Umetnost, ljubav i tragedija

Amadeo Modilijani
Vreme izmeu dva svedska rata Pariz postaj najvei umetniki centar.
Trend tolerancije i prihvatanju modernizma, privai u Pariz veliki broj
umetnika, koji su beali od revolucije u Rusiji, ekonomskog kraha u Nemakoj
i amerikog provincijalizma. U ovom raznolikom miljeu, nalaze se najvea
imena umtnosti kao sto su Pablo Pikaso, Dijego Rivera, Konstatin
Brakui ,Amadeo Modilijani...

Modilijani je italijanski slikar jevrejskog porekla, roen u Livonu u porodici

koja je doivela finansijski krah. Osetljivog zdravlja jos kao dete se esto
razboljeva, i bolest ce uvek u nekoj merni biti prisuta kroz ceo njegov ivot.
Nakon estih selidbi, 1906.god dolazi u Pariz gde upoznao delima Anri de
Tuluz-Lotreka iji e uticaj biti prisutan na prvim pariskim radovima.

Umetnost
Portreti i aktovi postavljeni na neutralnoj pozadini su primarni anr
njegovog interesovanja. Posepeno prelazi sa dela inspirisanih simbolistikim
slikarima, gde je figura integrisana u prostor enterijera, ka linearnosti i
skulpturalnom izdvajanju figure iz okruenja. Uticaj arhajske umetnosti
uoavamo ve na prvi pogled. Na portretima izduzena lica, dug tanak nos i
malih usana, oni llie jedan na drugi. Meutim, na tu arhajsku osnovu,
Modilijani je dodavao specifinosti, mane ili ekcentrinost samog modela. Na
aktovima, preteno enskim, se drao uobiajenog obrazca- izduena figura
dijegonalno postavljena zauzima ceo prostor slike. Crte je precizan,
kontinuirane linije, dok sam volumen postie pesprekoprnom gradacijom
tonova inkarnata. Rado je koristio prednosti kontrasta iste bojene pozadine i
figure koju na taj nain istie. Sam ugao posmatranja aktova,blago iz ptiije
perpektive, daje izizetnu dozu erotinosti i senzualnosti. Upravo je ta
naglasena erotinost, koju uoavamo na delima kao sto su Urbinska
Venera ,izativalo je burne reakcije kod posmatraa. Modilijanijeva prva
samostaln u galeriji Bert Vejl , na kojoj su bili predstavljeni mahom aktovi,
izazvala je veliki skandal, da je policija naredila da se zatvori izloba.

Iako je Modilijanijev medijum umetnosti prvenstveno slkarstvo, poznanstvo

sa jednim od najveih vajara moderne umetnosti Konstantinom
Brankuijem, obrobava se u skulpturi i poinje da vaja. Verovao je da
modernu skulpturu ne treba modelovati u glini,ve ona mora biti rezultat
neposrednog klesanja u kamenu. Izvore njegovih skulptura nalatmo u
Brankuijevim radovima, ali i u evropskoj srednjevekovnoj umetnosti, i
razliitim kulturama kao to su afrika, arhajske grke i egipatske. Mahom je
vajao glave, geometrijskih crta lica karakterisu isti elementi koje viamo na
slikama, izduzeni vrat,dug nos i oi. Pnekad je ostavljao zadnju stranu
skulpture neobraenu, ime je orjentacija figure ostajala strogo frontalna.

Ljubav i tragedija
Modilijani je bio jako interesantna linost u Parizu. Sarmantan, neposredan sa
velikim osmehom je prilazio enama. Lako je osvajao enska srca, a one su
ostale ovekoveene na portretima kao njegove muze. Ipak, njegova najvea
muza i ljubav je an Ebutren. Upozao je sasvim mladu, kao studentkinju
slikarstva. Krhka, nena, delikatnih crta lica i kestenjaste kose, bila je gotovo
fiziko ostvarenje Modilijanijevog pojma enske lepote. Obostrana ljubav
buknula je gotovo odmah, i ona postaje naj slikanijji model i najvea muza
ovog umetnika. Meutim ovoj vezi su se estoko protivili roditelji an
Ebutren. Kao uzorni katolici nisu mogli da se pomire sa injenicom da je
izabranik njihove erke jevrejin. Uprkos njihovim protivljenjima, ona odluuje
da se preseli kod svog izabranika. Tog trenutka poinje borba u Modilijaniju.
Morao je da izabere izmeu boemskog ivota, punog pijanstva,zavisnosti od
haia i siromatva, i odgovornosti ka svojoj izabranici i erki koju mu je
podarila. Pritisnut finansijama,na predlog trgovca umetnikih dela
Zborovskog odlazi sa porodicom na jug Francuske. Povratkom u Pariz,
obezbedio je normalan ivot svojoj porodici, meutim to je kratkog daha.
Krhko zdravlje, bolest, boemski ivot i nematina uzeli su svoj danak. Zime
1920.dolazi do kobnog pogorsanja njegovog zdravlja. Lekar je mogao samo
da konstatuje jak oblik tuberkuloze,i da mu nema spasa.
Ubrzo,24.januara.1920 jedan od najveih modernih umetnika Amadeo
Modilijani umire. Njegovi prijatelji skupljaju novac za sahranu po kafeima
Pariza,u kojima je esto boravio. Ovde se ova tuna pria ne zavrava.
Naprotiv, postaje tragedija. Skrhana bolom an odluuje da oduzme ivot
sebi i neroenom detetu. Dan nakon Modilijanijeve smrti ona izvrava
samoubistvo, skoivi sa sprata porodine kue svojih roditelja. Ova tragedija
nije omekala srca njenih roditelja koji nisu dozvolili da an bude sahranjena
pored Modilijanija. Tek nakon tri godne, Ebirtenovi su promenili odluku, tako
da danas ovo dvoje velikih ljubavnika koji su se zakleli jedno drugom na
sreu, poiva zajedno.