilu, teko menja. Relokacija zahteva
nove izdatke i sa sobom nosi odreene rizike. Evolucija saznanja o lokaciji odvijala se smerom
uveanja prostornog, vremenskogi strukturnog domena. Prostorni domen uvean je tako to je
lokacija preduzea, ili jedne industrije, razmatrana sa stanovita aglomeracije i uopte ekonomije
i organizacije naselja u regionima. [Nikoli, 2003]

Vremenska dimenzija ee se razmatra sa stanovita dugoronog interesa i uzimanja u obzir

vremenskog sklada u rasporedu aktivnosti. U novije vreme problem lokacije u industriji svevie
se vezuje za teoriju poslova rasta. Lokacija, kao kompleksan pojam, moe da se prati i sagledava
sa dva aspekta i to kao:

3
- Makro lokacija obuhvata ire podruje koje gravitira privrednom objektu. Moe biti lokalnog i
regionalnog karaktera.
-Mikro lokacija predstavlja lokaciju u uem smislu. Radi se o konkretnom mestu gde treba da se
izgradi neki objekat. Znaajnu ulogu pri izboru mikro lokacije imaju faktori urbane sredine.

3.1 Faktori lokacije skladita

Lokacija skladita predstavlja mesto na kome treba da se izgradi odnosno locira skladini
objekat. Njen izbor je sloen i delikatan proces, te zahteva detaljno i sveobuhvatno sagledavanje
veeg broja relevantnih faktora.moe naiU literaturi se moe nai vei broj klasifikacija faktora
koji se koriste kod izbora lokacije. August Weber, tvorac graanske teorije o industrijskoj lokaciji
o industrijskoj lokaciji, sve faktore deli u dve grupe na opte i posebne. Izvestan doprinos u
izuavanju faktora lokacije imao je i L.Kresi. Njegov pristup ovim pitanjima je irok i
sveobuhvatan. Faktore od znaaja za izbor lokacije razvrstava na: istorijske, prirodne, tehno -
ekonomske, ekonomsko - politike, socijalne i vanekonomske. Svi faktori od uticaja na izbor
najpovoljnije lokacije skladita mogu se svrstati u dve grupe i to na:
-ekonomske i
-neekonomske faktore.

3.2 Izbor optimalne lokacije skladita

Lokacija, izgradnja i tehniko opremanje skladita odreuju visinu investivionih ulaganja. Sem
toga, ova ulaganja se odraavaju i na ekonomiju poslovana skladita. Zbog toga, treba teiti
izboru optimalne lokacije skladita. To je ona lokacija koja obezbeuje povoljnu ekonominost
poslovanja, odnosno minimalizuje trokove, u prvom redu transporta i skladitenja. Lokacija
skladita treba da bude u funkciji racionalnog odvijanja procesa proizvodnje, odnosno prometa.
Kod proizvodnih preduzea skladita se lociraju u poslovnom krugu preduzea.

3.3. Manipulacija sa materijalom

Rukovanje materijalom je kretanje sirovina, poluproizvoda, zaliha i gotovih proizvoda u

okviru postrojenja. Pravilno pakovanje moe uiniti rukovanje materijalom efikasnijim i
efektivnijim. Formalna definicija rukovanja materijalom je umetnost i nauka pomeranja,
pakovanja, i skladitenja supstanci u bilo kojem obliku i formi. [Mihajlovi, 2007]

4
 4. FUNKCIJE SKLADITA

Funkcije skladita vezane su za fiziku distribuciju naterijala i roba iji su tokovi

usmereni ka, iz i u skladite. Skladita imaju veliki znaaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i
prodaje, odnosno za odravanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za proizvodnju), a time i
za zadovoljavanje potreba kupaca. Najvanije pojedinane funkcije skladita date su na sledeoj
slici (vidi sliku 1.2) [Vasiljevi 2008].

Sl.1.2. Osnovne skladine funkcije

4.1. Funkcija izravnavanja ili kopenzacije

Ona reava problem disonantnosti izmeu potreba za materijalom i stvarnog dotoka

materijala u skladite. Disonantnost moe biti vremenski i koliinski dimenzionirana. Vremenska
disonantnost postoji kada su odreeni materijali potrebni tokom cele godine, a nabavka ih moe
obezbediti samo u nekom odredenom terminu ili samo u nekom ogranienom vremenskom
periodu. (Na primer kod prerade voa iji se tehnoloki procesi odvijaju tokom cele godine, a
sirovina se moe nabavljati samo za vreme branja, potreba za skladitenjem sirovog voa je
neizbena). Koliinska disonantnost postoji kada odreeni stepen (nivo) proizvodnje iz tehnikih
razloga omoguava proizvodnju samo odreene minimalne koliine. Poto se minimalna
koliina, koja se proizvodi na nekom nivou (stepenu), esto ne podudara sa potrebnom
koliinom, nastale disonantnosti se moraju kompenzovati putem skladita. Sa marketinkog
aspekta, i ugovorne obaveze o kupovini minimalnih koliina mogu prouzrokovati koliinsku
disonantnost.

5
 4.2. Funkcija bezbednosti

Bezbednosna funkcija skladita reava probleme blagovremenosti, konsekventnosti,

brzine i pouzdanosti nabavke materijala i drugih resursa, kao i isporuke gotove robe kupcima ili
krajnjim korisnicima. Zahtevi za egzaktnom koliinom potreba materijala ili robe za naredni
(budui) period, koliine isporuke ili precizno termini rani rokovi isporuke i drugi uticaji mogu
ugroziti pouzdanost poslovanja ako organizacija nema skladite.

4.3. Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija

Specijalna robno-poslovna ili pekulativna funkcija skladita omoguava nabavku vee koliine
robe po prihvatljivim cenama na tritu nabavke robe koja u promptno vreme nije aktuelna.
Njihova prodaja se planira za neke budue termine i po povienim cenama. Dakle, povienje cene
ranije nabavjene robe prouzrokuje potrebu skladitenja robe. Opreznost od mogueg pogoranja
kvaliteta takoe je opravdan razlog za posedovanje skladita koje omoguava iskorienje
posebno povoljne ponude u datom momentu nabavke.

4.4. Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe

Pojedini trini faktori utiu na pojedine vrste robe da nakon protoka odreenog vremenskog
perioda menjaju svoje fiziko stanje. Primeri su starenje, suenje, sazrevanje ili vrenje
(previranje). Primer su konjak, drvo, sir, razna vina. Te promene stanja robe iziskuju potrebu
njene dorade ili oplemenjivanja. Dorada ili oplemenjivanje je proizvodna funkcija koja se obavlja
u skladitu.

5. VRSTE SKLADITA PREMA TOKOVIMA

MATERIJALA I ROBA

6
Pojedine funkcije skladita omoguavaju njihovu klasif1kaciju prema raznim kriterijumima. est
osnovnih kriterijuma klasifikacije skladita predstavljeni su na slici 1.3 i oznaeni su slovima a,
b, c, d, e i f.

a) vlasniki status (vlastitio ili javno skladite),

b) trini odnosi i znaaj sa poslovnom delatnou,
c) stepen centralizacije, automatizacije i tehnike manipulacije,
d) sredstva transporta i oprema skladita,
e) proces uveanja vrednosti skladitene robe i njena pozicija za vreme dok je uskladitena,
f) nain gradnje i izbor lokacije skladita,
- pozicija robe dok je uskladitena,
- stepen automatizacije i tehnike manipulacije [Vasiljevi 2008]

Sl.1.3.Kriterijumi za klasifikaciju skladita

Faktori odreivanja mesta lokacije sladita koji su naroito bitni sa logistikog aspekta dati su u
tabeli na sl. 1.4.
(Izvor: Ehrmann, 1999)

7
 Sl. 1.4. Logiki aspekt izbora mjesta lokacije skladita

5.1. Stepeni skladita

Proces proizvodnje robe ili usluga u nekoj proizvodnoj organizaciji moe da se prikae
raznim stepenima ili nivoima upravljanja protokom materijala. Postoje etri nivoa upravljanja ili
etiri stepena skladita.

Skladita 1. Stepena. - To su dolazna ili ulazna skladita. iji je zadatak da permanentno

obezbeuju potreban materijal za proizvodnju i imaju na raspolaganju garantovane zalihe
potrebnih materijala. Osim toga, ova skladita prihvataju (uzimaju) i specijalno nabavljen
materijal.

Skladita 2. Stepena. - To su i meuskladita ili paralelna skladita namenjena za proizvdne

oblasti.

Skladita 3. Stepena. - To su skladita na kraju procesa proizvodnje. Zovu se jo i skladita za

prodaju, odnosno finalna (konana) skladita. Potrebna su za amortizaciju oscilacija na tritu
prodaje. Proizvodna skladita obavljaju sve funkcije skladita.

Skladita 4. Stepena. - Ovaj stepen, koji je mnogo obraivan u literaturi, ima funkciju
skladitenja trgovake robe.

U praksi se pominje i peti stepen skladita, koji je ogranien na posebne interese menadmenta
organizacije.

8
 5.2. Sistemi skladita

Pojam sistem skladita nema jednoznane interpretacije. I u literaturi i u praksi vladaju

razliita shvatanja o tome ta ini sadraj jednog sistema skladita.
Najee su zastupljena sledea miljenja.
- Sistem skladita je identian sa vrstom skladita (sistematino ili haotino skladitenje).
- Sistem skladita je identian sa tehnikom skladita (automatizovano ili poluautomatizovano
skladite).
U sutini treba razgraniiti pojam skladita kao funkcionalnog prostora od celokupnog
sistema skladita koji obuhvata sve procese u skladitu, od ulaska do izlaska robe, uzimajui u
obzir tehniku i ureaje (postrojenja) pomou kojih se obavlja protok materijala u skladitu. Radi
toga je potrebno posebno sagledati tehniku stranu skladita, odnosno tehniki sistem skladita.

5.3. Tehniki sistem skladita

Izbor odreenog sistema skladita koji sadri odreenu tehniku skladita obavlja se prema
odreenim kriterijumirna. Kod odluivanja o vrsti objekata (materijali ili robe) koje treba
skladititi koristi se niz kriterijuma koji uvaavaju:
- utroak investicija (ulaganje),
- potrebe za personalom (zaposlenima u skladitu),
- stepen automatizacije, odnosno mogui nivo automatizovanosti,
- zahteve (potrebe) za objektima skladita, i mogunosti iskorienja prostora za izgradnju
- trokove skladita,
- opasnosti od tete (oteenja),
- smetnje (ili remetljivosti) tokom postupaka,
- mogunosti dohvatanja pojedinih pozicija u skladitu,
- mogunosti pakovanja i prepakivanja,
- preglednost skladita i skladinih tokova,
- mogunosti da se realizuje fifo-princip "first in -first out" princip koji oznaava prvi u skladite,
prvi iz skladita)
- zahteve za organizaciju skladita,
- mogunosti funkcionisanja sistema zatite skladita,
- voenje kontrole zaliha,
- mogunosti komisioniranja i
- sposobnost prilagoavanja raznim skladinim vrstama robe.

6. TROKOVI SKLADITA

9
 Utvruju se preko sistema prorauna u skladitu koji nisu specifino-logistiki zadaci. Ti
sistemi obuhvataju objektno orijentisane aktivnosti u razliitim skladinim proraunima.
Osnovne vrste sistema prorauna su:
- proraun robnih zaliha u skladitu,
- obraun trokova u skladinim funkcijama,
- procene ulaza, zaliha i prodaje robe vezane za skladite i
- inventura skladita

Na izbor sistema prorauna utiu:

- tokovi informacija u sistemu menadmenta skaladita,
- raunovodstveni tokovi,
- informacioni tokovi kod svih drugih dispozicija materijala i robe.

7. UPRAVLJANJE SKLADITEM

Da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladita, kao i transportovanje u

skladitu i iz skladita do odredita, potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno
rukovoenje skladitem. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju:
- proces upravljanja skladitem materijala,
- procese i operacije skladitenja materijala,
- nadzornu funkcija nad zalihama i
- kontrolu tokova u skladitu po vrsti, koliini i vrednostima.

Drugim reima, upravljanje skladitem podrazumeva aktivnosti planiranja, organizacije kontrole i

rukovoenja navedenim procesima da bi se procesi i operacije odvijali bez smetnji, tano po
terminima, i da se mogu planirati i izriti po to je mogue niim trokovima.
Kao pojedinane (ili samostalne) funkcije sistema upravljanja i rukovoenja skladitem Kampf /
Kuhnle navode sledee ciljeve:
- optimizacija redosleda narudbi za uskladitenje i iskladitenje,
- dodeljivanje narudbi za uskladitenje praznim fahovima,
- dodeljivanje narudbi za iskladitenje utovarnim (skladinim) jedinicama,
- primene uputstava za vonju za regalne transporte,
- identifikacija i kontrola uskladitenja i iskladitenja pomonih skladinih sredstava,
- voenje evidencija svih koliina artikala koji se uskladite i iskladite,
- regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta,
- regulisanje tokova angaovanja ljudi i tehnike [Zeevi 2006].

ZAKLJUAK

10
 Iz predhodnog se vidi da je skladitenje robe povezano sa nabavkom i prodajom i da
imaju veliki znaaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno jednom rijeju
spremnost za proizvodnju. Njihove trokove utvrujemo preko sistema prorauna u skladitu. Ti
sistemi obuhvataju objektno orjentisane aktivnosti u razliitim skladinim proraunima. Skladite
je veoma sloen sistem, zbog ega je pri projektovanju ovakvog sistema neophodno izvriti
detaljnu analizu postojeeg stanja, a to prvenstveno podrazumeva analizu robe, zatim statistike
pokazatelje glavnih tokova robe, dinamiku i nain dopreme i otpreme, broj i karakter narudbina
i sl. Roba je sa svojim karakteristikama jedna od najbitnijih ulaznih veliina. Posebno mesto koje
je vezano za robu je njen asortiman i koliina. Pri tom koliina se kako na nivo zaliha koji se
skladiti tako i na obim protoka svakog artikla kroz skladite u definisanom vremenu.U ovom
radu nije bilo rei o nainu projektovanja skladine zgrade jer nisu postojali statistiki podaci
glavnih tokova na osnovu kojih bi se odredila veliina i oblik skladita. Poto se radi o skladitu
kancelarijskog materijala (predpostavljamo manjeg kapaciteta) . Kod analize tehnolokih zahteva
potrebno je formirati modele za predvianje rada sistema. Modeli koji se koriste za analizu i
izbor reenja treba da predstavljaju realni sistem a da pri tom budu jednostavni za rukovanje. Rad
isporuioca i korisnika robe utie na rad distributivnog sistema i obrnuto tako da je meusobno
usklaivanje veoma vano.Ovaj rad je trebalo da ukae na osnovne principe kojih se treba
pridravati kada je u pitanju projektovanje skladinog sistema. Glavni zadatak je bio da se
definiu neophodni podsistemi i tipine tehnologije u okviru njih, indentifikacija
tehnolokihzahteva i dimenzionisanje pojedinih podsistema u okviru skladinog sistema

LITERATURA

[ 1.]Dr Ivan Mihajlovi ,,Logistika proizvodnje Tehniki fakultet u Boru 2008

11
[2.]Dr Vasiljevi M.doc.Logistika u saobraaju - skripta, Saob. Fakultet Doboj,2008.
[3.]Dr Slobodan Zeevi, mr Sneana Tadi City logistika,Beograd,2006.
[4.]Dr Radmilo Nikoli ,,Marketing logistika Beograd, 2003.
[5.] www.knowledge-bank.org

12