SEMINARSKI RAD IZ

FILOZOFIJE

TEMA:
Fridrih Nie
SMRT BOGA

Uenik: Datum:
Filip Fesl 1.april 2009
 UVOD

Antihrist

Antihrist (Nemaki: Der Antichrist) (drugi prevod bi glasio: Antihrianin) je knjiga

filozofa Fridriha Niea izdata 1895. Iako je napisana 1888, zbog svog kontroverznog
sadraja, zajedno sa knjigom Ecce homo njeno izdavanje je bilo zadrano. Prevod sa
nemakog jezika moe znaiti "Anti-hrist", ali i "Anti-hrianin." Zbog sadraja ove
knjige naslov verovatno implicira na oba znaenja.
Ovaj rad e se baviti Nieovim shvatanjima hrianstva, naunog metoda, Boga, teologa,
svetenstva itd. Teme su veoma iscrpne, tako da moda nisu sve obuhvaene u ovom
radu.

Fridrih Nie

Fridrih Nie (15. 10. 1844 25. 08. 1900) genijalni i kontroverzni nemaki filolog,
filozof i pesnik.

Za sobom je ostavio izuzetna dela sa dalekosenim uticajem. On je jedan od glavnih

utemeljivaa Lebens-philosophiae (filozofije ivota), koja doivljava vaskrsenje i
renesansu u duhu naega doba.
Roen je u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici poreklom iz Poljske
(grofovi Nicki). Poeo je da studira teologiju, ali se onda upisao na klasinu filologiju.
Posle briljantno zavrenih studija, Nie je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo,
profesor u Bazelu. Zatim se lei i pie, boravi na italijanskoj i francuskoj rivijeri. Posle
paralize, on je poslednjih 11 godina ivota proveo potpuno pomraene svesti, a o njemu
su brinule majka i sestra, nakon ega u jednom trenutku izvrava samoubistvo. Inae,
njegova najpoznatija dela su: Roenje tragedije iz duha muzike, filozofska poema Tako
je govorio Zaratustra (koja je trebala da se zove Volja za mo, pokuaj prevrednovanja
svih vrednosti ), imoralistiki spis i predigra filozofije budunosti, sa naslovom S onu
stranu dobra i zla, zatim Genealogija morala, Antihrist, autobiografski esej Ecce
homo i zbirka filozofskih vinjeta Volja i mo.

Ono to je posebno karakteristino za Niea jeste njegov stil. Tako se jo jednom

potvruje tanost one Bogonove da je ovek stil i obratno. Prvo to se moe zapaziti jeste
da Nieova dela vie lie na pesniku prozu nego na filozofska dela. On je bio emotivan i
intuitivan, strastven i patetian ovek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste
jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Nie tvrdi: Moja filozofija donosi
pobedonosnu misao od koje konano propada svaki drugi nain miljenja. On pie po
nadahnuu i asocijacijama zadirkuje filozofske teme, vie sugerie nego to
argumentuje. Svoju filozofiju naziva i eksperimentalnom zato to, zapravo
eksperimentie idejama. Neguje ispovedni stil pisanja, vie saoptava, pokazuje nego to
dokazuje. Dijalog ima subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. On kao iz topa
ispucava ideje, i kako kae sam filozofira ekiem, jer nije ovek, ve dinamit. Voleo
je da se izjednaava sa Dionisom i Zaratustrom i da otvoreno istupa kao prorok.

Nieova prva intelektualna ljubav bio je openhauer. Meutim, nasuprot openhaurovom

pesimizmu, on razvija herojski ivotni optimizam. Pri tome izriito kae da bi vie voleo
da bude Dionisov satir nego hrianski svetac. Njegovi miljenici su presokratovci i
spartanci. Pisao je po ugledu na Heraklitove aforizme.

Pojava Sokrata je, i za Niea, prekretnica u razvoju grko-evropske kulture, ali u

negativnom smislu. On je za Niea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim
intelektualizmom poremetio odnose izmeu dionizijskog i apolonskog elementa kulture,
u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previe je
racionalistika i time neprijateljska prema ivotu, koji za Niea nije nita drugo do
veno vraanje istog, ija je sutina volja za mo. Dodue, on na jednom mestu
poteno priznaje da moda nije ni razumeo Sokrata, to moemo i prihvatiti kao tano.
 RAZRADA

Nieovi itaoci

U predgovoru Nie tvrdi da je ovu knjigu napisao za najree itaoce. Da bi razumeo

knjigu onaj ko je ita mora "... biti estit do okrutnosti u stvarima duha da bi se, isto tako
izdrala moja ozbiljnost, moja strast." Takoe, italac mora biti iznad politike i
nacionalizma. Korisnost i tetnost istine ne treba da bude briga. Karakteristike kao to su
"Neka naroita sklonost snage za pitanja za koja niko danas nema odvanosti; odvanost
za ono zabranjeno;" su takoe potrebne. Sve ostale itaoce je odbacio.
Kada Nie u uvodu kae , "Pogledajmo se u lice. Mi smo Hiperborejci...", on je aludirao
na misteriozni, okultni predmet u Grkoj mitologiji koji govori o Hiperborejcima kao
izvornoj civilizovanoj i nadarenoj rasi oveanstva. Nie lukavo pravi paralelu sa
Hiperborejcima kako bi indirektno uzdigao naslee pre-hriana, Indo-Evropskog
paganizma sa jedne strane u usporedbi sa manjkavou modernog Judeo-hriana sa
druge strane.

Dekadentne vrednosti

U delu 1, Nie izraava svoje nezadovoljstvo sa modernou.

U delu 2 Nie predstavlja svoj koncept volje za mo. On definie koncepte dobra, zla i
sree preko svog koncepta volje za mo. "ta je dobro? Sve to u oveku podstie
oseanje moi, volju za mo, mo samu. ta je ravo? Sve to potie iz slabosti. ta je
srea? Oseanje da mo raste da je savladan neki otpor."
Njegove rei su provokativne i okantne kao npr. : ta je tetnije od ma bilo kojeg
poroka? Aktivno saaljenje za sve slabe i bezuspene hrianstvo ... ". Nie govori
da je oveanstvo, zbog straha, uzgojilo slabog, bolesnog oveka. On krivi Hrianstvo
jer je predstavilo kao zlobnika snanog oveka, oveka vieg tipa.
Po Nieu, oveanstvo je iskvareno, i najvie vrednosti oveanstva su iskvarene. On
tvrdi da " ... sve vrednosti u kojima oveanstvo sada saima svoje vrhunske elje jesu
dekadentne vrednosti." oveanstvo je iskvareno jer je izgubilo svoje instinkte i daje
prednost onome to je tetno po njega. Sam ivot je, za mene, poput instinkta za rast, za
trajanje, za prikupljanje snaga, za mo: tamo gde nema volje za mo, propada se."

Hrianska samilost

Nie kritikuje Hrianstvo kao religiju samilosti. Samilost vodi do depresije, gubitka
snage, i tetna je po ivot. Samilost podrava ono to je zrelo da propadne. Za plemenit
moral, samilost je slabost, ali za Hrianstvo ona je vrlina. U openhaurovoj filozofiji,
samilost je najvea vrlina od svih. Ali za Niea samilost " ... koliko kao multiplikator
bede toliko kao konzervator svih bednika je glavni pogon uspona decadence-samilost
nagovara na nitavilo!Ne veli se nitavilo: to se naziva onostranou, ili Bogom,
ili istinskim ivotom; ili se kae nirvana, spasenje, blaenstvo openhauer je bio
neprijatelj ivota: otuda je za njega samilost vrlina
Teolozi, svetenici i filozofi

Teologija i filozofija su u osnovi sastavljene od svetenika i idealista. Oni treba da

predstavljaju vii, isti, superiorni duh koji je iznad i koji ima: velike pojmove u ruci,
sa prezirom se poigrava sa razumom, ulima, au, lagodnim ivotom,
naukom Ali za Niea " ist duh je ista la" i on naziva svetenika " ... unitavalac,
klevetnik, trova ivota ... " koji je " ... svesni advokat nitavila i nitenja ... " i koji obre
istinu na teme. Nie je teologe i svetenike stavio u istu grupu. Definisao je veru koju su
oni podstrekivali na sledei nain: "...zatvoriti oi pred sobom, jednom za svagda, da ne
bi trpeli od neizleivo lanog gledita." Lano vienje se onda ceni kao najvea istina. U
njegovoj rodnoj Nemakoj, filozofija je iskvarena jer je teoloka:Protestantski pastor je
deda nemake filozofije,sam protestantizam njen peccatum originale Nemaku
filozofiju smatra podmuklom teologijom.

Nauni metod
Nie je smatrao da je slobodan duh koji se bavi prevrednovanjem svih vrednosti. Pre
njegovog vremena, metod dolaska do istine i znanja je bio nenauni metod. Tihi,
oprezni, skroman nain na kojeg su gledali sa prezirom. Naa trenutna skromnost
nas primorava da uvidimo ovekovo ivotinjsko poreklo, a ne poreklo od bogova
(kako se verovalo). Takoe, znamo da ovek nije superioran u odnosu na druge
ivotinje. Svoenjem oveka na prostu mainu, lienu slobodne volje, nauili smo
mnogo o njegovoj psihologiji. Svest i dua proistiu iz instinkta.

Hrianski Bog

Nie tvri da su Hrianska religija i njen moral bazirani na imaginarnim fikcijama. Ali, on
takoe tvrdi da ceo izmiljeni, fikcionalni svet povlai korene iz mrnje prema prirodnim
stvarima tj. realnosti. Ta mrnja je posledica Hrianske dekadence. Hrianski Bog
odraava Hriansku dekadencu. Da su Hriani prirodno snani i samouvereni, imali bi
Boga koji je i destruktivan, ali i dobar. Bog koji se zalae za ljubav prema neprijatelju,
kako i prema prijatelju, je bog ljudi bez nade koji oseaju da nestaju. Slabi, decadentni,
bolesni ljudi, ija je volja za mo opala, predae se Bogu koji je samo dobar, a onda e
demonizovati Boga svojih gospodara. Metafiziari su eliminisali pojmove kao to su
snaga, hrabrost i ponos iz koncepta Boga. Nie se protivio Hrianskom konceptu Boga
zato to:je odreen u protiv reje ivota umesto da bude njegovo preobraenje i veno
DA! Hrianski bog je "... neprijateljstvo prema ivotu, prirodi, volji za ivotom!" Nie
je kritikovao snanije rase ljudi severne Evrope zbog prihvatanja Hrianskog Boga, i
jer nisu napravili svog Boga.
Budizam i Hrianstvo

Iako je smatrao da su obe ove religije nihilistike i dekadentne, smatrao je Budizam za

realistiniju religiju jer se bavi objektivnijim problemima i ne koristi koncept Boga.U
celoj istoriji religije, Budizam je jedina pozitivistika religija jer se bori protiv prave
patnje. Hrianstvo se pak, bori protiv greha. Budizam je kako to kae Nie, iznad dobra i
zla jer se razvio iznad samoobmane i moralnih koncepta. Buda je oformio ovu religiju da
bi pomogao ljudima da se otarase patnje ivota. Budizam je korene imao u vioj klasi
ljudi, meu uenijim ljudima - hrianstvo svoje korene vue iz siromanog dela drutva.
Budisti otvoreno i objektivno kau:Ja patim., dok Hrianstvo patnju sagleda kao
povezanu sa grehom.Vera, ljubav i nada su 3 najvea Hrianska lukavstva-protive se
razumu, znanju, njima se kontroliu mase.

Jevrejsko svetenstvo

Jevrejski i Hrianski svetenici (ali u mnogo veoj meri) su preiveli i zadobili mo tako
to su stali uz dekadente. Okrenuli su se protiv prirodnoga sveta. Njihov prezir prema
onima koji su bili na dobrom poloaju je ih je nagnao da izmisle novi svet u kome e
takav stil ivota biti zao. Da bi preiveli, Jevrejski svetenici su koristili dekadente i
njihove velike brojeve. Sami Jevreji, ipak, nisu bili dekadenti. Kako kae Nie, oni imaju
najjau nacionalnu volju za ivot koja je ikada postojala na zemlji. Meutim, oni su se
pretvarali da su dekadenti kako bi doli na elo svih dekadentnih pokreta, kako bi od njih
napravili neto snanije.

Pobuna protiv Jevrejskog svetenstva

Jevrejska crkva se protivila i negirala prirodu, realnost, i svet jer je mislila da je grean i
da nije svet. Hrianstvo je onda negiralo Jevrejsku crkvu i njene svete, izabrane ljude
Jevrejska crkva i jevrejski narod su ovu pobunu shvatili kao pretnju njihovom
postojanju.. "Taj sveti anarhist, koji je pozivao najnie slojeve naroda, odbaene i
grenike, andalu unutar Jevrejstva na pobijanje vladajueg poretkabio je politiki
kriminalaci to ga je dovelo na krst.gde je umro za krivicu drugog.

Istorija hrianstva

Pria o Hristu kao udotvorcu i spasiocu nije poreklo Hrianstva. Hrianska istorija je
sve grublje nerazumevanje izvornog simbolizma: smrt na krstu(raspee).
Hrianstvo je postalo bolesno, morbidno, vulgarno, palo je nisko, postalo je varvasko.
Ali ipak, preko svega toga Crkva se die na mo. Moderni ljudi se ponaaju egoistino, sa
ponosom, i voljom za mo u protivnosti sa Hrianskim negiranjem sveta. Kako se onda
oni mogu smatrati hrianima? Savremenici znaju da prevare i neprirodni koncepti kao
to su Bog , grenik, Spasilac, besmrtna dua itd. se jedino koriste da bi Crkva i
svetenstvo mogli da zadre mo. Nie kae da je postojao samo jedan Hrianin, ali je
on umro na krstu. Isus je eleo da njegova smrt na krstu bude primer toga kako osoba
moe biti slobodna od zameranja, osvete i pobune. Apostoli su ipak, eleli osvetu nad
Jevrejskom vladajuom klasom i svetenstvom koje ga je predalo Pilatu. Uzdigli su Isusa
do Mesije i Sina Bojeg, te obeali presude i kazne u kraljevstvu Bojem za grenike.
Ovo se protivilo Isusovomu uenju kako svako moe biti dete Boje i iskusiti Raj u
trenutnom ivotu ako se ponaa u skladu sa njegovim uenjem..

O Pavlu i venom ivotu

Apostoli su tvrdili da je Isusova smrt bila rtva nevinoga oveka zbog grehova krivaca.
Ali, Isus je ak odbacio pojam krivice- osporio je svaku raselinu izmeu Boga i
oveka, on je iveo to jedinstvo boga i oveka kao njegovu radosnu vestDa bi rekli da
postoji ivot posle smrti apostoli su ignorisali Isusov primer blaenog ivljenja. Pavle je
stavio besmrtnost tj. ivot posle smrti u prvi plan. On je obeavao ivot posle smrti kako
bi zadobio mo nad masama ljudi iz nie klase. Ovo je promenilo Hrianstvo iz pokreta
mira koji postie stvarnu sreu u religiju iji krajnji sud daje mogunost dizanja iz mrtvih
i veni ivot. Pavle je falsifikovao istoriju Hrianstva, Izraela, i oveanstva inei ih da
sve lie na prostu pripremu za raskepee Hristovo. Nudei veni ivot svima, Hrianstvo
se svidelo svaijem egoizmu. Ovo je uticalo na politiku i dovelo do revolucija protiv
aritstokratije.

Protiv nauke

Hrianski Bog je tetan i zloin je protiv ivota. "Bog koga je Pavle napravio je negacija
Boga. Hrianstvo je protiv nauke, protiv mudrosti sveta. Pavle je razumeo potrebu za
lai, za veromKada je ovek okusio znanje, svetenici su neto shvatili. Ako ovek
postane mudar, nauan doi e kraj svetenicima, kraj bogovima. Zato se koriste
konceptima kao to su greh, krivica i kazna da se suprotstave znanju, nauci i
konceptima posledice i uzroka. Greni, napaeni ljudi veruju u natprirodno. Takvi
grenici su zavisni od svetenika zbog spasenja, oprotaja ...Svetenik vlada pomou
izuma greha."

Psihologija verovanja

Verovanje je znak dekadencije, slomljene elje za ivotom. Hrianski dokaz snage je u

tome da vera ini blaenim: dakle, istina je. Ali blaenstvo je neto to svetenik obeava
za budunost. Ono, samo, je objekat verovanja. Takoe, blaenstvo, ili zadovoljstvo, ne
moe biti dokaz istine.

Trijumf bolesnoga

Nie navodi da se neko ne preobrauje u hrianstvo, ve da neko mora biti bolestan da

bi bio hrianin. Dekadentni i bolesni tipovi ljudi su doli do moi kroz Hrianstvo.
Odasvuda ogromni brojevi bolesnih su se akumulirali u Hrianstvu i postali brojniji od
zdravih ljudi. Znaenje Boga na krstu je u tome da sve to pati, sve to je razapeto na
krstu, je boanskoBudui da bolest pripada biti hrianstva, mora i tipino-hriansko
stanje, vera, da bude oblik bolesti, i sve prave, valjane, naune puteve do saznanja
crkva mora da odbaci kao zabranjene puteve. Sumnja je ve greh Znanje zahteva
oprez, intelektualnu umerenost, disciplinu. Ali, Hrianstvo koristi bolesno zakljuivanje,
kao to je muenitvo, da pokua da dokae svoju istinu.Verovanje u neto i istina o
neemu ne moraju biti isti.

Sveta la i verovanje

Laganje je crta onih koji su odani nekoj grupi ili fakciji. Lai koriste svi svetenici, bilo
da su pagani, Jevreji ili Hriani. "Pravo na la i razlonost otkrovenja pripada
svetenikom tipu...Zakon, boja volja, sveta knjiga, nadahnue sve sami
termini za oznaavanje uslova pod kojima svetenik dolazi do moi, sa kojima odrava
svoju mo. Lai Hrianstva nisu svete. ...ravi ciljevi: trovanje, klevetanje, poricanje
ivota, preziranje tela, poniavanje i samoskrnavljenje oveka pojmom greha
Hrianstvo je lagalo o krivici, kazni i besmrtnosti da bi unitilo RimPavle je shvatio
da: se sa simbolom boga razapetog na krstu moe sve potisnuto, sva skrivena
komeanja, itava batina anarhistikih sumnji u Carstvu, koncentristati u ogromnu mo"
Na putu za Damask on shvata: "... da mu je potrebna vera u besmrtnost da bi obezvredio
svet, da e pojam pakla zagospodariti Rimom-da se onostranou ubija ivotNihilist
i hrist; to se rimuje, ali to saglasje nije jedino u rimi

Grka i Rim

Pre 2000 godina, Grci i Rimljani su otkrili nauni metod, ali nam ga je hrianstvo
uskratilo. On o tome pria slikovito u 59tom i 60tom delu knjige.

Islam

Zato je Hrianstvo unitilo kulturu Islama? "...Jer je drao do sebe, jer je svoj nastanak
zahvaljivao muevnim instinktima, jer je ivotu govorio DA i to je govorio sa retkom i
dragocenom istananou mavarskog ivota!... Sam po sebi ne bi trebalo da postoji
vie ikakav izbor izmeu islama i hrianstva, koliko izmeu Arapa i Jevreja. Odluka je
donesena: u ovoj stvari niko vie nema mogunosti da bira. Ili je andala ili to nijeNe
shvatam kako je ikada Nemac mogao da bude proet hrianskim oseanjima

Osuda

Hrianstvo je "...od svake vrednosti napravila nevrednost, od svake istine lastvaralo

nevolje da bi se ovekoveilo. Nie je verovao da je Hrianstvo zavera protiv
zdravlja, lepote, uspeha, sranosti, duha, dobrote due, protiv ivota samog. On je
smatrao da je hrianstvo prokletstvo i korupcija. Za Niea institucija Hrianina, je
bila ironina i licemerna. Meutim, ovoga puta su Hriani ubili njega i njegovu ideju. "I
vreme se rauna prema tom dies nefastus (sramnom danu) sa kojim je zapoeo ovaj zao
udes prema prvom danu hrianstva! Zato ne prema njegovom poslednjem? Od
danas? Prevrednovanje svih vrednosti! prema ovome 1. godina bi trebala poeti
Septembra 30-og, 1888. godine.
 ZAKLJUAK
Nakon itanja knjige Antihrist veina ljudi koji trenutno ive na ovom svetu osea
gaenje. Ipak, ja sam osetio neto potpuno suprotno od toga. Iako je knjiga napisana malo
pre nego to je Nie dobio slom ivaca, zbog teza i injenica koje navodi lako mogu da
zakljuim da ovo nije delo bolesnog oveka. Hrianstvo je tokom istorije koilo razvoj
oveanstva, ubilo ogroman broj ljudi i iskvarilo jo vei broj. Nae drutvo bi bilo
mnogo razvijenije, a moda i mnogo moralnije (moral je iako relativan, u naem
trenutnom drutvu uspostavljen, ustaljen) da nije bilo hrianstva. Zato to je hrianstvo
u ime Boga protiv lepote, uspeha, sranosti, duha, dobrote due i ivota samoga, Nie-
prvi mislilac, jasno i otvoreno, u svojim spisima, objavljuje smrt Boga.

Literatura:

Fridrih Nie Antihrist (Grafos, Beograd, 1988)

http://en.wikipedia.org/wiki/Friedrih_Nietzche

http://en.wikipedia/wiki/The_Antichrist_(book)

Povijest filozofije (Zagreb, 1980)