PROJEKTOVANJE UNUTRANJEG

OSVETLJENJA
FAKTORI KVALITETA UNUTRANJEG OSVETLJENJA

Svetlost predstavlja mono sredstvo, koje ne samo da olakava

izvravanje vidnih zadataka i poveava radnu efikasnost, nego
aktivno uestvuje u procesu oblikovanja oveijeg okruenja,
doprinosei utisku vizuelne udobnosti u prostoriji u kojoj ovek ivi i
radi.

Pri tome je jasno da ocena kvaliteta osvetljenja jednog unutranjeg

prostora mora da poiva na analizi veeg broja razliitih faktora,
koji se nazivaju faktori kvaliteta unutranjeg osvetljenja.
FAKTORI KVALITETA UNUTRANJEG OSVETLJENJA

Faktori kvaliteta unutranjeg osvetljenja su:

nivo osvetljenosti

ravnomernost osvetljenosti

raspodela sjajnosti

ogranienje bljetanja

smer upada svetlosti i modelovanje

boja

ogranienje treperenja svetlosti i stroboskopskog efekta

NIVO OSVETLJENOSTI

Nivo osvetljenosti se definie kao minimalna srednja osvetljenost

referentne povrine potrebna za izvravanje odreenog vidnog
zadatka.

Pri tome je u radnim prostorijama referentna povrina

predstavljena radnom ravni, koja se definie kao horizontalna
ravan ograniena zidovima. Ukoliko nije drugaije specificirano,
uzima se da je ona postavljena na 0.85 m od poda. U sluaju
radne ravni kao referentne povrine, pod osvetljenou se
podrazumeva horizontalna osvetljenost.
NIVO OSVETLJENOSTI

Nezavisno od injenice da raspoznavanje predmeta ne zavisi od

njihove osvetljenosti, nego od sjajnosti, kao relevantan faktor
kvaliteta unutranjeg osvetljenja i dalje se primenjuje nivo
osvetljenosti (razloge za ovakav pristup verovatno treba traiti u
tradiciji).

Optimalni nivo osvetljenosti radne prostorije predstavlja najmanju

srednju osvetljenost radne ravni koja obezbeuje ne samo
potrebne vidne performanse (brzinu zapaanja i tanost sa kojima
se izvrava vidni zadatak), nego i potreban vidni komfor i oseanje
prijatnosti.
NIVO OSVETLJENOSTI

Brojni eksperimenti, izvedeni u zemljama Zapadne Evrope,

pokazali su da se u opsegu 1000 do 2000 lx nalaze optimalni nivoi
osvetljenosti za radne prostorije najraznovrsnijih namena.
Meutim, ekonomski razlozi su uslovili nie vrednosti optimalnih
nivoa osvetljenosti za veliki broj raznih delatnosti.
RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

Postoje dva osnovna razloga za to ravnomernijom osvetljenou

prostorije. Prvi je sadran u injenici da poveana ravnomernost
osvetljenosti dovodi do poveanja otrine vida, odnosno lakoe
raspoznavanja sitnih detalja na osvetljenom predmetu.

Drugi je posledica saznanja da bolja ravnomernost osvetljenosti

smanjuje zamaranje oka (naime, poto se pogled brzo prenosi sa
jednog predmeta na drugi, njihove nejednake sjajnosti (po pravilu
uzrokovane nejednakim osvetljenostima) uslovljavaju neprekidno
prilagoavanje oka, koje se sastoji u irenju i skupljanju zenice,
to dovodi do pojave zamora).
RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

Postoji vei broj definicija ravnomernosti osvetljenosti. Usvojiemo

onu po kojoj je ravnomernost osvetljenosti proizvoljne referentne
povrine odnos minimalne i srednje vrednosti osvetljenosti te
povrine. U tom sluaju ima smisla prihvatiti zahtev iz standarda
DIN 5035, po kome za proizvoljnu referentnu povrinu
ravnomernost osvetljenosti treba da iznosi bar 0.6.
RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

Prema Preporukama JKO, ravnomernost osvetljenosti za radnu

ravan kao referentnu povrinu definie se kao odnos srednje
horizontalne osvetljenosti najslabije osvetljenog radnog mesta i
srednje horizontalne osvetljenosti celokupne radne ravni. Sa ovim
preporukama ravnomernost osvetljenosti treba da bude bar 0.8
(ovaj zahtev pre svega vai za prostorije sa nivoom osvetljenosti
ne manjim od 250 lx).

Odnos srednjih horizontalnih osvetljenosti bilo koje dve susedne

prostorije ne treba da bude vei od 5:1.
RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

U toku eksploatacije ureaja za osvetljenje dolazi do priblino

jednakog procentualnog opadanja osvetljenosti pojedinih taaka
radne ravni, tako da ravnomernost osvetljenosti ostaje praktino
konstantna za sve vreme eksploatacije ovog ureaja.
Kod primene svetiljki za (preteno) direktno osvetljenje,
ravnomernost osvetljenosti se poveava sa smanjenjem rastojanja
izmeu susednih svetiljki (s) i poveanjem njihove visine iznad
radne ravni (hk). Zbog toga se u ovakvim sluajevima vrednost
s/hk koristi da bi se stekla predstava o postignutoj ravnomernosti
osvetljenosti radne ravni, to se postie njenim poreenjem sa
vrednou svetlotehnikog parametra svetiljke S/H= (s/hk)max
RAVNOMERNOST OSVETLJENOSTI

Kod primene svetiljki za (preteno) indirektno osvetljenje, uzima se

da e osvetljenost radne ravni biti utoliko ravnomernija, ukoliko je
ostvarena ravnomernija osvetljenost tavanice. A ona je utoliko
vea, ukoliko je manje rastojanje izmeu susednih svetiljki,
odnosno vee rastojanje svetiljki od tavanice (vea duina ovesnog
pribora svetiljki, hop). Ako se ne raspolae preciznijim podatkom o
samoj svetiljci, moe se koristiti kriterijum da je u ovom sluaju
ravnomernost osvetljenosti radne ravni zadovoljavajua ako je
ispunjen uslov: s
3
h op
RASPODELA SJAJNOSTI

Raspodela sjajnosti unutar vidnog polja predstavlja jedan od

najvanijih faktora kvaliteta unutranjeg osvetljenja, jer s jedne
strane odreuje kontraste, neophodne za jasno raspoznavanje
predmeta, a s druge utie na zamor oka.

Kako raspodela sjajnosti zavisi ne samo od raspodele osvetljenosti,

nego i od vrednosti faktora refleksije povrina prostorije i
predmeta u njoj, veoma je znaajno postii potrebne vrednosti
faktora refleksije radnih povrina, tavanice i zidova, to treba
uiniti jo prilikom arhitektonskog oblikovanja prostorije.
RASPODELA SJAJNOSTI

Sjajnosti zidova treba da iznose 50-100 cd/m2, za ta je

neophodno da faktori refleksije zidova budu bar 0.5. to se tie
sjajnosti tavanice, ona treba da bude dovoljna ne samo da bi se
kreirao povoljan utisak o prostoriji, nego i da bi se smanjio
kontrast koji postoji izmeu nje i sjajnih povrina svetiljki.
Preporuuje se sjajnost tavanice u opsegu 100-300 cd/m2, kome
odgovara opseg preporuenih vrednosti faktora refleksije tavanice
0.6-0.8.
Faktori refleksije radnih povrina i okolnih maina treba da budu u
opsegu 0.2-0.5.
OGRANIENJE BLJETANJA

Ako se u vidnom polju posmatraa pojavi izvor svetlosti znaajno

vee sjajnosti od prosene sjajnosti vidnog polja, na koju je oko
bilo adaptirano, onda nastaje bljetanje. Pri tome, izvor bljetanja
moe da bude stvarni izvor svetlosti velike sjajnosti ili lik takvog
izvora, nastao kao posledica usmerene refleksije od neke sjajne
povrine koja se nalazi u vidnom polju posmatraa.
U prvom sluaju se radi o direktnom, a u drugom o reflektovanom
bljetanju. Prilikom projektovanja unutranjeg osvetljenja treba
voditi rauna i o jednoj i o drugoj vrsti bljetanja.
OGRANIENJE BLJETANJA - Direktno bljetanje

Uz nivo osvetljenosti eliminisanje bljetanja je najvaniji faktor

kvaliteta unutranjeg osvetljenja. Pri tome je bljetanje po pravilu
neprijatnije od nedovoljnog nivoa osvetljenosti.

Direktno bljetanje

Da li e pojava izvora svetlosti velike sjajnosti u vidnom polju

dovesti do pojave bljetanja, zavisi od nivoa sjajnosti vidnog polja
na koji je oko bilo adaptirano. Tako automobilski farovi (pogotovo
"dugaka svetla") izazivaju jako bljetanje u toku none vonje
neosvetljenim putem, dok se danju jedva primeuju.
OGRANIENJE BLJETANJA - Direktno bljetanje

Da li e pojava izvora svetlosti velike sjajnosti u vidnom polju

dovesti do pojave bljetanja, zavisi od nivoa sjajnosti vidnog polja
na koji je oko bilo adaptirano. Tako automobilski farovi (pogotovo
"dugaka svetla") izazivaju jako bljetanje u toku none vonje
neosvetljenim putem, dok se danju jedva primeuju.

Razlikujemo dve vrste direktnog bljetanja: fizioloko i psiholoko.

Fizioloko bljetanje nastaje kada u oko prodre veliki svetlosni

fluks, koji izaziva zamor mrenjae i smanjuje vidne sposobnosti
oka.
OGRANIENJE BLJETANJA - Direktno bljetanje

Psiholoko bljetanje izaziva oseaj nelagodnosti i nervoze. Jo

uvek nema prihvatljivog objanjenja za mehanizam nastanka
psiholokog bljetanja. Ono se dovodi u vezu sa aktivnostima
zenice, a zavisi i od spoljnih faktora. Naime, pokazano je da
psiholoko bljetanje zavisi od veliine, sjajnosti i broja izvora
bljetanja, njihove lokacije u vidnom polju i prosene sjajnosti
vidnog polja. Pojava psiholokog bljetanja moe, a ne mora biti
praena pojavom fiziolokog bljetanja.

U unutranjem osvetljenju, psiholoko bljetanje je mnogo

prisutnije od fiziolokog.
OGRANIENJE BLJETANJA - Direktno bljetanje

Psiholoko bljetanje izaziva oseaj nelagodnosti i nervoze. Jo

uvek nema prihvatljivog objanjenja za mehanizam nastanka
psiholokog bljetanja. Ono se dovodi u vezu sa aktivnostima
zenice, a zavisi i od spoljnih faktora. Naime, pokazano je da
psiholoko bljetanje zavisi od veliine, sjajnosti i broja izvora
bljetanja, njihove lokacije u vidnom polju i prosene sjajnosti
vidnog polja. Pojava psiholokog bljetanja moe, a ne mora biti
praena pojavom fiziolokog bljetanja.

Razvoj metoda za procenu veliine psiholokog bljetanja u

unutranjem osvetljenju trajao je godinama. Danas se
rasprostranjeno koristi tzv. metoda graninih krivih sjajnosti.
OGRANIENJE BLJETANJA - Reflektovano bljetanje

Reflektovano bljetanje moe nastati kao posledica usmerene

refleksije od glatkih povrina u vidnom polju. Njegovom
otklanjanju treba posvetiti naroitu panju prilikom projektovanja
enterijera i izbora naina njihovog osvetljavanja, to se postie na
razliite naine. Naveemo neke od najee korienih postupaka
za smanjenje reflektovanog bljetanja, pri emu napominjemo da
se oni esto kombinuju, odnosno istovremeno primenjuju.

esto se reflektovano bljetanje smanjuje izborom izvora svetlosti i

svetiljki manjih sjajnosti.
OGRANIENJE BLJETANJA - Reflektovano bljetanje

Veoma je vaan i pravilno odabran raspored svetiljki i radnih

mesta, koji e spreiti da se smer svetlosnih zraka reflektovanih od
sjajne povrine (radnog mesta, npr.) poklopi sa smerom
posmatranja.

esto se primenjuje i pravilo da dua osa duguljaste svetiljke (sa

fluo cevima, npr.) bude paralelna sa pravcem gledanja. U praksi se
reflektovano bljetanje najefikasnije otklanja tako to se biraju mat
povrine radnih mesta, papira, tastera tastature raunara i tome
slino.
SMER UPADA SVETLOSTI I MODELOVANJE

Optimalan raspored radnog mesta i svetiljke postie onda kada

svetlost dolazi sa gornje leve strane (sa gornje desne strane za
levoruke). U tom sluaju nema ometajuih senki koje, na primer,
stvara ruka prilikom pisanja, a znaajno se smanjuje i reflektovano
bljetanje, pogotovo ako je pravac posmatranja paralelan sa
uzdunom osom svetiljke. Ukoliko u prostoriji postoji zid sa
prozorima veih dimenzija, onda se, iz razloga usaglaavanja
smerova dnevne i vetake svetlosti, preporuuje da se svetiljke
postave tako da su im uzdune ose paralelne sa takvim zidom.
SMER UPADA SVETLOSTI I MODELOVANJE

Modelovanje emo definisati kao sposobnost svetlosti da istakne

trodimenzionalnu formu i strukturne delove nekog objekta, to se
postie stvaranjem odgovarajuih senki. Dobro modelovanje
unutranjeg prostora podrazumeva takvo isticanje strukturnih
delova prostora, ljudi i objekata u njemu, koje omoguava da se
oblici i teksture ovih elemenata prostora pojave jasno i dopadljivo
(senke ne smeju biti pretamne, a njihove granice ne treba da budu
otre). Iz iskustva znamo da dobro modelovanje zahteva da
svetlost ne bude previe usmerena (tada se javljaju tvrde,
neprirodne senke), niti previe difuzna (tada je oteano
raspoznavanje plastinosti objekata).
SMER UPADA SVETLOSTI I MODELOVANJE

Iskustvo je pokazalo i da svetlost koja je jako usmerena na radnu

ravan dovodi do pojave dubokih senki koje trepavice stvaraju na
licu, kao i do pojave izoblienja koja nastaju kao posledica
viestrukih senki na pojedinim delovima vidnog zadatka. Na drugoj
strani, izrazito difuzna svetlost (posledica indirektnog naina
osvetljavanja, kod koga se tavanica i gornji delovi zidova pojavljuju
kao svetlosni izvori velikih povrina) praktino eliminie senke i
oteava uoavanje kontura, odnosno reljefnosti pojedinih
predmeta.
SMER UPADA SVETLOSTI I MODELOVANJE

Treba teiti uravnoteenom odnosu direktne i indirektne svetlosti.

ak se i u prostorijama sa vidnim zadacima kod kojih su senke
nepoeljne (pisanje, crtanje i sl.), koje se zbog toga osvetljavaju
primenom difuzne svetlosti, preporuuje upotreba dodatnih
svetiljki sa jako usmerenim snopom, koje e osvetljavati elemente
okolnog prostora (ukrasne predmete, cvee, slike i sl.). Svetlost
ovih svetiljki ne sme da ima uticaja na osvetljenje radnih mesta,
nego treba da razbije monotoniju difuzne svetlosti i da pri
prenoenju pogleda sa vidnog zadatka na okolni prostor omogui
oku prijatne promene.
SMER UPADA SVETLOSTI I MODELOVANJE

Postoji vei broj pristupa koji nude razliite kvantitativne

pokazatelje za uspenu realizaciju zahteva za "uravnoteenom"
svetlou u prostoriji.

Standardni pristup se zasniva na vrednosti odnosa vertikalne i

horizontalne osvetljenosti pri emu ova vrednost, da bi se
modelovanje moglo smatrati prihvatljivim ne smo da bude manja
od 0.25 u bitnim takama vidnog zadatka i okolnih predmeta.
BOJE

Svetlost izvora svetlosti i boje u prostoriji utiu na oseaj

udobnosti i raspoloenje osoba u njoj. Zbog toga su boja svetlosti i
reprodukcija boje izvora svetlosti osnovni elementi veoma
znaajnog faktora kvaliteta unutranjeg svetljenja, koji se kratko
naziva boja. Boja svetlosti nekog izvora svetlosti moe se
prikazati bilo pomou trihromatskih koordinata u dijagramu boja,
bilo pomou temperature boje. Zbog jednostavnosti, ee se
koristi temperatura boje, prema kojoj su, kao to je napred
reeno, svi izvori svetlosti podeljeni u tri grupe: na izvore svetlosti
tople boje, bele boje i boje dnevne svetlosti.
BOJE Reprodukcija boje

Sposobnost izvora svetlosti da verno reprodukuje boje, odnosno da

omogui da boje predmeta koji se pomou njega osvetljavaju budu
to blie prirodnim, opisuje se pomou stepena, odnosno indeksa
reprodukcije boje.

Ukoliko se eli potpunija predstava o mogunostima reprodukcije

boje nekog izvora svetlosti, odreuju se i posebni indeksi
reprodukcije boje, koji se odnose na reprodukciju boje pojedinih
standardnih uzoraka boje.
BOJE Reprodukcija boje

Standard DIN 5035 ne preporuuje da se u unutranjem

osvetljenju primenjuju izvori svetlosti stepena reprodukcije boje
veeg od 3. Pri tome se naglaava da izvori svetlosti moraju verno
da reprodukuju sve one boje koje su deo sistema bezbednosti
pojedinih delova unutranjeg prostora.

Prema CIE preporukama, stepen reprodukcije boje 1A treba postii

kod vidnih zadataka kod kojih se vri slaganje boja, zatim u
prostorijama za klinike preglede, muzejima, galerijama,...

Stepen reprodukcije boje 1V treba postii pri osvetljavanju

stanova, hotela, restorana, kancelarija, kolskih uionica,
prodavnica, bolnica, pogona grafike i tekstilne industrije.
BOJE Reprodukcija boje

Stepeni reprodukcije boje 2 i 3 odgovaraju industrijskim pogonima

sa prosenim, odnosno malim vidnim zahtevima, dok se izvori
svetlosti stepena reprodukcije boje 4 mogu koristiti samo ukoliko
se radi o grubim industrijskim poslovima, sa veoma niskim
zahtevima za raspoznavanje boja.

Ne postoji nikakva veza izmeu boje (temperature boje) izvora

svetlosti i njegovih sposobnosti reprodukcije boja.

Tavanicu, zidove i predmete u prostoriji kod kojih dominiraju topliji

tonovi boja, treba osvetljavati primenom izvora svetlosti tople
boje.
 OGRANIENJE TREPERENJA SVETLOSTI I STROBOSKOPSKOG EFEKTA

Svetlosni fluks koji proizvodi izvor svetlosti prati promene trenutne

vrednosti snage izvora. Usled toga je svetlosni fluks izvora
periodina funkcija, pri emu je njen period dva puta krai od
perioda prostoperiodinih ulaznih veliina (pri f=50 Hz, on iznosi
samo 10 ms). Usled toga se javlja treperenje svetlosti, koje se
moe primetiti ako se, na primer, pogled usmeri u neku taku
udaljenu nekoliko metara od fluo cevi. Tada e se, u stvari,
zapaziti treperenje svetlosti u okolini elektroda cevi, koje se, zbog
velike frekvencije promena, ne primeuje ako se posmatra sama
cev. Razlog ovome je vea osetljivost ruba mrenjae oka, koji je
aktivan pri periferijskom vienju, na promene svetlosnog fluksa.

.
OGRANIENJE TREPERENJA SVETLOSTI I STROBOSKOPSKOG EFEKTA

Ista pojava se moe uoiti kod svih izvora svetlosti koji se

prikljuuju na naizmenini napon (ona se jedva primeuje jedino
kod izvora sa uarenom niti zbog toplotne inercije niti).

Dok se, s obzirom na frekvenciju promena svetlosnog fluksa od

ak 100Hz, treperenje svetlosti praktino ne primeuje, one mogu
dovesti do pojave takozvanog stroboskopskog efekta. On
predstavlja pojavu nejasnog vienja objekata koji se brzo kreu u
prostoru osvetljenom pomou izvora svetlosti sa elektrinim
pranjenjem (kao da objekat za sobom vue svoju zamrljanu
senku).
OGRANIENJE TREPERENJA SVETLOSTI I STROBOSKOPSKOG EFEKTA

Pojava stroboskopskog efekta je naroito opasna u prostorijama sa

radnim mainama koje poseduju brze rotirajue delove, jer moe
da izazove i optike varke (moe se, na primer, stei utisak da
predmet koji rotira velikom brzinom stoji, da rotira mnogo manjom
brzinom ili da ak rotira u suprotnom smeru). Zbog toga
stroboskopski efekat treba uiniti to je mogue manjim, to se
moe postii na jednostavan nain: vezivanjem svetiljki u jednoj
prostoriji na razliite faze u to ravnomernijem rasporedu.
OGRANIENJE TREPERENJA SVETLOSTI I STROBOSKOPSKOG EFEKTA

U sluaju monofazne mree, svoenje stroboskopskog efekta na

prihvatljivu meru moe se postii ravnomernom kombinacijom
izvora (obino fluo cevi) u induktivnom i kapacitivnom spoju,
odnosno primenom duo spoja.

Slino prethodnom sluaju, i ovde su struje fluo cevi, pa i njihovi

svetlosni fluksevi, pomereni za izvestan fazni ugao, tako da njihov
superpozicioni fluks ima veu ravnomernost nego fluksevi
pojedinih cevi.