ZAKON

O SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se spoljnotrgovinsko poslovanje u skladu sa pravilima

Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske unije (EU), kao i
nadlenost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje
privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaeg lica u drugoj dravi ili
carinskoj teritoriji.
Spoljnotrgovinski promet pojedinom vrstom robe i usluge moe se posebno urediti u
skladu sa pravilima STO i propisima EU.
Spoljna trgovina naoruanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene ureuje
se posebnim zakonom.

Znaenje pojedinih pojmova

lan 2

Spoljnotrgovinski promet je promet izmeu domaih i stranih lica koji se obavlja na

osnovu ugovora zakljuenih u skladu sa domaim propisima i meunarodnim
ugovorima.
Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove
stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj
teritoriji.
U smislu stava 2. ovog lana:
1) direktno ulaganje je osnivanje privrednog drutva, ogranka, predstavnitva,
kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog drutva, dokapitalizacija privrednog
drutva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaeg
lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.
2) investicioni radovi su projektovanje, graevinski i zanatski radovi, inenjerski
radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vri, odnosno prua strano lice u
Republici Srbiji, odnosno domae lice u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji.

Lica u spoljnotrgovinskom poslovanju

lan 3

Domae lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice i preduzetnik sa seditem i fiziko
lice sa prebivalitem u Republici Srbiji.
Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
1) pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji,
2) fiziko lice sa prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji i
3) domae fiziko lice sa prebivalitem, odnosno boravitem u drugoj dravi ili
carinskoj teritoriji duim od godinu dana.

Ogranak i predstavnitvo

lan 4

Ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivaa, koji trajno obavlja
poslove iz delatnosti za koje je osniva registrovan. Ogranak ne moe imati iru
poslovnu sposobnost od osnivaa.
Predstavnitvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivaa, koji obavlja
prethodne i pripremne radnje u vezi sa zakljuenjem ugovora i koji ne moe da
zakljuuje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Ogranak i predstavnitvo stranog lica u Republici Srbiji registruju se u Registar
privrednih subjekata, u skladu sa propisima Republike Srbije kojima se ureuje upis u
taj registar.
II PRINCIPI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja

lan 5

Spoljnotrgovinsko poslovanje je slobodno i moe se ograniiti samo u skladu sa

odredbama ovog zakona.
Pravna lica i preduzetnici u obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja imaju ista
prava kao i u domaem prometu.
Fizika lica, kao i dravni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije
imaju ista prava u spoljnotrgovinskom prometu kao i u domaem prometu i u tom
prometu uestvuju iskljuivo za sopstvene potrebe.

Tretman najpovlaenije nacije

lan 6

Tretman najpovlaenije nacije je primena najpovoljnijih uslova u spoljnotrgovinskom

prometu sa zemljom kojoj je ovaj tretman dodeljen meunarodnim sporazumom ili
odlukom Vlade.
Najpovoljniji uslovi iz stava 1. ovog lana ne ukljuuju uslove koji su odobreni
sporazumom o slobodnoj trgovini, sporazumom o carinskoj uniji, aranmanom o
pograninoj trgovini i uslove odobrene ili zasnovane na prelaznim sporazumima o
uspostavljanju zone slobodne trgovine ili carinske unije.

Nacionalni tretman

lan 7

Strana roba uvezena na teritoriju Republike Srbije nee imati manje povoljan
tretman od tretmana koji ima slina domaa roba.
Prava intelektualne svojine stranih lica nee imati manje povoljan tretman od
tretmana koji je dat pravima intelektualne svojine domaih lica.

Zabrana kvantitativnih ogranienja

lan 8

U spoljnotrgovinskom prometu robom ne mogu se uvoditi nova niti zadravati

postojea kvantitativna ogranienja, osim onih koja su propisana ovim zakonom.

Javnost

lan 9

Mere koje utiu na spoljnotrgovinsko poslovanje koje se donose u skladu sa ovim

zakonom objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Ministarstvo nadleno za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom (u daljem
tekstu: ministarstvo), na zahtev zainteresovanog lica, daje informacije o primeni
ovog zakona i merama koje se na osnovu njega donose.

Poverljivost informacija

lan 10

Informacije pribavljene u skladu sa ovim zakonom smatraju se poverljivim i ne mogu

se objaviti, niti dostaviti treim licima bez pismene saglasnosti lica na koje se
odnose, osim kada je nadleni organ obavezan da to uini u skladu sa zakonom.

Izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja

lan 11

Odredbe ovog zakona nee se tumaiti tako da spreavaju uvoenje ili primenu
mera koje utiu na spoljnotrgovinsko poslovanje, ukoliko se ove mere ne primenjuju
tako da ine proizvoljnu ili neopravdanu diskriminaciju meu dravama odnosno
carinskim teritorijama gde su na snazi isti uslovi, ili kao prikriveno ograniavanje
meunarodne trgovine i ako se ove mere uvode ili primenjuju u cilju:
1) zatite javnog morala;
2) zatite ivota i zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka;
3) primene specifinih pravila trgovine zlatom i srebrom,
4) zatite prava intelektualne svojine,
5) zatite umetnikog, istorijskog ili arheolokog blaga,
6) zatite neobnovljivih prirodnih bogatstava,
7) potovanja obaveza iz meunarodnih sporazuma,
8) zatite ivotne sredine, prirodnih retkosti i ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta, ili
9) zatite bezbednosti.
III MERE KOJE UTIU NA SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
Mere
 lan 12

Mere koje utiu na spoljnotrgovinsko poslovanje (u daljem tekstu: mere) propisuju

se, sprovode i tumae u skladu sa principima ovog zakona i pravilima STO,
propisima EU i obavezama iz meunarodnih sporazuma.
Mere iz stava 1. ovog lana dozvoljene su samo u sluaju kada:
1) je to neophodno za postizanje ciljeva predvienih ovim zakonom,
2) je to izriito propisano zakonom, i
3) su stepen, obim i trajanje mere srazmerni njenoj svrsi, odnosno kada su
ogranieni na minimum neophodan za postizanje ciljeva mere.

Primena mera

lan 13

Mera koja se uvodi u skladu sa ovim zakonom ne sme da ima za cilj ili posledicu
naruavanje slobode trgovine i konkurentnosti uesnika u odreenom
spoljnotrgovinskom poslu.
Mera se ukida, ili se njen stepen ili obim umanjuje kada prestanu da postoje razlozi
za njenu primenu, ili kada se promene okolnosti zbog kojih je mera uvedena.

Nadlenost za uvoenje mera

lan 14

Mere propisuje Vlada, na predlog ministarstva ili drugog nadlenog organa.

Nadleno ministarstvo propisuje uputstvo za primenu mere, u skladu sa zakonom.
Ako se merom iz stava 1. ovog lana propisuje pribavljanje isprave koja je uslov za
uvoz, izvoz ili tranzit robe, spisak takve robe objavljuje se u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Upravni postupak i upravni spor

lan 15

Na postupak donoenja pojedinanih upravnih akata, u smislu ovog zakona,

primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuje opti upravni postupak, osim ako
ovim zakonom nije drugaije predvieno.
Protiv akta iz stava 1. ovog lana moe da se pokrene upravni spor.

Administrativne naknade za rad organa

lan 16

Iznos naknada za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su

zakonom poverena javna ovlaenja, pruaju licima u spoljnotrgovinskom poslovanju
ne moe:
1) biti vei od stvarnih trokova pruenih usluga,
2) predstavljati indirektnu zatitu domae proizvodnje, i
3) predstavljati indirektno optereenje uvoza i izvoza.
IV SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET ROBOM
 1) Izvoz, uvoz i tranzit

lan 17

Izvoz robe je iznoenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije
na teritoriju druge drave ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima
Republike Srbije.
Uvoz robe je unoenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge
drave ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim
propisima Republike Srbije.
Tranzit robe je kretanje robe izmeu dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa
carinskim propisima Republike Srbije.

2) Kvantitativna ogranienja

lan 18

Kvantitativno ogranienje je najvei ukupan obim pojedine robe odreen po

vrednosti ili po koliini koji moe da se izveze ili uveze u propisanom roku.
Kvantitativno ogranienje raspodeljuje se na kvote, osim ako nije drugaije
propisano.

Uslovi za uvoenje kvantitativnog ogranienja

lan 19

Kvantitativno ogranienje uvoza moe da se uvede samo radi:

1) zatite od prekomernog uvoza u skladu sa lanom 34. ovog zakona,
2) zatite platnog bilansa u skladu sa l. 35. i 36. ovog zakona, ili
3) primene normi ili propisa o klasifikaciji, rangiranju ili plasiranju robe u
meunarodnoj trgovini.
Kvantitativno ogranienje izvoza moe da se uvede samo:
1) u sluaju kritine nestaice osnovnih proizvoda ili radi ublaavanja posledica
ovakve nestaice u Republici Srbiji, ili
2) radi zatite neobnovljivih prirodnih bogatstava, kada se ogranienje izvoza
primenjuje istovremeno sa ogranienjima domae proizvodnje ili potronje.
Vlada, na predlog ministarstva, uvodi kvantitativna ogranienja iz st. 1. i 2. ovog
lana.

Raspodela kvota

lan 20

Ministarstvo raspodeljuje kvote na zahtev podnosioca, u skladu sa uslovima koji

ukljuuju naroito:
1) ekonomski opravdanu koliinu robe obuhvaenu kvotom,
2) stepen iskorienosti ranije dodeljenih kvota i
3) mogunost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote.
Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota.
Dodeljena kvota je neprenosiva.
Kvota se moe iskoristiti u roku koji ne moe biti dui od est meseci od dana njene
dodele.
Broj isporuka tokom roka u kome se kvota moe iskoristiti nije ogranien.
Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa propisanim uslovima ministarstvo moe da stavi
van snage akt o dodeli kvote.
Vlada moe da propie blie uslove za raspodelu kvota.

3) Dozvole

lan 21

Dozvola je isprava koja se, na zahtev podnosioca, izdaje za uvoz, izvoz ili tranzit
pojedine robe.
Izdavanje dozvole moe biti automatsko i neautomatsko.
Automatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole u svim sluajevima kada je uz
zahtev za njeno izdavanje podneta propisana dokumentacija.
Neautomatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole koje nije obuhvaeno
odredbom stava 3. ovog lana.

Nadlenost za izdavanje dozvole

lan 22

Ministarstvo, odnosno drugi nadleni organ, u skladu sa propisima, odluuje o

zahtevu za izdavanje dozvole.
Ako je u postupku odluivanja o zahtevu za izdavanje dozvole potrebno, organ iz
stava 1. ovog lana pribavlja miljenje drugih organa, organizacija, institucija i
udruenja, koji su duni da dostave miljenje u roku koji odredi organ iz stava 1.
ovog lana.

Postupak izdavanja, korienja i ukidanja dozvola

lan 23

Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se organu iz lana 22. stav 1. ovog zakona.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnose se:
1) izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podlee
obavezi registracije i
2) dokazi o ispunjenju propisanih uslova za dobijanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole ne moe da bude odbijen zbog manjih nedostataka u
dokumentaciji koji ne utiu na osnovne podatke sadrane u zahtevu.
Vlada, na predlog organa iz lana 22. stav 1. ovog zakona, moe da propie blie
uslove za izdavanje, korienje i ukidanje dozvola, u skladu sa pravilima STO i
propisima EU.

4) Posebni uslovi

Posebna nadlenost

lan 24
Ako je ugovorom, domaim ili stranim propisom ili potvrenim meunarodnim
ugovorom predvieno da robu u izvozu, uvozu i tranzitu prate odreene isprave, a
nadlenost za izdavanje ili overu tih isprava nije propisana, te isprave izdaje ili
overava organ, odnosno drugo lice koje na predlog ministarstva ovlasti Vlada.
Vlada, na predlog ministarstva, propisuje nain izdavanja i overe isprava iz stava 1.
ovog lana.

Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi

lan 25

Roba koja se izvozi, uvozi, tranzitira ili se nalazi u nekom carinskom postupku
podlee ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, u skladu sa
propisima.
Uslovi iz stava 1. ovog lana ne mogu da imaju za posledicu dodatno ogranienje
izvoza, uvoza ili tranzita.

Tehniki propisi i standardi

lan 26

Tehniki i drugi zahtevi i/ili drugi elementi mogu se primeniti na uvoz robe u cilju
zatite ivota, zdravlja i bezbednosti ljudi, biljaka i ivotinja i ivotne sredine,
odnosno zatite drugog javnog interesa.
Tehniki propis, u smislu zakona kojim se ureuju tehniki zahtevi i ocenjivanje
usaglaenosti proizvoda sa tim zahtevima, primenjuje se na sve proizvode, bez
obzira na poreklo proizvoda, a njegova primena ne moe imati za posledicu dodatno
ogranienje uvoza.
Usaglaenost sa standardima nije uslov za uvoz robe.
V SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA
Uslovi

lan 27

Spoljnotrgovinski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, meunarodnim

sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije.
Pruanje usluga domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, slobodno je.
Strana lica na teritoriji Republike Srbije pruaju usluge u skladu sa propisima koji
ureuju pruanje pojedinih vrsta usluga.

Dan pruanja usluga

lan 28

Dan pruanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu odreuje se ugovorom.

Ministarstvo propisuje dan pruanja usluge ako taj dan nije odreen ili odrediv na
osnovu ugovora.
VI MERE ZATITE
Vrste mera
 lan 29

Vlada moe da propie sledee mere zatite:

1) antidampinke mere;
2) kompenzatorne mere;
3) mere za zatitu od prekomernog uvoza;
4) mere za zatitu ravnotee platnog bilansa.

1) Antidampinke mere

lan 30

U smislu ovog zakona:

1) "antidampinka mera" je posebna dabina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi
otklanjanja negativnih uticaja dampinga;
2) "damping" je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni koja je nia od normalne
vrednosti slinih proizvoda u dravi ili carinskoj teritoriji izvoza;
3) "normalna vrednost" je cena slinog proizvoda na tritu drave ili carinske
teritorije izvoza, utvrena u normalnim uslovima trgovine u toj dravi ili carinskoj
teritoriji izvoza, ili u sluaju nedovoljne prodaje na domaem tritu, cena kotanja
uveana za prodajne, opte i administrativne trokove.

Primena antidampinkih dabina

lan 31

Vlada uvodi antidampinke dabine na predlog ministarstva i po okonanju postupka

ispitivanja koje sprovodi ministarstvo ukoliko se utvrdi da postoji:
1) damping,
2) teta za domau industriju i
3) postojanje uzrone veze izmeu dampinga i tete.
U smislu stava 1. ovog lana:
1) "domaa industrija" je ukupna proizvodnja svih domaih proizvoaa slinih
proizvoda ili onih ija ukupna proizvodnja slinih proizvoda ini preteni deo ukupne
domae proizvodnje tih proizvoda;
2) "teta" je materijalna teta naneta domaoj industriji, opasnost od nastajanja
materijalne tete ili znatno usporavanje osnivanja takve industrije.
Vlada propisuje blie uslove za primenu antidampinkih mera.

2) Kompenzatorne mere

lan 32

U smislu ovog zakona:

1) "kompenzatorna mera" je posebna dabina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi
otklanjanja negativnih uticaja subvencionisanja, koje se vri u dravi ili carinskoj
teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda;
2) "subvencija" je direktni ili indirektni finansijski doprinos ili bilo koja podrka
cenama ili dohotku koju vri vlada u dravi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno
izvoza proizvoda, u korist proizvoaa, proizvodnje, izvoza ili transporta tih
proizvoda u Republiku Srbiju, ime primaoci subvencije ostvaruju korist.
 Primena kompenzatorne dabine

lan 33

Vlada uvodi kompenzatornu dabinu na predlog ministarstva i po okonanju

postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo, ukoliko se utvrdi da postoji:
1) subvencija,
2) teta za domau industriju u smislu lana 31. stava 2. ovog zakona i
3) postojanje uzrone veze izmeu subvencije i tete.
Vlada propisuje blie uslove za primenu kompenzatornih mera.

3) Mere za zatitu od prekomernog uvoza

lan 34

Mera za zatitu od prekomernog uvoza uvodi se radi otklanjanja naglog i iznenadnog

poveanja uvoza odreenih proizvoda.
Mera za zatitu od prekomernog uvoza se moe primeniti na neki proizvod samo
ukoliko se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako poveanim koliinama, u
apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na domau proizvodnju i pod
uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu tetu domaoj industriji, koja
proizvodi sline ili direktno konkurentne proizvode.
U smislu stava 2. ovog lana:
1) "ozbiljna teta" je znaajno opte pogoranje poloaja domae industrije;
2) "opasnost od nastajanja ozbiljne tete" je nedvosmislena pretnja da e nastati
ozbiljna teta. Utvrivanje postojanja opasnosti od nastajanja ozbiljne tete bie
zasnovano na injenicama, a ne na izjavama, nagaanju ili eventualnoj mogunosti;
3) "domaa industrija" je ukupna proizvodnja svih domaih proizvoaa slinih ili
direktno konkurentnih proizvoda, ili onih proizvoaa ija ukupna zajednika
proizvodnja takvih proizvoda, ini preteni deo ukupne domae proizvodnje tih
proizvoda.
Vlada propisuje blie uslove za primenu mera za zatitu od prekomernog uvoza.

4) Mere za zatitu ravnotee platnog bilansa

lan 35

Vlada, na predlog ministarstva, moe da ogranii koliinu i vrednost uvoza radi

zatite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa Republike Srbije na osnovu
podataka i miljenja dobijenih od Narodne banke Srbije.
Mera iz stava 1. ovog lana moe da se uvede ako je neophodno da se:
1) zaustavi znatno opadanje deviznih rezervi ili sprei neposredna opasnost od
znatnijeg opadanja deviznih rezervi, ili
2) uveaju veoma niske devizne rezerve.
Mere za zatitu ravnotee platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene
radi zatite domaih proizvoaa.

Primena mera za zatitu ravnotee platnog bilansa

lan 36
Mere za zatitu ravnotee platnog bilansa primenjuju se samo u meri koja je
opravdana pod uslovima navedenim u lanu 35. stav 2. ovog zakona i postepeno e
se ublaavati sa poboljavanjem platnog bilansa.
VII OSTALI REIMI I MERE
Naplata, odnosno plaanje u robi, odnosno uslugama

lan 37

Domae lice moe robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u
spoljnotrgovinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi, odnosno uslugama, a
naroito ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih
proizvodnji robe i pruanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pruaju u
postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a
naplata ili plaanje se vri u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u
oplemenjenoj robi.
Vlada propisuje blie uslove za plaanje i naplatu u robi, odnosno uslugama.

Izvoz i uvoz bez naplate, odnosno plaanja

lan 38

Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga moe da se vri bez naplate, odnosno plaanja
radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim sluajevima koje propie Vlada.

Izuzeci u vezi sa robom kupljenom u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji

lan 39

Domae lice robu kupljenu u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji ne mora da:
1) uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporuuje u drugu dravu
ili carinsku teritoriju, ili
2) stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajueg
carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.

Praenje pojedinih spoljnotrgovinskih poslova

lan 40

Vlada, u cilju unapreivanja spoljnotrgovinskog poslovanja i efikasnije primene ovog

zakona i drugih propisa koji utiu na spoljnotrgovinsko poslovanje, moe da propie
obavezu evidencije ili izvetavanja o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i
sadraj tih evidencija i izvetaja.
Primena odredbe stava 1. ovog lana ne moe da ima za cilj ili za posledicu dodatno
ogranienje slobode spoljne trgovine.

Ulaganja u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji

lan 41
Domae lice duno je da obavesti ministarstvo o izvrenom direktnom ulaganju u
drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, u roku od 30 dana od dana direktnog ulaganja.
Obavetenje iz stava 1. ovog lana mora da sadri podatke o domaem licu, stranom
licu, odnosno ogranku ili predstavnitvu u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji, visini
direktnog ulaganja, odgovornom licu za poslovanje stranog lica, ogranka ili
predstavnitva i druge podatke koji se tiu direktnog ulaganja. Uz obavetenje iz
stava 1. ovog lana prilae se prevod akta o direktnom ulaganju.
Domae lice duno je da obavesti ministarstvo o svim statusnim promenama koje se
odnose na direktna ulaganja, u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
VIII PROMOCIJA IZVOZA I STRANIH ULAGANJA
Agencija

lan 42

U cilju promocije izvoza i stranih ulaganja u Republici Srbiji Vlada e osnovati

Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: Agencija).
Na osnivanje i rad Agencije iz stava 1. ovog lana primenjuje se zakon kojim se
ureuju javne agencije.

Delokrug rada Agencije

lan 43

Agencija obavlja strune poslove promocije stranog ulaganja i poslove promocije

izvoza.

Promocija stranog ulaganja

lan 44

Agencija obavlja strune poslove koji se odnose na promociju direktnih stranih

ulaganja u Republiku Srbiju koji obuhvataju: pripremu, razvoj i predstavljanje
informacija o poslovnim mogunostima i prednostima ulaganja u privredu Republike
Srbije; obavetavanje stranih ulagaa o programima za ulaganja i izvoz i
mogunostima za konkretna strana ulaganja u odreenim oblastima; pruanje
strune pomoi stranim ulagaima u procesu donoenja odluke o izboru oblasti i
lokaliteta za ulaganje; pruanje pomoi stranim ulagaima prilikom pribavljanja
licenci i dozvola za obavljanje odreenih delatnosti ili ulaganja pred nadlenim
organima i ovlaenim organizacijama, ako su takve dozvole potrebne;
organizovanje neposrednih kontakata domaih lica i zainteresovanih stranih ulagaa;
saradnju sa odgovarajuim institucijama i organizacijama u drugoj dravi ili carinskoj
teritoriji radi poveanja direktnih stranih ulaganja; izvrenje i koordinaciju mera i
aktivnosti finansijskih podsticaja u cilju poveanja stranih ulaganja; stvaranje i
auriranje baze podataka o mogunostima Republike Srbije u oblasti stranih
ulaganja, kao i druge poslove odreene zakonom.

Promocija izvoza

lan 45
Agencija obavlja strune poslove koji se odnose na promociju izvoza koji obuhvataju:
ukazivanje na komparativne prednosti Republike Srbije u osnovnim ciljnim
sektorima; pruanje strune pomoi privrednim subjektima u razvoju njihovih
izvoznih mogunosti; obavetavanje izvoznika iz Republike Srbije o potrebama
potencijalnih stranih korisnika; obavetavanje stranih korisnika o mogunostima
domaih izvoznika; koordiniranje mera i aktivnosti finansijske pomoi za podsticanje
izvoza; predlaganje mera i aktivnosti za unapreenje imida i brendiranja Republike
Srbije; saradnju sa odgovarajuim institucijama i organizacijama u drugoj dravi ili
carinskoj teritoriji radi poveanja i razvoja izvoza; stvaranje i auriranje baze
podataka o mogunostima Republike Srbije u oblasti izvoza, kao i druge poslove
odreene zakonom.

Nadzor

lan 46

Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo.

IX KAZNENE ODREDBE
lan 47

Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice

koje dodeljenu kvotu ne koristi u skladu sa uslovima iz lana 20. stav 6. ovog
zakona.
Novanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1.
ovog lana odgovorno lice u pravnom licu.

lan 48

Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice

koje kri propisane uslove za korienje dozvole donetih u skladu sa lanom 22. ovog
zakona.
Novanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1.
ovog lana odgovorno lice u pravnom licu.

lan 49

Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice

koje robu izvozi, odnosno uvozi, a usluge u spoljnotrgovinskom poslu plaa, odnosno
naplauje u robi ili uslugama, a koje ne postupa u skladu sa uslovima propisanim
aktom donetim na osnovu lana 37. stav 2. ovog zakona.
Novanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1.
ovog lana odgovorno lice u pravnom licu.

lan 50

Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice

koje ne ispuni obavezu evidentiranja o pojedinom poslu spoljne trgovine propisanu u
skladu sa lanom 40. stav 1. i lanom 41. st. 1. i 3. ovog zakona.
Novanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1.
ovog lana odgovorno lice u pravnom licu.
 lan 51

Za odluivanje u prvom stepenu za prekraje iz l. 47. do 50. nadleno je

Ministarstvo finansija - Devizni inspektorat.
X PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Propisi koji prestaju da vae

lan 52

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o spoljnotrgovinskom

poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 101/05).
Danom upisa Agencije iz lana 42. ovog zakona u sudski registar, prestaje da vai
odredba lana 30. taka 8) i lana 38. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik
RS", broj 65/08).
Do donoenja propisa za izvravanje ovog zakona, primenjivae se propisi doneti na
osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj
101/05).

Stupanje na snagu

lan 53

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom

glasniku Republike Srbije".