ZAKON

O STANOVANJU I ODRAVANJU ZGRADA

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: odrivi razvoj stanovanja, upravljanje zgradom,
korienje i odravanje zgrade, zajednikih i posebnih delova zgrade, postupak
iseljenja i preseljenja, stambena podrka, registri i evidencije, nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona i druga pitanja od znaaja za stambenu politiku.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na raspolaganje, korienje, upravljanje i
odravanje stambenih zgrada, stanova, garaa i poslovnih prostora koji se koriste za
potrebe ministarstva nadlenog za poslove odbrane i Vojske Srbije, kao i objekata za
privremeni smetaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u
ministarstvu nadlenom za poslove odbrane.
Naelo odrivog razvoja stanovanja
lan 2.
Odrivi razvoj stanovanja u smislu ovog zakona predstavlja:
1) unapreenje uslova stanovanja graana i ouvanje i unapreenje
vrednosti stambenog fonda uz unapreenje energetske efikasnosti, smanjenje
negativnih uticaja na ivotnu sredinu i racionalno korienje resursa, odnosno
usklaivanje ekonomskog i socijalnog razvoja i zatite ivotne sredine prilikom
razvoja stambenog sektora;
2) odravanje i upravljanje u stambenim zgradama, stambeno-poslovnim
zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama koje su
proglaene za kulturno dobro i zgradama u zatienim kulturno-istorijskim celinama,
u cilju spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu,
privredu ili imovinu vee vrednosti, odnosno u cilju obezbeivanja sigurnosti zgrade i
njene okoline.
Odrivi razvoj iz stava 1. ovog lana predstavlja javni interes.
U cilju ostvarivanja javnog interesa Republika Srbija, autonomna pokrajina i
jedinice lokalne samouprave donose strateke dokumente za sprovoenje stambene
politike i obezbeuju sredstva u svojim budetima za ispunjenje obaveza utvrenih
ovim zakonom i stratekim dokumentima.
Znaenje izraza
lan 3.
Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u mukom rodu podrazumevaju se i u
enskom rodu i obrnuto.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) stambena politika je pravac delovanja u cilju unapreenja uslova
stanovanja, obezbeivanja dostupnog stanovanja za graane kroz stambenu
podrku i ouvanje i unapreenje vrednosti i kvaliteta stambenog fonda, koji je
usklaen sa optim usmerenjima ekonomskog i socijalnog razvoja u Republici Srbiji;
2) zgrada je objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao
samostalna upotrebna celina koja prua zatitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a
 2

namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje

ivotinja, robe, motornih vozila, opreme za razliite proizvodne i uslune delatnosti i
dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr.
nadstrenica), kao i objekti koji su preteno ili potpuno smeteni ispod povrine
zemlje (sklonita, podzemne garae i sl.);
3) stambena zgrada je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu
namenu, a sastoji se od najmanje tri stana;
4) porodina kua je zgrada namenjena za stanovanje i koristi se za tu
namenu, a sastoji se od najvie dva stana;
5) stambeno-poslovna zgrada je zgrada koja se sastoji od najmanje jednog
stana i jednog poslovnog prostora;
6) poslovna zgrada je zgrada koja je namenjena za obavljanje delatnosti i
koristi se za tu namenu, a sastoji se od jednog ili vie poslovnih prostora;
7) zgrada javne namene je zgrada namenjena za javno korienje i moe
biti zgrada javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (zgrada za
potrebe dravnih organa, organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave, itd.),
kao i zgrade javne namene koje mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi
zdravlja, domovi za stare, zgrade za obrazovanje, zgrade za sport i rekreaciju,
zgrade kulture, saobraajni terminali, pote i druge zgrade);
8) posebni deo zgrade jeste posebna funkcionalna celina u zgradi koja
moe da predstavlja stan, poslovni prostor, garau, garano mesto ili garani boks;
9) stan je poseban deo zgrade koji ini funkcionalnu celinu, sastoji se od
jedne ili vie prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz;
10) poslovni prostor je deo zgrade koji ini funkcionalnu celinu, sastoji se od
jedne ili vie prostorija namenjenih za obavljanje delatnosti i ima zaseban ulaz;
11) pomoni prostor jeste prostor koji se nalazi izvan stana ili poslovnog
prostora i u funkciji je tih posebnih delova zgrade (podrum ili tavan, upa, toalet i sl.);
12) garaa je zatvoreni prostor u zgradi ili van nje, koji ini posebnu
funkcionalnu celinu, a sastoji se od jednog ili vie garanih mesta ili garanih
boksova. Garaa koja se sastoji od vie garanih mesta, odnosno garanih boksova,
sadri i zajednike delove koji slue pristupu svakom garanom mestu, odnosno
garanom boksu;
13) garano mesto je poseban deo garae koji ini prostor odreen
obeleenom povrinom za parkiranje vozila;
14) garani boks je poseban deo garae koji ini prostorija namenjena za
parkiranje vozila;
15) parking mesto je odgovarajui prostor odreen obeleenom povrinom
za parkiranje vozila izvan zgrade;
16) zajedniki delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili
samostalni deo zgrade, koji slue za korienje posebnih ili samostalnih delova
zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao to su: zajedniki prostori (stepenite, ulazni
prostori i vetrobrani, zajedniki hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum,
biciklarnica, suionica za ve, zajednika terasa i druge prostorije namenjene
zajednikoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajedniki
graevinski elementi (temelji, nosei zidovi i stubovi, meuspratne i druge
konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i zavrna obrada zida
prema spoljanjem prostoru ili prema zajednikom delu zgrade, strehe, fasade, krov,
dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge
 3

posebne konstrukcije i dr.), kao i zajednike instalacije, oprema i ureaji (unutranje

elektrine, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift,
gromobrani, aparati za gaenje, otkrivanje i javljanje poara, bezbednosna rasveta,
telefonske instalacije i svi komunalni prikljuci koji su namenjeni zajednikom
korienju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne ine
sastavni deo posebnog dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija,
opreme i ureaja koji iskljuivo slui jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona;
17) prostori i objekti izvan zgrade koji ne predstavljaju pomoni prostor u
smislu ovog zakona (platoi, trotoari, bazeni, igralita i ostali prostori i objekti sa
pripadajuim elementima i opremom), jesu prostori i objekti koji se nalaze na
zemljitu za redovnu upotrebu, odnosno katastarskoj parceli na kojoj se nalazi i
zgrada i iju obavezu odravanja imaju vlasnici tih prostora ili objekata u skladu sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na zajednike delove zgrade u sluaju da
pripadaju svim vlasnicima posebnih delova zgrade, odnosno u skladu sa odredbama
ovog zakona vlasnici posebnih delova zgrade u sluaju da ti prostori ili objekti
pripadaju samo pojedinim vlasnicima zgrade ili licu koje nema nijedan poseban deo u
zgradi;
18) samostalni delovi zgrade su prostorija sa tehnikim ureajima, prostorija
transformatorske stanice i sklonita (kuna i blokovska);
19) prostorija sa tehnikim ureajima je prostorija sa instalacijama i/ili
opremom neophodnom za projektovano korienje i funkcionisanje zgrade i
predstavlja zajedniki deo zgrade, ukoliko posebnim propisom nije drugaije
odreeno;
20) prostorija transformatorske stanice je tehnika prostorija koja slui za
smetaj transformatora i ostale opreme i ureaja koji su u funkciji transformatorske
stanice, a korienje prostorije transformatorske stanice ureuje se u skladu sa
zakonom kojim se ureuje oblast energetike i propisima donetim na osnovu njega;
21) sklonite je prostorija u zgradi ili porodinoj kui koja je u skladu sa
zakonom kojim se ureuje postupanje u vanrednim situacijama namenjena
prvenstveno za zatitu stanovnitva od elementarnih nepogoda i drugih nesrea i
koja se u mirnodopskim uslovima moe koristiti i za druge potrebe, bez mogunosti
adaptacije ili rekonstrukcije koje bi uticale ili bi mogle uticati na ispravnost sklonita,
kao i korienje u svrhe koje bi pogorale njihove higijenske i tehnike uslove;
22) upravljanje zgradom, u smislu ovog zakona, jesu svi organizacioni
poslovi i aktivnosti koje kontinuirano obavlja izabrano ili postavljeno lice (upravnik ili
profesionalni upravnik), odnosno organ upravljanja, u svrhu rukovoenja zgradom, a
to podrazumeva odgovorno preduzimanje mera radi organizovanja odravanja
zgrade, odluivanja o korienju finansijskih sredstava i obezbeivanja korienja
zgrade, odnosno njenih delova u skladu sa njenom namenom, kao i druga pitanja od
znaaja za upravljanje zgradom;
23) odravanje zgrade jesu sve aktivnosti kojima se obezbeuje ouvanje
funkcija i svojstava zgrade u skladu sa njenom namenom, a naroito u cilju redovnog
korienja i funkcionisanja zgrade;
24) radovi kojima se ne menjaju gabarit i volumen zgrade su radovi na
tekuem i investicionom odravanju, pripajanje, pretvaranje i sanacija, kao i
adaptacija i rekonstrukcija koje se vre u skladu sa posebnim zakonom kojim se
ureuje izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega;
25) tekue odravanje je izvoenje radova koji se preduzimaju radi
spreavanja oteenja koja nastaju upotrebom zgrade ili radi otklanjanja tih
oteenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zatitnih
 4

mera, odnosno svih radova kojima se obezbeuje odravanje zgrada na

zadovoljavajuem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekuem odravanju stana ili
poslovnog prostora jesu kreenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija,
radijatora i drugi slini radovi;
26) investiciono odravanje jeste izvoenje graevinsko-zanatskih, odnosno
drugih radova u zavisnosti od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja
zgrade u toku eksploatacije;
27) pripajanje je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se
adaptacijom deo zajednikih delova zgrade dodaje posebnom delu zgrade i u kom se
menja povrina zajednikih i posebnih delova zgrade, u okviru gabarita i volumena
objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata i
propisima donetim na osnovu njega;
28) pretvaranje je izvoenje graevinskih radova kojima se rekonstrukcijom
deo zajednikih delova zgrade pretvara u poseban ili samostalan deo zgrade, u
okviru gabarita i volumena objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje
izgradnja objekata i propisima donetim na osnovu njega;
29) sanacija je izvoenje radova na zgradi kojima se vri popravka postojeih
elemenata zgrade, ureaja, postrojenja i opreme istih, a kojima se ne menja spoljni
izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne
utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zatiene
okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji, u skladu sa
posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata i propisima donetim na
osnovu njega;
30) energetska sanacija zgrade jeste izvoenje graevinskih i drugih radova
na postojeoj zgradi, kao i popravka ili zamena ureaja, postrojenja, opreme i
instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost
objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utie na bezbednost susednih
objekata i saobraaja, ne utie na zatitu od poara i zatitu ivotne sredine, ali
kojima moe da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju poveanja
energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potronje svih vrsta energije
primenom tehnikih mera i standarda na postojeim elementima zgrade, ureajima,
postrojenjima i opremi;
31) radovi kojima se menjaju gabarit i volumen zgrade su dogradnja i
nadziivanje;
32) dogradnja je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje
novi prostor ispod zgrade, iznad zgrade (nadziivanje) ili uz postojeu zgradu i sa
njom ini graevinsku, funkcionalnu i/ili tehniku celinu;
33) nadziivanje je vrsta dogradnje kojom se poveava spratnost nadzemnog
dela objekta (ili njegovog dela) za najmanje jednu etau, raunajui i potkrovnu
etau, i kojom se poveava povrina posebnih delova i/ili formiraju novi posebni i
zajedniki delovi objekta, u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje izgradnja
objekata i propisima donetim na osnovu njega;
34) registar nepokretnosti je katastar nepokretnosti, odnosno drugi
odgovarajui registar nepokretnosti na podruju na kome katastar nepokretnosti nije
uspostavljen, u koji se upisuje pravo svojine, druga stvarna prava na
nepokretnostima, injenice, prava, tereti i drugi podaci u skladu sa zakonom;
35) zemljite za redovnu upotrebu jeste zemljite ispod i oko objekta koje
ispunjava uslove za graevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku u skladu
sa zakonom kojim se ureuje planiranje i izgradnja, postaje katastarska parcela;
 5

36) korisnik stambene podrke jeste fiziko lice koje je primalac stambene
podrke i lanovi njegovog porodinog domainstva;
37) beskunik je lice koje ivi na ulici bez zaklona, odnosno u prostoru koje
nije stan, odnosno drugi oblik stambenog smetaja u skladu sa ovim zakonom;
38) program stambene podrke je skup mera i aktivnosti koji se realizuje kroz
stambene projekte i kojim se prua stambena podrka korisnicima stambene
podrke;
39) stambeni dodatak je subvencija koja je odobrena za pokrivanje dela
utvrene zakupnine korisniku koji ne moe da plati zakupninu, odnosno neprofitnu
zakupninu sopstvenim raspoloivim primanjima, u skladu sa ovim zakonom;
40) stambeni projekat je skup aktivnosti kojima se sprovodi odgovarajui
program stambene podrke, a koje se odnose na pribavljanje stana i unapreenje
uslova stanovanja, kroz izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju, sanaciju, adaptaciju i
dr. po neprofitnim uslovima;
41) trokovi za korienje garanog mesta ili garanog boksa su trokovi
isporuenih komunalnih usluga za korienje garanog mesta ili garanog boksa i
obraunavaju se odvojeno od trokova za korienje zajednikih delova garae;
42) lanom porodinog domainstva, u smislu ovog zakona, smatraju se
suprunik i vanbrani partner, njihova deca, roena u braku ili van njega, usvojena ili
pastorad, njihovi roditelji i lica koja su oni duni po zakonu da izdravaju, a koji
stanuju u istom stanu ili porodinoj kui;
43) samohrani roditelj, u smislu ovog zakona, jeste onaj roditelj koji se sam
stara o detetu u sluajevima kada je drugi roditelj preminuo ili je nepoznat ili je lien
roditeljskog prava, odnosno kada je drugi roditelj iv i nije lien roditeljskog prava, ali
ne vri svoja prava i dunosti roditelja;
44) osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete ili odrasla osoba
koja ima dugorona fizika, mentalna, intelektualna ili oteenja vida i sluha i koja, u
interakciji sa raznim preprekama u okruenju, ima tekoe u punom i efikasnom
ueu u drutvu na jednakoj osnovi sa drugima;
45) nedostajue zanimanje, u smislu ovog zakona, jeste ono zanimanje koje
je od interesa za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ dravne uprave, a
koje se ne moe obezbediti onda kada je ono potrebno i u obimu koji je potreban,
kao i kada u okviru tog zanimanja postoji nedostatak potrebnih znanja i vetina za
obavljanje odreenih poslova ili za obezbeivanje odgovarajueg kvaliteta proizvoda
ili usluga.

II. DELOVI ZGRADE

1. Posebni, samostalni i zajedniki delovi zgrade
Posebni deo zgrade
lan 4.
Poseban deo zgrade je posebna funkcionalna celina u zgradi koja moe da
predstavlja stan, poslovni prostor, garau, garano mesto ili garani boks.
Delovi zgrade koji nisu odreeni kao posebni ili samostalni delovi u skladu sa
ovim zakonom smatraju se zajednikim delovima zgrade.
 6

Svojina nad posebnim delom zgrade

lan 5.
Na posebnom delu zgrade moe postojati iskljuiva svojina jednog lica,
susvojina ili zajednika svojina u skladu sa zakonom.
Sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stie se i pravo svojine
nad zajednikim delovima zgrade, pravo uea u upravljanju stambenom
zajednicom i pravo susvojine na zemljitu na kome je zgrada izgraena, odnosno
zemljitu koje slui za redovnu upotrebu zgrade.
Pretvaranje posebnog dela zgrade u zajedniki deo
lan 6.
Na osnovu ugovora zakljuenog izmeu vlasnika posebnog dela zgrade i
stambene zajednice, poseban deo zgrade moe biti pretvoren u zajedniki deo
zgrade, u skladu sa propisima kojima se ureuju planiranje i izgradnja.
Potpisi ugovornih strana ugovora iz stava 1. ovog lana overavaju se u skladu
sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Promena namene posebnog dela zgrade
lan 7.
Poseban deo zgrade moe da promeni namenu u skladu sa propisima kojima
se ureuje planiranje i izgradnja.
O promeni namene odluuje se na zahtev vlasnika posebnog dela u postupku
propisanim ovim zakonom i propisima kojima se ureuju planiranje i izgradnja.
Zajedniki delovi zgrade i svojina nad njima
lan 8.
Zajedniki delovi zgrade su delovi koji slue za korienje posebnih ili
samostalnih delova zgrade.
Zajedniki delovi zgrade smatraju se jednom stvari, ako zakonom nije
drugaije odreeno.
Nad zajednikim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrade imaju
pravo zajednike nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se ureuju svojinsko-
pravni odnosi.
Raspolaganje zajednikim delovima zgrade
lan 9.
Raspolaganje zajednikim delovima zgrade je prenos prava svojine nad
zajednikim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziivanja, pripajanja ili
pretvaranja.
O raspolaganju zajednikim delovima zgrade vlasnici posebnih delova
odluuju u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na rad i odluivanje
stambene zajednice.
Prenos prava iz stava 1. ovog lana vri se na osnovu ugovora izmeu
stambene zajednice i lica koje stie pravo nad delom zajednikih delova.
Potpisi ugovornih strana iz stava 3. ovog lana overavaju se u skladu sa
zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Ugovorom iz stava 3. ovog lana odreuju se rok za zavretak svih radova na
formiranju posebnog ili samostalnog dela zgrade, koji ne moe biti dui od pet godina
 7

od dana zakljuenja ugovora, meusobna prava i obaveze za vreme formiranja

posebnog dela zgrade i sticanje prava svojine nad posebnim delom zgrade nakon
zavretka odgovarajuih radova.
Ako poseban ili samostalni deo zgrade nije formiran u roku iz stava 5. ovog
lana, rok se moe produiti uz saglasnost stambene zajednice i lica koje stie pravo
nad delom zajednikih delova, potpisivanjem aneksa ugovora kojim se produava rok
iz ovog lana. Ako se aneks ugovora ne potpie u roku od 30 dana od isteka
prethodnog ugovora, ugovor o ustupanju smatra se raskinutim, a sticalac prava je
duan da deo zajednikih delova koji mu je bio ustupljen vrati u stanje pre ustupanja,
u roku od est meseci od dana raskida ugovora, ako ugovorom nije drugaije
odreeno.
Na zajednikim delovima zgrade ne mogu se zasnivati hipoteka i drugi
stvarnopravni tereti, osim ukoliko se hipoteka i drugi stvarnopravni tereti ne
uspostavljaju na zgradi kao celini.
Svojina nad delovima koji istovremeno pripadaju razliitim
posebnim, odnosno zajednikim delovima zgrade
lan 10.
Ako je deo zgrade zbog svog poloaja istovremeno poseban i zajedniki deo
zgrade, kao to su: nosei zid zgrade koji je istovremeno i zid posebnog dela, nosei
stub koji prolazi kroz posebni deo, krov iznad posebnog dela ili fasada zgrade, takav
deo smatra se zajednikim delom zgrade, dok vlasnik posebnog dela zgrade ima
pravo upotrebe tog dela bez prava da mu menja fizika svojstva, kao to su: oblik,
strukturu, ukljuujui i boju, osim ako je re o povrinama koje ine deo unutranjosti
tog posebnog dela ili kada se izvode radovi na unapreenju svojstava tog posebnog
dela ili zgrade kao celine, pod uslovom da se time ne ugroavaju funkcije tog dela
kao zajednikog dela.
Na delu zgrade koji je sastavni deo dva ili vie posebnih delova, a ne slui
zgradi kao celini, postoji susvojina vlasnika posebnih delova sa jednakim delovima,
srazmerno broju posebnih delova.
Svojina nad samostalnim delom zgrade i delovima mree
lan 11.
Samostalan deo zgrade moe biti u zajednikoj nedeljivoj svojini vlasnika
posebnih delova zgrade ili moe biti u svojini lica u ijem je vlasnitvu
transformatorska stanica, odnosno instalacija i oprema neophodna za projektovano
korienje i funkcionisanje zgrade.
Delovi mrea u zgradi do merila, ako merilo postoji, ukoliko nije drugaije
odreeno, u svojini su subjekta koji prua usluge tom mreom, a od merila ine deo
posebnog, odnosno zajednikih delova ili samostalnog dela zgrade.
Delovi elektroenergetske mree u zgradi do merila, ukljuujui merilo, opremu
i instalacije smetene u merno-razvodni orman, odnosno razvodni orman, u svojini su
operatora distributivnog sistema, a od merila ine deo posebnog, odnosno
zajednikih delova ili samostalnog dela zgrade.
Ako na mrei ne postoji merilo, delovi mree u zgradi u svojini su subjekta koji
prua usluge tom mreom do mesta prikljuenja posebnog dela, odnosno zajednikih
delova ili samostalnog dela zgrade, a ako mesto prikljuenja nije mogue precizno
odrediti, deo mree inkorporiran u posebni deo zgrade smatra se sastavnim delom
tog posebnog dela, odnosno zajednikim delom zgrade ako je inkorporiran i slui u
zajednikim delovima zgrade.
 8

Vlasnici posebnih delova zgrade duni su da obezbede pristup samostalnom

delu zgrade licima koja u skladu sa posebnim propisima redovno odravaju i
kontroliu funkcionalnost mree, odnosno transformatorske stanice, instalacija i
opreme, kao i sklonita koja se nalaze u zgradi (kuna i blokovska).
2. Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade
Prava vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade
lan 12.
Vlasnik posebnog dela zgrade, osim prava propisanih zakonom kojim se
ureuje pravo svojine, ima pravo i da:
1) iskljuivo vri svojinska ovlaenja na svom posebnom delu zgrade, osim
kada je zakonom drugaije predvieno;
2) izvri popravku ili druge radove na zajednikim delovima zgrade koja je
neophodna radi otklanjanja opasnosti od prouzrokovanja tete na posebnom delu
koji mu pripada ako to blagovremeno ne uini lice koje je duno da izvri popravku;
3) svoj poseban deo zgrade menja, odnosno adaptira u skladu sa zakonom,
bez zadiranja u posebne delove zgrade drugih vlasnika posebnih delova, zajednike
delove zgrade, odnosno samostalne delove zgrade, osim po dobijenom ovlaenju
za takve radnje;
4) upotrebljava zajednike delove zgrade u skladu sa njihovom namenom u
meri u kojoj to odgovara njegovim potrebama i potrebama lanova njegovog
domainstva, odnosno obavljanja delatnosti;
5) pokrene postupak pred nadlenim osnovnim sudom za utvrivanje
nitavosti odluke skuptine stambene zgrade koja je doneta suprotno ovom zakonu i
podzakonskim aktima, u roku od 45 dana od saznanja za odluku, a najkasnije u roku
od est meseci od dana donoenja odluke.
Postupak za utvrivanje nitavosti odluke iz stava 1. taka 5) ovog lana vodi
se prema odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak.
Ukoliko na samostalnom delu zgrade nije uspostavljeno pravo zajednike
nedeljive svojine vlasnika posebnih delova zgrade, lice koje ima pravo svojine na
samostalnom delu zgrade ima i prava propisana u stavu 1. ovog lana.
Pravo preeg prenosa
lan 13.
Vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo da mu se prvom ponudi prenos
prava svojine nad zajednikim delom zgrade radi pripajanja, pretvaranja, dogradnje,
odnosno nadziivanja (pravo preeg prenosa).
Ponuda iz stava 1. ovog lana, koja se dostavlja istovremeno svim imaocima
prava preeg prenosa, mora da sadri podatke o odreenom zajednikom delu koji je
predmet prenosa, ceni, ako se prenos vri uz naknadu i ostalim uslovima prenosa.
Vlasnik posebnog dela zgrade ostvaruje pravo preeg prenosa ako u roku od
15 dana od dana prijema ponude o prenosu pisano obavesti skuptinu stambene
zajednice da e se koristiti svojim pravom preeg prenosa.
Ponuda iz stava 1. ovog lana i obavetenje o prihvatanju ponude iz stava 3.
ovog lana moraju se uruiti preporuenim pismom.
Ako ponudu za prenos prihvati vie vlasnika posebnih delova zgrade,
prednost ima vlasnik iji je posebni deo u graevinskom smislu susedni onom
zajednikom delu koji se prenosi.
 9

Ako ima vie vlasnika susednih posebnih delova zgrade, prednost ima vlasnik
koji zajedniki deo koji je predmet prenosa namerava da koristi za stanovanje
porodice.
Ako ima vie takvih vlasnika posebnih delova zgrade koji bi zajedniki deo
pretvarali u stan za stanovanje porodice, prednost ima vlasnik posebnog dela koji
ima vie lanova domainstva.
Ako ponudu za prenos prihvati vie vlasnika posebnih delova zgrade ije
nepokretnosti nisu susedne sa zajednikim delom koji se ustupa, stambena
zajednica e doneti odluku o licu kome e se preneti pravo, vodei rauna pre svega
o porodinim stambenim prilikama ponudioca koje se procenjuju shodnom primenom
kriterijuma za odreivanje odgovarajueg stana utvrenih lanom 90. ovog zakona.
Ako se imalac prava preeg prenosa kome je uinjena ponuda u roku od 15
dana od dana prijema ponude ne izjasni na nain iz stava 4. ovog lana da prihvata
ponudu, prenosilac prava moe ustupiti ponueni zajedniki deo drugom licu, ali ne
pod povoljnijim uslovima.
Ako stambena zajednica prenese odreeni zajedniki deo zgrade, a nije ga
prethodno ponudila imaocu prava preeg prenosa ili je zajedniki deo prenela pod
uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preeg prenosa moe
tubom da zahteva da se ugovor o prenosu zajednikog dela oglasi bez dejstva
prema njemu i da se nepokretnost njemu ustupi pod istim uslovima.
Obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade
lan 14.
Vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik samostalnog dela zgrade, duan je
da:
1) upotrebom, odnosno korienjem svog posebnog, odnosno samostalnog
dela ne ometa korienje drugih delova zgrade;
2) svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade odrava u stanju kojim se
ne oteava, ne onemoguava i ne remeti uobiajena upotreba ostalih delova zgrade;
3) odrava zajedniki deo zgrade koji ini sastavni deo njegovog posebnog,
odnosno samostalnog dela zgrade u granicama mogunosti vrenja ovlaenja
upotrebe tog dela;
4) uestvuje u trokovima odravanja i upotrebe zajednikih delova zgrade i
katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na nain odreen ovim
zakonom;
5) trpi upotrebu zajednikih delova zgrade u skladu sa njihovom namenom
od strane vlasnika samostalnih delova ili lica koja rade po njihovom nalogu, odnosno
prolaenje treih lica radi dolaska do odreenog posebnog, odnosno samostalnog
dela zgrade;
6) dozvoli prolaz kroz svoj poseban, odnosno samostalni deo zgrade ili
njegovu upotrebu na drugi primeren nain ako je to nuno za popravku, odnosno
odravanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske obaveze.
Pravo da zahteva ispunjenje obaveza od vlasnika posebnog dela zgrade
imaju svaki vlasnik posebnog dela zgrade, vlasnik samostalnog dela zgrade i
stambena zajednica, u skladu sa svojim pravom koje proizlazi iz obaveze vlasnika
posebnog dela zgrade.
Vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela zgrade koji je duan da dozvoli
prolaz kroz svoj poseban deo zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren nain u
skladu sa takom 6) stav 1. ovog lana ima pravo da zahteva da njegov posebni,
 10

odnosno samostalni deo zgrade bude vraen u stanje u kome se nalazio pre nego
to je dozvolio prolaz ili njegovu upotrebu, odnosno ima pravo na naknadu tete koja
je priinjena prolazom ili upotrebom na posebnom, odnosno samostalnom delu
zgrade.

III. UPRAVLJANJE ZGRADAMA

1. Organizacija upravljanja
Nadlenost za vrenje poslova upravljanja
lan 15.
Poslove upravljanja zgradom vre:
1) vlasnik, za zgrade bilo koje namene u kojima je jedno lice iskljuivi
vlasnik svih delova zgrade;
2) vlasnici posebnih delova, za porodine kue;
3) stambena zajednica preko svojih organa ili profesionalni upravnik kome
su povereni poslovi upravljanja, u stambenoj zgradi koja ima zajednike delove
zgrade i najmanje dva posebna dela iji su vlasnici razliita lica;
4) vlasnici posebnih delova preko svojih organa, u zgradama koje nemaju
nijedan poseban deo namenjen za stanovanje.
U sluaju iz stava 1. taka 4) ovog lana, vlasnici posebnih delova osnivaju
pravno lice u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuju osnivanje i pravni
poloaj udruenja, dok se odredbe ovog zakona o nadlenostima, pravima i
obavezama skuptine i upravnika stambene zajednice u upravljanju zgradom shodno
primenjuju na nadlenosti skuptine i zastupnika tog udruenja.
U stambeno-poslovnim zgradama poslove upravljanja zgradom vre svi
vlasnici posebnih delova zgrade. Vlasnici stanova i vlasnici poslovnih prostora
formiraju stambenu zajednicu u skladu s ovim zakonom.
Pojam i pravni status stambene zajednice
lan 16.
Stambenu zajednicu ine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno
stambeno-poslovne zgrade.
Stambena zajednica ima status pravnog lica, koji stie trenutkom kada
najmanje dva lica postanu vlasnici dva posebna dela.
U javno-pravnim odnosima i postupcima u kojima je propisano da se vlasnik
zgrade pojavljuje kao stranka, svojstvo stranke u tim postupcima ima stambena
zajednica.
Ako zgrada ima vie celina sa zasebnim ulazima, vlasnici posebnih delova
svake od tih celina mogu formirati stambenu zajednicu ulaza na koju se shodno
primenjuju sve odredbe ovog zakona koje se odnose na stambenu zajednicu zgrade
u celini.
U situaciji kada su formirane zasebne stambene zajednice po ulazima, za
radove na nadziivanju zgrade kao celine, kao i za odluivanje o nainu korienja i
odravanja zemljita za redovnu upotrebu zgrade potrebna je saglasnost veine od
ukupnog broja stambenih zajednica po ulazima.
U sluaju iz stava 5. ovog lana, saglasnost za nadziivanje u ime stambene
zajednice ulaza potpisuje upravnik stambene zajednice ulaza, a ugovor sa
 11

investitorom potpisuje lice koje za to ovlaste upravnici stambenih zajednica ulaza koji
su dali saglasnost.
Stambena zajednica se upisuje u registar stambenih zajednica.
Poslovno ime stambene zajednice pod kojim se ona pojavljuje u pravnom
prometu obavezno sadri oznaenje stambena zajednica i adresu zgrade za koju je
formirana. Poslovno ime moe se registrovati i na jeziku nacionalne manjine tako to
e se pored poslovnog imena na srpskom jeziku upisati i poslovno ime na jeziku
nacionalne manjine.
Stambena zajednica ima matini broj, PIB i tekui raun.
Pravila o meusobnim odnosima vlasnika posebnih delova u
stambenoj zajednici
lan 17.
Vlasnici posebnih delova zgrade u stambenoj zajednici svoja prava i obaveze
u pogledu upravljanja i odravanja ostvaruju i vre u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vlasnici posebnih delova zgrade mogu svoje
meusobne odnose, prava i obaveze urediti i pravilima o meusobnim odnosima
vlasnika posebnih delova zgrade (u daljem tekstu: pravila vlasnika), ukoliko ovim
zakonom nije drugaije odreeno.
Pravila vlasnika donose se jednoglasnom odlukom svih vlasnika posebnih
delova zgrade i obavezno sadre obaveze koje vlasnici posebnih delova imaju po
ovom zakonu, kao i nain donoenja svih akata i odluka iz nadlenosti skuptine
stambene zajednice i upravnika, s tim to se pravilima vlasnika nadlenost i potrebna
veina za donoenje tih akata i odluka mogu urediti drugaije nego to je to
propisano ovim zakonom.
Pored obaveznih elemenata iz stava 3. ovog lana, pravila vlasnika mogu
urediti i druge odnose vlasnika posebnih delova u zgradi, kao i nain upravljanja i
odravanja zgrade, poveravanje pojedinih poslova iz nadlenosti skuptine stambene
zajednice profesionalnom upravniku, nain upotrebe zajednikih delova zgrade i
utvrditi nain uea u trokovima odravanja i upravljanja zgradom, kuni red
zgrade, ouvanje spoljanjeg izgleda zgrade i sl.
Sastavni deo pravila vlasnika ini evidencija posebnih i zajednikih delova
zgrade.
Svaki vlasnik posebnog dela zgrade moe pokrenuti inicijativu za donoenje
pravila vlasnika.
Uvid u sadrinu pravila vlasnika moe izvriti svako zainteresovano lice.
Pravila vlasnika registruju se i objavljuju u Registru stambene zajednice u
skladu sa ovim zakonom.
Registar stambenih zajednica
lan 18.
Jedinica lokalne samouprave vodi Registar stambenih zajednica (u daljem
tekstu: Registar) i organizuje rad Registra prema svojoj teritorijalnoj nadlenosti i u
skladu sa svojim ovlaenjima.
Nadlena optinska, odnosno gradska uprava odreuje zaposleno lice koje
e voditi Registar (u daljem tekstu: Registrator).
 12

Granice ovlaenja Registratora

lan 19.
Registrator je lice koje je ovlaeno da vodi Registar i koje je duno da
obezbedi zakonito, aurno i tano voenje Registra.
U postupku registracije Registrator iskljuivo vri proveru ispunjenosti
formalnih uslova za upis podataka u Registar, koji su predmet registracije i
objavljivanja, na osnovu injenica iz prijave i priloenih dokumenata, bez ispitivanja
tanosti injenica iz prijave, verodostojnosti priloenih dokumenata i pravilnosti i
zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti.
Registrator u skladu sa stavom 2. ovog lana proverava ispunjenost sledeih
uslova:
1) nadlenost za postupanje po prijavi;
2) da li je podnosilac prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, moe biti
podnosilac takve prijave;
3) da li prijava sadri sve propisane podatke i dokumente;
4) da li su podaci navedeni u prijavi u skladu sa registrovanim podacima i
dokumentima;
5) da li je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati propisane administrativne
takse i takse za uslugu voenja jedinstvene evidencije stambenih zajednica.
Sadrina Registra
lan 20.
Registar je elektronska javna baza podataka i dokumenata u kojoj su
sadrani podaci o stambenim zajednicama propisani ovim zakonom i podzakonskim
aktima o Registru donetim na osnovu ovog zakona (u daljem tekstu: Akt o registru).
Registar naroito sadri sledee podatke koji se registruju, odnosno
evidentiraju i objavljuju:
1) poslovno ime i adresu stambene zajednice;
2) podatke o broju posebnih delova zgrade (broj stanova, garaa van
zgrade na katastarskoj parceli na kojoj je zgrada izgraena, garanih mesta,
garanih boksova, parking mesta i poslovnih prostora);
3) identifikacione podatke o upravniku, i to za domae fiziko lice: ime i
prezime i JMBG, a za strano fiziko lice: ime i prezime, broj putne isprave i drava
izdavanja putne isprave;
4) identifikacione podatke o profesionalnom upravniku i organizatoru
profesionalnog upravljanja, i to za fiziko lice: ime i prezime i JMBG, za strano fiziko
lice: ime i prezime, broj putne isprave i drava izdavanja putne isprave, a za pravno
lice: poslovno ime, adresu sedita, matini broj i PIB;
5) matini broj stambene zajednice;
6) PIB stambene zajednice;
7) broj tekueg rauna stambene zajednice i kontakt podaci (broj telefona i
elektronska adresa za prijem pote, odnosno e-adresa);
8) druge podatke u skladu sa zakonom i aktom o registru.
Registar sadri podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju.
 13

Sadrinu Registra ine i podaci koje u Registar neposredno unose nadleni

dravni organi.
Sadrinu Registra ine i podaci koji se unose u Registar preuzimanjem u
elektronskoj formi od drugih registara i/ili evidencija koje se, u skladu sa propisima,
vode u zemlji. Registar sadri i dokumente na osnovu kojih je izvrena registracija ili
evidencija.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje nain razmene
dokumenata i podataka koji su predmet registracije i evidencije.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje sadrinu Registra i
dokumentaciju potrebnu za registraciju i evidenciju podataka o stambenim
zajednicama iz stava 2. ovog lana, kao i nain podnoenja podataka i dokumenata.
U Registar se vre upis, promena i brisanje podataka i dokumenata koji su
predmet registracije i evidencije, u skladu sa zakonom i aktom o Registru.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u Registru
ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje pristup informacijama od javnog
znaaja, dok akt iz stava 7. ovog lana ne moe sadrati druge podatke o linosti
osim identifikacionih podataka iz stava 2. ovog lana.
Jedinstvena evidencija stambenih zajednica
lan 21.
Republiki geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod) vodi jedinstvenu,
centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka u kojoj su objedinjeni podaci o
stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Republike Srbije (u daljem
tekstu: Jedinstvena evidencija).
Razmena podataka, dokumenata i podnesaka izmeu jedinica lokalnih
samouprava i Zavoda obavlja se elektronskim putem.
Rukovodilac organizacione jedinice Zavoda nadlene za poslove informatike i
komunikacije je lice koje je odgovorno za formiranje i voenje Jedinstvene evidencije
i koje se stara o javnoj dostupnosti podataka i dokumenata iz Jedinstvene evidencije.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u jedinstvenoj
evidenciji ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje pristup informacijama
od javnog znaaja.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje nain razmene
podataka, dokumenata i podnesaka iz stava 2. ovog lana.
Pokretanje postupka registracije
lan 22.
Postupak registracije pokree se podnoenjem prijave Registru od strane
upravnika ili drugog zakonom ovlaenog lica, a moe da se pokrene i po slubenoj
dunosti.
Pokretanje postupka podnoenjem prijave
lan 23.
Prijava se podnosi u formi podneska u kome se naroito navode:
1) oznaenje jedinice lokalne samouprave kojoj se prijava podnosi;
2) predmet (propisani podaci za registraciju i objavljivanje) i vrsta (upis,
promena ili brisanje podataka i dokumenata) registracije;
 14

3) identifikacioni podaci podnosioca prijave (za domae fiziko lice: ime i

prezime i JMBG, a za strano fiziko lice: ime i prezime, broj putne isprave i drava
izdavanja putne isprave);
4) na koji nain podnosilac zahteva da mu se dostavi odluka Registratora.
Uz prijavu se prilau propisani dokumenti u originalu, overenom prepisu ili
overenoj fotokopiji, ako drugaije nije propisano, kao i dokaz o uplati administrativne
takse za registraciju i naknade za usluge Jedinstvene evidencije.
Nadlena optinska, odnosno gradska uprava koja vodi postupak registracije
duna je da dokumente iz stava 2. ovog lana pribavlja po slubenoj dunosti u
skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak, odnosno da od
podnosioca prijave moe da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu
identifikaciju i dokumente koji potvruju injenice o kojima se ne vodi slubena
evidencija.
Pokretanje postupka po slubenoj dunosti
lan 24.
Postupak registracije pokree se po slubenoj dunosti, ako je takva
registracija predviena ovim zakonom.
Zabeleba
lan 25.
Upis zabelebe vri se na osnovu prijave ili po slubenoj dunosti, ako
Registrator doe do saznanja o injenicama i dokumentima koji su od znaaja za
stambene odnose.
Nain podnoenja prijave
lan 26.
Prijava u papirnoj formi podnosi se Registru neposredno ili potom. Kada se
prijava podnosi potom, kao datum i vreme podnoenja prijave uzimaju se datum i
vreme prijema prijave u Registru.
Elektronska prijava se podnosi Registru putem korisnike aplikacije za prijem
elektronske prijave kojom se obezbeuje prijem elektronskih dokumenata i dokaza o
uplati administrativne takse za registraciju i naknade za usluge evidencije.
Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih
dokumenata, vri se u skladu sa propisima kojima se ureuju elektronski potpis i
elektronski dokument.
Rok za podnoenje prijave
lan 27.
Podnosilac prijave je duan da Registru podnese prijavu u roku od 15 dana
od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije.
Potvrda o primljenoj prijavi
lan 28.
Potvrda o primljenoj prijavi izdaje se podnosiocu prijave, prilikom
neposrednog podnoenja prijave Registru.
Potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu
navedenu u prijavi.
 15

Potvrda o primljenoj prijavi naroito sadri broj pod kojim je prijava zavedena,
datum i vreme prijema prijave, vrstu prijave (upis, promena ili brisanje podataka i
dokumenata), identifikacione podatke o podnosiocu prijave iz lana 23. stav 1. taka
3) ovog zakona, kao i spisak priloenih dokumenata.
Izmena i odustanak od prijave
lan 29.
Podnosilac prijave moe da izmeni prijavu ili da od nje odustane do
donoenja odluke Registratora o prijavi.
Ako podnosilac prijave odustane od prijave, Registrator donosi reenje kojim
se postupak obustavlja.
Provera ispunjenosti formalnih uslova i rok za odluivanje o
prijavi
lan 30.
Po prijemu prijave Registrator proverava da li su ispunjeni formalni uslovi za
registraciju propisani lanom 20. stav 2. ovog zakona za podatke koji se registruju i
objavljuju i da li su dostavljeni propisani dokumenti.
Podaci koji su predmet objavljivanja ne podleu proveri ispunjenosti formalnih
uslova, upisuju se u Registar na osnovu registracione prijave, za njihovu tanost
odgovara podnosilac prijave i o njihovoj objavi se ne izdaje poseban akt.
Registrator odluuje o prijavi donoenjem reenja o registraciji ili zakljuka o
odbacivanju prijave u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave.
Reenje o registraciji
lan 31.
Ako su ispunjeni formalni uslovi za registraciju i po izvrenoj kontroli
ispravnosti unetih podataka i dokumenata u centralnom informacionom sistemu,
Registrator donosi reenje o registraciji.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana podnosilac prijave preko Registratora
moe izjaviti albu optinskom, odnosno gradskom veu u roku od deset dana od
dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet
stranici Registra.
alba ne odlae izvrenje reenja.
Odbacivanje prijave, pravo albe i pravo na podnoenje
usaglaene prijave
lan 32.
Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po prijavi, Registrator
odbacuje prijavu zakljukom, uz navoenje svih nedostataka, odnosno razloga za
odbacivanje, objavljuje ga kroz centralni informacioni sistem i pisani otpravak
dostavlja podnosiocu prijave na nain odreen u registracionoj prijavi.
Registrator e prijavu odbaciti zakljukom i kada nije mesno nadlean za
postupanje po prijavi, kada podaci navedeni u prijavi nisu predmet registracije i kada
je podatak ili dokument koji je predmet prijave ve registrovan.
Protiv zakljuka iz st. 1. i 2. ovog lana podnosilac prijave preko Registratora
moe izjaviti albu optinskom, odnosno gradskom veu nadlenog organa jedinice
lokalne samouprave u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku
od 30 dana od dana objavljivanja.
 16

Ako podnosilac prijave u roku od deset dana od prijema zakljuka iz st. 1. i 2.

ovog lana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja, podnese
usaglaenu prijavu i dokumente i otkloni sve utvrene nedostatke, ne plaa ponovo
administrativnu taksu i naknadu.
Podnosilac prijave moe samo jednom iskoristiti pravo na podnoenje
usaglaene prijave bez obaveze ponovnog plaanja administrativne takse i naknade
iz stava 4. ovog lana.
Proputanje roka za odluivanje o prijavi
lan 33.
Ako Registrator ne odlui o prijavi u roku iz lana 30. stav 3. ovog zakona,
smatrae se da je prijava usvojena, o emu donosi reenje i traenu registraciju, bez
odlaganja, sprovodi u Registar, izuzev u sluajevima kada nisu ispunjeni uslovi
propisani lanom 32. stav 2. ovog zakona.
Brisanje registrovanog podatka ili dokumenta po slubenoj
dunosti
lan 34.
Kada utvrdi da je registrovan podatak, a da u momentu registracije nisu bili
ispunjeni uslovi za njegovu registraciju, Registrator e ukinuti svoju odluku i brisati
podatak najkasnije u roku od est meseci od narednog dana od dana objavljivanja
registrovanog podatka.
Reenje o brisanju registrovanog podatka ili dokumenta dostavlja se
stambenoj zajednici iji je podatak brisan.
Istovremeno sa brisanjem registrovanog podatka uspostavlja se prethodno
registrovano stanje.
Podnosilac prijave po osnovu koje je izvrena registracija podatka ili
dokumenta koji je brisan u skladu sa odredbama ovog lana ima pravo na albu u
skladu sa lanom 32. stav 3. ovog zakona.
Povraaj u preanje stanje
lan 35.
U postupku registracije nije dozvoljen povraaj u preanje stanje.
Objavljivanje i dejstvo registracije
lan 36.
Pre konanog odobravanja registracije i objave podataka i dokumenata, u
Jedinstvenoj evidenciji se kroz centralni informacioni sistem vri kontrola ispravnosti
naina unetih podataka i dokumenata.
Ako se utvrdi da podaci i dokumenti koji su propisani kao predmet registracije
i evidencije nisu uneti u Registar ili nisu uneti u Registar na propisan nain, centralni
informacioni sistem nee prihvatiti odobravanje registracije i o tome e obavestiti
Registratora.
Registrator ima obavezu da bez odlaganja otkloni utvrene nedostatke i
unese, odnosno pravilno unese, podatke i dokumente kroz registarsku aplikaciju u
centralni informacioni sistem.
Po izvrenoj kontroli ispravnosti naina unetih podataka i dokumenata u
centralnom informacionom sistemu, registrovani podaci i dokumenti o stambenoj
zajednici se javno objavljuju u Jedinstvenoj evidenciji stambenih zajednica.
 17

Registracija proizvodi pravno dejstvo prema treim licima narednog dana od

dana objavljivanja.
Trea lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz Registra ne
snose tetne pravne posledice zbog netanih podataka u Registru.
Ispravka greke
lan 37.
Ako je prilikom registracije nainjena greka u pisanju, raunanju ili druga
oigledna greka, Registrator e u roku od pet dana od dana saznanja za greku ili
od dana podnoenja zahteva za ispravku izvriti ispravku greke u Registru i o tome
doneti zakljuak.
Ako Registrator, odluujui o zahtevu za ispravku greke, utvrdi da greka
nije nainjena, donosi reenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan.
Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora
lan 38.
Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora vri se na nain odreen
registracionom prijavom, i to:
1) potanskom poiljkom, na adresu podnosioca prijave;
2) potanskom poiljkom, na adresu sedita stambene zajednice;
3) slanjem na registrovanu adresu za prijem elektronske pote u skladu sa
propisima kojima se ureuje elektronsko poslovanje;
4) preuzimanjem u seditu Registra.
Ako je podneta elektronska prijava, otpravak odluke Registratora u
elektronskoj formi dostavlja se na registrovanu adresu za prijem elektronske pote ili
na adresu za prijem elektronske pote koja je oznaena u prijavi.
Dostavljanje pisanog otpravka odluke Registratora smatra se izvrenim
danom slanja na adresu iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana.
Shodna primena zakona
lan 39.
Na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim
zakonom nisu posebno ureena, primenjuje se zakon kojim se ureuje opti upravni
postupak.
Organi stambene zajednice i njihovo formiranje
lan 40.
Obavezni organi stambene zajednice su skuptina i upravnik.
Skuptina stambene zajednice moe da formira odbore, komisije i druga tela,
a odlukom skuptine odreuju se njihov sastav, zadaci i nain rada.
Stambena zajednica u roku od 60 dana od dana sticanja svojstva pravnog
lica mora odrati prvu sednicu skuptine na kojoj se bira upravnik, a saziva je lice
koje je do donoenja ovog zakona vrilo dunost predsednika skuptine zgrade,
odnosno saveta zgrade, a ukoliko takvo lice ne postoji, bilo koji vlasnik posebnog
dela zgrade.
Upravnik ili lice ovlaeno odlukom stambene zajednice duno je da podnese
prijavu za upis stambene zajednice, upis ili promenu upravnika, odnosno registraciju
promene drugih podataka koji se registruju i objavljuju u Registru stambenih
 18

zajednica, u roku od 15 dana od dana odravanja sednice skuptine, odnosno

nastanka promene.
U sluaju poveravanja upravljanja profesionalnom upravniku na osnovu
odluke skuptine stambene zajednice ili pravila vlasnika, skuptina moe izabrati
jedno ili vie lica koja e posredovati u poslovima izmeu stambene zajednice i
profesionalnog upravnika.
Skuptina stambene zajednice
lan 41.
lanovi skuptine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova.
Kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skuptine uestvuje njegov
zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.
Umesto vlasnika posebnog dela, osim za odluke propisane lanom 42. stav 1.
ta. 1), 2), 4), 12) i 18) ovog zakona, na sednici skuptine moe da uestvuje u radu i
glasa i lan domainstva koji je poslovno sposoban ili lice koje je zakupac posebnog
dela, osim ako je vlasnik posebnog dela obavestio skuptinu ili upravnika da ne
dozvoljava da umesto njega uestvuje neko drugi.
Vlasnik posebnog dela koji je izdao svoj posebni deo u zakup treem licu, a
ugovorio je da tree lice uestvuje u trokovima odravanja i upravljanja zgradom,
duan je da u roku od 30 dana od dana izdavanja posebnog dela u zakup obavesti
upravnika zgrade da e zakupac uestvovati u trokovima odravanja i upravljanja
zgradom.
Izuzetno od stava 4. ovog lana zakupac na neodreeno vreme stana u
javnoj svojini ima pravo da uestvuje u radu skuptine, odnosno upravljanju i
obavezan je da snosi trokove odravanja i upravljanja zgradom.
Skuptinom predsedava lice koje je izabrano za upravnika i koje je obavezno
da prisustvuje svakoj sednici skuptine.
Sednica skuptine odrava se najmanje dva puta godinje, a zakazuje je
upravnik.
Inicijativu za zakazivanje sednice skuptine moe podneti i svaki vlasnik
posebnog dela. Ako upravnik ne zakae sednicu skuptine na zahtev vlasnika
posebnog dela u roku od deset dana, vlasnik posebnog dela je moe sam zakazati, o
emu obavezno obavetava upravnika.
Nadlenost skuptine stambene zajednice
lan 42.
Skuptina stambene zajednice:
1) bira i razreava upravnika;
2) donosi odluku o poveravanju poslova upravljanja zgradom, odnosno
izboru profesionalnog upravnika;
3) donosi pravila vlasnika u skladu sa lanom 17. stav 2. ovog zakona;
4) donosi odluku o uzimanju kredita;
5) odreuje visinu mesenog iznosa koji plaaju vlasnici posebnih delova za
potrebe izvrenja poslova iz nadlenosti stambene zajednice, i to na ime trokova
odravanja, trokova za rad organa stambene zajednice i drugih trokova;
6) donosi program odravanja zajednikih delova zgrade;
 19

7) donosi odluku o organizovanju poslova odravanja zgrade, odnosno o

poveravanju poslova odravanja zajednikih delova zgrade;
8) donosi odluku o preduzimanju radova na zajednikim delovima zgrade;
9) donosi odluku o odravanju zemljita za redovnu upotrebu zgrade;
10) donosi odluku o fiziko-tehnikom obezbeenju zgrade i stvari na
zemljitu koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
11) donosi odluku o korienju zajednikih delova zgrade izdavanjem
njihovih delova treim licima ili vlasnicima posebnih delova;
12) donosi odluku o raspolaganju zajednikim delovima zgrade;
13) donosi odluku o nainu korienja zemljita koje slui za redovnu
upotrebu zgrade;
14) donosi odluku o unapreenju zajednikih delova zgrade;
15) donosi odluku o osiguranju iz lana 48. ovog zakona;
16) donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajednikim
delovima zgrade i zemljitu koje slui za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade
koju plaaju vlasnici tih stvari;
17) usvaja izvetaj o radu upravnika, odnosno profesionalnog upravnika, koji
posebno sadri prikaz realizovanih aktivnosti u odnosu na planirane, kao i
iskorienju sredstava za realizaciju svake od aktivnosti;
18) donosi odluku o visini naknade za investiciono odravanje zajednikih
delova zgrade i zemljita koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
19) odluuje i o drugim pitanjima od znaaja za stambenu zajednicu.
Skuptina stambene zajednice odluuje na sednici, ali se odluke mogu
donositi i davanjem pisanih izjava van sednice.
O radu skuptine stambene zajednice vodi se zapisnik.
Pravo glasa u skuptini stambene zajednice
lan 43.
Vlasnik posebnog dela ima jedan glas u skuptini stambene zajednice.
U sluaju da je jedno lice istovremeno vlasnik vie posebnih delova zgrade, to
lice ima onoliko glasova u skuptini stambene zajednice koliko ima posebnih delova
u vlasnitvu.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, vlasnik garae, garanog mesta ili garanog
boksa nema poseban glas po osnovu prava svojine na tom posebnom delu osim u
sluaju da je to jedini posebni deo koje jedno lice poseduje, u kom sluaju to lice ima
pravo glasa u skuptini samo u odnosu na odluke koje se tiu dela zgrade u kom se
nalazi garaa, garano mesto, odnosno garani boks.
Ukoliko je vlasnik posebnog dela nedostupan, njegov glas se ne uraunava u
kvorum, odnosno ukupan broj glasova u postupku odluivanja. Smatra se da je
vlasnik posebnog dela nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na
sednicu skuptine stambene zajednice na koju je uredno pozvan, a da pri tome nije
obavestio upravnika, odnosno stambenu zajednicu o razlozima svog neodazivanja.
Smatra se da je vlasnik posebnog dela uredno pozvan isticanjem obavetenja
o danu, asu i mestu odravanja sednice skuptine sa predloenim dnevnim redom
na vidljivom mestu u prostoru koji je zajedniki deo zgrade i koji je u svakodnevnoj
upotrebi vlasnika posebnih delova (ulaz, hodnik i sl.).
 20

Obavetenje o odravanju sednice skuptine mora se istai najmanje tri dana

pre dana odravanja skuptine, osim u hitnim sluajevima u kojima se obavetenje
moe istai i na dan odravanja skuptine.
Rad i odluivanje skuptine
lan 44.
Skuptina stambene zajednice donosi odluke obinom veinom glasova
prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju, osim ako ovim
zakonom nije drugaije propisano.
O raspolaganju zajednikim delovima zgrade, poveravanju upravljanja
profesionalnom upravniku i kreditnom zaduivanju stambene zajednice skuptina
stambene zajednice odluuje veinom koju ine 2/3 ukupnog broja glasova.
U sluaju da su vlasnici posebnih delova doneli pravila vlasnika u skladu sa
lanom 17. stav 3. ovog zakona, veina glasova potrebna za donoenje odluka iz st.
1. i 2. ovog lana utvruje se tim aktom.
Vlasnik posebnog dela moe glasati i pisanim ili elektronskim putem, u kom
sluaju se za potrebe izraunavanja kvoruma smatra da taj lan stambene zajednice
prisustvuje sednici.
U vrenju ovlaenja odluivanja, odnosno glasanja, kada je poseban deo
zgrade u susvojini, suvlasnicima pripada odgovarajui deo glasova za taj poseban
deo srazmerno njihovom udelu u susvojini.
Vlasnik posebnog dela moe da glasa i preko zastupnika, odnosno
punomonika. Punomoje se izdaje u pisanom obliku i uva uz zapisnik o radu
skuptine.
U sluaju raspolaganja zajednikim delovima zgrade za potrebe nadziivanja,
saglasnost u smislu zakona kojim se ureuje izgradnja objekata predstavlja
saglasnost skuptine stambene zajednice koja se donosi veinom iz stava 2. ovog
lana.
Na osnovu saglasnosti iz stava 7. ovog lana, upravnik stambene zajednice
zakljuuje ugovor sa investitorom kojim se reguliu svi bitni elementi ugovora, a
posebno meusobna prava i obaveze, rokovi, obaveze investitora da na pogodan
nain obavetava vlasnike posebnih delova o poetku i zavretku izvoenja radova,
potovanju kunog reda i dr.
Kvorum
lan 45.
Kvorum za odravanje i rad sednice skuptine ini obina veina od ukupnog
broja glasova lanova koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju, ako odlukom
stambene zajednice nije odreen vei broj glasova.
Ako se sednica skuptine nije mogla odrati zbog nedostatka kvoruma,
ponovo se saziva najranije tri, a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo
da bude odrana, sa istim predloenim dnevnim redom (ponovljena sednica).
Kvorum za odravanje i rad ponovljene sednice ini 1/3 ukupnog broja
glasova lanova, ako odlukom stambene zajednice nije odreen vei broj glasova.
Zapisnik
lan 46.
Svaka odluka skuptine stambene zajednice unosi se u zapisnik koji vodi
upravnik, odnosno zapisniar koga imenuje upravnik.
 21

Upravnik je odgovoran za uredno sainjavanje zapisnika.

Zapisnik sadri:
1) mesto i dan odravanja sednice;
2) ime lica koje je vodilo zapisnik;
3) saeti prikaz rasprave po svakoj taki dnevnog reda;
4) rezultat glasanja po svakoj taki dnevnog reda po kojoj je skuptina
odluivala, kao i nain glasanja svakog prisutnog lana skuptine;
5) druge elemente, u skladu sa odlukom stambene zajednice.
Sastavni deo zapisnika ini spisak lica koja su uestvovala u radu sednice
skuptine.
Zapisnik potpisuju upravnik, zapisniar ako je odreen, kao i sva lica koja su
uestvovala u njenom radu.
Ako lice koje je uestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili
odbije da potpie zapisnik, lice koje vodi zapisnik e to konstatovati u zapisniku uz
navoenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu moe tu primedbu
i samo uneti u zapisnik prilikom potpisivanja.
Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog lana nema uticaja na
punovanost odluka donetih na sednici skuptine ako se rezultat glasanja i sadrina
tih odluka na drugi nain mogu utvrditi.
Odgovornost stambene zajednice
lan 47.
Stambena zajednica odgovara za tetu koja proistekne usled neizvrenja ili
nepravilnog izvrenja poslova koji su u njenoj nadlenosti.
Stambena zajednica odgovorna je i za tetu koja nastane od dela zgrade
kada nije mogue utvrditi od kog posebnog ili samostalnog dela zgrade potie teta.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, zajedno sa stambenom zajednicom za tetu
odgovaraju solidarno i svi vlasnici posebnih, odnosno samostalnih delova.
Stambena zajednica, odnosno vlasnici posebnih i samostalnih delova, imaju
pravo regresa prema licu koje je odgovorno za tetu u roku od jedne godine od dana
isplate, odnosno naknade tete oteenom.
Vlasnici posebnog, odnosno samostalnog dela su prema treim licima
supsidijarno odgovorni za ispunjenje ugovorne obaveze stambene zajednice ako se
od stambene zajednice ne dobije ispunjenje obaveze, kao i za tetu zbog
neispunjenja obaveze.
U sluaju iz stava 5. ovog lana vlasnici posebnog i samostalnog dela
odgovaraju solidarno.
Vlasnik posebnog, odnosno samostalnog dela koji ispuni obavezu stambene
zajednice ima pravo regresa od ostalih vlasnika posebnih, odnosno samostalnih
delova.
Ugovor o osiguranju
lan 48.
Stambena zajednica moe da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti
za tete priinjene treim licima usled neodravanja, odnosno nepravilnog
 22

odravanja zgrade, a na nain i pod uslovima utvrenim zakonom kojim se ureuje

delatnost osiguranja i zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi.
Upravnik
lan 49.
Stambena zajednica ima upravnika.
Upravnika bira skuptina stambene zajednice iz redova lanova skuptine
stambene zajednice.
Mandat upravnika traje etiri godine, ako odlukom o izboru nije odreeno
krae vreme, a po isteku vremena na koje je izabran moe biti ponovo biran. Po
isteku mandata upravnika, ako nije izabran novi upravnik, on je duan da vri ovu
funkciju jo 30 dana od dana isteka mandata.
Mandat upravnika prestaje i ostavkom i razreenjem.
Upravnik se razreava na nain predvien za izbor upravnika.
Ako skuptina stambene zajednice ne izabere novog upravnika u roku od 30
dana od dana kada je stambena zajednica ostala bez upravnika, iz bilo kog razloga,
svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva pokretanje postupka pred
nadlenim organom jedinice lokalne samouprave za imenovanje profesionalnog
upravnika.
Mandat upravnika poinje, odnosno prestaje danom donoenja odluke o
izboru, odnosno razreenju, ako samom odlukom nije drugaije odreeno.
Upravnik se upisuje u Registar stambenih zajednica.
Prava i obaveze upravnika
lan 50.
Upravnik:
1) zastupa i predstavlja stambenu zajednicu;
2) podnosi prijavu za upis stambene zajednice u Registar stambenih
zajednica;
3) podnosi prijavu za registraciju pravila vlasnika u skladu sa lanom 17.
stav 8. ovog zakona;
4) istie reenje o registraciji stambene zajednice na vidno mesto u
stambenoj zgradi;
5) vri popis posebnih, zajednikih i samostalnih delova i vri njihovo
oznaavanje;
6) uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima
samostalnih delova i licima kojima su zajedniki ili posebni delovi zgrade izdati u
zakup, odnosno na korienje po drugom osnovu (za fizika lica ime, prezime i
JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedita i matini broj);
7) izvrava odluke stambene zajednice;
8) na osnovu odluke skuptine stambene zajednice o upravljanju
sredstvima stambene zajednice raspolae sredstvima sa tekueg rauna stambene
zajednice, u skladu sa propisima kojima se ureuje otvaranje, voenje i gaenje
tekuih rauna;
9 predlae skuptini stambene zajednice program odravanja i stara se o
njegovoj realizaciji;
 23

10) organizuje radove hitnih intervencija;

11) organizuje izvoenje radova na zajednikim delovima zgrade i zemljitu
za redovnu upotrebu zgrade u skladu sa usvojenim programom odravanja i
kontrolie da li se ovi radovi izvode;
12) vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice;
13) podnosi skuptini stambene zajednice izvetaj o radu koji posebno sadri
prikaz ukupnih prihoda i rashoda stambene zajednice, realizovanih aktivnosti u
odnosu na planirane, kao i iskorienja sredstva za realizaciju svake od aktivnosti;
14) vri i druge poslove odreene zakonom.
2. Profesionalno upravljanje
Organizator profesionalnog upravljanja
lan 51.
Poslovima profesionalnog upravljanja mogu se baviti privredna drutva ili
preduzetnici (organizator profesionalnog upravljanja) angaovanjem lica koje
ispunjava uslove za profesionalnog upravnika.
Osnivanje, pravni poloaj i druga pitanja od znaaja za poslovanje privrednih
drutava i preduzetnika iz stava 1. ovog lana ureuje se u skladu sa zakonom kojim
se ureuje pravni poloaj privrednih drutava i preduzetnika.
Organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima
profesionalnog upravljanja ako ima najmanje jedno lice u radnom odnosu na
neodreeno vreme sa punim radnim vremenom koje je upisano u registar
profesionalnih upravnika koji vodi Privredna komora Srbije.
Sticanje i prestanak ovlaenja za obavljanje poslova
profesionalnog upravnika
lan 52.
Fiziko lice stie kvalifikaciju profesionalnog upravnika ako:
1) ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju;
2) poloi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu u skladu sa ovim
zakonom;
3) upie se u registar koji vodi Privredna komora Srbije.
Privredna komora Srbije izdaje i oduzima licencu za profesionalnog upravnika
u skladu sa ovim zakonom.
Upis u registar profesionalnih upravnika vri se na zahtev lica koje ispunjava
uslove predviene zakonom.
U registar profesionalnih upravnika iz stava 3. ovog lana ne moe se upisati
lice koje je osuivano pravosnanom odlukom na kaznu zatvora za krivino delo koje
ga ini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.
Registar sadri line podatke o profesionalnom upravniku: ime prezime i
JMBG, kao i podatke o licenci profesionalnog upravnika.
Program ispita i nain polaganja ispita, uslove za sticanje i oduzimanje
licence za profesionalnog upravnika i bliu sadrinu registra propisuje ministar
nadlean za poslove stanovanja.
 24

Obuku za polaganje ispita iz stava 6. ovog lana organizuje Privredna komora

Srbije, odnosno drugo pravno lice, po dobijanju saglasnosti ministarstva nadlenog
za poslove stanovanja na predloeni program obuke.
Profesionalni upravnik brie se iz registra usled:
1) smrti;
2) na lini zahtev;
3) protekom roka od deset godina od dana upisa u registar, ako ne zatrai
obnavljanje upisa;
4) oduzimanja licence.
Pre izdavanja licence, odnosno podnoenja zahteva za obnavljanje licence,
licencirani profesionalni upravnik je duan da zakljui ugovor o osiguranju od
profesionalne odgovornosti sa periodom vaenja od najmanje tri godine i da primerak
navedenog ugovora dostavi Privrednoj komori Srbije uz dokumentaciju potrebnu za
dobijanje, odnosno obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom.
Licencirani profesionalni upravnik je duan da nakon izdavanja, odnosno
obnavljanja licence, Privrednoj komori Srbije najmanje jednom godinje dostavlja
vaeu polisu osiguranja.
Licenciranom profesionalnom upravniku koji ne izvrava obaveze predviene
stavom 10. ovog lana, Privredna komora Srbije oduzima licencu.
Godinja suma osiguranja za ugovor o osiguranju od profesionalne
odgovornosti iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nadlenost profesionalnog upravnika

lan 53.
Profesionalni upravnik vri poslove iz nadlenosti upravnika zgrade.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, profesionalni upravnik vri i sledee
poslove:
1) stara se o odravanju zemljita koje slui za redovnu upotrebu zgrade;
2) prima prijave kvarova ili drugih problema (nepotovanje kunog reda,
buka i drugi tetni uticaji u zgradi) svakim danom u nedelji u periodu od 00-24 asa;
3) na osnovu primljene prijave iz take 2) ovog stava obavetava nadleni
organ o problemu, odnosno zahteva preduzimanje odgovarajuih mera od nadlenog
organa;
4) evidentira svaku primljenu prijavu sa podacima o problemu i vremenu
prijema, kao i sa drugim podacima ako su poznati (ime i prezime podnosioca prijave,
licu koje je uzrokovalo probleme i drugo);
5) obezbeuje izvrenje radova na hitnim intervencijama;
6) predlae skuptini stambene zajednice visinu naknade za odravanje
zajednikih delova zgrade i zemljita na osnovu najmanje tri prikupljene ponude od
lica koja se bave odravanjem zajednikih delova zgrade i zemljita.
Profesionalni upravnik podnosi izvetaj o svom radu stambenoj zajednici
najmanje dva puta godinje ako drugaije nije ugovoreno, a u sluaju prestanka
vaenja ugovora o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja, ovaj izvetaj
podnosi najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka vaenja ugovora.
Profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici za tetu koju ona trpi
zbog njegovih propusta u radu, kao i svakom vlasniku posebnog, odnosno
 25

samostalnog dela ukoliko zbog propusta u radu profesionalnog upravnika pretrpe

tetu na svom posebnom, odnosno samostalnom delu.
Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu ija se visina odreuje
ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja.
U sluaju prinudne uprave, profesionalni upravnik ima pravo na naknadu ija
je visina odreena odlukom jedinice lokalne samouprave iz lana 64. stav 3. ovog
zakona.
U sluaju spreenosti za rad ili odsustva, profesionalni upravnik moe u
skladu sa zakonom izdati drugom licu koje ima licencu za obavljanje poslova
profesionalnog upravnika punomoje za preduzimanje hitnih i neodlonih poslova,
koje mora biti overeno u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa.
Registar profesionalnih upravnika
lan 54.
Privredna komora Srbije ustanovljava i vodi registar profesionalnih upravnika
koji je dostupan na njenoj internet strani.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, Privredna komora Srbije organizuje
polaganje ispita za profesionalnog upravnika i:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova
u obavljanju poslova profesionalnog upravljanja;
2) po prethodno utvrenoj ispunjenosti uslova, izdaje i oduzima licencu za
profesionalnog upravnika u skladu sa odredbama ovog zakona;
3) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i
normativa (profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
4) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz st. 1. i 2. ovog lana blie se
ureuje optim aktom Privredne komore Srbije.
Registar profesionalnih upravnika za svakog profesionalnog upravnika sadri:
1) spisak aktivnih ugovora sa stambenim zajednicama;
2) spisak isteklih ugovora sa stambenim zajednicama;
3) spisak raskinutih ugovora sa stambenim zajednicama.
Poveravanje upravljanja profesionalnom upravniku
lan 55.
Poslovi upravljanja mogu biti povereni profesionalnom upravniku:
1) odlukom stambene zajednice ili
2) odlukom nadlenog organa jedinice lokalne samouprave u sluaju
prinudne uprave predviene lanom 57. ovog zakona.
Poveravanje upravljanja profesionalnom upravniku na osnovu
odluke stambene zajednice ili pravilima vlasnika
lan 56.
Skuptina stambene zajednica moe u svakom trenutku odluiti da za
poslove upravljanja angauje profesionalnog upravnika.
Odluka o poveravanju poslova profesionalnom upravniku moe se doneti i
donoenjem pravila vlasnika.
 26

Odluka iz stava 2. ovog lana donosi se u skladu sa lanom 44. stav 1. ovog
zakona.
Poslovi upravljanja poveravaju se profesionalnom upravniku zakljuenjem
ugovora izmeu stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja.
Ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja zakljuuje lice koje
za to ovlasti stambena zajednica i zastupnik organizatora profesionalnog upravljanja.
Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi na odreeno ili neodreeno vreme.
Ugovor o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja zakljuen na
neodreeno vreme moe otkazati svaka strana sa otkaznim rokom od jednog
meseca, koji poinje da tee od poslednjeg dana u mesecu u kome je otkaz dat, ako
samim ugovorom otkazni rok nije drugaije odreen, s tim da otkazni rok ne moe biti
dui od tri meseca.
Stambena zajednica ima pravo da zahteva da odreeno lice koje angauje
organizator profesionalnog upravljanja bude odreeno za profesionalnog upravnika,
kao i da odreeno lice prestane da obavlja poslove profesionalnog upravnika.
Naknada za poslove profesionalnog upravljanja isplauje se organizatoru
profesionalnog upravljanja, a on izmiruje obaveze plaanja naknade prema
profesionalnom upravniku.
Prinudna uprava
lan 57.
Prinudna uprava uvodi se poveravanjem poslova upravljanja profesionalnom
upravniku u sluaju da:
1) prijava za upis stambene zajednice ne bude podneta u skladu sa lanom
40. stav 4. ovog zakona;
2) po isteku ili prestanku mandata iz bilo kog razloga nije izabran novi
upravnik u skladu sa lanom 49. ovog zakona.
Postupak uvoenja prinudne uprave imenovanjem profesionalnog upravnika
pokree se podnoenjem prijave nadlenog inspektora ili vlasnika posebnog dela u
skladu sa ovim zakonom.
Postupak iz stava 2. ovog lana vodi nadlena optinska, odnosno gradska
uprava, koja u skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak, reenjem
imenuje profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u registru profesionalnih
upravnika.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom,
odnosno gradskom veu nadlene jedinice lokalne samouprave u roku od osam
dana od dana dostavljanja, ukoliko alba ne odlae izvrenje reenja.
Profesionalni upravnik vri poslove upravljanja sve dok stambena zajednica
ne donese odluku o izboru upravnika ili dok ne zakljui ugovor o profesionalnom
upravljanju.

IV. ODRAVANJE ZGRADA

Odravanje zgrade i unapreenje svojstava zgrade
lan 58.
Aktivnosti na odravanju zgrade vre se kroz:
1) hitne intervencije,
 27

2) tekue odravanje i
3) investiciono odravanje.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie odreuje vrstu, obim i dinamiku
aktivnosti iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, kao i nain sainjavanja programa
odravanja zgrade.
Unapreenje svojstava zgrade ili dela zgrade jesu aktivnosti kojima se
poboljavaju energetska ili druga svojstva zgrade dogradnjom ili ugradnjom novih
delova i sklopova, odnosno ureaja i instalacija.
Hitne intervencije
lan 59.
Hitne intervencije su aktivnosti koje se bez odlaganja izvravaju radi zatite
ivota i zdravlja ljudi, njihove sigurnosti, zatite imovine od oteenja i dovoenje
zgrade, njenih delova, ureaja, instalacija i opreme u stanje ispravnosti,
upotrebljivosti i sigurnosti.
Svaki vlasnik zgrade, odnosno vlasnik posebnog dela zgrade, duan je da
odmah po saznanju o potrebi izvoenja hitnih intervencija na zgradi, odnosno
zajednikim delovima zgrade, o tome obavesti upravnika, odnosno profesionalnog
upravnika u stambenoj zgradi, odnosno nadleni organ u sluaju zgrade druge
namene.
Upravnik, profesionalni upravnik, odnosno nadleni organ iz stava 2. ovog
lana duan je da odmah po saznanju, a najkasnije u roku od 48 asova od
saznanja, ukoliko iz objektivnih razloga nije mogue ranije, preduzme odgovarajue
mere u cilju izvoenja hitnih intervencija, odnosno da o tome obavesti organizaciju
koja izvodi ovu vrstu radova i da zahteva preduzimanje potrebnih radnji, odnosno
radova.
Za proputanje preduzimanja mera iz stava 3. ovog lana upravnik,
profesionalni upravnik, odnosno nadleni organ iz stava 2. ovog lana odgovara za
tetu.
Obaveza odravanja zgrade
lan 60.
Obavezu da odravaju zgradu na nain da od zgrade, odnosno zajednikih
delova zgrade ne preti opasnost nastanka tete imaju sva lica iz lana 15. ovog
zakona.
Vlasnici ili korisnici samostalnih delova zgrade imaju obavezu da odravaju
svoje delove zgrada na nain kojim se obezbeuje funkcionalnost tog dela zgrade
prema propisima koji blie odreuju njihovu funkcionalnost i na nain kojim se
eliminie opasnost od nastupanja tete ili nemogunosti korienja drugih delova
zgrade.
Odravanje zgrade se moe ugovorom poveriti pravnim licima ili
preduzetnicima koji se bave poslovima odravanja zgrade.
Ukoliko lica iz st. 2. i 3. ovog lana ne organizuju odravanje u skladu sa ovim
zakonom, nadleni organ jedinice lokalne samouprave poverie posao odravanja
zgrade organizaciji kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa.
Lica iz lana 15. ovog zakona duna su da ispune mere propisane zakonom
kojim se ureuje oblast zatite od poara i oblast zapaljivih i gorivih tenosti i
zapaljivih gasova, u smislu dranja zapaljivih i gorivih tenosti i zapaljivih gasova i
 28

ispunjenja minimalnih preventivnih mera koje se odnose na evakuaciju ljudi i tekue

odravanje ureaja za otkrivanje i javljanje poara i ureaja za gaenje poara.
Tekue i investiciono odravanje izvodi se u skladu sa programom
odravanja.
Za tetu koja proistekne zbog proputanja obaveze odravanja iz stava 1.
ovog lana odgovara lice iz lana 15. ovog zakona koje je bilo duno da organizuje
izvoenje odgovarajue vrste radova.
Preuzimanje poslova odravanja zgrada i unapreenja svojstava
zgrade radi ostvarenja javnog interesa
lan 61.
U sluaju kada lica iz lana 15. ovog zakona ne izvre potrebne aktivnosti na
odravanju zgrade, a nesprovoenjem ovih aktivnosti bi mogle da nastanu tetne
posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee
vrednosti, radove na odravanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave.
U cilju spreavanja nastanka tetnih posledica iz stava 1. ovog lana, jedinica
lokalne samouprave moe odlukom da utvrdi urbanistike zone ili blokove za koje
propisuje obavezu izvrenja odreenih aktivnosti u odravanju zgrade, odnosno
obavezno investiciono odravanje i unapreenje svojstava zgrada, uz mogunost da
se obaveza preduzimanja tih aktivnosti, ako ih ne preduzmu lica iz lana 15. ovog
zakona, po osnovu naloga nadlenog organa ispuni prinudno na teret obaveznih lica.
Jedinica lokalne samouprave moe odlukom da propie obavezu odravanja
spoljnog izgleda zgrade (fasade) i zabranu promene spoljnog izgleda (zabrana
postavljanja klima-ureaja na vidljivom delu zgrade i sl.), uz propisivanje razliitih
stepena obaveznosti odravanja spoljnog izgleda zgrade, u zavisnosti od
urbanistike zone ili bloka u kom se zgrada nalazi.
U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, jedinica lokalne samouprave ima pravo
regresa prema licu koje je bilo duno da te aktivnosti samo preduzme.
Jedinica lokalne samouprave moe doneti odluku kojom predvia
bespovratno sufinansiranje aktivnosti na investicionom odravanju i unapreenju
svojstava zgrade iz stava 2. ovog lana, u kom sluaju jedinica lokalne samouprave
obezbeuje sredstva u budetu za uee u projektima finansiranja ovih aktivnosti i
donosi odluku kojom propisuje postupak dodele sredstava, procenat uea i uslove
pod kojima jedinica lokalne samouprave uestvuje u finansiranju ovih aktivnosti.
Sredstva za finansiranje radova iz st. 1. i 2. ovog lana obezbeuju se u
budetu jedinice lokalne samouprave.
Radi ostvarivanja javnog interesa u skladu sa lanom 2. ovog zakona,
jedinica lokalne samouprave donosi akt o minimalnoj visini iznosa o tekuem
odravanju zgrada, akt o visini iznosa naknade koju plaaju vlasnici posebnih delova
u sluaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, kao i akt o minimalnoj
visini iznosa izdvajanja na ime trokova investicionog odravanja zajednikih delova
zgrade.
U cilju ostvarivanja javnog interesa u pogledu unapreenja svojstava zgrade,
jedinica lokalne samouprave naroito je duna da najmanje jednom nedeljno
obezbedi licima iz lana 15. ovog zakona savetodavnu pomo za unapreenje
energetske efikasnosti zgrade.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje kriterijume za utvrivanje
minimalnog iznosa koje odreuje jedinica lokalne samouprave za plaanje trokova
iz stava 8. ovog lana.
 29

Organizacija kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog

interesa u oblasti stanovanja
lan 62.
Jedinica lokalne samouprave moe osnovati pravno lice za obavljanje
poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja.
Obaveza uea u trokovima odravanja zajednikih delova
zgrade
lan 63.
Vlasnik posebnog dela zgrade duan je da uestvuje u trokovima odravanja
zajednikih delova zgrade i zemljita za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja
zgradom.
U trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i upravljanja zgradom
vlasnici posebnih delova zgrade uestvuju prema sledeim kriterijumima:
1) srazmerno broju svojih posebnih delova u odnosu na ukupan broj svih
posebnih delova, za trokove radova tekueg odravanja i upravljanja;
2) srazmerno ueu povrine svojih posebnih delova u odnosu na zbir
povrina svih posebnih delova, za trokove radova investicionog odravanja i
unapreenja svojstava zgrade.
Lica iz lana 15. ovog zakona mogu odluiti da i za tekue odravanje
primene kriterijume za investiciono odravanje, kao i da za investiciono odravanje
primene kriterijume za tekue odravanje, ukoliko se sa tim saglase 2/3 od ukupnog
broja vlasnika posebnih delova.
U sluaju da je jedno lice vlasnik vie posebnih delova, ukljuujui i garau,
garano mesto i garani boks, za svaki takav posebni deo se plaaju trokovi shodno
kriterijumima iz stava 2. ovog lana.
Nain uea u trokovima odravanja iz st. 2. i 3. ovog lana moe se
utvrditi i na osnovu pravila vlasnika iz lana 17. ovog zakona.
Visina i nain utvrivanja trokova upravljanja i odravanja
zgrade
lan 64.
Odlukom stambene zajednice o prihvatanju trokova odravanja zajednikih
delova zgrade i upravljanja zgradom, koja se donosi u skladu sa lanom 44. stav 1,
odnosno lanom 44. stav 3. ovog zakona, propisuje se iznos koji je svaki vlasnik
posebnog dela duan da plaa na ime svog uea u trokovima tekueg odravanja
i trokovima upravljanja zgradom, a koji ne moe biti nii od iznosa propisanog aktom
o tekuem odravanju zgrada koji donosi jedinica lokalne samouprave.
Odluka stambene zajednice iz stava 1. ovog lana unosi se u zapisnik
sednice skuptine, a posebno se sainjava izvod iz zapisnika koji sadri tekst odluke
koji potpisuje upravnik i na njemu overava svoj potpis u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa.
U sluaju prinudno postavljenog profesionalnog upravnika, visina naknade
koju e plaati vlasnici posebnih delova odreuje se odlukom jedinice lokalne
samouprave.
Profesionalni upravnik imenovan u postupku prinudne uprave donosi odluku o
trokovima odravanja i upravljanja zgradom, u skladu sa odlukom jedinice lokalne
samouprave iz st. 1. i 3. ovog lana, uz prethodnu saglasnost nadlenog organa
jedinice lokalne samouprave.
 30

Visina izdvajanja na ime trokova investicionog odravanja zajednikih delova

zgrade odreuje se odlukom skuptine stambene zajednice koja ne moe biti nia od
iznosa propisanog aktom o investicionom odravanju zgrada koji donosi jedinica
lokalne samouprave, i predstavlja rezervni fond zgrade.
Nain plaanja trokova upravljanja i odravanja zgrade
lan 65.
Vlasnik posebnog dela zgrade iznos utvren u skladu sa lanom 64. ovog
zakona uplauje na tekui raun stambene zajednice najkasnije do poslednjeg dana
u mesecu za tekui mesec, osim ukoliko ugovorom zakljuenim sa licem koje
upravlja i/ili odrava zgradu nije odreeno da se naplata trokova upravljanja i/ili
odravanja zgrade vri uplatom na tekui raun tog lica ili preko sistema objedinjene
naplate komunalnih i drugih usluga, u sluaju da je jedinica lokalne samouprave
uspostavila takav sistem.
Svaki vlasnik posebnog dela ima pravo da zahteva od upravnika, odnosno
profesionalnog upravnika da mu se omogui elektronski ili drugi uvid u stanje i
promene na tekuem raunu stambene zajednice.
Ukoliko lice koje u skladu sa ovim zakonom prua usluge odravanja i/ili
upravljanja zgradom, a ne vri naplatu svojih trokova preko sistema objedinjene
naplate, to lice duno je da svakom vlasniku posebnog dela zgrade dostavi fakturu
(raun) za iznos utvren odlukom o prihvatanju trokova odravanja i ugovorom
kojim mu je stambena zajednica poverila poslove odravanja i/ili upravljanja
zgradom.
Trokovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice,
bez obzira na namenu sredstava.
Izvori finansiranja radova na odravanju zajednikih delova
zgrade
lan 66.
Pored naknade koju plaaju vlasnici posebnih delova, poslovi odravanja i
unapreenja svojstava zgrade ili dela zgrade finansiraju se i iz kredita, donacija i
drugih izvora.
Stambena zajednica moe da, radi dobijanja kredita, zaloi potraivanja koja
ima od vlasnika posebnih delova i druga svoja potraivanja, u skladu sa zakonom
kojim se ureuju zalona prava na pokretnim stvarima upisanim u Registar.
U sluaju energetske sanacije zgrade finansiranje aktivnosti je mogue vriti i
putem ugovaranja energetskih uinaka sa preduzeima ili preduzetnikom
registrovanim za pruanje energetskih usluga (ESCO) u skladu sa zakonom kojim se
ureuje oblast efikasnog korienja energije.
Pravo regresa stambene zajednice
lan 67.
Stambena zajednica ima pravo regresa za trokove odravanja, odnosno
popravke ako je potreba za popravkom nastala oteenjem zajednikih delova
zgrade radnjom ili proputanjem lica koje je odgovorno za oteenje.
Vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo na naknadu tete od lica koje je
odgovorno za tetu na njegovom posebnom delu zgrade po optim pravilima o
odgovornosti za tetu.
 31

Vlasnik samostalnog dela zgrade ima pravo na naknadu tete od lica koje je
odgovorno za tetu na njegovom samostalnom delu zgrade po optim pravilima o
odgovornosti za tetu.
Obaveza upravnika povodom prava na regres
lan 68.
Upravnik, odnosno profesionalni upravnik duan je da preduzme potrebne
radnje, ukljuujui i podnoenje tube, u cilju regresa za trokove odravanja,
odnosno popravke, protiv lica koje je odgovorno za oteenje zajednikih delova
zgrade u roku od dva meseca od saznanja za tetu i odgovorno lice.
Upravnik odgovara stambenoj zajednici zbog proputanja da podnese tubu
ako je zbog toga izgubljena mogunost regresa od lica odgovornog za nastalu tetu.
Profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici zbog proputanja da
podnese tubu u roku propisanom stavom 1. ovog lana solidarno sa licem
odgovornim za nastalu tetu. Stambena zajednica moe otkazati ugovor o
profesionalnom upravljanju zbog proputanja profesionalnog upravnika da podnese
tubu.
Odgovornost zbog neispunjenja obaveze odravanja
lan 69.
Vlasnik posebnog dela zgrade odgovara za tetu koja potie od njegovog
posebnog dela ako ne postupi u skladu sa lanom 60. ovog zakona, bez obzira na
krivicu.
Vlasnik samostalnog dela zgrade odgovara za tetu koja potie od njihovog
samostalnog dela ako ne postupi u skladu sa lanom 60. ovog zakona, bez obzira na
krivicu.
Za tetu koja proistekne od zajednikih delova zgrade odgovara stambena
zajednica, a supsidijarno i vlasnici posebnih delova zgrade ako stambena zajednica
ne nadoknadi tetu u roku koji je odlukom nadlenog organa odreen za naknadu
tete.
Ako se ne moe odrediti da li teta potie od posebnog dela ili zajednikih
delova zgrade, za tetu odgovaraju solidarno stambena zajednica i vlasnici posebnih
delova.
Profesionalni upravnik odgovoran je stambenoj zajednici, odnosno vlasniku
posebnog dela zgrade ako je teta nastupila usled njegove radnje ili proputanja.

V. KORIENJE STANOVA I ISELJENJE

1. Opte odredbe o osnovama za korienje stana
lan 70.
Stan se koristi po osnovu prava svojine i prava zakupa.
Ugovor o zakupu stana zakljuuje se u pisanoj formi izmeu vlasnika stana,
odnosno nosioca prava javne svojine ili korisnika stvari u javnoj svojini kao
zakupodavca i lica kome se stan daje u zakup kao zakupca, pri emu zakupodavac,
u skladu sa lanom 41. stav 4. ovog zakona, obavetava upravnika stambene
zajednice da e zakupac uestvovati u trokovima odravanja i upravljanja zgradom
ukoliko je tako ugovorio sa zakupcem, a primerak ugovora u roku od 30 dana od
dana zakljuenja zakupodavac dostavlja nadlenoj lokalnoj poreskoj administraciji.
Ugovor o zakupu stana naroito sadri:
 32

1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;

2) podatke o stanu koji je predmet zakupa (adresa i broj stana, struktura i
povrina stana, ureaji i oprema kojima je stan opremljen i druge bitne karakteristike
stana);
3) vreme trajanja zakupa;
4) iznos, nain i rokove plaanja zakupnine;
5) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana o korienju i
odravanju stana i nainu plaanja trokova za upravljanje i odravanje zgrade u
kojoj se stan nalazi, u skladu sa ovim zakonom;
6) uslove za otkaz ugovora;
7) odredbe o korienju drugih prostorija koje se ne smatraju stanom, a
date su na korienje zajedno sa stanom (garaa i sl.).
Prava i obaveze zakupca i zakupodavca, kao i druga pitanja od znaaja za
zakup koja nisu ureena ovim zakonom, ureuju se u skladu sa zakonom kojim se
ureuju obligacioni odnosi, s tim to otkazni rok predvien tim ugovorom ne moe biti
krai od 90 dana.
Korienje stana za slubene potrebe
lan 71.
Stan u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave, ije je korienje vezano za vrenje odreene slubene dunosti ili
funkcije (u daljem tekstu: stan za slubene potrebe), a koji je za te namene odredio
izvrni, odnosno upravni organ vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti u javnoj
svojini, koristi se na osnovu odluke o dodeli stana za slubene potrebe na
privremeno korienje licu koje vri slubenu dunost ili funkciju izvan mesta svog
prebivalita.
Stan za slubene potrebe ne moe se otuiti iz javne svojine.
Stan za slubene potrebe se daje na korienje na osnovu pisanog zahteva i
reenja o izboru, postavljenju i rasporeivanju na odreenu slubenu dunost ili
funkciju.
Odluku o davanju na korienje stana za slubene potrebe donosi stambena
komisija Vlade, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi
nadleni organ za upravljanje imovinom Republike Srbije, autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave ukoliko nije obrazovana stambena komisija.
Ako je vie zaposlenih, izabranih ili postavljenih lica podnelo zahteve za
davanje na korienje stana za slubene potrebe, u tom sluaju reavanje zahteva
se vri po osnovu prvenstva u podnoenju tog zahteva.
Trokovi korienja stana za slubene potrebe
lan 72.
Zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korienje stan za
slubene potrebe snosi trokove korienja stana kao to su: potronja vode, struje,
grejanja i drugi trokovi izazvani korienjem stana, kao i trokovi tekueg
odravanja, dok ostale trokove upravljanja i odravanja zgrade snosi vlasnik stana
za slubene potrebe.
Zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korienje stan za
slubene potrebe uestvuje u radu skuptine stambene zajednice shodnom
primenom lana 41. st. 2. i 3. ovog zakona.
 33

Ugovor o korienju stana za slubene potrebe

lan 73.
Na osnovu odluke o davanju na korienje stana za slubene potrebe
zakljuuje se ugovor o korienju stana.
Ugovor iz stava 1. ovog lana, koji potpisuju predsednik stambene komisije i
zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korienje stan za slubene
potrebe, pored podataka iz lana 70. stav 2. ovog zakona sadri i broj i datum odluke
o davanju stana na korienje.
U sluaju nastupanja uslova za raskid, odnosno prestanka ugovora, otkazni
rok predvien tim ugovorom u kome je zaposleno lice duno da se iseli i stan preda
davaocu stana ne moe biti dui od 30 dana niti krai od 15 dana.
Ugovorne strane su dune da zajedniki pisano utvrde stanje u kome se
nalazi stan u momentu predaje stana na korienje.
Prestanak ugovora o korienju stana za slubene potrebe
lan 74.
Ugovor o korienju stana za slubene potrebe prestaje da vai danom
prestanka vrenja slubene dunosti, odnosno funkcije za ije vrenje je vezano
korienje stana za slubene potrebe, u kom sluaju je korisnik stana za slubene
potrebe duan da se iseli iz stana.
Ugovor o korienju stana za slubene potrebe prestaje da vai i ako korisnik
stana za slubene potrebe ili lan njegovog porodinog domainstva za vreme
korienja stana za slubene potrebe stekne u svojinu stan ili porodinu kuu ili na
drugi nain rei svoju stambenu potrebu u skladu sa ovim zakonom u mestu gde vri
slubenu dunost, odnosno funkciju, osim ako je korienje stana za slubene
potrebe vezano neposredno za objekat i zahteva njegovo stalno prisustvo u vrenju
slubene dunosti.
Obaveze korisnika stana za slubene potrebe prilikom iseljenja
lan 75.
Pri iseljenju, korisnik stana za slubene potrebe duan je da preda stan
stambenoj komisiji u stanju u kome je primljen, uzimajui u obzir promene do kojih je
dolo usled redovne upotrebe stana i stvari.
Ugovorne strane su dune da zajedniki pisano utvrde stanje u kome se
nalazi stan u vreme predaje.
Kuni red
lan 76.
Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da u roku od 90 dana od stupanja
na snagu ovog zakona, propie opta pravila kunog reda u stambenim i stambeno-
poslovnim zgradama na svojoj teritoriji.
Odlukom o optim pravilima kunog reda iz stava 1. ovog lana, jedinica
lokalne samouprave naroito odreuje dozvoljeni nivo buke u korienju posebnih
delova zgrade, kao i uslove pod kojima se mogu obavljati odreene privredne
delatnosti u stambenoj zgradi, odnosno stambeno-poslovnoj zgradi, kako se
vlasnicima stanova ne bi remetio mir u korienju stanova.
Pravilima vlasnika moe se propisati i kuni red zgrade, koji ne moe biti u
suprotnosti sa optim pravilima kunog reda iz stava 1. ovog lana.
 34

Bespravno useljenje
lan 77.
Ako se neko lice useli u stan ili zajednike prostorije stambene, odnosno
stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova, upravnik stambene zajednice,
vlasnik posebnog dela ili drugo lice koje ima pravni interes ima pravo da kod
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave podnese zahtev za njegovo iseljenje.
Postupak za iseljenje iz stava 1. ovog lana je hitan i na njega se ne odnose
odredbe o postupku iseljenja i preseljenja iz l. 78-87. ovog zakona.
Protiv reenja o iseljenju lica koje se uselilo u stan ili zajednike prostorije
stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade bez pravnog osnova moe se izjaviti
alba optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Na sva druga pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom u vezi s postupkom
za iseljenje iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuje
opti upravni postupak.
2. Iseljenje i preseljenje
Razlozi iseljenja
lan 78.
Iseljenje lica iz objekta koji je izgraen suprotno zakonu kojim se ureuju
planiranje prostora i izgradnja objekata i koji se nalazi na zemljitu u svojini drugog
fizikog ili pravnog lica (u daljem tekstu: iseljenje) sprovodi se kada je to neophodno i
opravdano radi ostvarenja javnog interesa, a prvenstveno radi zatite ivota i zdravlja
ljudi i zatite imovine, odnosno kada je vaeim planskim dokumentom predvieno
privoenje zemljita urbanistikoj nameni za izgradnju objekata za koje se, u skladu
sa zakonom kojim se ureuje eksproprijacija objekata, utvruje javni interes.
Iseljenje se sprovodi naroito u sluajevima kada se:
1) radi o zemljitu koje je nepovoljno za gradnju (klizita, trajno zagaena
zemljita, movarno tle i sl.);
2) vri u sklopu priprema za sprovoenje investicionog projekta i ukoliko je
prethodno dokazano da ne postoji alternativa za preseljenje;
3) naselje nalazi u prvom stepenu zatite prirodnog dobra, odnosno u zoni
zatite kulturnog dobra;
4) naselje nalazi u zatitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata
infrastrukture posebne namene.
Iseljenje predstavlja izmetanje lica, odnosno lica i stvari iz nastanjenog
objekta, odnosno naselja ili dela naselja u kojima se nalaze objekti izgraeni
suprotno zakonu kojim se ureuju planiranje prostora i izgradnja objekata, a u
sluajevima predvienim st. 1. i 2. ovog lana.
Iseljenje iz st. 1. i 2. ovog lana vri se samo u sluaju kada objekte, odnosno
naselje ili deo naselja nije mogue zadrati na postojeoj lokaciji.
Postupak iseljenja iz st. 1. i 2. ovog lana ne utie na postupak ozakonjenja
nezakonito izgraenih objekata, u skladu sa odredbama zakona kojim je ureeno
ozakonjenje objekata.
 35

Preseljenje u odgovarajui smetaj

lan 79.
Ukoliko je neophodno izvriti iseljenje u sluajevima iz lana 78. st. 1. i 2.
ovog zakona i ukoliko to lice sa lanovima svog porodinog domainstva nema u
svojini drugu nepokretnost za stanovanje i nema dovoljno sredstava da obezbedi
drugi smetaj, to lice sa lanovima svog porodinog domainstva ostvaruje pravo na
preseljenje u odgovarajui smetaj (u daljem tekstu: preseljenje) koje obezbeuje
nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji to lice ima prebivalite i
koji je doneo reenje o iseljenju.
Ukoliko lice koje se iseljava i ispunjava uslove za preseljenje u odgovarajui
smetaj nema prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja je donela
reenje o iseljenju, odgovarajui smetaj iz stava 1. ovog lana obezbeuje jedinica
lokalne samouprave na ijoj teritoriji to lice ima poslednje prijavljeno prebivalite,
odnosno na ijoj teritoriji se nalazi ustanova ili centar za socijalni rad ukoliko lice na
toj adresi ima prijavljeno prebivalite, a po obavetenju jedinice lokalne samouprave
koja je donela reenje o iseljenju.
Odgovarajui smetaj za preseljenje iz stava 1. ovog lana treba da zadovolji:
1) odgovarajuu lokaciju, u smislu pristupa osnovnoj komunalnoj
infrastrukturi, nezagaenosti zemljita, mogunostima ostvarivanja prihoda i
dostupnosti javnih usluga, a naroito u pogledu obrazovanja, zdravstvene i socijalne
zatite;
2) cenovnu dostupnost stanovanja, u smislu smanjenja uea u trokovima
stanovanja u zavisnosti od visine primanja domainstva, u skladu sa odredbama
ovog zakona o stambenoj podrci, licima koja ne mogu da plaaju trokove
stanovanja;
3) odgovarajue prostorne uslove stana, u smislu da korisna stambena
povrina stana po lanu porodinog domainstva ne moe biti manja od 8 m;
4) odgovarajue uslove opremljenosti osnovnim elektrinim, vodovodnim i
sanitarnim instalacijama;
5) zadovoljavajue uslove sa stanovita sigurnosti i bezbednosti, u smislu
fizike bezbednosti, kao i zatite od hladnoe, vlage, toplote, kie, vetra i ostalih
nepovoljnih klimatskih uticaja;
6) fiziku pristupanost objekta u skladu sa propisom koji ureuje
nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;
7) uvaavanje kulturne prikladnosti stanovanja lica koje se preseljava.
Lice iz stava 1. ovog lana samo jednom ima pravo na preseljenje u
odgovarajui smetaj.
Prava i obaveze lica iz stava 1. ovog lana koje se odnose na nain
korienja dodeljenog odgovarajueg smetaja ureuju se ugovorom koji naroito
sadri:
1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;
2) broj i datum reenja o preseljenju;
3) podatke o odgovarajuem smetaju (adresa, struktura i povrina
smetaja, ureaji i oprema kojima je smetaj opremljen i druge bitne karakteristike
smetaja);
4) podatke o licima koja koriste smetaj;
 36

5) obavezu plaanja trokova nastalih korienjem smetaja, odnosno udeo

uea u plaanju ovih trokova;
6) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana o korienju i
odravanju smetaja, u skladu sa ovim zakonom;
7) odredbe o korienju drugih prostorija koje su date na korienje zajedno
sa smetajem;
8) rok u kome je preseljeno lice duno da se iseli i smetaj preda davaocu
smetaja u sluaju nastupanja uslova za raskid, odnosno prestanak ugovora.
Ugovor se zakljuuje sa oba suprunika, odnosno oba partnera u vanbranoj
zajednici, kada je to mogue.
Lice koje ne izvrava svoje obaveze utvrene u ugovoru iz stava 5. ovog
lana gubi pravo na korienje odgovarajueg smetaja.
Ministar nadlean za stanovanje blie propisuje uslove koje treba da zadovolji
objekat za odgovarajui smetaj, a u skladu sa stavom 2. ta. 3), 4) i 5) ovog lana.
3. Postupak iseljenja i preseljenja
Obaveze subjekata prilikom sprovoenja postupka iseljenja i
preseljenja
lan 80.
Dravni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji uestvuju u sprovoenju
postupaka iseljenja i preseljenja, duni su da ga sprovode u skladu sa sledeim
principima:
1) zakonitosti, to znai da odluuju i postupaju na osnovu zakona i drugih
optih akata, kao i opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih
meunarodnih ugovora;
2) srazmernosti, koja znai korienje mera koje su za lica pogoena
iseljenjem i preseljenjem najpovoljnija, ako se njima postiu svrha i cilj zakona;
3) zatite dostojanstva, to znai da potuju i tite dostojanstvo lica koja su
pogoena iseljenjem i preseljenjem;
4) zatite posebno ugroenih lica, to znai da prilikom sprovoenja
postupaka tite prava posebno ugroenih lica, naroito ena, dece, samohranih
roditelja, porodica sa troje i vie dece, rtve porodinog nasilja, lica preko 65 godina
starosti i osoba sa invaliditetom;
5) meusobne saradnje, to znai da su dravni i drugi organi, kao i drugi
subjekti koji uestvuju u sprovoenju postupaka iseljenja i preseljenja, duni da
meusobno sarauju u cilju zatite ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja najboljih
interesa lica koja su pogoena ovim postupcima.
Postupak donoenja odluke o neophodnosti iseljenja
lan 81.
U postupku donoenja novog, odnosno izmene i dopune vaeeg planskog
dokumenta (u daljem tekstu: donoenje plana), kao i u sluaju sprovoenja
odgovarajueg planskog dokumenta kroz program za ureivanje zemljita (u daljem
tekstu: sprovoenje plana), ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, odnosno
nadleni organ jedinice lokalne samouprave priprema nacrt odluke o neophodnosti
iseljenja sa planom preseljenja i utvruje obuhvat naselja, odnosno dela naselja iz
kojeg je potrebno izvriti iseljenje i preseljenje iz razloga propisanih u lanu 78. st. 1.
i 2. ovog zakona.
 37

Nadleni organ iz stava 1. ovog lana u toku postupka pripreme nacrta odluke
o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja to ini uz konsultovanje i saradnju sa
licima koja su pogoena preseljavanjem i organizacijama za zatitu ljudskih prava, a
zakljuci sa obavljenih konsultacija jesu obavezan deo nacrta odluke o neophodnosti
iseljenja sa planom preseljenja.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana u postupku izrade i donoenja planskog
dokumenta organizuje rani javni uvid i javni uvid i u nacrt odluke iz stava 1. ovog
lana radi upoznavanja javnosti (pravnih i fizikih lica) sa planskim reenjem,
odnosno obuhvatom naselja ili dela naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje, kao i
razlozima i moguim nainima iseljenja.
Nadleni organ evidentira sve primedbe i sugestije pravnih i fizikih lica koje
su date tokom ranog javnog uvida i javnog uvida, a evidentirane primedbe i sugestije
mogu uticati na odluku o neophodnosti iseljenja.
Rani javni uvid i javni uvid iz st. 3. i 4. ovog lana obavljaju se shodno
odredbama zakona kojim se ureuje planiranje i izgradnja objekata.
Nakon obavljenog javnog uvida, nadleni organ sainjava izvetaj koji sadri
podatke o izvrenom javnom uvidu sa svim primedbama i odlukama po svakoj
primedbi.
Lica koja ive u naselju, odnosno delu naselja iz kojeg je potrebno izvriti
iseljenje i preseljenje, moraju biti pravovremeno i na odgovarajui nain obavetena
o odravanju ranog javnog uvida i javnog uvida objavljivanjem obavetenja na
zvaninoj internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave, postavljanjem
tampanog obavetenja na tabli nadlenog organa, objavljivanjem u mesnim javnim
glasilima, ukoliko postoje, kako bi mogla da uestvuju u procesu odluivanja radi
zatite i ostvarivanja svojih prava.
U postupku ranog javnog uvida i javnog uvida obavezno uestvuju i
predstavnici organa socijalne zatite radi pruanja podrke licima koja mogu biti
pogoena iseljenjem.
Odluka o neophodnosti iseljenja i plan preseljenja
lan 82.
Vlada, odnosno skuptina jedinice lokalne samouprave, po obavljenoj
proceduri ranog javnog uvida i javnog uvida u skladu sa lanom 81. ovog zakona
donosi odluku o neophodnosti iseljenja zajedno sa aktom o donoenju planskog
dokumenta, a u sluaju sprovoenja planskog dokumenta, zajedno sa programom za
ureivanje zemljita.
Sastavni deo odluke o iseljenju je plan preseljenja.
Plan preseljenja je akt nadlenog organa koji se sainjava u postupku
donoenja odluke o neophodnosti iseljenja, a kojim se odreuju uslovi pod kojima se
vri preseljenje lica, odnosno domainstava ili zajednice iz nastanjenog objekta i/ili sa
zemljita na kojem se nastanjeni objekat nalazi.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u slubenom glasilu jedinice
lokalne samouprave ime se omoguava upoznavanje javnosti sa razlozima i
neophodnou iseljenja i preseljenja.
Sadrina odluke o neophodnosti iseljenja sa planom preseljenja
lan 83.
Odluka o neophodnosti iseljenja naroito sadri:
 38

1) naziv planskog dokumenta u ijem obuhvatu se nalazi naselje, odnosno

deo naselja iz kojeg je potrebno izvriti iseljenje i preseljenje;
2) razloge iseljenja;
3) grafiki prikaz, koji obuhvata naselje ili deo naselja iz kojeg je potrebno
izvriti iseljenje, sa opisom granica i popisom parcela;
4) ukupan broj lica obuhvaenih planom iseljenja;
5) ukupan broj domainstava klasifikovan prema broju lanova
domainstava koja se iseljavaju i adrese tih domainstava, ukoliko postoje;
6) dinamiku i rokove za iseljenje.
Plan preseljenja naroito sadri:
1) ukupan broj lica obuhvaenih planom preseljenja;
2) identifikacione podatke lica obuhvaenih planom preseljenja (ime i
prezime i JMBG);
3) ukupan broj domainstava klasifikovan prema broju lanova
domainstava koja se preseljavaju;
4) mesto i nain stambenog zbrinjavanja u postupku preseljenja;
5) dinamiku i rokove za preseljenje.
Reenje o iseljenju
lan 84.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave donosi reenje o iseljenju na
osnovu odluke iz lana 82. stav 1. ovog zakona.
U postupku donoenja reenja iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne
samouprave duna je da licu koje ivi u naselju, odnosno delu naselja iz kojeg je
potrebno izvriti iseljenje i preseljenje po njegovom zahtevu obezbedi besplatnu
pravnu pomo.
Reenje iz stava 1. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave
duan je da dostavi svim licima koja budu identifikovana u postupku donoenja
odluke o iseljenju.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom,
odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
U toku postupka iseljenja licima pogoenim iseljenjem na raspolaganju su i
svi drugi pravni lekovi u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje opti upravni
postupak.
Nain izvrenja reenja o iseljenju
lan 85.
Reenje o iseljenju se ne moe sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim
prilikama, nedeljom, u dane dravnih i verskih praznika, nou, pre izbora i
neposredno pre poetka i kraja kolske godine.
Dravni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji su nadleni da uestvuju u
sprovoenju postupaka iseljenja, duni su da vode rauna o prilikama u kojima se
nalaze lica koja se iseljavaju i preseljavaju i da u dogovoru sa njima odrede nain
izvrenja koji e biti najmanje tetan po njihova prava i pravne interese.
Trokove sprovoenja izvrenja snosi jedinica lokalne samouprave.
 39

Izuzetno, u sluajevima u kojima se utvrdi da lice koje se iseljava i preseljava

moe samo sebi da obezbedi odgovarajui stan, bez podrke nadlenog organa,
trokovi padaju na teret tog lica.
Postupanje tokom iseljenja i preseljenja
lan 86.
Tokom trajanja postupka iseljenja i preseljenja, dravni i drugi organi, kao i
subjekti koji uestvuju u sprovoenju ovih postupaka, duni su da omogue:
1) prisustvo posmatraa i predstavnika organizacija koje se bave zatitom
ljudskih prava;
2) prisustvo nadlenih javnih slubi (hitne pomoi, vatrogasne slube,
slube socijalne zatite, slube za prenoenje ivotinja) i obezbeivanje pijae vode
za lica koja se iseljavaju ili preseljavaju;
3) odgovarajue identifikovanje svih lica koja su pogoena postupkom
iseljenja i preseljenja;
4) dokumentovanje i dokazivanje moguih teta i gubitaka na imovini do
kojih dolazi prilikom sprovoenja postupka;
5) preuzimanje materijala od kojeg je objekat izgraen od strane lica kojima
se rui objekat iz kojeg se iseljavaju.
Praenje postupaka iseljenja i preseljenja i mere socijalnog
ukljuivanja nakon sprovedenog preseljenja
lan 87.
U svrhu praenja iseljenja i preseljenja, jedinica lokalne samouprave vodi
evidenciju o nainu i uslovima pod kojima su sprovedeni ovi postupci, a iji su
sastavni deo i identifikacioni podaci o licima obuhvaenim postupkom iseljenja i
preseljenja (ime i prezime, JMBG i adresu prebivalita, odnosno boravita).
Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se sprovodi postupak
preseljenja, kao i drugi subjekti koji su nadleni da uestvuju u sprovoenju ovog
postupka, duni su da samostalno ili u saradnji sa drugim nadlenim organima i
subjektima licima koja su pogoena postupkom preseljenja obezbede:
1) zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba, a najdue do mesec dana po
preseljenju (osnovne ivotne namirnice i pijau vodu);
2) adekvatan pristup zdravstvenoj i socijalnoj zatiti;
3) pristup izvorima prihoda i potencijalnim mestima zaposlenja ili radnog
angaovanja;
4) pristup inkluzivnom sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Postupak preseljenja ne sme da dovede do razdvajanja lanova porodice ili
zajednikog domainstva osim ukoliko to nije uinjeno na njihov zahtev.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje sadrinu i nain
voenja evidencije iz stava 1. ovog lana.
Prava na pristup informacijama od javnog znaaja sadranim u Registru
ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje pristup informacijama od javnog
znaaja, dok akt iz stava 4. ovog lana ne moe sadrati druge podatke o linosti
osim identifikacionih podataka iz stava 1. ovog lana.
 40

VI. STAMBENA PODRKA

1. Pojam stambene podrke i osnovni principi
lan 88.
Stambena podrka je svaki oblik pomoi za stanovanje licu koje iz socijalnih,
ekonomskih i drugih razloga ne moe sopstvenim sredstvima da rei stambenu
potrebu po trinim uslovima za sebe i svoje porodino domainstvo.
Stambena podrka ostvaruje se kroz programe koji se definiu u skladu sa
sledeim principima:
1) racionalnosti, u smislu da se stambena podrka prua od nivoa koji moe
obezbediti sam korisnik do nivoa zadovoljenja njegove stambene potrebe, odnosno
da se sa to manje sredstava postignu to bolji efekti po krajnjeg korisnika;
2) pravinosti, u smislu dodele pomoi proporcionalno socijalnoj
ugroenosti, odnosno da obim stambene podrke bude vei za korisnika koji je u
teoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u sluaju osoba sa invaliditetom
proporcionalno i stepenu invaliditeta;
3) finansijske odrivosti, u smislu da se kroz program stambene podrke
uloena sredstva u najveoj moguoj meri vrate kako bi se mogla koristiti za budue
programe stambene podrke;
4) socijalne odrivosti, u smislu obezbeivanja odgovarajuih mera
socijalne zatite tako da plaanje svih trokova stanovanja ne ugrozi egzistenciju
korisnika;
5) institucionalne odrivosti, u smislu da se usled smanjenja trokova
stanovanja korisnika ne ugrozi poslovanje neprofitne stambene organizacije koja tu
stambenu podrku prua;
6) transparentnosti tokova sredstava u programu stambene podrke, u
smislu jasno prikazanih izvora finansiranja i uslova povraaja sredstava po izvorima
finansiranja, kao i prikaz svih subvencija i olakica;
7) prostorno-urbanistike adekvatnosti u smislu blizine stambenih zgrada i
porodinih kua iz programa stambene podrke postojeim stambenim zgradama i
kompleksima, kao i drugim kompatibilnim namenama, saobraajne dostupnosti i
dostupnosti objektima javnih usluga, kao to su osnovne kole, deje ustanove,
zdravstvene ustanove, centri snabdevanja i drugo, kako ne bi dolo do prostorne
segregacije stambenih zgrada i porodinih kua iz programa stambene podrke.
2. Korisnici i uslovi ostvarivanja stambene podrke
Korisnici stambene podrke
lan 89.
Lice koje je dravljanin Republike Srbije, a koje je bez stana, odnosno bez
odgovarajueg stana u smislu ovog zakona i koje ne moe sopstvenim sredstvima da
rei stambenu potrebu po trinim uslovima za sebe i svoje porodino domainstvo,
moe biti korisnik stambene podrke.
Lice bez stana je lice koje nema u svojini stan, odnosno porodinu kuu na
teritoriji Republike Srbije.
Lice bez odgovarajueg stana je lice koje ima u svojini jedino stan ili
porodinu kuu koja ne zadovoljava najmanje jedan od uslova propisanih lanom 90.
ovog zakona.
 41

Kategorije korisnika stambene podrke prema kojima se definiu programi

stambene podrke su naroito:
1) beskunik;
2) privremeni beskunik, odnosno lice koje je ostalo bez stana ili su mu
znaajno narueni uslovi stanovanja usled konstruktivne nestabilnosti objekta,
odnosno usled elementarne ili druge nepogode, a koje nema dovoljno sredstava da
samostalno rei stambenu potrebu;
3) rtva porodinog nasilja bez stana ili odgovarajueg stana, koja nema
dovoljno sredstava da samostalno rei stambenu potrebu;
4) lice bez stana koje je korisnik prava na novanu socijalnu pomo u
smislu zakona koji ureuje socijalnu zatitu;
5) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana koje ima svojstvo
borca I kategorije, kao i korisnik prava iz oblasti borako-invalidske zatite i zatite
civilnih invalida rata;
6) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana koje je osoba sa
invaliditetom;
7) lice bez stana, odnosno bez odgovarajueg stana, koje nema dovoljno
sredstava da obezbedi stan na tritu za sebe ili za sebe i svoje porodino
domainstvo, odnosno da unapredi svoje uslove stanovanja;
8) lice sa zanimanjem koje je nedostajue zanimanje i od interesa je za
jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ dravne uprave.
U postupku utvrivanja da li je lice bez stana, pored dokaznih sredstava
predvienih zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak, dostavlja se i izjava
da podnosilac zahteva za stambenu podrku kao i lanovi njegovog domainstva
nemaju u svojini stan na teritoriji Republike Srbije, koja se daje pod krivinom i
materijalnom odgovornou i na kojoj se potpis podnosioca zahteva overava u
skladu sa zakonom kojim se vri overa potpisa.
Odgovarajui stan
lan 90.
Odgovarajui stan u smislu ovog zakona je stan koji ispunjava uslove prema
kriterijumu prostornih uslova, opremljenosti stana osnovnim instalacijama,
konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, kao i zatite od spoljnih klimatskih uticaja i
zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja.
Prema kriterijumu prostornih uslova, u smislu stava 1. ovog lana, u
zavisnosti od broja lanova porodinog domainstva odgovarajui stan je:
1) za jednolano domainstvo garsonjera ili jednosoban stan, neto korisne
stambene povrine od 22 m2 do 30 m2;
2) za dvolano domainstvo jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban
stan, neto korisne stambene povrine od 30 m2 do 48 m2;
3) za trolano domainstvo jednoiposoban, dvosoban ili dvoiposoban
stan, neto korisne stambene povrine od 40 m2 do 56 m2;
4) za etvorolano domainstvo dvosoban, dvoiposoban ili trosoban stan,
neto korisne stambene povrine od 50 m2 do 64 m2;
5) za petolano domainstvo dvoiposoban, trosoban ili troiposoban stan,
neto korisne stambene povrine od 56 m2 do 77 m2;
 42

6) za estolano i vee domainstvo trosoban, troiposoban ili

etvorosoban stan, neto korisne stambene povrine od 64 m2 do 86 m2.
Prema kriterijumu opremljenosti stana osnovnim instalacijama, u smislu stava
1. ovog lana, odgovarajui stan je stan koji je opremljen osnovnim vodovodnim,
elektrinim i sanitarnim instalacijama, a kojima se obezbeuje snabdevanje vodom
za pie, elektrinom energijom i odvoenje otpadnih voda.
Prema kriterijumu konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, u smislu stava 1.
ovog lana, odgovarajui stan je stan koji ne predstavlja opasnost za ivot i zdravlje
ljudi, odnosno nije sklon padu i nisu mu ugroeni konstruktivni elementi u smislu
zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.
Prema kriterijumu zatite od spoljanjih klimatskih uticaja i zadovoljenja
osnovnih higijenskih uslova stanovanja, u smislu stava 1. ovog lana, odgovarajui
stan je stan koji je zatien od uticaja hladnoe, kie, vetra i drugih nepovoljnih
klimatskih uticaja, kao i koji je snabdeven dotokom prirodne svetlosti i zatien od
vlage.
Da bi lice ostvarilo pravo na stambenu podrku u odnosu na kriterijum
prostornih uslova stana, jedini stan koji ima u svojini, u zavisnosti od broja lanova
porodinog domainstva, mora biti manje povrine od minimuma povrina navedenih
u stavu 2. ovog lana.
Stambena podrka u smislu obezbeenja odgovarajueg stana prema
kriterijumu prostornih uslova stana moe se dati najvie do maksimuma povrina
navedenih u stavu 2. ovog lana.
U pogledu korisnika stambene podrke iz lana 89. stav 4. ta. 5) i 6), kao i u
sluaju korisnika stambene podrke iji je lan domainstva osoba sa invaliditetom,
odgovarajui stan mora ispunjavati uslove i u pogledu kriterijuma pristupanosti
stana s obzirom na vrstu i stepen invaliditeta.
Granice prihoda kao uslov za ostvarivanje prava na stambenu
podrku
lan 91.
U zavisnosti od vrste stambene podrke, pravo na reavanje stambene
potrebe ima jednolano domainstvo iji maksimalan prihod ne prelazi iznos od:
1) 0,5 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne
samouprave za unapreenje uslova stanovanja i pomo za ozakonjenje stana ili
porodine kue;
2) 1,2 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne
samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodine kue;
3) 1,5 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne
samouprave za neprofitnu kupovinu;
4) 0,7 prosene zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne
samouprave radi unapreenja energetskih svojstava stana.
Maksimalan prihod za vielana domainstva, kao uslov za ostvarivanje
prava iz stava 1. ovog lana, obraunava se mnoenjem maksimalnog prihoda
jednolanog domainstvo za odgovarajuu vrstu stambene podrke iz stava 1. ovog
lana sa koeficijentom (K) koji se izraunava po formuli K=1+Oh0,7+Dh0,5, gde je 1
lice koje ostvaruje pravo na stambenu podrku, O broj lanova domainstva
starosti preko 14 godina, a D broj dece starosti do 14 godina (na primer: 1 odrasla
osoba: K=1,0; 1 odrasla i 1 dete: K=1,5; 2 odrasle osobe: K=1,7; 2 odrasle osobe i 1
dete: K=2,2).
 43

Prilikom utvrivanja maksimalnih prihoda porodinog domainstva osobama

sa invaliditetom koeficijent se uveava za dodatnih 0,5.
Pod prihodima iz stava 1. ovog lana smatraju se:
1) primanja i prihodi koji se ostvaruju u mesenim iznosima i to zarada,
odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate, ugovora o delu, penzija;
2) prihod od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva;
3) prihod po osnovu obavljanja registrovane preduzetnike delatnosti;
4) prihodi u vidu dobiti ili dividendi kroz lanstvo u privrednom drutvu;
5) drugi prihodi u skladu sa zakonom.
Pod prihodima iz stava 1. ovog lana ne smatraju se primanja koja se
ostvaruju po osnovu invaliditeta.
Prilikom utvrivanja granice prihoda kao uslova za ostvarivanje prava na
stambenu podrku uzima se prosean meseni prihod porodinog domainstva
ostvaren u periodu od est meseci koji prethode mesecu u kome je raspisan javni
poziv za dodelu stambene podrke.
3. Vidovi stambene podrke
lan 92.
Stambena podrka se ostvaruje kroz:
1) zakup stana;
2) kupovinu i drugi nain sticanja prava svojine nad stanom ili porodinom
kuom;
3) unapreenje uslova stanovanja;
4) pomo za ozakonjenje stana ili porodine kue;
5) stambeno zbrinjavanje.
Zakup stana kao vid stambene podrke
lan 93.
Stambena podrka kroz zakup stana predstavlja:
1) davanje stana u javnoj svojini u zakup pod uslovima neprofitnog zakupa
(u daljem tekstu: neprofitni zakup);
2) subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine.
Stan iz stava 1. taka 1) ovog lana ne moe se otuiti iz javne svojine.
Zakup stana po uslovima neprofitnog zakupa
lan 94.
Zakup stana po uslovima neprofitnog zakupa predstavlja davanje u zakup
stana u javnoj svojini za ije korienje zakupac plaa neprofitnu zakupninu, pod
uslovima i na nain odreen ugovorom o neprofitnom zakupu, a u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Ugovor o neprofitnom zakupu zakljuuje se u pisanoj formi i, pored podataka
iz lana 108. stav 1. ovog zakona, sadri i visinu utvrene neprofitne zakupnine.
Ugovor iz stava 2. ovog lana zakljuuje se za period od najvie pet godina i
na pisani zahtev zakupca zakup se moe obnavljati sa istim rokom i pod istim
uslovima, osim ukoliko:
 44

1) zakupac ili lan njegovog porodinog domainstva rei stambenu potrebu

na drugi nain;
2) se prihodi domainstva poveaju iznad najveih prihoda utvrenih u
lanu 91. ovog lana za neprofitni zakup.
U sluaju da se prihodi domainstva poveaju iznad najveih prihoda
utvrenih u lanu 91. ovog zakona za neprofitni zakup, zakupodavac moe zakupcu
produiti ugovor o zakupu stana pod uslovom da mu zakupninu obraunava
mnoenjem koeficijenta 0,00242 sa utvrenom poreskom osnovicom za plaanje
poreza na imovinu na stan koji je predmet zakupa.
Zahtev iz stava 3. ovog lana zakupac podnosi stambenoj komisiji iz lana
104. ovog zakona najkasnije 30 dana pre isteka ugovornog roka, uz koji dostavlja
dokaze da nije dolo do promene statusa zakupca i lanova njegovog porodinog
domainstva na osnovu kojeg je ostvareno pravo na neprofitni zakup.
Zakupac je duan da u roku od 30 dana od dana promene bilo koje od
okolnosti na osnovu kojih je ostvareno pravo na neprofitni zakup (promena broja
lanova porodinog domainstva, promena prihoda i dr.) zakupodavcu dostavi
obavetenje o tome.
U sluaju da zakupac prestane da ispunjava obaveze predviene ugovorom o
neprofitnom zakupu, nadleni organ jedinice lokalne samouprave raskinue ugovor iz
stava 2. ovog lana zakljuen sa tim zakupcem.
U sluaju iz stava 7. ovog lana, rok za iseljenje iz stana ne moe biti krai od
90 dana.
Neprofitnu zakupninu ine: trokovi odravanja stana i zajednikih delova
zgrade, trokovi upravljanja zgradom i amortizacija stana.
Neprofitnu zakupninu ine i trokovi pribavljanja i izgradnje objekta u kome se
stan nalazi, odnosno sredstava uloenih u stan i pripadajue zajednike delove, kao i
zemljita na kome je izgraen taj objekat.
Neprofitna zakupnina se obraunava na godinjem nivou u odnosu na
vrednost stana na dan 31. decembar godine koja prethodi godini obrauna
zakupnine, utvrene u skladu sa zakonom i drugim propisima koji ureuju porez na
imovinu za lica koja ne vode poslovne knjige.
Izuzetno od stava 10. ovog lana, elementi obrauna neprofitne zakupnine
stanova izgraenih nepovratnim (donatorskim) ili povratnim finansijskim sredstvima
koja su delimino subvencionisana, namenjenih odreenim kategorijama
stanovnitva, mogu biti smanjeni za deo sredstava obezbeenih kroz donaciju ili
subvenciju.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje jedinstvenu metodologiju
obrauna neprofitne zakupnine.
Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine
lan 95.
Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine predstavlja
pruanje stambene podrke ueem u plaanju zakupnine ili neprofitne zakupnine
za zakup stana (stambeni dodatak), najvie do povrine predviene lanom 90. ovog
zakona.
Uslov da bi se ostvarila subvencija na zakup stana u privatnoj svojini je da
zakupnina ne prelazi najvii iznos neprofitne zakupnine obraunate prema
metodologiji iz lana 94. stav 13. ovog zakona.
 45

U sluaju iz stava 2. ovog lana, nain plaanja zakupnine regulie se

ugovorom izmeu nadlenog organa jedinice lokalne samouprave i lica koje koristi
ovaj vid stambene podrke.
Za odobreni iznos stambenog dodatka zakupodavac stana (vlasnik stana u
privatnoj svojini, odnosno neprofitna stambena organizacija) smanjuje iznos
zakupnine zakupcu, a taj iznos se refundira iz budeta jedinice lokalne samouprave.
Blii uslovi i postupak odobravanja stambenog dodatka utvruju se odlukom
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.
Po isteku perioda za koji je odobren stambeni dodatak, zakupac moe
ponovo podneti molbu za stambeni dodatak ukoliko ispunjava uslove.
Kupovina i drugi naini sticanja prava svojine nad stanom ili
porodinom kuom kao vid stambene podrke
lan 96.
Lice iz lana 89. ovog zakona moe na nain i pod uslovima predvienim
ovim zakonom stei pravo svojine nad stanom ili porodinom kuom kroz vid
stambene podrke kojim se omoguava kupovina stana ili porodine kue po
neprofitnim uslovima ili dodelom stana ili porodine kue.
Dodela porodine kue iz stava 1. ovog lana treba da bude prioritetan vid
stambene podrke u seoskim podrujima.
Porodina kua nad kojom se stie svojina u skladu sa stavom 1. ovog lana
treba da ispuni uslove prema kojima se definie odgovarajui stan iz lana 90. ovog
zakona.
Kupoprodajna cena stana ili porodine kue
lan 97.
Kupoprodajna cena stana, odnosno porodine kue utvruje se na osnovu
cene izgradnje, odnosno pribavljanja stana ili porodine kue, po metru kvadratnom
(m) neto korisne povrine, uraunavanjem svih finansijskih i nefinansijskih uea
za izgradnju, odnosno pribavljanje stana ili porodine kue.
Za stanove ili porodine kue za koje se ne moe utvrditi kupoprodajna cena
u skladu sa stavom 1. ovog lana, ova cena se odreuje u visini trine vrednosti
stana koju je utvrdila Poreska uprava, na nain kako se utvruje osnovica za prenos
apsolutnih prava u periodu koji prethodi zakljuenju ugovora ne duem od godinu
dana, koju jedinica lokalne samouprave moe umanjiti za 1,5% za svaku godinu
starosti stana, a najvie do 30%.
Uslovi kupovine stana ili porodine kue
lan 98.
Stan se kupuje po ceni iz lana 97. ovog zakona jednokratnom isplatom ili na
rate, u skladu sa odgovarajuim uslovima programa stambene podrke.
U sluaju da u toku otplate kupoprodajne cene kupac stana ne plati tri
uzastopne dospele rate, odnosno ukupno etiri rate od zakljuivanja kupoprodajnog
ugovora, ugovor se raskida, a kupac stie susvojinu sa udelom koji je srazmeran
udelu isplaenog dela kupoprodajne cene stana.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, korisnik stambene podrke nastavlja da
koristi stan u svojstvu zakupca dela stana na kojem nije stekao svojinu, o emu se
zakljuuje ugovor o zakupu.
 46

Dodela stana ili porodine kue

lan 99.
Dodela stana ili porodine kue je stambena podrka kojom korisnik
stambene podrke bez naknade stie svojinu nad stanom ili porodinom kuom sa
jednim stanom, ija vrednost ne moe biti vea od 50% prosene trine vrednosti
stana na republikom nivou za stan koji je odgovarajui za domainstvo kojem se
odobrava ovaj vid stambene podrke.
Pored lica bez stana, ovaj vid stambene podrke mogue je dodeliti i licu bez
odgovarajueg stana u smislu ovog zakona, ukoliko to lice svoju nepokretnost koja
ne ispunjava uslove za odgovarajui stan prenese u javnu svojinu.
Ogranienje prava na otuenje stana
lan 100.
Stan ili porodina kua steen kupovinom pod neprofitnim uslovima ne moe
se otuiti pre isteka roka od pet godina od dana konane isplate kupoprodajne cene.
Stan ili porodina kua steen dodelom ne moe se otuiti pre isteka roka od
deset godina od dana sticanja prava svojine nad tom nepokretnou.
O zabrani otuenja stana ili porodine kue iz st. 1. i 2. ovog lana vri se
upis zabelebe u teretni list nepokretnosti koji vodi registar nepokretnosti.
Unapreenje uslova stanovanja kao vid stambene podrke
lan 101.
Lice bez odgovarajueg stana u smislu ovog zakona moe ostvariti pravo na
stambenu podrku za unapreenje uslova stanovanja dodelom graevinskog
materijala i/ili strune podrke za sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju ili dogradnju
stana, odnosno porodine kue, ukoliko njegovi prihodi ne prelaze granice prihoda iz
lana 91. stav 1. taka 1) ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, pravo na stambenu podrku za unapreenje
energetskih svojstava stana, odnosno porodine kue, moe ostvariti i lice iji prihodi
ne prelaze granice prihoda iz lana 91. stav 1. taka 4) ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, korisnik ovog vida stambene podrke moe
biti i vlasnik stana ili porodine kue, bez obzira na visinu prihoda, ukoliko deo
stambenog prostora izda u zakup licu koje ostvaruje pravo na stambenu podrku
zakupa stana u skladu sa ovim zakonom.
Pomo za ozakonjenje stana ili porodine kue kao vid stambene
podrke
lan 102.
Lice iji maksimalni prihod, raunajui i prihod lanova njegovog porodinog
domainstva, ne prelazi granice utvrene u lanu 91. stav 1. taka 1) i lanu 91. stav
2. ovog zakona, a koje stanuje u stanu, odnosno porodinoj kui na zemljitu u
njegovoj svojini izgraenoj suprotno zakonu kojim se ureuje izgradnja objekata,
moe ostvariti pomo za izradu tehnike i geodetske dokumentacije za ozakonjenje
stana, odnosno porodine kue.
Lice iz stava 1. ovog lana ne moe ostvariti pomo za ozakonjenje stana,
odnosno porodine kue, ukoliko on ili lan njegovog porodinog domainstva
poseduje u svojini drugu nepokretnost ijom prodajom moe ostvariti prihod u
prosenoj vrednosti odgovarajueg stana iz lana 90. ovog zakona na teritoriji
lokalne samouprave u kojoj stanuje.
 47

Pomo iz stava 1. ovog lana moe ostvariti i lice koje zadovoljava uslove iz
st. 1. i 2. ovog lana, a koje stanuje u porodinoj kui izgraenoj na zemljitu u svojini
drugog lica, ukoliko prethodno sa vlasnikom zemljita na odgovarajui nain regulie
status na zemljitu neophodan za ozakonjenje njegove porodine kue.
Lice iz st. 1. i 3. ovog lana moe u postupku ozakonjenja porodine kue da
ostvari i pravo na stambenu podrku kroz oslobaanje od plaanja takse za
ozakonjenje ukoliko:
1) je samac i stariji je od 60 godina;
2) ivi u dvolanom domainstvu ija oba lana imaju preko 60 godina;
3) je samohrani roditelj sa decom mlaom od 18 godina;
4) domainstvo ima lana koji je osoba sa invaliditetom, odnosno lana
domainstva koji je trajno radno nesposoban;
5) ivi u domainstvu iji nijedan lan nije zaposlen.
Stambeno zbrinjavanje kao vid stambene podrke
lan 103.
Stambeno zbrinjavanje predstavlja privremeni smetaj lica iz lana 89. stav 1.
ovog zakona do reavanja njegove stambene potrebe, a naroito lica:
1) koje je beskunik;
2) iji je stan ili porodina kua oteena ili unitena usled elementarne i
druge nepogode;
3) ijem je stanu ili porodinoj kui usled dotrajalosti ili veeg oteenja
ugroena stabilnost tako da predstavlja neposrednu opasnost po ivot i zdravlje ljudi,
za susedne objekte i za bezbednost saobraaja i koje iz ovih razloga ostvaruje pravo
na nuni smetaj u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata;
4) koje je kao rtva porodinog nasilja napustilo svoje porodino
domainstvo i nema sredstava da samostalno rei svoju stambenu potrebu.
Stambeno zbrinjavanje iz stava 1. ovog lana vri se po hitnom postupku, bez
sprovoenja postupka za dodelu stambene podrke propisanog ovim zakonom.
4. Postupak dodele stambene podrke
lan 104.
Postupak dodele stambene podrke sprovodi stambena komisija koju formira
jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se stambena podrka dodeljuje.
Izuzetno od stava 1. ovog lana postupak dodele stambene podrke
zaposlenom licu kod korisnika dobara u javnoj svojini sprovodi stambena komisija
koju formira rukovodilac korisnika dobara u javnoj svojini koja dodeljuje stambenu
podrku.
Pokretanje postupka raspodele stambene podrke
lan 105.
Postupak dodele stambene podrke licima koja imaju prebivalite na teritoriji
jedinice lokalne samouprave koja sprovodi program stambene podrke pokree se
na osnovu javnog poziva koji se objavljuje u lokalnom javnom glasilu i na zvaninoj
internet stranici jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 1. ovog lana postupak dodele stambene podrke
zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini pokree se na osnovu javnog
 48

poziva za dodelu stambene podrke, koji mora biti objavljen na nain da bude
dostupan svim zaposlenim licima kod korisnika dobara u javnoj svojini koji dodeljuje
stambenu podrku.
Kriterijumi za utvrivanje reda prvenstva za dodelu stambene
podrke
lan 106.
Utvrivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrke vri se prvenstveno
prema stambenom statusu (lice bez stana), odnosno uslovima stanovanja (lice bez
odgovarajueg stana), a potom i prema sledeim kriterijumima:
1) broj lanova porodinog domainstva korisnika stambene podrke;
2) zdravstveno stanje korisnika stambene podrke i lanova njegovog
domainstva;
3) invalidnost i telesno oteenje korisnika stambene podrke i lanova
njegovog domainstva.
U odreivanju reda prvenstva prednost imaju: lica sa duim periodom
stambene ugroenosti, odnosno loijim uslovima stanovanja, duim radnim staom,
porodice sa manjim brojem zaposlenih i veim brojem maloletnih lica i/ili sa lanom
domainstva koji je osoba sa invaliditetom, kao i korisnici usluga socijalne zatite.
Pratea dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dodelu stambene
podrke sadri podatke i dokumenta koji obuhvataju:
1) identifikacione podatke lica koje podnosi zahtev i lanova njegovog
porodinog domainstva sa kojima reava stambenu potrebu (ime i prezime, JMBG,
adresa prebivalita, odnosno boravita, dokaz o srodstvu);
2) podatke i dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma za
ostvarivanja prava na stambenu podrku, a koji se odnose na uslove stanovanja u
skladu sa lanom 90. ovog zakona i prihode u skladu sa lanom 91. ovog zakona;
3) podatke i dokumenta koja slue za utvrivanje reda prvenstva, a koji se
odnose na zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oteenje, duinu stambene
ugroenosti, dokaz o nezaposlenosti i ostvarenom pravu na socijalnu zatitu.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie ureuje merila za utvrivanje
reda prvenstva za dodelu stambene podrke u skladu sa kriterijumima iz stava 1.
ovog lana.
Na predlog ministra nadlenog za poslove stanovanja Vlada blie ureuje
merila za utvrivanje reda prvenstva i nain dodele stambene podrke zaposlenima
kod korisnika stvari u javnoj svojini, odnosno kod nosioca prava korienja stvari u
javnoj svojini u skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog lana.
Obrada podataka i korienje dokumenata iz stava 3. ovog lana vri se
iskljuivo u svrhu dodele stambene podrke u skladu sa zakonom kojim se ureuje
zatita podataka o linosti, dok akti iz st. 4. i 5. ovog lana ne mogu propisivati
potrebu davanja drugih podataka o linosti osim podataka iz stava 3. ovog lana.
Utvrivanje liste reda prvenstva
lan 107.
Na osnovu programa stambene podrke, stambena komisija raspisuje javni
poziv za dodelu stambene podrke kojim poziva zainteresovana lica da u roku
propisanim javnim pozivom podnesu pisani zahtev i odgovarajue dokaze
predviene uslovima javnog poziva koji su od znaaja za utvrivanje liste reda
prvenstva za ostvarivanje stambene podrke.
 49

Na osnovu sprovedenog postupka iz stava 1. ovog lana, stambena komisija

utvruje predlog liste reda prvenstva, na koji podnosilac zahteva moe uloiti
prigovor optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana
objavljivanja predloga liste reda prvenstva.
U sluaju dodele stambene podrke licu iz lana 104. stav 2. prigovor na
predlog liste prvenstva koji je utvrdila stambena komisija korisnika dobara u javnoj
svojini izjavljuje se komisiji Vlade zaduenoj za stambena pitanja u roku od 15 dana
od dana objavljivanja predloga liste reda prvenstva.
Po donoenju odluke o svim prigovorima izjavljenim na predlog liste
prvenstva, stambena komisija utvruje listu reda prvenstva koju dostavlja skuptini
jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se stambena podrka dodeljuje.
Predlog liste reda prvenstva i lista reda prvenstva objavljuju se na isti nain
kao i javni poziv za dodelu stambene podrke.
Donoenje odluke i zakljuivanje ugovora o dodeli stambene
podrke
lan 108.
Na osnovu liste reda prvenstva skuptina jedinice lokalne samouprave,
odnosno nadleni organ korisnika stvari u javnoj svojini donosi odluku o dodeli
stambene podrke koja naroito sadri:
1) spisak lica koja ostvaruju pravo na stambenu podrku sa svim linim
podacima bitnim za zakljuenje ugovora o dodeli stambene podrke (ime i prezime i
JMBG lica koja su korisnici stambene podrke);
2) vid stambene podrke koja se dodeljuje;
3) naznaenje organa koji e biti nadlean za zakljuenje ugovora o dodeli
stambene podrke i praenje njegove realizacije, kao i kontrolu ispunjenosti uslova
za dodelu tog vida stambene podrke za sve vreme dok ona traje.
Odluka o dodeli stambene podrke objavljuje se na nain kako se objavljuje
javni poziv za dodelu stambene podrke.
Protiv odluke iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba optinskom,
odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke.
U sluaju dodele stambene podrke licu iz lana 104. stav 2. alba protiv
odluke stambene komisije korisnika dobara u javnoj svojini moe se izjaviti komisiji
Vlade zaduenoj za stambena pitanja u roku od 15 dana od dana objavljivanja
odluke.
Na osnovu pravosnane odluke iz stava 1. ovog lana nadleni organ jedinice
lokalne samouprave, odnosno korisnika stvari u javnoj svojini zakljuuje ugovor o
dodeli odgovarajue stambene podrke koji naroito sadri:
1) mesto i datum zakljuenja ugovora i podatke o ugovornim stranama;
2) broj i datum odluke o dodeli stambene podrke;
3) podatke o vidu i bliim uslovima dodele i korienja stambene podrke;
4) odredbe o meusobnim obavezama ugovornih strana u vezi sa
korienjem stana u sluaju stambene podrke u vidu zakupa stana, odnosno
meusobne obaveze ugovornih strana u odnosu na konkretan vid stambene
podrke;
5) druge bitne karakteristike dodeljene stambene podrke (period korienja
stambene podrke, rokovi, raskidni uslovi i sl.).
 50

5. Neprofitna stambena organizacija

lan 109.
Pribavljanje, upravljanje i davanje u zakup stanova namenjenih za stambenu
podrku, upravljanje i organizovanje izgradnje stanova sa mogunou sticanja
svojine putem kupovine po neprofitnim uslovima, kao i sprovoenje programa
stambene podrke mogu obavljati neprofitne stambene organizacije.
Neprofitne stambene organizacije mogu biti javne agencije koje osnivaju
jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: stambena agencija), stambene
zadruge osnovane i organizovane u skladu sa zakonom i druga pravna lica.
Viak prihoda nad rashodima koji stambena agencija ostvari u toku poslovne
godine mora se u celini usmeriti za dalje pribavljanje, gradnju, obnovu, rekonstrukciju
i odravanje stanova u svojini lokalne samouprave koji se daju u neprofitni zakup.
Stambena agencija za sprovoenje programa neprofitnog stanovanja koristi
sredstva od otplate kredita za raspodeljene stanove solidarnosti, osim ako aktom
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave nije drugaije odreeno.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, stambena agencija:
1) prikuplja podatke potrebne za izradu lokalne stambene strategije,
akcionog plana i programa za njihovu realizaciju i priprema predloge ovih
dokumenata;
2) prati realizaciju akcionog plana lokalne stambene strategije i najmanje
jednom godinje podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno
ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja, izvetaj o sprovoenju akcionog
plana i programa stambene podrke;
3) vri nadzor u vezi sa korienjem i odravanjem stanova koji se izdaju
pod neprofitni zakup, kao i ispunjavanjem obaveza iz ugovora o kupoprodaji stanova
po neprofitnim uslovima;
4) predlae nove programe finansiranja stanovanja po neprofitnim uslovima
kroz javno-privatno partnerstvo;
5) obavlja i druge poslove u oblasti stambene podrke od znaaja za
jedinicu lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave moe svojom odlukom poveriti stambenoj
agenciji voenje postupka dodele stambene podrke.
Ukoliko jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju,
poslove iz stava 5. ovog lana obavlja nadlena optinska, odnosno gradska uprava.
U sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju
niti na teritoriji svoje mesne nadlenosti ima registrovanu neprofitnu stambenu
organizaciju, poslove iz stava 1. ovog lana obavlja nadlena optinska, odnosno
gradska uprava.
U sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju,
ve je na teritoriji njene mesne nadlenosti registrovano drugo pravno lice kao
neprofitna stambena organizacija, jedinica lokalne samouprave i neprofitna
stambena organizacija ugovorom reguliu meusobne odnose i postupanja u
realizaciji poslova iz stava 1. ovog lana.
 51

Licenca za rad neprofitne stambene organizacije

lan 110.
Neprofitna stambena organizacija moe otpoeti obavljanje poslova iz lana
109. stava 1. ovog zakona po dobijanju reenja o izdavanju licence za rad i po upisu
u Registar neprofitnih stambenih organizacija.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje uslove i
dokumentaciju za izdavanje i oduzimanje licence za rad neprofitne stambene
organizacije, kao i nain voenja i sadrinu Registra neprofitnih stambenih
organizacija.
Ispunjenost uslova propisanih podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana za
izdavanje, odnosno za oduzimanje licence za rad neprofitne stambene organizacije
proverava komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove stanovanja i koju ine
predstavnici ministarstava nadlenih za poslove stanovanja, finansija i dravne
uprave i lokalne samouprave.
Predsednik komisije iz stava 3. ovog lana je predstavnik ministarstva
nadlenog za poslove stanovanja.
Na predlog komisije iz stava 3. ovog lana, reenje o izdavanju licence za rad
neprofitnoj stambenoj organizaciji koja uz zahtev dostavi dokumentaciju propisanu
podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana, kao i dokaz o uplati takse za izdavanje
reenja o ispunjenosti uslova, donosi ministar nadlean za poslove stanovanja.
Ukoliko u toku rada neprofitne stambene organizacije zainteresovano lice
podnese prijavu da to pravno lice vie ne ispunjava uslove za rad neprofitnih
stambenih organizacija, odnosno da postoje drugi razlozi za oduzimanje licence za
rad propisani podzakonskim aktom iz stava 2. ovog lana, komisija iz stava 3. ovog
lana proverava da li postoje uslovi za oduzimanje licence toj neprofitnoj stambenoj
organizaciji.
Na predlog komisije iz stava 3. ovog lana, reenje o oduzimanju licence za
rad neprofitnoj stambenoj organizaciji donosi ministar nadlean za poslove
stanovanja.
Smatra se da je zainteresovano lice iz stava 6. ovog lana svako lice koje
uestvuje u davanju ili korienju stambene podrke.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja ustanovljava i vodi Registar
neprofitnih stambenih organizacija i po slubenoj dunosti, na osnovu reenja o
izdavanju, odnosno oduzimanju licence za rad vri upis, odnosno brisanje neprofitne
stambene organizacije u Registru neprofitnih stambenih organizacija.
Podnoenje godinjeg izvetaja rada neprofitnih stambenih
organizacija
lan 111.
Neprofitna stambena organizacija duna je da do kraja februara tekue
godine dostavi nadlenoj optinskoj, odnosno gradskoj upravi i ministarstvu
nadlenom za poslove stanovanja godinji izvetaj o svom radu, koji obavezno sadri
podatke o realizaciji programa stambene podrke, kao i preduzetim merama za
sprovoenje stambene podrke iz svoje nadlenosti.
 52

VII. DOKUMENTI I SREDSTVA ZA OSTVARIVANJE

STAMBENE POLITIKE
1. Dokumenti stambene politike
Nacionalna stambena strategija
lan 112.
Radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja, odnosno radi
utvrivanja i sprovoenja stambene politike, Vlada donosi Nacionalnu stambenu
strategiju (u daljem tekstu: Strategija) i akcioni plan za njeno sprovoenje (u daljem
tekstu: Akcioni plan).
Strategijom se utvruju ciljevi odrivog razvoja stanovanja u Republici Srbiji iz
lana 2. stav 1. ovog zakona, kao i mere i sredstva za njihovo ostvarivanje.
Akcionim planom se operativno razrauju mere za ostvarivanje ciljeva
definisanih u Strategiji i utvruju aktivnosti, nosioci aktivnosti, sredstva i dinamika za
sprovoenje mera i aktivnosti.
Strategija se donosi za period od najmanje deset godina, a Akcioni plan za
period od najmanje tri, a najvie pet godina.
Strategija i akcioni planovi se realizuju kroz programe i projekte koje
pripremaju organi i organizacije Republike Srbije i/ili jedinice lokalne samouprave
nadlene za odreena pitanja stambene politike.
Izvetaj o sprovoenju Strategije
lan 113.
O rezultatima sprovoenja Strategije ministarstvo nadleno za poslove
stanovanja podnosi Vladi na svake tri godine izvetaj o sprovoenju Strategije, uz
koji se moe podneti i predlog izmena i dopuna tekueg akcionog plana.
Program stambene podrke
lan 114.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja priprema Program stambene
podrke u skladu sa Strategijom i Akcionim planom i dostavlja ga Vladi na usvajanje.
Programom iz stava 1. ovog lana naroito se utvruju:
1) prioriteti u pogledu vrste stambene podrke, odgovarajuih stambenih
projekata i ciljnih grupa korisnika;
2) planirani broj korisnika stambene podrke, kao i broj korisnika po
razliitim ciljnim grupama;
3) vrsta i iznos sredstava za realizaciju pojedinanih programa i
odgovarajuih stambenih projekata;
4) plan aktivnosti koje je mogue sprovesti u okviru budetske godine;
5) uslovi i kriterijumi za korienje sredstava;
6) uslovi vraanja sredstava;
7) drugi aspekti od znaaja za planiranje i realizaciju programa.
Ministar nadlean za poslove stanovanja blie propisuje uslove i normative za
planiranje i projektovanje stambenih zgrada i stanova u programima stambene
podrke.
 53

Lokalna stambena strategija

lan 115.
Radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti stanovanja i sprovoenja ciljeva i
mera utvrenih Strategijom i Akcionim planom, jedinica lokalne samouprave donosi
lokalnu stambenu strategiju i akcioni plan za njeno sprovoenje.
Lokalna stambena strategija sprovodi se kroz programe i projekte stambene
podrke, kao i druge stambene programe i projekte kojima se ostvaruju ciljevi i mere
stambene politike jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave duna je da do kraja februara tekue godine
ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja dostavi godinji izvetaj o rezultatima
sprovoenja Strategije, lokalne stambene strategije i akcionog plana za njeno
sprovoenje.
Jedinica lokalne samouprave duna je da na svojoj internet prezentaciji objavi
lokalnu stambenu strategiju i akcioni plan njenog sprovoenja odmah po njihovom
donoenju.
2. Finansiranje stambene podrke
Sredstva za finansiranje programa stambene podrke
lan 116.
Sredstva za finansiranje stambene podrke obezbeuju se u budetu
Republike Srbije na razdelu ministarstva nadlenog za poslove stanovanja.
Izvori sredstava iz stava 1. ovog lana, pored budeta Republike Srbije, mogu
biti i:
1) krediti meunarodnih finansijskih institucija;
2) donacije;
3) fondovi Evropske unije i drugi meunarodni fondovi;
4) drugi izvori u skladu sa zakonom.
Jedinica lokalne samouprave obezbeuje sredstva za finansiranje stambene
podrke u svom budetu.
Izvori sredstava iz stava 3. ovog lana, pored budeta jedinice lokalne
samouprave, mogu biti i:
1) transferi od drugih nivoa vlasti;
2) donacije;
3) fondovi Evropske unije i drugi meunarodni fondovi;
4) komercijalni krediti;
5) dobrovoljni transferi od fizikih i pravnih lica;
6) po osnovu ugovaranja energetskih usluga;
7) druga sredstva u skladu sa zakonom.
Korienje sredstava za finansiranje stambene podrke
lan 117.
Sredstva za finansiranje stambene podrke koriste se za pripremu i
realizaciju programa stambene podrke i odgovarajuih stambenih projekata, kao i
 54

drugih aktivnosti u skladu sa odredbama ovog zakona, stambenom strategijom i

akcionim planovima.
Sredstvima za finansiranje stambene podrke smatraju se i olakice ijom
primenom se smanjuju trokovi stanovanja korisnika stambene podrke, a koje se
primenjuju u skladu sa zakonom ili odobrenim programom stambene podrke.
Sredstvima Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave za
finansiranje stambene podrke, mogu se sufinansirati i programi, projekti i druge
aktivnosti na teritoriji Republike Srbije koje finansiraju meunarodne finansijske
institucije ili se finansiraju kroz bilateralnu pomo.
Dodela sredstava za finansiranje stambene podrke
lan 118.
Sredstva za finansiranje stambene podrke koja se obezbeuju iz budeta
Republike Srbije realizuju se na osnovu programa stambene podrke koji donosi
Vlada.
Na osnovu programa Vlade iz stava 1. ovog lana sredstva za finansiranje
stambene podrke prenose se jedinici lokalne samouprave koja ispuni uslove iz
objavljenog javnog poziva i sa kojom zakljui ugovor o korienju sredstava za
sprovoenje programa stambene podrke.
Jedinica lokalne samouprave sredstva za finansiranje stambene podrke koja
se obezbeuju iz budeta jedinice lokalne samouprave dodeljuje neprofitnoj
stambenoj organizaciji, odnosno tim sredstvima sama sprovodi program stambene
podrke u sluaju da jedinica lokalne samouprave nije osnovala stambenu agenciju
niti na teritoriji mesne nadlenosti te jedinice lokalne samouprave postoji registrovana
neprofitna stambena organizacija.
3. Institucionalni okvir za sprovoenje stambene politike
Stambeni savet
lan 119.
Vlada obrazuje Stambeni savet za pripremu i nadzor nad sprovoenjem
Strategije (u daljem tekstu: Stambeni savet), koji naroito:
1) predlae osnovne pravce stambene politike i daje smernice za izradu
Strategije i Akcionog plana;
2) predlae prioritetne mere, programe i projekte za realizaciju Strategije;
3) obezbeuje uee relevantnih aktera i omoguava meusektorsku
saradnju u pripremi i sprovoenju Strategije.
lanove Stambenog saveta ine:
1) predstavnici ministarstva nadlenog za poslove stanovanja i drugih
nadlenih ministarstava za pitanja stambene politike;
2) predstavnici jedinica lokalnih samouprava i neprofitnih stambenih
organizacija;
3) predstavnici civilnog drutva, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove stanovanja;
4) strunjaci iz oblasti stanovanja, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove stanovanja.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja prua administrativnu i tehniku
podrku Stambenom savetu.
 55

Nadlenosti ministarstva za poslove stanovanja

lan 120.
Ministarstvo nadleno za poslove stanovanja obavlja poslove koji se odnose
na:
1) pripremu Strategije i Akcionog plana za njeno sprovoenje na osnovu
smernica Stambenog saveta;
2) pripremu i praenje realizacije Programa stambene podrke iz lana 114.
ovog zakona;
3) obezbeivanje sredstva za realizaciju Programa stambene podrke iz
lana 114. ovog zakona i drugih programa kojima se ostvaruju ciljevi i mere
stambene politike, odnosno Strategije i Akcionog plana;
4) ocenu ispunjenosti uslova iz objavljenog javnog poziva za uee u
Programu stambene podrke iz lana 114. ovog zakona;
5) pripremu izvetaja o sprovoenju Strategije i Akcionog plana iz lana
113. ovog zakona;
6) praenje, analiziranje i vrenje nadzora nad realizacijom programa i
projekata i korienjem sredstava za finansiranje stambene podrke;
7) druge aktivnosti na utvrivanju ciljeva i mera za ostvarivanje stambene
politike.
Nadlenosti jedinice lokalne samouprave
lan 121.
Jedinica lokalne samouprave:
1) donosi lokalnu stambenu strategiju u skladu sa Strategijom, akcioni plan i
program stambene podrke;
2) realizuje stambene projekte u skladu sa Programom stambene podrke
iz lana 114. ovog zakona, kao i drugim programima koje donosi Vlada u cilju
ostvarivanja stambene politike, odnosno Strategije i Akcionog plana;
3) realizuje stambene projekte i druge mere i aktivnosti u skladu sa
lokalnom stambenom strategijom i akcionim planom;
4) planira budetska sredstva za sprovoenje lokalne stambene strategije i
stambenih projekata;
5) obezbeuje sredstva za subvencionisanje zakupnine iz lana 95. ovog
zakona i druge oblike subvencionisanja;
6) planira, priprema i ureuje zemljite za realizaciju stambenih projekata iz
ta. 2) i 3) ovog lana;
7) osniva neprofitnu stambenu organizaciju radi sprovoenja lokalne
stambene strategije;
8) donosi akt o nainu raspolaganja stanovima u javnoj svojini koji se
dodeljuju kao vid stambene podrke u skladu sa ovim zakonom;
9) pomae realizaciju energetskih usluga u stambenom sektoru.
Jedinica lokalne samouprave duna je da uz izvetaj iz lana 115. stav 3.
ovog zakona i u roku propisanom u lanu 115. stav 3. ovog zakona dostavi
ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja i izvetaj na propisanom obrascu u
 56

vezi sa stambenim potrebama i uslovima stanovanja, kao i programima stambene

podrke na teritoriji svoje mesne nadlenosti.
Jedinica lokalne samouprave duna je i da na zahtev ministarstva nadlenog
za poslove stanovanja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva ministarstva
dostavi izvetaj sa podacima i obavetenjima iz stava 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove stanovanja propisuje obrazac izvetaja iz st. 2. i
3. ovog lana.

VIII. NADZOR
Inspekcijski nadzor
lan 122.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega
vri ministarstvo nadleno za poslove stanovanja.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru
delokruga utvrenog zakonom, autonomna pokrajina preko graevinske inspekcije,
odnosno jedinica lokalne samouprave preko komunalne i graevinske inspekcije.
Inspektor je duan da prua strunu pomo u vrenju inspekcijskog nadzora i
da daje struna objanjenja, da preduzima preventivne mere, ukljuujui i to da
obavetava subjekta inspekcijskog nadzora u vezi sa obavezama iz propisa, ukazuje
subjektu inspekcijskog nadzora na mogue zabranjene, odnosno tetne posledice
njegovog ponaanja, opomene subjekta inspekcijskog nadzora na potrebu
otklanjanja uzroka nezakonitosti koje mogu nastati u budunosti.
Na postupanje, prava i obaveze republikog inspektora za komunalne
delatnosti i graevinskog inspektora koja nisu ureena ovim zakonom, primenjuje se
zakon kojim se ureuje inspekcijski nadzor.
Na postupanje, prava i obaveze komunalnog inspektora jedinice lokalne
samouprave koja nisu ureena ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se
ureuje inspekcijski nadzor.
Ovlaenje republikog inspektora za komunalne delatnosti
lan 123.
U vrenju inspekcijskog nadzora, republiki inspektor za komunalne
delatnosti ovlaen je da:
1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju, da
uzima izjave od odgovornih lica kod jedinice lokalne samouprave, kao i da preduzima
druge radnje vezane za inspekcijski nadzor u cilju utvrivanja injeninog stanja;
2) zahteva od jedinice lokalne samouprave dostavu podataka i obavetenja
u vezi sa sprovoenjem odredaba ovog zakona iz svoje nadlenosti, u odreenom
roku.
Ako jedinica lokalne samouprave u ostavljenom roku nije preduzela mere za
otklanjanje nepravilnosti koje su joj naloene, republiki inspektor za komunalne
delatnosti nalae reenjem jedinici lokalne samouprave da preduzme odgovarajue
mere u cilju sprovoenja ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona,
odreuje rok za tu obavezu i podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka
protiv odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave.
Republiki inspektor za komunalne delatnosti podnosi zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka protiv odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave i u sluaju
nepostupanja iz stava 1. taka 2) ovog lana.
 57

Republiki inspektor za komunalne delatnosti izdaje prekrajni nalog za

prekraj za koji je odreena novana kazna u fiksnom iznosu.
Prava i obaveze komunalnog inspektora jedinice lokalne
samouprave
lan 124.
U vrenju poslova inspekcijskog nadzora komunalni inspektor jedinice lokalne
samouprave ima pravo i obavezu da:
1) proverava da li se stambena zajednica registrovala, odnosno izabrala i
registrovala upravnika u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li se vlasnici posebnih delova i vlasnici samostalnih delova
pridravaju obaveza propisanih lanom 14. ovog zakona;
3) proverava da li upravnik, odnosno drugo odgovorno lice odreeno
pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona ispunjava obaveze propisane lanom 50.
ovog zakona;
4) proverava da li skuptina stambene zajednice sprovodi svoju nadlenost
u skladu sa lanom 42. ovog zakona, odnosno u skladu sa donetim pravilima
vlasnika iz lana 17. ovog zakona;
5) proverava da li organizator profesionalnog upravljanja ispunjava uslove iz
lana 51. ovog zakona;
6) proverava da li profesionalni upravnik ispunjava uslove iz lana 52. ovog
zakona;
7) proverava da li profesionalni upravnik ispunjava obaveze propisane
lanom 53. ovog zakona, odnosno u skladu sa donetim pravilima vlasnika iz lana
17. ovog zakona;
8) proverava da li je zakljuen ugovor o poveravanju poslova profesionalnog
upravljanja izmeu stambene zajednice i organizatora profesionalnog upravljanja u
skladu sa lanom 56. ovog zakona;
9) proverava da li se vlasnici posebnih delova pridravaju optih pravila
kunog reda iz lana 76. stav 1. ovog zakona.
U vrenju inspekcijskog nadzora, komunalni inspektor ima ovlaenje da
pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju nadziranog
subjekta u skladu sa ovim zakonom, koju nije mogao da pribavi po slubenoj
dunosti, saslua i uzima izjave od odgovornog lica stambene zajednice (upravnika ili
profesionalnog upravnika), kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski
nadzor u cilju utvrivanja injeninog stanja.
Dunosti komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave
lan 125.
Ukoliko nadzirani subjekat u ostavljenom roku nije preduzeo mere za
otklanjanje nepravilnosti koje su mu naloene, komunalni inspektor jedinice lokalne
samouprave duan je da:
1) naloi reenjem vlasnicima posebnih i samostalnih delova da se
pridravaju obaveza propisanih lanom 14. ovog zakona;
2) naloi reenjem upravniku, odnosno drugom odgovornom licu
odreenom pravilima vlasnika iz lana 17. ovog zakona, da ispunjava prava i
obaveze propisane lanom 50. ovog zakona;
 58

3) naloi reenjem organizatoru profesionalnog upravljanja da vri poslove

u skladu sa lanom 51. ovog zakona;
4) zabrani reenjem profesionalnom upravniku koji ne ispunjava uslove
propisane lanom 52. ovog zakona da obavlja poslove profesionalnog upravnika;
5) naloi reenjem profesionalnom upravniku da vri poslove u skladu sa
lanom 53. ovog zakona, odnosno u skladu sa donetim pravilima vlasnika iz lana
17. ovog zakona;
6) naloi reenjem stambenoj zajednici da zakljui ugovor o poveravanju
poslova profesionalnog upravljanja sa organizatorom profesionalnog upravljanja u
skladu sa lanom 56. ovog zakona;
7) naloi reenjem vlasnicima posebnih delova da se pridravaju optih
pravila kunog reda iz lana 76. stav 1. ovog zakona;
U sluaju da se stambena zajednica nije registrovala u skladu sa ovim
zakonom komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave nalae reenjem
stambenoj zajednici da se registruje bez odlaganja.
Komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave izdaje prekrajni nalog za
prekraj za koji je odreena novana kazna u fiksnom iznosu.
Ukoliko stambena zajednica nije postupila po nalogu reenja iz stava 2. ovog
lana, komunalni inspektor organu jedinice lokalne samouprave nadlenom za
stambene poslove podnosi prijavu za uvoenje prinudne uprave u skladu sa lanom
57. ovog zakona.
Prava i obaveze graevinskog inspektora
lan 126.
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i obavezu
da:
1) proverava da li se zgrada i njeni delovi koriste u skladu sa svojom
namenom;
2) proverava da li se korienjem zgrade dovodi u opasnost ivot i zdravlje
ljudi, bezbednost zgrade i imovine, saobraaja, okoline i ivotne sredine;
3) proverava da li se zgrada odrava u skladu sa programom odravanja iz
lana 60. stav 6. ovog zakona;
4) proverava da li na izgraenoj zgradi postoje nedostaci koji ugroavaju
bezbednost njenog korienja i okoline;
5) proverava da li se u posebnom delu zgrade u kom se obavlja poslovna
delatnost ta delatnost obavlja na nain kojim se ugroava bezbednost zgrade i
graana, nanosi teta zgradi i ometaju drugi korisnici u mirnom korienju stanova;
6) proverava da li je vlasnik posebnog dela zgrade omoguio obavljanje
radova u meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne opasnosti po ivot i
zdravlje ljudi i materijalnih dobara.
Upravnik, profesionalni upravnik, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15.
ovog zakona ili drugo odgovorno lice odreeno pravilima vlasnika iz lana 17. ovog
zakona duno je da, ukoliko je to potrebno radi utvrivanja injenica, graevinskom
inspektoru omogui potpun i nesmetan uvid u dokumentaciju koju inspektor nije
mogao da pribavi po slubenoj dunosti, kao i ulazak u sve zajednike delove,
odnosno samostalne delove zgrade, ukoliko oni predstavljaju zajedniku imovinu, i
vrenje uviaja u njima.
 59

Dunosti graevinskog inspektora

lan 127.
Ukoliko nadzirani subjekat u ostavljenom roku nije preduzeo mere za
otklanjanje nepravilnosti koje su mu naloene, graevinski inspektor duan je da:
1) zabrani reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu
iz lana 15. ovog zakona, korienje zgrade, odnosno dela zgrade ukoliko se ona ne
koristi u skladu sa svojom namenom do pribavljanja odgovarajueg reenja
nadlenog organa;
2) naloi reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu
iz lana 15. ovog zakona, donoenje odnosno sprovoenje programa odravanja
zgrade u skladu sa lanom 42. stav 1. taka 6) ovog zakona;
3) naloi reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu
iz lana 15. ovog zakona, obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje
neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i materijalnih dobara u skladu sa
lanom 60. ovog zakona.
Graevinski inspektor izdaje prekrajni nalog za prekraj za koji je odreena
novana kazna u fiksnom iznosu.
Dunosti graevinskog inspektora u postupku inspekcijskog
nadzora radi preduzimanja hitnih mera na odravanju u cilju
ostvarivanja javnog interesa
lan 128.
U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je duan da zabrani
reenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz lana 15. ovog
zakona, korienje zgrade ili dela zgrade i da naredi hitno izvoenje radova i
preduzimanje drugih mera ijim neizvrenjem bi mogle da nastanu tetne posledice
po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti, u skladu
sa lanom 60. ovog zakona.
Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruje se i nain izvrenja reenja u
sluaju nepostupanja po nalogu inspektora, odnosno preuzimanje radova na
odravanju zgrade od strane jedinice lokalne samouprave na teret stambene
zajednice, odnosno drugog odgovornog lica iz lana 15. ovog zakona, u skladu sa
lanom 61. stav 1. ovog zakona i nalae se vlasniku posebnog dela da omogui
nesmetano obavljanje radova u meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne
opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti.
Ukoliko graevinski inspektor po izvrenom kontrolnom nadzoru utvrdi da nije
postupljeno po rokovima naloenim u reenju iz stava 1. ovog lana, dostavie
nadlenom organu jedinice lokalne samouprave akt kojim se dozvoljava izvrenje
reenja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Jedinica lokalne samouprave obezbeuje izvoenje radova i preduzimanje
drugih mera iz stava 2. ovog lana preko organizacije kojoj je povereno obavljanje
poslova od javnog interesa u oblasti stanovanja, sa kojom meusobne odnose
ureuje ugovorom.
Organizacija kojoj je povereno obavljanje poslova od javnog interesa u oblasti
stanovanja moe da izvri radove, odnosno preduzme druge potrebne mere,
samostalno ili angaujui struno lice.
Stambena zajednica, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15. ovog
zakona, trokove za izvrene radove i druge preduzete mere nadoknauje jedinici
 60

lokalne samouprave, u rokovima i na nain koji odredi nadleni organ jedinice lokalne
samouprave.
Pravo na naknadu jedinica lokalne samouprave ostvaruje na osnovu fakture
(rauna) o izvrenim radovima i drugim preduzetim merama.
U sluaju da stambena zajednica, odnosno drugo odgovorno lice iz lana 15.
ovog zakona u utvrenom roku ne isplati jedinici lokalne samouprave naknadu
trokova za izvrene radove i druge preduzete mere, nadleni organ jedinice lokalne
samouprave preduzee potrebne mere radi ostvarivanja regresa od stambene
zajednice, odnosno drugog odgovornog lica iz lana 15. ovog zakona.
Dostava reenja inspektora Privrednoj komori Srbije
lan 129.
Komunalni odnosno graevinski inspektor dostavlja Privrednoj komori Srbije
reenja kojima je upravniku, odnosno profesionalnom upravniku, po izvrenom
inspekcijskom nadzoru naloeno ispravljanje utvrenih nepravilnosti najkasnije u
roku od osam dana od dana pravosnanosti reenja.
Postupanje inspektora u sluaju da je odgovorno lice nepoznato
lan 130.
Kad nadleni inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da je
odgovorno lice nepoznato, reenje odnosno akt kojim se dozvoljava izvrenje reenja
dostavlja se pribijanjem na ulazna vrata objekta i oglasnu tablu nadlenog organa,
to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu dostave na reenju,
odnosno aktu kojim se dozvoljava izvrenje.
Odluivanje po albi
lan 131.
Protiv reenja republikog inspektora za komunalne delatnosti moe se u
roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja izjaviti alba ministarstvu nadlenom
za poslove stanovanja.
Protiv reenja komunalnog inspektora jedinice lokalne samouprave moe se
izjaviti alba optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja reenja.
Protiv reenja republikog graevinskog inspektora moe se u roku od 15
dana od dana dostavljanja reenja izjaviti alba Vladi, preko ministarstva nadlenog
za poslove stanovanja.
Protiv reenja graevinskog inspektora jedinice lokalne samouprave donetog
u postupku inspekcijskog nadzora alba se izjavljuje ministarstvu nadlenom za
poslove stanovanja.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog
reenja graevinskog inspektora donetog u postupku vrenja inspekcijskog nadzora
na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja
gradske optine donetog u postupku vrenja inspekcijskog nadzora graevinskog
inspektora, u skladu sa ovim zakonom.
alba izjavljena protiv reenja inspektora odlae izvrenje, osim u sluaju iz
lana 128. st. 1. i 2. ovog zakona.
 61

IX. KAZNENE ODREDBE

Prekraj fizikog lica kao vlasnika posebnog dela
lan 132.
Novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj
fiziko lice kao vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik zgrade ako:
1) se nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora ne pridrava
obaveza propisanih lanom 14. ovog zakona, a u vezi sa l. 123, 125, 127. i 128.
ovog zakona;
2) ne postupi u skladu sa odredbama lana 41. stav 4. ovog zakona;
3) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 128. stav 1.
ovog zakona ne preduzme hitno izvoenje radova i druge mere po hitnim
intervencijama, odnosno u cilju spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili
zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti;
4) kao izabrani upravnik ne preduzme potrebne radnje, ukljuujui i
podnoenje tube, u cilju regresa za trokove odravanja, odnosno popravke, protiv
lica koje je odgovorno za oteenje zajednikih delova zgrade u roku od dva meseca
od saznanja za tetu i odgovorno lice u skladu sa lanom 68. stav 1. ovog zakona;
5) se i pored reenja inspektora iz lana 125. stav 1. taka 7) ovog zakona
ne pridrava optih pravila kunog reda iz lana 76. stav 1. ovog zakona;
6) i pored reenja inspektora ne omogui nesmetano obavljanje radova u
meri koja je neophodna za otklanjanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi i
materijalnih dobara u skladu sa lanom 127. stav 1. taka 3) ovog zakona;
7) i pored reenja inspektora ne dozvoli prolaz kroz svoj poseban deo
zgrade ili njegovu upotrebu na drugi primeren nain ako je to neophodno za
popravku, odnosno odravanje drugog dela zgrade ili ispunjenje druge zakonske
obaveze u skladu sa lanom 128. stav 2. ovog zakona;
8) nastavi sa korienjem zgrade, odnosno dela zgrade nakon donetog
reenja iz lana 127. stav 1. taka 1. ovog zakona.
9) u naloenom roku ne vrati deo zgrade u prethodno stanje u skladu sa
lanom 128. st. 1. i 2. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se pravno lice kao vlasnik
posebnog dela novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara.
Novanom kaznom u fiksnom iznosu od 5.000,00 dinara kaznie se fiziko
lice ako:
1) ne obezbedi pristup samostalnom delu zgrade licima koja u skladu sa
posebnim propisima redovno odravaju i kontroliu funkcionalnost mree, odnosno
transformatorske stanice, instalacija i opreme, kao i sklonita koja se nalaze u zgradi
u skladu sa lanom 11. stav 5. ovog zakona;
2) kao izabrani upravnik ne podnese prijavu za upis stambene zajednice i
upravnika u roku od 15 dana od prve sednice skuptine, odnosno promenu upravnika
i registraciju promene drugih podataka koji se registruju i objavljuju u registru
stambenih zajednica u roku od 15 dana od dana odravanja sednice skuptine,
odnosno nastanka promene u skladu sa lanom 40. stav 4. ovog zakona;
3) kao izabrani upravnik ne izvrava obaveze propisane lanom 50. ovog
zakona;
 62

4) kao profesionalni upravnik ne izvrava obaveze propisane lanom 53. st.

2. i 3. ovog zakona;
5) ne uestvuje u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade i
zemljita za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom iz lana 63. stav 1. ovog
zakona.
Prekraj stambene zajednice
lan 133.
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za
prekraj stambena zajednica ako:
1) se nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora ne izvri upis u
registar stambenih zajednica, odnosno ne registruje upravnika stambene zajednice u
skladu sa lanom 40. stav 4. ovog zakona;
2) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 128. st. 1. i 2.
ovog zakona ne sprovede izvoenje radova i preduzimanje drugih mera ijim
neizvrenjem bi mogle da nastanu tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti;
3) nakon isteka roka propisanog reenjem inspektora iz lana 127. stav 1.
taka 1) ovog zakona ne pribavi odgovarajue reenje nadlenog organa za
korienje zgrade, odnosno dela zgrade u skladu sa njenom namenom;
4) nakon isteka roka iz reenja inspektora iz lana 128. stav 1. ovog zakona
ne preduzme hitno izvoenje radova i druge mere po hitnim intervencijama, odnosno
u cilju spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti;
5) nakon isteka roka iz reenja inspektora ne donese program odravanja u
skladu sa lanom 127. stav 1. taka 2) ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.
Prekraj privrednog drutva koje se bavi organizovanjem
profesionalnog upravljanja
lan 134.
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za
prekraj privredno drutvo koje se bavi organizovanjem profesionalnog upravljanja,
ukoliko:
1) se bavi organizovanjem profesionalnog upravljanja suprotno lanu 51.
ovog zakona;
2) angauje kao profesionalnog upravnika lice koje ne ispunjava uslove iz
lana 52. ovog zakona;
3) obavlja poslove organizatora profesionalnog upravljanja bez zakljuenog
ugovora iz lana 56. stav 4. ovog zakona;
4) ne postupi po zahtevu stambene zajednice u skladu sa lanom 56. stav
8. ovog lana.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik koji se bavi
organizovanjem profesionalnog upravljanja novanom kaznom od 10.000,00 do
500.000,00 dinara.
 63

Novanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara kaznie se za

prekraj neprofitna stambena organizacija kao pravno lice ako do kraja februara
tekue godine ne dostavi nadlenom organu lokalne samouprave i ministarstvu
nadlenom za poslove stanovanja godinje izvetaje o svom radu, kao i preduzetim
merama za sprovoenje stambene podrke iz svoje nadlenosti u skladu sa lanom
111. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 4. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
Prekraj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave
lan 135.
Novanom kaznom od 5.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj
odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ukoliko ne dostavi izvetaj sa podacima
i obavetenjima ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja u skladu sa lanom
115. stav 3. i lanom 121. st. 2. i 3. ovog zakona.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Rok za donoenje podzakonskih akata
lan 136.
Nadleni organi donee podzakonske akte propisane ovim zakonom u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nacionalna stambena strategija bie doneta u roku od 12 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Prelazak stambene zgrade u stambenu zajednicu
lan 137.
Danom stupanja na snagu ovog zakona stambena zgrada u kojoj najmanje
dva lica imaju pravo svojine na dva posebna dela u toj stambenoj zgradi postaje
stambena zajednica i stie svojstvo pravnog lica u skladu sa ovim zakonom.
Stambena zajednica obrazovana u skladu sa stavom 1. ovog lana je pravni
sledbenik stambene zgrade u poslovima nastalim prema propisima o odravanju
stambene zgrade koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Registri i evidencije
lan 138.
Registri i Jedinstvena evidencija propisani ovim zakonom uspostavie se u
roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Skuptina ili savet zgrade formiran u skladu sa propisima koji su vaili do
stupanja na snagu ovog zakona, odnosno vlasnici posebnih delova zgrade u kojoj
nije formirana skuptina ili savet zgrade, duni su da u roku od est meseci od dana
poetka rada Registra izvre registraciju stambene zajednice u skladu sa odredbama
ovog zakona.
Zakup stana u javnoj svojini na neodreeno vreme
lan 139.
Lica koja su stekla pravo zakupa na neodreeno vreme stana u javnoj svojini
nastavljaju sa korienjem tog stana po osnovu zakupa na neodreeno vreme u
skladu sa ovim zakonom i odredbama l. 34-38. Zakona o stanovanju (Slubeni
glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94
 64

ispravka, 48/94, 44/95 dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 dr. zakon i
99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju pravo na sticanje svojine nad stanom
kupovinom u skladu sa odredbama l. 16-26. Zakona o stanovanju (Slubeni glasnik
RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 ispravka,
48/94, 44/95 dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 dr. zakon i 99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima
upravljanja tekueg i investicionog odravanja i hitnih intervencija zgrade u kojoj se
nalazi stan, u skladu sa ovim zakonom, i za korienje stana plaaju zakupninu koja
se obraunava mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu
(poreska osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom 0,00242, koju obraunava
nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Lica iz stava 1. ovog lana koja su stekla pravo zakupa na neodreeno vreme
stana u javnoj svojini na osnovu Zakona o stanovanju (Slubeni glasnik RS, br.
50/92, 76/92, 84/92 ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 ispravka, 48/94,
44/95 dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 dr. zakon i 99/11) nastavljaju
da plaaju zakupninu pod uslovima iz zakljuenih ugovora o zakupu do isteka roka
od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakup na neodreeno vreme stana u svojini graana, zadubina i
fondacija
lan 140.
Zakupac na neodreeno vreme stana u svojini graana, zadubina i
fondacija, koji je to pravo stekao u skladu sa zakonom, odnosno po sili zakona i stan
koristi po pravnom osnovu koji moe biti: ugovor o zakupu stana i/ili odluka
nadlenog organa, odnosno pravosnano sudsko reenje koje zamenjuje ugovor o
zakupu stana (u daljem tekstu: ugovor o zakupu), nastavlja sa korienjem tog stana
u zakup na neodreeno vreme do donoenja reenja o iseljenju, odnosno reenja o
preseljenju.
Za korienje stana, lice iz stava 1. ovog lana vlasniku stana plaa mesenu
zakupninu koja se obraunava mnoenjem vrednosti stana na koji se plaa porez na
imovinu (poreska osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom 0,00242, koju
obraunava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da uestvuje u upravljanju i trokovima
tekueg odravanja i hitnih intervencija zgrade u kojoj se stan nalazi, u skladu sa
ovim zakonom.
U sluaju da u toku trajanja zakupa lice iz stava 1. ovog lana ne plati tri
uzastopne mesene zakupnine, smatrae se da je ugovor o zakupu raskinut,
odnosno da je prestao pravni osnov za korienje stana.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog lana izda u podzakup stan treem licu, koristi ga
za privrednu delatnost ili ako svojim postupanjem dovede do njegovog uruavanja ili
unitenja smatrae se da je ugovor o zakupu raskinut, odnosno da je prestao pravni
osnov za korienje stana.
Lice iz stava 1. ovog lana duno je da omogui vlasniku stana ulazak u stan
najmanje dva puta godinje radi uvida o nainu korienja stana.
U sluaju nastanka uslova za raskid ugovora iz st. 4 i 5. ovog lana, vlasnik
stana podnosi zahtev za raskid ugovora o zakupu nadlenom organu optinske,
odnosno gradske uprave na ijoj teritoriji se stan nalazi.
 65

Nadleni organ iz stava 7. ovog lana po dobijanju zahteva vlasnika stana za

raskid ugovora o zakupu u hitnom postupku proverava ispunjenost uslova za raskid
ugovora, uz obavezno sasluanje zakupca stana, i ukoliko utvrdi da za to uslovi
postoje, obavetava to lice da je ugovor raskinut, uz istovremeno donoenje reenja
o iseljenju sa rokom iseljenja u trajanju od 90 dana.
U sluaju da se raskid ugovora trai zbog neplaanja tri uzastopne mesene
zakupnine, ugovor o zakupu e ostati na snazi ako zakupac isplati iznos duga za
zakupninu pre nego to mu bude saopten raskid ugovora.
Protiv reenja o iseljenju zakupac stana moe izjaviti albu optinskom,
odnosno gradskom veu u roku od osam dana od dana prijema reenja.
Pokretanje postupka iseljenja i pravo na preseljenje iz stana u
svojini graana, zadubina i fondacija
lan 141.
Postupak preseljenja/iseljenja lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona iz stana
u svojini graana, zadubina i fondacija pokree se zahtevom vlasnika stana,
odnosno zakupca ukoliko vlasnik ne podnese zahtev u roku od 30 dana po stupanju
zakona na snagu, koji se podnosi nadlenom organu jedinice lokalne samouprave na
ijoj teritoriji se nalazi stan iz kog se trai iseljenje.
Postupak iseljenja iz stava 1. ovog lana moe da pokrene i lice iz lana 140.
stav 1. ovog zakona podnoenjem zahteva za preseljenje u odgovarajui stan.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o vlasnitvu stana i ugovor o zakupu stana ukoliko je takav ugovor
zakljuen ili
2) dokaz o pokrenutom ili pravosnano okonanom postupku restitucije
ukoliko je stan u postupku restitucije.
U zahtevu iz stava 1. ovog lana vlasnik stana je duan da navede podatke o
licu koje koristi taj stan po osnovu zakupa na neodreeno vreme, a ovaj podatak
nadleni organ proverava i kroz podatke koje sadri Registar zakupaca na
neodreeno vreme u stanovima graana, zadubina i fondacija formiranom na
osnovu zakona kojima je ureeno prijavljivanje i evidentiranje zakupaca na
neodreeno vreme u stanovima graana, zadubina i fondacija.
Ukoliko je lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona lice bez stana, odnosno
ukoliko nema u svojini stan ili porodinu kuu na teritoriji Republike Srbije, to lice ima
pravo da u roku predvienom ovim zakonom podnese zahtev za preseljenje u stan u
javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Lice iz stava 4. ovog lana ne moe ostvariti pravo na preseljenje ukoliko on
ili lan njegovog porodinog domainstva sa kojim stanuje u stanu u svojini graana,
zadubina i fondacija ima u svojini stan ili porodinu kuu na teritoriji Republike
Srbije.
Pravo na preseljenje u sluaju smrti lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona
imaju lanovi porodinog domainstva tog lica.
Postupanje po zahtevu za iseljenje
lan 142.
Po prijemu zahteva za iseljenje, nadleni organ jedinice lokalne samouprave
proverava urednost dokumentacije i po utvrivanju da su ispunjeni uslovi propisani
ovim zakonom donosi reenje o iseljenju lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona i
 66

lanova njegovog domainstva iz stana u svojini graana, zadubine ili fondacije, sa

rokom iseljenja u trajanju od 90 dana.
Reenje o iseljenju donosi se u roku od sedam dana od dana prijema zahteva
i uredne dokumentacije i u roku od tri dana se dostavlja licu iz lana 140. stav 1.
ovog zakona.
Protiv reenja o iseljenju vlasnik stana i lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona
mogu izjaviti albu optinskom, odnosno gradskom veu u roku od osam dana od
dana prijema reenja.
Ukoliko lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona ne izjavi albu na reenje o
iseljenju, ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema tog reenja podnese
zahtev za preseljenje u stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Ako lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona izjavi albu na reenje o iseljenju i
istovremeno podnese zahtev za preseljenje, postupak za utvrivanje prava na
preseljenje e se prekinuti do donoenja odluke o albi.
Uz zahtev za preseljenje podnosi se:
1) overena kopija ugovora o zakupu stana i/ili akta o dodeli stana u zakup
na neodreeno vreme ili pravosnano sudsko reenje koje zamenjuje ugovor o
zakupu stana;
2) kopija identifikacionog dokumenta zakupca i lanova njegovog
porodinog domainstva (kopija line karte ili pasoa);
3) dokaz o prebivalitu zakupca i lanova njegovog porodinog domainstva
(uverenje o prebivalitu);
4) izjava lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona i lanova njegovog
porodinog domainstva da nemaju u svojini stan, data pod krivinom i materijalnom
odgovornou, koja se overava u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Po prijemu zahteva za preseljenje nadleni organ jedinice lokalne
samouprave proverava urednost dokumentacije i po utvrivanju da su ispunjeni
uslovi propisani ovim zakonom donosi reenje kojim utvruje da lice iz lana 140.
stav 1. ovog zakona i lanovi njegovog domainstva imaju pravo na preseljenje u
stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Protiv reenja o utvrivanju prava na preseljenje, lice iz lana 140. stav 1.
ovog zakona moe izjaviti albu optinskom, odnosno gradskom veu u roku od
osam dana od dana prijema reenja.
Odlaganje izvrenja, izvrenje reenja o iseljenju i donoenje
reenja o preseljenju
lan 143.
Reenje o iseljenju nee se izvravati do pravosnanog okonanja postupka
kojim se utvruje da li su ispunjeni uslovi za preseljenje lica iz lana 140. stav 1.
ovog zakona u stan u javnoj svojini iz lana 145. ovog zakona.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave koji vodi postupak iz lana 141.
ovog zakona, po obezbeivanju stana u javnoj svojini za preseljenje lica iz lana 140.
stav 1. ovog zakona, a najkasnije u roku odreenom u lanu 146. ovog zakona,
donosi reenje o preseljenju koje naroito sadri sve bitne podatke o stanu i zgradi u
kojoj se stan nalazi (adresa i kuni broj, sprat i broj stana, struktura i povrina stana i
sl.), kao i akt kojim se dozvoljava izvrenje reenja o iseljenju u skladu sa zakonom
kojim se ureuje opti upravni postupak.
Reenje o iseljenju sprovee se:
 67

1) po isteku 30 dana od dana donoenja, u sluaju da nije podneta alba niti

zahtev za preseljenje iz lana 142. stav 4. ovog zakona;
2) po pravosnanosti reenja o iseljenju, u sluaju da je podneta alba ali
da nije podnet zahtev za preseljenje iz lana 142. stav 4. ovog zakona;
3) po pravosnanosti reenja o preseljenju iz stava 2. ovog lana;
4) ukoliko se od dana donoenja reenja o utvrivanju prava na preseljenje
do donoenja reenja o preseljenju raskine ugovor o zakupu u skladu sa lanom 140.
st. 4. i 5. ovog zakona;
5) ukoliko je ugovor o zakupu raskinut pre podnoenja zahteva za iseljenje.
Shodna primena zakona
lan 144.
Na pitanja koja se odnose na postupak iseljenja, utvrivanja prava na
preseljenje i preseljenje, a koja ovim zakonom nisu posebno ureena, primenjuje se
zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.
Stan za preseljenje
lan 145.
Stan za preseljenje po strukturi treba da odgovara stanu iz lana 90. stav 2.
ovog zakona.
Najvea povrina stana za preseljenje iz stava 1. ovog lana iznosi 30 m2,
odnosno jednosoban stan za jednolano domainstvo, koja se uveava za jo 15 m2
za svakog dodatnog lana porodinog domainstva, a najvie do 86 m2, odnosno
etvorosoban stan, bez obzira na broj lanova porodinog domainstva.
Lice iz lana 140. stav 1. ovog zakona moe da prihvati i manji stan od stana
koji odgovara njemu i njegovom porodinom domainstvu u skladu sa st. 1. i 2. ovog
lana.
Licu iz lana 140. stav 1. ovog zakona moe se ponuditi preseljenje i vei
stan za preseljenje od stana koji odgovara njemu i njegovom porodinom
domainstvu. U sluaju preseljenja u vei stan, to lice plaa kupoprodajnu cenu po
trinim uslovima za razliku u povrini izmeu odgovarajueg stana u smislu ovog
zakona i stana povrine vee od propisane.
Rokovi i prvenstvo prilikom preseljenja
lan 146.
Jedinica lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi stan iz kog se
preseljenje vri duna je da odmah po pravosnanosti reenja o utvrivanju prava na
preseljenje, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine, obezbedi stan za preseljenje
zakupca na neodreeno vreme stana u svojini graana.
Pravo prvenstva za obezbeenje stana vri se rangiranjem zakupaca po
godinama starosti, od najstarijeg do najmlaeg, tako da stariji zakupac ostvaruje
pravo prvenstva u odnosu na mlaeg prilikom obezbeivanja stana za preseljenje.
Plan i program obezbeenja stanova u javnoj svojini za
preseljenje
lan 147.
Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalaze stanovi koje koriste
lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona duna je da pre usvajanja budeta za narednu
kalendarsku godinu dostavi ministarstvu nadlenom za poslove stanovanja predlog
 68

plana i programa kojim e se obezbediti stanovi u javnoj svojini za preseljenje lica iz

lana 140. stav 1. ovog zakona koja su ostvarila to pravo donetim reenjima o
utvrivanju prava na preseljenje.
Predlog plana i programa iz stava 1. ovog lana priprema nadleni organ
jedinice lokalne samouprave u saradnji sa predstavnicima ministarstva nadlenog za
poslove stanovanja, predstavnicima vlasnika stanova i predstavnicima lica iz lana
140. stav 1. ovog zakona.
Plan i program iz stava 1. ovog lana naroito sadre:
1) ukupan broj stanova kojima jedinica lokalne samouprave u posmatranom
periodu raspolae u ove svrhe (adresa, struktura, povrina, posebne napomene o
kvalitetu stana, poloaju u zgradi i sl.);
2) ukupan broj lica kojima je u posmatranom periodu utvreno pravo na
preseljenje;
3) ukupan broj lica iz take 2) ovog stava za koje je, u skladu sa
raspoloivim kapacitetima i kriterijumima stana za preseljenje iz lana 145. ovog
zakona, mogue doneti reenje o preseljenju;
4) lista reda prvenstva pri reavanju pitanja preseljenja;
5) ukupan broj lica iz take 2) ovog stava za koje, u skladu sa raspoloivim
kapacitetima i kriterijumima stana za preseljenje iz lana 145. ovog zakona, nije bilo
mogue doneti reenje o preseljenju;
6) plan za obezbeenje stanova za preseljenje lica iz take 5) ovog stava
kojima nije bilo mogue obezbediti stan za preseljenje u okviru raspoloivih
kapaciteta i procena ukupnih sredstava potrebnih za pribavljanje ili izgradnju stanova
za preseljenje tih lica.
Sredstva za pribavljanje stana za preseljenje
lan 148.
Sredstva za izgradnju stanova za preseljenje obezbeuju se u budetu
Republike Srbije i budetu jedinice lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi
stan iz koga se preseljenje vri.
Republika Srbija obezbeuje i prenosi jedinici lokalne samouprave sredstva iz
stava 1. ovog lana u iznosu od 50%, pri emu jedinica lokalne samouprave
obezbeuje ostalih 50% potrebnih sredstava i lokaciju za izgradnju.
Jedinica lokalne samouprave je duna da neopredeljene stanove u vlasnitvu
jedinice lokalne samouprave prioritetno usmerava za obezbeivanje stana za
preseljenje lica iz lana 140. ovog zakona koja su ostvarila pravo na preseljenje.
Prilikom kupovine stana u javnoj svojini u koji se preselilo lice iz lana 140.
stav 1. ovog zakona, a koji je izgraen sredstvima iz stava 1. ovog lana, sredstva
dobijena prodajom ili sredstva od otplate tog stana uplauju se Republici Srbiji i
jedinici lokalne samouprave u istom odnosu u kome su uloena za izgradnju stana,
raunajui i vrednost zemljita, s tim to vrednost zemljita ne moe biti vea od 25%
od kupoprodajne cene stana.
Prava i obaveze pri korienju stana u javnoj svojini
lan 149.
Lica iz lana 140. stav 1. ovog zakona koriste stan u koji su preseljena po
pravu zakupa stana u javnoj svojini, o emu se zakljuuje ugovor, i imaju pravo da
kupovinom steknu pravo svojine nad tim stanom u skladu sa odredbama l. 16-26.
Zakona o stanovanju (Slubeni glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 ispravka,
 69

33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 ispravka, 48/94, 44/95 dr. zakon, 49/95, 16/97,
46/98, 26/01, 101/05 dr. zakon i 99/11).
Lica iz stava 1. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima
upravljanja i redovnog odravanja i hitnih intervencija u zgradi u kojoj se nalazi stan,
u skladu sa ovim zakonom, a za korienje stana plaaju zakupninu koja se
obraunava mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu (poreska
osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom 0,00242, koju obraunava nadleni
organ jedinice lokalne samouprave.
Pravo na stanu zadubine koji je u postupku vraanja oduzete
imovine pred Agencijom za restituciju
lan 150.
Zakupac stana na neodreeno vreme koji je pripadao zadubini kojoj je u
postupku pred Agencijom za restituciju pravosnano odbijen zahtev za vraanje
imovine tj. vlasnitva nad tim stanom ima pravo da kupovinom stekne pravo svojine
nad tim stanom u skladu sa lanom 149. stav 1. ovog zakona.
Novana naknada za odgovarajui stan
lan 151.
Ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi stan za preseljenje licu iz
lana 140. stav 1. ovog zakona u roku odreenom lanom 146. ovog zakona, u
obavezi je da zakupcu na neodreeno vreme isplati novanu naknadu u vrednosti
odgovarajueg stana iz lana 145. ovog zakona.
Iznos novane naknade koja se isplauje u visini prosene trine vrednosti
odgovarajueg stana utvruje Poreska uprava na nain na koji se utvruje osnovica
poreza na prenos apsolutnih prava, a iskazuje u evrima prema zvaninom srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan utvrivanja iznosa novane naknade. Iznos
novane naknade isplauje se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaanja.
Jedinica lokalne samouprave je obavezna da naknadu iz stava 2. ovog lana
isplati u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva od strane ovlaenog lica.
Novanom isplatom iz stava 1. ovog lana prestaje pravo zakupa stana u
svojini graana ili zadubine u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i prava na
obezbeenje stana za preseljenje.
Vlada propisuje uslove, kriterijume i nain ostvarivanja prava na novanu
naknadu iz stava 1. ovog lana.
Korienje stana u javnoj svojini u zakup na osnovu prava
steenog po prethodnim propisima
lan 152.
Lice koje koristi stan u javnoj svojini na osnovu pravosnane odluke o
davanju stana u zakup na odreeno vreme, donete u skladu sa Uredbom o reavanju
stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika dravne
svojine (Slubeni glasnik RS, br. 41/02, 76/02, 125/03, 88/04, 68/06-US, 10/07,
107/07 i 68/09) i Uredbom o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i
zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini (Slubeni glasnik RS, br.
102/10 i 117/12 US), nastavlja sa korienjem tog stana u skladu sa ugovorom o
zakupu, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.
Postupak za reavanje stambene potrebe lica iz stava 1. ovog lana zapoet
po optem aktu, odnosno propisu po kome do dana stupanja na snagu ovog zakona
 70

nije doneta pravosnana odluka, nastavie se u skladu sa propisima koji su bili na

snazi u vreme otpoinjanja postupka.
Lice koje po osnovu ugovora o zakupu privremeno koristi stan u javnoj svojini
nastavlja sa korienjem tog stana do konanog reenja njegove stambene potrebe
u skladu sa ovim zakonom.
Lice, kao i lanovi njegovog porodinog domainstva u sluaju da je to lice
preminulo, koji koriste stan u javnoj svojini po osnovu potvrde o dodeli stana izdatoj
do 20. jula 2002. godine, pod uslovom da nisu u meuvremenu reili svoju stambenu
potrebu na drugi nain, zakljuuju ugovor o zakupu tog stana na odreeno vreme sa
korisnikom stvari u javnoj svojini (ili davaocem stana).
Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana imaju obavezu da uestvuju u trokovima
upravljanja i redovnog odravanja i hitnih intervencija u zgradi u kojoj se nalazi stan,
u skladu sa ovim zakonom, a za korienje stana plaaju zakupninu koja se
obraunava mnoenjem vrednosti stana za koju se plaa porez na imovinu (poreska
osnovica) za tekuu godinu sa koeficijentom 0,00242, koju obraunava nadleni
organ jedinice lokalne samouprave.
Postupci za zakljuenje ugovora o kupoprodaji stana koji su zapoeti u skladu
sa odredbama lana 53. stav 2. Uredbe o reavanju stambenih potreba izabranih,
postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini (Slubeni
glasnik RS, br. 102/10 i 117/12 US), a koji nisu okonani do dana stupanja na
snagu ovog zakona, okonae se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme
otpoinjanja postupka.
Ukoliko je lice iz stava 1. ovog lana ostvarilo pravo na reavanje stambene
potrebe dodelom stana u zakup na nain da neodgovarajui stan ili porodinu
stambenu zgradu (u daljem tekstu: neodgovarajui stan) koju ima ili je stekao u
svojinu on ili lan njegovog porodinog domainstva prenese u javnu svojinu,
nastavlja sa korienjem tog stana u skladu sa ugovorom o zakupu dela stana na
kome je stekao pravo suvlasnitva, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom.
Prenos neodgovarajueg stana u javnu svojinu se ureuje ugovorom o
susvojini koji u ime Republike Srbije zakljuuje direktor Republike direkcije za
imovinu Republike Srbije ili drugo lice u Direkciji koje on za to ovlasti.
Izuzetno od st. 1, 2. i 3. ovog lana, van postupka i naina propisanog ovim
zakonom moe se reiti stambena potreba lana, odnosno lanova porodinog
domainstva zaposlenog lica koje je izgubilo ivot za vreme vrenja slubenog
zadatka dok je bilo u radnom odnosu kod korisnika stvari u javnoj svojini, pod
uslovom da isto nema stan, odnosno odgovarajui stan u skladu sa ovim zakonom,
lica sa invaliditetom preko 80%, ako je invaliditet nastao kao posledica vrenja
slubenih zadataka ili ratnih dejstava, kao i lica za koje je bezbednosnim proverama
izvrenim na osnovu lana 16. stav 3. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih
organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno tekih
krivinih dela (Slubeni glasnik RS, br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04-
dr.zakon, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11-dr.zakon, 101/11-dr.zakon i 32/13), utvrena
ugroenost njegove line bezbednosti po mestu stanovanja.
Odluku o reavanju stambene potrebe lica iz stava 7. ovog lana donosi
stambena komisija korisnika stvari u javnoj svojini na predlog rukovodioca nadlenog
organa kod koga je to lice bilo zaposleno, odnosno kod koga je u radnom odnosu.
Ako je vie lica zainteresovano za reavanje stambenih potreba po osnovu
navedenom u stavu 7. ovog lana izvrie se rangiranje u skladu sa kriterijumima za
utvrivanje reda prvenstva iz lana 106. ovog zakona.
Zakljuivanje i produenje ugovora o zakupu na odreeno vreme
 71

lan 153.
Ugovor o zakupu iz lana 152. stav 1. zakljuuje se na period od pet godina i
moe se obnavljati na pismeni zahtev zakupca stana sa istim rokom i pod istim
uslovima, osim u sluajevima ako pre isteka perioda naznaenog u ugovoru o
zakupu:
1) zakupcu stana prestane radni odnos kod zakupodavca;
2) zakupac ili lan njegovog porodinog domainstva rei stambenu potrebu
na drugi nain.
Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se stambenoj komisiji najkasnije 30
dana pre isteka ugovorenog roka. Zakupac je obavezan da uz zahtev podnese
dokaze kojima se utvruje da se nisu stekli uslovi iz stava 1. ovog lana za
nemogunost obnavljanja zakupa.
Saglasnost za obnavljanje trajanja zakupa u smislu stava 1. ovog lana, daje
stambena komisija po prethodnoj proveri navoda u zahtevu zakupca i podnetih
dokaza, to se regulie aneksom ugovora.

Postupci za reavanje stambenih potreba po odlukama donetim

na osnovu prethodnih propisa
lan 154.
Postupak za reavanje stambene potrebe, po kome do dana stupanja na
snagu ovog zakona nije doneta prvostepena odluka ili je odluka ponitena od strane
suda, nastavie se po odredbama ovog zakona.
Ako je postupak za reavanje stambene potrebe okonan prvostepenom
odlukom o dodeli stana donetoj do dana stupanja na snagu Uredbe o izmenama
Uredbe o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod
korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", broj 68/09), ugovor o
zakupu i ugovor o kupovini stana, po pravosnanosti te odluke, zakljuie se po
odredbama l. 41. do 43. Uredbe o reavanju stambenih potreba izabranih,
postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni
glasnik RS", br. 102/10 i 117/12-US).
Neprofitne stambene organizacije
lan 155.
Neprofitne stambene organizacije osnovane u skladu sa Zakonom o
socijalnom stanovanju (Slubeni glasnik RS, broj 72/09) dune su da usklade svoj
rad sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog
zakona.
Prestanak rada Republike agencije za stanovanje
lan 156.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Republika
agencija za stanovanje, osnovana u skladu sa Zakonom o socijalnom stanovanju
(Slubeni glasnik RS, broj 72/09).
Danom prestanka rada Republike agencije za stanovanje poslove iz okvira
nadlenosti Republike agencije za stanovanje preuzima ministarstvo nadleno za
poslove stanovanja.
 72

Ministarstvo iz stava 2. ovog lana danom prestanka rada Republike

agencije za stanovanje preuzima zaposlene, sredstva, imovinu, dokumentaciju i
arhivu agencije.
Prava i obaveze Republike agencije za stanovanje preuzima Republika
Srbija.
Prava i obaveze iz stava 4. ovog lana u ime Republike Srbije vri Vlada.
O izvravanju obaveza Republike agencije za stanovanje preuzetih u skladu
sa zakonom starae se ministarstvo nadleno za poslove stanovanja u okviru
nadlenosti utvrenih zakonom.
Prestanak vaenja propisa
lan 157.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o stanovanju (Slubeni glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92 -
ispravka, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 ispravka, 48/94, 44/95 dr. zakon,
49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 dr. zakon i 99/11), osim odredaba l. 16. do 28,
l. 34. do 38, l. 45a i 45b, kao i odredbe lana 32. koja prestaje da vai po isteku
dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona;
2) Zakon o odravanju stambenih zgrada (Slubeni glasnik RS, br. 44/95,
46/98, 1/01 US, 101/05 dr. zakon, 27/11 US i 88/11);
3) Zakon o socijalnom stanovanju (Slubeni glasnik RS, broj 72/09);
4) lan 54. st. 2, 3. i 6. Zakona o javnoj svojini (Slubeni glasnik RS, br.
72/11, 88/13 i 105/14);
5) Uredba o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i
zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini (Slubeni glasnik RS, br.
102/10 i 117/12 US), osim odredaba l. 41. do 43.
Stupanje na snagu
lan 158.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.