Isparavanje:

Proces dovodjenja toplote tenom materijalu

Dovodjenjem toplote tenosti, njena temperatura raste. Sa porastom
temperature neki od molekula imaju dovoljnu EK da mogu da se
oslobode i predju u gasnu fazu. Sa porastom temperature, broj
takvih molekula raste.

Pritisak koji molekuli tenosti proizvode iznad tene faze naziva se

NAPON PARE. Napon pare potiskuje atmosferu i tenost isparava.

Molekuli koji se kreu u gasnoj

fazi doprinose pritisku koji se
vri na povrinu tenosti.
Taj pritisak koji vri para
nastala od tenosti naziva se
napon pare.
Via temperatura, vea kinetika energija , bre
isparavanje
Nia temperatura, Visoka temperatura,
malo molekula ima znatno vie molekula
dovoljnu energiju poseduje energiju dovoljnu
za isparavanje.
 Napon pare u ravnotei Vacuum

Pritisak koji nastaje prelaskom

molekula u gasnu fazu iznad
tenosti u zatvorenom sudu
naziva se napon pare.

Kada je brzina isparavanja Hg

jednaka brzini kondenzacije
(prelasku molekula iz gasa u
tenu fazu), dostie se
dinamika ravnotea.

Pritisak nastao na toj

temperaturi se naziva
ravnoteni napon pare.
 Isparavanje, to jest napon pare zavisi od temperature,
spoljanjeg pritiska i medjumolekulskih sila (prirode
tenosti).
Porast temperature dovodi do poveanog isparavanja
Vea kinetika energija - molekuli lake naputaju tenu fazu
Porast pritiska smanjuje isparavanje - prisiljava molekule da se
vrate u tenu fazu
Jake medjumolekulske sile utiu da isprljivost bude manja, jer
molekuli medjusobno vrsto interaguju u tenoj fazi.

jedinjenje napon pare na 20oC(torr)

Metil alohol 96
Siretna kiselina 11.7
benzen 74.7
brom 173
voda 17.5
Ugljen tetrahlorid 91
iva 0.0012
Porast napona pare sa temperaturom

Taka kljuanja je temperatura na kojoj

napon pare dostie pritisak od 1 atm,
odnosno, atmosferski pritisak (lokalni).
Napon pare zavisi od temperature!

Napon pare vode na 25 C je vrlo mali: 3.2 kPa (0.03 atm). Na 100 C on postaje
jednak 101 kPa (1 atm).
Normalna taka kljuanja je temperatura na kojoj napon pare tenosti koja
isparava postaje jednak 101 kPa Definicija u skladu sa SI sistemom!
Taka kljuanja je temperatura na kojoj napon pare tenosti koja
isparava postaje jednak lokalnom atmosferskom pritisku.

Tenosti koje su isparljivije od vode postiu napon pare od 101 kPa na

niim temperaturama. Primeri: t.k CO2 je - 78 C a t.k. He je samo 4.2 K.

Crtanje faznih dijagrama

Naponi pare se mogu izmeriti za niz

temperatura i take se mogu naneti na
dijagram P = (T). Na ovaj nain,
sastavlja se fazni dijagram.
Potpuni fazni dijagrami supstanci
dobijaju se praenjem ravnotea
vrsto - gas, vrsto - teno i teno -
gas.
Fazni dijagram
vode ima nekoliko
specifinosti!

Nastanak mraza - kada temperatura vlanog vazduha pada i para se kondenzuje u

teno stanje nastaje rosa. Daljim sputanjem temperature, rosa ovrava i nastaje
mraz.
Nastanak inja - kada je vlanost vazduha vrlo niska (za vreme hladnih zimskih
dana) snienje temperature vodi pravo iz podruja pare u podruje vrste faze.
Vodena para direktno ovrava u led, odnosno, inje.
Posebno je vano istai jedinstvenu osobinu vode da linija
ravnotee vrsto - teno ima negativni nagib. Ovo je
posledica postojanja vodoninih veza izmedju molekula
vode u vrstoj fazi.

Negativni nagib linije vrsto - teno zapravo znai da je

taka oravanja (mrnjenja) nia na visokom pritisku.

P = 7 106 Pa, taka mrnjenja je - 1 C.

Ovako visok pritisak (normalan atmosferski je 1.01 105
Pa, i tada voda mrzne na 0 C) dovodi do raskidanja
vodoninih veza a time i do pribliavanja molekula
zgunjavajui time led tena voda nastaje na
temperaturi ispod 0 C.
Pozitivan nagib linije vrsto - teno Poveavanje pritiska poveava taku
topljenja. Objanjenje se nalazi u molekularnoj strukturi ove materije: mali
linearni molekuli ugljen dioksida (O C O) mogu se gusto pakovati.
Primenjeni visoki pritisak podstie gue pakovanje ove supstance i vrsta
faza je gua od tene. Ovo znai da povieni pritisak pogoduje stvaranju
vrstog, pa, da bi se desilo topljenje treba primeniti sve viu temperaturu to
je pritisak vii.
Fazni dijagram CO2 ima nekoliko specifinosti.

-Prvo, ako se vrsti CO2 ostavi na vazduhu (normalni uslovi

- 1 atm. i 25 C) on sublimuje suvi led.

-Trojna taka CO2 je na -56 C i na pritisku od 518 kPa, to

je znatno vie od atmosferskog (101 kPa). Tena faza ne
postoji ispod ovog pritiska, tako da treba primeniti bar
ovoliki pritisak ako se eli teni CO2.

-Napon pare vrste faze je vei od atmosferskog pritiska

na svim temperaturama iznad -78 C, pa suvi led
jednostavno isparava direktno iz vrste faze.
Fazni dijagram ugljenika
pokazuje da on moe
postojati u razliitim
vrstim oblicima -
alotropima, ova osobina se
zove alotropija.
Osim ugljenika, alotropiju
pokazuju i kalaj, fosfor i
sumpor.
 Smee

Veina materija koje svakodnevno

sreemo nisu iste supstance, ve
naprotiv smee.
Zato je neophodno nai nain da se
koncizno prikazuju fizike promene
koje se u smeama dogadjaju, kao i
zavisnost tih promena od sastava
smea. Taj nain je - konstruisanje
faznih dijagrama smea.
Fazni dijagram tecno - gas; Raoult-ov zakon

Raoult-ov zakon: parcijalni napon

pare jedne komponente u smei
jednak je proizvodu napona pare
iste komponente i njenog molskog
udela
pA = xA pAo
gde je pA - parcijalni napon pare; a pAo
je napon pare iste komponente.

Ukupni napon pare smee dve

tenosti je jednak zbiru
parcijalnih napona komponenti:
P = pA + pB,
to je posledica vaenja
Daltonovog zakona.
U nekoj dvokomponentnoj smei , gde su nA i nB brojevi molova
supstanci A i B, molski udeli xA i xB su:

nA nB
xA ; xB ; xA xB 1
nA nB nA nB
Ukupni napon pare smee dve tenosti je :
P = pA + pB
Posle zamene molskih udela, ukupni napon pare je:
P = xA pAo + xB pBo = xA pAo + (1 - xA) pBo = pBo + (pAo - pBo) xA
Ako je napon pare komponente B znatno manji od napona pare
komponente A,

pAo >> pBo , sledi da je

P = pB0 + xA pAo xA pAo

gde je pA - parcijalni napon pare; a pAo i pB0 su naponi para
istih komponenti.
Primeri nekih idealnih tenih smea

Benzen-metilbenzen Oktan-heksan

Molekuli su sline strukture, deluju samo slabe

nepolarne, Londonove disperzione sile.
U najveem broju sluajeva pojavljuju se odstupanja:
pozitivna - napon pare je vei negativna - napon pare je
od oekivanog; u sluajevima manji od oekivanog jer su
kada su odbojne sile izmedju medjumolekulske interakcije
A i B jae od privlanih A A i izmedju molekula A i B jae od
B B. interakcija A A i B B)
Interakcije izmedju
molekula hloroforma
medjusobno, kao i
izmedju molekula acetona
medjusobno, slabije su od
interakcija hloroform-
aceton.
Vodonine veze:

CH3
Cl3C H O=C
CH3

Zbog toga, na nekoj

konstantnoj temperaturi,
hloroform i aceton u
smei ostaju u tenosti u
veoj meri nego kod svake
pojedinane tenosti.
Pozitivno odstupanje deava se
kod smee etanola i vode.
Odbojne sile koje vladaju izmedju
molekula H2O i C2H5OH u smei
jae su od privlanih sila koje
vladaju izmedju molekula H2O
medjusobno i molekula C2H5OH
medjusobno.
Izraeno odstupanje od
idealnosti pokazuju
tenosti koje poseduju
molekule sa znatno
razliitom strukturom.
Prikazan je primer
pozitivnog odstupanja:
ugljen disulfid (CS2) i
aceton.
Taka kljuanja tene smee je
temperatura pri kojoj je ukupni
napon pare jednak 101 kPa;
odnosno pri kojoj je ukupni napon
pare jednak lokalnom
atmosferskom pritisku.
Oigledno, kako napon pare
smese zavisi od njenog sastava
(od molskih udela) i taka
kljuanja e zavisiti od sastava
smee.
Horizontalna linija na gornjem
grafiku, na pritisku od jedne
atmosfere, pokazuje na kojoj
temperaturi kljua koja smea
heptan - heksan.

Donji dijagram je dobijen od

parova vrednosti: sastav - taka
kljuanja. Dijagram je zapravo
fazni dijagram teno - gas u
funkciji od sastava.
Pri svim temperaturama ispod
tamne linije uzorak je tean, a
na temperaturama iznad linije -
gasovit.
 Destilacija

Para u ravnotei sa tenom

smesom bogatija je u onoj
komponenti koja lake isparava.
Zbog potpune informacije, na
dijagramu je potrebna jo jedna
taka koja opisuje sastav parne kljua
faze. kondenzacija
Na slici su, osim taaka a koje
pokazuju take kljuanja za smee
nekog sastava, prikazane i taka a
koja pokazuju sastave pare u
ravnotei sa tenou na
odredjenoj temperaturi.
Da bi se potpuno razdvojile dve isparljive tenosti,
potrebno je izvesti niz destilacija. Postupak se ponavlja
potrebni broj puta, i naziva se frakciona destilacija.
Odstupanja od idealnosti Pozitivno odstupanje od
Raulovog zakona!
Pozitivno odstupanje,
odnosno, sluaj da je
napon pare smee vei od
oekivanog, nastaje kada
molekuli imaju veu
tenju ka isparavanju
nego u idealnom sluaju
pa se tada taka
kljuanja postie na nioj
temperaturi u odnosu na
idealni sluaj.

Ponekad, smesa vri pri

nioj tempersaturi od
bilo koje od komponenata
 Pozitivno odstupanje od
Raulovog zakona
AZEOTROPNA SMEA SA
MINIMALNOM TAKOM
KLJUANJA

Kada se ovakva smea frakciono

destilie, sastav pare u koloni za
destilaciju se menja kreui se
prema sastavu datom takom b,
posle ega se vie nee menjati.

Azeotropne smee minimalne

take kljuanja ne mogu se
razdvojiti frakcionom
destilacijom.
Negativno odstupanje
od Raulovog zakona

U nekim sluajevima,
tene smee imaju
nie napone para nego
to predvidja Raoult-
ov zakon.

azeotrop maksimalne
take kljuanja
 Negativno odstupanje
od Raulovog zakona
AZEOTROPNA SMEA SA
MAKSIMALNOM TAKOM
KLJUANJA

Kada tenost koja se

destiluje i dostigne sastav
koji odgovara maksimalnoj
taki kljuanja sastav se
vie nee menjati.
Azeotropne smee
maksimalne take kljuanja
ne mogu se razdvojiti
frakcionom destilacijom.