Modeliranje podataka

Modeliranje podataka
Osnovni pojmovi modela podataka
Primeri MOV-a
Logiko modeliranje podataka (6 koraka)
Tipovi veza kod IDEF1X metodologije
Logiko modeliranja podataka na primeru fakture
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Modeliranje podataka
Modeliranje podataka je tehnika za organizovanje i dokumentovanje strukture
podataka sistema.

Modeliranje podataka se ponekad zove modeliranje baze podataka jer se model

podataka na kraju implementira kao baza podataka.

Model podataka je pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa

objekata (entiteta), veza izmeu objekata i njihovih atributa.

Model podataka (u literaturi definisan kao Model Objekti-Veze - MOV ili Entity-
Relationship - E-R model), preko skupa podataka i njihovih meusobnih veza,
predstavlja stanje sistema u jednom trenutku vremena i sadri skup informacija o
prolosti i sadanjosti sistema koja je potrebna da se pod dejstvom buduih poznatih
ulaza mogu odrediti njegovi budui izlazi.

Postoji nekoliko notacija modela objekti-veze. Mnogi su imenovani prema njihovim

tvorcima (npr., Chen, Martin, Bachman, Merise) ili prema objavljenim standardima
(npr., IDEF1X). Svi jezici modeliranja podataka podravaju iste fundamentalne
koncepte i konstrukcije.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Osnovni pojmovi modela podataka

Objekat je klasa osoba, mesta, objekata, dogaaja ili koncepata o kojima treba da
prikupljamo i skladitimo podatke.

Objekat je neto to se moe videti, dodirnuti ili drugaije osetiti, koji ima svoja
svojstva i ponaanja i o kome korisnici mogu da skladite podatke.

Tipovi objekata se mogu klasifikovati u osobe, mesta, stvari ili dogaaje. U okviru tipa
objekta osobe mogu se svrstati radnici, klijenti, prodavci, studenti i dr. Skladita,
zgrade, sobe su primeri tipa objekata mesta. Primeri tipa objekata stvari ukljuuju
proizvod, vozilo, opremu, videotraku i dr. Na kraju objekti dogaaja ukljuuju
porudbinu, plaanje, raun, aplikaciju, registraciju ili rezervaciju.

Atribut je osobina ili karakteristika objekta.

Tip podatka definie koja klasa podataka moe biti skladitena u taj atribut.

Domen definie koje vrednosti moe da ima jedan atribut.

Difoltna vrednost je ona vrednost koja e biti uskladitena za dati atribut ukoliko je
korisnik ne promeni.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Osnovni pojmovi modela podataka (nastavak)

Svaki objekat mora da ima jedinstveni klju po kome e se pretraivati u bazi
podataka. Osnovna svrha kljua jeste da jedinstveno identifikuje svaki objekat.

Grupa atributa koja jedinstveno identifikuju objekat se zovu sloeni klju.

IFRA_KASETE (PRIMARY KEY)

. IFRA_NASLOVA
. BROJ_KOPIJE

Objekat moe imati vie od jednog kljua. Na primer, objekat RADNIK se moe
jedinstveno identifikovati preko matinog linog broja ili preko ifre zaposlenog ili
preko e-mail adrese. Svaki od ovih atributa se nazivaju kandidati za klju. Kandidati
za klju su kandidati za primarni klju.

Primarni klju (PRIMARY KEY) je kandidat za klju koji e se najee koristiti da

jedinstveno identifikuje dati objekat. Svi drugi kandidati za klju koji nisu izabrani za
primarni klju se zovu alternativni kljuevi.

Difoltna vrednost primarnog kljua je NOT NULL, odnosno klju ne sme da bude
prazno polje, jer onda nee moi da jedinstveno identifikuje dati objekat.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Osnovni pojmovi modela podataka (nastavak)

Objekti ne ekzistiraju sami ve moraju biti u nekoj relaciji ili vezi sa

drugim objektima.

Asocijacija istovremeno predstavlja i objekat i vezu, odnosno

udrueni objekat (associative entity), izmeu dva ili vie objekta.

Kardinalnost definie minimalni i maksimalni broj dogaaja jednog

objekta koji se nalazi u konkretnoj relaciji sa drugim objektom. Poto
su sve relacije dvosmerne, kardinalnost se mora definisati za oba
smera.

Spoljni klju (Foreign key) je atribut ili grupa atributa jednog

objekta, ija se vrednost koristi za povezivanje sa vrednou
primarnog kljua drugog objekta. Odnosno, spoljni klju objekta 1 je
primarni klju objekta 2 sa kojim je objekat 1 u vezi. Spoljni kljuevi i
njima odgovarajui primarni kljuevi definisani su nad istim
domenom.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Osnovni pojmovi modela podataka (nastavak)

Generalizacija je tehnika gde se objekti sa zajednikim atributima, vezama

i/ili operacijama, grupiu (generalizuju) u jedan objekat koji se zove nadtip.
Inverzni postupak, gde se za neki tip objekta, definiu njegovi podtipovi, koji
imaju neke njima specifine atribute, veze i/ili operacije, je specijalizacija.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Jednostavan primer modela objekti-veze (MOV)

Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Relacija zaposleni-odelenje

ZapID Prezime OdelenjeID

Ime
JMBG

DatumZap ZAPOSLENI Radi u ODELENJE NazivOdel

Plata

OdelenjeID Adresa
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Agregacija polaganje ispita

Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Generalizacija/specijalizacija
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Dijagram osiguranja pacijenata

Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Dijagram zaposlenosti i proizvoda

odelenja
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

MOV upisa studenata i prijemnog ispita

Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Logiko modeliranje podataka (6 koraka)

1. Prvi zadatak u modeliranju podataka je da se odrede osnovni

objekti sistema. Postoji nekoliko tehnika koje se mogu koristiti za
identifikaciju objekata:
Tokom intervjua ili JAD (Joint Application Development) sesije, sa
vlasnicima i korisnicima sistema, treba obratiti panju na kljune rei
njihove diskusije. Na primer, ukoliko korisnik kae Treba informisati
nae stalne kupce, o novom kvalitetu proizvoda, primetiemo da su
kljune rei u ovoj reenici KUPCI i PROIZVOD, a oni su ujedno i
objekti sistema.
U toku intervjua i JAD sesija, treba pitati vlasnike i korisnike sistema da
identifikuju one stvari za koje ele da prikupljaju, skladite i dobijaju
informacije.
Druga tehnika za identifikaciju objekta je da se proue postojei
formulari i kartoteke. Neki formulari identifikuju dogaaj objekata. Na
primer, porudbina, uplata, depozit itd.
Neki CASE alati takoe mogu da identifikuju objekte.

1JAD Joint Application Development (Zajedniki razvoj aplikacija) je

metod gde se na organizovanim grupnim sastancima prikupljaju injenice,
izgrauju modeli podataka i izvrava simultana provera ovih modela.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Logiko modeliranje podataka (nastavak)

2. Drugi zadatak u modeliranju podataka jeste da se napravi

kontekstualni model podataka koji sadri samo osnovne,
nezavisne objekte.

3. Nakon identifikacije objekta, treba da se odrede i ostali atributi

objekta. Predlae se sledei nain:
Mnoge kompanije koriste standardna imena i skraenice. Administrator
podataka obino odrava takve standarde.
Paljivo birajte imena atributa. Mnogi nazivi atributa imaju istu bazu, npr
ime, adresa, datum, njih bi trebalo razdvojiti, npr. AdresaDob,
AdresaKupca.

4. Trei zadatak je da se identifikuju kljuevi za svaki objekat.

Predlae se sledee:
Vrednost kljua ne sme da se menja u toku veka trajanja svakog
objekta. Na primer, naziv osobe se ne moe uzeti kao klju jer osoba
moe da promeni svoje prezime ukoliko se vena ili razvede.
Istovremeno treba da se identifikuje i generalizacija, odnosno
nadtipovi i podtipovi strukture.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Logiko modeliranje podataka (nastavak)

5. Identifikovanje zavisnih entiteta - entiteti ija egzistencija i

identifikacija zavisi od drugog ili drugih entiteta.

6. Definisanje veza - Veza je asocijacija izmeu dva ili vie entiteta, tj.
predstavlja odnos koji postoji meu objektima, bilo u realnosti ili u mislima.
Entitet od koga je uspostavljena veza zove se "roditelj" (parent) ili domen,
a entitet ka kome je uspostavljena veza zove se "dete" (child) ili kodomen.

Nain povezivanja dva entiteta (kardinalnost) pokazuje "koliko neega" od

dva entiteta moe biti ukljueno (sadrano).

Tipovi veza kod IDEF1X metodologije su:

Identifikujue veze i
Neidentifikujue veze:
obavezna neidentifikujua veza i
neobavezna (opciona) neidentifikujua veza.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Martin-ova notacija kardinalnosti

Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Identifikujue veze

Identifikujue veze - Veza se zove

identifikujua zato to kljuevi
entiteta "roditelj" predstavljaju deo
identiteta entiteta "dete", tj. entitet Entitet -A
"dete" zavisi od entiteta "roditelj" Kljuc atributa-A
preko identifikatora.
Entitet roditelj

Prikazuje se punom linijom.

Identifikuju} a veza
U identifikujuoj vezi entitet Naziv veze
"roditelj" ima svoj nezavisni
primarni klju (Klju entiteta A), a
entitet "dete" ima sloeni klju koji Entitet - B
se sastoji od svog kljua (Klju Kljuc atributa-A (FK)
entiteta B) i prenesenog Kljuc atributa-B
Entitet dete
roditeljskog kljua (Klju entiteta
A(FK)). Dakle, instance entiteta
"roditelj" se definiu nezavisno, a
instance entiteta "dete" se ne
mogu identifikovati bez
identifikatora entiteta "roditelj".
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Neidentifikujue veze
Ako se svaki primerak
entiteta "dete" moe
jedinstveno identifikovati,
bez znanja veze sa Entitet-A
primerkom entiteta "roditelj", Kljuc entiteta-A
onda se takva veza definie
Entitet roditelj
kao neidentifikujua veza.

Neidentifikujue veze su Obavezna neidentifikuju} a

prikazane isprekidanom Naziv veze veza
linijom koja povezuje entitet
"roditelj" i entitet "dete" sa
takom na strani entiteta Entitet-B
"dete". Kljuc atributa-B
Kljuc atributa-A (FK) Entitet dete
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Neidentifikujua neobavezna veza

Neidentifikujua ili slaba veza zavisi od
naina definisanja kljueva od
"roditelja" ka "detetu" na dva naina:
kao obavezna neidentifikujua veza i
kao neobavezna (opciona)
neidentifikujua veza. Entitet-A
Kljuc atributa-A
Ako je veza (relationship) obavezna
Entitet roditelj
(No Nulls ili Mandatory) iz perspektive
"roditelj", onda je "dete" egzistencijalno
zavisno od "roditelja". No nulls ili Opciona neidentifikuju} a
Mandatory znai da je obavezan unos Naziv veze
veza
prenesenog kljua entiteta "roditelj" u
okviru entiteta "dete" (Klju entiteta A
(FK)). Entitet-B
Ako je veza neobavezna (Nulls Allowed Kljuc atributa-B
ili Optional), tada "dete" niti je Kljuc atributa-A (FK) Entitet dete
egzistencijalno niti identifikaciono
zavisno, ali potuje tu vezu. Null
Allowed ili Optional znai da nije
obavezan (moe biti Null) unos
prenesenog kljua entiteta "roditelj" u
okviru entiteta "dete" (Klju entiteta A
(FK)).
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Asocijativni entiteti
Asocijativni entiteti su sastavljeni od vie veza izmeu dva ili vie entiteta,
kao to se moe videti na sledeoj slici. Npr., ako Magacin ima vie
PredmetaPoslovanja i jedan PremetPoslovanja se nalazi u vie Magacina,
tada je Stanje asocijativni entitet koji opisuje vezu izmeu entiteta: Magacin i
PredmetPoslovanja. Dakle, asocijativni entiteti nose informaciju o
vieznanoj vezi.

Magacin PredmetPoslovanja

ima / nalazi /
vezano za sadrzi

Stanje Asocijativni
entitet
Slika. Veza asocijativnog entiteta Stanje sa nezavisnim entitetima
Magacin i PredmetPoslovanja
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Podkategorije entiteta
Entitet kategorija (category) zavisan je entitet, koji ima tzv. vezu tipa potkategorije
(sub-category). Kod entiteta tipa kategorije definiu se: nadreeni entitet, koji ima
zajednike osobine (npr. entitet Parner) i podreeni entiteti (entiteti: FizickoLice i
PravnoLice), koji se identifikuju kljuem nadreenog i poseduju svoje specifine
osobine.
Genericki
Partner entitet

FizickoLice PravnoLice Entitet

podkategorije
Slika. Primer potkategorije entiteta
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Logiko modeliranja podataka na

primeru FAKTURE
Polazi se od EDIFACT standarda koji je definisan dokumentom
UN/ECE WP.4 koji svojom preporukom broj 6, izdanje iz 1975.
godine, preporuuje da se obrazac za fakturu u meunarodnoj
trgovini zasniva na obrascu prema ISO 6422 (skraeno: UNLK)
JUS ISO 6422.

Obrazac je baziran na principu "box design". Razmetaj rubrika je

fiksiran kao npr. adresa primaoca, koja je definisana zbog koverata
sa prozirom i pritom su razmatrani administrativni, pravni i trgovinski
aspekti. Prostor "za slobodno raspolaganje" u najniem delu
obrasca namenjen je za vie posebnih potreba za individualne
aplikacije. Ako trgovaki partneri primenjuju dokumente koji sadre
ire polje podataka nego set UNLK, ili od onog to je propisano u
standardima za odgovarajue podatke, o tome se moraju posebno
dogovoriti. Sve ovo je ilo u prilog da se prihvati jedan
standardizovani obrazac (ISO 7372), kao to je prikazano na
sledeoj slici.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Obrazac
EDIFACT
fakture
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Slika. Logiki model

podataka EDIFACT
fakture
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

CRUD matrice
Kvalitet sinhronizacije podrazumeva da svaki
objekat treba da ima najmanje jedno kreiranje (C
create), jedno iitavanje (R read), jedno
menjanje ili modifikovanje (U update) i jedno
brisanje (D delete) da bi sistem bio kompletan.

CRUD matrice dokumentuju ove zahteve i

sinhronizuju modele podataka, procesa i mrea.
Poslovni informacioni sistemi prof. dr Angelina Njegu
Njegu

Sinhronizacija modela procesa i modela podataka