Vladimir NOVAKOVI

ZVEZDE FUDBALA

www.vukoticmedia.rs
Beograd, septembar 2016.
VLADIMIR NOVAKOVI

ZVEZDE
FUDBALA
AUTOROV UVOD U IGRU

MAGIJA
FUDBALA
5

G
otovo da ne znam nijednog deaka koji nije ma-
tao da bude fudbaler. Na terenetu iza zgrade
svako je u glavi kreirao svoj velelepni stadion i
slavio gol na malie kao da ga je postigao u fina-
lu Lige ampiona. ak i oni upadljivo netalentovani su, u
sigurnosti sobe, gde niko nee videti njihovu nespretnost,
naizmenino utirali loptu kao njihovi fudbalski idoli ili
sebe smetali u ambijent budue velike utakmice.
Fudbaleri su ljudi koji decenijama raspaljuju matu
i razgaljuju srca stotina miliona ljudi na planeti. Jedan
gol omiljenog igraa, ponekad i obian lep potez, mo-
e da bar na neko vreme otkloni sve rune misli iz sva-
kodnevnog ivota i uini dan lepim.
Danas, u eri igraa, svaki njihov potez ima iri do-
met i vee znaenje.
 Tokom 150 godina fudbalske istorije menjala su se
pravila, taktike, drutveni status, okolnosti. Posle dugog
turbulentnog perioda, tokom kojeg se igra irila po sve-
tu, stabilizacija je stigla oko 1925, kada su pravila do-
la do nivoa koji je veoma slian dananjim. Upravo ta-
da poinju da se smenjuju ere dominantnih faktora u
samoj igri. Kasnih dvadesetih prolog veka, primat su
preuzeli treneri, inovatori, koji su eksperimentisali sa
igrom i svojom mudrou iz ekipa izvlaili esto i vie
nego to je bilo realno. To doba zapoeto je Herbertom
epmenom, a potrajae sve do Rinusa Mihelsa i ranih
sedamdesetih.
Prva posleratna era bilo je doba reprezentacija. Na-
cionalni timovi postali su vaan faktor promene ose-
anja u kompletnom drutvu, to je bilo najvidljivije u
porazu i trijumfu Brazila, prvoj svetskoj tituli jo uvek
6 razorene Nemake, 1954, ili Jugoslaviji posle slavne
olimpijske pobede protiv SSSR, 1952. Narodi izmue-
ni ratovima u prethodnim decenijama prigrlili su fud-
bal kao nain da se nadmeu bez prolivanja krvi i on je,
za kratko vreme, osvojio ceo globus. To e potrajati sve
do poetka osamdesetih, kada e se umeati komerci-
jalni interesi.
Sedamdesete e lansirati eru timskog duha, olienu
u holandskom totalnom fudbalu, ali i dominaciji engle-
skih klubova, italijanske reprezentacije i Nemaca na
oba fronta. Svi oni imali su sistem u kojem je pojedinac
podreen timu, a igra do kraja racionalna. Posle brazil-
ske rapsodije u Meksiku, 1970, proi e dvadeset godi-
na pre nego to e atraktivnost postati poeljan i potre-
ban element u zadovoljenju publike.
Istovremeno, dogaala se i era publike. Poelo je na-
siljem ne britanskim stadionima ranih ezdesetih, ra-
irilo se irom sveta. Sa jedne strane, nalazila se neo-
buzdanost mase, sa druge, potreba publike da na miru
gleda meeve. Ovi drugi decenijama su se postepeno
povlaili sve dok serija velikih tragedija u Moskvi, Ati-
ni, Briselu i efildu, tokom osamdesetih, nije dovela do
naglog preokreta, kojim e oni nasilni biti istisnuti sa
stadiona, a u njih se vratiti porodice.
Onda je, sredinom osamdesetih, poela era klubo-
va, kada su prvi put (osim u doba kada su se u Realu
odjednom nali Puka i Di Stefano) vodei klubovi po-
stali snaniji od najjaih reprezentacija. Pokreta je bio
Silvio Berluskoni, koji je u Milanu napravio revoluci-
ju, pratile su ga ostale italijanske, pa panske i konano
engleske ekipe. Oni e, zajedno, vrlo brzo iskoristiti mo
koju im je dala televizija da promene pravila, manje-
-vie, svih bitnih takmienja tako da odgovaraju njima.
etvrt veka, poevi od 1985, trajalo je razdoblje u koji- 7
ma je od klubova zavisilo sve.
Ali, ono oruje koje je dalo prevlast klubovima, svr-
glo ih je sa vrha. Ovoga puta, uz televiziju, kljunu ulo-
gu odigrao je internet, posebno pojavom drutvenih
mrea. Stigli smo u doba igraa. I ranije su majstori kao
Pele, Krojf i Maradona privlaili ogromnu panju, ali u
dananje vreme sve je podreeno pojedincima. Fudba-
leri su krenuli stopama amerikih sportista, koji vie
novca zarauju od reklama, nego od ugovora, iako su
im ugovori sve vei.
Njihova popularnost takoe je vea nego popular-
nost klubova. Sm Leo Mesi, iako nema tviter, ima na
drutvenim mreama gotovo jednak broj fanova kao
ceo fudbalski klub Barselona (125-130 miliona). Nje-
gov glavni konkurent u svakom izboru, ve desetak go-
dina, Kristijano Ronaldo ima preko 210 miliona prati-
 laca, znaajno vie od svog kluba (Real za Barsom zao-
staje za 2-3 miliona).
Zajedno sa popularnou, stigla je i mo. Igrai, pot-
pomognuti agentima, sada potpuno diktiraju stanje na
tritu. Nekad nezamislive stvari sada se dogaaju
igrai koji imaju vaee dugogodinje ugovore bez ika-
kve muke mogu da izdejstvuju prelazak u drugu eki-
pu. Niko nije siguran, ak ni najvei klubovi na svetu,
da novi ugovor potpisan ove jeseni znai da igra ne-
e ve u junu traiti novi, vei, pod pretnjom da e na-
pustiti klub.
Mediji su se tome potpuno prilagodili, vodei fudba-
leri (i ostali sportisti) prate se svakodnevno, ne nuno
na sportskim stranama, ali su im naslovnice zagaran-
tovane. Gol Mesija, Nejmara, Pogbe ili Bejla sa dva me-
tra dobije veu medijsku panju nego slalom preko po-
8 la terena igraa sa manje zvunim imenom, ak i u is-
tim klubovima.
Zbog svega pobrojanog, zbog magije koju fudbal no-
si, ali i znaaja igraa za dalji razvoj te igre, reili smo
da piemo o njima. Ovoga puta nismo krenuli u pro-
lost i prisetili se velikana igre iz nekog drugog doba.
Izabrali smo majstore koji formiraju sliku o fudbalu
dananjice, momke ije udesne poteze klinci danas
pokuavaju da skinu, bilo u parkiu ili na igrici.
U ovoj knjizi ima majstora koje ve sada sa setom
gledamo, jer prolaze njihovi poslednji dani na travi, ali
ima i onih ije vreme e tek doi i kojima emo se di-
viti u velikim takmienjima koja dolaze za deset ili ak
petnaest godina. Najvie je, kako red i nalae, onih ko-
ji su u punoj snazi, zbog kojih dvaput nedeljno pomeri-
mo sve obaveze da bismo videli ta su pripremili za to
popodne ili vee i na kakve muke e baciti protivnike
odbrane i golmane.
itaete o detaljima iz njihovih ivota koje znate,
ali jo vie o onima koje ne znate. itaete ko su im bi-
li prvi treneri, kome su davali golove kao tinejderi, ko
je prebrzo rastao, a za koga su rekli da je presitan za
fudbal.
Pred vama su Leo, Kristijano, Luis, Garet, Zlatan, To-
mas, Vejn, Hames. Tu su i Bane, Ivan, Luka, Nemanja,
Stefan, Marko, Jan.
Uivajte.

V. N.

9
DEJVID ALABA
BAJERN

IMIGRANT
IGRA
BUDUNOSTI
 N
ajvee promene u istoriji fudbalske igre odvijaju se
pred naim oima, ak i kada ih nismo svesni. Na-
in na koji je igrano u prethodnih sto godina lagano
prelazi u prolost, zahvaljujui razvoju grupe trene-
ra spremnih da naprave eksperiment i sazrevanju grupe igraa
sposobnih da odgovore na njihove prohteve.
Ideja totalnog fudbala nije nova. ak ni Rinus Mihels i
njegovi koncepti u Ajaksu i, kasnije, reprezentaciji Holandije,
vuku korene iz fleksibilnosti legendarnog maarskog tima iz
pedesetih, pa ak i dve decenije dalje, od predratne Dunav-
ske kole i njenih najboljih predstavnika, lanova austrij-
skog Wunderteama, predvoenog Matijasom Zindelarom,
prvom lanom devetkom u istoriji fudbala.
Meutim, nain na koji niz vodeih svetskih timova, od
Gvardiolinih Barselone i Bajerna, do ilea pod Bjelsom i Sam-
paolijem, tretira igru podigao je Mihelsov koncept na sasvim
12 novi nivo. Logino je da je najdalje u razvoju totalnog fudba-
la otiao izdanak Barsine kole, koju su zacrtali stari holand-
ski majstor i njegov najbolji uenik Johan Krojf. Jednako je
prikladno to je ultimativni igra tog novog fudbala ponikao
Vladimir Novakovi | ZVEZDE FUDBALA

u istom timu u kojem i papirni Zindelar dvadesetih godina

prolog veka bekoj Austriji.
Dete nigerijskog pop pevaa i medicinske sestre sa Fili-
pina, Dejvid Alaba, roen je i odrastao u bekom predgra-
u Aspern, na levoj obali Dunava. Ve sa deset godina prese-
lio se u kolu fudbalskog kluba Austrija, daleko najbolju u toj
zemlji, u kojoj je ponikla grupa igraa koji danas ine kimu
nacionalne selekcije te zemlje.
Za razliku od veine dece imigranata, koja na put ka uspe-
hu kreu iz nematine, Dejvid je odrastao u prilino stabil-
nom i dobrostojeem domu. Otac Dord stigao je u Austri-
ju iz Nigerije, da bi studirao ekonomiju, ali je relativno brzo
odluio da se posveti muzikoj karijeri, u kojoj je imao uspe-
ha, a jedna pesma njegovog benda, Two In One, stigla je ak
do drugog mesta top liste. Dobar deo zasluga za taj uspeh
imala je Dordova medijska popularnost, koju je stekao kao
prvi tamnoputi gardista u istoriji austrijske vojske. Ako se sin
odluio za sport, erka Rouz Mej je krenula oevim putem i
danas je popularna glumica, pevaica i fotomodel.
Kao navija ljubiastih, Dord je, posle jednog kolskog
turnira, odbio poziv Rapida i saekao da po njegovog sina do-
u predstavnici Austrije. I to je bila dobra odluka. Dejvid u to

DEJVID ALABA
vreme nije smatran vunderkidom, ali je pod kontrolom tre-
nera Ralfa Mura veoma brzo napredovao i preskakao staro-
sne grupe. Na jednom zimskom turniru u malom fudbalu, na
kojem su klinci Austrije oitali lekciju grupi nemakih klubo-
va, Alaba i Aleksandar Dragovi prebaeni su u profesional-
ni tim. Dejvidu je bilo 15, sinu porodice gastarbajtera iz Groc-
ke (inae, takoe sa leve obale Dunava) tek jedna godina vie.
U novom drutvu Alaba je upoznao prethodnu zvezdu ni- 13
gerijskog porekla, Rubina Okotija, tri godine starijeg mom-
ka, koji mu je ostao jedan od najbliih prijatelja. Upoznae i
Marka Arnautovia, iji otac je u Be doao iz Srbije. Ta eti-
ri igraa imae, godinama, kljunu ulogu u povratku Austrije
na veliku scenu, osvajanjem 28 od moguih 30 bodova u kva-
lifikacijama za Euro 2016.
Ve tada krenula je serija rekorda. U relativno kratkom
roku, za manje od tri godine, Dejvid Alaba postao je najmlai
igra u drugoj austrijskoj ligi, mladoj reprezentaciji Austrije,
seniorskoj reprezentaciji Austrije, zatim i najmlai Bajernov
igra u Bundesligi, Kupu Nemake i Ligi ampiona!
Bavarski klub doao je po talentovanog veznog igraa u leto
2008, u vreme kada je punio 16 godina. Posle samo jedne godi-
ne u rezervnom timu, koji je igrao u treoj nemakoj ligi, Alaba
je prikljuen prvotimcima. Da ne bi gubio vreme i tu jednu se-
zonu Alaba je iskoristio za dodatni posao bio je asistent Bajer-
 novog U11 tima, to mu je pomoglo da savlada taktike zadatke
koji e mu kasnije mnogo pomoi u seniorskoj karijeri.
Po ulasku u prvi tim Bajerna usledila je prva selidba mla-
dog Austrijanca sa sredine terena na poziciju levog beka. Luj
van Gal, koji je tada trenirao Bajern, voli igrae sposobne da
igraju na vie pozicija, to je za Dejvida bilo savreno. U godi-
nama koje dolaze on je za klub igrao uz levu aut-liniju, dok je
u nacionalnoj selekciji drao prostor u srcu terena (otud i to-
lika razlika u efikasnosti jedan gol na 15 meeva u klubu, a
na svake etiri i po utakmice u dresu Austrije).
Ve na debiju, u kupu protiv Grojter Firta, pokazao je ta
mladi sa obale Dunava moe. Uao je na 2:2, a njegov, bu-
kvalno, drugi seniorski kontakt sa loptom bila je savrena
asistencija za Franka Riberija i vostvo Bajerna. Me je zavr-
en 6:2, Riberi je Alabi do dananjeg dana ostao najbolji drug
u Minhenu. Kad sam stigao on je bio taj koji me je uzeo pod
14 svoje. iveo sam u internatu, a on je redovno dolazio po mene
i vodio me na veere, govorio je kasnije mladi Austrijanac.
Van Gal e, godinu kasnije, izgovoriti uvenu reenicu:
ta e nam Sami Kedira, kad imamo Dejvida Alabu. Dejvidu
Vladimir Novakovi | ZVEZDE FUDBALA

je tad bilo 17 godina.

Posle polugodinje pozajmice Hofenhajmu, u prolee 2011,
kada je prvi put mogao da igra svaku utakmicu po 90 minu-
ta, Alaba se vratio da preuzme mesto startera u klubu, koji je
eleo da vrati domai i evropski primat. U maju 2013, Bavarci
su u tome uspeli, objedinivi titulu u Nemakoj i naslov prva-
ka Evrope, posle dva poraza u finalima u pethodne tri sezone.
Era Jupa Hajnkesa zavrena je na najbolji mogu nain, a no-
va era koja se primicala donosila je za Alabu nova uzbuenja.
U sledee tri sezone igrao je za Pepa Gvardiolu, trenera ko-
ji je verovatno imao najvie koristi od Alabine raznovrsno-
sti. Pepov sistem igre, poznat kao Juego de Posicion (moe
se prevesti kao poziciona igra, ali nema svrhe prevoditi, jer
je termin globalno prihvaen u originalnom obliku) bazira se
na stvaranju brojane prednosti na kljunim delovima tere-
na. Kada u timu imate igraa koji se tokom jednog napada na-
lazi na 4 ili 5 pozicija, jasno je koliko fleksibilnosti on donosi.
U prethodne tri sezone Alaba je zapoinjao utakmice kao
levi bek, levo krilo, desno krilo, zadnji vezni, ofanzivni vezni i
centralni defanzivac. To ga nije spreavalo da, po potrebi, na
neko vreme popuni i ona preostala mesta na terenu. U da-
nanjem svetu veina strunjaka smatra ga najfleksibilnijim

DEJVID ALABA
igraem na planeti i preteom fudbalera budunosti.
Takav status nosi sa sobom dobre i loe strane. Kada vas
svake godine biraju u idealni tim Bundeslige i Lige ampio-
na, kada pet godina u nizu nosite naslov najboljeg fudbalera
Austrije, a u dve vezane i najboljeg sportiste te zemlje, jasno
je da ste visoko cenjeni.
Odlazei trener najavio ga je kao budueg najboljeg fud-
balera u istoriji Bajerna. Da li e imati ansu da to ostvari za- 15
visi i od odgovora Dejvida i njegove porodice na pitanje gde
e u narednim sezonama igrati. Real Madrid ga je tokom ce-
log leta jurio, ali nedovoljno ozbiljno. Sa samo dve svetske
zvezde u ponudi, oekivalo se da Florentino Peres ozbiljnije
zagrize i za Alabu i za Pogbu.
U detinjstvu, Alabin omiljeni strani klub bio je Arsenal,
divio se igri Patrika Vijere, ali je ve odlaskom u Minhen sti-
gao do nivoa koji londonski klub ne moe da dosegne. Jedan
od najlepih golova u karijeri postigao je upravo protiv njih u
jednom od brojnih susreta koje su prethodnih sezona imali.
Odlazak Gvardiole u Manester siti otvara jo jednu mo-
gunost za Alabu. Pep voli igrae koji vole loptu, a Alaba je ta-
kav od detinjstva. U prvoj evropskoj utakmici protiv Fioren-
tine, 2010. bio je igra sa najvie dodavanja na meu. Prole
godine bio je igra sa najvie pasova u bundesligakoj sezoni.
Budunost je svetla za 24-godinjaka iz Donautata.