YU INFOzbornik - 2014 PDF

YU INFO 2014
Zbornik radova
Izdava: Drutvo za informacione sisteme i raunarske mree
Urednik: Prof. dr Miodrag Ivkovi
Mesto i godina izdanja: Beograd, 2014. godina
ISBN: 978-86-85525-13-1
YU INFO 2014
Programski odbor
Prof. dr Borko Furht, Florida Atlantic University, USA

Prof. dr Boidar Radenkovi, FON, Univerzitet u Beograd
Prof. dr Branimir orevi, Informaciono drutvo Srbije
Prof. dr Branko Milosavljevi, FTN, Univerzitet u Novom Sadu
Prof. dr Bratislav Milovanovi, Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
Prof dr Branko Markoski, Tehniki fakultet Mihajo Pupin, Zrenjanin
Prof. dr Dragan Domazet, FIT, Univerzitet Metropliten, Beograd
mr Duan Korunovi, Informaciono drutvo Srbije
Prof. dr Duan Surla, PMF, Univerzitet u Novom Sadu
Prof. dr ore Paunovi, ETF, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Gyula Mester, Univerzitet u Segedinu
Prof. dr Irina Branovi, Univerzitet Singidunum, Beograd
Dr Ivan Vuli, Vojska Srbije
Prof. dr Jelica Proti, ETF, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Ljerka Lui, Sveuilite u Zagrebu, Hrvatska
Dr Marija Boban, Pravni fakultet, Sveuilite u Splitu
Prof. dr Miodrag Ivkovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin
Prof. dr Miodrag Zivkovi, Matematiki fakultet, Beograd
Prof. dr Milija Suknovi, FON, Univerzitet u Beogradu
Prof dr Mirjana Peji Bach, Ekonomski Fakultet Sveuilita u Zagrebu, Hrvatska
Prof. dr Miroslav Trajanovi, Mainski fakultet, Univerzitet u Niu
Prof. dr Nataa Gospi, Saobraajni fakuktet, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Sao Josimovski, Ekonomski fakultet, Univerzitet St. Kiril i Metodij, Skoplje
Prof. dr Sao Tomai, Faculty of Electrical Engineering, Ljubljana
Doc. dr Sinia Nekovi, FON, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Slobodan Jankovi, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin
Prof. dr Leonid Stoimenov, Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
Prof. dr Veljko Milutinovi, ETF, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Zora Konjovi, FTN, Univerzitet u Novi Sadu
Prof. dr Zoran Jovanovi, ETF, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Zoran Stankovi, Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
Prof. dr Vladimir Filipovi, Matematicki fakultet, Beograd
Prof. dr Zoran Ognjanovi, Matematiki Institut SANU, Beograd
Prof. dr ivko Toi, Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
SADRAJ
ESOCIETY
Sanja Vukievi Fakultet organizacionih nauka,
ANALIZA STANJA E-TRGOVINE U SRBIJI
[sandzii @gmail.com] Univerzitet u Beogradu, Srbija
1 ZASNOVANA NA FAKTORIMA KOJI UTIU 1
Draen Drakovi
NA NJEN RAZVOJ Faculty of Electrical Engineering, Srbija
[drazen.draskovic @etf.bg.ac.rs]
Milena Frtuni
Elektronski Fakultet u Niu, Srbija
[milena.frtunic @gmail.com]
Milo Bogdanovi
2 MOODLE KVIZ NA ANDROID UREAJIMA Elektronski Fakultet u Niu, Srbija 7
[milos.bogdanovic @elfak.ni.ac.rs]
Leonid Stoimenov
[leonid.stoimenov @elfak.ni.ac.rs]
Dejan Todosijevi
SISTEM ZA EVALUACIJU SEMANTIKOG [todosijevic.dejan @gmail.com]
3 13
ALATA ZA E-UENJE DSI Martin Jovanovi
[martin.jovanovic @elfak.ni.ac.rs]
Martin Kiselicki
Integrated Business Faculty, Macedonia
[martin.kiselicki @fbe.edu.mk]
Saso Josimovski
CHARACTERISTICS OF E-BUSINESS MODELS Faculty of Economy - Skopje, Macedonia
[sasojos @eccf.ukim.edu.mk]
4 IMPLEMENTED BY SMALL ENTERPRISES IN 18
Lidija Pulevska - Ivanovska
THE REPUBLIC OF MACEDONIA Faculty of Economy - Skopje, Macedonia
[lidijap @eccf.ukim.edu.mk]
Ivana Janeva
Faculty of Economy - Skopje, Macedonia
[ivanajaneva @gmail.com]
Bojan Begovi
Poreska Uprava RS, Srbija
[bpbbojan @gmail.com]
Sran Atanasijevi
PRIMENA HELPDESK-A U FUNKCIJI Visoka tehnika kola, Kragujevac, Srbija
[srdjan.atanasijevic @gmail.com]
5 POVEANJA EFIKASNOSTI POSLOVANJA U 23
Saa Duli
DRAVNOJ UPRAVI Poreska Uprava RS, Srbija
[sasa.dulic @purs.gov.rs]
Vladimir Milievi
Visoka tehnika kola, Kragujevac, Srbija
[vladam.kg @sbb.rs]
Duanka Milanov Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki
RAZLIITI ASPEKTI UPOTREBE ICT U
6 [dusanka.milanov @gmail.com] fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Srbija 29
OBRAZOVANJU ODRASLIH
Radoslav Radojevi Tehnicom Computers, Srbija
eljko Janoevi Preduzee za telekomunikacije "Telekom
[zeljkoj @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
IMPACT OF ICT DEVELOPMENT ON
Bojana Jakovljevi Preduzee za telekomunikacije Telekom
7 ECONOMIC GROWTH: THE CASE STUDY OF 35
[bojanaja @telekom.rs] Srbija a.d., Srbija
DEVELOPING COUNTRIES IN SEE REGION
Marija Petrovi Preduzee za telekomunikacije Telekom
[marijapet @telekom.rs] Srbija a.d., Srbija
Zoran Ignjatov Opsta bolnica Djordje Joanovic
[zoran.ignjatov @gmail.com] Zrenjanin, Srbija
Dobrivoje Martinov Opsta bolnica Djordje Joanovic
[martinovd @yahoo.com] Zrenjanin, Srbija
MODEL ZA PRIMENU TRINO DOSTUPNE Predrag Pecev Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki
8 41
SMART TEHNOLOGIJE U TELEMEDICINI [predrag.pecev @gmail.com] fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Srbija
Jasna Mihailovi
Institut za Onkologiju Vojvodine, Srbija
[jasnans @eunet.rs]
Miodrag Ivkovi Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki
[mivkovic @tfzr.uns.ac.rs] fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Srbija
Aleksandra Vukmirovi
Stata.rs doo Beograd, Srbija
[aleksandra.vukmirovic @stata.rs]
Marina Brbakli Tepavac Babbler Media Marketing doo Sombor,
9 ISTRAIVANJE VIRTUELNIH ZAJEDNICA 45
[marina.babbler @gmail.com] Srbija
Jovanka Vukmirovi
Fakultet Organizacionih Nauka, Srbija
[lola @fon.rs]
Marina Brbakli Tepavac Babbler Media Marketing doo Sombor,
[marina.babbler @gmail.com] Srbija
Aleksandra Vukmirovi
Stata.rs doo Beograd, Srbija
[aleksandra.vukmirovic @stata.rs]
10 KONCEPT VIRALNOG MARKETINGA 50
Jovanka Vukmirovi Fakultet Organizacionih Nauka, Beograd,
[lola @fon.rs] Srbija
Nikolina Bobi
Drey doo Beograd, Srbija
[nikolina.bobic @gmail.com]
Dimitar Jovevski
CRITICAL SUCCESS FACTORS FOR WEB UKIM - Faculty of Economics, Macedonia
[djovevski @eccf.ukim.edu.mk]
BASED NETWORKS USAGE IN MOBILE
11 Kalina Trenevska-Blagoeva 55
TELECOMMUNICATION INDUSTRY IN THE
[Kalina.Trenevska- UKIM - Faculty of Economics, Macedonia
REPUBLIC OF MACEDONIA
Blagoeva @eccf.ukim.edu.mk]
Daniel Milojevi
VEB SERVISI RGZA KOJI DOPRINOSE RGZ, Srbija
[daniel.milojevic @rgz.gov.rs]
12 RAZVOJU E-UPRAVE ZASNOVANI NA 60
Vuk Jevti
INSPIRE DIREKTIVI RGZ, Srbija
[vuk.jevtic @rgz.gov.rs]
MOGUNOSTI UEA DOMAIH
ISTRAIVAA U OKVIRU INFORMACIONIH Svetlana Bogdanovi Ministarstvo prosvete, nauke i
13 68
TEHNOLOGIJA U PROGRAMU [svetlana.bogdanovic @mpn.gov.rs] tehnoloskog razvoja, Srbija
HORIZONT2020
INFORMACIONI SISTEMI
Robert Rama
Fakultet Tehnickih Nauka, Srbija
ITERATIVNI PRISTUP ZA PODEAVANJE [robert3ns @gmail.com]
1 74
PERFORMANSI BAZE PODATAKA Vladimir Mandi Fakultet Tehnickih Nauka, Novi Sad,
[vladman @uns.ac.rs] Srbija
PROGNOZIRANJE TRANJE NOVIH
Stevan Velikovi
2 KOMUNIKACIONIH SERVISA BAZIRANE NA Visoka ICT skola, Srbija 80
[stevan.velickovic @ict.edu.rs]
ANALIZI IVOTNOG CIKLUSA SERVISA
Milo Stoi
[milosstosic88 @gmail.com]
UPOREDNA ANALIZA KARAKTERISTIKA
ore Manoilov
3 PREPOZNAVANJA MARKERA KORIENJEM Elektronski Fakultet u Niu, Srbija 86
[manoilov88 @gmail.com]
METAIO SDK I VUFORIA SDK
Duan Tati
[dule_tatic @yahoo.com]
INTEGRACIJA SaaS SERVISA U CLOUD Vladan Nei Preduzee za telekomunikacije "Telekom
4 91
TELEKOMA SRBIJA [vladann @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
Aleksandar Mikovi Visoka tehnika kola strukovnih studija
PRIMENA OPNET SIMULACIONOG
[amiskovic @kg.ac.rs] Kragujevac, Srbija
5 SOFTVERA ZA IZRADU PKI SIMULACIONOG 96
Mladen Veinovi
MODELA Univerzitet Singidunum Beograd, Srbija
[mveinovic @singidunum.ac.rs]
PROBLEM USPENOSTI - RETROSPEKTIVAN
Mila Miti
6 POGLED NA SOPSTVENO ISKUSTVO U Institut "Mihajlo Pupin" , Srbija 100
[mila.mitic @pupin.rs]
RAZVOJU INFORMACIONIH SISTEMA
Zoran Mikov PD Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad,
[zoran.miskov @ev.rs] Srbija
EFEKTI IMPLEMENTACIJE
Tihomir Simi PD Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad,
INFORMACIONOG SISTEMA ZA
7 [tihomir.simic @ev.rs] Srbija 106
UPRAVLJANJE IMOVINOM U ODS U
Boko Milosavljevi
KORPORATIZACIJI POSLOVANJA
[bosko.milosavljevic ION Solutions d.o.o. Novi Sad, Srbija
@ionsolutions.net ]
Sneana Aleksandrovi Rudarsko-geoloki fakultet, Univerzitet u
[alsneza @eunet.rs] Beogradu, Srbija
PROBLEMI I SMEROVI ISTRAIVANJA U
Mihajlo Jovi Rudarsko-geoloki fakultet, Univerzitet u
8 RAZVOJU BEINIH SENZORSKIH MREA U 112
[m2jovic @EUnet.rs] Beogradu, Srbija
RUDARSTVU
Vesna Damnjanovi Rudarsko-geoloki fakultet, Univerzitet u
[vesna.damnjanovic @rgf.bg.ac.rs] Beogradu, Srbija
Dejan Dimitrijevi
SISTEM ZA EVIDENCIJU NEPROPISNO Parking servis, Ni, Srbija
[dejan.dimitrijevic @nisparking.rs]
9 PARKIRANIH VOZILA I IZDAVANJE REENJA 116
Marko Jankovi
ZA UKLANJANJE U ELEKTRONSKOJ FORMI Parking servis, Ni, Srbija
[marko.jankovic @nisparking.rs]
Robert Molnar
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija
[rmolnar @uns.ac.rs]
MODELIRANJE I IMPLEMENTACIJA
Dragan Ivanovi
10 PROCESA PRIJAVE DOKTORSKE Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija 120
[chenejac @uns.ac.rs]
DISERTACIJE
Lidija Ivanovi
Pedagoki Fakultet, Srbija
[lidija.ivanovic @pef.uns.ac.rs]
Tatjana Stojadinovi Medicines and Medical Devices of Srbija,
INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM
[tatjana.stojadinovic @alims.gov.rs] Srbija
11 AGENCIJE ZA LEKOVE I MEDICINSKA 126
Igor Vanevski Medicines and Medical Devices of Srbija,
SREDSTVA SRBIJE
[igor.vanevski @alims.gov.rs] Srbija
Bojan Iveti
Fabrika ulja Banat AD, Srbija
[bojan.ivetic @uljarabanat.rs]
POBOLJANJE ERP-A PRAVOREMENIM
Jelena Trklja
12 OBAVETAVANJEM KORISNIKA NA Fabrika ulja Banat AD, Srbija 131
[jelena.trklja @uljarabanat.rs]
SAMOANALIZOM UOENA ODSTUPANJA
Bojan Stanaev
Fabrika ulja Banat AD, Srbija
[bojan.stanacev @uljarabanat.rs]
Andrija Karadi
Vojna akademija, Srbija
[andrija888 @yahoo.com]
MOBILNA APLIKACIJA ZA ELEKTRONSKI Ognjen Leti
13 Vojna akademija, Srbija 136
RASPORED ASOVA [ogletic @gmail.com]
Ivan Tot
[totivan @gmail.com]
DIZAJN I IMPLEMENTACIJA SISTEMA ZA Tatjana Kovaevi
Micro Business Solutions d.o.o, Srbija
TEHNIKU PODRKU U UPRAVI ZA [tatjana.kovacevic @micro-bs.com]
14 139
ZAJEDNIKE POSLOVE REPUBLIKIH Bobar Vjekoslav Uprava za zajednicke poslove republickih
ORGANA [vbobar @gmail.com] organa, Srbija
Marija Obradovi
JP "Pota Srbije", Srbija
[maobradovic @ptt.rs]
15 PLANIRANJE CRM BAZE PODATAKA 144
Vladan Obradovi Preduzee za telekomunikacije Telekom
[vladano @open.telekom.rs] Srbija a.d., Srbija
Dragan Stoi Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
[dragan.stosic @pupin.rs] Srbija
Sneana Panteli Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
[snezana.pantelic @pupin.rs] Srbija
Sonja Dimitrijevi Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
GPS/GPRS TEHNOLOGIJE U IKT SISTEMU [sonja.dimitrijevic @pupin.rs] Srbija
UPRAVLJANJA POMONOM Gradimir Ivanovi Mainski fakultet Univerziteta u
16 149
MEHANIZACIJOM NA POVRINSKOM KOPU [givanovic @mas.bg.ac.rs] Beogradu, Srbija
UGLJA Branko Stefanovi Mainski fakultet Univerziteta u
[bstefanovic @mas.bg.ac.rs] Beogradu, Srbija
Milo Ivanovi Mainski fakultet Univerziteta u
[milos.ivanovic @mas.bg.ac.rs] Beogradu, Srbija
Dragan Stevi PD Termoelektrane i kopovi Kostolac u
[dragan.stevic @te-ko.rs] Kostolcu, Srbija
Sran Bojii Preduzee za telekomunikacije "Telekom
PREPORUKE TM FORUMA ZA
[srdjan.bojicic @gmail.com] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
17 UGOVARANJE SLA U SLUAJU PRUANJA 155
Violeta Milosavljevi Preduzee za telekomunikacije "Telekom
IPTV USLUGE
[violeta.milosavljevic @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
Predrag ikanovi
MUP RS, Srbija
[predrag.djikanovic @mup.gov.rs]
NACIONALNI OKVIR INTEROPERABILNOSTI
Vojkan Nikoli
18 REPUBLIKE SRBIJE I SERVISNO MUP RS, Srbija 159
[vojkan.nikolic @mup.gov.rs]
ORIJENTISANA ARHITEKTURA (SOA)
Duko Sivevi
MUP RS, Srbija
[dusko.sivcevic @mup.gov.rs]
Anelija Plavi
Faculty of Management, Zajear, Srbija
[andjelija.plavsic @fmz.edu.rs]
Dragia Stanujki
Faculty of Management, Zajecar, Srbija
[dragisa.stanujkic @fmz.edu.rs]
ZNAAJ INFORMACIONIH SISTEMA U
Saa Ivanov
19 SAVREMENOM STRATEGIJSKOM Faculty of Management, Zajecar, Srbija 165
[sasa.ivanov @fmz.edu.rs]
MENADMENTU
Milica Paunovi
Faculty of Management, Zajecar, Srbija
[milica.paunovic @fmz.edu.rs]
Goran Stankovi
PU Bor, Srbija
[goran010583 @hotmail.com]
PRIMENJENA INFORMATIKA
Miodrag Tasi University of Belgrade - School of
SOFTVER ZA ELEKTROMAGNETSKU
[tasic @etf.rs] Electrical Engineering, Srbija
1 ANALIZU ELEKTRIKI VELIKIH STRUKTURA 169
Branko Kolundija University of Belgrade - School of
ZASNOVAN NA PDM METODI
[kol @etf.rs] Electrical Engineering, Srbija
INTERFEJS ZA UNOS PODATAKA Olivera Jankovi
2 ORAO a.d., BiH 175
KORITENJEM KONTINUIRANIH GESTOVA [janolja @yahoo.com]
Dragan ivanovi Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u
[dragan.zivanovic @elfak.ni.ac.rs] Niu, Srbija
Milan Simi Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u
[milan.simic @elfak.ni.ac.rs] Niu, Srbija
TESTIRANJE INSTRUMENTA ZA ANALIZU
Dragan Deni Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u
3 POREMEAJA KVALITETA ELEKTRINE 181
[dragan.denic @elfak.ni.ac.rs] Niu, Srbija
ENERGIJE PRIMENOM LabVIEW SOFTVERA
Goran Miljkovi Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u
[goran.miljkovic @elfak.ni.ac.rs] Niu, Srbija
Aleksandar Joci Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u
[aleksandar.jocic @elfak.ni.ac.rs] Niu, Srbija
Rade Pavlovi Vojnotehniki Institut, Ministarstvo
MERENJE UTICAJA UMA NA [rade_pav @yahoo.com] odbrane, Srbija
4 186
SJEDINJAVANJE DINAMIKIH SLIKA Vladimir Petrovi University of Manchester, United
[v.petrovic @manchester.ac.uk] Kingdom
Nikola Zlatanovi Institute for the Development of Water
[zzznikola @gmail.com] Resources "Jaroslav Cerni", Srbija
Mileta Milojevi Institute for the Development of Water
PRIMENA OPEN SOURCE GIS REENJA ZA
[mmvodomar @yandex.com] Resources "Jaroslav Cerni", Srbija
5 AUTOMATIZACIJU HIDROLOKIH 191
Jelena otri Institute for the Development of Water
PRORAUNA NEIZUENIH SLIVOVA
[jelenacotric @gmail.com] Resources "Jaroslav Cerni", Srbija
Irina Milovanovi Institute for the Development of Water
[irina.milovanovic @jcerni.co.rs] Resources "Jaroslav Cerni", Srbija
Milo Danilovi Fakultet organizacionih nauka,
PRIMENA GENERALIZOVANE
[danilovicm @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
6 KONSTRUKTIVNE HEURISTIKE NA 195
Oliver Ili Fakultet organizacionih nauka,
PERMUTACIONI FLOWSHOP PROBLEM
[ioliver @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
Zvonimir Boilovi Graditelj-inenjering d.o.o. Beograd,
DVA PRISTUPA IZBORU UESNIKA NA
[z.bozilovic @union-nikolatesla.co.rs] Srbija
7 PROJEKTU ZA OPTIMIZACIJU VREMENA I 200
Nenad Nikoli
TROKOVA Velestroj d.o.o. Beograd, Srbija
[nenad.nikolic @gmail.com]
Lena orevi Fakultet organizacionih nauka,
OCENA KVALITETA ANALITIKOG SPREDIT [lena.djordjevic @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
8 206
MODELA Slobodan Anti Fakultet organizacionih nauka,
[slobodan.antic @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
MOGUNOST PRIMENE INFORMACIONE Nenad Pavlovi Centralna logistika baza Vojske Srbije,
TEHNOLOGIJE U KONTROLI UTROKA [nesa_pavlovic @open.telekom.rs] Srbija
9 212
GORIVA MOTORNIH VOZILA U VOJSCI Velibor Jovanovi Centralna logistika baza Vojske Srbije,
SRBIJE [velibordjovanovic @gmail.com] Srbija
erif Bajrami
PRIMENA VIEKRITERIJUMSKE ANALIZE Vojska Srbije, Srbija
[seki @t-com.me]
10 KOD IZBORA VOJNIH RONILACA ZA 216
Dejan Krljanin
PODVODNO RAZMINIRANJE Vojska Srbije, Srbija
[dejan.krsljanin @vs.rs]
PRIMENA SISTEMA ZA PODRKU Dejan Krljanin Centar za primenjenu matematiku i
ODLUIVANJU U PROCENI BEZBEDNOSNE [dejan.krsljanin @vs.rs] elektroniku, Vojska Srbije, Srbija
11 221
PRETNJE INFORMACIONO- Branko Vujatovi Centar za primenjenu matematiku i
KOMUNIKACIONOM SISTEMU [branko.vujatovic.63 @gmail.com] elektroniku, Vojska Srbije, Srbija
VIEKRITERIJUMSKO ODLUIVANJE U
Ljubomir Dulovi
12 PROCESU OPREMANJA NAORUANJEM I Vojska Srbije, Srbija 227
[gaga.dulovic @gmail.com]
VOJNOM OPREMOM U VOJSCI SRBIJE
Dejan Krljanin
UPRAVLJANJE INFORMACIONOM Vojska Srbije, Srbija
[dejan.krsljanin @vs.rs]
13 BEZBEDNOU ZASNOVANO NA 233
Boidar Forca
ODLUIVANJU Vojska Srbije, Srbija
[forcabozidar @gmail.com]
Nenad Markovi
SOFTVERSKO REENJE ZA PRIMENU JP Srbijaume, Srbija
[nenad.markovic @srbijasume.rs]
MOBILNIH UREAJA I PLOICA SA BAR
14 Dejan Mitrovi 239
KODOM U EVIDENCIJI DRVNIH JP Srbijaume, Srbija
[dejan.mitrovic @srbijasume.rs]
SORTIMENATA
Dimitrije Mii ABSoft, Srbija
Dragica Radosav Technical Faculty "Mihajlo Pupin"
ZNAAJ I PRIMENA INFORMACIONIH [dolores032 @open.telekom.rs] Zrenjanin, Srbija
TEHNOLOGIJA U PRAENJU RAZVOJA Aleksandar Tomovi Technical Faculty "Mihajlo Pupin"
15 244
ENERGETSKOG MENADMENTA U [aleksandar.tomovic @hotmail.com] Zrenjanin, Srbija
ZGRADARSTVU Dragana Gluac Technical Faculty "Mihajlo Pupin"
[gdragana @tfzr.uns.ac.rs] Zrenjanin, Srbija
Branislav Bogdanovi
Visoka poslovna skola Blace, Srbija
[bogdanovic @vpskp.edu.rs]
BIBLIOTEKA ZA PARAMETARSKO
Danilo Oklobdija
16 PREDSTAVLJANJE KRIVIH -RAZVOJ I Visoka poslovna skola Blace, Srbija 249
[danilo.oklobdzija @vpskp.edu.rs]
KORICENJE
Vladica Ubavi
Visoka poslovna skola Blace, Srbija
[ubavic @vpskp.edu.rs]
Jovan Krivokapi Fakultet organizacionih nauka,
[krivokapicj @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
Mladen udanov Fakultet organizacionih nauka,
UPOTREBA EKSELA U ANALIZI PRAVACA [mladenc @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
17 253
RESTRUKTURIRANJA PREDUZEA Stefan Komazec Fakultet organizacionih nauka,
[komazec @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
Ivan Todorovi Fakultet organizacionih nauka,
[todorovic.ivan @fon.bg.ac.rs] Univerzitet u Beogradu, Srbija
Zoran Nei University of Kragujevac, Faculty of
[zoran.nesic @ftn.kg.ac.rs] Technical Sciences Cacak, Srbija
METHODOLOGICAL APPROACH TO THE
Jasmina Vesi Vasovi Faculty of Technical Sciences aak,
18 COMPUTER SUPPORT OF THE HURWICZ 258
[jasmina.vesic @ftn.kg.ac.rs] University of Kragujevac, Srbija
CRITERION CALCULATION
Miroslav Radojii University of Kragujevac, Faculty of
[miroslav.radojicic @ftn.kg.ac.rs] Technical Sciences, Cacak, Srbija
Danijela Pavlovi Preduzee za telekomunikacije "Telekom
[danijelapavlo @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
AUTOMATIZACIJA PROCESA IZ DOMENA Vesna Mijanovi Preduzee za telekomunikacije "Telekom
UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA U [vesnamij @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
19 262
TELEKOMU SRBIJA KORIENJEM Sran Kokolj Preduzee za telekomunikacije "Telekom
INTERNOG KORPORATIVNOG PORTALA [srdjankok @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
Ana Slani Preduzee za telekomunikacije "Telekom
[ana.slani @telekom.rs] Srbija" a.d. Beograd, Srbija
Sneana Radovanovi
Zavod za informatiku i statistiku Gradske
[snezana.radovanovic @beograd.gov.r
uprave grada Beograda, Srbija
s]
Vesna Kranovi Zavod za informatiku i statistiku Gradske
20 WEB APLIKACIJA UPIS DECE [vesna.krzanovic @beograd.gov.rs] uprave grada Beograda, Srbija 267
Zora arenac Zavod za informatiku i statistiku Gradske
[zora.sarenac @beograd.gov.rs] uprave grada Beograda, Srbija
Jelena Vukadinovi-Vukovi Zavod za informatiku i statistiku Gradske
[jelena.vukadinovic @beograd.gov.rs] uprave grada Beograda, Srbija
ore Manoilov Faculty of Electronic Engineering, Ni,
RAZVOJ VIRTUELNE ETNJE PRIMENOM
[manoilov88 @gmail.com] Srbija
21 PROGRAMSKOG OKRUENJA UNITY I 271
Duan Gaji Faculty of Electronic Engineering, Nis,
MICROSOFT KINECTA
[dulegajic @gmail.com] Srbija
OBRAUN I OPERATIVNO PRAENJE Nevena Simi Air Srbija GROUND SERVICES d.o.o.,
22 275
USLUGA PRODAJE AVIO KARATA (LIRA) [simicvnevena @gmail.com] Srbija
RAUNARSKE MREE I TELEKOMUNIKACIJE

Biljana Obradovi Uprava za zajednike poslove
[biljana.obradovic @vojvodina.gov.rs] pokrajinskih organa, Srbija
ISKUSTVA U IMPLEMENTACIJI IP Milan Paroki Uprava za zajednike poslove
1 280
TELEFONSKE CENTRALE [milan.paroski @vojvodina.gov.rs] pokrajinskih organa, Srbija
Zoran panovi Uprava za zajednike poslove
[zoran.spanovic @vojvodina.gov.rs] pokrajinskih organa, Srbija
Boban Pavlovi
[boban.pavlovic @va.mod.gov.rs]
ANALIZA KVALITETA SERVISA U
Vladimir Sua Ministry of defense Republic of Serbia,
2 TELEKOMUNIKACIONIM MREAMA NA 287
[susha0207 @gmail.com] Srbija
BAZI DIFFSERV MODELA
Jovan Bajeti
[bajce05 @gmail.com]
KAPACITET VIEANTENSKOG Vesna Blagojevi Faculty of Electrical Engineering,
SEKUNDARNOG LINKA KOGNITIVNOG [vesna.golubovic @etf.rs] University of Belgrade, Srbija
3 292
SISTEMA SA KONTROLISANIM NIVOOM Predrag Ivani Faculty of Electrical Engineering,
INTERFERENCIJE [predrag.ivanis @etf.rs] University of Belgrade, Srbija
Duan Stefanovi College of Applied Technical Sciences,
[dusan.stefanovic @itcentar.rs] Nis, Srbija, Srbija
Danijel oi Faculty of Mathematics and Science,
[danijeldjosic @gmail.com] Kosovska Mitrovica, Serbia, Srbija
SECOND ORDER STATISTICS OF TRIPLE SC Srjan Marii Faculty of Electronic Engineering, Nis,
RECEIVER OVER -k- MULTIPATH FADING [srdjan.maricic @gmail.com] Serbia, Srbija
4 297
IN THE PRESENCE OF -k- CO-CHANNEL Sinia Minic Faculty of Teachers College in Prizren,
INTERFERENCE [sinisa.minic @gmail.com] Leposavic, Serbia, Srbija
Stanislav Veljkovi Faculty of Electronic Engineering, Nis,
[stanislav.veljkovic @gmail.com] Serbia, Srbija
aslav Stefanovi
PMF KM, Srbija
[caslav.stefanovic @gmail.com]
Vladimir Mati
ODREIVANJE REALNIJIH VREDNOSTI Iritel, Srbija
[vmatic @iritel.com]
NORMI ZA VREME ODZIVA POZVANE
5 Aleksandar Lebl Iritel, Srbija 302
STRANE U SAVREMENIM TELEFONSKIM
Dragan Miti Iritel, Srbija
MREAMA
arko Markov Iritel, Srbija
Danka Pevac
ISPITIVANJE UTICAJA DIFERENCIRANJA Visoka ICT skola, Srbija
[dpevac @ptt.rs]
6 SERVISA NA PRENOS AUDIOVIZUELNIH 308
Miroslav Pevac
SIGNALA PREKO WDM MREE Banka Postanska stedionica, A. D., Srbija
[mpevac @sbb.rs]
Miljko Eri University of Belgrade, School of
MERENJE ZAUZETOSTIRADIO-
[miljko.eric @etf.rs] Electrical Engineering, Belgrade, Srbija
7 FREKVENCIJSKOG SPEKTRA KORIENJEM 313
Desimir Vui Union University, Computing faculty,
USRP PLATFORME
[dvucic @raf.edu.rs] Srbija
Vladimir Sua
[susha0207 @gmail.com]
Boban Pavlovi
ODREIVANJE KAPACITETA VOIP Vojna akademija, Srbija
[boban.pavlovic @va.mod.gov.rs]
8 KONEKCIJA KORIENJEM OPNET 319
Mladen Triko
SIMULATORA Vojna akademija, Srbija
[mladen.trikos @va.mod.gov.rs]
Jovan Bajeti
[bajce05 @gmail.com]
Nikola Jevtovi
Institut "Mihajlo Pupin", Srbija
IMP RAUNARSKA MREA OTPORNA NA [nikola.jevtovic @pupin.rs]
9 324
JEDNOSTRUKE OTKAZE Neboja Panjevac
Institut "Mihajlo Pupin", Srbija
[nebojsa.panjevac @pupin.rs]
Ratko Ivkovi Fakultet Tehnickih Nauka, Kosovska
[ratko.ivkovic @ymail.com] Mitrovica, Srbija
Dragia Miljkovi Fakultet Tehnickih Nauka, Kosovska
[dragisakm @yahoo.com] Mitrovica, Srbija
ANALYSIS OF QUALITY OF NONLINEAR
Boris Gara Ministry of Interior Republic of Serbia,
10 FILTERS BY REMOVING SALT & PEPPER 330
[borisgara @yahoo.com] Belgrade, Srbija
NOISES
Mile Petrovi Fakultet Tehnickih Nauka, Kosovska
[petrovic.mile @pr.ac.rs] Mitrovica, Srbija
Ivana Miloevi High school of Electrical Engineering and
[petrovicvanja @yahoo.com] Computers, Belgrade, Srbija
Borivoje Miloevi Visoka tehnika kola strukovnih studija,
FREE SPACE OPTICS KAO MEDIJUM ZA [borivojemilosevic @yahoo.com] Srbija
11 334
PRENOS MULTIMEDIJALNOG SADRAJA Slobodan Obradovi
VISER Beograd, Srbija
[slobo.obradovic @gmail.com]
Ivan Nejgebauer O.J. ARMUNS, Univerzitet u Novom
[ian @uns.ac.rs] Sadu, Srbija
Milan Kerac O.J. ARMUNS, Univerzitet u Novom
OPTIMIZACIJA DUBOKIH DNS UPITA U
[kerac @uns.ac.rs] Sadu, Srbija
12 SPOLJANJIM IZVORIMA PODATAKA ZA 339
Aleksandar Sudarevi O.J. ARMUNS, Univerzitet u Novom
BIND SERVER
[sudarski @uns.ac.rs] Sadu, Srbija
Zoran Vojnovi O.J. ARMUNS, Univerzitet u Novom
[zoki @uns.ac.rs] Sadu, Srbija
OSNOVI FUNKCIONE ARHITEKTURE MREA Radoslav Simi
13 RATEL, Srbija 343
NA SLOJU BEZ USPOSTAVE VEZE [radoslav.simic @ratel.rs]
Davorin Mikluc
[miklucd @yahoo.com]
ANALIZA AUDIO SEKVENCE PRIMENOM Nemanja Majstorovic
PARTIKAL FILTERA [nemanjamajstorovic88 @gmail.com]
Milenko Andric
[asmilenko @beotel.net]
Zoran Stankovi
Faculty of Electronic Engineering, Srbija
[zoran.stankovic @elfak.ni.ac.rs]
Ivan Milovanovi
PRISTUP U DOA ESTIMACIJI STOHASTIKIH Singidunum University, Srbija
[ivanshix @gmail.com]
15 IZVORA ZASNOVAN NA KORIENJU 354
Neboja Donov Faculty of Electronic Engineering, Nis,
NEURONSKIH MREA
[nebojsa.doncov @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Bratislav Milovanovi Faculty of Electronic Engineering, Nis,
[batam @pogled.net] Srbija
Filip Mladenovic Vojna Akademija, Univerzitet Odbrane,
ANALIZA AMPLITUDSKIH MODULACIJA U [mladenovicfilip @hotmail.com] Srbija
16 360
SOFTVERSKOM PAKETU MATLAB Milan Jankovic Vojna Akademija, Univerzitet Odbrane,
[miljankovic91 @gmail.com] Srbija
RAUNARSKI HARDVER I SISTEMI

Vojislav Maksimovi
Fakultet tehnikih nauka, aak, Srbija
[vojamax87 @gmail.com]
Marko Acovi
FPGA REALIZACIJA INTELIGENTNIH [markoacovic @gmail.com]
1 366
SENZORA Uro Peovi
[pesovic @yahoo.com]
Sinia Rani
[sinisa.randjic @gmail.com]
Milutin Stefanovi Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni,
[milutin.stefanovic @jcerni.co.rs] Srbija
Mileta Milojevi Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni,
POSTOJEE METEOROLOKO I
[mmvodomar @yandex.com] Srbija
2 HIDROLOKO OSMATRANJE U REALNOM 372
Jelena otri Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni,
VREMENU U SLIVU TOPIDERSKE REKE
[jelenacotric @gmail.com] Srbija
Irina Milovanovi Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni,
[irina.milovanovic @jcerni.co.rs] Srbija
Sinia Mini Uiteljski fakultet, PMF, Univerzitet u
ZNAAJ JTAG INTERFEJSA ZA POPRAVKU [sinisaminic @yahoo.com] Pritini-K.Mitrovici, Srbija
3 377
MATINIH PLOA Milo Vorkapi
IHTM-CMTM, Srbija
[worcky @nanosys.ihtm.bg.ac.rs]
Goran Miljkovi University of Nis, Faculty of Electronic
[goran.miljkovic @elfak.ni.ac.rs] Engineering, Srbija
Dragan Deni
REALIZACIJA BREG SERIJSKOG Faculty of Electronic Engineering, Srbija
[dragan.denic @elfak.ni.ac.rs]
4 KONVERTORA PSEUDOSLUAJNOG U 382
Milan Simi
PRIRODNI KOD Faculty of Electronic Engineering, Srbija
[milan.simic @elfak.ni.ac.rs]
Aleksandar Joci
Faculty of Electronic Engineering, Srbija
[aleksandar.jocic @elfak.ni.ac.rs]
Ognjen Leti
[ogletic @gmail.com]
Andrija Karadi
UNIVERZALNA ASINHRONA [andrija888 @yahoo.com]
5 386
KOMUNIKACIJA PREKO LINIJE NAPAJANJA Mladen Antoni
[vtalogic @yahoo.com]
Ivan Tot
[totivan @gmail.com]
RAZVOJ SOFTVERA I ALATI

Neboja orevi Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu,
[djnebojsa @open.telekom.rs] Srbija
SVEOBUHVATNA METODA EVALUACIJE
Dejan Rani Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu,
1 UPOTREBLJIVOSTI WEB ZASNOVANIH GIS 389
[Dejan.Rancic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
APLIKACIJA
Olivera Proni-Rani Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu,
[olivera.pronic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
eljko Ivkovi
[zeljkoi @uns.ac.rs]
Renata Vaderna
[vrenata @uns.ac.rs]
IMPLEMENTACIJA PODLOGE ZA SARADNJU
Milorad Filipovi
2 KROKI ALATA SA ALATIMA ZA UML Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija 395
[mfili @uns.ac.rs]
MODELOVANJE OPTE NAMENE
Gordana Milosavljevi
[grist @uns.ac.rs]
Igor Dejanovi
[igord @uns.ac.rs]
Aleksandar Joci Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
[aleksandar.jocic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Zoran Peri Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
[zoran.peric @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Jelena Nikoli Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
ITERATIVNI POSTUPAK ADAPTACIJE
[jelena.nikolic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
3 OPSEGA KVANTIZERA U OKVIRU DPCM 401
Aleksandra Jovanovi Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
SISTEMA
[aleksandra.jovanovic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Dragan Deni Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
[dragan.denic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Goran Miljkovi Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
[goran.miljkovic @elfak.ni.ac.rs] Srbija
Aleksandar Milovanovi
Poreska uprava Srbije, Srbija
[aleksandar.milovanovic @purs.gov.rs]
IMPLEMENTACIJA EMC DOCUMENTUM-a Ivana Raki
4 Poreska uprava Srbije, Srbija 405
U PORESKU UPRAVU SRBIJE [ivana.rakic @purs.gov.rs]
Milo Nikoli
Poreska uprava Srbije, Srbija
[milos.nikolic @purs.gov.rs]
Renata Vaderna
[vrenata @uns.ac.rs]
PROIRENJE KROKI ALATA GRAFIKIM UML Gordana Milosavljevi Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija
5 411
EDITOROM Igor Dejanovi Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija
Milorad Filipovi Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija
eljko Ivkovi Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija
eljko Vukovi
[zeljkov @uns.ac.rs]
SISTEM INTEGRACIJA PRIMENOM APACHE Nikola Milanovi
6 Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija 417
CAMEL PLATFORME [mnikola @gmail.com]
Duan Okanovi
[oki @uns.ac.rs]
Eleonora Mili
Elektronski fakultet, Ni, Srbija
[eleonora.milic @elfak.rs]
UPOREDNI PRIKAZ TEHNOLOGIJA ZA PUSH
Milena Stankovic
7 NOTIFIKACIJE KORIENIH KOD ANDROID Elektronski fakultet Nis, Srbija 422
[milena.stankovic @elfak.ni.ac.rs]
"PAMETNIH" UREAJA
Duan Jevti
Fazi d.o.o., Srbija
[dusan.jevtic @fazi.rs]
Stefan Radivojevi
[stefan_raho @yahoo.com]
PROJEKAT PAMETNA KUCA PRIMENOM Duan Perii
SOFTVERSKOG PAKETA LabVIEW [dusan @dusanperisic.com]
Davorin Mikluc
[miklucd @yahoo.com]
Dragana Glii Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
[gagaglisic @gmail.com] Srbija
UNAPREENJE POSTOJEEG
Veljko Jovani Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
9 SOFTVERSKOG PAKETA PRIMENOM WPF 431
[veljko.jovancic @pupin.rs] Srbija
TEHNOLOGIJE
Vladimir Nei Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
[vladimir.nesic @pupin.rs] Srbija
Dijana Dimitrijevi Uprava za zajednike poslove republikih
[dijana.dimitrijevic @uzzpro.gov.rs] organa, Srbija
@GOVHOSTEMAIL SISTEM ZA
Vjekoslav Bobar Uprava za zajednike poslove republikih
10 ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU DRAVNIH 437
[vbobar @gmail.com] organa, Srbija
ORGANA
anka olaji Uprava za zajednike poslove republikih
[zanka.solajic @uzzpro.gov.rs] organa, Srbija
EXTREME PROGRAMMING AND SCRUM
Tamara Valok Radulovi Fakultet organizacionih nauka,
11 APPLIED ON SPREADSHEET APPLICATION 441
[tamaravalok @yahoo.com] Univerzitet u Beogradu, Srbija
DEVELOPMENT
Zoran Velikovi Visoka tehnika kola strukovnih studija,
[zoran.velickovic @vtsnis.edu.rs] Ni, Srbija
PODRKA RAZVOJU MULTIPLATFORMSKE Milojko Jevtovi
12 Inenjerska akademija Srbije, Srbija 447
WEB APLIKACIJE U ASP .NET MVC 4 [vladmijev @ptt.rs]
Zoran Milivojevi Visoka tehnika kola strukovnih studija,
[zoran.milivojevic @vtsnis.edu.rs] Ni, Srbija
RAZVOJ SOFTVERA ZA AUTOMATSKO
Biljana Anti Institut Mihajlo Pupin u Beogradu,
13 TESTIRANJE PERFORMANSI SCADA VIEW4 453
[biljana.antic @pupin.rs] Srbija
SISTEMA
VETAKA INTELIGENCIJA I RAUNARSKA SIMULACIJA

Dejan Mitrovi Prirodno-matematiki fakultet,
[dejan @dmi.uns.ac.rs] Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Mirjana Ivanovi Prirodno matematiki fakultet, Novi Sad,
[mira @dmi.uns.ac.rs] Srbija
INTEGRACIJA AGENTSKOG JEZIKA ALAS U Milan Vidakovi
1 Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Srbija 457
JAVA AGENTSKO OKRUENJE XJAF [minja @uns.ac.rs]
Dejan Sredojevi Visoka poslovna kola strukovnih studija,
[dsredojevic.vps @gmail.com] Novi Sad, Srbija
Duan Okanovi
[oki @uns.ac.rs]
Marija Blagojevi
DMX UPITI U ULOZI PREDVIANJA FTN aak, Srbija
[marija.blagojevic @ftn.kg.ac.rs]
2 KORISNIKIH OBRAZACA PONAANJA U 462
Vlade Uroevi
ELEKTRONSKOM UENJU FTN, aak, Srbija
[vlade.urosevic @ftn.kg.ac.rs]
Biljana Mitrovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
[bmitrovic88 @gmail.com] and Transport Enginnering, Srbija
Sanjin Milinkovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
[s.milinkovic @sf.bg.ac.rs] and Transport Enginnering, Srbija
MODEL ZA LOKACIJU MERNIH STANICA NA Slavko Veskovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
3 467
MREI ELEZNICA SRBIJE [veskos @sf.bg.ac.rs] and Transport Enginnering, Srbija
Irina Branovi
Singidunum University, Belgrade, Srbija
[ibranovic @singidunum.ac.rs]
ivota orevi
eleznice Srbije, a.d., Srbija
[zivota.djordjevic @srbrail.rs]
Milan Milosavljevi University of Belgrade - Faculty of Traffic
[mimilan89 @gmail.com] and Transport Enginnering, Srbija
Sanjin Milinkovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
[s.milinkovic @sf.bg.ac.rs] and Transport Enginnering, Srbija
ANALIZA SISTEMA BG VOZA PRIMENOM Slavko Veskovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
4 473
SIMULACIONOG PAKETA OPENTRACK [veskos @sf.bg.ac.rs] and Transport Enginnering, Srbija
Irina Branovi
Singidunum University, Belgrade, Srbija
[ibranovic @singidunum.ac.rs]
Slavia Aimovi University of Belgrade - Faculty of Traffic
[s.acimovic @sf.bg.ac.rs] and Transport Enginnering, Srbija
Jelena Teki Prirodno-matematiki fakultet,
PRIKAZ STRUJNOG I TEMPERATURNOG [radjenovic @uns.ac.rs] Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
POLJA IZRAUNATIH LB METODOM U Predrag Teki Prirodno-matematiki fakultet,
5 479
PROGRAMU ZA POST-PROCESIRANJE [tekic @uns.ac.rs] Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
PARAVIEW Milo Rackovi Prirodno-matematiki fakultet,
[rackovic @dmi.uns.ac.rs] Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
Danijela Pjevevi University of Belgrade, Faculty of
[danijela @sf.bg.ac.rs] Transport and Traffic Engineering, Srbija
Ivana Vukievi University of Belgrade, Faculty of
MERENJE EFIKASNOSTI RENIH
[i.vukicevic @sf.bg.ac.rs] Transport and Traffic Engineering, Srbija
6 PRISTANITA PRIMENOM DEA I SFA 484
Milo Nikoli University of Belgrade, Faculty of
METODE
[m.nikolic @sf.bg.ac.rs] Transport and Traffic Engineering, Srbija
Katarina Vukadinovi University of Belgrade, Faculty of
[k.vukadinovic @sf.bg.ac.rs] Transport and Traffic Engineering, Srbija
Mikls Pth Polytechnical Engineering College,
PREPOZNAVANJE KARAKTERA [pmiki @vts.su.ac.rs] Subotica, Srbija
7 488
KORIENJEM NEURALNIH MREA Polytechnical Engineering College,
Arnold Rokus
Subotica, Srbija
Mirjana Maksimovi Faculty of Electrical Engineering East
[mirjana @etf.unssa.rs.ba] Sarajevo, BIH
THE FIRE POSSIBILITY PREDICTION BASED Vladimir Vujovi Faculty of Electrical Engineering East
8 492
ON FUZZY LOGIC GENERATED DATASET [vladimir_vujovich @yahoo.com] Sarajevo, BIH
Vladimir Miloevi Faculty of Technical Sciences, University
[tlk_milos @uns.ac.rs] of Novi Sad, Srbija
ZATITA PODATAKA I PRAVNI ASPEKTI

Kancelarija Saveta za nacionalnu
Goran Mati
bezbednost i zatitu tajnih podataka
INFORMACIONE OPERACIJE I KONCEPTI [goran.matic @nsa.gov.rs]
R.Srbije, Srbija
1 INFORMACIONE BEZBEDNOSTI I 497
Kancelarija Saveta za nacionalnu
INFORMACIONE MOI Milan Miljkovi
bezbednost i zatitu tajnih podataka
[milanmiljkovic04011 @gmail.com]
R.Srbije, Srbija
Nenad Kovaevi
Kancelarija Saveta za NB i ZTP, Srbija
[nenad.kovacevic @nsa.gov.rs]
RAD SA TAJNIM PODACIMA U
Slavica Rakovi
2 INFORMACIONO-TELEKOMUNIKACIONIM Kancelarija Saveta za NB i ZTP, Srbija 501
[slavica.raskovic @nsa.gov.rs]
SISTEMIMA
Sanja Dai
Kancelarija Saveta za NB i ZTP, Srbija
[sanja.dasic @nsa.gov.rs]
Mladen Triko
POSMATRANJE RTVE PRVI KORAK U Vojna akademija, Srbija
[mladen.trikos @va.mod.gov.rs]
3 NAPADU NA INFORMACIONO- 507
Dejan Savi
KOMUNIKACIONE SISTEME Vojna akademija, Srbija
[dejan.m.savic @mod.gov.rs]
Radivoje Lakovi Ministarstvo odbrane - Vojska Srbije,
[lakovicradivoje84 @gmail.com] Srbija
Vladimir Dobrosavljevi Ministarstvo odbrane - Vojska Srbije,
4 BEZBEDNOST U WIFI MREAMA 510
[dobrs @rcub.bg.ac.rs] Srbija
Dragan Polimac Ministarstvo odbrane - Vojska Srbije,
[draganpolimac84 @gmail.com] Srbija
Radomir Prodanovi Centar za primenjenu matematiku i
JEDAN PRISTUP U ANALIZI BEZBEDNOSNIH [radomir.prodanovic @vs.rs] elektroniku, Vojska Srbije, Srbija
5 514
PRETNJI U INFORMACIONIM SISTEMIMA Ivan Vuli
Vojska Srbije, Srbija
[ivan.vulic @vs.rs]
Sran Orlovi
[srdjan.orlovic @schneider-electric- Schneider Electric DMS NS, Srbija
PODELA ULOGA U BEZBEDNOSTI
6 dms.com] 520
PAMETNIH MREA
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad,
Sran Vukmirovi
Srbija
PROGRAM MERENJA PARAMETARA
INFORMACIONE SIGURNOSTI - Dejan Jankovi
7 Alpha Bank Srbija A.D., Srbija 525
KARAKTERISTIKE I KONCEPTUALNI [dejan.jankovic @beotel.net]
PREDLOG
POSEBNE MERE NADZORA NAD Mario Stankovi
Ministarstvo odbrane VP9857, Srbija
POSTUPANJEM SA TAJNIM PODACIMA U [mario.stankovic @mod.gov.rs]
8 530
INFORMACIONO-TELEKOMUNIKACIONIM Nenad Dimitrijevi
Ministarstvo odbrane VP9857, Srbija
SISTEMIMA [nenad.dimitrijevic @mod.gov.rs]
YU INFO 2014 - OBLAST ESOCIETY
ANALIZA STANJA E-TRGOVINE U SRBIJI ZASNOVANA

NA FAKTORIMA KOJI UTIU NA NJEN RAZVOJ
ANALYSIS OF E-COMMERCE IN SERBIA BASED ON FACTORS

THAT INFLUENCE ITS ADOPTION
Sanja Vukievi1 Draen Drakovi2
Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka1
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet2
Sadraj Elektronska trgovina u Srbiji je u poslednjih 2. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

par godina postala sve zastupljenija. Kako bi utvrdili
trenutni stepen razvijenosti, izvrena je kategorizacija U istraivanju je korieno nekoliko izvora podataka.
faktora koji imaju uticaj na primenu e-trgovine u Prvo su analizirani radovi koji opisuju razvoj elektronske
zemljama u razvoju. Analizom statistikih podataka i trgovine u zemljama u razvoju i na osnovu njih su
dogaaja koji su bili prekretnica u razvoju e-trgovine, definisani faktori koji utiu na razvoj e-trgovine. Dobijeni
utvreno da je od est faktora razvijeno samo dva, faktori su klasifikovani prema karakteristikama. Zatim je
tehnoloki i normativni, dok su najmanje razvijeni socio- prouavano u kojoj meri je svaki od faktora prisutan u
kulturoloki i ekonomski. Na osnovu rezultata dobijenih u Republici Srbiji. Za merenje trenutnog uticaja pojedinih
ovom istraivanju moe se definisati strategija daljeg faktora korieni su zvanini statistiki podaci
razvoja e-trgovine u Srbiji. Republikog zavoda za statistiku. Kao merodavni resursi
prouavani su zakoni Republike Srbije koji se odnose na
Abstract Over the last few years electronic commerce elektronsku trgovinu. U sluaju da je priroda faktora
became increasingly present in Serbia. In order to takva da ni jedan ni drugi pomenuti metod ne mogu
establish the current level of development, a izmeriti uticaj pojedinog faktora, podaci su sakupljani
categorization of factors affecting the usage of e- prouavanjem skorije objavljenih radova iz oblasti
commerce in developing countries was conducted, which elektronske trgovine, koji se bave uticajem tih faktora na
is represented in this paper. The analysis of statistical razvoj e-trgovine u Republici Srbiji.
data and events, which have been milestones during the e-
commerce development, had determined two high-level Cilj istraivanja jeste da se prepoznaju inhibitori razvoja
factors, technological and normative, while socio-cultural e-trgovine u Srbiji i odredi koji su sve aspekti razvijeni, a
and economic factors turned out to be the least developed. kojima tek predstoji razvoj. Na osnovu tog pregleda mogu
The results obtained in this study can be used to define a se definisati metode i tehnike koje bi trebalo primeniti ili
strategy for further development of e-commerce in Serbia. zakoni koje treba usvojiti i sprovoditi kako bi se pospeila
elektronska trgovina.
1. UVOD
3. FAKTORI RAZVOJA ELEKTRONSKE
Pojavom elektronske trgovine otvorena su nova trita, TRGOVINE U ZEMLJAMA U RAZVOJU
brzina i efikasnost nabavke i prodaje su se poveali, a kao
posledica dolo je do poveanja konkurentnosti. Analizom stanje e-trgovine u zemljama u razvoju
Elektronska trgovina ima osobinu da drastinim zakljuujemo da je teko izdvojiti jedan ili dva najbitnija
smanjenjem trokova transakcije i trokova pretrage faktora razvoja, jer se oni razlikuju od zemlje do zemlje.
smanjuje distancu izmeu kupca i prodavca i omogui Na primer, u afrikim zemljama veliki uticaj na spori
kompanijama da ciljaju vrlo male trine nie i ostvare razvoj e-trgovine ima nepostojanje i zastarelost
marketing jedan-na-jedan. Primenom e-trgovine u saobraajnica, nedostatak struje, mobilnih telefona i
poslovanju i svakodnevnom ivotu tedi se vreme i novac. raunara i nerazvijenost Interneta [2], odnosno faktori su
Vie od decenije unazad, govorilo se da elektronsko tehnike prirode. U Albaniji inhibitori razvoja su
poslovanje ima potencijala da vie doprinese preduzeima nedovoljno IKT znanja i visoka cena infrastrukture [3],
i potroaima u zemljama u razvoju nego u razvijenim odnosno razlozi su kognitivne i tehnoloke prirode. U
zemljama. Ipak, veina zemalja u razvoju nije uspela da drugim zemljama istie se nedostatak poverenja, kao
izvue korist koju nude savremene informaciono- prepreka razvoju e-trgovine, pa su to razlozi socio-
komunikacione tehnologije (IKT) [1]. Namee se pitanje kulturoloke prirode. Na primer u Junoj Koreji, i
da li je e-trgovina u Srbiji dovoljno razvijena da se Latinskoj Americi, Bangladeu, Keniji i Junoj Africi
primeuju njeni benefiti? U radu emo napravi presek javlja se nedostatak poverenja u onlajn prodavnice [4] [5].
trenutnog stanja e-trgovine u Srbiji kojim emo dobiti U Kini je prisutan nedostatak poverenja u transakcije i
odgovor na ovo pitanje. institucije, kao i slaba vladavina zakona [6]. U Brazilu
strah od pronevere privatnosti i bezbednosti i nedostatak
pravne zatite spreava razvoj e-trgovine [7]. Strah i
Page 1 of 534
nepoverenje uglavnom idu u korak sa nerazvijenim infrastruktura i servisa. Dakle, podela koju je izloio
normativnim faktorima. Kshetri ne obuhvata sve faktore koji e biti analizirani na
nivou Republike Srbije, ali e se primetiti izvesno
Pomenutom analizom izdvojeni su faktori koji su bili poklapanje toka razvoja e-trgovine u zemlji sa faktorima
ozbiljna prepreka razvoja e-trgovine. Faktori su prema prve i druge faze.
srodnosti svrstani u est kategorija (Tabela 1): tehnoloku
(T), normativnu (N), ekonomsku (E), kulturoloku (K), 4. TEHNOLOKI FAKTORI
socioloku (S) i kognitivnu (O).
U godinjem izvetaju 2007. godine, Evropska Unija je
Faktori tehnoloke kategorije (T): prepoznala IKT kao glavni faktor uticaja na ekonomski
T.1. Snabdevenost elektrinom strujom rast i inovativnost. Za postojanje razvijene e-trgovine
T.2. Razvijenost telekomunikacione mree: brzina, potrebno je imati razvijeno informaciono drutvo.
kvalitet Interneta, pokrivenost u urbanim i Informaciono drutvo se razvija ulaganjem u
ruralnim podrujima infrastrukturu i primenom novih tehnologija. Prema
T.3. Zastupljenost IKT ureaja: raunara, mobilnih dokumentu Strategija razvoja informacionog drutva u
telefona i sl. Srbiji do 2020. godine [8] izdvojena su dva motora
T.4. Dostupnost (cena) IKT infrastrukture i ureaja razvoja informacionog drutva:
T.5. Razvijenost saobraajnica i logistike u zemlji otvoren, svima dostupan i kvalitetan pristup
Internetu (tehnoloka kategorija) i
Faktori normativne kategorije (N):
razvijeno e-poslovanje, ukljuujui: e-upravu, e-
N.1. Adekvatna pravna zatita uesnika u e-trgovini
trgovinu, e-pravosue, e-zdravlje i e-obrazovanje
N.2. Postojanje zakona o e-dokumentu i legalnosti
(ekonomsko-pravna kategorija).
digitalnog potpisa
N.3. Sudstvo i zakonodavstvo prati razvoj e-trgovine
Dakle, jedan od kljunih faktor je razvijena irokopojasna
N.4. Promovisanje e-trgovine od strane dravnih
Internet mrea, kako bi svaki stanovnik imao mogunost
institucija
da uestvuje u elektronskoj trgovini.
Faktori ekonomske kategorije (E):
E.1. Razvijenost finansijskog sistema U Srbiji je u julu 2007. smanjen porez na dodatu vrednost
E.2. Intenzivno korienje kreditnih kartica u e- na raunarsku opremu sa 18% na 8%, a kako je to uticalo
trgovini na razvoj i dostupnost IKT infrastrukture moe se videti
E.3. Korienje Interneta u tradicionalnim sektorima na slici 1 gde su prikazani podaci o IKT indikatorima u
E.4. Elektronska plaanja naspram gotovinskih 2007, 2012. i 2013. godini. Godina 2007. je prikazana, jer
predstavlja neposrednu prekretnicu u irenju IKT, dok je
Faktori kulturoloke kategorije (K): godina 2012. prikazana kako bi se uvideo napredak nakon
K.1. Preferiranje elektronske/line komunikacije petogodinjeg perioda.
K.2. Spremnost na prihvatanje novih trendova
K.3. Postojanje inicijative 2007 2012 2013
K.4. Spremnost na preuzimanje rizika
73,6
Faktori socioloke kategorije (S): Mobilni telefon 83,9
86,9
S.1. Poverenje u apstraktne sisteme, dravne 34
institucije, sudstvo, ljude, sprovoenje zakona PC raunar 55,2
59
S.2. Poverenje u tajnost podataka 3,8
S.3. Uzrast i finansijske mogunosti kupaca Laptop 21,4
31,6
S.4. Potreba da se uivo vidi produkt koji se kupuje
Raunari 42,7 63
Faktori kognitivne kategorije (O): u urbanoj sredini 66,3
O.1. Opta i kompjuterska pismenost Raunari 21,6
43,9
O.2. Znanje engleskog jezika u ruralnoj sredini 50,9
O.3. Svest o znaaju i doprinosu e-trgovine Pristup Internetu 35
57,5
O.4. Umee da se iskoristi IKT u poslovanju u urbanoj sredini 63,8
Pristup Internetu 13,7
Tabela 1. Faktori razvoja e-trgovine 33,2
u ruralnoj sredini 42,5
7,3
Prema istraivanju [1] proces razvoja e-trgovine se moe irokopojasni Internet
38
ukupno 43,4
podeliti u tri faze: pre-transakcionu, transakcionu i post-
transakcionu. U pre-transakcionoj fazi deluju faktori koji irokopojasni Internet 48,3
pripremaju trite za usvajanje e-trgovine. U ovoj fazi u urbanoj sredini 52,4
najvie se istiu tehnoloki (rasprostranjenost IKT) a prate irokopojasni Internet 23,1
ih kognitivni faktori. U transakcionoj fazi najuticajniji su u ruralnoj sredini 28,4
normativni faktori (donoenje i sprovoenje potrebnih Slika 1. Upotreba IKT tehnologija u Republici Srbiji u %
zakona) ukljuujui i promovisanje e-trgovine. U post- Izvor: Republiki zavod za statistiku
transakcionoj fazi na razvoj utiu razvijenost logistike
Page 2 of 534
Posmatrajui sva tri aspekta na slici 1: zastupljenost IKT zatiti potroaa poeo je da se primenjuje od januara
ureaja, Interneta i irokopojasnog Interneta, primeuje se 2011. godine, a jedan njegov deo se odnosi na elektronsku
da prosean rast primene tehnologije u domainstvima u trgovinu. Istovremeno sa donoenjem ovog zakona,
proteklih est godina iznosi 26,7%, trenutno je prisutna Ministarstvo spoljne i unutranje trgovine i
u 53,6% domainstva. Dakle, primetan je porast u svim telekomunikacija Republike Srbije je za potroae
IKT indikatorima, to je zadovoljavajue, ali bi bilo otvorilo portal (http://zastitapotrosaca.gov.rs/). Ovoj listi
poeljno ako bi taj proces mogao da se ubrza. Prema zakona nedostaje Zakon o elektronskom arhiviranju koji
dosadanjim podacima, ukoliko uslovi na tritu ostanu jo uvek nije donet, a koji bi omoguio bri i kontrolisani
isti, za isti vremenski period se moe oekivati pristup informacijama, smanjenje trokova poslovanja,
zastupljenost IKT u oko 80% domainstva. smanjenje arhivskog prostora i adekvatnu zatitu sadraja
od unitenja i zloupotrebe.
Za razliku od afrikih zemalja, domainstva i industrija u
Srbiji su snabdevena elektrinom strujom tako da taj Paralelno sa razvojem elektronskog poslovanja, treba
faktor nema negativnih uticaja na razvoj e-trgovine. usvajati zakone i regulative i primenjivati ih u sudskim
postupcima. Elektronski ugovor, potpisan digitalnim
Ako se osvrnemo na razvijenost saobraajnica i logistike, sertifikatom treba biti punovaan dokument kao i papirni
prema nedavnom istraivanju, pre pet godina, zemlje dokument sa svojerunim potpisom, uplata izvrena
jugoistone Evrope su bile u razliitim fazama razvoja elektronski, potpisana digitalnim kvalifikovanim
logistike. Nije bilo partnerstva meu logistikim sertifikatom treba da ima istu vanost kao uplata
kompanijama, IKT je nedovoljno primenjivan u radu, a obavljena na alteru banke. Nita od navedenog se u
kompanije su imale i infrastrukturne i organizacione praksi ne sprovodi u Srbiji.
probleme [9]. Od 2007. godine EU finansira razvoj
logistike u Srbiji kroz programe IPA 2007, IPA 2008, IPA Pravni sistem zemlje mora biti dovoljan da zatiti one koji
2009, IPA 2010 i IPA 2011, ulaganjem u avio transport, se bave e-trgovinom. Meutim, postojei pravni sistem u
transport na rekama, izgradnju mostova, Koridora 10 i Srbiji u tome ne uspeva. Primer je Zakon o elektronskim
druga ulaganja. Meutim, uprkos raznim projektima komunikacijama u kojem je izmeu ostalog bilo
logistika u Srbiji nije razvijena [10] i proces razvoja tek propisano da mimo odluke suda nadlene slube mogu da
predstoji. pristupe zadranim podacima. Tu odredbu je Ustavni sud
Srbije, tri godine kasnije, proglasio neustavnom, jer je
Ukoliko napravimo poreenje indikatora sa slike 1 sa Ustavom privatnost podataka pojedinca zagarantovana i
stanjem u Evropskoj Uniji, prema Eurostat [11] jedino sud moe doneti odluku o uvidu u te podatke na
statistikim podacima, procenat domainstva koje odreeno vreme. Nepoverenje graana u elektronski
poseduje ureaj kojima se moe pristupiti Internetu jo dokument potie delom i od nepoverenja u dravne
2010. godine iznosio je 72%. Potom, 2013. godine 81% institucije i sprovoenje zakona.
domainstva ima pristup Internetu, a od toga 78% ima
irokopojasnu konekciju. Sa druge strane, korienje Faktor koji negativno utie na elektronsko poslovanje je
raunara, Interneta i irokopojasnog Interneta u Srbiji u takoe i loe tumaenje zakona od strane graana ili od
2013. godini jedva prelazi 50% iz ega sledi da treba strane dravnih institucija. Tako se poetkom 2013.
nastaviti sa radom na poveanju ovih indikatora, kao i na godine dogodilo da se na pojedine poiljke fizikih lica,
ekspanziji IKT u ruralnim podrujima koja prema koje stiu iz inostranstva, naplauje carina i PDV, a na
priloenim podacima trenutno zaostaju za urbanim. U pojedine ne naplauje. Graani su bili zbunjeni, jer se od
sklopu najnovijih reformi PDV na raunarsku opremu je njih trailo da plate PDV koji je neretko iznosio polovinu
od 1. januara 2014. podignut sa 8% na 20%, to e vrednosti robe. Iz navedenog zakljuujemo: kada se
sigurno negativno uticati na siromaniji deo stanovnitva, definiu propisi potrebna je preciznost i potpuna
koji ni do sada nije imao pristup raunarima i Internetu. transparentnost kako bi se uvrstilo poverenje u
elektronsku trgovinu.
5. NORMATIVNI FAKTORI
Vlada igra kljunu ulogu u podsticanju rasta e-trgovine.
Normativni (pravni) faktori su svi faktori koji pravno Kako bi se stvorio povoljan ambijent za e-trgovinu,
reguliu proces elektronskog poslovanja. Elektronski potrebno je da se: (1) premosti digitalni jaz i promovie
dokument treba izjednaiti sa papirnim dokumentom u jeftin i lak pristup Internetu, (2) pravno priznaju
pravnim aktima. Isto tako digitalni potpis treba izjednaiti elektronske novane transakcije, (3) potroai zatite od
sa svojerunim potpisom. U Srbiji je 2004. godine donet prevare, (4) zatiti potroaevo pravo na privatnost, (5)
Zakon o elektronskom potpisu, a 2009. godine Zakon o zakonski odrede kaznene mere za neovlaeni pristup
elektronskom dokumentu koji obezbeuju da se raunarskom sistemu u Srbiji postoji tuilatvo za
elektronskom dokumentu ne moe osporiti punovanost visokotehnoloki kriminal, (6) zatiti intelektualnu
ili dokazna snaga, ali se on ipak ne moe primeniti za svojinu. Vano je da Vlada usvoji politiku i zakone i da se
pojedine pravne poslove kao to je prenos prava svojine fokusira na promovisanje poverenja meu uesnicima u
na nepokretnosti, i sline pravne radnje koje se odnose na elektronskoj trgovini. Treba razviti nacionalni okvir koji
ureivanje imovinskih odnosa. Kada je re o elektronskoj je kompatibilan sa meunarodnim normama o e-trgovini
trgovini, ona se u Srbiji regulie Zakonom o elektronskoj kojim se pokrivaju procesi kao to je: sprovoenje
trgovini, koji je na snazi od 2009. godine. Novi zakon o
Page 3 of 534
ugovora, prava intelektualne svojine, prekogranina kupci odlaze u prodajne objekte umesto da kupuju u
trgovina i slino. onlajn prodavnicama. Sa druge strane, veoma mali
procenat onlajn prodavnica ima implementiran modul za
Vladina ministarstva bi trebalo meu prvima da plaanje karticama. Uglavnom se roba plaa pouzeem i
primenjuju e-trgovinu u radu i da budu u stanju da virmanski. Veliki broj onlajn prodavnica nema mogunost
elektronski trguju sa dobavljaima. Kako bi drava plaanja karticama. Uzrok tome je delom nedostatak
promovisala e-trgovinu otvoren je portal javnih nabavki inicijative ili jednostavno nemogunost, jer nemaju
[12]. Procesi carinskih operacija kao to su elektronsko aurno brojano stanje robe, pa im internet sajt slui samo
podnoenje, obrada i elektronsko plaanje, takoe mogu za prezentaciju robe. Drugim delom uzrok je to se
biti kompjuterizovani, ime se ubrzava proces isporuke graani, plae da na sajtovima ostavljaju osetljive podatke
robe. Na polju poreskih obaveza u naoj zemlji je takoe sa kreditnih kartica, zbog mogunosti zloupotrebe. U
napravljen solidan pomak otvaranjem portala e-Porezi sluaju zloupotrebe podataka sa kartice, trokove nastale
putem koga firme mogu elektronski na brz i jednostavan do trenutka prijave prevare snosi vlasnik platne kartice, u
nain zavriti sve poreske poslove. Dakle, normativni maksimalnom iznosu od oko 130 evra. Ova injenica
faktori u Srbiji su delom razvijeni, ali ono to nedostaje je svakako utie na svest potroaa i strah od zloupotrebe,
vei stepen primene svih donetih uredbi i zakona. jer je prosena plata u Srbiji u novembru 2013. godine
iznosila 380 evra.
6. EKONOMSKI FAKTORI
U aprilu 2013. godine u Srbiji je omogueno korienje
U Srbiji je znaajan porast elektronske trgovine nastao u PayPal, ali samo za naplatu iz inostranstva ili plaanja
periodu 2010-2013. Oko 600 hiljada graana je u 2011. prema inostranstvu u devizama po osnovu prodaje,
godini kupovalo robu i plaalo usluge putem Interneta, a odnosno kupovine roba i usluga. Dakle, transakcije su
taj broj je u 2012. preao cifru od 900 hiljada. Tome idu u mogue samo u stranoj valuti, odnosno samo za promet sa
prilog i prepreke koje su otklonjene ka liberalizaciji inostranstvom. Dinarski promet (promet u okviru zemlje)
trita: Vlada Srbije je krajem 2011. donela odluku po putem PayPal-a nije mogu i to je jedan od inhibitora
kojoj se limit za oslobaanje od plaanja carine prilikom njegove integracije u internet sajtove.
uvoza robe iz inostranstva podigao sa 25 na 50 evra, dok
se limit prilikom uvoza robe koju nai graani primaju od Kupovna mo stanovnika Srbije u odnosu na prosenu
fizikih lica iz inostranstva podigao sa 45 na 70 evra. U platu je mala. Prosena potroaka korpa u avgustu 2013.
2013. godini, u poslednja tri meseca, samo 19,3% iznosila je oko 570 evra. Ako to uporedimo sa prosenom
pojedinaca kupovalo je robu i usluge putem Interneta zaradom isplaenom istog meseca koja iznosi oko 430
(slika 2). Sa druge strane u Evropskoj Uniji je ta cifra evra zakljuujemo da se stanovnitvo zaduuje za
dvostruko vea, oko 40%. Ukoliko se osvrnemo na cifre u osnovne potrebe. Zaduenost po glavi stanovnika u Srbiji
razvijenim zemljama, u Engleskoj je neverovatnih 71%, je skoro 800 evra i direktna je posledica niskog standarda
Danskoj 65% i Nemakoj 60% [11]. Evropska komisija, u graana. Sa ovakvom statistikom jasno je zato nema
svojoj Digitalnoj agendi, ima za cilj da do 2015. godine inicijative za razvoj elektronske trgovine. I na kraju, u
50% graana EU kupuje putem Interneta, 20% graana tradicionalnim privrednim sektorima (kao to je
kupuje preko inostranih sajtova, i da 33% malih i srednjih poljoprivreda) Internet je manje atraktivan. Naalost ovi
preduzea prodaje preko Interneta. sektori ine veliki procenat privrede zemalja u razvoju.
Zakljuak je da ekonomsko stanje u Srbiji nepovoljno
2007 2012 2013 utie na razvoj e-trgovine.
Kupovina putem 89,7 7. SOCIOLOKI I KULTUROLOKI

Interneta 73,3 FAKTORI
- nikada 64,5
Kupovina putem 3,7 Jednostavan i jeftin pristup Internetu nije garancija

Interneta 16,6 ekspanzije e-trgovine. Kultura i socio-kulturoloki faktori
- u poslednja 3 meseca 19,3
su od izuzetne vanosti za premoavanje jaza izmeu
upotrebe Interneta i difuzije e-trgovine.
Slika 2. Kupova putem Interneta u Republici Srbiji u %
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Na osnovu istraivanja razliitih oblika e-trgovine u
Srbiji, koje su sproveli Prof. Bob Travica i saradnici [14],
ta je uzrok? Prema ranijim istraivanjima [13], u Rusiji,
jedan od kljunih zakljuaka je da je nepoverljivi kupac
Indiji i Latinskoj Americi, prepreka razvoju B2C
velika prepreka razvoju e-trgovine u Srbiji.
(Business to Consumer) e-trgovine bila je nedostupnost
kreditnih kartica. Naprotiv, u Srbiji su u velikoj meri
Sociolog Pjotr tompka navodi da poverenje ima tri
dostupne i debitne i kredine platne kartice: MasterCard,
osnovne dimenzije: relacionu - koja nastaje kao posledica
Visa, American Express, Diners, Maestro. Meutim,
drutvenih odnosa, psiholoku - koja nastaje kao
problem je to se te kartice masovno koriste najee za
posledica impulsa da se veruje, i kulturoloku - koja
odloeno, beskamatno plaanje u prodajnim objektima, ali
nastaje kao posledica makro-strukturnih faktora. Makro-
ne i u onlajn prodavnicama. Zbog niske kupovne moi i
strukturni faktori utiu na razvoj kulture poverenja, a
nemogunosti da izdvoje veu sumu novca odjednom,
meu najvanijim faktorima su: normativna koherentnost,
Page 4 of 534
stabilnost drutvenog poretka, transparentnost drutvene svakog od faktora u e-trgovini u Republici Srbiji. U tabeli
organizacije, znanost drutvenog okruenja, odgovornost 2 predstavljeni su rezultati analize.
drugih ljudi i institucija. Nestabilan drutveni poredak je
usledio kao posledica sloma starih trgovakih lanaca Nizak Srednji Visok
tokom krize 90-tih godina XX veka i sloma bankarskog E.2. E.3. E.4. K.2. N.1. N.3. O.1. E.1. N.2.
sistema koji se takoe desio u pomenutom periodu. K.3. K.4. S.1. S.2. O.2. O.4. K.1. N.4. T.1.
S.3. S.4. O.3. T.5. T.3. T.2. T.4.
Tokom analize ekonomskih faktora naveli smo da je kod 48% 28% 24%
graana prisutan strah od zloupotrebe podataka sa platne Tabela 2. Stepen razvijenosti faktora koji utiu na razvoj
kartice, zbog ega je njeno korienje ogranieno. e-trgovine u Republici Srbiji
Prisutan je i strah od prevare, ukoliko se kupuju proizvodi
i usluge putem Interneta, a da prodavac zapravo i ne Svi faktori su grupisani prema stepenu primene u tri
postoji. Navika je da se proizvod koji se kupuje prvo vidi grupe. Pod nizak stepen razvijenosti potpali su faktori
uivo a zatim kupi. Zato se u onlajn prodavnicama koji su u zanemarljivoj meri razvijeni ili uopte nisu
prodaje najee roba univerzalnog karaktera. razvijeni. Potom, faktori iji je uticaj primetan, ali
nedovoljno, pripadaju srednjem stepenu. Faktori koji su
Ne raspolaemo podacima o uzrastu i finansijskim razvijeni i njihov uticaj na e-trgovinu je znaajan i
mogunostima uesnika u elektronskoj trgovini. primetan pripadaju visokom stepenu razvijenosti.
Pretpostavka je da su to pojedinci uzrasta od 20 do 40
godina, jer je meu njima najvie kompjuterski pismenih. Dakle, u tabeli 2 vidimo da je e-trgovine u Srbiji u
Retko su to starije osobe, jer teko usvajaju nove procesu razvoja i da je zavrena tek etvrtina (24%)
trendove. razvoja. Ukoliko uzmemo u obzir da je 2007. raeno na
tehnolokom razvoju, a 2009. na normativnom, primeuje
Socioloki faktori su posledica stanja zemlje u poslednjih se napredak u tim oblastima. Kognitivna komponenta se
20 godina. Vraanjem poverenja graana u dravu, zakon, razvila posledino sa razvojem tehnoloke i normativne,
banke, ljude, promenie se i ova komponenta e-trgovine. ali ostali faktori su nerazvijeni. Na osnovu podele u
poglavlju 3, zakljuujemo da se Republika Srbija nalazi
8. KOGNITIVNI FAKTORI na kraju transakcione i na poetku post-transakcione faze
razvoja.
Kognitivnu barijeru razvoja elektronske trgovine
predstavlja pre svega opta i kompjuterska nepismenost i 10. ZAKLJUAK
nepoznavanje engleskog jezika [1]. Prema popisu iz 2011.
godine, u Srbiji ima 1,96% nepismenih lica, a zanimljivo Tehnoloki, postoji dobra osnova za razvoj e-trgovine.
je da ak 82,1% nepismenih ine ene. Sa druge strane, Takoe, to se pravne strane tie, postoje zakoni koji
samo 49% stanovnitva je kompjuterski pismeno, od toga podravaju razvoj e-trgovine. Meutim, to nije dovoljno,
76,4% ivi u gradskim naselja. Najvei procenat jer nedostaje poverenje, koje kao ozbiljna prepreka koi
kompjuterski pismenih osoba je uzrasta od 20 od 40 razvoj. Treba raditi na irenju svesti o znaaju e-trgovine
godina. za svakodnevni ivot i podsticanju primene IKT u
poslovanju. Trenutno ekonomsko stanje u zemlji koi
Treba imati u vidu da je veina aplikacija, i sadraja na razvoj elektronske trgovine, ali se ono moe promeniti
Internetu na engleskom jeziku. Nedostatak znanja uvoenjem mera stimulisanja investicija u oblasti e-
engleskog jezika utie da broj ljudi koji koriste Internet poslovanja, posebno putem poreskih olakica za
bude manji. Na primer u Sloveniji, 75% stanovnitva koje kompanije koje posluju u oblasti e-trgovine, subvencija i
teno govori engleski je koristilo Internet u poreenju sa povoljnih kredita. Navike stanovnika Srbije da kupuju u
samo 1% stanovnitva koje je koristilo Internet a ne prodajnim objektima, strah od pronevere i nedostatak
govori engleski jezik [1]. U Srbiji prema istraivanju iz inicijative su takoe inhibitori razvoja. Potrebno je
2004. godine, ak 42% stanovnitva govori engleski jezik. stanovnitvu pribliiti koncepte e-trgovine, objasniti
prednosti koje ova trgovina donosi, kao i mogunosti
Da bi se razvijala e-trgovina potrebno je tehniko znanje njenog bezbednog korienja. U radu smo ukazali na
za postavljanje i odravanje IKT infrastrukture. injenica nerazvijene aspekte e-trgovine, i predloili metode koje bi
je da je poslednjih godina veliko interesovanje za tehnike pospeile njen razvoj.
fakultete to je zeleno svetlo za razvoj e-trgovine u
budunosti. Potrebno je svakodnevno iriti svesti o LITERATURA
znaaju e-trgovine u razvoju drutva, i doprinosu utede
vremena, prostora i novca kako bi elektronsko trgovanje [1] Kshetri, N. Barriers to e-commerce and competitive
postalo svakodnevnica. business models in developing countries: A case study,
Electronic Commerce Research and Applications, Vol. 6,
9. REZULTATI ANALIZE No. 4, pp 443-452, 2007.
Analizom faktora iz tabele 1, na osnovu statistikih [2] Mercer, C. Telecentres and transformations:
podataka i informacija pronaenih u radovima drugih Modernizing Tanzania through the Internet, African
autora ocenili smo stepen razvijenosti, odnosno primene Affairs, Val. 105, No. 419, pp 243-264, 2006.
Page 5 of 534
[3] Bazini, E., Ilia, D. and Qarri, A. Barriers of ICT [9] Ketikidis, P.H., Koh, S.C.L., Dimitriadis, N.,
implementation within SMEs in service sector in Gunasekaran, A. and Kehajova, M. The use of
Albania, EuroEconomica, Vol. 29, No. 3, pp 114-120, information systems for logistics and supply chain
2011. management in South East Europe: current status and
future direction, Omega, Vol. 36, No. 4, pp, 592-599,
[4] Travica, B. Diffusion of electronic commerce in
2008
developing countries: the case of Costa Rica, Journal of
Global Information Technology Management, Vol. 5, No. [10] Roca, B., Milicevic, N. and Vukmirovic, G.
1, pp 4-24, 2002. Possibilities Of Using The Advanced Logistics Systems
In Republic Of Serbia, Business Logistics in Modern
[5] Humphrey, J., Mansell, R., Par, D. and Schmitz, H.
Management, Vol. 13, pp 123-131, 2013.
Reality of e-commerce with developing countries,
Dostupno na : http://eprints.lse.ac.uk/3710/1/ The_reality [11] Eurostat, Dostupno na:
_of_e-commerce_with_developing_countries.pdf; http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat
Pristupano: 30.01.2014. /home/; Pristupano: 30.01.2014.
[6] Efendioglu, AM. and Yip, VF. Chinese culture and e- [12] Uprava za javne nabavke, Portal javnih nabavki
commerce: an exploratory study, Interacting with u Republici Srbiji, http://portal.ujn.gov.rs, 2010.
Computers, Vol. 16, No. 1, pp 45-62, 2004.
[13] Hawk, S. Comparison of B2C e-commerce in
[7] Tigre, P. B. and Dedrick, J. Ecommerce in Brazil: developing countries, Electronic Commerce Research,
Local Adaptation of a Global Technology, Electronic Vol. 14, No. 3, pp 181-199, 2004.
Markets, Vol. 14, No.1, pp 36-47, 2004.
[14] Travica, B., Josanov, B., Kajan, E., Vidas-
[8] Vlada Srbije, Strategija razvoja informacionog Bubanja, M. and Vuksanovic, E. E-commerce in Serbia:
drutva u Republici Srbiji do 2020. godine, Dostupno na: Where roads cross electrons will flow, Journal of Global
http://www.digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/strategija_ Information Technology Management, Vol. 10, No. 2, pp
razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji_do_20 34-60, 2007.
20-_godine.pdf; Pristupano: 30.01.2014.
Page 6 of 534
MOODLE KVIZ NA ANDROID UREAJIMA

MOODLE QUIZ ON ANDROID MOBILE DEVICES
Milena Frtuni1, Milo Bogdanovi1, Leonid Stoimenov1
Elektronski fakultet, Ni1
Sadraj U ovom radu predstavljen je sistem koji se postojanjem mobilne aplikacije koja podrava sve
sastoji od aplikacije koja omoguava reavanje Moodle funkcionalnosti Moodle LMS-a. Kao jedan od koraka u
kvizova na Android mobilnim ureajima i proirenja za tom pravcu nastala je ideja za realizacijom aplikacije koja
Moodle sistem koji omoguava pribavljanje potrebnih omoguava reavanje Moodle kvizova, njihovo
podataka sa Moodle servera. Osnovna namena ovog ocenjivanje i pregled postignutih rezultata na jednom
sistema je da omogui studentima reavanje kvizova i kvizu.
testiranje svog znanja na Android ureajima, kako u
nastavnim prostorijama, tako i van njih. U prvom delu rada bie detaljnije obraeni termini
elektronskog uenja, sistema za upravljanje uenjem i
Abstract This paper presents a system which consists of Moodle sistema. Poglavlje 3 e biti posveeno Moodle
an application for solving Moodle quiz on Android mobile kviz modulu, gde e biti prikazane mogunosti koje
devices and Moodle plugin for obtaining the necessary Moodle kviz poseduje. U Poglavlju 4 e biti prikazana
data from Moodle server. The main purpose of this system arhitektura moodle kviz mobilne aplikacije za Android i
is to enable students to test their knowledge on Android komunikacija aplikacije sa Moodle sistemom i Moodle
devices, both in and out of classroom. bazom podataka. Nakon toga e u Poglavlju 5 biti
prikazana Moodle kviz mobilna aplikacija, njene
1. UVOD mogunosti i princip rada.
Razvoj tehnologije je uticao na veinu aspekata 2. E-UENJE I LMS

svakodnevnog ivota prosenog oveka. Tako je
obrazovanje, kao jedan od bitnijih aspekata ivota, dobilo Elektronsko uenje se odnosi na korienje Internet-a i
niz novih mogunosti i olakica za efikasnije uenje i komunikacionih tehnologija u svrhu uenja i poduavanja
informisanje. Ovo je usledilo nakon pojave elektronskog [2]. Ono obuhvata sve aktivnosti koje obavlja pojedinac
uenja (e-learning) i sistema za upravljanje uenjem ili grupa korisnika na mrei ili van nje, sinhrono ili
(Learning Management System - LMS). asinhrono, putem umreenih ili samostalnih raunara i
drugih elektronskih ureaja. Elektronsko uenje se moe
Sistemi za upravljanje uenjem (LMS), po broju podeliti u etiri kategorije: individualno online uenje,
implementacija i masovnosti korienja, ine najveu individualno offline uenje, grupno sinhrono uenje i
grupu sistema za elektronsko uenje. Oni podravaju grupno asinhrono uenje. Osnovne osobine elektronskog
brojne funkcionalnosti koje pruaju podrku kako u uenja su fleksibilnost koja se dobija na raun tehnologije
administrativnoj, tako i u nastavnoj oblasti. Stoga, dobili i pristup brojnim multimedijalnim sadrajima.
su veliku primenu u formalnom obrazovanju, odnosno
brojnim edukativnim institucijama. Sistem za upravljanje uenjem je softverska aplikacija za
administraciju, dokumentovanje, praenje, izvetavanje,
Moodle (Modular Object Oriented Dynamic Learning elektronsku obuku i pohaanje edukativnih kurseva [3].
Environment) je jedan od najpopularnijih LMS-a u Ovaj sistem obino omoguava kreiranje i skladitenje
Evropi. On se zasniva na brojnim modulima koji sadre mulimedijalnog obrazovnog materijala u elektronskom
funkcionalnosti koje podravaju administrativne, obliku, pojedinano dostavljanje ovih materijala i
studentske i nastavne potrebe jedne edukativne institucije. zadataka studentima i testiranje znanja studenata. Takoe,
Ovaj sistem je naao veliku primenu u brojnim svi rezultati uenja se belee i pamte za svakog studenta
srednjokolskim i visokokolskim ustanovama u smislu posebno u bazi podataka i koriste se kao osnova za
podrke u radu sa acima i studentima. praenje napretka i analize procesa uenja. Kod ovih
sistema se komunikacija studenata sa nastavnim osobljem
S druge strane, veliki napredak koji se javio u razvoju obavlja putem elektronske pote ili foruma na kome
mobilnih ureaja uvodi nove standarde. Procenjuje se da uestvuju svi uesnici grupe.
e 2015. godine 80% korisnika Internet-a, pristupati
Internet-u preko mobilnih ureaja [1]. Stvara se potreba Zbog naglog porasta popularnosti sistema za upravljanje
da sve informacije koje su prisutne na Internet-u postanu uenjem na tritu se pojavio veliki broj proizvoaa alata
dostupne na mobilnim ureajima. Takoe, iz istog razloga za distribuciju, skladitenje i upravljanje materijalima za
m-learning (Mobile learning) dobija na sve veem uenje. Zbog velike raznolikosti alata, materijale za
znaaju i popularnosti. U sluaju Moodle LMS-a u jednoj uenje nije bilo mogue razmenjivati sa drugim
visokokolskoj ustanovi, postojee tendencije za ustanovama koje ne koriste iste sisteme za upravljanje
Page 7 of 534
uenjem. Iz tog razloga je kreiran Shareable Content Tano/Netano (True/False) studentu se daju dva
Object Reference Model (SCORM) standard koji odgovora od kojih on treba da izabere jedan: tano ili
omoguava da materijal bude kompatibilan sa razliitim netano. Primer pitanja prikazan je na slici 1.
alatima, njihovim verzijama i operativnim sistemima na
kojima su izgraeni.
Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning

Environment) je jedan od najpopularnijih sistema
otvorenog koda za upravljanje uenjem [4]. Koristi se u
233 zemalja i ima 64985 registrovanih sajtova [5].
Slika 1. Pitanje tano/netano
Najvei broj implementacija i korisnika Moodle ima u
Americi i Evropi. Samo u Srbiji u trenutku pisanja ovog Kratak odgovor (Short Answer) na ova pitanja se
rada postoji 211 registrovanih sajtova [6]. Ovaj LMS je odgovara unoenjem neke rei ili fraze. Kreator
namenjen svim osnovnim i srednjim kolama, fakultetima pitanja moe da unese vie tanih odgovora. Odgovor
i univerzitetima. Korisnici ovog sistema su i svi studenta mora da se poklopi sa ponuenim
individualni nastavnici ili specijalni predavai. Oni odgovorima profesora da bi odgovor bio priznat. Iz
koriste Moodle sa ciljem da nastavni materijal koji koriste tog razloga je poeljno da odgovori budu to krai
organizuju i uine dostupnim svim polaznicima, kao i da kako ne bi promakli tani odgovori koji su drugaije
interaguju sa svojim studentima. izreeni. Primer pitanja prikazan je na slici 2.
Moodle, kao sistem otvorenog koda, izraen je pod GNU
optom javnom licencom. Ovim je dozvoljeno da korisnik
menja i nadograuje Moodle po svojoj potrebi i time ga
dodatno prilagodi sebi. Implementiran je korienjem
PHP programskog jezika i ima mogunost interakcije sa
bilo kojom SQL bazom podataka. Prilagoen je za rad na Slika 2. Pitanje sa kratkim odgovorom
Windows, Mac i Linux operativnim sistemima. Izraen je
po SCORM i AICC standardu, ime je omogueno Seminarski rad (Essay)
uitavanje bilo kod resursa tog tipa i njegovo povezivanje Pitanja uporeenja (Matching) ovaj tip pitanja se
na kurs. sastoji od dva dela. U prvom delu se nalazi tekst
pitanja. U drugom delu se nalazi vie tvrdnji ili manjih
Jezgro Moodle sistema ine kursevi koji sadre aktivnosti pitanja na koja student treba da odgovori. Uz svaku od
i resurse. Moodle podrava preko dvadeset aktivnosti i tih tvrdnji/pitanja ide nekoliko ponuenih odgovora.
svaka od njih moe se prilagoavati razliitim potrebama. Zadatak studenta je da povee svako pitanje sa po
Prednost ovog pristupa je to aktivnosti mogu da se jednim odgovorom. Ponueni odgovori se prikazuju u
spajaju u sekvence i grupe i mogu biti uzajamno opadajuoj listi. Svaka tvrdnja/pitanje u jednom
uslovljene. Pored toga, postoje drugi alati koji pitanju se boduje isto kao i sve ostale. Ukupni poeni
omoguavaju komunikaciju izmeu studenata, kao to su koje student dobija na jednom pitanju uporeenja
blogovi, poruke, liste uesnika. Takoe, postoje i alati za jednak je zbiru svih tanih odgovora. Primer pitanja
ocenjivanje, praenje napretka studenata, kreiranje prikazan je na slici 3.
izvetaja. Dodatno, mogue je i povezivanje sa drugim
sistemima.
3. MOODLE KVIZ
Moodle kviz je modul koji omoguava profesorima i

saradnicima da kreiraju kvizove kojima e vriti proveru
znanja studenata. Veoma je pogodan za testiranje znanja
velikog broja studenata zbog toga to je ocenjivanje
Slika 3. Pitanje uporeenja
automatizovano. Dodatno je pogodno to studenti mogu
da rade kviz sa razliitih lokacija preko Internet-a, pa
Pitanja sa viestrukim izborom (Multiple Choice)
moe posluiti studentima za vebu i procenu svog
ova vrsta pitanja nudi dosta fleksibilnosti. Mogue je
znanja. Ovaj modul moe da bude pogodan i za proveru
ubaciti sliku, audio i video zapis ili HTML kd u tekst
znanja studenata nakon zavrene neke teme, kako bi se
pitanja ili u odgovore. U zavisnosti od podeavanja
ocenio nivo njihovog razumevanja gradiva.
mogue je kreirati pitanje sa jednim ili sa vie tanih
odgovora. Odgovori, kao i njihova vrednost, unapred
U kvizovima mogu da se koriste razliiti tipovi pitanja
su definisani i student bira odgovore za koje misli da
koji su unapred kreirani i uzimaju se iz banke pitanja.
su tani. Odgovori mogu da se prikau kao Radio
Moodle podrava devet vrsta pitanja [7]:
Button ili Check Box elementi. Primer pitanja prikazan
Opis (Description)
je na slici 4.
Page 8 of 534
Pitanja uporeenja;
Tano/netano;
Omoguavanje pamenja odgovora studenta na
serveru;
Ocenjivanje pokuaja kviza;
Slika 4. Pitanje sa viestrukim izborom Prikazivanje rezultata kviza studentu ukupan broj
poena ostvaren na kvizu i pregled pitanja sa tanim i
Numerika pitanja (Numerical) datim odgovorima;
ablonska numerika pitanja(Calculated) U tekstu pitanja mogu da se nau tekst, slike i HTML
Sloena pitanja (Embedded Questions) kd;
Dovoenje Moodle baze podataka u konzistentno
Prilikom kreiranja kviza vre se i mnogobrojna druga stanje, slino kao da je kviz raen na Moodle-u preko
podeavanja meu kojima su: Web itaa;
koliko se pitanja prikazuje na jednoj stranici; Kreiranje proirenja za Moodle sistem i eksternih
koliko pitanja iz svake kategorije pitanja treba da se funkcija za kviz Moodle mobile quiz plugin.
prikae u okviru jednog pokuaja kviza;
Generalna arhitektura celokupnog sistema prikazana je na
odreuje se da li je izbor pitanja sluajan ili su neka
dijagramu razmetaja na slici 5. Na dijagramu je
pitanja obavezna;
prikazano da se ceo sistem sastoji iz tri celine:
redosled prikazivanja pitanja;
Android aplikacije,
podeavanje vremena trajanja kviza;
Moodle servera,
da li je kviz zatien lozinkom ili je otvoren za sve
Moodle baze podataka.
koji imaju pristup kursu gde se on nalazi. Ukoliko je
zatien lozinkom vri se unoenje lozinke;
podeavanje vremena otvaranja kviza, trenutak od
kada studenti mogu da rade kviz;
podeavanje vremena zatvaranja kviza, trenutak posle
kod studenti ne mogu vie da rade kviz;
odreuje se koji studenti ili grupe studenata mogu da
pristupe kvizu;
kom kursu taj kviz pripada;
Ukoliko je dozvoljeno vie pokuaja jednog kviza,

neophodno je definisati nain odreivanja konane ocene.
4. ARHITEKTURA MOODLE KVIZ MOBILNE

APLIKACIJE ZA ANDROID
Osnovna ideja ove aplikacije je omoguavanje reavanje

Moodle kvizova na mobilnim ureajima. Time se prua
mogunost studentima da vre proveru svog znanja van
nastavnih prostorija. Potreba za ovakvom aplikacijom je
proistekla iz injenice da se tehnologija dananjice Slika 5. Dijagram razmetaja
skoncentrisala na razvoj upravo mobilnih ureaja. Cilj
aplikacije je da omogui efikasno reavanje i pregledan Na dijagramu je prikazano da aplikacija u svrhu kreiranja
prikaz pitanja i rezultat kviza. ili uzimanja tokena poziva token.php, skriptu koja se
nalazi na Moodle serveru, i to radi korienjem HTTP
Ova aplikacija treba da pokrije modul za reavanje protokola. U svim ostalim sluajevima koristi se REST
Moodle kvizova i da ispuni sledee zahteve: protokol i tada se aktivira server.php skripta preko koje se
Ostvarivanje komunikacije sa Moodle serverom pristupa Moodle serveru. Odatle se zahtev prosleuje
korienjem REST protokola; jednom od dva Web servisa: Moodle mobile quiz plugin
Mogunost povezivanja na razliite Moodle sisteme; ili Moodle mobile Web service. Kom servisu e biti
Prijavljivanje studenta na Moodle sistem; prosleen zahtev zavisi od toga kom servisu pripada
pozvana funkcija. Povratne informacije sa servera vraaju
Izbor predmeta:
se istim putem korienjem JSON formata.
Izbor kviza;
Prikazivanje osnovnih informacija o kvizu; Moodle bazi podataka se pristupa preko Moodle servera.
Kreiranje pokuaja reavanja kviza na serveru; Komunikacija sa bazom podataka nije mogua direktno iz
Prikazivanje osnovnih tipova pitanja koje postoje na Android aplikacije. Komunikacija sa Moodle serverom se
Moodle sistemu: iz aplikacije realizuje preko WebService.java klase, koja
Kratka pitanja; sadri sve funkcije za komunikaciju sa Web servisima i
Pitanja sa viestrukim izborom;
Page 9 of 534
MoodleQuizHTTPHelper.java klase, koja se koristi za Aplikacija ima etiri aktivnosti (eng. Activity) i kretanje
prijavljivanje na server i uzimanje tokena. izmeu njih prikazano je dijagramom toka na slici 6.
Da bi aplikacija mogla uspeno da se izvrava, potrebno
je da administrator na Moodle serveru izvri odreena
podeavanja i dodeli privilegije studentima.
Podeavanja se sastoje od sledeih koraka:

Omoguavanje pristupa Moodle serveru i korienje
njegovih podataka iz odreene aplikacije;
Omoguavanje korienja protokola za pristup
Moodle serveru;
Aktiviranje Moodle Web servisa za mobile ureaje;
Dodela privilegija studentima da mogu da koriste Web
servise;
Instalacija proirenja;
Kreiranje tokena za studente;
Moodle sistem ne sadri podrku za eksterne funkcije

koje pruaju mogunost dobijanja bilo kakvih informacija
o kvizovima, niti funkcije koje podravaju kreiranje novih Slika 6. Dijagram toka
pokuaja ili auriranje rezultata kviza. Iz tog razloga
potrebno je kreiranje Moodle proirenja koje bi u sebi Kako je prikazano na slici 7, poetna taka aplikacije je
sadralo sve funkcije potrebne za podrku reavanja MainActivity koji predstavlja formu za prijavljivanje
Moodle kviza u okviru neke eksterne aplikacije. korisnika na Moodle sistem.
Ovo proirenje je kreirano u okviru ove aplikacije kao deo

celokupnog sistema. Implementirano je kao Web servis i
predstavlja lokalno proirenje. Smeta se na lokaciju
moodle/local i zove se Moodle mobile quiz plugin.
Proirenje sadri tri funkcije:
get_quiz_info na osnovu ulaznih parametara prua
korisniku osnovne informacije o kvizu,
get_quiz_questions funkcija kreira jedan pokuaj
kviza i alje korisniku pitanja koja su dodeljena tom
pokuaju kviza.
update_finished_attempt izvrava sva potrebna
auriranja u bazi podataka nakon zavretka kviza.
5. MOODLE KVIZ APLIKACIJA
MoodleQuiz Aplikacija predstavlja centralni deo

celokupnog sistema ovog projekta. Ona sve podatke
prikuplja sa Moodle servera i sve rezultate alje u Moodle Slika 7. Logovanje na Moodle server
server gde se oni skladite. Za ostvarivanje ove
komunikacije na strani aplikacije, postoji logika za Aplikacija nudi mogunost da se korisnik prijavi na bilo
povezivanje i pribavljanje podataka, kao to je prikazano koji Moodle server na kome ima otvoren nalog i na kome
na dijagramu razmetaja (Slika 5). su izvrena odgovarajua podeavanja i instalacije. Za
logovanje na server korisnik upotrebljava svoje
Iako se sve informacije pribavljaju sa servera, logika korisniko ime i lozinku. Izgled ove forme je prikazan na
ocenjivanja pitanja se nalazi u aplikaciji i pisana je na slici 7. Prijava na Moodle server je uspena ukoliko
osnovu zvanine Moodle dokumentacije. Baza podataka korisnik dobije od servera dva tokena:
se naknadno aurira i njeno stanje postaje konzistentno token za korienje Moodle mobile Web service-a,
nakon zavretka kviza. Iako je fokusirana na jedan modul token za korienje Moodle proirenja Moodle
celokupnog Moodle sistema, funkcionalnosti aplikacije je mobile quiz plugin-a.
mogue podeliti na pet celina:
Prijavljivanje na Moodle server; Nakon to se korisnik uspeno prijavio na server,
Pregled svih kurseva; prikazuje se spisak svih kurseva na koje je prijavljen
Pregled svih kvizova na jednom kursu; (Slika 8). Ukoliko korisnik nije prijavljen ni na jedan
Reavanje kviza; kurs, prikazuje se odgovarajua poruka. Komunikacija sa
Pregled rezultata kviza. servisom se obavlja korienjem REST protokola i koristi
Page 10 of 534
se Moodle moble Web service za prikupljanje informacija

o kursevima na koje je korisnik prijavljen.
Slika 10. Informacije o kvizu
Korisnik moe da se vrati pritiskom na dugme Nazad ili

Slika 8. Pregled svih kurseva da klikom na dugme Otvori kviz pone da radi kviz.
Ukoliko je kviz zakljuan, pre poetka izrade kviza,
Nakon to izabere odgovarajui kurs, korisniku se korisnik e morati da unese odgovarajuu ifru za kviz.
prikazuju svi kvizovi koji postoje u okviru tog kursa Nakon to korisnik otvori kviz sa servera se uitavaju svi
(Slika 9). Ukoliko na izabranom kursu nema registrovanih podaci vezani za taj kviz, sva pitanja koje korisnik treba
kvizova, prikazuje se odgovarajua poruka. Takoe, i za da rei i tani odgovori pitanja. Ovi podaci se dobijaju u
uitavanje ovih podataka se koristi Moodle Mobile Web JSON formatu.
service. Nakon ovog koraka, svaka naredna komunikacija
zahteva korienje novo-kreiranog i instaliranog Zbog bolje preglednosti na mobilnom ureaju sva pitanja
proirenja za Moodle Moodle mobile quiz plugin. kviza se prikazuju posebno. Korisnik u svakom trenutku
ima mogunost prelaska sa tekueg na prethodno ili
sledee pitanje. U vrhu ekrana korisniku se prikazuje koje
pitanje trenutno reava i na koliko pitanja ukupno treba da
d odgovor. Dodatno, prikazuje mu se i koliko vremena
ima da zavri kviz. Primer pitanja uporeenja na kvizu je
prikazan na slici 11, a pitanja sa viestrukim izborom na
slici 12.
Slika 9. Pregled svih kvizova
Nakon izbora nekog kviza korisniku se prikazuju

informacije o tom kvizu. Meu informacijama su osnovni
podaci: ime kviza, broj pokuaja koji korisnik moe da
ima na tom kvizu, vreme kada je kviz otvoren, vreme
kada se kviz zatvara, vreme trajanja kviza, koliko puta je Slika 11. Pimer kviz pitanja
kviz raen i da li zahteva lozinku, tj. da li je zakljuan
(Slika 10). U sluaju da je kviz zatvoren korisniku se Ukoliko vreme za reavanje kviza istekne, kviz e
prikazuje neto drugaija poruka. U ovom sluaju se automatski biti prekinut i ocenjen. Ukoliko korisnik
meu informacijama prikazuju ime kviza, broj moguih odgovori na sva pitanja pre isteka vremena odreenog za
pokuaja na kvizu i vreme trajanja kviza. Korisniku tada reavanje kviza, on moe da zavri reavanje kviza
nije omogueno da radi kviz. klikom na dugme Zavri kviz.
Page 11 of 534
6. ZAKLJUAK
Sa ekspanzijom razvoja mobilnih telefona i tableta, kao i

poveanjem broja njihovih korisnika uloga ovih ureaja u
svakodnevnom ivotu je postala mnogo vea. Pored toga,
korisnici mobilnih ureaja se sve ee opredeljuju da
Internet-u pristupaju preko mobilnih ureaja. Stoga, je m-
learning dobio na velikom znaaju i dolo je do naglog
razvoja aplikacija koje ga podravaju.
MoodleQuiz je jedna od prvih aplikacija koje pruaju

mogunost reavanja Moodle kvizova na Android
ureajima. Fokusirana je iskljuivo na taj modul Moodle
sistema ali je projektovana tako, da lako moe da postane
deo nekog veeg sistema. Trenutno podrava etiri
najee korienih tipa pitanja koji mogu da se jave u
kvizu. MoodleQuiz je u potpunosti funkcionalan za
Slika 12. Primer kviz pitanja proveru znanja studenta i njegovo ocenjivanje kada je re
o osnovnim tipovima pitanja. Ima jednostavan dizajn i
izgled je optimizovan za rad na malim ekranima.
Dodatno, aplikacija je projektovana tako da novi tipovi

pitanja mogu lako da se dodaju, tako da bi u budunosti
aplikacija mogla da bude proirena i ostalim tipovima
pitanja. Takoe, mogla bi da postane modul neke ire
aplikacije koja pokriva sve potrebe studenta na Moodle
sistemu.
NAPOMENA (ZAHVALNICA)
Istaivanje predstavljeno u ovom radu je finansirano od

strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
Republike Srbije kao deo projekta Infrastruktura za
elektronski podrano uenje u Srbiji broj III47003.
LITERATURA
Slika 13. Pregled rezultata kviza [1] The New Media Consortium, The Horizon Report
2011
Nakon zavretka kviza ocenjuju se sva pitanja posebno i
formira se konana ocena korisnika na tom kvizu. Svi [2] Naidu, S. E-Learning A Guidebook of Principles,
rezultati se u JSON formatu alju na Moodle server i vri Procedures and Practices, 2nd Revised Edition,
se auriranje baze podataka. Nakon auriranja baze, CEMCA, 2006
administrator kursa i nastavno osoblje sa odgovrajuim
[3] Watson, W. R. An Argument for Clarity: What are
privilegijama mogu da vide rezultate korisnika na kvizu,
Learning Management Systems, What are They Not, and
koje je odgovore dao i koliko je poena postigao. Ukoliko
What Should They Become?, Indiana University -
je to potrebno, administrator kursa i nastavno osoblje
Purdue University Indianapolis "TechTrends 51(2) 28-
mogu izvriti dodatne korekcije. Korisniku e takoe biti
34", 2007
prikazani rezultati koje je postigao na kvizu. Tako e se u
vrhu ekrana nai opti rezultati kviza: ime kviza, broj [4] Hart, J. Top 100 Tools for Learning 2013, 7th
poena osvojenih na kvizu i maksimalan broj poena koji je Annual Learning Tools Survey, 30 September 2013. [Na
mogao da bude osvojen. Zatim e u nastavku biti mrei]. Dostupno: http://c4lpt.co.uk/top100tools/
prikazano svako pitanje posebno. Sva pitanja e biti
popunjena odgovorima koje je student dao. Ukoliko je [5] Moodle Statistics, 2013. [Na mrei]. Dostupno:
odgovor taan, studentov odgovor e imati zelenu https://moodle.org/stats/
pozadinu. Ukoliko je odgovor pogrean imae crvenu [6] Registered moodle sites, Moodle, 2013. [Na mrei].
pozadinu, dok e zelenom bojom biti oznaen taan Dostupno: https://moodle.org/sites/
odgovor ili e taan odgovor biti napisan ispod pitanja u
zavisnosti od tipa pitanja. Primer rezultata pitanja [7] Moodle Question Types, Moodle, April 2013. [Na
prikazan je na slici 13. mrei]. Dostupno:
http://docs.moodle.org/24/en/Question_types
Page 12 of 534
SISTEM ZA EVALUACIJU SEMANTIKOG ALATA ZA E-UENJE DSI

SYSTEM FOR EVALUATION OF THE DSI SEMANTIC E-LEARNING
TOOL
Dejan Todosijevi1, Martin Jovanovi1
Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet 1
Sadraj U radu je opisan sistem za podrku testiranju prikazan sistem za testiranje DSi framework-a u uslovima
okvira (eng. framework) DSi (Drag and Drop Semantic realne eksploatacije.
Interface). Ovaj framework omoguava semantiko
proirenje materijala za uenje i ima za cilj unapreenje 2. OKVIR/KONCEPT DSI
sistema za elektronsko uenje pomou tehnologija
Semantikog web-a. Cilj projekta opisanog u ovom radu Drag and Drop Semantic Interface (DSi) predstavlja
je softver za podrku testiranju ve implementiranog dela framework za e-uenje koji omoguava semantiko
sistema u uslovima realne eksploatacije uenja u proirenje materijala za uenje. Sistem na osnovu
univerzitetskom okruenju. U radu je dat kratak osvrt na semantikog dokumenta (unapred definisanog, potpuno
DSi framework (kao i do sada implementirane verzije nezavisnog od nastavnog materijala) prepoznaje odreene
framework-a), sinopsis planiranog istraivanja kao i opis pojmove (rei) u nastavnom materijalu i daje im
korisnikog iskustva korienja ovog sistema. mogunost prevlaenja (drag-and-drop funkcionalnost)
[3]. Ovaj sistem prua mogunost korisniku da
Abstract - The paper describes a system to support testing prevlaenjem jedne rei na drugu, izvri upit nad unapred
DSi framework (Drag and Drop Semantic Interface). This definisanim semantikim dokumentom, i kao odgovor na
framework enables semantic enhancement of learning prevlaenje dobije ve definisane veze izmeu
materials. This framework aims at improving the systems prevuenog i ciljnog termina.
for e-learning by using the technologies of Semantic Web.
The aim of the project described in this paper is the Framework se sastoji od teksta lekcije na sistemu za e-
software to support testing implemented system in real uenje zasnovanom na web-u (plain text ili HTML),
conditions of exploitation - learning in a university semantikog dokumenta (RDF/XML) u kome se uvaju
environment. The paper gives a brief overview of the DSi definisane veze izmeu kljunih pojmova u nastavnom
framework (and so far implemented versions of the materijalu i logike koja povezuje tekstualni i semantiki
framework), a synopsis of the planned research and a dokument. Pojmovi sauvani u semantikom dokumentu
description of the user experience of using this system. mapirani su na pojedinane rei u tekstu. Prilikom
uitavanja web strane sa nastavnim materijalom izvrava
1. UVOD se leksiko analiziranje teksta lekcije, zatim se odreenim
reima u tekstu daje drag-and-drop funkcionalnost u
E-uenje se moe definisati kao isporuivanje nastavnog zavisnosti od veza izmeu pojmova koji su sauvani u
materijala uenicima, gde medijum prenosa znanja semantikom dokumentu.
predstavlja raunarska tehnologija, u trenutku kada je to
potrebno i u koliini koja je potrebna. Nastavni materijal Ukljuivanje DSi framework-a u sistem za e-uenje
formira se dinamiki i u potpunosti je individualizovan za omoguava uenicima da na stranici na kojoj trenutno
svakog uenika. Pojednostavljeno reeno moemo rei da ue, imaju pristup definisanim vezama izmeu pojmova
se e-uenje okree oko oveka, za razliku od klasinog koji su vani za razumevanje nastavnog materijala.
uenja gde se ovek okree oko uenja. Semantiki web Ovakvim pristupom se stvaraju bolji uslovi za linearno
donosi jednu novu dimenziju e-uenju. Korienje napredovanje kroz gradivo. U nekom drugom sluaju
tehnologija Semantikog web-a omoguava vee uenici bi morali da potrae definicije pojmova i njihovu
ukljuivanje maina u proces poduavanja uenika [1]. meusobnu zavisnost, kako bi ih doveli u odreenu
Maine nad ovakvim web-om mogu samostalno (pomou relaciju, time naputajui lekciju koju trenutno ue. Ovo
inteligentnih agenata) pribavljati i integrisati podatke usporava proces uenja, a uenici gube fokus.
pribavljene od razliitih izvora, a zatim potpuno
autonomno donositi zakljuke i prezentovati rezultate 3. DSI 1.0
korisnicima [2].
DSi koncept prvi put je predstavljen 2007 [4], a prva
DSi (Drag and Drop Semantic Interface) predstavlja verzija (1.0) razvijena je 2009 [3]. DSi predstavlja
framework za elektronsko uenje pozicioniran u preseku framework za e-uenje baziran na tehnologijama Web-a
oblasti E-uenja i Semantikog web-a. U pitanju je sprega 2.0 i Semantikog Web-a. Sastoji se od dva sloja:
brzog i intuitivnog korisnikog interfejsa za pristup prezentacionog i semantikog sloja. Prezentacioni sloj
pojmovima u okviru tekstualnog materijala za e-uenje ini materijal za uenje, odnosno nastavni materijal u
(za njihovo dovoenje u vezu putem operacije drag-and- formatu istog teksta (plain text). Semantiki sloj ini
drop) sa semantikim slojem koji sadri veze izmeu RDF dokument (ili vie njih). RDF dokument omoguuje
pojmova u tom nastavnom materijalu. U ovom radu bie semantiko povezivanje podataka, odnosno uva veze
izmeu pojmova u nastavnom materijalu. Veze u RDF
Page 13 of 534
dokumentu predstavljene su u formi trojki (triple), gde su na slici 2 [6]. Korisniku su ponuene dve lekcije i dva
rei koje se dovode u vezu subjekat i objekat, a veza semantika dokumenta koje moe kombinovati. Nakon
izmeu njih predikat u ovom iskazu (statement). odabira lekcije i semantikog dokumenta izvrava se
leksika analiza teksta i reima za koje su definisane veze
Prilikom uitavanja web strane, svim kljunim u semantikom dokumentu daje se mogunost
pojmovima u tekstu koje postoje u RDF dokumentu se prevlaenja. Radi lakeg uoavanja ovih rei u tekstu one
dodeljuje nov nain prezentovanja mogunost dobijaju crvenu boju. Prilikom prevlaenja rei posebno
prevlaenja na drugi kljuni pojam. Uenik moe e biti oznaene one rei sa kojima je re koja se prevlai
prevlaenjem jedne rei i njenim sputanjem na drugu re u vezi, ove rei e biti podvuene. Na ovaj nain
da vri upit nad semantikim dokumentom traei vezu obezbeuje se efikasnije korienje sistema kako korisnik
izmeu dve odabrane rei. Glavna karakteristika ove ne bi prevlaio re na one rei sa kojima nije u vezi.
verzije jeste to da je celokupna funkcionalnost sistema Sputanjem rei na re u donjem delu ekrana bie
implementirana na klijentu (JavaScript). Iako prikazane sve veze izmeu datih rei koje su prethodno
implementicija na klijentu ima svojih prednosti kada se definisane u semantikom dokumentu.
radi o brzini izvrenja upita ovo ipak predstavlja
sigirnosni propust. U ovoj verziji sistema tekst lekcije i
RDF dokument smeteni su na klijentu i u potpunosti su
dostupni korisniku. Iako je normalno da tekst lekcije u
kompletu bude dostupan korisnicima, dostupnost veza
sauvanih u RDF dokumentu trebala je biti ograniena s
obzirom da ovaj dokument daje dodatnu semantiku
vrednost materijalu za uenje. Na slici 1 prikazan je
primer tipine interakcije korisnika sa sistemom.
Slika 2. Prikaz aplikacije DSi 1.5
Ova verzija sistema implementirana je u PHP-u (serverski

Slika 1. Prikaz aplikacije DSi 1.0 deo) i JavaScript-u (klijentski deo). Za implementiranje
serverskog dela aplikacije korien je PHP framework
4. DSI 1.5 CodeIgniter, dok je za manipulisanje rdf dokumentima
korien RAP (RDF API for PHP) framework [7].
Naredna verzija sistema, koja je oznaena kao verzija 1.5 Mogunost prevlaenja (drag-and-drop funkcionalnost)
[5], unapreena je premetanjem RDF dokumenta na na klijentu omoguena je korienjem javascript
server. Sva propratna logika potrebna za manipulisanje biblioteke JQuery. Sva komunikacija sa serverom
ovim dokumentom se takoe izvrava na serveru (PHP). prilikom interakcije sa semantikim dokumentom
Na ovaj nain obezbeen je odreen nivo zatienosti realizovana je pomou AJAX poziva tako da celokupan
semantike koja obogauje nastavni materijal. Korisniku RDF dokument nikada nije dostupan na klijentu. Ova
su sada dostupne samo veze izmeu rei u tekstu lekcije verzija sistema priznata je od strane Elektronskog
na strani za uenje koja je trenutno otvorena. Teoretski fakulteta u Niu kao tehniko reenje [8].
gledano u RDF dokumentu se mogu uvati veze izmeu
rei koje ne moraju nuno biti pojmovi iz iste nastavne 5. DSI 2.0
celine, ak ni iz iste nastavne oblasti. Veze dostupne
korisniku predstavljaju samo deo veza koje se nalaze u Poslednja implementirana verzija sistema (DSi 2.0)
RDF dokumentu, tako da korisniku ovaj dokument nikada unapreena je omoguavanjem dvosmerne interakcije sa
nije dostupan u celosti ve samo jedan njegov podskup. sistemom [9]. U prethodnim verzijama korisnici su mogli
Rekonstrukcija ovog dokumenta bi bila dug i mukotrpan da izvre upit nad unapred definisanim semantikim
posao s obzirom da bi korisnik morao da proe vei broj dokumentom i na taj nain dobiju veze izmeu
lekcija kako bi imao pristup veem broju veza, a neke odgovarajuih rei. U ovoj verziji korisnici pored
veze mu u optem sluaju ne bi ni bile dostupne. pregleda postojei veza mogu da dodaju nove veze
izmeu rei u tekstu time obogaujui semantiki sloj.
Dalje, jedna od ideja koja je bila kljuna prilikom Sistem je unapreen odvajanjem funkcionalnosti na dva
implementacije ove verzije framework-a je pokazati da je moda rada, i to: edit moda (slika 3) i read moda. Edit mod
mogue kombinovati razliite nastavne materijale sa unosi nova unapreenja DSi koncepta omoguujui
razliitim semantikim dokumentima. Za demonstraciju korisnicima da uestvuju u kreiranju semantikih
ove verzije kreirana je pokazna web aplikacija prikazana dokumenata, dok je read mod deo sistema koji je zadrao
Page 14 of 534
funkcionalnosti prethodne verzije (1.5) i slui kao Ovo ima za cilj utvrivanje da li prisustvo DSi
podsistem za e-uenje. Edit mod se razilkuje od read funkcionalnosti umanjuje povratno kretanje kroz gradivo.
moda time to sada sve rei imaju mogunost prenoenja Druga ideja jeste dozvoliti uenicima samo jednosmerno
(sve rei su stavljene u zasebne HTML span tagove). kretanje kroz gradivo (napred nakon prelaska na
Ovakvim pristupom korisniku se daje mogunost da bilo narednu lekciju nema mogunosti povratka) uz
koju re prevue na bilo koju a zatim unese vezu izmeu prisustvo/odsustvo drag-and-drop funkcionalnosti pa
tih rei i sauva je u RDF dokumentu. Posebnim zatim napraviti poreenje nauenog. Ovakvim pristupom
naglaavanjem (menjanjem pozadinske boje) korisniku se omogueno je poreenje retencije gradiva, odnosno
stavlja do znanja koje rei u tekstu su u vezi sa reju koja kratkotrajnog pamenja uenika u oba sluaja, uenjem sa
se prevlai, na ovaj nain izbegavaju se upiti koji nee i bez mogunosti korienja drag-and-drop
vratiti nikakav rezultat. Nakon sputanja rei na re funkcionalnosti.
korisniku se prikazuju sve veze izmeu ukrtenih rei
kao i textbox za dodavanje novih veza. Korisnik na ovaj Registracija korisnika na sistem mogua je na dva naina:
nain moe da doda doda novu vezu ili vie njih, jedino pomou forme za registraciju ili registovanjem koristei
ogranienje sistema jeste provera da li je takva veza ve postojei nalog na drutvenoj mrei Facebook. Nakon
sauvana kako se ne bi unosili duplikati u semantiki uspene registracije korisnik moe da se prijavi na sistem
dokument. i da pone sa uenjem. Nakon uspene autentifikacije
korisnika korisnik biva preusmeren na stranu za
pokretanje glavnog dela sistema (DSi podsistem za
uenje), na kojoj e dobiti instrukcije o korienju
sistema. Nakon informisanja o nainu rada sistema
korisnik moe da krene sa uenjem.
Uenicima je ponuen odreen broj unapred

pripremljenih lekcija za uenje (broj i obimnost lekcija
moe varirati u zavisnosti od profila uenika ukljuenih u
istraivanje). Nastavni materijal e biti prezentovan u
formatu HTML strana sa mogunou prevlaenja rei na
druge rei tekstu. Semantiki dokument ili dokumenti e
takoe biti unapred pripremljeni. Rei u tekstu koje
Slika 3. Prikaz aplikacije DSi 2.0 (Edit mod) postoje u semantikom dokumentu dobijaju malo
drugaiji vizuelni prikaz kako bi uenicima bilo lake da
6. DSI 1.5 TEST MODULE ih uoe. Prilikom prenoenja rei vri se upit nad
semantikim dokumentom kojim se dobijaju sve rei sa
Ovaj sistem razvijen je u svrhu istraivanja uticaja kojima je re koju prenosimo u nekoj semantikoj vezi.
predloenog DSi koncepta na uenje u realnim uslovima Te rei dodavanjem efekta (menjanjem pozadinske boje)
eksploatacije uenja u univerzitetskom okruenju. postaju uenicima uoljivije u tekstu. Na taj nain
Primarni cilj kreiranja ovog modula za testiranje jeste uenicima je omogueno da ustanove sa kojim reima je
istraivanje uticaja DSi framework-a na ubrzanje uenja. odgovarajua re u vezi. Sputanjem rei na neku re sa
Ovaj modul se u osnovi bazira na DSi 1.5 framework-u, kojom je u semantikoj vezi, vri se upit nad RDF
dopunjuje ga modulom za praenje korisnika dokumentom i uenicima se prikazuju sve postojee veze
(prijavljivanje korisnika na sistem i evidentiranje izmeu tih rei u dnu strane.
korisnikovih interakcija sa sistemom radi statistike
obrade) i modulom za proveru steenog znanja korisnika
nakon uenja pomou DSi framework-a. Modul za
testiranje projektovan je tako da je omogueno
jednostavno menjanje vrednosti odreenih varijabli pri
korienju sistema (prisustvo/odsustvo drag-and-drop
funkcionalnosti, slobodno ili forsirano kretanje kroz
nastavni materijal i/ili pitanja u okviru provere znanja
itd.) Istraivanje je jo uvek u ranoj fazi i ispituju se
mogui modaliteti za prikupljanje podataka o
interakcijama uenika sa sistemom.
Bitno je naglasiti da je ovaj sistem osmiljen kako bi se

testirala praktina primena ovog koncepta u fazi uenja
(apsorbovanja tekstualnog nastavnog materijala), a ne u
svrhe testiranja ve nauenog.
Slika 4. Prikaz DSi 1.5 Test modula (podsistem za uenje)
Jedna od ideja za istraivanje jeste poreenje sistema za
e-uenje koji omoguava jednosmerno i sistema koji
omoguava dvosmerno kretanje uenika kroz gradivo.
Page 15 of 534
Nesmetano sekvenciranje kroz nastavni materijal se bazira se na DSi 1.5 verziji framework-a sa dodatkom
omogueno je kontrolama u dnu web strane. Kao to je implementiranog podsistema za praenje korisnikovih
ve spomenuto u svrhe ovog istraivanja jedna grupa interakcija sa sistemom i podsistema za proveru znanja
uenika imae mogunost korienja next i prev kontrole, steenog uei pomou DSi framework-a. Test modul e
dok e prev kontrola biti uskraena drugoj grupi uenika. se razvijati u pravcu daljih potencijalnih modusa upotrebe
DSi-a. Jedan od tih pravaca je DSi kao assessment tool u
Jenda od varijabli koja moe biti ukljuena u istraivanje kome se vri provera znanja studenata po broju i kvalitetu
jeste vremensko ogranienje uenja. Ukoliko je indikator relacija koje sami dodaju u ponuenom tekstu (u kome u
vremena (timer) ukljuen kao jo jedan faktor u startu nije definisana ni jedna relacija). Test modul, u
istraivanju on e biti prikazan u dnu strane, a nakon ovom kontekstu, predstavljae praenje svih varijabli koje
isteka vremena predvienog za uenje korisnik e opisuju korisniku interakciju sa sistemom, kao to je
automatski biti preusmeren na stranu za pokretanje vreme izmeu uspostavljanja veza, ukupno vreme
provere znanja na kojoj e dobiti uputstva o istoj. potrebno da se veze unesu, broj veza od kojih student
odustane itd. Drugi pravac daljeg razvoja je dodavanje
Nakon uenja sledi provera znanja (DSi Quiz). Ovaj kviz dimenzije peer-assessment-a. U tom smislu test modul e
osmiljen je radi provere znanja steenog uei pomou biti proiren tako da jedni studenti mogu da ocenjuju veze
ovog sistema. Predvieno je da uenicima bude postavljen koje su uspostavili drugi. Na ovaj nain kao nezavisna
odgovarajui broj pitanja koja se odnose na prethodno varijabla koristie se klju za ocenjivanje, a kao zavisna
prezentovani nastavni materijal. Sekvenciranje kroz kviz prosena ocena koju student dobije od svojih kolega, ime
omogueno je kontrolama u dnu strane. Slino kao kod e biti testirana objektivnost studentskog ocenjivanja u
uenja jednoj grupi uenika bie omogueno korienje kontekstu DSi-ja.
prev i next kontrole, dok e drugoj grupi uenika
korienje prev kontrole biti onemogueno. Grupa NAPOMENA (ZAHVALNICA)
uenika koja bude imala mogunost korienja moi e da
se vrati na prethodnu stranu/strane da proveri/ispravi Istraivanje predstavljeno u ovom radu je delom podrano
svoje odgovore. Kada korisnik doe do strane sa od strane projekta III47003 (2011-2014) Ministartstva
poslednjom grupom pitanja pojavie e se kontrola za prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Vlade Republike
zavretak kviza. Slino kao kod uenja vremensko Srbije.
ogranienje moe biti jedan od faktora pri polaganju
provere znanja. Ukoliko je vreme za proveru znanja LITERATURA
isteklo rezultati e automatski biti prosleeni serveru a
korisnik e biti preusmeren na stranu sa rezultatima. Na [1] Devedi, V. Education and the Semantic Web,
ovoj strani korisniku e biti prikazani odgovori na sva International Journal of Artificial Intelligence in
pitanja, kao i informacija da li su odgovori na pitanja Education 14 (2004), str. 39-65.
tani ili netani.
[2] http://www.w3.org/standards/semanticweb/
[3] Jovanovi, M., "Semantika nadgradnja nastavnog

materijala u sistemima za elektronsko uenje",
magistarska teza, Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet,
2009.
[4] Jovanovi, M. - "Arhitektura konceptualno-

orijentisanog alata za podrku uenju", Infoteh - Jahorina,
Proceedings, Jahorina, 28-30. 03. 2007, Vol. 6, Ref. E-IV-
4, pp. 477-479, issued by Elektrotehniki fakultet Istono
Sarajevo, 2007, ISBN 99938-624-2-8.
Slika 5. Prikaz provere znanja (DSi Quiz)
[5] Jovanovi, M. "DSI Okvir za semantiko
Predvieno je da sistem evidentira sve korisnikove akcije proirenje e-uenja", Yu Info Kopaonik, CD-
tokom uenja i polaganja kviza. Ove akcije ukljuuju Proceedings, Kopaonik 3-6 Mart 2013, Srbija, ISBN:
praenje vremena pojedinanih interakcija, rei koje je 978-86-85525-11-7
korisnik prevlaio, sekvenca stranica kojima je pristupao i
dr. Prikupljeni podaci e posluiti kao materijal za dalje
[6] Pokazna aplikacija moe se videti on-line na adresi:
istraivanje i unapreenje sistema koji se razvija. http://www.martin.rs/DSi1.5-
v03/index.php/ReadController/ - adresa u vanosti na dan
7. ZAKLJUAK 31.01.2014
Sistem prezentovan u ovom radu razvijen je kao podrka [7] Za implementiranje poslednje verzije DSi framework-
testiranju uticaja DSi framework-a na uenje u realnim
a, korien je RAP - RDF API for PHP framework. Ovaj
uslovima. Ovaj modul koristie se za ispitivanje uticaja framework framework mogue je preuzeti sa web adrese:
DSi framework-a na ubrzanje uenja studenata. U osnovi http://wifo5-03.informatik.uni-mannheim.de/bizer/rdfapi/
Page 16 of 534
[8] Verzija DSi 1.5 priznata je od strane Elektronskog

fakulteta u Niu kao tehniko reenje, pod nazivom DSI
(Drag and Drop Semantic Interface) - softverski okvir za
semantiku dopunu tekstualnog nastavnog sadraja u
sistemima za e-uenje, autora Martina Jovanovia, Dejana
Todosijevia i Milene Stankovi. Reenje priznato odlu
kom Nastavno-naunog vea Fakulteta broj 07/10-
004/13-001, u Niu, 17.01.2013.
[9] Jovanovi, M. "Reasoning-enabled Semantic E-

Learning Approach ", ICEST 2013 Ohrid 26-29 Jun
2013, Makedonija, ISBN: 978-9989-786-90-7
Page 17 of 534
CHARACTERISTICS OF E-BUSINESS MODELS IMPLEMENTED BY

SMALL ENTERPRISES IN THE REPUBLIC OF MACEDONIA
Saso Josimovski1, Lidija Pulevska Ivanovska1, Martin Kiselicki2, Ivana Janeva1
Faculty of Economy - Skopje1
Integrated Business Faculty2
Abstract Online shopping is a growing trend in the growth of e-business and e-commerce models since then.
recent years, with 62% percent of the US consumers IDC (International Data Corporation) has projected that
stating that they regularly shop online, and only 1% global e-commerce sales of physical goods will grow 18%
stating they have never bought anything on the web, on an annual basis in the period from 2013 to 2017
according to the research performed by Walker Sands (Rudarakanchana, 2013). Forrester Research predicts that
for the year 2013. These types of statistics are a positive the revenue from e-commerce retailers in the USA will be
precursor for small companies to transfer their business over $370 billion in the year 2017 (Forrester Research,
online and use the benefits that the e-business models 2013). In 2012, retail sales from e-commerce participated
offer. However, as a country with GDP per capita of with 5% in the total retail sales in the USA. Online
only 14% of the EU-28 average in 2012, the revenues from goods and services in Europe were 311.6
technological infrastructure and consumers behaviour billion in 2012, which represents a rise of 19% compared
in the Republic of Macedonia might not offer the same to the previous year (Ecommerce Europe, 2013).
conditions as the more developed countries, such as the Countries in the European Union (including Croatia)
United States of America or countries in the European realised more than 80% of the total online sales, and the
Union. The main purpose of this research paper is to share of the internet economy in their total economic
examine the current e-business models used by small activities is evaluated at around 3.5%.
enterprises in the Republic of Macedonia, as well as to
give insight to the online purchasing behaviour of the According to a study developed by USAID (USAID,
modern-day consumer by using a questionnaire as the 2010), e-commerce in the Republic of Macedonia, in
primary method of research. contrast to USA and EU countries, is still in the early
Our findings demonstrate that the companies mainly stages of development. The online sales accounted in the
prefer to use direct marketing as an e-business model country as a share of the total sales revenue made through
and a sales channel, but there is a gap between the transactions via electronic cards was only 1% in 2010. For
business goals of the adopted e-business strategies and comparison, the revenue through the transactions via
the strengths of the e-business models that are currently electronic cards participated with only 8-10% in the total
implemented. Furthermore, by comparing the findings transactions value in Macedonia in the same year. One
and statistics from similar surveys for other countries, optimistic fact is that the value of online transactions in
including the Balkans, we can observe whether the 2011 compared to 2010 is higher by more than 1200%.
attitude of Macedonian consumers is significantly This increase seems significantly high at first, but put into
different when compared with the attitude of other perspective, online sales in 2010 represented less than
consumers from the other countries. 0.1% of the total sales made in the country (own
estimation).
1. INTRODUCTION
The government of the Republic of Macedonia, during
In the first decade of the 21st century, Internet usage has 2012 and 2013, financially supported establishing of 100
shown an exponential growth, which along with the new e-stores (electronic stores) for new or existing
traditional ICT (Information and Communication companies. The first group, 31 e-stores, were
Technologies) formed the global and competitive implemented and opened in 2012, while the
platform on which companies can communicate and implementation of the second group of the remaining -
collaborate amongst each other, as well as promote and stores is still in progress. Along with the financial
sell their products and services. This business model support, the government provides additional services such
became critical for the success of SMEs (Small and as SEO (Search Engine Optimization), technical support,
Medium Enterprises), which are considered ideal promotional tools and social media marketing tools. To
candidates for adoption of e-business (electronic business) use these services, the employees from the companies
due to their flexibility, adaptability and innovation concerned also get free training.
possibilities (Rao et al., 2003). The e-business models are
constantly evolving and the specific implementation and Analyzing the previous groundwork done on the subject,
functions that are used depend on the company itself. In we can conclude that in Macedonia there have been taken
todays competitive markets, e-business models represent some initiatives for implementation and usage of e-
much more than just a platform for selling products and business models for small, medium and large enterprises.
services to customers and other businesses, although this According to USAID (USAID e-Gov Project, 2010), there
feature still largely poses as the primary function. are three basic types of e-business models implemented
by the companies in Macedonia: (1) Pure online
Despite the economic crisis which affected many companies, which are completely focused on doing
businesses in 2008, we have witnessed a significant business online, without any physical presence, although
Page 18 of 534
they cooperate and sell products and/or services to offline respondents. The findings of the analyzed companies are
companies; (2) Click and mortar companies, which use mainly presented in the next section.
the online channel as an addition to its traditional
channels of sales; and (3) Online shopping malls, which Along with the primary information, this paper uses
comprises the smallest group of companies in the country. secondary information gathered from several domestic
They have separate e-stores on their web-sites to offer and foreign sources, which are cited respectfully
products from the other brick and mortar companies. throughout the text. The goal of the paper is broad and
According to the State Statistical Office of the Republic includes cross-reference of similar data from the other
of Macedonia, during 2011, only 8.9% of the companies countries, which compelled us to search for credible and
with 10 or more employees had implemented and used at relevant information from other authors dealing with
least one of the three types of e-business models, 5.3% similar topics.
realised sales via the web and 4.8% realised purchases via
the web. However, despite the initiatives and early 3. RESULTS
implementations, there are not much publicly available
information about the successes and possible barriers that In Macedonia, the largest portion of online sales involves
the Macedonian companies have faced with. For these physical goods, with 65% of the analyzed companies
purposes, we conducted a research questionnaire in the selling them exclusively via their e-business storefronts.
period from April to June 2013, which involved small Only 5% of the companies sell services exclusively and
enterprises that have accepted and implemented certain e- the rest 30% sell both products and services.
business models. The purpose of this research paper is to
analyze the characteristics, success factors and barriers of Analyzing the types of products and services offered by
the e-business adoption by small enterprises in the the surveyed companies, computer-related goods rate
Republic of Macedonia. An additional goal is to cross- highest on the list. The computer hardware is the most
reference the data with publicly available information and frequently offered product by the companies, with the
e-business trends for other countries, including the share of 30% of all surveyed companies. The largest part
Balkans, as well as to analyze the online consumer of these companies (almost 50%) have small shares of
behaviour in Macedonia compared to the other countries. online sales in the range of up to 10% of the total
companies sales, which points out that the main sales
2. METHODS AND MATERIALS channel for the computer hardware is traditional store,
and this product is not the typical product for online sale
The research paper is developed by using primary and in the country. Similar data analysis could be performed
secondary information. The primary set of information for the second most frequently offered product by the
which is analyzed, is gathered via a questionnaire, done companies, the home appliances. The statistics show that
for the purpose of this paper, as well as for the master 70% of the companies that offer this product have very
thesis E-commerce business models as a factor for sale low level of online sales, which is in a range of up to 10%
increase for small-sized enterprises in Republic of of the total companies sales. According to the survey, the
Macedonia (Janeva, I., 2013). The questionnaire was most typical products for online sales in the country are
sent to 105 small enterprises from Macedonia and there discounts; clothes, jewellery and cosmetic products and
were two different selection criteria involved. The first services; and travel (tourism/plane tickets). The
criterion was that the surveyed companies had to possess companies that sell these products have considerable
a fully functional e-store. The second criterion was the shares of online revenues, which are up to 100% for the
size of the surveyed company, which should not exceed companies that have adopted group purchasing e-business
50 employees. After applying these filters, from the model.
starting 105 companies, we got a number of 87 companies
which fulfilled both requirements, of which 80 companies Analyzing the goals of the implementation of the e-
returned valid questionnaires containing usable data. business models for the surveyed small companies,
communication and customer relationship is the most
The questionnaires were generally filled either by the desired improvement with an average score of 4.05 (based
companys top management (37.5%) or by an employee on a 5 point scale where 1 is the lowest and 5 is the
that is directly responsible for the adoption and highest). Place less desired is the necessity for online
monitoring of the e-business model in that specific presence, which has an average score of 3.89, followed by
company (27.5%). There are two different modules which the sales and revenue increase with an average score of
are part of the questionnaire. The first contains questions 3.67, reaching the least desired which is the cost
regarding general information about the company, as well reductions with an average score of 3.45.
as questions that provide insight of the demographic
characteristics of the aforementioned entity. The second Analyzing the current state, most of the Macedonian
module contains questions which provide data about the companies (81.25%) use the e-business model as an
specific implementation and characteristics of the e- additional channel for promoting and selling products and
business model that is used in the analyzed company. services and only 18.75% use the e-business model as the
During the fulfilment process, if there were any exclusive method of doing business. As shown in Figure
difficulties regarding the interpretation of the modules or 1, the most dominant e-business model used by small
certain questions, a professional help was offered to the companies in Macedonia is direct marketing with 83.75%,
Page 19 of 534
the second most used model is direct selling with 53.75% Analyzing the type of marketing methods used for the e-
and the third most used model is selling via intermediaries business models, most of the companies (73%) consider
with 11.25%. social media as the fundamental marketing tool for
success, while the web marketing via their own web-site
E-business models used is on second place with 70% and the e-mail marketing
methods are on third place with 53%. The rest of the top 5
DIRECT MARKETING 67 used methods are the SEO (Search Engine Optimization)
DIRECT SELLING 43 with 22% and online marketing campaigns with 20%.
SELLING VIA 9 However, this research paper does not intend to discuss
ONLINE SHOPPING MALL 6
the extent and performance of the marketing methods
GROUP BUYING 3
OTHER 1 used by the analyzed companies.
AUCTION MODEL 0
0 20 40 60 80 The last relevant information collected by the survey is

related to the possible barriers for implementation and
Number of companies usage of e-business models. The analyzed companies rate
the distrust of consumers on first place with an average
Figure 1. E-business models used by small companies in score of 3.54 (on a 5 point scale where 1 is the lowest and
Macedonia 5 is the highest), the poor market conditions on second
The most frequently implemented functionalities are the place with an average score of 3.24 and the competition
following: the products and services catalogue, which is on third place with an average score of 2.81. The rest of
implemented by 87.5% of the companies, and the the barriers are the lack of security with 2.80,
shopping cart with 77.5% implementation rate. The order implementation costs with 2.46 and maintenance costs
management electronic system has 50% implementation with 2.42.
rate, followed by the reporting systems with 36.25%,
stock management system with 35% and customer ratings 4. DISCUSSION
and commenting sections with 31.25% implementation
rate. Another important aspect is the type of payment The questionnaires provide relevant data for discussions
system that is currently being used by the surveyed regarding e-business usage by small companies in
companies. The largest share of companies, 72.5%, uses Macedonia and comparison of the e-business models
an e-payment system via a credit/debit cart. The second adoption in the country with the adoption in the more
most used option is payment on delivery with high 67.5% developed countries. Most of the Macedonian surveyed
and the third is the outdated method of payment order companies, i.e. 65%, sell physical goods over the Internet.
with a percentage of 43.75%. We have to mention that The conducted research finds out that the most frequently
only 15 (or 18.75%) from the analyzed companies offer types of products that are sold in Macedonia are computer
payment via credit/debit card as the only available option. related hardware (30%) and home appliances (16.25%).
Figure 2 contains data about the distribution of the This is not in line with the basic business logic behind the
surveyed companies according to the size of the share of e-business models, which states that digital goods are the
the revenue generated from the online sales channels. primary and potentially most successful candidates for
selling via the Internet, as we can witness from the
Revenue generated success of companies such as Amazon, Apple (with
40
iTunes Music) and Valve (Steam service). For example,
36 Amazon's net sales for 2012 were $61.09 billion, which
30 represented a 27.1% increase compared to 2011 (Brohan,
2013). Potentially this means that Macedonian companies
20 should focus more on delivering digital content, when that
17 opportunity exists.
10
6 The problems which the companies are faced with, no
0 matter what products or services they offer, is the low
< 25% 25% - 50% > 50% adoption rate of online payment from Macedonian
Number of companies consumers. Although more than 70% of the companies
use a payment method via a credit/debit card, 67.5% still
Figure 2. Revenue generated from online sales channels use payment on delivery and 43.75% offer payment order
as an alternative. The assumption here would be that
The figure shows that most of the companies (36 Macedonian companies do not have the need or
companies or 45%) accounted revenue through online possibilities to invest in the infrastructure for online
sales channels of up to 25% of the total revenue; 17 payment, but one statistic that might be correlated to this
companies (21.25%) have the share of online type of problem is the distrust of consumers for online
revenue ranging from 25% to 50% of the total revenue; purchasing. Companies rate distrust as the top barrier for
and for only 6 companies (7.5%) the largest part (more successful implementation of e-business systems with an
than 50%) of the total revenue was generated through average score of 3.54. This might force the companies to
online sales channels. offer more traditional (and outdated) methods of payment.
Page 20 of 534
The survey shows that only six Macedonian companies long-term success of the e-business and e-commerce.
are offering full electronic payment system. Therefore, it is not surprising that the surveyed companies
in the country that have adopted complex models, such as
Comparing these statistics with the conclusions of the group purchasing, show larger shares of the online
studies conducted in more developed countries, such as revenues and better sustainability on the markets.
Greece, which is EU and Balkans country, we can
observe that there are similarities. Despite the notion that Most of the analyzed companies have implemented e-
the Greek online market might be considered more business models to improve the customer relationships
developed, Giovanis confirmed several hypotheses and communication (72%), but this is not reflected in the
regarding the profile of the online Greek buyer (Giovanis implementation of related functionalities that would
A, 2011). He proved that there is negative relation support this goal. Only 31% of the analyzed companies
between the consumers' attitude and intention for online possess some form or functionality of consumer
shopping and their belief about its risk, as well as a experience and usability statistics and only 36% of the
positive relation between consumers' attitude and companies gather insights and statistics about the order
intention for online shopping and their belief about its completed on their websites. There is an evident gap
usefulness. Also, the research proved that there is a between the goals of the surveyed companies and the
negative relation between consumers' attitude about strengths of the e-business model currently implemented.
online shopping usefulness and their belief about its risk.
Furthermore, one of the three main features of the e- 5. CONCLUSION
commerce is perception of higher risk for consumers,
which could be regarded as a very same with our finding E-business, as a technology and a business model,
for distrust of consumers (Ramayah et al., 2013). strategically changes the traditional business models. Our
research demonstrates that companies are now pursuing
In the research of Macedonian online purchasing habits in more interactive relationships with their business partners,
2010 (It.com.mk survey, 2010), it was shown that there suppliers and customers. The data indicates that
are high levels of distrust present among the Macedonian Macedonian companies mainly focus on the physical sale
consumers. According to the survey, 20% of the of goods and services and they mostly use the model of
respondents stated that they do not rely on e-stores and direct online sales and direct marketing as an addition of
17.9% stated that they would like to shop online, but they the existing traditional channels. To compete effectively,
do not believe it is safe. These results, along with the companies should structurally transform their internal
findings of this research paper represent a strong processes, as well as revise their current strategy to
precursor that Macedonian companies should focus on include e-business as an integral part of it.
building credibility and trust for their online shopping
channels, possibly through investing in marketing and PR The typical Macedonian consumer is still not ready to
campaigns, as well as partnering with renowned shop online, mainly because of the distrust in online
institutions that consumers trust (such as banks). This will payment, as well as the credibility (or lack thereof) of
increase the cost of implementation and maintenance of Macedonian e-stores. Our recommendation is investing in
the system, but the ROI (Return on Investments) could marketing tools that would build trust with the consumer,
also be higher. which should essentially provide positive ROI. Also,
companies should focus their efforts on improving and
Currently, out of 67 companies which used the direct modernising their current marketing tools, by investing in
marketing model (Figure 1), for only 18 (27%) the online newer marketing models such as collaborative
revenue as a share of the total revenue exceeded 50%. partnerships, SEO optimisations and better positioning at
Eight of these companies use a pure direct marketing certain online intermediaries.
model, while the others combine it with some other
model, mostly with the method of direct sales. Similar LITERATURE
percentages are noticed with the companies that sell their
own products, where 23% (10 of 43 companies) have [1] Baymard Institute, Top 100 E-commerce check-outs,
achieved online revenues higher than 50% of the total available at http://baymard.com/checkout-
revenue. Only one of these companies uses the model of usability/benchmark/top-100 (last accessed on
direct sales exclusively, while the other nine combine it 06.01.2014), 2013.
with some other model. In the case of group purchasing,
[2] Brohan M., Amazon sales top $61 billion in 2012,
all three surveyed companies have achieved online
available at
revenue that is 100% of the total revenue, but we have to
http://www.internetretailer.com/2013/01/29/amazon-
notice that these are virtual companies founded with the
sales-top-61-billion-2012 (last accessed on 06.01.2014),
goal to operate solely online. The general conclusion is
2013.
that Macedonian companies have mainly adopted simple
e-business models, such as direct marketing and direct [3] Ecommerce Europe., European E-commerce to reach
sales, without involvement of new e-intermediaries which 312 billion in 2012, 19% growth,Press Release,
could be value added for the end-users. This situation available athttp://www.ecommerce-
limits the companies to use more innovative models in europe.eu/press/2013/05/press-release-european-e-
their strategies, which are considered as a prerequisite for
Page 21 of 534
commerce-to-reach-312-billion-in-2012-19-growth, (last
accessed on 09.12.2013), 2013.
[4] Forrester Research, Ecommerce Growth, available
athttp://visual.ly/growth-ecommerce, (last accessed on
09.12.2013), 2013.
[5] Giovanis A., 4th Annual EuroMed Conference of the
Euromed Academy Of Business: Business Reseach
Challenges in a Turbulent Era, EuroMed Press, pages
723-737, 2011.
[6] It.com.mk, : , ,
..., available at http://it.com.mk/it-anketa-
onlajn-shoping-standard-nedoverba/ (last accessed on
06.01.2014), 2010.
[7] Janeva, I., E-commerce business models as a factor
for sale increase for small-sized enterprises in Republic of
Macedonia, master thesis, University Ss. Cyril and
Methodius, Faculty of Economics, Skopje, 2013.
[8] Ramayah, T., Popa, S., Suki, N. M., (2013): Key
Dimensions on B2C E-Business: An Empirical Study in
Malaysia, International Journal of Human Capital and
Information Technology Professionals, Vol. 4, No. 2.
[9] Rao, S. S., Metts, G., Monge, A. M., Electronic
commerce development in small and medium sized
enterprises: A stage model and its implications,Business
Process Management Journal, Vol. 9, No. 1, pages 11
32, 2003.
[10] Rudarakanchana ., US E-Commerce Growth
Slows, As International E-Commerce Growth Booms,
available at http://www.ibtimes.com/us-e-commerce-
growth-slows-international-e-commerce-growth-booms-
especially-russia-middle-east (accessed on 06.01.2014),
2013.
[11] USAID, Analysis on the E-commerce Situation
in the Republic of Macedonia, Skopje, 2010.
[12] USAID, e-Gov Project,
,
2010.
[13] Walker Sands Communication, Reinventing
Retail: What Businesses need to know for 2014, page 3,
2013.
[14]
, 2011, 2011.
Page 22 of 534
PRIMENA HELPDESK-a U FUNKCIJI POVEANJA

EFIKASNOSTI POSLOVANJA U DRAVNOJ UPRAVI
HELPDESK AS A TOOL TO INCREASE EFFICIENCY
IN PUBLIC ADMINISTRATION
Bojan Begovi1, Srdjan Atanasijevic2, Saa Duli1, Vladimir Milievi2
Poreska Uprava Srbije1
Visoka Tehnika kola strukovnih studija Kragujevac2
Sadraj U ovom radu analizirana je potreba primene Rad u nekoj od veih organizacija teko je zamisliti bez
Help desk sistema u institucijama javnog sektora.U uvodu primene IT tehnologija, ije poznavanje i stalno
opisana je potreba primene help desk sistema kao alata usavravanje iste ubrzava i olakava rad zaposlenima.
implementacije ITIL prakse. U narednom poglavlju Termin HelpDesk se koristi za centralizovanu pomo
prikazana je detaljna analiza aktivnosti i trokova, korisnicima u okviru odreene organizacije, a
izabora, uvodjenja i primene help desk sitema u podrazumeva tehniku podrku zaposlenima u
institucijama javnog sektora. Posebno je napravljena organizaciji koja poseduju IT infrastrukturu, sa jednom
paralela u specifinostima dva pristupa: primena reenja takom kontakta za razne vrste usluga putem besplatnog
otvorenog koda (Open Source) i komercijalnih reenja broja, web-sajta ili putem elektronske pote (e-mail).
(COTS). HelpDesk spada u funkcije ITIL (Information Technology
Infrastructure Library). Po klasifikaciji ITIL-a naziva se
Abstract - This paper analyzes the application needs for Service desk [5], a podrazumeva upravljanje,
implementation of Help desk system in public institutions. koordiniranje i reavanje incidenata, to je bre mogue
First part of paper, describes the application needs the na primarnom nivou podrke. Organizacije koje slede
help desk system as a tool of implementation of ITIL ISO/IEC 20000 ili trae sprovoenje nabolje prakse IT
practice. Next chapter presents a detailed analysis of the Service Management-a, mogu da ponuditi iri spektar
activities and the expenses,selection, introduction and usluga u reevanju incidenata.
implementation of a help desk system in public sector Danas HelpDesk ima ire znaenje i upotrebu u
institutions. In this paper authors make coparisons svakodnevnom ivotu, jer kao kupci razliitih proizvoda
between two approaches: the application of open-source koristimo razliite vrste usluga koje prodavci nude uz sam
(Open Source) and commertials (COTS). proizvod, jer takav vid ne podrazumeva samo kupovinu
eljenog proizvoda , ve i kasniju pomo u vidu podrke
1. UVOD kupcima putem besplatnih saveta o korienju samih
Radom na nekom odreenom radnom zadatku, radnik u proizvoda, njihovom odravanju, kao i otklanjanju manjih
organizaciji esto nailazi na razliite probleme, koji su kvarova na istom. Ovako prodavani proizvodi , ulivaju
razliitih domena, i koje uz pomo svojih znanja i poverenje kupcima i ee su kupovani, dok sami
iskustva pokuava da rei. U sluajevima kada teina prizvoai imaju povratnu informaciju o samom kvalitetu
zadatka prevazilazi znanja i iskustva samog radnika, proizvoda, gde iste koriste u otklanjanju nedostataka na
potrebno je da tokom reevanja problema konsultuje svoje trenutnim proizvodima ili u razvijanju novih savrenijih
kolege (lanove tima) ili nadreenog, koji na osnovu generacija proizvoda.
svojih znanja i iskustava pokuavaju da nastali problem Nain na koji funkcionie HelpDesk, omoguava
ree. Da bi se ubrzala komunikacija meu akterima u stvaranje virtualnih timova i virtuelnih organizacija koje
reavanju problema osmiljen je HelpDesk [1], gde bi su na usluzi njegovim korisnicima, a zajedno ine jednu
akter na jednom mestu, bez obzira na vid komunikacije, drutvenu mreu, gde je informacija i vreme za koje se
mogao da postavi i dobije konkretan odgovor ili pomo dobija ista jedino merilo vrednosti [4]. Drutvene mree
na postavljeno pitanje, i to u to kraem vremenskom su sastavljene iz vie vorova, a koju ine pojedinci i
periodu. Meu prvima koje uvode ovakav nain podrke organizacije, povezane jednom ili veim brojem
zaposlenima su organizacije koje koje su sastavljene od meuzavisnosti, kao to su finansijski interesi, sporstka
manjih dislociranih organizacija, gde zaposleni dobijaju interesovanja, konflikti, slinosti, razliitosti itd.
razne usluge bez direktnog fizikog kontakta meu
zaposlenima. U manjim organizacijama, prosto reeno
HelpDesk predstavlja jednu osobu sa brojem telefona
koja poseduje odreena znanja, ideje i iskustvo, da
korisniku koji zatrai njihovu pomo, pomogne u kontroli
i upravljanju problemima na koje nailazi u toku
obavljanja svojih radnih zadataka. U veim
organizacijama, HelpDesk predstavlja grupu strunjaka, Slika 1 Dijagram interakcija lanica drutvene mree
koji korienjem specijalizovanih softvera prate statuse
problema i vre njihovu analizu u okviru odreene vorovi predstavljaju aktere unutar mree, a relacije su
oraganizacije (na primer status telekomunikacione mree veze izmeu vorova. Mree funkcioniu na vie nivoa i
kompanije). to od nivoa pojedinca ili interesnih grupa, na nain da
nude reenja za mnoge probleme ili zadajui iste, kao i da
Page 23 of 534
direktno utiu na to kako e se koji od aktera ponaati u razlike su u izgledu i razvojnom statusu . Izbor poreske
razliitim situacijama. Drutvena mrea, slika 1, se uprave je bio proizvod OneOrZero kompanije (koji se
prikazuje u vidu dijagrama, gde su linije veze, a vorovi distribuira pod General Public License ili GPL
velike krupne take. licencom). To je web bazirani HelpDesk sistem zasnovan
na verziju v1.4 RC2 Red Lava, koji ukljuuje PHP,
2. PRIMENE U DRAVNOJ UPRAVI JavaScript i MySQL. Dizajniran je na takav nain da
bude potpuno prilagodljiv potrebama samih korisnika.
PORESKA UPRAVA
Sistem HelpDesk-a poreske uprave [2] je meu prvima
uveden u nekoj od javnih organizacija u Srbiji, i kao
takav, idejom je prednjaio u odnosu na druge postojee
sisteme, kako u poreskoj upravi, tako i u ostalim
organima koji pripadaju dravnoj upravi. Bio je novina u
nainu komunikacije izmeu zaposlenih u poreskoj
upravi, jer do tada ste sva reenja za raliite probleme,
morali da traite od viih organizacionih jedinica u
poreskoj upravi putem telefona ili pisanih zahteva
upuenih preko pote.
U Poreskoj upravi radi oko 6000 radnika. Veina radnika
u svom svakodnevnom radu koristi raunar. Informacioni
sistem Poreske uprave je dosta kompleksan, razvijan na
razliitim operatvnim sistemima (Windows i Unix), kao i Slika 2 Hijerahija korisnika help desk sistema
razliitim programskim platformama (Foxpro, Cliper,
Visual Basic 6.0, Microsoft Office Access, ASP.Net, Napravljene su potrebene izmene OSD-a (on-screen
PHP). Zaposleni u svom radu koriste Microsoft Office display) od strane programera u poreskoj upravi , ime je
Word piui razliite zapisnike i reenja, Microsoft Office proizvod potpuno prilagoen u cilju odgovarajuih
Excel za popunjavanje razliitih tabela , Microsoft Office potreba korisnika u okviru poreske uprave, zbog ega se
Outlook Express za primanje i slanje elektronske pote ova verzija razlikuje od prvobitne OneOrZero verzije.
kao i razliite WEB pretrazivae. HelpDesk poreske uprave uveden je u upotrebu krajem
Postoji vie WEB portala kojima pristupaju zaposleni u 2004.godine. Web aplikacija je instalirana na Apache -
Poreskoj upravi. Uglavnom su to interni portali na kojima serveru u centrali Poreske uprave
se moe pristupati podacima dobijenim od Ministarsva (http://10.1.6.12/helpdesk/) gde se nalazi i tim za
unutranjih poslova (podaci o adresama i JMBG korisniku podrku. Ovo je OpenSource web aplikacija,
dravljana Republike Srbije), Narodne banke Srbije gde infrastruktura HelpDesk-a treba da omogui svojim
(podaci o registru imalaca rauna i dunika u prinudnoj korisnicima dobijanje podrke za probleme na koje se
naplati) i Agenciji za privrene registre (podaci o naie, na takav nain da se za isti postavlja pitanje ili
privrednim drutvima i preduzetnicima na teritoriji pristupa bazi znanja ili bazi najee postavljenih pitanja.
Republike Srbija), kao i interne web aplikacije na kojima Sve vrste pitanja koja se odnose na HelpDesk (tj.
se moe uraditi upit stanja duga za obveznike u itavoj probleme vezane za aplikacije koje se koriste u poreskoj
Srbiji (web aplikacija - Konsolid), prijava kvara (web upravi, pitanja vezana za raunarsku mreu, pa ak i
aplikacija za prijavu kvarova na raunarskoj opremi), pitanja vezana za sistem i zakone koji se primenjuju u
pristup jedinstvenom registru poreskih obveznika (web poreskoj upravi , itd.. ) mogu biti postavljena od strane
sajt sa podacima poreskih obveznika u itavoj Srbiji) i korisnika, a adekvatan odgovor je vraen od tima za
HelpDesk (web aplikacija koja predstavlja mehanizam podrku. HelpDesk - ekspert, koji je deo tima za podrku,
pitanja-odgovori). U ovakvom informacionom sistemu, e se pobrinuti za uputstva u vezi nastalog problema, kao
koji nije objedinjen i razvijan na jednoj sistemskoj i i kontrole vezane za efikasnost predloenog uputstva za
programskoj platformi, zaposleni u poreskoj upravi esto reenje problema.
nailaze na probleme koji oteavaju korienje samog
informacionog sistema. U vezi tih problema, radi MEHANIZAM HELPDESK-A
njihovog breg prijavljivanja i otklanjanja istih, PITANJE-ODGOVOR
postavljena je web aplikacija HelpDesk, koja predstavlja HelpDesk u poreskoj upravi funkcionie na principu
web mehanizam pitanje-odgovor, pomou kojeg e se korisnik postavlja pitanje - konkretan odgovor eksperta.
postavljati pitanja i na ta pitanja, u to kraem Korisnik prijavljuje problem ili postavlja pitanje
vremenskom periodu, dobijati odgovori. popunjavanjem zahteva na web aplikaciji HelpDeska
HelpDesk sistemi se uglavnom koriste u organizacijama poreske uprave i taj zahtev e imati jedinstvenu brojanu
sa velikim brojem korisnika u odnosu na one koji su vrednost ili referencu. Zahtev u tom trenutku ima status
vezani za samo sprovoenje tehnike podrke, a kao takav Otvoren i zadrava status dok ne bude dodeljen nekom
je i sistem poreske uprave. Iako na raspolaganju postoji ekspertskom timu na reavanje. Prilikom popunjavanja
vie alata koji su vezani za HelpDesk, mnogi od tih alata zahteva, problem treba klasifikovati unutar ekspertske
su komercijalni. Postoji manji broj besplatnih alata koji su grupe, kao i nivoa na kojem e problem biti reavan.
veoma slini u pristupima i mogunostim sa Ovakva klasifikacija problema nije konana i moe se
komercijalnim alatima vezanih za HelpDesk. Glavne promeniti u ekspertkom nivou, ali bi trebalo da pomogne
Page 24 of 534
u brem reevanju problema, slanjem istog konkretnom zahteva, ve da reenje problema potrae posetom same
ekspertskom timu, koji e se pobrinuti za reenje tekueg baze znanja.
problema.
HELPDESK MERLJIV BENEFIT
Primena ovako struktuiranog i organizovanog HelpDesk

sistema donela je znaajno poveanje efikasnosti rada:
ve se u prvom satu, Slika 3, reavaju se dve treine
zahteva, u prva dva sata 85%, a u prva 3 sata 94%.
Na ovaj nain izdvojeni su najkopleksniji zahtevi, za ije
razreenje treba ukljuiti spoljne saradnike ili za ije se
razreenje zahteva posebna oprema. Na ovaj nain, ovako
filtrirani zahtevi postaju bitni polazni elementi za izradu
plana rizika i daljeg poboljanja efikasnosti, pouzdanosti i
odrivosti poslovnog sistema.
3. HELPDESK KOMERCIJALNE NAMENE

Pored besplatnih alata vezanih za pruanje usluga u
okviru HelpDesk-a i koji se uglavnom distribuiraju pod
GPL licencom (General Public License), postoje i
komercijalni alati, koji naplauju uslugu korienja
svojih alata. Korienjem ovakvih alata, ne mora da se
razmilja o serveru, programerima , kao i razvoju samih
alata, ve plaanjem pretplate postaje se korisnik istih.
Komercijalni alati vezani za pruanje usluga na
HelpDesk-u, a koji postoje trenutno na tritu, su veoma
slini u svojim pristupima i mogunostima. Glavne
razlike su u izgledu i razvojnom statusu i uglavnom su
Slika 3 Uvoenjem HelpDeska dve treine zahteva web bazirani. Korisniku ovakvih alata ostaje da odredi
klijenata reava se ve u prvom satu nakon prijave svoje korisnike koji e postavljati pitanja-zahteve i
eksperte koji e odgovarati na iste. Bez obzira da li je
Eksperti koji odgovaruju na njima upuen zahtev, mogu HelpDesk komercijalni ili besplatan, on prestavlja jednu
izvriti dodatnu klasifikaciju na druge ekspertske grupe ili zatvorenu drutvenu mreu, gde se usluge HelpDeska
promeniti nivo reavanja problema, ako smatraju da pruaju samo korisnicima koji su povezani nekim
prvobitna klasifikacija od strane korisnika ili eksperta nije interesom ili meuzavisnostima sa onima koji tu uslugu
pravilno uraena. U sluaju da na isti zahtev mogu da pruaju, gde je informacija i vreme za koje se dobija ista
odgovore nekoliko eksperta ,koji pripadaju istoj jedino merilo vrednosti, dostupna 24 asa 7 dana u
ekspertskoj grupi , on se dodeljuje ekspertu koji ima nedelji.
manji broj dodeljenih zahteva , koji imaju status Reava Postoji vie web aplikacija HelpDesk-a koje dostupne
se. Ipak, zahtev se moe rasporediti ,u bilo kom trenutku, razliitim korisnicima, gde se za njihovo korienje plaa
bilo kom eksprtu iz ekspertske grupe nezavisno od broja godinja ili mesena pretplata. Pretplata ili cena
dodeljenih zahteva, bez obzira na njihov status. odreenog paketa, zavisi od naina korienja web
Kada ekspert odgovori na dobijeni zahtev, prevodi ga u aplikacije HelpDesk-a, od broja korisnika koje podrava
status Reen, i time pokree mehanizam kojim e HelpDesk, korienje usluga virtuenih timova koji su u
korisnik koji je prijavio taj problem biti obaveten da je ponudi HelpDesk-a ili korienje svojih eksperata,
dobio odgovor i mogue reenje izloenog problema. korienje usluga SMS-a, MMS-a ili konferencijskih
Ekspert, uz potovanje odreenih kriterijuma (koliko je od veza, odziv u nekom vremenskom periodu (4h,12h,24h),
znaaja za ostale korisnike postavljeni problem, njegova telefonska podrka, ugovoreni broj asova meseno, kao i
uestalost,broj zahteva upuenih za isti problem itd...) drugih usluga koje su van standardnog paketa usluga
upisuje reenje za izloeni problem u bazu znanja, kako bi HelpDesk-a. Primeri ovakvih web aplikacija HelpDesk-a
bio dostupan za sve korisnike. su: DeskPRO, Desk, Web HelpDesk, ServiceDesk Plus
itd.
HELPDESK -BAZA ZNANJA U zavisnosti od koliine novca koju moe da izdvoji , kao
Baza znanja je baza podataka koja sadri klasirane i vrste usluga koja je datoj organizaciji-preduzeu
probleme prijavljene od strane korisnika sa datim potrebna, obezbeuje se adekvatna podrka i usluge kroz
odgovarajuim reenjima. Baza znanja nije klasian FAQ sistem HelpDesk-a kao to su sistemska podrka,
(Frequently asked questions) u smislu da se u bazi znanja tehnika podrka i servis.
postavljaju samo najee postavljana pitanja, ve bi Sistemska podrka osigurava se kroz redovno
samo pitanje trebalo da ide u bazu znanja, i ako ekspert nadgledanje, praenje i podeavanje kljunih parametera
smatra da bi isto moglo biti od opteg interesa. Ovo informacionog sistema, kako bi on bio siguran i dostupan
omoguava korisnicima da smanje potrebu stvaranja onda kada je korisniku i potreban. Faktorima koji su bitni
za normalno funkcionisanje informacionog sistema su:
Page 25 of 534
proaktivne podrke je blagovremeno uoavanje i

upravljanje incidentima- Incident je svaki sluaj otklanjanje sitnijih nedostatka pre nego to oni preu u
koji nije deo standardnog operativnog procesa, a ozbiljan incident i ugroze rad dela ili celokupnog sistema.
koji uzrokuje ili bi mogao da uzrokuje prekid, Tehnika podrka se kroz komercijalni sistem HelpDesk-
usporenje ili ometanje rada sistema. Upravljanje a obezbeuje korisniku na sledee naine:
incidentima objedinjuje postupke ponovnog Dolaskom na lokaciju korisnika- Ako problem
uspostavljanja dostupnosti usluga informacionog ne moe da se rei podrkom iz Help Deska,
sistema u to kraem roku i uz to manji uticaj na ovlaena struna osoba odlazi na lokaciju
poslovne procese organizacije ili preduzea. korisnika gde direktnom intervencijom otklanja
upravljanje problemima- Problem je nepoznati uzroke problema. U podrci na terenu uestvuje i
uzrok jednog ili vie incidenata. Pomou procesa ugovorna servisna mrea koja osigurava reakciju
upravljanja problemima pronalazi se izvorni na korisnikov poziv u najkraem moguem roku.
problem koji uzrokuje incidente i preduzima se Izmetanjem (Outsourcing)- Kod klijenata koji
uklanjanje tog problema imaju vei broj korisnika kojima je svakodnevno
upravljanje promenama- Promene u sistemu potrebna pomo, osigurava strunu osobu koja je,
nastaju kao rezultat reavanja problema ili kao u punom radnom vremenu korisnika izmetena na
posledica proaktivnog traenja poboljanja adresi klijenta, gde direktnom intervencijom
poslovnih efekata kao to su smanjenje trokova ili reava sve njegove zahteve za podrku.
poboljanje usluga. Upravljanje promenama u Kroz pomo u rukovanju opremom- Pripremni
informacionom sistemu je nuno kako bi se deo pomoi u rukovanju opremom ostvaruje se
promene uvele sa minimalnim uticajem na organizacijom i sprovoenjem obrazovanja za
poslovne procese upotrebu opreme i treningom rukovanja opremom
upravljanje konfiguracijama- Kako bi bila za grupe korisnika.
delotvorna i efikasna, svaka organizacija mora da Kroz ambulantno odravanje- Terenski tehniari
kontrolie IT infrastrukturu i usluge. Upravljanje opremljeni su svim potrebnim alatima i prirunim
konfiguracijama daje logiki model infrastrukture i zalihama rezervnih delova to im omoguava i
usluga. Tana i opsena informacija o svim obavljanje dela servisnih popravki opreme na
instaliranim komponentama sistema osnova je lokaciji korisnika ime se otklanja potreba za
brzog i kvalitetnog reavanja problema i uvoenja dopremanjem opreme u servis i skrauje vreme do
novih komponenti u sistem popravke (MTTR) i ponovne uspostave pune
funkcionalnosti opreme.
Prilikom odabira podrke, komercijalni sistemi HelpDesk- Servis prua sledee usluge:
a, nude reaktivni i proaktivni nivo i nain sistemske Odravanje i servisiranje opreme u garantnom
podrke. roku
Reaktivna podrka je najvaniji proces za osiguranje Odravanje i servisiranje opreme van garantnog
dostupnosti usluga informacionog sistema nakon izbijanja roka
incidenta.Sastoji se od dve komponente: Unapreenje funkcionalnosti opreme
Reavanja incidenata (Incident resolution) ima
za primarni cilj reavanje incidenata osiguranja 4. TROKOVI IVOTNOG CIKLUSA
normalnog rada sistema kod neplaniranih HELPDESK SISTEMA U PRAKSI
situacija (prekida, usporenja ili drugih anomalija Organizaciji koja uvodi sistem HelpDesk-a, najvaniji
u radu sistema) - to je bre mogue i uz faktor prilikom odabira izmeu komercijalnog i
minimalni uticaj na poslovne procese. besplatnog (GPL) HelpDesk-a, jeste troak odravanja
Reavanje problema (Problem management) samog sistema HelpDesk-a.
ima za cilj reavanje problema ima za cilj da
otkloni uzroke incidenata i da se osigura da se ti STRUKTRA TROKOVA
incidenti u budunosti vie ne ponove. Nakon Organizacija prilikom odabira sistema, sagledava
reavanja problema, uloga postupka upravljanja kratkorone i dugorone trokove odravanja sistema
problemima je da dokumentuje problem i reenje HelpDesk-a.
i da ga tako pretvori u poznati problem koji se U kratkorone trokove spadaju:
moe efikasno kontrolisati postupcima Nabavka servera za sistem HelpDesk-a ili zakup
proaktivne podrke. hosting-a i domena
Procesi proaktivnog sistema ukljuuju sve procese Trokovi angaovanja programera oko instalacije i
potrebne da se osiguraju optimalne performanse sistema i podeavanja sistema HelpDesk-a
omogui nesmetan rad. Proaktivna podrka ukljuuje i Trokovi obuke za korisnike HelpDesk-a
nadogradnju informacionog sistema svim potrebnim U dugorone trokove ubrajamo:
sigurnosnim ispravkama (Patch Management) koja Trokove angaovanja programera oko
osigurava otklanjanje poznatih problema. odravanja sistema HelpDesk-a
Proaktivnom podrkom, u unapred definisanom periodu, Trokove zakupa postojeih reenja sistema
kontroliu se svi elementi informacionog sistema i po HelpDesk-a
potrebi sprovode korekcije i/ili prilagoavanja pojedinih Trokove zakupa telekomunikacionih linkova
elemenata i parametara informacionog sistema. Cilj za prenos podataka i odreenog kapaciteta
Page 26 of 534
Trokove obnavljanja opreme trokove, ako se ima u vidu da je sat angaovanja

programera bruto od 9 do 28 po asu. Poreska uprava u
TROKOVI INFRASTRUKTURE svom sektoru za razvoj i raunarsku podrku poseduje
Nekomercijalni ili besplatni HelpDesk iziskuje kvalifikovane programere za modifikaciju, instalaciju i
kratkorone trokove nabavke servera ili zakup hosting-a odravanje sistema HelpDesk-a, gde njihovo angaovanje
i domena, na koji e biti instaliran nekomercijalni sistem ne iziskuje dodatne trokove po samu oraganizaciju.
HelpDesk-a. Ukoliko se organizacija odlui za kupovinu
servera, jer eli zakupom linija da uspostavi intranet TROKOVI OBUKE I UVOENJA
mreu, a u cilju podrke komunikaciji i pristupu Obuka za rad na HelpDesk-u je veoma vana za
informacijama, cena istih se kree u rasponu od 1500.00 korisnike, jer isti stiu potrebne vetine u korienju
do 5000.00, dok zakup telekomunikacionih linija se samog HelpDesk-a. Sama obuka zahteva odsustvovanje
kree od 5000 do 50000 na godinjem nivou. Ovakav radnika sa radnih zadataka iz organizaciji , ime se remeti
pristup je vrlo skup, a intranet daje mogunost da se lake nesmetani rad i plan organizacije i prouzrokuju
publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u kratkoroni trokovi. U zavisnosti od broja polaznika ,
okviru organizacije, pri emu treba uspostaviti stroge zavisi i visina trokova obuke, odnosno to je vie
sigurnosne zahteve, kako bi se spreila njihova polaznika vei su i trokovi. Trokovi obuke za jednu
zloupotreba i neovlaeno korienje. Takoe se mora organizaciju , koja se bavi administrativnim poslovima
kontrolisati i objavljivanje informacija, kako bi se spreila kota u proseku oko 30 dnevno. Obuka se moe
nepreciznost i onemoguio protok neprikladnih sprovesti na vie naina, a obuku koja je najrentabilnija
informacija, to je za uloeni novac, previe detalja o po samu organizaciju, je da se u okviru organizacije
kojima se mora voditi rauna. Jedna od boljih opcija je odabere manja grupa korisnika, najee su to IT
zakup namenskih servera, oko 2000 na godinjem nivou, administratori , koji e posle zavrene obuke biti
ime se organizacija oslobaa znaajnog dela poetnih predavai ostalim korisnicima HelpDesk-a. Ovak nain
trokova investicija u hardver i mrenu infrastrukturu, a obuke nee uticati na rad date organizacije, odnosno
ogromna uteda je i zbog toga to se ne ulae u manje ljudi e iz organizacje odsustvovati sa svojih radnih
obnavljanje opreme. Zakup hosting-a, u zavisnosti od zadataka, a obuku za korienje HelpDesk-a predavaa se
prostora od 50MB-500MB kree se u proseku od 45 do mogu sprovoditi i u toku radnog vremena, ime e se
85 na godinjem nivou, zakup domena oko 15 na znatno smanjiti trokovi obuke.
godinjem nivou. Pojavom Cloud servera dosta su
snieni poetni trokovi, jer zakup na mesenom nivou TROKOVI EKSPLOATACIJE
iznosi oko 100, a samo nekoliko klikova je dovoljno da Dugoroni trokovi kod nekomercijalnog HelpDesk-a,
Cloud server postane aktivan i dostupan za postavljanje iziskuju unapred planiranje ljudskih i materijalnih resursa
web aplikacija, FTP itd. Cloud server baziran na aplikaciji u cilju angaovanja programera oko odravanja sistema
Wordpress, Joomla, Drupal ili PHPlist u proseku kota na HelpDesk-a, zakup telekomunikacionih linkova za prenos
mesenom nivou oko 13 do 35 i ini dugorone podataka odreenog kapaciteta , kao i obnavljanja
trokove organizacije , dok za Setup servera, koji opreme.
podrazumeva inicijalnu instalaciju operativnog sistema Dugoroni trokovi su nii od kratkoronih trokova jer
iznosi oko 25 i ini kratkorone trokove organizacije. se:
Cloud omoguava da organizacija u svakom trenutku unapred planira i ravnomerno sprovodi plan
moe samostalno da povea ili smanji hardverske resurse, obnavljanja opreme u narednim periodima
odreene servise ili softvere, tako da plaa samo ono to zakup linkova se sprovodi na godinjem nivou
koristi. Poreska uprava je donacijom Evropske unije jer je jeftiniji od mesenog nivoa
dobila oko 300 servera, tipa Triton koji su dislocirani po programeri se angaovanja na modifikaciji
oraganizacionim jedinicama na teritoriji Srbije. Ukoliko aplikacije u toku radnog vremena, ne iziskuje se
bi se uzela prosena vrednost od 1300 po serveru , to bi prekovremeni rad
bio vei kratkoroni troak, uloen u opremu, za bilo koju Manji je broj polaznika obuke za korisnike
organizaciju koja posluje pod trenutnim uslovima u Srbiji, HelpDesk i obuka se sprovodi u toku radnog
dok bi odravanje i mogua nadogradnja istih bila vremena.
uraunata i planirana u dugoronim trokovima, koji bi Kod komercijanog HelpDesk-a kratkoroni trokovi su
po serveru iznosili oko 50 na godinjem nivou. manji u odnosu na besplatna reenja sistema HelpDesk-a,
Trokovi prilagoavanja aplikacije samim korisnicima osim ako organizacija ne poseduje raunare i raunarsku
HelpDesk-a, kreu se od zavisnosti da li organizacija u mreu ili telekomunikacione linkove za prenos podataka
svom sastavu ima programere ili e iste angaovati za koji iziskuju trokove kratkoronih ulaganja. Zakupom
prilagoavanje web aplikacije potrebama organizacije, sistema HelpDesk-a ili komercijanog sistema HelpDesk-
kao i kasniju instalaciju. Ukoliko organizacija posuduje a, organizacija koja koristi usluge istih, ne snosi trokove
programere koji poseduju potrebna znanja za modifikaciju oko nabavke servera, zakupa hosting-a i domena, ne snosi
i instaliranje HelpDesk-a, kratoroni trokovi za ovu trokove angaovanja programera, ve samo trokove
stavku ne postoje, jer ulaze u redovne trokove obuke za korienje datog HelpDesk-a. Planiranjem
organizacije za isplatu linog dohodka zaposlenih. Jedna obuke i sprovoenjem iste na manjem broju polaznika,
od loijih opcija, ali ako je organizacija primorana, je organizacija smanjuje kratkorone trokove, koji bitno ne
angaovanje programera iz drugih organizacija na utiu na njeno dalje poslovanje. Dugoroni trokovi
odreeno vreme, to moe izazvati vee kratkorone komercijalnog HelpDesk-a podrazumevaju plaanje
Page 27 of 534
mesene ili godinje pretplate za korienje gotovog koje se ista dobija, predstavlja jedino merilo vrednosti
reenja sistema HelpDesk-a, ali ne i ulaganja u raunarsku svakog lana virtuelnog tima na sistemu HelpDesk-a.
opremu, server, kao i dodatno angaovanje programera za HelpDesk [5] ima ire znaenje i upotrebu u
modifikaciju i odravanje sistema HelpDesk-a. svakodnevnom ivotu, jer pored pruanja IT usluga
pojedincima i organizacijama, sve je vie HelpDesk
TROKOVI KLJUNE PORUKE zastupljen i kod proizvoaa ili prodavaca razliitih
Korienjem komercijalnog sistema HelpDesk-a proizvoda , nudei pruanje usluge uz sam proizvod, u
organizacija umanjuje kratkorone i dugorone trokove, vidu podrke kupcima putem besplatnih saveta o
pri emu je mogunost modifikacije i prilagoavanja korienju samih proizvoda, njihovom odravanju, kao i
sistema svedena na minimum. Ukoliko je modifikacija otklanjanje manjih kvarova na istom. Ovako prodavani
postojeeg reenja sistema HelpDesk-a mogua, sami proizvodi, ulivaju poverenje kupcima i ee su kupovani,
trokovi su preveliki. Iz tog razloga, odgovorni ljudi u dok sami prizvoai imaju povratnu informaciju o
organizaciji za uvoenje sistema HelpDesk-a, moraju samom kvalitetu proizvoda, i iste koriste u otkalanjanju
dobro sagledati sve ponude proizvoaa gotovih reenja nedostataka na trenutnim proizvodima ili u razvijanju
sistema HelpDesk-a i odabrati sistem koji je najvie novih savrenijih generacija proizvoda.
prilagoen radu i potrebama same organizacije. Sagledavanjem kratkoronih i dugoronih trokova
U zavisnosti od ljudskih resursa i materijalnih sredstava, prilikom uvoenja i odravanja sistema HelpDesk-a,
kratkoronih i dugoronih trokova, potrebnih usluga, kao dolazi se do zakljuka da je po pitanju trokova mnogo
i broja korisnika, svaka organizacija, odreuje da li e u isplativije uvesti komercijalni HelpDesk. Prilikom
organizaciji uvesti komercijalni ili nekomercijalni uvoenja HelpDesk-a sa GPL licencom, organizacija
HelpDesk. snosi trokove oko nabavke servera, zakupa hosting-a i
domena, snosi trokove angaovanja programera, a
5. ZAKLJUAK kasnije i trokove odravanja istog. Uvoenje
Rad u u bilo kojoj organizacija teko je zamisliti bez komercijalnog HelpDesk-a iziskuje trokove obuke za
primene IT tehnologija, ije poznavanje i stalno korienje datog HelpDesk-a i trokove zakupa
usavravanje ubrzava i olakava rad zaposlenima. Upravo telekomunikacionih linkova za prenos podataka, to je
u ovakvim organizacijama potreban je sistem HelpDesk- daleko manje od trokova koje prouzrokuje HelpDesk-a
a, koji e aktivno pratiti i odgovarati na incidente, koji sa GPL licencom. Po pitanju prednosti i mana
ometaju rad same organizacije , kao i delovati proaktivno komercijalni HelpDesk je daleko naprednije reenje od
sprovodei preventivne mere u speavanju incidenata. HelpDesk-a sa GPL licencom i to u pogledu veih
Sam HelpDesk, ne mora da prua samo IT usluge, ve e mogunosti uspostavljanja komunikacije izmeu
se angaovanjem eksperata iz razliitih oblasti pruati i korisnika i eksperta, u dostupnosti korisnicima sistema
druge usluge vezane za rad organizacije, ime e se rad u HelpDesk-a (24 asa 7 dana u nedelji), kao i u pogledu
istoj uiniti jo efikasnijim. Pored pruanja kvalitetne statistikih izvetaja koji su dostupni nakon analize
podrke sistemom HelpDesk-a, korisnicima se prua parametara sistema HelpDesk-a. Unapreenje sistema,
mogunost korienja baze znanja na HelpDesk-u, kao i ija je komponenta HelpDesk, mogue je izvriti
njihovo direktno uee u otklanjanju incidenata, podiui primenom inteligentnih tehnika, baziranih na znanju [6].
na taj nain vetine i znanje samih korisnika. elni ljudi
u organizacijama, moraju prepoznati znaaj uvoenja LITERATURA
sistema HelpDesk-a, bez obzira da li je on komercijalan
ili sa GPL licencom, pruajui time adekvatnu podrku [1] Atanasijevic, S. 2012. Upravljanje it servisima prema
svojim radnicima, a samim tim efikasniji i produktivniji ITSM principima, Skripta, Visoka Tehnika kola,
rad u oraganizaciji. Kragujevac, 2012.
Ukoliko se elni ljudi u organizaciji odlue za uvoenje
[2] Begovi, B. 2013. Help Desk Poreske uprave.
sistema HelpDesk-a, potrebno je sagledati vie dostupnih
Specijalistilki rad, Visoka Tehnika kola, Kragujevac,
opcija ovakvih sistema, sagledati mogunosti organizacije
2013.
u vidu materijalnih i ljudskih resursa, trokove uvoenja i
odravanja, kao i sagledavanje usluge koje se pruaju [3] Roth-Berghofer, T. R. 2004. Learning from HOMER,
korisniku HelpDesk-a. U odabiru, teiti ka sistemu a case-based help desk support system. In Advances in
HelpDesk-a koje je najvie prilagoeno potrebama i radu Learning Software Organizations (pp. 88-97). Springer
same organizacije, sa tendencijama minimalnih izmena Berlin Heidelberg.
istog. Tako izabran HelpDesk osigurava njegovu osnovnu
[4] Knapp, D. (2013). A guide to service desk concepts.
namenu i obezbeuje pruanje usluge korisnicima na
Cengage Learning.
najviem nivou.
Nain na koji funkcionie HelpDesk, omoguava [5] Stanki R, Milievi V, Popovi M, Savi Z. 2011.
stvaranje virtualnih timova, tako da lanovi mogu biti Contribution to Intelligent System for Automatic
fiziki razdojeni, a da postiu zajednike ciljeve. Ovakav Management of Business Rules Development, TTEM vol.
nain funkcionisanja omoguava angaovanje najboljih 7/1 str. 163-168.
strunjaka iz razliitih oblasti, bez obzira na geografsku
udaljenost, kao i vremenski uslovljen rad, pruajui
usluge 24 asa 7 dana u nedelji. Informacija i vreme za
Page 28 of 534
RAZLIITI ASPEKTI UPOTREBE ICT U OBRAZOVANJU ODRASLIH
DIFFERENT ASPECTS OF ICT USE IN ADULT EDUCATION
Duanka Milanov1, Radoslav Radojevi2

Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin1
Tehnicom Computers2
Sadraj U ovom radu e biti opisan potencijal i Stvaranje globalnog ekonomskog trita nametnulo je
mogunosti upotrebe informaciono komunikacionih zemljama potrebu za poveanjem sveukupnih nacionalnih
tehnologija u obrazovanju odraslih i celoivotnom uenju performansi. Pri podizanju nivoa edukativnih postignua i
kroz posmatranje razliitih aspekata i faktora koji mogu performansi stanovnitva posebna panja se posveuje
uticati na uspenost uenja. onima sa najslabijim postignuima i najniim nivoima
kvalifikacije, jer to su grupe ije e napredovanje najvie
Abstract - This paper describes the potential and znaiti za porast prosenih performansi na nacionalnom
possibilities of information and communication nivou jedne zemlje.
technology use in adult education and lifelong learning,
by observing different aspects and factors that can Strategije koje se razvijaju za ove grupe stanovnitva
influence on success of learning. imaju poseban znaaj za dve grupe izvan tradicionalnog
obrazovnog sistema (formalnog kolovanja): mlade koji
1. UVOD nemaju zavreno sekundarno obrazovanje i
nekvalifikovane odrasle osobe. Pritisak za razvijanje ovih
Upotreba savremenih informaciono-komunikacionih strategija je veoma jak u dananje vreme i pojaava se
tehnologija (ICT) danas je jedan od glavnih alata za dok se drave bore na globalnom ekonomskom tritu sa
sticanje znanja i uenje u svim starosnim dobima. ljudskim kapitalom, odnosno kvalitetom njihovog
stanovnitva u smislu stepena obrazovanja, kao glavnim
Prema [5], ekonomija bazirana na znanju temelji se na sredstvom. Politiki razlozi sa jedne strane propagiraju
sledeem: jednakost i pravo na obrazovanje za sve ljude jedne
Ekonomskom i institucionalnom reimu koji e zemlje, dok ekonomski sa druge strane zahtevaju
podrati njen razvoj i podstai efikasnu upotrebu poveanje uinka kroz poboljanje vetina postojee
postojeeg i novog znanja; radne snage. Ovime profesionalno usavravanje postaje
veoma vaan deo obrazovanja odraslih.
Obrazovanoj i obuenoj populaciji koja je sposobna
da kreira, deli i efikasno koristi znanje; Poboljanje nivoa strunosti i vetina odrasle populacije i
Dinamikoj informacionoj infrastrukturi koja e stvaranje bolje prilike za uenje vano je sa aspekta
podrati efektivnu komunikaciju, diseminaciju i obradu poveanja efikasnosti i jednakosti, da bi se stvorili bolji
informacija; radnici, informisaniji i aktivniji graani, i zadovoljniji
Efikasnom sistemu kompanija, istraivakih centara, ljudi. Izazovi sa kojima se veina zemalja danas suoava
univerziteta i drugih organizacija koje e usvojiti novo omoguavanje ekonomskog rasta, konkurentnosti i
znanje i tehnologije i prilagoditi ih lokalnim potrebama. socijalne ukljuenosti izmeu ostalih zavise i od
obrazovanja i strunosti kao kritinih faktora. Ipak,
Moe se zakljuiti da je korienje ICT neophodno da bi obrazovanje odraslih jo uvek nema panju koju zasluuje
se odgovorilo zahtevima nove ekonomije, posebno u u smislu rasprostranjenosti, prioriteta i resursa.
edukaciji njene pokretake snage oveka.
Prema [1], obrazovanje odraslih obuhvata sve naine
Upotreba ICT moe olakati uenje i znaajno poveati uenja onih koji su napustili formalno obrazovanje u bilo
dostupnost informacija, omoguiti kolaborativno uenje i kom stadijumu; uenje u line, graanske i socijalne
obezbediti brzu komunikaciju, i na taj nain menjati svrhe, kao i u svrhu zapoljavanja. Ono se moe odvijati u
odnos imeu nastavnika i studenta. To ne znai da e okviru formalnog obrazovanja ili u drugim okruenjima.
samo korienje kompjutera u procesu uenja obezbediti Obrazovanje odraslih se danas rapidno razvija sa ciljem
ova poboljanja, ve je neophodno definisati platformu i da:
okvire u kojima e se ICT koristiti na takav nain da Obezbedi drugu ansu za kolovanje onih koji su rano
najefikasnije obuhvati sve komponente uenja. U radu e napustili kolu i ne poseduju nikakve kvalifikacije;
dalje biti razmatran znaaj obrazovanja i usavravanja Podigne nivo strunosti radne snage, posebno onih sa
odraslih uz pomo informaciono-komunikacionih najniim kvalifikacijama;
tehnologija.
Smanji siromatvo i socijalno iskljuivanje
2. POJAM OBRAZOVANJA ODRASLIH marginalizovanih grupa;
Povea participaciju u celoivotnom uenju.
Page 29 of 534
Neophodno je stvoriti efikasan i visoko kvalitetan znanja u obaveznom obrazovanju. U novije vreme, panja
sektor obrazovanja odraslih da bi se prethodno navedeni se usmerila i na obrazovanje odraslih, kada je postalo
ciljevi postigli. Pri tome treba obratiti panju na sledee: jasno da se moe ponuditi veliki raspon mogunosti za
Poboljati pripremu i efikasnost kadrova koji e uenje razliitim grupama uenika. Takoe, informatika
obuavati uenike; pismenost postala je neophodna za rad u modernom
drutvu, pa se veliki znaaj pridaje ovom jedinstvenom
Omoguiti postizanje kvalifikacije koja je bar za jedan opismenjavanju starijih radnika.
nivo via od postojee;
Analizirati efekte reformi koje se sprovode u U veini zemalja u razvoju, centralni deo edukativne
obrazovanju na edukaciju odraslih; politike su pokuaji da se ohrabri puna efektivna
Priznati neformalno obrazovanje kada su u pitanju participacija razliitih grupa u obrazovanju odraslih, pod
marginalizovane grupe; parolama stvaranje pametnih zemalja i drutva znanja.
ICT se propagira kao sredstvo za poveanje socijalne
Poboljati praenje i kontrolu ovog obrazovanja. inkluzije graana i smanjenja stope siromatva.
Odjednom, ICT je postao lek za sve probleme modernog
Obrazovanje odraslih moe obuhvatati razliite aktivnosti, drutva iako ne moe u potpunosti da savlada uticaj
ali se u ovom radu akcenat stavlja na upotrebu socijalno-ekonomskih, kulturnih i politikih faktora koji
informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju takoe oblikuju obrazovanje odraslih.
i profesionalnom usavravanju.
4. RAZLIITI ASPEKTI UPOTREBE ICT U
3. PRIMENA ICT U OBRAZOVANJU ODRASLIH OBRAZOVANJU ODRASLIH
Napredak nauke i tehnologije, posebno informaciono- Razliite upotrebe ICT-a mogu se grupisati u sledee
komunikacione, nametnule su vea oekivanja od kategorije obrazovanja odraslih:
obrazovnih institucija i kola koje trebaju biti prethodnica
za stvaranje drutva baziranog na znanju. ICT su Osnovno obrazovanje odraslih ukljuuje pismenost,
definisale nain na koji moderno drutvo funkcionie i osnovne ICT vetine i druge mogunosti koje prua
jedne su od njegovih najvanijih karakteristika. ICT su mnotvo javnih, privatnih i neprofitnih institucija;
danas ukljuene u sve aspekte ljudskih aktivnosti i na taj Struno obrazovanje, i
nain je stvoreno novo informaciono drutvo u kome Profesionalno usavravanje.
informacije i njihova razmena upotrebom novih
tehnologija ine osnove moderne komunikacije. Upotreba ICT je do odreene mere usvojena u svakoj od
pomenutih kategorija ali najvei uspeh je postignut u
ICT u obrazovanju treba da omogui inovacije nastavnih korporativnom sektoru (profesionalnom usavravanju) i u
metoda i upravljanja kroz restruktuiranje sistema i pojedinim institucijama srednjeg i vieg obrazovanja.
raznolikost naina uenja i prakse. Konstantni tehnoloki Najvei udeo korienja ovih tehnologija u obrazovanju
napredak zahteva angaovanje svih uesnika obrazovanja odraslih je upravo za razvoj informatikih vetina vie
kako bi se uspeno prilagoavali promenama u drutvu i nego za pribliavanje drugih naina uenja.
okruenju. Taj zajedniki rad treba da ima za rezultat
poveanje efikasnosti i produktivnosti, kao i celokupno U skorije vreme, veina evropskih zemalja uvela je
unapreenje obrazovanja. Neki od ciljeva upotrebe ICT u virtualne centre za obrazovanje odraslih odnosno take
nastavnom procesu mogu biti: pristupa za korienje ICT, inei ih tako dostupnijim za
Pojaavanje pristupa uenju gde je uenik u centru vei broj ljudi. Mnogi od ovih centara nude mogunost
procesa uenja, online nastave odnosno uenje na daljinu, pruajui
Pomeranje na formu uenja koja je vie interaktivna i polaznicima mogunost za savladavanje gradiva kada i
koja vie ukljuuje uenike vie od tradicionalnih formi, kako njima odgovara. Elektronsko uenje je veoma
prisutno u strunom obrazovanju i irom Evrope postoje
Poveanje komunikacije na svim nivoima, uspeni primeri ovakve nastave. Ipak, istraivanja meu
Poveavanje motivacije za uenjem, studentima pokazuju da se ovaj vid nastave vie koristi da
pobolja uenje za ve postojee (tradicionalne) studente
Poveavanje pristupa raznim izvorima i resursima
nego da pridobije nove.
potrebnim za uenje,
Olakavanje i pojednostavljivanje procesa uenja Korporativni sektor je danas najinovativniji i samim tim i
ukljuujui audio, vizuelne, grafike, tekstualne i najvee trite za e-uenje i primenu ICT. Ovaj vid uenja
prostorne komponente, se ovde javlja u vidu kratkotrajnih kurseva, odgovora na
Pomeranje uenja u kontekst zabavnog i igranja, a ne specifina pitanja pa ak i pune MBA programe (Master
memorisanja informacija i napornog uenja. of Business Administration odn. Master studije poslovne
administracije). Veina kompanija transformisala je puko
Zemlje u razvoju prepoznale su jo 90tih godina vanost sakupljanje i transfer informacija u potpuniji proces u koji
primene ICT u sektoru obrazovanja i ono je poslednje dve su ukljueni i zaposleni i kompanija, i integrisala uenje u
decenije postalo nezaobilazan alat za sticanje novih svoju poslovnu strategiju.
Page 30 of 534
Razvoj ICT je u mnogim zemljama postao prioritet kada nedostatak informacija, vremena, motivacije i pristupa
je obrazovanje odraslih dobilo na znaaju. Smatra se da edukativnim materijalima. Neophodno je analizirati ove
efektivno iskoritavanje ICT u velikoj meri moe pomoi faktore da bi se dobio odgovor na pitanje kako ICT moe
postizanju ekonomskog razvoja i konkurentnosti na zadovoljiti razliite potrebe i biti odgovor na mnoge od
tritu, kroz npr. razvijanje informatike pismenosti i ovih problema.
vetina. Ipak, treba analizirati prepreke koje se mogu
javiti, nejednaku participaciju u obrazovanju odraslih, kao Nedostatak motivacije za uenje se javlja u veini
i mogunosti pristupa i korienja ICT da bi se sagledale evropskih zemalja i varira u procentima od 10-40%.
sve mogue prednosti i ogranienja. Veliki je broj mladih koji se nikada ne bi vratili u
uionicu i koji ne znaju ta bi dalje izuavali. U
4.1. Nejednaka participacija u obrazovanju odraslih mnogim sluajevima, ICT bi mogao biti efikasan alat za
podizanje motivacije samim tim to prua vee i drugaije
Iako postoji znaajna podrka javnog i privatnog sektora mogunosti za uenje. Takoe, mogunost
kada je u pitanju obrazovanje odraslih, postoje prepreke i individualizacije nastave i interaktivno uenje mogu
nejednako uestvovanje socijalnih grupa koje moe pomoi ljudima da se ponovo zainteresuju za nastavu.
varirati u zavisnosti od godita, zanimanja, zaposlenosti,
trokova i koristi koje prua usavravanje i edukativnih Nedostatak vremena za uenje je jedan od najeih
postignua. Rezultati pokazuju da razlike u participaciji razloga neuestvovanja odraslih u obrazovanju. Grupe
postoje u zavisnosti od: koje navode ovo kao razlog uglavnom jesu zainteresovane
Prethodnih edukativnih postignua ljudi sa ali zbog obaveza na poslu i nedostatka slobodnog
zavrenim viim stepenom obrazovanja ee nastavljaju vremena ne posveuju se drugim aktivnostima. U ovim
da ue, sluajevima ICT moe ponuditi fleksibilnije i bre metode
za uenje i ublaiti vremenska ogranienja.
Statusa zaposlenosti zaposleni se ee usavravaju,
Zanimanja, Kao jedan od razloga navodi se i injenica da ljudi
Nacionalnosti, smatraju da najbolje ue u neformalnom okruenju i na
svoj nain, putem interneta ili drugih aktivnosti kod kue
Godita ljudi starosti ispod 40 godina i oni koji ive ili na poslu. Bitnu ulogu igraju fleksibilno vreme za
u urbanim sredinama ee se odluuju na usavravanje. uenje, metode po izboru i individualizovani programi.
Zaljuak je da strategije koje se razvijaju za obrazovanje
Meu ovim faktorima, prethodno steeni nivo odraslih trebaju uzeti u obzir ICT kao sredstvo koje
obrazovanja je jedan od najznaajnijih to se objanjava najbolje moe odgovoriti ovim potrebama.
time da su obrazovaniji ljudi na radnim mestima koja
zahtevaju usavravanje i stoga oni imaju veu ansu za Pristup i poznavanje informatikih tehnologija umnogome
dalju obuku tj. obrazovanje im je dostupnije. U veini utie na stopu korienja ICT-a od strane odraslih. Pristup
evropskih zemalja, profesionalno usavravanje ima udeo kompjuterima i internetu jasno zavisi od prihoda,
od skoro 50% u obrazovanju odraslih. Zakljuak je da su okruenja i starosnih grupa. Razlike su u veini zemalja
kompanije danas jedan od glavnih katalizatora za velike izmeu ovih domainstava i onih sa visokim
mogunosti edukacije pri emu su najaktivniji zaposleni prihodima. Ipak, postoji veza izmeu pristupa internetu na
na visokim pozicijama i u preduzeima koja uvode poslu ili u koli, i posedovanja raunara kod kue, koja
inovacije u poslovanju. ukazuje na to da je vea verovatnoa da domainstvo
poseduje raunar ukoliko postoji poznavanje ICT-a.
Sa druge strane, ljudi sa niskim kvalifikacijama starosti Zakljuak je da uvoenje ICT-a u okruenje i ulaganje u
preko 40 godina, sa niskim zaradama ili nezaposleni, infrastrukturu moe pomoi odraslima da uvide potencijal
nemaju mnogo prilike za usavravanje. Mali procenat iz koji postoji kada je u pitanju uenje uz pomo
ove grupe koji se odluuje na neku vrstu daljeg informacionih tehnologija.
kolovanja uglavnom je zainteresovan za generalne
kurseve (npr. uenje jezika) a ne za profesionalno 4.3. Uloga javne politike u primeni ICT
usavravanje.
Veina evropskih zemalja trudi se da kreira javnu politiku
Nain na koji ljudi ue moe pojasniti mogunosti koja e podrati i stimulisati obrazovanje odraslih uz
upotrebe ICT. Prema OECD-u (Organizacija za pomo ICT. Mere koje se kreiraju i koje se odnose na
ekonomsku saradnju i razvoj), u veini zemalja je primenu ICT u ovoj oblasti mogu se grupisati u sledee
klasino uenje u uionici i na radnom mestu jo uvek kategorije [1]:
najzastupljenije; tek u nekoliko zemalja se uenje na
daljinu uspeno implementovalo ali i u ovim sluajevima Mere odreivanja IT vetina kod odraslih,
ini ispod etvrtine pristupa obrazovanju odraslih. Uvoenje ICT u proces uenja kod odraslih,
Kreiranje virtualnih centara i kola, i
4.2. Prepreke u obrazovanju i korienju ICT
Razvoj IT infrastrukture i poveanje dostupnosti ICT.
Prepreke u obrazovanju odraslih koje se mogu javiti i
izazvati slabu participaciju mogu biti, izmeu ostalog,
Page 31 of 534
Posmatrajui uspene primere zemalja koje su uspele da ve upoznati sa IT sektorom i koji koriste online uenje
profitiraju od upotrebe ICT za poboljanje ekonomskog zbog vremenske fleksibilnosti. To dovodi do zakljuka
rasta dolo se do zakljuka da su kljune mere za da:
maksimiziranje dobiti od ICT sledee: ICT se koristi za ograniene i specifine svrhe i u
Obezbediti sticanje i primenu ICT vetina u kolama istom takvom okruenju, odnosno u svrhu sticanja ICT
to konkretno podrazumeva definisanje strategije za vetina, strunom obrazovanju, profesionalnom
integraciju ICT u kole, obezbeivanje pomoi za usavravanju i nekim vidovima osnovnog obrazovanja;
opremanje kola i centara za odrasle kao i obuke za Odrasli koji su ve bili posveeni uenju i imali koristi
nastavnike; od njega, imaju najvie koristi i od korienja ICT.
Stimulisanje IT sektora stvaranjem kompetitivnog Jo jedno ogranienje koje koi potencijal ICT da postane
trita i podravanjem istraivanja u ovoj oblasti; dominantan u obrazovanju odraslih jeste injenica da ljudi
Implementiranje elektronske uprave omoguavajui vie vole da ue u drutvu i kroz komunikaciju sa
online pristup najtraenijim servisima. drugima, nego u izolaciji. Takoe se postavlja pitanje da
li ICT stvarno moe da promeni stope participacije
Zakljuak je da su kljuna pitanja za efektivnu primenu razliitih grupa, ili je samo postao jo jedna opcija za
ICT sledea: uenje za iste grupe i pojedince koji su ve u procesu.
Infrastruktura - Neke od nacionalnih strategija
obuhvatale su smanjenje poreza kada su u pitanju Trenutno ne postoje analize koje bi dale konane i
investicije u ICT infrastrukturu, kao i velike donacije za ubedljive argumente kada je u pitanju poboljanje nastave
opremanje obrazovnih institucija. Jedan od najveih primenom ICT. Nedostatak jasnih informacija o razliitim
problema kada je obrazovanje odraslih u pitanju je taj to opcijama i podrujima primene prepreka su za razvoj
bi investicije trebale da budu kontinuirane, a najee su uspenih projekata, dok je neadekvatna procena primene
to jednokratne pomoi bez daljih ulaganja, ime i rezultat intiutivne i esto pogrene implementacije.
inicijalne investicije postaju neodrive.
ICT ima potencijal da modifikuje obrazovanje odraslih jer
Pristup ICT usko je povezan sa infrastrukturom koja prua mogunost individualizacije i fleksibilnosti procesa
je na raspolaganju; javne strategije na ovom polju za cilj uenja, pristup velikim bazama znanja i moe poboljati
su imale razvijanje javnih centara i mentorskih uionica motivaciju za uenje. Ipak, da bi se on u potpunosti
sa pristupom kompjuterima za sve zainteresovane, zatim ostvario, ICT se mora ugraditi u postojee razumljive
drugih javnih pristupnih mesta kao to su biblioteke ili pristupe obrazovanju odraslih.
kole u periodu nakon zavretka redovne nastave. U
mnogim zemljama omoguen je poseban pristup za 4.5. Prednosti i ogranienja primene ICT u
nezaposlene u tzv. Centrima za karijeru u kojima se mogu obrazovanju odraslih
nai informacije o zaposlenju, prilikama za usavravanje i
savetovanje. Prednosti upotrebe ICT u obrazovanju odraslih mogu se
ICT vetine informatika pismenost je neophodna da posmatrati kroz sledee karakteristike [1]:
bi odrasli imali koristi od e-uenja; najvie prilika za ICT Poveanje mogunosti koje prua obrazovanje
osposobljavanje imaju zaposleni koji su zbog zahteva odraslih Smatra se da je upotreba ICT sposobna da
radnog mesta imali priliku da steknu osnovne vetine, proiri pristup obrazovanju za odrasle, podravajui
tako da bi akcenat za razvijanje istih trebao da bude na razliite izvore edukativnih metoda i materijala. Takoe
nezaposlenima i onima koji nemaju pristup kompjuterima. se smatra dopunom tradicionalnih obrazovnih institucija
U mnogim zemljama razvijeni su posebni programi i za odrasle, pruajui posebnu podrku manjim
prilike za usavravanje odraslih, od kojih su neki toliko organizacijama da na brz a povoljan nain distribuiraju
uspeni kao npr. u Koreji gde je ak 30% populacije znanje, savladavajui praktina ekonomska pitanja kao
imalo osnovnu informatiku obuku, dok je u Evropi je to su kadrovi, oprema, prostorije. Sledi da ICT podrava
ECDL postao standard za prepoznavanje nivoa ICT nove okvire obrazovnih mera i proiruje uticaj postojeih,
vetina. i svakako je jedna od najistaknutijih karakteristika
Sadraj neophodno je obezbediti informacije o savremenih metoda obrazovanja odraslih.
prilikama za obrazovanje odraslih i to je postignuto Poveanje participacije u obrazovanju odraslih
zahvaljujui internetu; primer za to je e-portal za uenje u Povean izbor i razliitost naina obrazovanja vodi do
Austriji koji predstavlja informativni i savetodavni servis inkluzije socijalnih grupa i pomae savladavanju prepreka
koji obezbeuje pristup informacijama vezanim za zbog kojih se oni ne ukljuuju u tradicionalne sisteme.
obrazovanje i obuku. Ovo se moe postii fleksibilnijim metodama edukacije,
smanjenim trokovima, dostupnijim i pristupanijim
4.4. Potencijal upotrebe ICT u obrazovanju odraslih nainima uenja i mogunou uenja prema
individualnim potrebama. Barijere za uenje koje su
Iako je ICT postao izuzetno vaan alat u obrazovanju postojale vezane za stil ivota, nedostupne institucije ili
odraslih, ostaje pitanje koliki je zapravo njegov uticaj u nedovoljno predznanje, sada se smatraju reivim jer
poreenju sa formalnim i kolovanjem u korporativnom znanje bazirano na ICT prua prednosti kada su u pitanju
okruenju. Odrasli koji ga koriste su uglavnom oni koji su vreme, trokovi i druge obaveze.
Page 32 of 534
Podravanje razliitih oblika obrazovanja odraslih - ostati pitanje kulture i interesovanja a ne pitanje
Pozicioniranje uenika u centar procesa uenja, tehnologije i infrastrukture.
dozvoljavajui pojedincima da biraju najpogodnije Nedostupnost ICT-a Nejednakosti u pristupu i
metode, jedna je od glavnih prednosti upotrebe novih korienju ICT-a su neosporne; postoje socijalne grupe
tehnologija. One takoe podstiu konstruktivizam kod koje jednostavno nemaju te mogunosti.Naalost, ini se
uenika, gde upotreba znanja prema sopstvenom da se razlike meu grupama samo produbljuju vremenom,
nahoenju moe ohrabriti uenike na konstrukciju novih a veina zemalja je daleko od zadovoljavajue ICT
ideja i koncepata dok transformiu postojee znanje. infrastrukture.
Takoe se naglasak stavlja na potencijal ICT-a da ohrabri
neformalno uenje, u smislu samostalnog usvajanja Edukativna i pedagoka ogranienja ICT-a Za
znanja koristei na primer internet. mnoge, uenje uz ICT esto je puko irenje informacija
umesto istinski transformativnog procesa. Zato ono ne
Poboljanje rezultata obrazovanja odraslih treba iskljuivo da se posmatra kao okruenje boljih
Interaktivni oblici uenja uz ICT mogu voditi do dubljeg obrazovnih metoda, ve prosto drugaijih. Takoe,
uenja i demokratske diskusije meu odraslim uenicima. osporava se tvrdnja da ICT razvija konstruktivizam kod
Oekivani rezultati su takoe vee samopouzdanje kod uenika, jer on nije zavisan pa ak ni posebno podran u
uenika i sklonost ka daljem obrazovanju. ovom okruenju, ve umnogome zavisi od socijalnog
konteksta i stava uenika.
Ipak, ne moe se pretpostaviti da su sve prednosti
univerzalne, i mora se razviti sofosticiranije razumevanje 5. ZAKLJUAK
potencijalnih problema. Ogranienja ICT-a koja se mogu
javiti u obrazovanju odraslih su [1]: U protekle dve decenije informaciono-komunikacione
Smanjenje dosega obrazovanja odraslih Iako se tehnologije se sve vie koriste u sistemima obrazovanja
pomou ICT-a obezbeuje velika koliina novih znanja i odraslih kao sredstvo za poveanje mogunosti pristupa
informacija, postoji zabrinutost da ono takoe moe voditi obrazovanju koje treba da ukloni prepreke koje odvraaju
ka tome da se obrazovanje odraslih ogranii na vetine ljude od postojeih oblika uenja. ICT ovu aktivnost
koje su neophodne u modernom poslovanju i industriji, moe uiniti fleksibilnijom, interesantnijom i
kao i one koje se odnose na ovladavanje samim pristupanijom, koja nudi neogranieno mnogo pouzdanih
informacionim tehnologijama. Dok je sa jedne strane i novih informacija koje se mogu usvajati na nain koji
racionalno da se komercijalne organizacije koncentriu na svakom pojedincu najvie odgovara.
profitabilnije aspekte edukacije odraslih, sa druge strane
e ire socijalne grupe ostati uskraene za sticanje novih Prema OECD-u, inicijalne razlike koje postoje izmeu
vetina. Trenutno je to situacija sa veinom razvijenih odraslih koji uestvuju i ne uestvuju u obrazovnom
zemalja koje obrazovanje odraslih posmatraju procesu mogu jo vie biti produbljene upotrebom ICT.
prvenstveno iz ekonomske perspektive. est je sluaj da one poveaju aktivnosti kod onih koji su
Sukob izmeu ICT-a i postojeih obrazovnih ve u procesu obrazovanja, sa viim nivoom obrazovanja,
institucija Obrazovanje bazirano na ICT se ee pristupom internetu, koji su zaposleni. Tada stariji ljudi,
posmatra kao pretnja nego kao dopuna postojeem; nezaposleni, ljudi sa invaliditetom postaju rizina grupa
tradicionalne institucije ele da sauvaju svoju reputaciju za iskljuivanje iz itavog procesa.
i smatraju da kada ne bi bilo mogunosti za uenje uz
ICT, svi potencijalni uenici bi bili njihovi aci. Iako se insistira na tome da ICT osigurava pristup
obrazovanju, raspoloivost tehnologije ne osigurava uvek
ICT i nejednakost u obrazovnoj participaciji Prema i pristup istoj. Postoje ekonomski, organizacioni i socio-
istraivanjima centara za uenje, mogunost pristupa ICT kulturni faktori koji utiu na razlike u pristupu. Da bi se
ne ini da ljudi imaju veu elju za uenjem; ak veina premostile razlike izmeu onih koji su upoznati sa
onih koji ele da usavravaju svoje vetine ve je imala informatikim tehnologijama i grupa koje nemaju pristup
pristup kompjuteru kod kue ili na poslu. Takoe, njima, nove tehnologije se moraju paljivo integrisati u
individualna elja za participacijom u procesu uenja razliite nivoe drutva i obaveznog obrazovanja.
uglavnom je formirana rano u detinjstvu i sutinski je
povezana sa socijalnim, ekonomskim i eduktivnim ak i najvee pristalice obrazovanja baziranog na
faktorima. Zakljuak je da ICT trenutno poveava upotrebi ICT trebaju primetiti da postoji mogunost da
edukativne aktivnosti kod onih koji su ve bili uenici one u najboljem sluaju unapreuju postojee tehnike
vie nego to poveava ukljuivanje onih koji prethodno nego to ih mogu zameniti. U tom smislu, one se ne
nisu uestvovali u formalnom i neformalnom moraju iskljuivo posmatrati kao sredstvo koje
obrazovanju. obezbeuje bolje edukativne forme, ve jednostavno
ICT i prepreke u obrazovanju odraslih Postoji drugaije.
odreena opasnost od prenaglaavanja sposobnosti ICT-a
da prevazie prepreke u obrazovanju. Na osnovu Trenutni problem sa kojim se sve zemlje suoavaju je
podataka vezanih za participaciju, jasno je da glavne nepostojanje adekvatnih tehnika i analiza koje bi pomogle
prepreke nisu obavezno fizike (vezane za vreme i mesto da se proceni stvarna i precizna korist upotrebe ICT na
koje ICT moe da umanji), ve ee predstavljaju ovom polju. Zakljuak je da pronalaenje novih naina
nedostatak motivacije i zanimanja. Dakle uenje e i dalje evaluacije, ulaganja u infrastrukturu i razvoj strategija
Page 33 of 534
koje e doprineti veem stepenu kolovanih odraslih ljudi [2] Dighe A., Use of iCTs in Non-Formal Education and
trebaju biti jedan od prioritetnih oblasti ulaganja u Life Long Learning, Unesco Bangkok, 2005.
obrazovnim sistemima irom sveta.
[3] Selwyna N., Gorard S., Exploring the role of ICT in
facilitating adult informal learning, Education,
NAPOMENA (ZAHVALNICA)
Communication & Information, Volume 4, Issue 2-3,
2004.
Ovaj rad je finansijski podran od strane Ministarstva za
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, u [4] Richards C., The design of effective ICT supported
okviru projekta TR32044 Razvoj softverskih alata za learning activities, Language learning and technology,
analizu i poboljanje poslovnih procesa, 2011-2014. Volume 9, Number 1, 2005.
[5] Linden T., Patrinos A., Lifelong learning in the
LITERATURA
global knowledge economy, The world bank, 2003.
[1] OECD, ICT and learning: Supporting out of school [6] European comission, Action plan on adult learning: it
young and adults, 2006. is always a good time to learn, 2007.
Page 34 of 534
IMPACT OF ICT DEVELOPMENT ON ECONOMIC GROWTH: THE CASE

STUDY OF DEVELOPING COUNTRIES IN SEE REGION
eljko S. Janoevi, Bojana B. Jakovljevi, Marija B. Petrovi

Telekom Srbija a.d.
Abstract - The demand for constant connectivity is one of the main A practical aspect of this paper is its impact on the awareness
aspects of the modern knowledge-based information society and with of ICT development in the SEE region and results from this
the ICT as connectivity enabler at its core. At the present time, ICT research can be a guideline for the SEE countries to implement
has become a serious part of world economy and one of the important specific policies that facilitate ICT development if they seek
factors for economic growth. Current research studies suggest that for a way to enhance their economic growth.
although ICT significantly influences economic growth in developed
countries, it is not a dominant factor in developing or underdeveloped 2. ICT AND ECONOMIC GROWTH
countries. The main purpose of this paper is to analyze the role of ICT
development on economic growth of the SEE region. The empirical Information and Communication Technology (ICT) refers to
results from this paper show positive, but not dominant, effect of the technologies that provide access to information through
ICT development on economic growth. Developing countries must telecommunications [5]. At the country level economic
exploit ICT together with other macroeconomic complementary performance refers to economic growth, labor productivity
factors if they want to enhance economic growth. In the absence of a growth or consumer welfare. Economic growth is the rate of
parallel development and control of all these factors, the potential change in real output, or Gross Domestic Product (GDP), and
gains from ICT development will be limited. it is measured at the country level [6]. Economists distinguish
Keywords: ICT development, economic growth, SEE region
between short-run economic changes in production and long-
run economic growth. Economic growth is concerned with the
1. INTRODUCTION long-run trend in production due to basic causes such as
The 21st century brought fundamental shift in human industrialization. Every country needs to facilitate all industry
communication behavior that demands constant connectivity to development that can bring long-run economic growth. The
internet, social network activity and distributing multimedia short-run economic changes (moves up and down) in
content across multiple screens. We live in an environment production are just creating fluctuations in the long-run of
where the internet and its associated services are accessible and economic growth.
immediate, where people and businesses can communicate with
each other instantly, and where machines are equally The most compressive work about relationships between
interconnected with each other [1]. telecommunications development and economic growth on the
world level was done by Shiu and Lam [7]. The overall
With the internet at its core, the diffusion of Information and conclusion of the study was that there is a bidirectional
Communication Technology (ICT) has initiated a profound relationship between real GDP and telecommunications
transformation of the world into an information society. An development (as measured by teledensity) for European
informational society is a form of social organization in which countries and for those belonging to the high-income group,
information generation, processing and transmission become but in underdeveloped countries the relationship is
the fundamental sources of productivity and power [2]. The unidirectional and runs from real GDP to teledensity.
idea of an informational society is linked to the concept of a
digital age or digital revolution, and carries the ramifications of The work of Kooshki and Ismail [3] is one of the most
a shift from traditional industry that the industrial revolution important studies about the relationships between ICT
brought through industrialization, to an economy based on the development and economic growth on the world level. The
manipulation of information, i.e., an information society. study covered the sample of 153 countries and results showed
that there is a positive relationship between real GDP growth
While there have been numerous studies on the effect of ICT and ICT development (as measured by the ICT Development
investment on economic growth, very few are done about the Index) and that ICT development in the upper-middle income
impact of ICT development on economic growth [3]. General group has a higher effect on economic growth than other
objective of this paper is to analyze the impact of ICT countries.
development on economic growth of developing countries in
the South Eastern Europe (SEE) region. In Europe there was also a lot of work done on investing
relationship between ICT and economic growth, especially for
The main contribution of this paper to the current scientific European Union (EU) countries. The one of the important
work is that it attempts to fill the gap in current research by studies was done by Corts and Navarro [8] where the authors
taking into account the affordability of ICT services as one of analyzed the three main indicators ICT in households, ICT in
important measures of ICT development and a key factor for firms, and electronic trade countries clusters were formed. The
bringing more people into the information age. Affordability is four clusters were labeled technologically backward, pre-
an important predictor of service penetration, since it captures intermediate, intermediate, and advanced countries. The
not only relative tariff levels but also welfare variables, and conclusion of the work was that underdeveloped countries and
thus ability to pay for services [4]. developing countries need to boost ICT implementation and
use, as they are clearly below the level of the technologically
Page 35 of 534
advanced group in practically all the variables under 2) Increase in productivity of production in ICT sector, which
consideration [8]. The reason for this may be because contributes to overall productivity in an economy;
underdeveloped or developing nations failed to reach critical 3) Use of ICT capital as in input in the production of other
mass where countries can fully exploit ICT externalities. goods and services;
4) Contribution to economy-wide Total Factor Productivity
Similar studies that analyze the influence of ICT on economic (TFP) from increase in productivity in non-ICT producing
growth have been done for other parts of the world (Asia, sectors induced by the production and use of ICT (spillover
Middle East...) or globally like Samimi and Ledary [9], effects).
Kooshki and Ismail [3], Nasab and Aghaei [10], Meng and Li
[11], Jussawalla [12] or Khatri and Lee [13] are of particular The development of ICT is becoming ever more essential for
importance. The global conclusions of stated literature is that any individual country as well as the world economy. In the
the ICT stimulates economic growth on the long term [14], as past, catching up with developed countries in other industries,
ICT allows countries to integrate effectively in the world such as heavy steel, was very difficult because of the need for
markets, participating in new economic frameworks and comprehensive long-term strategies/plans, as well as intensive
structures that have emerged as a result of globalization [8]. financial and other resources. The development of ICT is
different because, while similar strategic planning is essential,
3. THEORETICAL FRAMEWORK the quantum of capital investment required is much less.
Although economic growth had been an important interest of Therefore, a country can become a sector leader in a short time
earlier economists, it is to the work of Joseph Schumpeter and frame (510 years) [23]. Economic growth and development
Robert Solow that we owe the foundations of the modern study will remain below potential, if economies are not capable of
of economic growth [15]. Following Schumpeter [16], [17], exploiting new technologies and realizing their benefits.
and Solow [18], [19], it is well understood how important the
technology is in economic growth and development [20]. There is wide agreement that the principle of universal access
Schumpeter [17] defines technological innovation central for to ICT services has three basic dimensions: availability,
increasing productivity and thus for growth of economies and accessibility and affordability [4]. Availability and
competition between economies. The Solow [18] growth accessibility refer to the non-discriminatory supply of services.
model, sometimes called the neoclassical growth model, is the Affordability, on the other hand, refers to the ability to pay for
main pillar for the research on economic growth and often the the service by the various socioeconomic groups. ICT services
basis of more recent refinements. In the Solow model, the have to be affordable if people are going to use them [5]. As
impact of the investment is only transitory and technological with other goods or services, the price of a phone call, an SMS
change is the only driver of growth which is exogenous. Solow or an internet connection influences how many people will use
[19] in his work concluded that technical change was ICT, and how often. Furthermore, it is important that any
responsible for the majority of economic growth in the United analysis of information society also take into account the cost
States between 1909 and 1949. and affordability of services and not only such factors as ICT
infrastructure, awareness or skills.
According to Vu Error! Reference source not found.[21]
there are three theoretical grounds for supporting theory that 4. HYPOTHESIS DEFINITION
ICT has positive effect on economic growth: ICT Development Index (IDI) is an index based on
1) ICT penetration affects growth through fostering internationally-agreed ICT indicators. This makes it a valuable
knowledge diffusion (especially from developed to tool for benchmarking the most important indicators for
developing countries) and innovation; measuring the information society. The IDI is a standard tool
2) ICT penetration enhances the quality of decision-making of that governments, operators, development agencies,
researchers and others can use to measure the digital divide
firms and households, which improves the efficiency and
and compare ICT performance within and across countries. IDI
effectiveness of resource allocations;
provides useful insights to policy makers and analysts because
3) ICT penetration reduces production costs and fosters composite index such as the IDI is particularly useful for
demand and investment and hence raises the level of output comparisons over a set period of time and between countries of
and growth. similar income levels, or with similar social, regional or
geographic characteristics [20]. This is important to mention
According to Jalava and Pohjola [22], since ICT products and because focus of this paper is on countries of SEE region that
services are both outputs from the ICT industries and inputs have similar income levels, social, regional and geographic
into ICT-using industries, ICT can impact economic growth characteristics. ICT as one of the main pillars of long-term
through four major channels: economic growth in modern informational age and developing
1) Production of ICT goods and services, which directly countries should implement specific policies that facilitate ICT
contributes to the aggregate added value generated in an development [14]. Therefore, the following hypothesis is
economy; defined:
Page 36 of 534
Hypotheses 1: ICT development is positively related to excluding any subsidies not included in the value of the
economic growth. products. It is calculated without deductions for depreciation of
fabricated assets or for depletion and degradation of natural
As a comprehensive benchmarking tool, the ICT Price Basket resources.
(IPB) monitors the relative price of ICT services and provides
an indication of how affordable services are across countries, Purchasing Power Parity (PPP) is a theory which states that
and over time. The main strength of the IPB is that it provides exchange rates between currencies are in equilibrium when
a fair international comparison of absolute and relative prices their purchasing power is the same in each of the two
for ICT services over time. As a benchmarking tool, it further countries. This means that the exchange rate between two
raises awareness of the important influence that ICT prices countries should equal the ratio of the two countries' price
have on ICT development, and allows governments to identify level of a fixed basket of goods and services. When a country's
and evaluate policies. Living standards and economic growth domestic price level is increasing (i.e., a country experiences
in developing countries are invariably linked to the availability inflation), that country's exchange rate must depreciate in order
and use of telecom services. Effective policy decisions require to return to PPP.
the best estimates of the drivers of these services [24]. ICT
services have to be affordable if people are going to use them GDP (PPP) per capita is GDP on a purchasing power parity
[5]. Therefore, the following hypothesis is defined: basis divided by population.
Hypotheses 2: Affordability of the ICT services is positively 5.3. CONTROL VARIABLES
related to economic growth. Foreign direct investment (FDI) is a direct investment into the
5. FORMAL RESEARCH MODEL production of a country by a company located in another
country, either by buying a company in the target country or by
In accordance with the research objective and defined expanding operations of an existing business in that country.
hypothesis, six variables are used in this paper: New growth theory suggests that FDI will benefit the host
1) ICT Development Index (IDI) and ICT Price Basket (IPB) economy through the transfer of technical knowledge and best-
as independent variables; practice managerial techniques. The benefits of FDI will spill
2) Gross Domestic Product per capita expressed in terms of over into the wider economy and lead to so-called learning by
Purchasing Power Parity (GDP PPP) as dependent variable. watching. In addition, many developing countries lack the
3) Foreign Direct Investment (FDI), inflation and necessary human resources to undertake Research and
unemployment rate will be used as control variable. Development (R&D) to generate new knowledge. FDI helps to
transfer knowledge, without requiring the hosts to invest more
To model the proposed relationship between ICT development resources in R&D [15].
and economic growth in the next sub-chapters all variables are
explained. Last sub-chapter of this chapter summarizes For small open economies, without adequate sources of R&D
proposed hypothesis and present formal model of the research. and domestic savings, the requirement to attract foreign direct
investment becomes one of the key preconditions for future
5.1. INDEPENDENT VARIABLES economic growth. This might be particularly important for the
IDI was developed in 2008 by ITU and measures ICT transition countries of SEE region which are aspiring to
development of countries. IDI was presented for the first time become EU members [25]. Because this paper analyzes the
in the 2009 edition of Measuring the Information Society [5]. economies of SEE region, this fact is very important to point
The affordability of ICT services in this paper will be out as one of the reasons why FDI is chosen for the control
expressed through most relevant ITU variable that measures variable.
ICT development the IPB index. IPB was defined by ITU, and
is a composite affordability measure based on three sub- According to Robertson [26] a slow and steady rate of inflation
baskets fixed telephone, mobile cellular and fixed broadband provides one of the most powerful aids to the attainment of a
internet services and computed as a percentage of average steady rate of economic growth. Inflation affects economic
Gross National Income (GNI) per capita. growth both positively and negatively through various
channels, with the overall effects varying with the institutional
5.2. DEPENDENT VARIABLES structure (both private and public) of the economy, with the
Gross Domestic Product (GDP) per capita, expressed in terms adaptation to ongoing inflation and the extent to which
of Purchasing Power Parity (PPP), can be used as an indicator inflation is fully anticipated [27]. Inflation is lauded for
of economic growth. GDP (PPP) per capita was used as a facilitating economic growth by encouraging capital
measure of economic growth in many researches like Corts accumulation and increasing price flexibility. Low inflation
and Navarro [8], Moradi and Kebryaee [20], Shiu and Lam [7], can help to growth of the labor and product markets and
Vu [21] or Kooshki and Ismail [3]. Gross Domestic Product increase relative price flexibility [28] and because of this
(GDP) is the sum of the gross value added by all resident inflation is chosen to be one of the control variables in this
producers in the economy including all product taxes and paper.
Page 37 of 534
Okun's law [29] is an empirically observed relationship capita, FDI, unemployment and inflation rate for SEE countries,
relating unemployment to losses in a country's production and IMF annually reports or database data are used.
economic growth. The Okun's law states that for every 1%
increase in the unemployment rate, a country's GDP will be at Gathered data is going to be analyzed by applying statistical
an additional roughly 2% lower than its potential GDP. This methods of correlation and regression. Following the work of
law is among the most famous in macroeconomics theory and Arellano and Bond (AB) [32] and recent studies done by Shiu
has been found to be hold for several developed countries [30]. and Lam [7], Vu [21] and Kooshki and Ismail [3] dynamic
The rate of unemployment is one of the most important panel data model with is applied to investigate the relationship
indicators of macroeconomic performance [31]. Therefore, rate between ICT development and economic growth, based on
of unemployment rate is chosen to be one of the control panel data of GDP (PPP), IDI, IPB, FDI, Unemployment Rate
variables in this paper. and Inflation for 10 countries during the 2008 - 2011 time
period. In this paper there is data limitation for IDI and IPB
5.4. CONCEPTUAL MODEL OF THE RESEARCH variables so we consider lags only up to one period and data is
Defined research objectives of this paper are going to be tested starting from 2008.
with conceptual model of the research showed on Figure 1 in
determining the impact of ICT development on economic Estimation using panel data not only allows us to have more
growth. The research model has independent, dependent and degrees of freedom than that using time-series or cross-
control variables. The independent variables are IDI and IPB sectional data, but it also takes account of heterogeneity in the
while GDP (PPP) per capita will be dependent variable. FDI is responses from countries and their sub-groups. Furthermore,
going to be one of the control variables, among others, because the use of panel data enables us to control for omitted variable
it is important channel for technology diffusion, which in turn bias and to reduce the problem of multi-co-linearity among the
raises the host countrys productivity growth. The rate of explanatory variables. Given all of these advantages, more
unemployment and inflation are control variables because they accurate and efficient estimation results can be obtained [7].
are some of the most important indicators of macroeconomic
performance. The dynamic panel data model for examining the relationship
between ICT development and economic growth is as follows:
ICT development
K M M
GDPi, t 1 X GDP u i t i, t
k, i, t - m m1 m
IDI Economic growth
H1 k 1m 1 m i, t - m
GDP (PPP)
per capita GDP refers to logged real GDP (PPP) per capita and X refers
IPB
H2 to logged ICT development indicators, FDI, Inflation and
Unemployment Rate respectively, while k is indicator for
FDI, Inflation and independent and control variables and m indicate the level of
Unemployment rate lags for these variables. Symbols i and t stand for the countries
Control variables in the sample and the time periods. Parameter i represents the
unobserved country-specific effects and t is the time period
dummy. The error term is represented by i,t. In order to solve
Figure 1. Conceptual model of the research the problem that GDPi,t is a function of the unobserved
country-specific effects by eliminating i, first-differencing of
6. RESEARCH DESIGN AND METHODOLOGY the model is done:
Research is going to be secondary-data research with focus on K M M
GDPi,t GDPi,t -1 ( X X ) (GDP GDP ) ( i,t i, t -1 )
fact finding (identification of impact of ICT development on k 1m 1 m k, i, t - m k, i, t - m -1 m1 m i, t - m i, t - m -1
economic growth). The secondary data gathered for this
research is going to cover main research objectives about In this equation there is a correlation between the new error
impact and the role of IDI and IPB index on economic growth term and the differenced lagged-dependent variable, therefore,
parameters in countries of SEE region. The sample is going to the estimation still yields biased results. In order to solve this
cover 10 developing countries of SEE region (Albania, Bosnia problem, the Generalized Methods of Moments (GMM)
and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, FYR Macedonia, estimator suggested by AB is used for the estimation. In this
Moldova, Montenegro, Romania, Serbia, and Turkey). method lags of the dependent and independent variables are
used as instruments. The Sargan/Hansen test in GMM
In order to collect accurate data and information, main sources estimation is done to analyze the appropriateness of the model.
for gathering secondary data are annual reports or database data
issued by International Telecommunication Union (ITU) and All of the tests and models presented in this paper have been
International Monetary Fund (IMF). For gathering data about performed and estimated using STATA IC software (version
IDI and IPB for SEE countries, ITU annual reports or database 12) with logarithm data values.
data are used and for gathering data about GDP (PPP) per
Page 38 of 534
7. RESULTS AND DISCUSION the test confirm H1 and H2 hypothesis, but overall conclusion,
First we are performing a trend analysis on our data to confirm having in mind the value of lagged GDP coefficient, is that
that our panel data is consistent with our main assumptions. ICT development has positive effect on economic growth, but
Results from trend analyses are showing that IDI index has it is not a significant and dominant factor.
steady growing rate for all countries which means that all
countries have steady ICT development. IPB index has Important is to notice that IDI and IPB coefficients are having
declining rate for some countries and for some like Bulgaria is similar values. This fact can be interpreted that development of
on same level in given time period which means that all ICT infrastructure, use and skills and affordability of ICT
countries are going towards similar level of affordability for services have similar positive effect on economic growth.
ICT services which is expected, because all countries from the
sample are in similar income group. GDP (PPP) per capita Results of control variables effects on economic growth based
trend analysis is showing that we have very small growth in on the AB dynamic panel data test statistically significant at
level of economic development in SEE region. This small rate 1% are summarized in table 2 below:
should be expected because we must have in mind that we are
analyzing the time period when world economic crises started GDP Coefficient
and accrued. From trend analysis of control variables in SEE GDP (-1) 1,6085530
region we can see that level of FDI and inflation is falling, FDI 0,2498964
while unemployment rate is growing. From macroeconomic FDI (-1) 0,1701189
perspective only inflation is having a positive trend, while two Inflation -0,0251961
other variables are having negative trend in contrast to Inflation (-1) -0,0057934
economic growth. Unemployment Rate 0,5799955
Unemployment Rate (-1) 0,2500994
Before proceeding with further analyses our data panel is
checked if it is balanced or unbalanced data panel. The Sargan / Hansen test
balanced data panel refers to the fact that all countries have Wald chi2 (5) 7,00
data for all years. If, for example, one country does not have Prob > chi2 0,4289
data for one year then the data is unbalanced. Ideally we want
to have a balanced dataset, but this is not always the case. Table 2. Results for AB dynamic panel data test of control
Results in STATA show that our data panel is strongly variables on GDP (PPP) per capita
balanced, so we can still run our statistical model.
The coefficients of control variables are statistically
meaningful at the probability level of 99% and we can
Results of global ICT influence on economic growth based on
conclude that FDI and unemployment rate have much more
the AB dynamic panel data test statistically significant at 1%
significant and dominant influence on level of economic
are summarized in table 1 below:
development then ICT factors. For example the FDI coefficient
GDP Coefficient of 0.24 is implying that a 1 % increases in FDI would lead to
24 % economic growth and that unemployment rate coefficient
GDP (-1) 0,3415566 of 0.57 is implying that a 1 % decrease in unemployment rate
IDI 0,0932555 would lead to 57 % economic growth in SEE countries.
IDI (-1) 0,048302
IPB -0,0849596 In all tests Sargan/Hansen statistic rejects the null hypothesis
IPB (-1) 0,0009245 of correlation between residuals and instrumental variables.
Sargan / Hansen test Therefore, the credibility of the results for interpretation is
verified and the results can be interpreted at high level of
Wald chi2 (5) 5,78 confidence.
Prob > chi2 0,3277
Table 1. Results for AB dynamic panel data test of IDI and 8. CONCLUSION AND IMPLICATIONS
IPB on GDP (PPP) per capita The overall conclusion from obtained empirical results is that
ICT development has significant and positive effect on
The coefficients of IDI and IPB are statistically meaningful at economic growth of the developing countries in SEE region,
the probability level of 99% and since all variables are in but it is not a dominant factor. These empirical results are
logarithm, the value of coefficients represents their elasticity. consistent with the findings of current research studies like
For example the IDI coefficient of 0.093 implying that a 1 % Corts and Navarro [8], Shiu and Lam [7], Vu [21] and
increases in ICT development would lead to 9,3 % economic Kooshki and Ismail [3]. The empirical results also show the
growth and that IPB coefficient of -0.085 (have in mind that - dominant influence of other macroeconomic factors like FDI,
sign is positive sign when measuring affordability) implying inflation and unemployment rate on economic growth. This
that a 1 % decreases in affordability of ICT services would implies that improvement in the ICT development alone is not
lead to 8,5 % economic growth in SEE countries. Results from sufficient to stimulate economic growth. This is very important
Page 39 of 534
conclusion for governments in developing countries to [10] Nasab, E. H., & Aghaei, M. (2009). The Effect of ICT on Economic
Growth: Further Evidence. International Bulletin of Business
facilitate and maximum exploit ICT development together with Administration.
other macroeconomic complementary factors to enhance [11] Meng, Q., & Li, M. (2002). New Economy and ICT development in
economic growth. In the absence of a parallel development and China. Information Economics and Policy.
control of all these factors, the potential gains from ICT [12] Jussawalla, M. (1999). The Impact of ICT Convergence on Development
development will be limited. in the Asian Region. Telecommunications Policy.
[13] Khatri, Y. K., & Lee, I. H. (2003). Information Technology and
Productivity Growth in Asia. International Monetary Fund.
One of the limitations of this research is the use of PPP theory [14] Venturini, F. (2009). The long-run impact of ICT. Springer , 497-515.
in measuring of cross-countries variables that are used in this [15] Cameron, G. (1998). Economic Growth in the Information Age: From
study. The PPP calculation is problematic because of the Physical Capital to Weightless Economy. The Journal of International
difficulties in finding comparable baskets of goods to compare Affairs , 447-472.
purchasing power across countries. People in different [16] Schumpeter, J. (1934). The Theory of Economic Development. London:
Oxford University Press.
countries typically consume different baskets of goods [33].
[17] Schumpeter, J. (1942). Capitalizam, Socialism and Democracy. New
Another limitation of the study is a weakness of IPB as a York: Harper&Row.
confidence measure of affordability of ICT services. Weakness [18] Solow, R. (1956). A Contribution to the Theory of Growth. Quarterly
comes from the fact that IPB is based on the dominant market Journal of Economics.
player in terms of the number of subscriptions within each ICT [19] Solow, R. (1957). Technical Change and the Aggregate Production
service. IPB does not represent an average of several operators, Function. Review of Economics and Statistics.
[20] Moradi, A. M., & Kebryaee, M. (2010). Impact of Information and
but one of the assumptions is that ICT market is very Communication Technology on Economic Growth in Selected Islamic
competitive and because of this tariffs for ICT services should Countries.
not differ much between operators. IPB also doesnt take into [21] Vu, K. (2011). ICT as a source of economic growth in the information
consideration special promotions of the ICT services that are age: Empirical evidence from the 19962005 period.
Telecommunications Policy , 357-372.
available for certain time periods. All of these shortcomings
[22] Jalava, J., & Pohjola, M. (2002). Economic growth in the New Economy:
need to be taken into consideration but most of them only evidence from advanced economies. Information Economics and Policy ,
apply to limited number of countries. Having this in mind 191-196.
overall potential of IPB as powerful benchmarking tool is not [23] Al-mutawkki, A., Heshmati, A., & Hwang, J. (2009). Development o
jeopardized. ftelecommunication and broadcasting infrastructure indices at the global
level. Telecommunications Policy , 176199.
[24] Garbacz, C., & Thompson, H. (2007). Demand for telecommunication
This research has focus on exploring the impact of ICT services in developing countries. 276289: Telecommunications Policy.
development on economic growth. Therefore, considering this [25] Botric, V. (2010). Foreign Dirrect Investment In the Western Balkans.
limitations of the study, future researches can consider Economic Annals , 7-30.
examining bidirectional relationship between ICT development [26] Roberston, D. H. (1932). Money. London: Nisbet.
and economic growth. [27] Fischer, S., & Modigliani, F. (1978). Towards an understanding of the
real effects of inflation. Weltwirtschaftliches Archive number 114 , 810
REFERENCES 833.
[28] Sepehri, A., & Moshiri, S. (2004). Inflation-Growth Profiles Across
[1] Dutta, S., & Bilbao-Osorio, B. (2012). Living in a Hyperconnected Countries: Evidence from Developing and Developed Countries.
World. The World Economic Forum. International Review of Applied Economics , 191207.
[2] Castells, M. (1996). The Information Age: Economy, Society and [29] Okun, A. (1962). Potential GNP: Its Measurement and Significance.
Culture. Vol. I:The Rise of the Network Society. Blackwell Publishing. American Statistical Association , 98-103.
[3] Kooshki, M. F., & Ismail, R. (2011). The Impact of Information and [30] Kreishan, F. (2011). Economic Growth and Unemployment: An
Communication Technology Development on Economic Growth. 2011 Empirical Analysis. Journal of Social Sciences , 218-231.
International Conference on Sociality and Economics Development. [31] Dixon, R., & Shepherd, D. (2000). Economic growth and unemployment
Singapure. in Europe. European Business Journal , 185-198.
[4] Barrantesa, R., & Galperin, H. (2008). Can the poor afford mobile [32] Arellano, M., & Bond, S. (1991). Some tests of specification for panel
telephony? Evidence from Latin America. Telecommunications Policy , data: Monte Carlo evidence and an application to employment equations.
521-530. Review of Economic Studies , 277-297.
[5] ITU. (2011). Measuring the Information Society. International [33] Deaton, A., & Heston, A. (2009). Understanding PPPs and PPP-based
Telecommunication Union. national accounts.
[6] Dedrick, J., Gurbaxani, V., & Kraemer, K. (2003). Information
technology and economic performance: A critical review of the empirical
evidence. ACM Computing Surveys.
[7] Shiu, A., & Lam, P.-L. (2010). Causal Relationship between
Telecommunications and Economic Growth: A Study of 105 Countries.
The Hong Kong Polytechnic University Study.
[8] Corts, E. A., & Navarro, J.-L. A. (2010). Do ICT Influence Economic
Growth and Human Development in European Union Countries?
International Atlantic Economic Society , 30, 42.
[9] Samimi, A. J., & Ledary, R. B. (2010). ICT and Economic Growth: New
Evidence from Some Developed Countries. Australian Journal of Basic
and Applied Sciences , 3092-3097.
Page 40 of 534
MODEL ZA PRIMENU TRINO DOSTUPNE SMART TEHNOLOGIJE U

TELEMEDICINI
MODEL FOR IMPLEMENTING COMMERCIALLY AVAILABLE SMART
TECHNOLOGY INTELEMEDICINE
Ignjtov Zoran 1, Dobrivoje Martinov1,2, Predrag Pecev2, Jasna Mihailovi2,3, Miodrag Ivkovi2
Opta bolnica ore Joanovi, Zrenjanin, Republika Srbija1
Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihjalo Pupin, Zrenjanin, Republika Srbija2
Institut za Onkologiju Vojvodine, Sremska Kamenica, Republika Srbija3
Sadraj Brz rast i razvoj informativno komunikacionih zdravstvene zatite tako da se poboljaju javno zdravlje,
tehnologija (IKT) podstakle su razvoj telemedicine. zdravstvena zatita korisnika sistema, smanje trokovi,
Klinika primena telemedicine, gde se informacija utedi novac i vreme i prue informacije za tehniku,
prosleuje u svrhu medicinskih konsultacija, sprovoenja naunu, administrativnu, knjigovodstvenu i upravljaku
medicinskih procedura kao i pregleda na daljinu, je u upotrebu.
rapidnom razvoju.
Brz rast i razvoj IKT koje su podstakle razvoj
Ovaj rad ima za cilj kreiranje modela za primenu u telemedicine, omoguio je stalno poveanje kvaliteta
telemedicini na osnovu trino dostupnih proizvoda smart servisa telemedicine. Razvoj Internet infrastrukture
tehnologije. otvorio je vrata za razmenu medicinskih informacija na
globalnom nivou.[1, 2]
Primena ovog modela obezbeuje ispunjenje savremenih
zahteva koje moderna medicina postavlja kao koncept Prenos slika i podataka je u irokoj upotrebi kako u
medecine zasnovane na dokazima, odnosno medicinskoj razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju.[3]
praksi zasnovanoj na dokazima, iji je poseban akcenat i
kvalitet usmeren ka tome da se razmena medicinskih Cilj ovog rada je kreiranje modela za prenos informacija
informacija vri u realnom vremenu uz minimalno na daljinu u svrhu medicnskih konsultacija, sprovoenja
optereenje korisnika i minimum tehnike zahtevnosti. medicinskih procedura, kao i pregleda na daljinu na
osnovu trino dostupnih komponenti primenom smart
Kljune rei:informaciono komunikacione tehnologije u tehnologije.
zdravstvu, telemedicina, realno vreme, smart tehnologija.
2. TEORIJSKA RAZMATRANJA I REZULTATI
Abstract - The rapid growth and development of
information and communication technologies (ICT) have Telemedicina se moe podeliti u tri servisne kategorije:
initiated the development of telemedicine. Clinical use of servis za uvanje i slanje (store-and-forward), servis za
telemedicine, where the information is forwarded for praenje-monitoring na daljinu (remote monitoring) i
medical consultation, implementation of medical interaktivni servis (real-time).[4]
procedures and examination at a distance, is in a rapid
development. Servis za uvanje i slanje podrazumeva prikupljanje i
prenos medicinskih podataka (medicinske slike,
The aim of this work is to create a model for application biosignali, itd.) i njihovo oitavanje u odogenom
in telemedicine based on commercially available products vremenskom intervalu.
of smart technology.
Servis za praenje-monitoring na daljinu obezbeuje
The implementation of this model ensures fulfilment of the pruanje zdravstevne zatite na daljinu putem razliitih
contemporary demands that modern medicine sets as a tehnolokih ureaja. Ovaj metod se prvenstveno korisiti u
concept of evidence based medicine, or medical practice specifinim uslovima za upravljanje hroninim bolestima
based on evidence, with special emphasis at the exchange nadzor i leenje hroninih bolesti kao to su srana
of medical information which should be performed in oboljenja, diabetes mellitus i astma.[4]
real-time with minimal strain on the user and the
minimum technical demanding. Interaktivna telemedicina obezbeuje pruanje usluge
zdravstvene zatite u realnom vremenu.
Keywords: health information and communication
technology, telemedicine, real-time, smart technologies. Bez obzira o kojoj se kategoriji radi sistem telemedicine
sastoji se od audio jedinice, video jedinice i raunara sa
1. UVOD softverom namenjenim za telemedicinu. Audio i video
signal se putem audio i video jedinice inportuje u softver
Korienje informacionih komunikacionih tehnologija namenjen telemedicini, gde se slika prikazuje na
(IKT) u zdravsvtu treba da omogui promenu sistema monitoru, a zvuk se reprodukuje koristei audio sistem
Page 41 of 534
(npr. Sound blaster) koji obezbeuje raunar. Softver telemedicini treba da obezbedi razmenu audi i video
namenjen telemedicini obezbeuje prenos informacija informacija izmeu dve udaljene lokacije.
putem interneta na daljinu, gde se audio i vedeo signal Na slici 1 prikazana je struktura sistema namenjenog
prikazuju u okviru raunara. Softver namenjen telemedicini.
Slika 1. Sistemska struktura
Za pravilno povezivanje raznih ureaja potrebno je zadravanje mogunosti da korisnik i pored prikaza slika
razumeti razliite vrste dostupnih audio i video interfejsa. moe da vidi kroz displej. Princip rada OHMD je ostvaren
pomou prizme koja fokusira svetlost na utu taku oka
Audio interfejs moe da ima dve vrste audio ulaza (deo oka koji prepoznaje sliku) generiui sliku koja se
(mikrofonski ulaz i linijski ulaz) i dve vrste audio izlaza vidi na soivu.
(linijski izlaz i zvunik).
Postoje varijacije OHMD tehnologije, ali se sve one mogu
Video signali se mogu prenositi analognim (komponentni, podeliti u dve glavne grupe: tehnologije bazirane na
kompozitni i S-video) ili digitalnim putem (DVI, HDMI, zakrivljenim ogledalima (Curved Mirror) i tehnologijama
USB, itd.). U sluaju analognog prenosa amplituda baziranim na navoenju talasa (Waveguide).
signala moe imati bilo koju vrednost, za razliku od
digitalnog prenosa gde amplituda signala moe imati Razvoj ove tehnologije zapoeo je Dr. Mark Spitzer I
samo unapred definisane vrednosti. kompanija MicroOptical. MicroOptical 1997. godine je
prezentovao svoju OHMD tehnologiju inkorporiranu u
Izvor video i audio signala u sistemu telemedicine naoare u vidu soiva.[6] Ekran ove tehnologije
prvenstveno zavisi od namene, pa tako kao izvori mogu se obezbeivao je sliku rezolucije 320x240 piksel sa 8 bitova
koristiti signali na izlazima medicnskih ureaja u svim tonovima i vidno polje od oko 8 stepeni
(elektrokardiograf, ultrazvuk, dopler, itd.) ili se mogu horizontalno.
koristiti digitalne kamere visokih rezolucija.
U periodu posle 1997. godine i drugi proizvoai su
Kvalitet video signala zavisi od vrste opreme koja se razvili svoje sopstvene dizajne na bazi Curved Mirror i
koristi, ali je za veinu dijagnostikih slika minimalna Waveguide tehnologija.
zahtevana rezolucija 800x600 (480.000) piksela.[5]
OHMD tehnologija je u svim dizajnima bila
Digitalne kamere koje ispunjavaju minimalnu zahtevanu implementirana sa tehnologijom prenosivih raunara
rezoluciju danas se osim kao zasebni ureaji mogu nai i (wearable computers).
implementirani u smart ureajima (prenosivi raunari,
smart telefoni, itd.). Smart ureaji objedinjuju funkciju Wearable raunari su elektronski ureaji razvijeni za
lini digitalni asistent (personal digital assistant-PDA), opte i posebne namene informacionoh tehnologija i
internet funkciju, digitalnu kameru, video kameru i GPS naroito su korisni za aplikacije koje zahtevaju sloeniju
jedinicu sa mobilnim telefonom. Takoe, smart ureaji raunarsku podrku. Jedna od glavnih njihovih
omoguavaju brzu razmenu podataka putem Wi- karakteristika je konzistencija i stalna interakcija sa
Fi, mobile broadband, NFC i Bluetooth konekcije. korisnikom.
Sredinom devedesetih godina XX veka zapoeta su Tehnoloki razvoj omoguio je dalje unapreenje ove dve
istraivanja na tehnologiji optikog displeja za glavu tehnologije, pa proizvodi koje danas moemo nai na
(optical head-mounted display-OHMD). OHMD je displej tritu u komercijalnoj upotrebi (smart glasses) prenos,
koji ima sposobnost prikaza i projektovanja slike, uz prijem i prikaz informacije vre kao smart ureaji.
Page 42 of 534
Smart glasses prikuplja audio signal putem integrisanog Smart glasses obezbeuje prenos, prijem i prikazivanje
mikrofona, a prijem obezbeuje ili putem slualica ili informacija u formatu hands-free, a komunikacija izmeu
putem mehanikih vibracija (Bone conduction ureaja i korisnika ostvaruje se uz pomo glasovnih
transducer).[7]Prizma displej smart glasses obezbeuje komadi.[8, 9, 10]
prikaz slike u rezoluciji do 640x360 piksela, integrisana
digitalna kamera obezbeuje snimanje slike u formatu do Na slici 2 prikazan je model kreiran primenom smart
5 megapiksela, video zapis snima u format do 720 glassess, a namenjen primeni u telemedicini.
piksela, a memorisjki prostor obezbeuje skladitenje do
16Gb podataka.
Slika 2. Model za primenu smart tehnologije u telemedicini
U osnovi sprovoenja telemedicine u realnom vremenu

3. DISKUSIJA podrazumeva se da primalac vidi vernu rekonstrukciju
slike i audio zapisa koju vidi poiljalac. U tu svrhu
Definicija termina realnog vremena uslovljena je izvedena tehnika reenja moraju da zadovolje ovak
zadatkom sa kojim je formiran lanac telemedicine.[11, 12, zahtev, a da pritom minimalo optereti uesnike u procesu
13] sprovoenje telemedicine.
Kanjenje koje se javlja u telemedicine nije znaajno Mogunost upravljanja ureajem putem glasovnih
ukoliko je re o konsultaciji i edukaciji, ali u procesu komandi veoma je korisna u procesu telemedicine, jer na
daljinskog monitoringa svako kanjenje koje je vee od taj nai korisnik je minimalno optereen, a postupak
200 milisekundi za video u oba pravca, i oko 1 sekunde za pruanja zdravstvene usluge je samim tim minimalno
desktop video smatra se znaajnim i ono moe uticati na tehniki zahtevan. Mogunost glasovnog upravljanja
sprovoenje procesa telemedicine.[14] obezbeuje da se eljeni podaci skladite ili prosleuju
bez posebnog angamana korisnika. Smart glasses
Jedan od najpopularnijih standarda u medicini je DICOM tehnologija je kliniki upotrebljiva u postupku
(Digital Imaging and Communications in Medicine). Ovaj sprovoenja teleedukacije i telekonsultacije.[20, 21]
standard utvruje tane procedure pod kojima se digitalne
slike prosleuju izmeu ureaja, bez obzira da li se podaci Kao kljunu karakteristiku unapreenja zdravstvenog
prosleuju mrenom konekcijom ili se vri arhiviranje sistema savremena medicina namee potrebu da se
podataka. DICOM standard za kompresiju slika koristi razmena medicinskih informacija unutar ustanove, ili
JPEG format, a za kompresiju video zapisa MPEG-4 izmeu dve i vie ustanova, odnosno sa korisnicima
format.[15,16]Pored kompresije podataka, DICOM zdravstvenih usluga, vri u realnom vremenu uz
zahteva veliku propusnu mo od raunarskih mrea. minimalno optereenje korisnika i minimum tehnike
zahtevnosti. Smart glasses sa svojim karakteristikama
Mogunost sprovoenje postupka telemedicine sa predstavlja pogodno tehniko reenje za kreirani model
ogranienim tehnikim resursima je izvodljiv i kliniki koji se moe primenjivati u telemedicini.
upotrebljiv.[17,18] Ovako kreirani modeli su pokazali
dobre karakteristike u procesu prenosa podataka u
realnom vremenu i kliniki su upotrebljivi.[19]
Page 43 of 534
4. ZAKLJUAK [10] Robertson A. (24. October 2013). Samsung patents

smartphone-connected 'sports glasses' that could compete
Napredak u oblasti IKT obezbedio je uslove za razvoj with Google Glass. The Verge.
telemedicine koja zauzima sve znaajnije mesto u sistemu http://www.theverge.com/2013/10/24/5023764/samsung-
pruanja zdravstvene zatite. patents-smartphone-connected-sports-glasses
Visoko sofisticirana tehnologija telemedicine razvijenih [11] The free diction by Farlex,
zemalja nije dostupna zemljama u razvoju, pa je http://www.thefreedictionary.com/real-time
oekivano razvijati modele koje e obezbediti primenu
telemedicine u uslovima ogranienih resursa. [12] Sharpened.
http://www.sharpened.net/glossary/definition/realtime
Predstavljen model za primenu trino dostupne smart
tehnologije u telemedicini ima karakteristike koje [13] Ray Horak. Webster's New World Telecom
omoguuju sprovoenje teleedukacije i telekonsultacije i Dictionary. Wiley Publishing Inc. 2010
ispunjava zahteve savrmene medicine koji se ogledaju u
tome da se razmena medicinskih podataka vri u realnom [14] VBrick Systems.
vremenu uz minimalno optereenje korisnika i minimum http://www.vbrick.com/documentation/WhitePapers/Strea
tehnike zahtevnosti. ming_Video_Delay.pdf
[15] NEMA - National Electrical Manufacturers

LITERATURA Association, medical.nema.org.
[1] Doarn C.R.: The last challenges and barriers to the [16] Frankewitsch T, Shnlein S, Mller M, Prokosch
development of telemedicine programs. Studies in Health HU: Computed Quality Assessment of MPEG4-
Technology and Informatics 131, 45--54 (2008) compressed DICOM Video Data: Connecting Medical
Informatics and Bio-Informatics, IOS Press, (2005)
[2] Wachter G.W.: Needs Assessment: A Key to
Building Better Telemedicine Programs. Telemedicine [17] Popov V, Popov D, Kacar I, Harris RD: The
101 (2000) Feasibility of Real-Time Transmission of Sonographic
Images from a Remote Location over Low-Bandwidth
[3] Medscape Technology & Medicine. Internet Links: A Pilot Study. American
http://www.medscape.com/viewarticle/449090 JournalRoentgenology 188(3), 219--222 (2007)
[4] Wootton R, Craig J, Patterson V. Intrudaction to
telemedicine. Second edition. The Royal Society of [18] Pyke J, Hart M, Popov V, Harris RD, McGrath S: A
Medicine Press Ltd. 2006 Teleultrasound System for Real-time Medical Imaging in
Resource-limited Settings: 29th Annual International
[5] American Academy of Dermatology and AAD Conference of the IEEE Engineering in Medicine and
Association.(9. Novembar 2013). "Position Statement on Biology Society, pp. 3094--3097. IEEE Press, New York
Telemedicine".http://www.aad.org/Forms/Policies/Upload (2007)
s/PS/PS%20-Telemedicine.pdf
[19] Martinov D, Popov V, Ignjatov Z, Harris RD. Image
[6] Google. (10. December 2013.). Quality in Real-TimeTeleultrasound of Infant Hip
http://www.google.com/glass/start/ ExamOver Low-Bandwidth Internet Links: a
Transatlantic Feasibility Study. Journal of Digital
[7] Google.(16. April 2013). "Tech specs". Imaging. 2013; 26(2): 209-216
https://support.google.com/glass/answer/3064128?hl=en
&ref_topic=3063354 [20] Flickr. All sizes | Viewing angles of Google Glass
and surgeon.
[8] Albanesius C. (04 April 2012). "Google 'Project http://www.flickr.com/photos/radboudreshape/956028118
Glass' Replaces the Smartphone With Glasses". PC 5/sizes/l/in/photostream/
Magazine.
http://www.pcmag.com/article2/0,2817,2402613,00.asp [21] Flickr. All sizes | GoogleGlass - Operation #4.
http://www.flickr.com/photos/radboudreshape/954752461
[9] Newman J. (04 April 2012). "Google's 'Project 4/sizes/l/in/photostream/
Glass' Teases Augmented Reality Glasses". PC World.
http://www.pcworld.com/article/253200/googles_project_
glass_teases_augmented_reality_glasses.html
Page 44 of 534
ISTRAIVANJE VIRTUELNIH ZAJEDNICA

VIRTUAL COMMUNITIES RESEARCH
Aleksandra Vukmirovi1, Marina Brbakli Tepavac2, Jovanka Vukmirovi3
Stata.rs doo Beograd1
Babbler Media Marketing doo Sombor2
Faktultet organizacionih nauka3
Sadraj Potencijal je evidentan. Kada je re o Prema tome, uslovi postoje, ne poinje se od poetka,
korienju Interneta u Republici Srbiji, rad se referencira marketing kampanja se posmatra integralno. Ostaje
na rezultate studije Upotreba informaciono- najtei deo: KAKO. Prilagoavanje online zajednicama
komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2012. zahteva poseban metodoloki pristup. Jo 1997. G. Haris
(Vukmirovi, 2012) A study of Statistical Office of the je u svom lanku Developing online market research
Republic of Serbia from 2012 (document Usage of ICT methods and tools considering theorizing interactivity:
in Republic of Serbia, 2012). models and cases u asopisu Marketing and Reseach
Today zavapeo: Marketing aktivnosti na internetu mogu
Abstract - The potential is obvious. When it comes to biti okarakterisane kao praksa bez teorije. Danas, 17
using the Internet in the Republic of Serbia, the paper is godina kasnije, jo uvek se nije daleko odmaklo u razvoju
referenced on the results of a study Usage of information marketinke teorije u ovoj oblasti.
and communication technologies in the Republic of
Serbia, 2012. (Vukmirovic, 2012) A study of Statistical Ovaj rad predstavlja pokuaj da se ukae na mogue
Office of the Republic of Serbia from 2012 (document, metodoloke postupke koji predstavljaju osnov za
"Usage of ICT in the Republic of Serbia, 2012). implementaciju marketinkih kampanja na drutvenim
mreama. Pokuaj je uinjen uzimajui u obzir trini
1. UVOD prostor Srbije.
Kada je re o potencijalu korienja servisa E-uprave, 2. PREDMET ISTRAIVANJA

najvanije je saznanje da po rezultatima Republikog
zavoda za statistiku (RZS) iz 2013. godine 55,8% Internet bazira svoje postojanje na tri glavna stuba, po
domainstava u Srbiji poseduje Internet prikljuak, to redosledu znaaja:
ini poveanje od 8,3% u odnosu na 2012. godinu, a Interaktivnost
14,6% u odnsou na 2011. godinu. Kada je re o Dostupnost i
pojedincima, r 3,100,000 lica koristilo je raunar u Multimedijalnost
poslednja tri meseca 2012. godine (ukupna populacija
Republike Srbije, bez KiM je 7,186.862 prema Popisu iz Interaktivnost injenica je da je tek razvojem Interneta
2012. g). Istovremeno, pr 2,700,000 lica koristilo je omoguena dvosmerna komunikacija. Internet danas ivi
internet u poslednja tri meseca. od mogunosti privlaenja pojedinaca zainteresovanih za
druenje i razgovor sa ostalima koji imaju ista ili slina
Rezultati ovog istraivanja takoe ukazuju da u 89% interesovanja, stvarajui oseaj zajednitva. Virtuelna
preduzea koriste usluge javne administracije putem zajednica je grupa istomiljenika, povezanih
Interneta a od ukupnog broja graana koji koriste Internet, interakcijama koje se ostvaruju korienjem Internet
93% poseuje sajtove javnih institucija, 58% preuzima servisa, pre svega Facebook-a, Twitter-a, LinkedIn-a,
(download) zvanine formulare odnosno 39% alje nazad Instagrama, blogova, diskusionih grupa i foruma,
popunjene obrasce. Preko 840,000 lica koristi elektronske elektronske pote i chat-a). O moi interneta govori i
serivise javne uprave. injenica da se praktino svakog dana pojavljuju nove
aplikacije koje uivaju odreenu dozu popularnosti (npr.
Twitter predstavlja mreu koja u Srbiji svakim danom sve Foursquare). Forskver predstavlja aplikaciju kojom je
vie raste. Za razliku od facebook-a, zabeleeno je da mogue ekirati se na odreenoj lokaciji u gradu i
korisnici twitter-a u proseku mnogo manje vremena podeliti tu informaciju na nekoj drugoj socijalnoj mrei.
provode na ovoj drutvenoj mrei, ali su spremniji za Aplikacija prua informaciju ko od prijatelja sa
interakciju, u smislu komentarisanja odreenih sadraja, drutvenih mrea se nalazi na konkretnoj lokaciji ili ju je
pruanje svog miljenja, kako na postavljeno pitanje, tako poseivao u prolosti. Aplikacija sama po sebi predstavlja
i samostalno, bez dodatnog podstreka. Ova karakteristika primer jednog od naina formiranja virtuelnih zajednitva.
korisnika predstavlja jedinstveni potencijal mree za Interakcije na drutvenim mreama se mogu ostvariti u
marketing, odnosno omoguava dobijanje konstantnog realnom vremenu (real-time), gde lanovi zajednice
feedback-a korisnika o odreenoj temi, proizvodu i sl. komuniciraju gotovo istovremeno. Takoe, komunikacija
(izvor, Socialbakers). se vri i po modelu uskladiti-i-poalji (store-and-
forward), pri emu jedna osoba ostavlja poruku drugoj (ili
LinkedIn, zamilljen kao mrea profesionalnih kontakata, drugima), koja u tom trenutku nije uesnik komunikacije.
takoe je u ekspanziji u Srbiji. Preko trista hiljada Poruka se uva u kompjuterskom sistemu i alje
korisnika ini 9,7% online populacije. (izvor, primaocu, koji ita i odgovara onda kada koristi online
Socialbakers).
Page 45 of 534
servise. Ako su poruke poslate itavoj listi, tada bilo ko intenzitetu promena. Analiza okruenja je proces ocene i
moe itati i odgovarati u diskusiji. interpretacije informacija dobijenih istraivanjem.
Analizom se vri vrednovanje informacija, s obzirom na
Pojedinci se okupljaju da bi stvorili zajednicu (grupu) tanost i validnost pojedinih saznanja. Putem analize,
otkako je zapoela online revolucija. Od najranijih dana, istraivai opisuju aktuelne promene i prognoziraju dalji
korisnici Interneta koristli su sopstvenu inicijativu, da bi tok dogaaja u budunosti.
kreirali zajednice istomiljenika i razgovarali o
zajednikim temema. lanovi virtuelnih zajednica su se u Globalizacija je dovela do ukidanja prostornih granica i
prvim godinama razvoja Interneta organizovali kroz vremenskih razlika, izmeu pojedinica, pojedinih drava i
diskusione grupe i forume, korienem mailing lista i web regionalnih trita. Uspeh organizacije na globalnom
tehnologija. Od pre nekoliko godina primat su preuzeli tritu zavisi od sopstvene sposobnosti da prati znatno
Facebook, Twitter, LinkedIn i blog tehnologije. vei broj varijabli u poslovnoj okolini. Pored poznavanja
klijenata, konkurenata, tehnologija, potrebno je znanje o
Virtuelne zajednice se mogu podeliti u dve grupe: ekonomskim, socijalnim, drutvenim i kulturolokim
formalne i neformalne. Formalne ine lanovi grupe koju karakteristikama ciljnog podruja.
je formirala neka organizacija (preduzee, medijska kua,
politika stranka, nevladina organizacija, udruenje Cilj istraivanja prikazanog u ovom radu je ukazivanje na
graana, verske zajednice, sportski klubovi i sl.). Najei znaaj izrade i implementacije metodologije istraivanja
pojavni oblici organizovanja formalnih zajednica su: virtuelnih zajednica korienjem drutvenih mrea na
Facebook, Twitter, LinkedIn i blog. Kompanijski sajtovi Internetu. Predloena reenja treba da omogue
su nezaobilazna polazna taka (focal point) u njihovom sistematizovan i kontinuirani protok relevantnih
organizovanju. informacija prikupljenih iz online izvora, a radi njihovog
korienja u poslovnom odluivanju.
Za razliku od formalnih virtuelnih zajednica, kod
neformalnih virtuelnih grupa ne postoji organizacija koja Posebno se istie zahtev za sagledavanjem informacija
je kreator i moderator sadraja. Grupe najee nastaju potrebnih za planiranje i kontrolu istraivakih aktivnosti,
spontano, inicijativom pojedinaca i ire se u zavisnosti od kako bi se obezbedilo korienje relevantnih podataka.
teme koju pokrivaju. Neretko je eksluzivnost osnovna Podaci se prikupljaju iz online izvora (Facebook, Twitter,
vrednost neformalne zajednice. LinkedIn, blogovi, diskusione grupe, forumi, mailing
liste, web portali i sl.) tako da se mogu neprekidno
Neformalne online zajednice okupljaju istomiljenike, aurirati, proirivati i preiavati radi donoenja
koji se povezuju sa prvenstvim ciljem da razmenjuju preciznih, aktuelnih pogleda na miljenje korisnika
informacije, miljenja i stavove. Kod formalnih zajednica Mree pojedinano.
krajnji cilj je definisan od strane organizacije koja
upravlja grupom. 4. NAUNE HIPOTEZE
Marketing menaderi su meu prvima prepoznali svoju Polazna hipoteza: Da bi se kompletna javnost u
ansu u ovakvom organizovanju korisnika Interneta. potpunosti pokrila istraivanjem, neophodno je obuhvati
Danas je potpuno uobiajeno za kompanije da stvaraju sve njene pojavne oblike. Tradicionalna metodologija
sopstvene zajednice, namenjene svojim kupcima istraivanja do skoro nije pratila Internet. Uporedo sa
(klijentima). Ovakav vid organizovanja moemo nazvati rastom ovog medija, nametnula se potreba za obuhvatom i
formalnim virtuelnim zajednicama i organizacijama. virtuelnih zajednica koje na njemu egzistiraju.
2. Dostupnost globalizacija je dovela do opte Pomona hipoteza: drutvene mree na Internetu

dostupnosti informacija i pretvaranja Sveta u globalno predstavljaju virtuelne grupe. One mogu biti formalne i
selo. Informacije same po sebi vie ne predstavljaju neformalne, to znai da koncept na kome zasniva
prednost (trinu, politiku itd.), ne zato to su ljudi radi funkcionisanje ovih grupa postoji od ranije, pre poetka
da ih meusobno dele, ve zato to ih je upravo nemogue Interneta. Dakle, Facebook, Twitter, LinkedIn, blogovi i
sakriti (primer Vilikiliks). Komunikacija nikada nije bila ostali vidovi drutvenog organizovanja su bazirani na
jednostavnija i gotovo besplatna (Viber, WhatsApp). poznatim konceptima i premeteni u online sferu.
3. Multimedija razvoj ICT je omoguio da virtuelna Dodatne hipoteze se odnose na virtuelne zajednice koje
realnost postane svakodnevica. Youtube, IP TV, mp4, egzistiraju na Internetu kao grupe ljudi okupljene oko
Instagram. zajednike teme, interesa i sl. Prva je da se one mogu
ispitati. Sledea pretpostavka je da mogue izvriti uticaj
3. CILJ ISTRAIVANJA na lanove virtuelne zajednice odreenom kampanjom,
kako bi se ispunili ciljevi postavljeni unapred
Internet se koristi kako u privatne, tako i u poslovne definisanom strategijom.
svrhe. Da bi se okruenje u potpunosti i to preciznije
pratilo, moraju se kontinuirano vriti istraivanja, kako bi Uz ispunjavanje ovih pretpostavki oekuje se izgradnja
se prikupljali i analizirali aurni podaci. Istraivanje metodologije istraivanja koja se bazira na savremenim
okruenja zahteva prikupljanje informacija o dinamici i dostignuima nauke i tehnologije. Pri tome se treba
Page 46 of 534
rukovoditi svetskim iskustvima koja se uglavnom definisanja ciljne grupe treba biti naroito oprezan iz
zasnivaju na pretpostavci da na miljenja ljudi utiu i razloga to ne postoje pouzdani uzoraki okviri za internet
eksterni faktori koje je potrebno odrediti, izmeriti i korisnike, osim kada ciljna grupa nije ba internet
utvrditi njihov varijabilitet i meusobnu zavisnost populacija.
5. METOD ISTRAIVANJA Radi definisanja ciljne grupe potrebno je sprovesti

istraivanje, odnosno prikupiti podatke sa inteneta.
U oblasti prikupljanja informacija predlae se metoda Prikupljanje podataka se moe izvriti metodom
prikupljanja podataka ispitivanjem, iz primarnih i prikupljanja primarnih ili metodom prikupljanja
sekundarnih izvora. Podatke iz primarnih izvora dobijaju sekundarnih podataka, ili kao najbolju opciju
se korienjem tehnika ankete, intervjua i grupnog kombinovati dve metode.
intervjua (fokus grupe) (Mihailovi, 2004). Za
prikupljanje podataka iz sekundarnih izvora preporuuje Primarno istraivanje na internetu predstavlja prikupljanje
se tehnika analize sadraja. podataka u sajber prostoru. Metode su:
1. Intervju elektronskom potom
U fazi obrade, analize i interpertacije podataka koristie 2. Interaktivne veb ankete
se metode deskriptivne i multivarijacione statistike 3. Formiranje virtualnih fokus grupa
analize: analiza srednjih vrednosti, mere varijabiliteta, 4. et (chat) intervju
analiza varijanse, korelaciona i determinaciona analiza, 5. Istraivanje drutvenih medija
faktorska analiza, klaster analiza i diskriminaciona
analiza. U ostalim fazama istraivanja koristie se metode Intervju elektronskom potom ima veliku primenu u
uzorkovanja, statistikog ocenjivanja i zakljuivanja. elektronskim istraivanjima i podrazumeva slanje
elektronskih upitnika putem mail-a. Upitinici moraju biti
Najee istaknuta prednost interneta jeste brisanje jednostavni za popunjavanje, uglavnom svedeni na pitanja
fizikih ogranienja. Drugim reima, informacija je na zatvorenog tipa.
internetu jednako dostupna svim korisnicima ma gde se
oni nalazili. Sa aspekta marketinga, ne postoji vea Osnovne prednosti istrivanja jesu niski trokovi,
beneficija, onlajn reklamiranje obezbeuje interaktivni pristupanost i mogunost korienja multimedije
element kao nijedan drugi tradicionalni medijum za hiperlinkova i sl. Nedostak ove metode istraivanja
reklamiranje . U pogledu konkurencije, svi imaju jednak predstavlja mali odziv ispitanika.
sajber prostor i ansu za koegzistenciju u virtuelnoj
zajednici. Interaktivne veb ankete pored mail-a predstavljaju
najvaniji internet servis u sferi marketin istraivanja. U
Drutvene mree su savreni primer nepostojanja barijere praksi se najee koriste HTML bazirane ankete i Pop up
udaljenosti. Korisnik bilo koje drutvene mree ankete. Standardi HTML upitnik ima formu jedinstvene
komunicira jednako sa kontaktima bez obzira da li se oni stranice, a ispitanici odgovaraju klikom na dugme,
nalazili na drugom kontinetu ili u istom gradu. Najvea ekiranjem opcije, upisivanjem teksta u polje itd. I na
prednost krije se u komunikaciji meu korisnicima kraju klikom na submit zavravaju anketu.
drutvenih mrea koji se ne poznaju. Naime, mnoge
poruke, koje su smatrane zanimljivog sadraja aljive Pop up istraivanja bazirana su na tehnici pop up prozora
poruke line prirode, koje su sakupile preko milion i izvravaju se tako to se unapred pripremljen prozor bez
lajkova (like) i koje su masovno ljudi delili sa svojim kontrole posetioca otvara dok se posetilac nalazi na
prijateljima, do potresnih fotografija, postavljenih u cilju nekom sajtu. Upitnik je najee kreiran u Javascript kodu
sakupljanja fondacija u dobrotvorne svrhe itd. Ovi na veb stranici (isti tip koda koristi se pri kreiranju
fenomeni dokazuju da ukoliko je poruka dovoljno banera).
efektna, korisnici drutvenih mrea globalno o tome Ova tehnika nailazi na sve veu primenu u istraivakoj
razgovaraju. Marketing alati su se doista izmenili, ali je praksi iz razloga pogodnijeg metoda uzorkovanja, kao i
princip i dalje isti. Bitnija je poruka od naina veeg nivoa odziva.
oglaavanja.
Sekundarno istraivanje na interentu podrazumeva
Na drutvenim mreama je B2C (Business to Consumer) pretragu i prouavanje ve publikovanih podataka jer
tip poslovanja veoma rasprostranjen. Stoga, ovaj vid izmeu ostalih pogodnosti interenta, on predstavlja
oglaavanja pogodan je za kreiranje brenda najvei izvor globalno dostupnih podataka. Ako internet
posmatramo kao najvei izvor sekundarnih podataka,
6. DEFINISANJE CILJNE GRUPE njegovi osnovni servisi su: veb, diskusione grupe, mejling
liste i Gopher.
Cilj jeste pronai idealnog kupca/korisnika i saznati to
vie o njemu kupovne navike, drutvene navike, obrasce 7. ISTRAIVANJE KROZ DRUTVENE
ponaanje, ivotne navike itd. U sprovoenju internet MEDIJE
kampanja treba polaziti od pravila da internet kampanjom
nije mogue obuhvatiti celokupnu populaciju, ali je Twitter i Facebook pre svega, ali i LinkedIn imaju veliki
itekako mogue obuhvatiti celu internet populaciju. U fazi potencijal da postanu jedan od osnovnih alata za odabir
Page 47 of 534
reenja. Potencijal se krije u mogunosti dobijanja Shodno tome, dopreti direktno do svih koji spominju teme
feedback-a od korisnika. Ukoliko postavite na svoju od znaaja. Danas postoje alati Nearby Tweets
stranicu reenje u fazi izrade print reenje (omot, (http://nearbytweets.com) koji omoguavaju praenje
plakat), moete oekivati da e se pojaviti dosta spominjanja tema od znaaja na twitter-u, npr. proizvoda,
komentara, kritika, miljenja. Twitter u ovoj sferi ima usluga, kompanije i sl. Pretraga se vri na osnovnu
vei potencijal jer su tviterai znaajno aktivniji i skloni kljunih rei. Ovo omoguava kompanijama da
komentarima i u sliajevima kada im nije eksplicitno pravovremeno reaguju, da prate svoj status meu internet
postavljeno pitanje na odreenu temu. populacijom, kao i naravno da sprovode marketing
kampanju slanjem odreenih sadraja na prave adrese.
Ukoliko postavite vie izbora npr. vizuelnog reenja
odreenog proizvoda, korisnici drutvenih mrea e vam U sprovoenju kampanje, korisno bi bilo pisati blogove, a
u vidu najvie lajkovanog reenja izabrati reenje koje linkove ka blogovima postavljati na svoje stranice na
im je najprikladinije. Veoma korisnim se pokazao princip drutvenim mreama. Tako se kontakti nee oseati
da se tako odabrana reenja realizuju sa naznakom zatrpanim raznim mail-ovima i IM-ovima, a svi kojima je
odabrano od strane korisnika. Ovim principom interesantno moi e da pristupe sadraju.
ukazujete poverenje korisnicima, koje e oni uzvratiti
lojalnou. S druge strane nagrade igre nisu izgubile svoju Na twitter-u irenje poruke mogue je deljenjem na dva
popularnost. Korisno bi bilo organizovati nagradu igru na naina: tkz. Retvitovanjem (retweet), koji predstavlja
facebook-u. Pravila igre bi bila da korisnici ove mree klasino deljenje, ili citiranjem (quot), sa mogunou
alju najzanimljivije fotografije usko povezne sa vaim dodavanja komentara na neiji postavljen sadraj (tweet).
prozvodom ili uslugom koju pruate i da e slika sa Isti princip primenjuje se i na facebook-u, gde korisnici
najvie lajkova odneti pobedu, a korisnik koji ju je dele (share) odnosno dopada im se (like) sadraje.
postavio dobiti nagradu. Ovom metodom dolazi do Naravno, na obe mree mogue je komentarisanje
lananog deljenja (share) stranice i u veoma kratkom roku sadraja. Samim tim. treba podstai i sve vidove irenja
na hiljade ili na desetine hiljada ljudi moglo bi da pogleda informacija odgovovaranjem na postove blagovremeno ili
stranicu direktno ili da mu se nae na home stranici im ak i dodelom simbolinih poklona za npr. prvih nekoliko
pristupi svom nalogu jer je neko od njegovih kontakta klikova. Ako je ita drugaije u marketingu danas, to nisu
lajkovao odreenu sliku. Metoda je veoma korisna, jer ni tehnologija, niti alati i mediji ve je mogunost
postoji mogunost da se najdopadljivije slike kasnije deljenja informacija pruila korisnicima novi glas!
iskoriste u marketing kampanji (autorska prava je
neophodno definisati na samom poetku nagradne igre). Oglaavanje na facebook-u mogue je takoe i putem
plaenih oglasa, kao i preko aplikacija. Princip kreiranja i
Ovaj nain poslovanja, moe igrati i znaajnu ulogu u postavljanja oglasa je pojednostavljen, a facebook prua
otkrivanju potencijalnih problema. Naime, kupci su skloni instrukcije na sledeoj lokaciji: facebook.com/advertising.
da prijavljuju samom proizvoau probleme na koje su to se tie kreiranja aplikacija za facebook platformu, na
nailazili. Ovo moe biti veoma znaajan izvor informacija sledeem linku mogu se nai alati, uputstva, forumi:
na osnovu kog se moe pravovremeno reagovati i spreiti https://developers.facebook.com/
negativan publicitet. Kao primer moe se navesti
miniblog jednog tviteraa koji je na krajnje simpatian 9. EVALUACIJA KAMPANJE
nain na svom profilu na twitter nahvalio odreeni keks
koji se proizvodi u Srbiji i iskazao najiskreniju tugu to ne Nakon sprovedene kampanje neophodno je uraditi
postoji pakovanje od 100 kom. U roku od 5 dana, od evaluaciju. Evaluacija kampanje mogua i trebalo bi da se
samog proizvoaa (koji je pratio svoj status na twitter-u) vri i standardnim metodama, kao to su anketiranje ciljne
korisnik je dobio pakovanje keksa od 100kom. sa grupe kojoj je kampanja i bila namenjena. Anketiranje se
personalizovanom porukom. Tvitera je, naravno, podelio moe vriti uz pomo anketa, CAWI (Computer Assisted
simpatian gest sa svim svojim kontaktima na twitter-u, Web Interviewing) metodom.
koju su takoe delili priu sa svojim prijateljima itd.
Ovim gestom, proizvoa je svoj proizvod dodatno Google je razvio platformu koja prua dosta zanimljivih
promovisao, jer je pria stigla do nekoliko hiljada ljudi, a informacija o posetiocima sajta
i stekao dodatno poverenje kod svojih korisnika, to je na (www.google.com/analytics). Pri voenju kampanje na
kraju dovelo i do poveanja same prodaje, odnosno drutvenim mreama, jedan od pokazatelja uspenost jeste
profita a najzanimljivije od svega jeste to to je uloeno broj poseta sajtu ili blogu direktno sa stranice drutvene
minimalno finansijskih sredstava. mree. Prednost ove metode merenja jeste to prua
konkretne i jasne vrednosti.
8. SPROVOENJE KAMPANJE NA
DRUTVENIM MREAMA Ukoliko se meri efektnost bloga, posmatra se ponaanje
uesnika u konverzaciji. U prethodnom poglavlju
Sprovoenjem marketing kampanje poruka bi morala da utvreno je da je neophodno odgovaranje na komentare
stigne do ciljne grupe odreene prethodnim istraivanjem. kako bi se podstaklo dalje komentarisanje ukoliko ima
S tim to za razliku od tradicionalnih alata za sprovoenje vie komentara posetioca nego autora, posetioci su
kampanja, kada se targetira iskljiivo ciljna grupa, intrigirani temom, samim tim oni vode diskusiju i time je
poeljno je targetirati i one koju nisu u tom opsegu. postignut uspeh.
Page 48 of 534
Merenje uinka drutvenih medija bazirano je koliko na virtuelnih zajednica koje na njima egzistiraju. Pri tome se
heuristici using what is available to make the best of moe poi od pristupa po kome je za istraivanje preuzet
what you have toliko i na tradicionalnim deduktivnim i tradicionalni koncept drutvenog izuavanja formalnih i
statistikim metodama analize. Pri merenju kvaliteta i neformalnih grupa. Naravno, neophodna su odreena
ovako dobijenih podataka neophodno je osloniti se na prilagoavanja primerena novim tehnologijama i
prethodno iskustvo u primarnom poslovanju. kanalima komunikacije, pre svega.
10. ZAKLJUAK Budui koraci u istraivanju treba da budu usmereni ka

merenju rezultata, efekata i uticaja drutvenih mrea na
Na osnovu izloenih oblasti istraivanja moe se Internetu, u domenu savremenog poslovanja. U literaturi
zakljuiti da postoji niz potencijalnih rezultata koji se se moe nai vei broj modela, te je potrebno uraditi
mogu ostvariti realizacijom navednog koncepta njihovu evaluaciju i eventualnu implementaciju.
istraivanja, koji bi doveli do potvrivanja polaznih
hipoteza: LITERATURA
Polazna hipoteza se moe potvrditi ve statistikim [1] Mihajlovi D. Metodologija naunih istraivanja,
podacima koji ukazuju da su drutvene mree na Internetu Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2004.
znaajan vid organizovanja, kao rezultat procesa
[2] Radojii M. Istraivanje virtuelnih zajednica i
globalizacije i virtuelizacije. Iskljuiti ovaj vid
javnog mnjenja na internetu, Doktorska disertacija,
organizovanja znai ostati bez informacija o gotovo
Beograd, 2007.
polovini populacije koja se na ovaj nain organizuje.
[3] Sibley A. How to attract customer with Facebook, By
Virtuelne zajednice koje egzistiraju na drutvenim Amanda, Hot Spot, 2012.
medijima predstavljaju grupe ljudi okupljene oko
zajednike teme, interesa i sl. Neke od njih su formalne - [4] Vukmirovi A., ivanovi M., Vukmirovi J. &
definisane od strane organizacije koja ima ulogo Zdravkovi J. Potencijal drutvenih mrea u sprovoenju
moderatora sadraja, dok su druge nastale potpuno marketing kampanja u Srbiji, XIII meunarodna
spontano, i nemaju formalan karatkter upravljanja, pa se konferencija E-trgovina, Pali, 2013.
mogu smatrati neformalnim grupama. Ove zajednice se [5] Vukmirovi, D., Pavlovi, K. & uti, V. Upotreba
mogu istraivati, a na odreeni nai i vriti uticaj na njene informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici
lanove, odreenom kampanjom, kako bi se ispunili Srbiji, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2012.
ciljevi postavljeni unapred definisanom strategijom.
Ispunjene ovih pretptostvki predstavlja osnovu za [6] Statistiki godinjak Republike Srbije, Beograd, 2013.
definisanje metodologije istraivanja drutvenih mrea i
Page 49 of 534
KONCEPT VIRALNOG MARKETINGA

VIRAL MARKETING CONCEPT
Marina Brbakli Tepavac, Aleksandra Vukmirovi, dr Jovanka Vukmirovi, Nikolina Bobi4
Babbler Media Marketing doo Sombor
Stata.rs doo Beograd
Fakultet organizacionih nauka
Drey doo Beograd 4
Sadraj - ta je viralni marketing? Koje su prednosti i Marketing od usta do usta (Word of Mouth Marketing, u
rizici povezani sa ovim trendom u marketingu? Na koji daljem tekstu: WOMM), kao jedna od najstarijih
nain oglaivai mogu iskoristiti viralni marketing? Koja marketinkih tehnika, privlai panju teoretiara i
je uloga drutvenih medija u sprovoenju viralnih praktiara iz oblasti marketinga ve decenijama.
marketing kampanja? Ovaj rad pokuae da odgovori na Istraivanja ranih 50-ih godina pokazala su da WOMM ne
navedna pitanja kao i da predstavi dve deskriptivne samo da utie na izbor i odluke potroaa o kupovini, ve
studije sluaja uspene svetske prakse u korienju i oblikuje njihova oekivanja i stavove.
viralnog marketinga. Njihov cilj je da ukau na elemente
poruke (reklame) koji motiviu ljude na deljenje oglasnih I dok je princip funkcionisanja marketinga od usta do usta
poruka putem drutvenih mrea. Ova analiza mogla bi da dobro poznat, Internet podstie nove mogunosti
koristi kompanijama kao vodi za kreiranje viralnog njegovog korienja, od kojih je jedna viralni marketing.
sadraja. Termin viralni marketing opisuje strategiju koja
podrazumeva podsticanje pojedinaca da prosleuju
Abstract - What is viral marketing? What are the drugima u svom onlajn drutvenom okruenju marketing
advantages and risks connected with this marketing poruke, stvarajui potencijal za eksponencijalni rast
trend? How can advertisers make use of viral marketing? izloenosti poruci. Analogno irenju virusa,
What is the role of social media in implementing viral eksponecijalno irenje poruka za relativno kratko vreme
marketing campaigns? This paper will try to provide moe da dosegne hiljade, ak i milione ljudi. Sutinu ove
answers to the above questions as well as to present two forme ini prenos marketing poruka izmeu pojedinaca
descriptive case studies of successful viral marketing kroz razliite kanale zasnovane na Internet tehnologijama.
practices worldwide. Their aim is to highlight the key Ovaj prenos poruka odvija se izmeu samih korisnika,
message (advertisement) elements that motivate people to bez uticaja od strane prvobitnog izvora poruke (u ovom
share advertising messages via social networks. This sluaju oglaivaa), irei se poput virusa.
analyses could serve as a guide to companies for creating
viral content. Porast panje usmerene na viralni marketing uslovljen je
delimino priama uspeha kompanija kao to su Hotmail,
Kljune rei: viralni marketing, elektronski marketing od Dove, BMW ili Virgin. Pa ipak, najsnaniji motor irenja
usta do usta, drutvene mree, drutveni mediji, trenda viralnog marketinga je nesumnjivo brzina i obim
marketing strategija, marketing kampanja. irenja upotrebe digitalnih medijia - Interneta i Internet
peer-to-peer tehnologija: foruma, IM programa,
Key words: viral marketing, electronic word of mouth blogova, file transfer programa, chatova i drutvenih
marketing, social networks, social media, marketing mrea.
strategy, marketing campaign
U literaturi generalno postoji saglasnost da istorija
1. UVOD viralnog marketinga poinje lansiranjem kampanje
Hotmail-a, provajdera besplatnih e-mail usluga, koji je
Cinini i dobro informisani potroai, diversifikacija rezultirao milionskim brojevima korisnika Hotmaila.
medija, trita u nestajanju, trita u nastajanju. Ovim Kompanija je na svaki e-mail poslat sa Hotmail naloga
reima moe da se opie okruenje u kome se nalaze automatski dodavala reenicu Uzmite va privatni,
oglaivai danas. Takvo okruenje postavlja pred ljude besplatni Hotmail e-mail na http://www.hotmail.com
koji se bave teorijom i praksom marketinga imperativ (Get your private, free e-mail from Hotmail at
iznalaenja inovativnih reenja u planiranju i http://www.hotmail.com) [1]. Tremin viralni marketing
implementaciji marketing kampanja. Sa druge strane, skovali su Steve Jurvetson i Tim Draper iz kompanije
brzina irenje Interneta i pojava drutvenih mrea pruaju Draper Fisher Jurvetson (DFJ) 1997. godine kako bi
mogunosti kako za razvoj novih tako i za reviziju opisali inovativnu marketing strategiju kompanije
postojeih marketing koncepata. Jedan od inovativnih Hotmail.
pristupa je i elektronski marketing od usta do usta (E
Word of Mouth Marketing, u daljem teksu: EWOMM) Helm [2] opisuje viralni marketing kao komunikacijski i
poznat kao viralni marketing. distrubutivni koncept koji se oslanja na potroae da
prosleuju digitalne proizvode putem e-maila drugim
Page 50 of 534
potencijalnim potroaima u njihovom drutvenom kompanija oglaiva ima veoma malo, ako uopte,
okruenju kao i da ih animiraju da taj sadraj prosleuju kontrole nad deljenjem sadraja, bez garancije da e
drugima. Welker [3] opisuje viralni marketing kao sadraj dopreti do ciljne grupe u inicijalno predvienom
strategiju koja olakava, ubrzava i smanjuje trokove obliku i kontekstu. Sa tim u vezi, moe se desiti da
irenja poruka putem stvaranja okruenja za samo- nelojalna konkurencija lansira neprikladan sadraj u ime
reprodukciju, eksponecijalnu difuziju, spiritualizaciju i konkurenta, koji se dalje deli izmeu lanova drutvenih
uticaj poruke. Komunikacijski stil koji se koristi je mrea. to se tie etikih aspekata viralnog marrketinga,
neformalan. Poruke se prenose putem razliitih kanala moe se dogoditi da se potroai oseaju iskoritenim,
kao to su: e-mail, chat, forumi i drutvene mree. Sadraj prevarenim ili da viralnu poruku doive kao neeljenu
poruka varira od fotografija, Power Point prezentacija, potu (spam) odnosno kao upad u njihovu privatnost.
flash animacija, do video i audio spotova. Neretko takvi primeri kao rezultat imaju negativan imid
kompnije u javnosti.
esto se termini viralni marketing i viralno oglaavanje .
(Viral Advertising) u literaturi koriste kao sinonimi 3. KRITERIJUMI USPENOSTI VIRALNIH
uprkos injenici da je viralno oglaavanje znatno ui MARKETING KAMPANJA
pojam, i odnosi se na oglaivaku tehniku u kojoj se video
reklame distribuiraju od jednog do drugog korisnika Asocijacija za marketing od usta do usta (Word of Mouth
putem emaila ili drutvenih mrea [4]. Deljenje sadraja Marketing Association) smatra da efektivan marketing od
odvija se izmeu prijatelja, porodice i kolega, pod malom usta do usta mora da zadovoljava sledee kriterijume:
ili nikavom kontrolom samih oglaivaa. kredibilnost, potovanje, drutvenost, merljivost i
ponovljivost [7].
2. PREDNOSTI I RIZICI KORIENJA IZ Kredibilnost - iskrena i autentina komunikacija izmeu
PERSPEKTIVE OGLAIVAA brenda i potroaa kao i izmeu potroaa meusobno.
Kredibilnost se gradi i izbegavanjem direktnih
Sve vea panja posveena viralnom marektingu u oglaivakih poruka viralni sadraj treba potroaa da
literaturi iz oblasti menadmenta i kompjuterskih zabavi i iznenadi, motivie da sadraj prosledi drugima.
tehnologija nesumnjivo ukazuje na postojanje prednosti Da bi ovo ispunio, sadraj ne bi trebalo da deluje kao
njegovog korienja. Prednosti se mogu grupisati u etiri reklama.
oblasti: finansijske, brzina difuzije, peer to peer Potovanje - mora postojati otvorenost i poverenje u
prenoenje i doseg ciljne grupe [5]. komunikaciji.
Merljivost - mogunost definisanja, praenja i evaluiranja
Meu najvanijim prednostima su svakako znatno nii uspeha.
trokovi implementacije u odnosu na druge vidove Drutvenost - podrazumeva da brendovi sluaju, pruaju
oglaavanja i sprovoenja marketing kampanja. Druga povratan odgovor i podstiu dijalog sa potroaima.
vana prednost je brzina i irina difuzije, kako se poruke Ponovljivost - mogunost ponavljanja kako bi se stvorio
ire eksponencijalno i velikom brzinom. Koristei brend o kome se razgovara (talkable brand).
postojee peer-to-peer platforme, viralni marekting moe
da zamaskira svoju prvobitnu, komercijalnu svrhu, iz 4. ULOGA DRUTVENIH MEDIJA U VIRALNIM
razloga to se komercijalna poruka ne prima od strane MARKETING KAMPANJAMA
oglaivaa ve deljenjem preko e-maila sa prijateljima.
Agencija za istraivanje trita, Nielsen [6] pokuala je da U eri medija koje kreiraju korisnici (user generated
izmeri poverenje potroaa u razliite kanale marketinga. media), drutvene mree ne funkcioniu samo kao kanal
Rezultati istraivanja pokazuju da su preporuke drugih za prenos poruka, ve imaju ulogu i u podsticanju
potroaa jedan od najkredibilnijih vidova reklame. 92% viralnog marektinga. I dok je njihov potencijal za
ispitanika najvee poverenje daje usmenim preporukama oglaivae velik, ne trebaju se zanemariti potencijalni
porodice i prijatelja. Drugo mesto, po visini poverenja, rizici vezani za nedostatak kontrole.
kao izvor informacija o brendovima, imaju online ocene
drugih potroaa. Drutveni mediji omoguili su potroau njegovo pravo
glasa. Ukoliko mu se neto ne svia, moe istog momenta
Poslednja, mada ne i manje vana prednost viralnog potraiti proizvod ili uslugu kod konkurenta, moe
marketinga je mogunost preciznog targetiranja ciljne ostaviti komentar na drutvenoj mrei, pohvaliti odreeni
grupe i doseg razliitih ciljnih grupa, putem drutvenih brend ili iskritikovati kompaniju koja prema njemu nije
mrea. Virtuelne zajednice (Facebook, Twitter, LinkedIn) postupila sa dunim potovanjem. I sve to proslediti
okupljaju ljude koji imaju zajednike vrednosti, svojim prijateljima, koji e to proslediti svojim
interesovanja i ivotne stilove i poseduju potencijal za prijateljima i brzo se dolazi do milionske publike.
precizno odreivanje ciljne grupe.
Najvaniji izazov sa kojim se suoavaju kompanije koje
Postojanje prednosti ne znai nuno nepostojanje rizika. ele da sprovedu viralnu kampanju jeste kako da motiviu
Rizici se odnose na nedostatak kontrole, opasnosti od potroae da se ukljue u razgovor. Stoga, uspeh viralne
nelojalne konkurencije, kao i opasnosnosti vezane za kampanje zavisi od motivisanosti potroaa da poruku
etika pitanja. Verovatno najvei rizik predstavlja podele sa ljudima u njihovim online krugovima. Bez
nedostatak kontrole. Nakon lansiranja viralnog sadraja, obzira na medij koji se koristi, za uspeh marketing
Page 51 of 534
kampanje od najvee vanosti su dva pitanja: ta rei se pojavljuje u pomenutom klipu on pravi dve skice:
(strategija poruke) i kako rei (kreativna strategija) [9]. jednu na osnovu opisa koje same ene daju o sebi i drugu
Kako bi generisali EWOMM, i strategija poruke i na osnovu opisa koje druga ena daje o toj eni. Centralna
kreativna strategija treba da generiu emotivnu vezu ideja je da prikae da je percepcija drugih o naem
gledaoca sa brendom. Porter i Golan [1] akcenat stavljaju fizikom izgledu esto lepa nego naa percepcija o nama
na zabavnu vrednost viralnog sadraja koji treba da stvori samima. Slogan reklame glasi Lepi ste nego to mislite
wow efekat kako bi potroae ukljuio u interakciju. (You are more beautiful than you think!) [13] .
Korienje humora i efekta iznenaenja esto su
koriene strategije u viralnim kampanjama. Prema Planiranje
Dichteru [10] zabavna vrednost (entertainment value) i Ideja za reklamu zasnovana je na rezultatima istraivanja
originalnost reklame su najznaajniji faktori koji utiu da koji pokazuju da je samo 4% ena zadovoljno svojim
li e se o njoj priati i prosleivati. izgledom. Reklama je trabalo da prui dokaz enama da
izgledaju mnogo bolje nego to one to zamiljaju. Dakle,
Berger and Milkman [11] u svojoj studiji navode vezu pol je uzet kao kriterijum za klasifikaciju ciljne grupe, bez
koja postoji izmeu sadraja poruke koja se plasira i obzira na starost, geografsku lokaciju ili interesovanja.
verovatnoe da e je ljudi meusobno deliti putem Jo jedan psiholoki kriterijum je korien prilikom
drutvenih mrea. Prema ovoj studiji dva su kljuna segmentacije ciljne grupe, a to je nezadovoljstvo
faktora poruke koja utiu na verovatnou deljenja: vrsta sopstvenim izgledom. Cilj kampanje bio je da povea
emocije koju izaziva i intenzitet iste. Rezultati njihovog vrednost brenda (brand equity), lojalnost brendu (brand
istraivanja pokazuju da pozitivan sadraj ima vei loyalty), ojaa pozicioniranje brenda kao drutveno
potencijal za deljenje u odnosu na negativan sadraj. Sa odgovornog u odnosu na jeftiniju konkurenciju, kao i da
druge strane, intenzitet emocije utie pozitivno na deljenje uvrsti odnos izmeu brenda i potroaa.
sadraja, bez obzira na njen karakter.
Implementacija
5. PRIMENA KONCEPTA VIRALNOG Sadraj poruke kreiran je tako da se komunikacija odvija
MAREKTINGA U PRAKSI na emotivnom nivou. Kampanja je trebalo da stvori
poverenje i u potroaima probudi emocije, preteno
U nastavku rada slede dve studije sluaja koje su vezane za samopouzdanje u vezi sa fizikim izgledom.
deskriptivne prirode. Njihov cilj je da putem analize dve Poruka je jasna: kako ivimo u svetu u kome drutveni
uspeno realizovane viralne kampanje ukau na elemente mediji i javne linosti postavljaju standard lepote koji je
poruke (reklame) koji motiviu ljude na deljenje putem nedostian za veinu ena, Dove poruuje enama da
drutvenih mrea. Radi lakeg praenja, kampanje su samopouzdanje dolazi iznutra i da nas drugi ljudi vide
podeljene na tri faze: planiranje, implementacija, mnogo lepima nego to sami sebe doivljavamo. U toku
evaluacija. trajanja videa od tri minuta naziv brenda se nigde ne
spominje, izuzev na kraju, stvarajui utisak da se ustvari i
5.1. STUDIJA SLUAJA: REAL BEAUTY ne radi o reklami ve o duboko emotivnoj istini o enama.
SCETCHES (DOVE)
Iako je ulaganje u plaene medije (You Tube, Facebook,
Unileverov brend u segmentu line higijene, Dove, Twitter, Google oglasi) i tradicionalne oblike odnosa sa
lansirao je 2004. godine marketing kampanju sa ciljem da javnou bilo pozamano, najvee efekte u smislu dosega
privue panju enske publike kroz marketinke ciljne grupe kampanja je ostvarila zahvaljujui deljenju
materijale na temu enske lepote. 2005. godine Dove videa od strane samih potroaa. Kampanja je dostigla
lansira viralni video od 60 sekundi pod nazivom 114 miliona prikaza u 110 zemalja, a za samo mesec dana
Evolution, u saradnji sa agencijom Ogilvy & Mather, nakon lansiranja na You Tube-u postala je najgledanija
Toronto, koji prikazuje kako minka i Photoshop reklama svih vremena. to je najvanije, ostvarila je cilj
korekcije transformiu prirodnu lepotu u glamuroznu. kampanje: lojalnost potroaa koji su na svojim Facebook
Video spot, koji zavrava sa snanim sloganom Nije ni i Twitter profilima ostvaljali pozitivne i veoma emotivne
udo to imamo iskrivljenu sliku o lepoti. Ukljuite se u komentare.
Dove Real Beauty radionice za devojke (No wonder our
perception of beauty is distorted. Take part in the Dove Evaluacija
Real Beauty Workshops for Girls), pojavio se na Dove Real Beauty Sketches kampanja privukla je
mreama You Tube, My Space, Google Video i sajtovima veliku panju javnosti kroz sve medije koji su korieni u
koji sakupljaju viralne video klipove. Na You Tube-u, kampanji i imala je ogroman pozitivan odziv globalno
spot je imao preko 16 miliona pregleda [12] . geldajui. Uprkos injenici da je veina komentara na
video bila pozitivna, ak i veoma emotivna (Predivno,
Voeni uspehom Evolution viralne kampanje, Dove Rasplakau se, Navodi na razmiljanje), javili su se i
2013. godine lansira kampanju pod nazivom Real Beauty kritiari. Njihov glavni argument je bio razlika u
Scetches u saradnji sa agencijom Ogilvy, Brazil, koja je predstavljanju ena u reklamama za Dove i Axe (oba
za manje od mesec dana dostigla broj pregleda prethodne brenda proizvodi Unilever). Naime, u reklamama za Axe
kampanje. Video predstavlja forenzikog umetnika FBI-a ene su predstavljene kao seksualni objekat, za razliku od
koji pravi skice ena koje ne vidi. Za svaku od ena koja Dove reklama, to ukazuje na veoma komercijalni cilj
Page 52 of 534
sadran u spotovima za Dove. Drugi su ukazivali na ska benda. Kampanja je trebalo da se obrati mladima
problem vezivanja lepote iskljuivo za fiziki izgled. njihovim stilom komunikacije, kroz medije koje
Kompanija nije uloila napor da negativne komentare konzumiraju, bez upotrebe autoritativnog tona i straha kao
zaustavi. Ispostavilo se da su negativni komentari i motivatora. Mladi ljudi ne vole da im neko govori ta
diskusija koja je nakon njih usledila, samo poveali treba da rade. Video ni u jednom trenutku ne zvui
viralnost kampanje i produili vreme uticaja. savetujui, i na neki nain uvodi sram (zbog glupog
I sama kompanija je uloila napore da podstakne ponaanja) i pritisak vrnjaka.
entuzijazam. Lansirana je produena, estominutna
verzija kao i osam mini dokumentaraca. Oslanjajui se Impementacija
na istu temu, kompanija je za Dan majki (Mothers Integrisana kampanja je pored viralnog videa ukljuivala i
Day), pustila reklamu u kojoj erke opisuju svoje majke tradicionalne oblike odnosa s javnou kao i plaene
kako bi majke shvatile koliko su lepe. Ukljuenost medije: oglase u dnevnim novinama, lokalne radio stanice
potroaa bila je podstaknuta i lansiranjem parodije u i spoljno oglaavanje kroz mreu prodzemnih eleznica.
kojoj ene opisuju razliite mukarce. Viralni deo kampanje podrazumevao je trominutni video
postavljen na You Tube mreu, kao i pesmu koja je mogla
Rezltati kampanje u brojkama izgledaju ovako (izvor, da se skine putem iTunes aplikacije kao i sa mikrosajta
Unrulymedia) : http://dumbwaystodie.com/. Ilustracije na istu temu
- 121 pojavljivanje u tampanim medijima postavljene su na drutvene mree: Tumblr, Pinterest i
- 484 pojavljivanja u vestima i emisijama ivotnog stila Reddit. Video je ubrzo postavljen i na sajtove za internet
- hiljade onlajn lanaka, hiljade komentara i lajkova meme: 9gag, Buzzfeed i blog Gawker.
- do maja 2013. godine (kampanja je lansirana u aprilu),
video je imao 3.707.407 deljenja Spot prikazuje grupu animiranih likova koji lie na seme
- pojavilo se 14 parodija na video pasulja, i koji pokazuju glupe naine na koje bilo ko
moe da pogine, na primer: skinuti kacigu kada si u
5.2. STUDIJA SLUAJA: DUMB WAYS TO DIE svemiru, biti mamac za pirane, ogrebati novi automobil
(METRO TRAINS MELBOURNE) dilera droge. Sve do poslednjeg stiha simpatine, vesele
pesme ne pojavljuje se poruka: da su verovatno najgluplji
Dumb Ways to Die je animirani video kreiran za naini da poginete da budete na ivici platforme podzemne
potrebe kampanje u oblasti javnih usluga, mree eleznice, da vozite preko ina pored sputene rampe ili
podzemnih eleznica Metro Melburn (Metro Trains da pretravate platformu podzemne eleznice. Kampanja
Melbourne) od strane McCann marketinke agencije. je kreirana na nain da dopre do ljudi koji ne obraaju
Video je lansiran 2012. godine sa ciljem da promovie panju na javne informativne kampanje (public
bezbednost u podzemnoj eleznici putem korienja crnog awareness campaigns). Kreativni direktor agencije koja
humora i popularne muzike. Spot prikazuje likove iz je kreirala kampanju navodi kako je za viralnu kampanju
crtanog filma koji bivaju ubijeni svojoj krivicom na bitno da ne lii na reklamu, jer u tom sluaju nema
razliite apsurdne naine (prodaju oba bubrega na potencijal za deljenje putem drutvenih mrea, mora da
internetu, uvaju zvearku kao kunog ljubimca). bude dopadljiva. Ton videa je pozitivan, zabavan i nije
Kulminaciju spota ini smrt na inama koja predstavlja lian. Ne moe se odrediti pol, rasa, ekonomski status niti
i najapsurdniji nain da se umre (the dumbest way to nivo obrazovanja likova. To nekako nije ni bitno. Glupo
die"). Dve nedelje nakon lansiranja, video je imao preko ponaanje nije diskriminatorno.
28,7 miliona pregleda i 35.000 komanetara na drutvenim
mreama (izvor, Knowyourmeme). Neki od kritiara su kao potencijalne rizike navodili
uvredljiv ton kampanje za porodice ljudi koji su izgubili
Planiranje ivote na neki od naina etiketiranih glupim u spotu.
Cilj kampanje bio je da privue panju ljudi na poruke Drugi su izrazili skepsu da uspeh kampanje na drutvenim
koje se tiu bezbednosti u podzemnoj eleznici, kao i da mreama moe da ispuni cilj iste, a to je u krajnjoj
stvori svest o potencijalnim rizicima neopreznog instanci da se smanji broj nesretnih sluajeva u
ponaanja. S obzirom na injenicu da je oglaiva podzemnoj eleznici.
provajder javnih usluga, a cilj kampanje informativan,
potencijal za viralnu kampanju bio je manje nego Evaluacija
skroman. Istraivanje za potrebe kampanje je pokazalo da Do danas, video je imao oko 57 miliona pregleda i 3,8
su mladi najskloniji neopreznom ponaanju u podzemnoj miliona deljenja. U julu 2013. godine bio je najvie deljen
eleznici, pa su se oni iskristalisali kao primarna ciljna video meseca. Uz podrku integrisane kampanje, video je
grupa. Pored starosnog kriterijuma, drugi kriterijum inspirisao stotine parodija (sa oko 30 miliona pregleda
segmentacije bio je geografski, kako je re o kampanji ukupno), ak je na osnovu njega uraena igrica za
lokalnog tipa (Metro Melburn). pametne telefone i tablet raunare [14]. Nekoliko dana
nakon lansiranja na You Tube mrei, video je postavljen
Problem sa edukativnim marketingom mladima oteava na sajt za internet meme 9gag, gde je u roku od 10 dana
injenica da su oni najmanje podloni tuim savetima i dobio 37.000 Facebook likova i 27.000 glasova. Uspeh na
sugestijama. Odatle je potekla ideja da se informativna drutvenim mreama uzrokovao je besplatne odnose sa
kampanja sprovede korienjem crnog humora sa
pevljivom muzikom pozadinom australijskog dez i
Page 53 of 534
javnou u on i off-line medijima u Australiji ali i Advertising, Journal of Interactive Advertising, Vol. 16,
globalno. No. 2, pp 30-38, 2006.
I pored navoda kritiara da uspeh na drutvenim mreama
[2] Helm, S., Viral marketing: establishing
nema potencijal da dovede do smanjenja broja nesrea, tri
customer relationship by word-of-mouse, Electronic
meseca nakon lansiranja kampanje, prema rezultatima
Markets, Vol. 10, No. 3, pp 158-61, 2000.
istraivanja sprovedenog u svrhe evaluacije kampanje,
broj nesrea je za 21% manji u odnosu na broj nesrea [3] Welker, C.B., The paradigm of Viral
registrovanih u toku prethodne godine. Cilj kampanje bio Communication, Information Services and Use, Vol. 22,
je 10% [15]. No. 1, pp 3-8, 2002.
6. ZAKLJUAK [4] Golan, G.J and Zaidner, Creative Strategies in

Viral Advertising: An Application of Taylors Six-
Pojava drutvenih medija (Facebook, Twitter, LinkedIn) Segment Message Strategy Wheel, Journal of Computer-
poveala je interes za viralnim marketingom. Poznato je Mediated Communication, Vol. 13, No. 4, 959 972,
je da postoji sklonost potroaa da dele sadraje (izmeu 2008.
ostalog, i reklamne poruke) onlajn i da difuzija tih poruka [5] Woerndl, M., Papagiannidis, S., Bourlakis, M. &
ima pozitivan efekat na vrednost brenda, lojalnost Li, F., Internet-induced marketing techniques: Critical
potroaa brendu i na prodaju proizvoda i usluga. factors in viral marketing campaigns, Int. Journal of
Polazei od navedenog, otvara se pitanje ta motivie Business Science and Applied Management, Vol. 3, No.
ljude da prosleuju poruke i na koji nain se moe kreirati 1, pp 33 45, 2008., http://kar.kent.ac.uk/25586/1/3_1--
sadraj pogodan za deljenje putem drutvenih mrea. 33-45-Woerndl,Papagiannidis,Bourlakis,Li.pdf
Kako bi uspeno sprovele virtuelnu kampanju, oglaivai
se moraju usredsrediti na kreiranje viralnog sadraja koji [6] Nielsen, Global Trust in Advertising and Brand
potroaa stavlja u centar panje, koji ga motivie na Messages, 2012. ,
akciju (informisanje ili kupovinu) ili prosleivanje poruke http://www.nielsen.com/us/en/reports/2012/global-trust-
drugima. in-advertising-and-brand-messages.html
Studije sluaja izloene u ovom radu pokazuju [7] Word of Mouth Marketing Association,
karakteristike viralnih poruka koje utiu na sklonost ljudi http://www.wommapedia.org/
da ih prosleuju drugima. Kampanja za Dove ukazuje na
ulogu kreiranja emotivnog sadraja i potvruje injenicu [8] Golan, G., J., Zaidner, L., Creative Strategies
da intenzivnije emocije imaju vei potencijal za in Viral Advertising: Application of Taylors Six-Segment
prosleivanje. Dumb Ways to Die uvodi zabavnu Message Strategy Wheel, Journal of Computer-Mediated
vrednost, kao i originalnost (crni humor u informativnoj Communication, 2008.
kampanji). Oba primera prikazuju vanost odravanja [9] Jenkins, B., Consumer Sharing of Viral Video
komunikacije i entuzijazma sagovornika (Dove sa Advertisements: A Look into Message and Creative
lansiranjem mini dokumentaracai produene verzije, Strategy Typologies and Emotional Content, A Capstone
Metro Melburn sa lansiranjem video igrice, pesme i Project, 2011.,
ilustracija). Takoe, neophodno je sagovornike ukljuiti u http://www.american.edu/soc/communication/upload/Blai
dijalog, inspirisati ih na interaktivnost (kao na primeru se-Jenkins.pdf
parodije na video). U oba primera, negativni komentari su
uticali na produbljivanje dijaloga i vreme njegovog [10] Dichter, E., How Word-of-Mouth Advertising
trajanja. Obe kampanje naglaavaju znaaj earned Works, Harvard Business Review, Vol. 44, pp 147-166,
media, odnosno besplatne medijske izloenosti u 1966.
viralnim kampanjama. [11] Berger, J. and K..L. Milkman, What makes
online content viral?, Journal of marketing research,
Popularnost viralnog koncepta u marketingu ne znai da Vol. 49, No. 2, pp 192 205, 2012.
bi on trebao da zameni tradicionalne medije . Potreban je
integrisan pristup, koji ukljuuje plaene medije (ATL, [12] Dove, reklama Evolution,
BTL), medije pod kontrolom oglaivaa (web sajt, http://www.youtube.com/watch?v=iYhCn0jf46U
Facebook stranica), odnose sa javnou i viralni [13] Dove, reklama Real Beauty Scetches,
marketing, kako bi se prava poruka plasirala pravim http://www.youtube.com/watch?v=XpaOjMXyJGk
ljudima u pravo vreme, sa planiranim efektima.
[14] McCann Erickson, Australia
LITERATURA http://www.mccann.com.au/project/dumb-ways-to-die/
[15] Business Week,
[1] Porter, L. And G. J. Golan, From Subservient http://www.businessweek.com/articles/2013-06-21/the-
Chickens to Brawny Men: viral-positivity-of-dumb-ways-to-die
A Comparison of Viral Advertising to Television
Page 54 of 534
CRITICAL SUCCESS FACTORS FOR WEB BASED NETWORKS USAGE

IN MOBILE TELECOMMUNICATION INDUSTRY IN THE REPUBLIC OF
MACEDONIA
Dimitar Jovevski1, Kalina Trenevska-Blagoeva2

Faculty of Economics, University ss. Cyril and Methodius-Skopje 1
Faculty of Economics, University ss. Cyril and Methodius-Skopje2
Abstract - Since their introduction, social media sites Emerging technologies gain popularity as enabling tools
(SMSs) such as Facebook, LinkedIn, and Twitter have for cooperation among businesses in business networks
attracted millions of users, many of whom have integrated [1], [2] whereas the applications market is flourishing [3].
these sites in their daily practices. As of this writing, there Companies that take advantage of the latest social media
are hundreds of SMSs, with various technological technologies seem to outperform their competitors and
affordances, supporting a wide range of interests and report benefits like lower costs and improved efficiencies
practices. [4]. In this context it is important to understand the
specific impact that social media have on business
Social media are gaining popularity and are increasingly performance[5]. The identification of a direct connection
used in regular operations of many companies, including between the two will support the shift towards Enterprise
startups, small, medium-sized, and large organizations. 2.0 a new business environment in which companies
The purpose of this paper is to explore the different will maximize the benefits they can obtain by integrating
factors that impact the successful use of social media in social media suites into their daily operations.
companies of telecommunication sector in the Republic of
Macedonia. This research will focus to the extent of The research interest in this paper is to understand the
impact that social media have on organizational impact of web based social networks on business process
capabilities and business performance in this sector. performance. The present study aims to better understand
the different social media factors and the impact of those
From the research it could be found that successful factors on companys business performance. Therefore,
deployment of set of external and internal factors can business managers from the three dominant companies in
lead to improvement of the business performance the telecommunication sector were interviewed in order to
(financial and nonfinancial) of the companies. According get insights on how managers evaluate this impact.
to the company representatives successful use of web-
based social networks can improve (1) brand awareness, 2. WEB BASED MODELS FOR SOCIAL
(2) improve good-will of the company (3) improve NETWORKS AND BUSINESS IMPACT
strategy position of the company overall.
In this section we define social media as a part to Web 2.0
Keywords: social media, social networks, critical success technologies (2.1), refer to the resource based view of the
factors, telecommunication industry firm and factors for successful use of social media and
their impact on organizations (2.2)
1. INTRODUCTION
2.1 DEFINING SOCIAL MEDIA
Since their introduction, social media sites (SMSs) such
as Facebook, LinkedIn, and Twitter have attracted The term Web 2.0 was coined in 2001 by OReilly [6] in
millions of users, many of whom have integrated these a conference brainstorming session to reflect the
sites in their daily practices. As of this writing, there are transition from the manager generated content era to the
hundreds of SMSs, with various technological solutions, user-generated era. OReilly identifies seven differences
supporting a wide range of interests and practices. between Web 1.0 and Web 2.0: the web as a platform; the
harnessing of collective intelligence; the data as the next
Social media are gaining popularity and are increasingly Intel Inside; the end of the software release cycle; the
used in regular operations of many companies, including lightweight programming models; the software above the
startups, small, medium-sized, and large organizations. level of a single device; the rich users experience [6].
The purpose of this paper is to explore the different The term was widely adopted and definitions have been
factors that impact the successful use of social media in formulated for Web 2.0, all emphasizing collaboration
companies. This research will focus the successful use of and enhanced communication, as well as user
web based social networks in companies from the involvement. Harris and Rea [7] define Web 2.0 as a
telecommunication industry. The main objective is to perceived second generation of Web development and
analyse to what extent social media have impact on design that facilitates communications and secures
organizational capabilities and business performance as information sharing, interoperability, and collaboration on
well. the Web.
Page 55 of 534
Bell and Loane [8] define Web 2.0 as a set of economic, infrastructure) that could be specific in one company. The
social, and technology trends that collectively form the particular combination of resources forms the basis for
basis for the next generation of the Internet a more firms competitiveness and performance. A distinction
mature, distinctive medium characterized by participation, can be made between resources and capabilities. While
openness and network effects. resources serve as basic units of analyses, capabilities are
repeatable patterns of action in the use of resources to
Web 2.0 technologies share common characteristics that create, produce, or offer value to a market [12]. Note that
distinguish them from previous generations of Web resources (like Web 2.0 tools) may be obtained easily, but
development. Firstly, Web 2.0 brings about an emphasis that it is not easy to develop business-wide capabilities to
on collaborative learning as well as on user engagement use the resources to enhance business performance. So,
through participation. Secondly, Web 2.0 is regarded user while resources can be reached easily by any company,
friendly, as it enables immediate publication and wide capabilities embedded in business practice cannot be
distribution of user generated content. The driving force reached. We focus on Web 2.0 based capabilities, more
behind the new wave of applications stands in their on capabilities related to web based social networks,
content and data management systems, as well as in their when a company is using them.
architecture of participation that encourages user
contributions. Further on, the new generation of In the literature there are different models that are
applications uses web as a development platform. Most describing different factors related to the use of web-
Web 2.0 tools are based on the Software as a Service based networks in companies. These different models are
technology [8]. regarding the factors from different perspectives and
views. Each of the models is defining set of critical
Web 2.0 and social media have different meanings, but success factors (CSFs) that are directly connected to web
they are directly connected, and it can be said that social based networks and responsible for improving business
media derive from Web 2.0. Kaplan and Haenlein [9] performance. Daniel Crain Smith [13] defines several
define social media as a group of Internet-based CSFs related to social networks that are crucial for a
applications that build on the ideological and company when using Web 2.0 technologies such as social
technological foundations of Web 2.0, and that allow the networks. These CSFs are: age of the employees, support
creation and exchange of user-generated content. In this from the top management, organizational structure and
paper we use Web 2.0 when we address the technology social pressure from the environment. The main
platform, but most of the time we will talk about disadvantage in his model is lack of precise and clear
applications that derive and use technological foundation definition of factors that are directly connected to
of Web 2.0 that is social media. business performance. Colin Smiths [14] model
compared to previous one, succeed to distinguish several
Social media is a phrase that describes the platforms and factors that can measure successful use of social networks
other tools that connect people into social networks (of in a company. Smith suggests income from sales of new
their choice) online. Some of the household social media products as one of the most important factors that can
names worldwide (other than Facebook) are MySpace, measure successful use of social networks. Many authors
LinkedIn, Twitter, YouTube, Foursquare Google+ [10]. mention other CSFs that are important when one company
is using social networks like: human resources,
The individuals that make up these online networks use organizational culture and organizational structure.
social media to organize themselves according to (1) their Reagans and B. McEvily [15], Burt [16] also are defining
interests and (2) their preference for the way they choose
set of CSFs responsible for successful use of social
to share, store and deliver information within their
networks in one company. According to this group of
community (or network) [11].
authors, the most important factors are type and structure
Individuals have made it clear they wish to connect with of the networks, demographics of the network, and social
other individuals that they choose to, in the way that they capital of the organization. Multidimensionality of this
choose to, and around topics and for reasons that they model is making it complicated, besides the fact that there
choose to. are factors on which one company cannot influence.
Another model that describes different CSFs is Philip
The individual is at the centre of the social media Chens model [17]. Is his model Chen has defined four
revolution. Companies must be present there, for sure it groups with two factors that are important for successful
can be said that this is changing the way business is done. use of social networks. These groups are: strategy,
infrastructure, openness, and collaboration. Chen clearly
2.1 FACTORS FOR SUCESFUL USE OF WEB defines and confirms that this set of CSFs is responsible
BASED SOCIAL NETWORKS IN COMPANIES for successful use of Web 2.0 technologies to improve
business performance from financial and nonfinancial
In the paper, the resource based view will be pursued as a perspective.
perspective on organizations to explain the impact of
using web based social networks on firm performance. From the reviewed literature, most of the authors suggest
The resource-based view states that organizations obtain a more or less the same set of the CSFs. For our purposes,
set of certain resources (like human resources, IT we decided to use the two groups model (or the
multistage model). The first group consists of internal
Page 56 of 534
factors and the second group consists of external factors. Total revenue for providing public mobile services was
Internal factors are directly connected to every day work 56.144.975 Euros; in which T-Mobile accounts for 51%,
of a company and its capability to successfully use the ONE with 22% and VIP with 27% [18].
social networks. These factors are subsequently divided The interviews were performed in December 2013 and the
into the following subgroups: functional factors, strategy questionnaire is made of 47 questions for the previously
factors and technical factors. In the group of functional mentioned groups of factors. Marketing managers for each
factors are internal integration of social networks and company were interviewed. The written answers were then
openness in using. Strategic factors are alignment of discussed face-to-face with additional comments.
business and Internet marketing strategies and alignment
of Internet marketing strategy and CRM (Customer Demographics of the employees are considered to be an
important factor for the adoption of the concept of social
Relationship Management). The third group are technical
networking with customers and other stakeholders [19].
factors like IT infrastructure and organizational structure.
All three companies have relatively young employees with
Second subgroup of factors are external ones related to the average in the age group from 31 up to 40. Company
the social pressure that one organization could have from that has younger employees is more capable to easy accept
its competitors and users in their environment. These two and deploy new technologies such as social networks [20],
groups of CSFs are influencing group of independent [21], [22]. Therefore, it is not surprising that they are
financial and nonfinancial factors that are directly related constantly using social networks around 5 years since their
to business performance of a company. These early beginnings back in 2007.
independent factors are income from sale, decreasing
costs, and brand recognition. Having in mind that the companies are big companies with
more than 250 employees, they have substantial budget for
marketing purposes (over 15.000 Euros). However, the
3. THE USE OF WEB BASED NETWORKS IN
share of the marketing budget that is spent on Internet
TELECOMUNICATION INDUSTRY IN THE marketing in all three companies is not bigger than 0,06%
REPUBLIC OF MACEDONIA on average, compared to the spending in developed
countries such as UK that is more than 10% share in this
For the purposes of this paper, an interview was performed industry [23, p. 8]. Obviously, it can be concluded that
in the three main telecommunication companies in the traditional marketing still prevails as a main marketing
Republic of Macedonia. The plan is to expand the survey tool for advertising.
on a representative sample of companies (approximately
80) to perform full statistical analysis. As a start, in order For the purposes of our research it is very interesting to
to prove the importance of factors in local environment, find out if there is two-way sharing of information. One of
from all telecommunication companies on Macedonian the benefits of Web 2.0 technologies such as social media
market we decided to analyze the three that are capturing is close, direct and two-way communication with
99% of the market for mobile communications. These customers [6]. Namely, all managers stated that they share
companies are FDI (foreign direct investments) and they information from their web sites to their social media
are leaders in using social media compared to the industry profiles. However, only ONE is sharing information in
competitors. According AEK [18], in the third quarter of both directions, from the web site to the social media and
2013, there are three companies that provide publicly in opposite direction, from the profile to the web site.
available phone services in the public mobile Another issue in this group of questions was the alignment
telecommunication network for national and/or of CRM and social media. According to Morgan [24] it is
international traffic (T-Mobile, ONE and VIP). The forth very important to use the social media networks in the
company (Albafon) started to operate two months ago and funnel of customer acquisition, especially in the first stage
there are no data for the number of their subscribers. gaining new customers and last stage delighting your
According to AEK there are more than 2.200.000 active customers. From the interview it can be concluded that in
subscribers (the total population of the Republic is around ONE and VIP there is alignment between CRM and social
2.000.000). The structure of the mobile subscribers is networks. It is disappointing that T-Mobile is not using
presented on the following chart [18]. information from the social media interaction in their
CRM; they only use it as another communication channel.
When asked about their perception whether information
Vip, gained from the social media improved their overall
T-Mobile, 28.09% performance and efficiency of the business processes the
48.76% respondents were very affirmative.
Second group of questions was connected with established
relations with clients and business partners via social
accounts. The overall perception is that social media are
helping those interactions. For the purpose of illustrating
this, we can mention the connection with business
ONE, partners. VIP is using social networks to promote products
23.14% from his business partners Sony and LG electronics, T-
Mobile is collaborating with Norton Anti-Virus via social
networks and ONE with his business partner BOOM TV.
Chart 1: Structure of active mobile subscribers in Namely, companies are using bundled products and
Macedonia
Page 57 of 534
synergy that is created in such a situation among business is very important for the companies to understand that
partners. their population, their market is shifting in different
The three mobile service providers have a formal Internet surrounding every day.
marketing strategy that is part official marketing strategy Social media encourages contribution and feedback from
of companies. The Internet marketing strategy is everyone who is interested. Companies can easily hear the
transparently communicated to the employees and aligned voice of their customers. The voice of the customers has
with the business strategy. The managers believed that this grown with the Internet. They are active communicators
alignment is important and have impact on the (1) business and eager adopters of new communication technologies.
performance and (2) to stay closer to the customers.
Consequently, the social media turn into way of living
Concerning infrastructure, the companies are well sourced instead of just being new intermediary.
but the managers stressed out that IT people are not
involved in the area of social media as they should be. Regarding the Macedonian mobile telecommunication
They all emphasized the importance of human resources companies that were observed in this survey, successful
for proper social network deployment. For the three use of web-based social networks should be supported
mobile services providers it is important to have proper with set of internal and external factors. In the first group
organizational structure for successful social media of factors for successful use of these technologies it is
presentation of the company, mainly by full-time important to have formal Internet marketing strategy,
dedicated employees for that. Even outsourcing was alignment of the business and internet marketing strategy,
mentioned. and alignment of internet marketing strategy and CRM
strategy. According to the research it is important to have
Competitive pressure was important factor to start using collaboration with the business partners on the web-based
social networks for all respondents. The fact that in social networks. Companies are not considering
Macedonia there are more than 900.000 Facebook users important the data-base of users that they have on social
[25] it is important for all respondents to have access to media as a potential new channel of sales. They think that
this market, having in mind their products and services. it is very important to have dedicated person or department
They clearly stated that by using social networks in the last that will take care about these technologies, instead have
5 years their brand recognition is enhanced and clients persons that will be engaged from time to time.
confidence is strengthened. What they are considering as a Concerning infrastructure issues, the companies are
problem is a constant change at some of the public web considering more involvement from the IT people as an
based social networks in their settings and features, and important issue having in mind that they are not involved
those changes need constant monitoring in order to have in the area of social media as they should be. Nevertheless,
maximum benefit from the network. the traditional media are still dominant on market. Only
From the answers and further discussions it is obvious that 0,06% on average from the total advertising budget is used
companies dont have clear evidence how and to what for advertising on some of the web-based networks.
extent social networks are influencing their finances, The set of external factors that are important for the
profit, market share or other more tangible benefits. They interviewed companies from this industry can be divided
cannot connect costs reduction to social media use. This in two groups. Firstly, the social pressure is enormous and
outcome was expected having in mind that even in the companies cannot ignore it. Secondly, the constant change
literature there is no defined measurements or in the features and settings at some of the web-based social
methodology to indicate the degree of influence of social networks can influence the friendliness of use.
media presentation and usage of firms on their financial
health and/or other performance indicators. Successful deployment of these external and internal
factors can lead to improvement of the business
What they confirmed is that there is positive connection performance (financial and nonfinancial) of the
between social media and the brand awareness. The companies. According to the company representatives
representatives of all three mobile serves providers successful use of web-based social networks can improve
confirm that by using social media in a right way, they
(1) brand awareness, (2) improve good-will of the
increase their brand awareness and recognition. Beside this
company (3) improve strategy position of the company
managers believe that social media has positive impact on
creating strong two-way communication with the overall.
customers and improvement of the competitiveness of the
company overall.
4. CONCLUSIONS LITERATURA
We do not have a choice on whether we DO social [1] A. Ansari, O. Koenigsberg, and F. Stahl, Modeling
media; the question is how well we do it [26]. Multiple Relationships in Social Networks, J. Mark.
Res. JMR, vol. 48, no. 4, pp. 713728, Aug. 2011.
People are turning away from the old media, such as [2] S. Belleghem, Social media integration, Steven
newspapers and television, and turning to new media to Van Belleghem, 2013. [Online]. Available:
obtain news, learn new things and entertain each other http://stevenvanbelleghem.com/. [Accessed: 13-Aug-
with pictures, videos, music and games. Social media can 2013].
gratify certain needs better than older form of media. This
Page 58 of 534
[3] L. Eduardo, Web-based business models in 2013, (SNS): Impact of Subjective Norm and Social
27-Feb-2013. Capital on the Acceptance of SNS, Int. J. Hum.-
[4] R. Agnihotri, P. Kothandaraman, R. Kashyap, and R. Comput. Interact., vol. 29, no. 10, pp. 619628, Oct.
Singh, Bringing Social into Sales: The Impact of 2013.
Salespeoples Social Media Use on Service [21] R. Jairak, N. Sahakhunchai, K. Jairak, and P.
Behaviors and Value Creation, J. Pers. Sell. Sales Praneetpolgrang, Factors Affecting Intention to Use
Manag., vol. 32, no. 3, pp. 333348, Summer 2012. in Social Networking Sites: An Empirical Study on
[5] E. Fischer and A. R. Reuber, Social interaction via Thai Society, in Advances in Information
new social media: (How) can interactions on Twitter Technology, B. Papasratorn, K. Lavangnananda, W.
affect effectual thinking and behavior?, J. Bus. Chutimaskul, and V. Vanijja, Eds. Springer Berlin
Ventur., vol. 26, no. 1, pp. 118, Jan. 2011. Heidelberg, 2010, pp. 4352.
[6] T. OReilly, What is Web 2.0, 1 edition. OReilly [22] B. S. McGowan, M. Wasko, B. S. Vartabedian, R. S.
Media, 2009. Miller, D. D. Freiherr, and M. Abdolrasulnia,
[7] A. Harris and A. Rea, Web 2.0 and Virtual World Understanding the Factors That Influence the
Technologies: A Growing Impact on IS Education, Adoption and Meaningful Use of Social Media by
J. Infomation Syst. Educ., vol. 20, no. 2, pp. 137 Physicians to Share Medical Information, J. Med.
144, 2009. Internet Res., vol. 14, no. 5, p. e117, Sep. 2012.
[8] J. Bell and S. Loane, New-wave global firms: [23] Elizabeth Lupfer, The State of Social Media
Web 2.0 and SME internationalisation, J. Mark. Marketing [Report] #awarenessinc, 14:56:13 UTC.
Manag., vol. 26, no. 34, pp. 213229, May 2010. [24] J. Morgan, What Is Social CRM?, Social Media
[9] A. M. Kaplan and M. Haenlein, Users of the world, Examiner, 2013. [Online]. Available:
unite! The challenges and opportunities of Social http://www.socialmediaexaminer.com/what-is-
Media, Bus. Horiz., vol. 53, no. 1, pp. 5968, Jan. social-crm/. [Accessed: 03-Jan-2014].
2010. [25] Facebook fans world wild statistics. 05-Jan-2013.
[10] S. Godin, Tribes: we need you to lead us. New York: [26] E. Qualman, Socialnomics: how social media
Portfolio, 2008. transforms the way we live and do business. 2013.
[11] D. Chaffey, Internet marketing. Harlow: Financial
Times Prentice Hall, 2008.
[12] J. Barney, Firm Resources and Sustained
Competitive Advantage, J. Manag., vol. 17, no. 1,
pp. 99120, 1991.
[13] D. C. Smith, Social Media Correlates of
Organizational Climate, ProQuest LLC. 789 East
Eisenhower Parkway, P.O. Box 1346, Ann Arbor,
MI 48106. Tel: 800-521-0600; Web site:
http://www.proquest.com/en-
US/products/dissertations/individuals.shtml, 2009.
[14] C. J. Collins and K. G. Smith, Knowledge Exchange
and Combination: The Role of Human Resource
Practices in the Performance of High-Technology
Firms, Acad. Manage. J., 2006.
[15] R. Reagans and B. McEvily, Network Structure and
Knowledge Transfer: The Effects of Cohesion and
Range, Adm. Sci. Q., vol. 48, no. 2, pp. 240267,
Jun. 2003.
[16] R. S. Burt, Structural holes: the social structure of
competition. Cambridge u.a.: Harvard Univ. Press,
2005.
[17] P. Chen, Factors Affecting Business-to-Business
Electronic Commerce Success: An Empirical
Investigation. 2010.
[18] AEK,

2013 .
, 2013.
[19] R. Thackeray, B. Neiger, C. Hans, and J. McKenzie,
Enhancing promotional strategies within social
marketing programs: Use of Web 2.0 social media.,
Health Promot. Pract., vol. 9, no. 4, pp. 338343,
2008.
[20] G. Choi and H. Chung, Applying the Technology
Acceptance Model to Social Networking Sites
Page 59 of 534
- INSPIRE

RGA WEB SERVICES WHICH CONTRIBUTE DEVELOPMENT OF E-GOVERNMENT BASED ON

INSPIRE DIRECTIVE
,
, , 39, -: daniel.milojevic@rgz.gov.rs
, , 39, -: vuk.jevtic@rgz.gov.rs
services, service users will no longer have to go to the

counter and lose their precious time but will be able to
get them through the portal. These services enable the
development of e-Government , and their uniformity is
. enabled by using the INSPIRE directive. The aim of
the study was, in addition to the service, to show the
establishment of the National Spatial Data
INSPIRE . Infrastructure that is directly resulted from the
implementation of the INSPIRE directive .

() . Key words: services, INSPIRE, e-Government,
portal, NSDI
, ()
.
1.

. ,

. ,
-, .
INSPIRE .

,
.
INSPIRE .
, ,
: , INSPIRE, -,
, INSPIRE . ,
,

SUMMARY .

This document gives an overview of the currently
available services as well as services being developed .
by the Republic geodetic authority. Republic of Serbia
as a contry that aspires to join European Union has .
joined other EU members in the implementation of the ,
INSPIRE directive. One of the most important goals is -.
data set harmonization and sharing amongst public
institutions . It is almost impossible to imagine modern : - ,
business without the use of the computers and the - nWeb,
Internet, so the state institutions have to adapt to it. - ,
RGA has always been the leader in terms od computer - , ,
literacy, and adapting its activities to current market , ,
conditions. With the development of electronic ,
Page 60 of 534
. ,
-
.
, .
, , , ,
on-line , ,
. .

. ,
.
IGIS
,
. IGIS
.
, ,
INSPIRE
.
IGN France International EADS .
Astrium ( Airbus Defence & Space). -.
,
INSPIRE ,
,
. . 2012. ,
,

- INSPIRE
.
,
,

, ,

- .
y ,
,
IGIS .

,

. -
.
.
2. INSPIRE

, ,
,
,
.

: ,
, ,
,
,
.
, ,
, , -
. .
,
Page 61 of 534
,
, , .
, , INSPIRE -
, , . ,
- ,
. ,
- .
,

, ,
, I ,
, .

,
INSPIRE :
. INSPIRE

.
INSPIRE 34
(. annex),

.
INSPIRE

34
INSPIRE
INSPIRE , .
2007/2/ INSPIRE,
14. 2007.

(. . ,
INSPIRE). INSPIRE .
25. INSPIRE
2007. , 15. 2007.
INSPIRE

, .

. 3.

, INSPIRE

(. data
providers). , INSPIRE
, INSPIRE
.
Page 62 of 534
, , ,
: .
- , -
nWeb, - ,
- ,
, ,
,
, .

2009. .
www.geosrbija.rs.

:
, , ,
, , ,
, ,
,
'''' .

,

.
''nWeb'',
http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/ ,
on-line
.

.

,
, ,
,
,

, ,

.

,
, ,
''knweb''
Page 63 of 534
,
. www.rgz.gov.rs/zahtevi/
, on-line .

"". .

. ,

.

, ,
.

.

.

.
''
''
4.
IGIS
IGIS
,
,
- . IGIS
:
.

:
.
,
,
( ,
LIDAR,
). 3D
.
.
Page 64 of 534
MultiCatalog FACEO: METIS

.
METIS
IGIS :

DMC-CDR :

FACEO/METIS
WMS (web mapping service)

INSPIRE

(Multi-Touch interface)

3D
DataDoors/WebBoutique

DMC-CDR
.
,

CDRDMC (Central Data Repository Data
Management Capabilities). CDRDMC

,
web .
,

.

,
,

.
CDR METIS
,
INSPIRE INSPIRE
.

.

,

.
WMS
.

.
Page 65 of 534
INSPIRE DataDoors
DataDoors/WebBoutique 6.
DataDoors

. ,
. IGIS
DataDoors : ,
.
INSPIRE
DataDoors/WebBoutique eb
,

web
.
,
( ,
, (FTP
) )
.
( ,
, )
.

FTP ,
.
DataDoors .
-,
,
.
, ,
.

.

.

, ,

.
Page 66 of 534
:
[1.] http://www.rgz.gov.rs
[2.] http://www.euprava.gov.rs/
[3.] http://www.airbus-
group.com/airbusgroup/int/en.html
[4.] 2013 2015 -

.
.
, 2013.
[5.]

2010 2012. . 81/10.
2010.
[6.] INSPIRE

National_report_Serbia
6th study on cadastre and nsdi 2013
Page 67 of 534
MOGUNOSTI UEA DOMAIH ISTRAIVAA U OKVIRU

INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U PROGRAMU HORIZONT2020
THE POSSIBILITIES OF NATIONAL RESEARCH SCIENTISTS

PARTICIPATION IN ICT PRIORITY OF EU HORIZON2020 PROGRAM
Bogdanovi Svetlana
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, Beograd
Sadraj U radu su predstavljene mogunosti uea domaih nauno-istraivakih

institucija u okviru oblasti informacione ikomunikacione tehnologije (ICT) u okviru
programa Horizont 2020 Evropske Unije koji ini osnovni okvir za istraivanja u periodu
od 2014. 2020 .godine. Naime, kako je najvei deo budeta za projekte Evropske Unije,
namenjen ovoj oblasti ansa za prijavljivanje projekata za nae istraivae je prilika za
uee i ukljuivanje u evropske tokove. U cilju pribliavanja naih istrazivaa Evropskom
istrazivakom prostoru ovaj vid angaovanja je neminovan, a u saglasnosti je sa
strategijom Digitalne agende[1]. Kao primer mogunosti realnog ukljuenja u mreu ICT
istraivaa dat je opis planiranih aktivnosti u projektu IDEALIST2014.
Abstract This paper presents possibilities of national research and development

organisations participation in Informations&Communications TechnologiesTheme of the
Horizon2020 program European Union, the base research framework in 2014-2020
period. Because of the biggest part of European Union projects budget is devoted to ICT
Theme, projects proposal is a good chance for researchers to involve in European
tendencies. In order of approaching our researchers to European Research Area , this
kind of engagement cannot be avoided, as it is consequent with Digital Agenda
strategy[1.] Desccription of planned activities in the scope of IDEALIST2014 project is
given as an example of real possibilities for inclusion in ICT researchers network.
1. UVOD instrument za finansiranje istraivanja u Evropi do

sada i Horizont2020 predlae Evropska komisija a
Horizont 2020 je program Evropske unije za usvaja Savet i Evropski parlament, konsenzusom u
istraivanje i inovacije za period od 2014. - 2020. proceduri zajednikog odluivanja.
godine koji objedinjuje: teme za istraivanje koje
su bile obuhvaene Sedmim okvirnim programom 2 . PODRUJA DELOVANJA I BUDET
(FP7), deo Programa za konkurentnost i inovacije
(CIP) i Evropski institut za inovacije i tehnologiju Struktura programa Horizont 2020 (Sllika 1) je
(EIT). Horizont 2020 je usmeren na ostvarivanje podeljena na tri prioritetna/programska bloka:
kljunih stratekih dokumenata EVROPA 2020,
Inovaciona unija (Innovation Union) i izgradnju - Izvrsnost u nauci
Evropskog istraivakog prostora. Ovaj program bi - Liderstvo u industriji
trebalo da da doprinos pronalaenju reenja na - Drutveni izazovi
ekonomsku krizu, investiranju u budue poslove i
razvoj, reavanju pitanja graana EU o njihovoj sa planiranom raspodelom budeta u visini od 78,2
materijalnoj sigurnosti, optoj bezbednosti i milijardi evra za period do 2020 godine datom na
ivotnoj sredini, kao i jaanju globalne pozicije EU slici 2. Glavni cilj programa je da promovie
u istraivanjima, inovacijama i tehnologijama. izvrsnostu evropskoj nauci i istraivanju,,finansijski
podri najbolje ideje i talente kao i da naini
Kao i prethodne Framework programe (FP) Evropu dovoljno atraktivnom da privue najbolje
Evropske komisije koji su predstavljali glavni svetske istraivae. Osim toga potrebno je
Page 68 of 534
omoguiti razvoj i dinaminu upotrebu evropskog u ovom bloku pokrivaju sledeih 6 tehnolokih
intelektualnog kapitala kako bi se stvorile nove oblasti:
vetine, novo znanje i inovacije. Kljuni ciljevi -nove generacije komponenti i sistema,
programskog bloka izvrsnost u nauci su: -napredno raunarstvo,
-budui internet,
-podsticanje najtalentovanijih i najkreativnijih -tehnologije
pojedinaca i timova da sprovode vrhunsko -robotika
-mikro i nano tehnologije i fotonika
istraivanje u okviru Evropskog istraivakog
Cilj projekata u ovoj oblasti je da se ubrza
saveta (ERC) komercijalizacija i irenje inovacija, vreme
neophodno da nastala ideja doe do trita i
;-finansiranje zajednikih istraivanja da bi se znaajno povea uee malih i srednjih preduzea,
otvorila nova polja istraivanja i inovacija kroz kao i kandidata iz javnog i neprofitnog sektora
podrku buduih i novih tehnologija (FET); istraivanja koji se prvi put prijavljuju za uee u
programu Horizon 2020.
-obezbedjenje i istraivaima odline mogunosti Kako se ciljevi politike Evropske unije i
za obuku i razvoj karijere u okviru Marija reavanje problema graana i drutva ne mogu se
Skodowska-Kiri Akcija; postii bez inovacija, u treem programskom bloku
je predvidjena podrka istraivanjima koja se bave
-osigurati da Evropa ima vrhunsku istraivaku drutvenim izazovima. Cilj projekata je da se
infrastrukturu (ukljuujui i e-infrastrukturu) pronalaze nova reenja iz multidisciplinarne
dostupnu svim istraivaima u Evropi i ire saradnje, ukljuujui drutvene i humanistike
nauke, pri emu ova reenja moraju da budu
Kao to se vidi najvea sredstva se izdvajaju za testirana i demonstrirana. to se tie projekata iz
programski blok Izvrsnost u nauci, (Slika 2). , a u informacionih i komunikacionih tehnologija u
okviru ovog bloka to se tie informacionih ovom bloku njihov doprinos se oekuje u est
tehnologija finansirae se zajednika istraivanja drutvenih izazova koji su oznaeni na sl.1. i ima
visokorizinih projekata koji imaju potencijal da za cilj da odigra krucijalnu ulogu u podsticanju
ostvare pravi tehnoloki i drutveni napredak i inovativnih i kompetitivnih programa u drutvenom
otvore nova polja za inovacije. Tri vrste sektoru: razvojem iroke lepeze aplikacija koje
projekata: FET Open u kojima e se istraivai ukljuuju obezbedjivanje zdravstvene zatite,
nadmetati za sredstva; FET Proactive koji e transportnih sistema kao i inovativnih sistema za
oglaavati pozive na odreene teme i promovisati poboljanje enrgetske efikasnosti, inovativnih
stvaranje multidisciplinarnih istraivakih ekolokih kao i reenja koja se odnose na slobodu
zajednica, i FET Flagship dva specifina i bezbednost gradjana.
desetogodinja istraivaka projekta Graphene i Takoe, kroz program Horizon 2020,
Human Brain izdvajaju se sredstva za Evropsku zajednicu za
atomsku enegriju (European Atomic Energy
Cilj programskog bloka Liderstvo u Community - Euratom), Evropski Institut za
industriji je poboljanje dostupnosti finansiranja za inovacije i tehnologiju kao i Zajedniki
inovativna preduzea. Krediti i garancije za istraivaki centar Evropske komisije (Joint
rizine projekte e biti dostupni preko kredita Research Centre - JRC) .
Evropske investicione banke i Evropskog
investicionog fonda, i kroz ulaganje kapitala u
ranim fazama, a rast e biti podran kroz kapitalne
objekte. Informacione i komunikacione tehnologije
Page 69 of 534
Slika 1.
Page 70 of 534
Slika 2.
3. IZVODJENJE PROGRAMA podrku trans-nacionalnoj saradnji koja se

implementira kroz:
Program Horizont2020 sprovodi se u delo
putem konkursa [2] za prijavu projekata "Call for Istraivakie i inovativne akcije
proposals" koji se raspisuju za svaku aktivnost Inovacione akcije
unutar navedenih celina i ostalih aktivnosti. aktivnosti koordinacije i podrke,
Zavisno od tematske celine i aktivnosti, konkursi se aktivnosti promocije i razvoja ljudskih
raspisuju jednom do dva puta godinje, a rok za potencijala i mobilnosti
prijavljivanje projekata je proseno tri meseca. zdruene tehnoloke inicijative -
Zavisno od aktivnosti, mogui su i trajni otvoreni uglavnom proistekle iz rada Evropskih
konkursi, ili pak da se konkurs raspie samo tehnolokih platformi
jednom ili dvaput tokom celog trajanja programa. koordinacija istraivakih programa
Iz radnih programa mogue [3] je pratiti koja e od ERA-NET eme i posebne odredbe lana
tema biti na rasporedu za objavu u nekom od 169. Ugovora
konkursa.
Prvi konkursi objavljeni su 11. decembra 2013. 4. PRAVILA UEA
godine, s rokom prijave od tri do pet meseci. Spisak
objavljenih konkursa, kao i informacije o Pravila uea su pravila koja proposuju
pravilima, uslovima i mogunostima uestvovanja praktinu primenu svih EU istraivakih aktivnosti
objavljen je na portalu za uesnike u okviru Horiyon2020 programa. Pravila uea
Mere i naini sprovoenja, u praksi su zapravo postavljaju set detaljnih smernica vezanih za pitanja
vrste projekata kakvi se mogu prijaviti na kao to su:
konkurse. U pravilima prijave koje objavljuje uz
konkurse, Evropska komisija propisuje i koji tip Tip i zemlja porekla organizacija koje
projekta je dozvoljeno ili mogue prijaviti na mogu aplicirati za EU sufinansiranje
konkurs. Tipovi projekta razlikuju se po svojoj Minimalni broj partnera koji moraju biti
nameni jedan tip se koristi kad se prijavljuje ukljueni u predlog projekta da bi projekt
organizacija konferencije ili sline aktivnosti, a bio podoban za prijavu
drugi pak kad se radi o velikom zajednikom Vrste//tipovi financiranja koji su
istraivakom projektu ili tematskoj mrei na predvieni za pojedine aktivnosti :dve
evropskom nivou. U programu Horizont 2020 standardne stope finansiranja (jedna stopa
Evropska komisija kroz sve teme predvidela
Page 71 of 534
fiansiranja za istraivake projekte konkursima. Tekui i predstojei konkursi sa

maksimum od 100% svih dozvoljenih odredjenim budetom koji pokriva trokove
trokova osim za inovacione akcije gde e projekata kojima e se ostvariti predvidjeni
se primenjivati 70% za profitne strateki ciljevi.
organizacije) sa paualnom stopom za
indirektne trokove 25% direktnih Prijavljivanje projekata podnosi se preko
dozvoljenih trokova zajednikog portala (Participation portal) koji je
Principe evaluacije i selekcije predloga redizajniran kako bi bio razumljiviji za uesnike i
projekata kako bi se omoguilo to ire mogue uee
Pravila sklapanja ugovora s Evropskom Predlozi projekata se prihvataju nakon njihove
komisijom za odobrene projekte evaluacije od strane nezavisnih evaluatora, a yatim
Pravila diseminacije i upotrebe rezultata komisija ulazi u postupak pripreme grantova sa
istraivanja izabranim projektima. Kada se utvrde svi
administrativni i tehniki uslovi potpisuje se ugovor
Kao i sam program, i pravila uea donose o projektu, nakon ega se dobija finansiranje.
Evropski parlament i Savet Evrope zajednikom
odlukom. 6. PROJEKAT IDEALIST2014
U programu Horizon2020 mogu da uestvuju
sve pravne osobe koje su registrovane na temelju Ovaj projekat je nastao kao nastavak prethodnog
nacionalnih, meunarodnih ili evropskih zakona, projekta Evropske komisije IDEALIST2011 koji je
bez obzira radi li se o univerzitetima, institutima, okupljao predstavnike 63zemalja, u cilju boljeg
malim preduzeima ili velikim kompanijama, kao i informisanja u okviru ICT prioriteta u FP7
potencijalni korisnici rezultata projekata. Osnovni programu. Naime, konzorcijum IDEALIST2014
je uslov uee u okviru navedenih pravila,. projekta ine pre svega NCP ( National Contact
Points) ili osobe koje blisko saradjuju sa
U programu Horizon2020 mogu da uestvuju nacionalnim koordinatorima u oblasti
i fizike osobe, kada se radi o stipendijama ili informacionih i komunikacionih tehnologija.
treninzima. Stepen prava uea zavisi od grupi Cilj projekta je da se pojednostavi uee u oblasti
kojoj pripada zemlja iz koje dolazi potencijalni informacionih tehnologija u smislu bolje
uesnik. programa: informisanosti potencijalnih partnera pri emu su
ciljna grupa bila mala i srednja preduzea i
zemlje lanice EU (MS) 28 drava predlagai iz treih zemalja tako da sada
pridruene lanice EU sa potpisanim konzorcijum ine predstavnici 88 zemalja [7] , a
Sporazumom o naunoj i tehnolokoj to je u skladu sa strategijom medjunarodne
saradnji, kojim je regulisan novani saradnje Evropske Unije.
doprinos za budet Okvirnog programa Mere i naini sprovoenja projekta
tree zemlje [4]. IDEALIST2014, sastoji se iz
Traenja partnera za predloenu projektnu
. Mogunost i uslovi uea za pojedine grupe ideju u okviru ICT. Ova projektna ideja e
objavljuju se jo posebno u tekstu svakog biti distribuirana na vie od 50000 adresa
raspisanog konkursa, a najee je za formiranje zainteresovanih za drugu prioritetnu
konzorcijuma projekta potrebno da uestvuju oblast. Sa 100% uspehom ova mrea
najmanje tri institucije iz tri razliite zemlje obezbedjuje odgovarajueg partnera u
lanice, osim ako nije drugaije definisano roku od nedelju dana ili ak ranije
pravilima [5] . Posredovanje ( Partner Brockerage). Ova
mrea omoguava povezivanje
potetncijalnih partnera za ICT projekat.
5. UEE U OKVIRU INFORMACIONIH Putem realnih ili virtuelnih dogadjaja
TEHNOLOGIJA moe se nauiti o drugim organizacijama
koje trae istraivae i zatim da
Radni program za informacioe i komunikacione uspostavite saradnju na zajednikim
tehnologije [6] pokriva aktivnosti u ovoj oblasti za oblastima od interesa
2014. i 2015. godinu; definie plan za ICT konferencije i radionice
implementaciju kao i kriterijume koji moraju biti Medjunarodne konferencije informiu o
zadovoljeni da bi se ostvarili postavljeni ciljevi u temi ICT, a specijalizovane radionice
Page 72 of 534
obezbedjuju brz i efikasan uvid u rad i osiguran sistematski priliv ciljanih informacija o
funkcionisanje. Pomau razumevaanju FP7 i temi ICT u skladu sa tekuim potrebama. i
izazova i raspoloivih mogunosti, kao i interesima.
pisanju uspenog predloga projekta.
7.ZAKLJUAK LITERATURA
[1] http://ec.europa.eu/digital-agenda/
Istraivaima iz Srbije Horizon2020 program
otvoren u potpunosti kako za pristupanje [2]http://ec.europa.eu/research/participants/portal/d
istraivakimim konzorcijumima tako i za esktop/en/funding/index.html
koordinaciju sopstvenih projektnih ideja.. Posebno [3]http://ec.europa.eu/research/participants/data/ref/
se to odnosi na sastav stipendija i potporu za h2020/wp/2014_2015/main/h2020-wp1415-leit-
mobilnost naunika, to iroj naunoj zajednici ict_en.pdf
otvara priliku aktivnog ukljuivanja u evropski [4] Anex Radnog programa Horizon 2020' str.3
istraivaki prostor. [5]http://ec.europa.eu/research/participants/data/ref/
Ukljuivanjem nae zemlje i u projekat h2020/legal_basis/rules_participation/h2020-
IDEALIST2014 naim istraivaima je pruena rules-participation_en.pdf
mogunost korienja evropske mree od 88 FP7
nacionalnih i 55000 medjunarodnih kontakata [6] ICT Work Programme 2014-2015
zainteresovanih za ICT koji jame brzu razmenu [7] http://WWW.IDEALIST-EU
informacija, kao i efikasne usluge traenja
projektnih partnera. Posebno se to odnosi na
Page 73 of 534
YU INFO 2014 - OBLAST INFORMACIONI SISTEMI
ITERATIVNI PRISTUP ZA PODEAVANJE PERFORMANSI BAZE

PODATAKA
AN ITERATIVE APPROACH FOR DATABASE PERFORMANCE TUNING
Robert Rama1, Vladimir Mandi1,2
1
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, Srbija
2
TIAC group d.o.o, Novi Sad, Srbija
aplikacije mogue je sagledati veinu alterskih slubi,
Kratak sadraj - U dananjem okruenju svakodnevno
kao i tkz. real-time sisteme (npr. berzansko poslovanje).
dolazi do generisanja velike koliine podataka, od koje je
odreenu koliinu potrebno trajno skladititi radi budue Radovi u oblasti podeavanja performansi se kreu u
primene. Trend je takav da se podaci skladite u bazama raznim pravcima. Svakako tu su radovi koji vre
podataka, i to uglavnom relacionim. Vremenom koliina upoznavanje sa oblasti podeavanja performansi, kako bi
podataka u bazi prevazilazi mogunosti samooptimizacije budui rad sa bazama podataka bio produktivniji [1].
sistema za upravljanje bazama podataka, tako da se Druga grupa radova u pomenutoj oblasti fokusira
javlja potreba za manuelnim podeavanjem performansi. optimizaciju upita [2] [3], a postoje i istraivanja koja se
Ovaj rad ilustruje jedan iterativni pristup za optimizaciju bave tehnikama kompresije [4]. Isto tako sa ciljem
performansi, koji je nezavistan od primenjene tehnologije, poboljanja performansi tu su i radovi koji se bave
a koji prua definisani niz koraka kroz koje je potrebno tehnikama merenja performansi i postavljanja nekih
proi prilikom vrenja optimizacije neke baze podataka. osnovnih mernih vrednosti i principa rada [5] [6] [7] [8].
Dati pristup je takoe validiran na jednom realnom
Prilikom vrenja pregleda literature, pronaen je mali broj
problemu sa performansama iz prakse.
radova koji optimizaciju posmatraju u irem smislu [1],
Kljune rei: baza podataka, optimizacija, performanse, ne ograniavajui se na izolovane faktore koji utiu na
metodologija, iterativni pristup, postupak optimizacije. performanse.
Abstract In todays environment, every day a large Ovaj rad je motivisan realnim projektom iz prakse i
amount of data is generated, of which a certain amount softverskom aplikacijom koja je manifestovala probleme
needs to be stored for future use. The trend is such that sa performansama baze podataka. Reenja koja su bila
this data is stored in relational databases. In time the bazirana na podeavanje izolovanih faktora nisu dala
amount of data that is stored in these databases exceeds zadovoljavajue rezultate. Upravo nas je to motivisalo da
the self-optimizing capabilities of database management razvijemo jedan sistematian pristup za podeavanje
systems, so the need for manual tuning arises. This paper performansi baze podataka, a time i unapreenje
ilustrates one approach for database performance tuning, performansi softverske aplikacije koja koristi bazu
that is independent of the technologies in use. This podataka.
approach provides a defined set of steps that need to be
Rad pored uvoda ima jo etiri poglavlja. U poglavlju 2
taken in order to optimize a certain database. The
izvren je pregled teorije koja je neophodna za dalji rad,
proposed approach for database performance tuning is
ukljuujui metode, tehnike i alate koji mogu biti
also validated on one spectific example from practise.
korieni u cilju optimizacije. Poglavlje 3 uvodi iterativni
Key words: database, optimization, performance, pristup za podeavanje performansi, dok se poglavlje 4
methodology, iterative approach, optimization method. bavi sa validacijom ovog pristupa na jednom realnom
primeru iz prakse. Nakon ovih poglavlja, u okviru
1. UVOD
zakljuka, izvrena je odgovarajua diskusija, kao
Podeavanje performansi baze podataka podrazumeva niz refleksija na praktini deo rada.
aktivnosti od definisanja problema sa performansama,
2. TEORETSKA OSNOVA RADA
sakupljanja podataka i njihove analize do implementacije
reenja koje dovodi do eljenih rezultata. Ova Bitno je napomenuti da je kao osnova za ovo poglavlje
podeavanja se vre radi optimizacije sistema, koju je koriena knjiga Professional SQLServer 2005
mogue posmatrati kao niz koraka koje je potrebno Performance Tuning, [12], kao i Performance Tuning
izvriti kako bi se dolo do odgovarajuih rezultata. Jedan with SQL Server Dynamic Management Views, [13]. Isto
od kljunih pokazatelja performantnosti sistema jeste tako mogue je nai dodatnu literaturu koja se odnosi na
vreme odziva, odnosno vreme potrebno aplikaciji koja podeavanje verovatno dva najzastupljenija sistema za
koristi bazu podataka da vrati traeni odgovor. Ukoliko je upravljanje bazama podataka MS SQLServer i Oracle
ovo vreme ekanja neprihvatljivo dugo, to iziskuje [9], [10], [11]. Kompletnu teoretsku osnovu je mogue
neophodnost unapreenja performansi tog sistema. S podeliti na dva dela. Prvi deo obuhvata analizu faktora
obzirom da je za funkcionisanje veine sistema koji utiu na performanse, dok se drugi deo bavi
neophodno da podaci budu raspoloivi u nekom metodama, tehnikama i alatima za monitoring tih faktora.
prihvatljivom vremenskom periodu, javlja se potreba za
eliminisanjem (tj. skraivanjem) ovog vremena ekanja.
Kao primer sistema koji zahtevaju relativno brz odziv
Page 74 of 534
2.1 FAKTORI KOJI UTIU NA PERFORMANSE Tabela 1 Osnovni brojai performansi

BAZE PODATAKA Referentna
Naziv brojaa Opis
vrednost1
Na slici 1 je dat prikaz faktora koji utiu na performanse
sistema, dok je u nastavku izvren teorijski pregled ovih 85% (ukoliko je
za merenje procesorskog vie treba
faktora kao i tehnika i alata za njihovu analizu. %ProcessorTime
vremena sagledati
detaljnije)
za merenje vremena koje

konstantno iznad
%PrivilegedTime procesor provede u kernel
70%
modu
razlika
za merenje vremena koje
prihvatljivih
procesor provede u
%UserTime vrednosti
izvravanju korisnikih
prethodna dva
procesa
brojaa
za praenje trenutne
Page File Bytes -
koliine virtuelne memorije
za praenje veliine
Slika 1 Faktori koji utiu na performanse sistema Virtual Bytes virtuelnog adresnog -
prostora
Slika 1 predstavlja osnovne meuzavisnosti izmeu za praenje maksimalne
faktora. Pre svega, hardverska konfiguracija utie Virtual Bytes Peak veliine virtuelnog -
direktno na performanse operativnog sistema, a indirektno adresnog prostora
na performanse svih aplikacija koje se izvravaju na za praenje broja stranica 5-10
sistemu, ukljuujui i sistem za upravljanje bazom PageFaults/sec koje nisu pronaene u nepronaenih
podataka (SUBP). Od performansi SUBP zavise memoriji stranica
performantne karakteristike same eme baze podataka za praenje stope upisa
PageWrites/sec 5 stranica/sec
koja se koristi od strane softverske aplikacije. stranica na disk
Razumevanje ovih meuzavisnosti je kljuno za uspeno za praenje stope itanja
PageReads/sec 5 stranica/sec
identifikovanje potencijalnih uzroka prada performansi stranica sa diska
sistema. vrednosti ne bi
za praenje slobodnog
AvailableMbytes smele biti ispod
2.2 MONITORING FAKTORA prostora u fizikoj memoriji
20%
Monitoring faktora koji utiu na performanse baze za praenje prosenog do 15ms, a sve
podataka mogue je vriti na dva naina. Ta dva naina Avg. Disk sec/Read vremena itanja podataka iznad zahteva
obuhvataju primenu brojaa performansi (eng. sa diska analizu
Performance counters) i dinamikih pogleda SQL Server- za praenje prosenog do 15ms, a sve
a (eng. Dynamic Management Views - DMVs). Avg. Disk sec/Write vremena upisa podataka na iznad zahteva
disk analizu
2.2.1 MONITORING UZ POMO BROJAA
prihvatljiva
PERFORMANSI za praenje broja zahteva vrednost je 2
Avg. Disk Queue Length
za upis na disk (imati u vidu broj
Performanse servera je mogue pratiti pomou brojaa diskova)
performansi. Oni se koriste za dobijanje informacija o
tome kako operativni sistem, aplikacije ili sam hardver Referentne vrednosti zakljuene su na osnovu iskustva iz
funkcioniu. prakse [15]. One takoe mogu da variraju u zavisnosti od
Brojai su grupisani po odgovarajuim objektima mogunosti sistema, ali i od njegove konfiguracije. Iz
performansi. Pomou brojaa performansi mogue je ovog razloga je od velikog znaaja vrenje inicijalnog
identifikovati promenu u performansama servera, a te merenja, odnosno pravljenja baseline-a.
informacije su od znaaja za dalju analizu. 2.2.2 MONITORING MS SQL SERVERA POMOU
Performance monitor predstavlja alat koji daje vizuelni DINAMIKIH OBJEKATA
prikaz ovih brojaa koji su sastavni deo Windows Dinamiki objekti (eng. Dynamic Management Objects -
operativnog sistema. U okviru operativnog sistema DMOs) [13] daju prikaz podataka koji se mogu ticati,
pristutan je veliki broj brojaa performansi za monitoring izmeu ostalog, konekcija, sesija, transakcija, upita i
samog operativnog sistema, kao i brojai za MS taaka nagomilavanja posla. Pomou njih mogue je doi
SQLServer ili bilo koju drugu softversku aplikaciju. do zakljuka gde se nalazi usko grlo sistema. Dinamiki
Osnovni brojai performansi su dati u tabeli 1. pogledi (eng. Dynamic Management Views - DMVs) [13],
kao jedna vrsta dinamikih objekata, jesu pogledi u
sistemskoj bazi podataka (master database) koji sadre
veliki broj relevantnih podataka za analizu performansi.
1
http://technet.microsoft.com/en-us/library/ff367896%28v=exchg.141%29.aspx
Page 75 of 534
2.2.2.1 MONITORING PERFORMANSI POMOU 7) SYS.DM_TRAN_DATABASE_TRANSACTIONS

DINAMIKIH OBJEKATA poseduje podatke o transakcionim dnevnicima,
brojevima slogova i jo mnogo toga.
esto problemi u performansama SQL Server-a nastaju
zbog prekomernih zahteva za nekim deljenim resursom, MONITORING EME BP POMOU DINAMIKIH
to dalje dovodi do uskih grla sistema i do neprihvatljivo POGLEDA (SLOJ INDEKSA)
dugog odziva sistema. Iz tih razloga se monitoring
Indeksne strukture su veoma bitne sa aspekta
performansi vri po slojevima, gde su slojevi sledei: sloj
performantnosti baze podataka. One omoguavaju brz
konekcija, sesija i zahteva, sloj upita, sloj transakcija, sloj
pristup odreenim podacima iz baze, i na taj nain
indeksa, sloj statistike diska i sloj operativnog sistema
viestruko skrauju vreme odziva [14]. Meutim,
[13]. U nastavku su obraeni samo oni slojevi koji su
prilikom modifikacije ili upisa podataka u bazu
relevantni za ovaj rad.
neophodno je izmeniti strukturu indeksa, to svakako
SLOJ KONEKCIJA, SESIJA I ZAHTEVA I SLOJ zahteva vie vremena u odnosu na izmene podataka u
TRANSAKCIJA tabeli bez indeksa. Mogue ih je pratiti putem dinamikih
pogleda, koji daju relevantne informacije, na osnovu kojih
U nastavku e biti dat prikaz dinamikih pogleda koji su
moemo zakljuiti da li se usko grlo sistema nalazi u ovoj
korieni u okviru slojeva konekcija, sesija, zahteva i
oblasti. U nastavku je dat DMV od verovatno najveeg
transakcija [16].
zanaja za analizu indeksa:
1) SYS.DM_EXEC_CONNECTIONS prua podatke o
1) SYS.DM_DB_INDEX_USAGE_STATS ovaj DMV
saobraaju na mrei, tj. ko sve ostvaruje konekciju sa
datom bazom, obezbeuje statistiku upotrebe indeksa prilikom
2) SYS.DM_EXEC_SESSIONS sadri podatke za svaku reavanja upita.
sesiju koja je ostvarena nad nekom bazom podataka, Bitno je napomenuti da je pre monitoringa faktora
3) SYS.DM_EXEC_REQUESTS prikazuje po red za neophodno napraviti inicijalni monitoring (eng. baseline)
svakog korisnika i sistemski zahtev koji se trenutno kako bi znali koje su poetne vrednosti, i kako
izvrava na datoj SQL Server instanci, funkcionie sistem koji posmatramo. Kasnije prilikom
4) SYS.DM_TRAN_LOCKS omoguava uvid u sva monitoringa posmatramo baseline i traimo odstupanja.
zakljuavanja koja se trenutno deavaju na nekoj
instanci SQL Server-a, a u opseg ukljuuje sve baze 3. ITERATIVNI PRISTUP ZA PODEAVANJE
podataka na datoj instanci, PERFORMANSI BAZE PODATAKA
5) SYS.DM_TRAN_SESSION_TRANSACTION ovaj Na poetku ovog poglavlja bitno je napomenuti da je
DMV predstavlja primarni koji se koristi za operacije iterativni postupak za optimizaciju performansi baze
spajanja DMV-ova koji se odnose na transakcije sa podataka, koji se ovde uvodi, nezavistan od primenjene
onima koji se tiu sesija, tehnologije. Na slici 2 dat je prikaz predloenog pristupa.
6) SYS.DM_TRAN_ACTIVE_TRANSACTIONS daje
prikaz svih trenutno aktivnih transakcija sa statusom,
tipom i stanjem u kom se nalaze,
Slika 2 Iterativni pristup za podeavanje performansi baze podataka
Page 76 of 534
Koraci predloenog pristupa, prikazani na slici 3, su: 4. VALIDACIJA PREDLOENOG PRISTUPA

definisanje problema, plan akcije, prikupljanje podataka,
Predloeni iterativni pristup je validiran na jednom
analiza prikupljenih podataka, predlog reenja i
realnom projektu iz prakse. U pitanju je projekat PIO, koji
verifikacija i simulacije.
je pokrenut u saradnji organizacije TIAC group doo iz
3.1 DEFINISANJE PROBLEMA Novog Sada i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje
Republike Srpske. Cilj projekta jeste izgradnja
U okviru ovoga koraka vri se prikupljanje podataka od
korisnika koji ima problem sa performansama. Potrebno softverskog reenja koje e izvriti automatizaciju
je dokumentovati problem i napisati njegovu definiciju, i poslovanja fonda, smanjiti optereenost kadrova i
omoguiti pravovremeno dobijanje informacija. Projekat
to tako da bude to detaljnija i preciznija sa relevantnim
je zapoet 2008. godine, dok je danas samo reenje
informacijama za dalji rad. Neka kljuna pitanja koja
konkretizovano u smislu da aplikacija sa svojom bazom
doprinose kvalitetu definicije problema su:
podataka postoji i da se operativno koristi. Bitno je
Ko ima problem? napomenuti da sam projekat u trenutku izrade ovog rada
nije okonan, jer se i dalje vri razvoj nekih njegovih
ta je problem?
delova.
Kada se problem javio?
to se tie baze podataka ije performanse smo
Definicija problema je upravo ono to usmerava dalji tok unapreivali, potrebo je istai da se sastoji od pet relacija:
rada. Primer definicije problema je dat u 4.1. IzvodTrezora, IzvodTrezoraSt, NalogZaUplatuDoprinosa,
NalogZaUplatuDoprinosaSt i AnalitikaKarticaUD. U
3.2 PLAN AKCIJE
nastavku je izvrena primena jedne iteracije pristupa za
Plan akcije reprezentuje inicijalnu ideju o tome ta su podeavanje performansi.
mogui uzroci problema, tanije on ukljuuje informacije
4.1 DEFINISANJE PROBLEMA
o tome koje podatke elimo da prikupljamo u svrhu dalje
analize. Isto tako podrazumeva i specifikaciju tih Problem koji se javlja predstavlja neprihvatljivo dugo
podataka, u smislu koji e se podaci sakupljati, na koji vreme ekanja na aplikaciju da realizuje brisanje izvoda
nain i pomou kog alata, koji su intervali uzorkovanja trezora. Ovo ekanje ne zaustavlja, ali znatno usporava
itd. rad aplikacije. Pojava problema nije vremenski odreena,
i on se javlja pri svakoj akciji brisanja izvoda. Operacija
3.3 PRIKUPLJANJE PODATAKA
brisanja izvoda pored fizikog brisanja podataka iz baze,
U okviru ovoga koraka iterativnog postupka, vri se takoe vri i upis podataka koji omoguavaju praenje
sakupljanje podataka koji su definisani kao relevantni u promena u PIO bazi. Brisanje izvoda vri samo korisnik
prethodno definisanom planu akcije i koji su u skladu sa sa administratorskim privilegijama. Brisanje predstavlja
specifikacijom podataka. kontrolisanu aktivnost, s obzirom na to da brisanje izvoda
nije dozvoljeno bez posebne dozvole.
3.4 ANALIZA PODATAKA
4.2 PLAN AKCIJE
Ovaj korak obuhvata detaljno analiziranje podataka koji
su sakupljeni u prethodnoj fazi. Na osnovu sprovedenih Kao prvo, neophodno je izvriti podelu monitoringa na
analiza stvaraju se prve ideje o tome ta je to to uzrokuje monitoring servera, MS SQLServer-a i na kraju eme baze
pad performansi i kako otkloniti problem. One takoe podataka.
doprinose formiranju baseline-a za sledee iteracije.
U okviru monitoringa servera potrebno je postaviti
3.5 PREDLOG REENJA osnovne brojae za procesor, procese, memoriju i disk.
Prvo je potrebno izvui baseline, a potom vriti
U ovome koraku se vri predlaganje jednog ili vie
monitoring prilikom aktivnosti brisanja. Jednom
reenja problema do kojeg/ih se dolo na osnovu
prikupljene podatke je potrebno analizirati u odnosu na
sprovedenih analiza prikupljenih podataka. baseline. Ukoliko postoje podruija od interesa potrebno
3.6 VERIFIKACIJA I SIMULACIJE je uu u dublju analizu.
Ovaj korak ima za cilj da utvrdi da li su predloena Prvo je potrebno pokrenuti generisanje standardnih
reenja validna i da li sistem funkcionie na eljenom izvetaja iz SQL Management Studio-a, koji daju brz uvid
nivou performansi. u opte stanje. Nakon toga potrebno je sagledati DMV-
ove koji se odnose na konekcije, sesije, zahteve i
Priloeni postupak predstavlja jedan iterativni proces koji transakcije.
je mogue ponavljati sve dok se eljene performanse ne
postignu, to je kod kompleksnih sistema i sloenijih Prilikom monitoringa eme baze podataka, takoe je
problema svakako i potrebno. Upravo je ova iterativnost neophodno koristiti DMV-ove. Ovaj put je potrebno
od krucijalnog znaaja, s obzirom da u veini sluajeva analizirati podatke koje vraaju DMV-ovi koji se odnose
jedan prolazak kroz priloeni postupak ne dovodi do na indeksne strukture baze i statistiku njihove upotrebe, s
kompletnog otklanjanja problema, ili dovodi ali otkriva obzirom da se radi o operaciji brisanja.
drugi problem koji zahteva dalju analizu.
Page 77 of 534
Takoe je potrebno izraditi skripte sa DML (eng. Data koji ukazuju na probleme sa blokiranjem, to samo
Manipulation Language) naredbama, a koje e vriti ukazuje na to da je SQL Server izvanredan kada je u
pomenuta brisanja nad testnom bazom. pitanju konkurentno pristupanje resursima.
4.3 PRIKUPLJANJE I ANALIZA PODATAKA 4.3.3 PRIKUPLJANJE I ANALIZA PODATAKA
O EMI BAZE PODATAKA
Prikupljanje i analiza podataka su grupisani kao to je
reeno u planu akcije, tj. u tri grupe. Prilikom analize eme baze podataka, konstatovano je
postojanje posebne procedure za brisanje. Ona ukljuuje
4.3.1 PRIKUPLJANJE I ANALIZA PODATAKA vie tabela, i vri se odreenim redosledom. Prvo se vri
O SERVERU modifikacija tabele AnalitickaKarticaUD (brisanje nije
Prilikom prikupljanja i analize podataka o serveru, dozvoljeno), potom brisanje stavki naloga
postavljeni su osnovni brojai koji je mogue nai u tabeli (NalogZaUplatuDoprinosaSt) i zaglavlja naloga
1. Nakon prethodno izvrenog inicijalnog merenja, (NalogZaUplatuDoprinosa), i na kraju stavke trezora
sprovedeno je merenje prilikom vrenja brisanja izvoda. (IzvodTrezoraSt) i zaglavlje trezora (IzvodTrezora).
Ukoliko zanemarimo povremene oekivane skokove, 4.4 PREDLOG REENJA
nijedan od datih brojaa performansi nije pokazao
problematina podruija. Na slici 3 je dat primer analize Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka iz tri
brojaa koji vri monitoring procesora. kljune oblasti mogue je definisati nekoliko reenja.
PODEAVANJE TRANSAKCIJA
SQL Server svaku DML naredbu tretira kao posebnu
transakciju. Problem nastaje ukoliko neki proces zauzme
potrebnu tabelu i kada ostale DML naredbe moraju da
ekaju. Objedinjavanje svih naredbi na jednu, dve ili etiri
transakcije bi trebalo da smanji verovatnou da neki drugi
posao (eng. job) zauzme resurse i stavi na ekanje
brisanje stavki izvoda.
UKLANJANJE NEPOTREBNIH INDEKSA
Ovo reenje obuhvata uklanjanje onih indeksa, koji su na
osnovu analize podataka koje je vratio odgovarajui
DMV definisani kao nedovoljno korieni.
Nad relacijama su izdvojeni svi indeksi koji su kreirani,
Slika 3 Prikaz brojaa performansi diska kako bi se mogli blie sagledati. Uoeno je da je nad svim
tabelama definisano ukupno 31 indeks. Pokretanjem
Slika 3 prikazuje ponaanje diska u periodu njegovog
odgovarajuih DMV-ova, i analizom statistike upotrebe
monitoringa. Mogue je zapaziti da se javljaju dva skoka
indeksa, konstatovano je da se od ukupno 31og indeksa,
brojaa Avg. Disk Queue Length. Prilikom analize bitno je
relativno slabo ili uopte ne koriste 18 indeksa. Ovi
uzeti u obzir broj diskova u sistemu, jer se vrednost ovog
indeksi pored toga to se ne koriste za realizaciju, tj.
brojaa deli na ukupan broj diskova kako bi se dobila
ubrzanje upita, zahtevaju odreeno vreme prilikom
vrednos za jedan disk. Svakako ovaj skok bi predstavljao
operacija modifikacije i brisanja tabela (kako bi
problem da je jedan disk u pitanju, ali kako PIO sistem
prilagodili svoju strukturu datoj relaciji). Upravo ovo je
obuhvata 6 diskova vrednosti su prihvatljive, a pogotovo
razlog dugog vremena ekanja na kompletiranje operacije
zbog toga to se ovi skokovi ne javljaju esto i nisu
brisanja.
dugotrajni.
4.3.2 PRIKUPLJANJE I ANALIZA PODATAKA HIBRIDNO REENJE
O MS SQL SERVER-U Ovo reenje zapravo predstavlja spoj prvog i drugog
Kao prvo izvren je monitoring konekcija, sesija i reenja, tj. uklanjanje indeksa koji se retko koriste i
zahteva. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji nekoliko podeavanje opsega transakcija.
konekcija na posmatranu instancu SQL Server-a, mada su 4.5 VERIFIKACIJA REENJA I SIMULACIJE
sve konekcije validirane i ne postoji neka koja nije
dozvoljena. Na osnovu ovoga konstatnovano je da dublja U okviru verifikacije reenja fokus e biti na potvrivanju
analiza nije potrebna, tako da se prelo na monitoring predloenih reenja, i to na reenja: podeavanja
transakcija, tj. blokiranja i zakljuavanja. transakcija, uklanjanja indeksa i hibridno reenje. Sve
simulacije su vrene na lokalnoj maini i na izolovanom
Prilikom analize blokiranja i zakljuavanja, uglavnom je sistemu. Radi simulacija, izdvojeno je pet sluajeva
korien sys.dm_tran_locks DMV, a pored njega jo par brisanja izvoda i izraeni su odgovarajui skript fajlovi (u
koji su pokriveni u teoretskoj osnovi. Meutim kako je nastavku numerisani od 1 do 5), a koji su putani nad
brisanje nepredvidivo, i nije bilo za oekivati da e ovi testnom bazom.
DMV-ovi ukazati na problematino podruije. Isto tako
prilikom pokretanja DMV-ova nije bilo nikakvih rezultata
Page 78 of 534
4.5.1 SIMULACIJE SA OPSEZIMA TRANSAKCIJA oblasti. Sa sistematinim pristupom prolazi se kroz korake
I ONESPOSOBLJAVANJEM INDEKSA i jednom kada se kompletira posao i stigne do kraja
pristupa, moemo biti sigurni da su svi delovi
Na samom poetku izvrena su baseline merenja, a potom
obuhvaeni. Isto tako iterativnost je od velikog znaaja,
su vrena merenja sa drugim opsezima transakcija. Potom
jer samo jedan prolazak kroz postupak ne mora da dovede
je izvreno onesposobljavanje onih indeksa koji su na
do konanog reenja, ili moe da ukae na novi problem.
osnovu analize podataka definisani kao nepotrebni, pa su
testne skripte putene da vre brisanje, a rezultati su dati u Budui rad bi mogao da obuhvati analizu i prolazak kroz
nastavku. U nastavku je dato poreenje najboljih vremena ostale slojeve optimizacije, koji su u okviru ovog rada
simulacija sa podeavanjem transakcija i samo pomenuti. Svakako dalji rad na polju optimizacije je
onesposobljavanja indeksa u odnosu na baseline, kao i od velikog znaaja, jer iskustvo je ono to u najveoj meri
hibridno reenje (spoj simulacija 1 i 2). utie na efikasnost i efektivnost podeavanja performansi.
2:24 6. LITERATURA
VREME (MIN)
1:55 [1] Alexander P. Pons, Database Tuning and Its Role In

Information Technology Education, 2003,
1:26
[2] J. Matthias, K. Juergen, A Survay Of Query
0:57 Optimization In Centralised Database Systems, 1982,
0:28
[3] Lam H. Thai, System and Methods for Optimizing
0:00 Database Queries, 1996,
1 2 3 4 5 [4] S. Aghav, Database Compression Techniques for
Performance Optimization, ICCET 2nd International
SLUAJEVI BRISANJA IZVODA
Conference, 2010,
Baseline Simulacija 1 [5] B. Dina, David J. DeWitt, T. Carolyn, Benchmarking

Database Systems A Systematic Approach, 1983,
Simulacija 2 Hibrid
[6] Haran Boral, A Methodology for Database System
Performance Evaluation, 1984,
Slika 4 Prikaz najboljih vremena simulacija i baselinea
[7] S.W. Dietrich, M. Brown, E. Cortes-Rello, S.
Na osnovu sprovedenih simulacija, hibridno reenje je Wunderlin, A Practitioner's Introduction to Database
pokazalo najbolje rezultate, dok se simulacije sa Performance Benchmarks and Measurements, 1992,
onesposobljavanjem indeksa i podeavanjem transakcija,
respektivno nalaze na drugom i treem mestu. [8] S. Dennis, B. Philippe, B. Nancy, Database Tuning
Principles, Experiments, and Troubleshooting
Na produkcionom server-u je primenjeno reenje sa Techniques, 2004,
ukljanjanjem indeksa, i ono je rezultovalo sa ubrzanjem
operacije brisanja sa 2.5h na 0.5h. [9] Naik, Margesh, Database Management System
Performance Analysis and Comparison, 2011,
5. DISKUSIJA I ZAKLJUAK
[10] Hua Bei , Yang Liu, Research on Performance
Kao prvo mogue je diskutovati o primenjenim alatima za Optimization of SQL Server Database, 2008,
monitoring. Svakako tu su brojai performansi, koji su
relativno jednostavni za korienje i daju brz uvid u stanje [11] Dong Jianhua, The Performance Optimization
sistema. Sa druge strane imamo DMV-ove, koji nisu Technology of SQL Server Database, 2007,
toliko jednostavni za korienje, ali daju veliku koliinu [12] W. Steven, B. Christian, L. Justin, C. Michael,
informacija. Meu tim informacijama se nalaze i one koje Joshua J. Lin, H. Douglas J. Haidong, Paul A.
ukazuju na uzrok pada performansi. Isto tako, u cilju Mestemaker, S. Arindam, Professional SQLServer
dobijanja relevantnih informacija, potrebno je izvriti 2005 Performance Tuning, 2008,
odgovarajue spojeve kljunih DMV-ova, a potom
filtrirati neophodne kolone relacija. Ovo je upravo ono to [13] D. Louis, F. Tim, Performance Tuning with SQL
ini DMV-ove zahtevnim za korienje, ali ukoliko se Server Dynamic Management Views, 2010.
istraje u poslu oni vraaju podatke koji su od velikog
[14] Mogin, P., Lukovi, Principi baza podataka,
znaaja, gledano sa aspekta monitoringa sistema za
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 1996.
upravljanje bazama podataka. Kao jo jedan koristan alat
tu su i MS SQLServer-ovi standardni izvetaji, koji koriste [15] http://www.enduria.eu/key-performance-
DMV-ove, a korisniku pruaju obraen izvetaj koji counters-and-their-thresholds-for-windows-server-
sadri i odgovarajue grafike prikaze podataka. recommended-by-microsoft/
Kompletan postupak podeavanja performansi bi bio [16] Detaljnije o DMV-ovima za konekcije, sesije,
drugaiji da nema sistematinog pristupa. Ovakvo zahteve i transakcije: http://msdn.microsoft.com/en-
podeavanje bi moglo da dovede do reenja, ali onaj ko us/library/foo6bd46fe1-417d-452d-a9e6-
vri podeavanje ne bi bio siguran da li je obuhvatio sve 5375ee8690d8.aspx
Page 79 of 534
PROGNOZIRANJE TRANJE NOVIH KOMUNIKACIKONIH SERVISA

BAZIRANE NA ANALIZI IVOTNOG CIKLUSA SERVISA
NEW COMMUNICATION SERVICE DEMAND FORECASTING BASED
ON SERVICE LIFE CYCLE ANALYSIS
Stevan Velikovi
Visoka kola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije
uvoenja servisa do njegovog povlaenja sa trita.

Sadraj Prognoziranje novih komunikacionih servisa
predstavlja sastavni deo poslovnog planiranja. Veliku ivotni ciklus jednog servisa ine etiri osnovne faze:
primenu u praksi imaju difuzioni modeli prognoziranja Faza uvoenja (faza u kojoj se servis javlja na
prihvatanja novih servisa. Difuzioni modeli se oslanjaju tritu i kada poinje njegova postepena
na modelovanje krive ivotnog ciklusa servisa ime se tei prodaja);
uspenoj proceni kretanja broja novih korisnika tokom Faza rasta (trite postaje svesno datog servisa i
vremena. Poznavanje zakonitosti formiranja krive u ovoj fazi se ostvaruje najbri rast prodaje);
ivotnog ciklusa servisa pomae donosiocu odluke u Faza zrelosti (dolazi do kulminacije prodaje).
formiranju pouzdane prognoze i donoenju ispravnih Faza opadanja (usled zasienosti trita i pojave
poslovnih odluka. novih konkurentskih servisa dolazi do opadanja
prodaje).
Abstract New communication services forecasting is an
integral part of business planning. Diffusion models are Faze ivotnog ciklusa novog servisa prikazane su na Slici
widely used in practice for forecasting new services 1. [2].
adoption. They rely on modeling lifecycle service curves.
Their aim is to successfully predict changes in the number
of new users over time. Knowing the rules of the lifecycle
service curve formation can help decision makers in
forming reliable forecasts and right business decisions.
1. UVOD
Svaka organizacija koja ne shvata i ne uvaava znaaj

planiranja, odnosno ne prihvata kretanja i promene u
okruenju koje na direktan ili indirektan nain utiu na
njeno poslovanje, mora se suoiti sa konkurencijom koja
je zasigurno korak ispred. Prognoziranje dakle predstavlja Slika 1. Faze ivotnog ciklusa novog servisa
neophodnu osnovu za uspeno planiranje [1].
Promene koje se dogaaju na tritu odraavaju se na
Jedan od vanih elemenata prilikom analize opravdanosti izgled krive ivotnog ciklusa pa otuda i potreba za
investiranja u nove servise jeste i brzina kojom e uticajem na trinu strategiju i marketing miks. Znaaj
korisnici prihvatiti novi servis. Ona je vana zbog procene koji kriva ivotnog ciklusa ima za donosioce odluka
rizika kao i razumevanja kako novanih tako i sastoji se u pomoi prilikom identifikovanja
organizacionih sposobnosti potrebnih za uspeno odgovarajuih strategija i akcija za prihvatanje servisa na
eksploatisanje. tritu.
Za prognoziranje prihvatanja novih servisa esto se Vrlo esto se u literaturi moe nai injenica da ivotni
koriste difuzioni modeli. Oni modeluju krive ivotnog ciklus prihvatanja nekog servisa prati krivu koja je tzv. S
ciklusa servisa, ime se tei uspenoj proceni kretanja oblika. Gledajui S krivu vidi se da prihvatanje novog
broja novih korisnika tokom vremena odnosno pouzdanoj servisa u poetku naglo raste, da bi ovaj intenzitet polako
prognozi. Poznavanje zakonitosti formiranja krive slabio i na kraju opao sa vremenom [3].
ivotnog ciklusa je otuda od znaaja za donosioce odluka.
Inovativne kompanije e raditi na novim inovacijama,
2. IVOTNI CIKLUS SERVISA novim servisima kako bi eventualno zamenili one koji su
trenutno aktuelni na tritu. Sukcesivna S kriva e se u
ivotni ciklus servisa/proizvoda se moe posmatrati kao jednom trenutku pojaviti kako bi zamenila staru i
poslovna analiza koja nastoji da identifikuje skup faza nastavila sa trendom rasta prodaje. Na slici 2.prva kriva
zajednikih za komercijalne servise/proizvode. Kriva predstavalja aktuelni servis, dok druga predstavlja servis
ivotnog ciklusa se koristi kako bi grafiki predstavila koji se tek probija pa je otuda i nivo rasta nii ali e u
progres novog servisa kroz sukcesivan niz faza od nekom buduem trenutku prestii aktuelni servis i dovesti
Page 80 of 534
do veeg nivoa rasta. Sama duina ivotnog ciklsa e odreene karakteristike tako istovremeno i svaku opisuje
zavisiti od niza faktora. [5]. odgovarajui cilj:
U fazi uvoenja servisa na trite cilj je stvariti
svesnost kod korisnika i obaviti probu.
U fazi rasta osnovni cilj je maksimiziranje udela
na tritu.
U fazi zrelosti osnovni cilj je maksimiziranje
profita.
U fazi opadanja osnovni cilj je smanjenje
trokova [6].
Shodno ciljevima koji su vezani za karakteristine faze

ivotnog ciklusa, donosioc odluke treba da odgovarajuim
akcijama poslovanje usmeri ka efikasnom ostvarenju
istih.
Slika 2. Substitucija aktuelne sa novom tehnologijom
Kriva prihvatanja novih servisa, isto kao i kriva ivotnog
2.1 STRATEGIJA REGENERACIJE ciklusa, predstavlja normativni i opisni model koji slui
kao pomoni alat u procesu donoenja odluka. Poloaj
Primenom odgovarajuih strategija tei se produenju posmatranog servisa na krivoj ivotnog ciklusa direktno
ivotnog ciklusa servisa. Faza zrelosti je pogodna za odreuje kategoriju potencijalnih korisnika kojima se
produenje poto je za nju karakteristina najnia cena treba obraati odnosno na koje treba primeniti odreene
servisa a ujedno obuhvata procentualno najvei deo marketing strategije u cilju postizanja efikasnijih
potencijalnih korisnika. esto se primenjuju marketinke poslovnih efekata.
strategije ime se ivotni ciklus servisa produava
pojavom takozvane faze produene zrelosti. 3. PROCES DIFUZIJE
Velike zasluge za razvoj teorije difuzije inovacija

pripadaju Everet Rogers-u koji prihvatanje inovacija
predstavlja kroz ivotni ciklus sa sledeim kategorijama
korisnika:
inovatore (najee su to avanturisti, obrazovani
korisnici sa viestrukim izvorima informacija,
vee sklonosti ka riziku) ;
rane prihvatioce (to su uglavnom socijalne voe,
popularni i obrazovani korisnici);
Slika 3. Efekat strategije regeneracije na krivu difuzije rana veina (korisnici koji kupuju sa jakom
namerom i koji imaju viestruke neformalne
Posmatrajui krivu ivotnog ciklusa moe se zakljuiti da socijalne kontakte);
strategija donosioca odluke treba da omogui bri ulazak kasna veina (karakterie ih skepticizam, po
u fazu rasta, da se u fazi zrelosti povea maksimalni nivo prirodi su tradicionalni i uglavnom su nieg
prihvatanja servisa kao i da se produi njeno trajanje. socijalno-ekonomskog statusa);
pratioce (osnovni izvor informacija su prijatelji i
komije) [4].
Slika 4. Strategije poveanja efikasnosti difuzije servisa
2.2 CILJEVI IVOTNOG CIKLUSA SERVISA

Slika 5. Rogers-ova kriva difuzije inovacija
Kao to svaka faza ivotnog ciklusa servisa/prozvoda ima Rogersova teorija se bazira na injenici da e se inovacija
Page 81 of 534
iriti kroz socijalni sistem pratei krivu S oblika, tako to opisuje nivo prihvatanja novog servisa tokom vremena.
rani korisnici prvo biraju novi servis, zatim ih prati
veina, sve dok inovacija ne postane uobiajena. Rogers
je meu prvima opisao difuziju novog servisa kao proces
koji se odvija kroz pet etapa a one su:
Znanje (uenje o postojanju i funkciji inovacije);
Ubeivanje (postati uveren o vrednosti koje sa
sobom nosi inovacija);
Odluka (obaveza prihvatanja inovacije);
Implementacija (upotreba inovacije);
Potvrda (konano prihvatanje ili odbijanje
inovacija) [4].
Slika 6. Efekat promene parametra imitacije i inovacije
Proces difuzije zavisi od dva osnovna uticajna faktora, na difuzionu krivu novog servisa
inovatora i imitatora. Inovatore pokree elja da probaju
novi servis a verovatnoa korienja novog servisa od 3.1 PREVAZILAENJE BARIJERA(JAZA)
strane inovatora ne zavisi od broja drugih korisnika. S
druge strane imitatori su primarno pod uticajem svoga Varijacija Rogers-ovog modela difuzije inovacija
okruenja i upravo je verovatnoa njihovog korienja predstavlja Geoffrey Moore-ov model koji pretpostavlja
zavisna od broja korisnika koji ve koriste posmatrani postojanje jaza izmeu prve dve (kategorija korisnika koji
novi servis. Imitatori zapravo i predstavljaju osnovu su entuzijasti i vizionari) i tree grupe korisnika
irenja inovacija (rana i kasno zrela faza). (pragmatiari). Prema Moore-u prelazak jaza je kritini
korak u procesu difuzije korisnika poto vizionari i
Brzina prihvatanja novog servisa predstavlja funkciju pragmatiari imaju razliita oekivanja.
nekoliko faktora meu kojima su (Rogers 1983, 2003):
Relativna prednost servisa u odnosu na postojee
servise/proizvode;
Stepen do koga je novi servis kompatibilan sa
postojeim operacijama;
Stepen do koga je novi servis jednostavan (za
razliku od kompleksnog);
Stepen do koga se novi servis moe probati u
ogranienoj osnovi; Slika 7. Moore-ov model ivotnog ciklusa servisa
Stepen do koga se novi servis moe posmatrati.
Moore smatra da e novi servis nai put do inovatora i
Frank Bass-a je shvatio da postoji mogunost korienja ranih prihvatioca ali da e veinski deo trite, za koji je
difuzione teorije kako bi se oponaao S oblik krive rasta ujedno vezan profit, odbiti novi servis ukoliko nije dobro
novih servisa. Oblik S krive se moe objasniti marketinki podran. Da bi se jaz savladao potrebno je
primenjujui difuzionu teoriju, koja se bavi odabrati ciljno trite, razumeti koncept servisa,
komunikacionim kanalima, odnosno sredstvom pomou pozicionirati servis, izgraditi marketing strategiju, izabrati
kojeg se inovacija prenosi kroz socijalni sistem. U odgovarajui distributivni kanal kao i cenu.
marketingu se pod kanalom komunikacije smatra kako
komunikacija putem masmedija tako i meuljudska Moore obajanjava model ivotnog ciklusa sa jazom kao
komunikacija. lanovi socijalog sistema razliito se oblik razvoja trita koji se zasniva na tendenciji
oslanjaju na informacije koje dobiju preko masmedija ili pragmatinih ljudi da prihvataju novi servis kada vide
meuljudskom komunikacijom. Informacije o ljude sline sebi da to isto rade. Donosioci odluke stoga
inovacijama predstavljaju vaan inioc u odluivanju mogu predvideti njegov nastanak kako bi razvili strategije
brzine i oblika S krive. koje e im pomoi u prevazilaenju istog.
Bass opisuje difuzioni proces kao rezultat dva nezavisna Mnogi proizvodi i servisi ne uspeju da savladaju jaz koji
parametra masmedija i efekta usmenog prenosa iskustva postoji izmeu entuzijasta i veinskih korisnika. Od
izmeu korisnika. Efekat masmedija pokriva one donosioca odluka se oekuje da razume koje su akcije
korisnike koji su zainteresovani za servis koji su poslednji neophodne kako bi se savladao jaz i nastavila da se prati
i najbolji. Ovaj segment trita je pod jakim uticajem kriva prihvatanja servisa. Rane korisnike pokree
marketinkih aktivnosti koje kod korisnika stvara oseaj inovacija dok kasije korisnike (veinsko trite) pokree
svesnosti i prisutnosti servisa. Eefekat usmenog evolucija inovacija. Korisnici koji prvi prihvataju novi
prenoenja iskustva je jai po pitanju reflektovanja na servis ele novu tehnologiju i performanse (ele ono to je
dinamiku prihvatanja novog servisa. u trendu) dok kasniji korisnici, oekuju da dobiju servis
koji prua reenja njihovim problemima kao i
U zavisnosti od vrednosti parametra inovacije i imitacije jednostavnost i udobnost u korienju (ele korisnost). Jaz
zavisie i oblik krive ivotnog ciklusa odnosno krive koja
Page 82 of 534
se stvara kod servisa koji su veinskj kategoriji 4.1 BASS-OV DIFUZIONI MODEL
potencijalnih korisnika prerano ponueni ime ono nije
postal svesno postojanja novog servisa odnosno njegove Pouzdana prognoza se moe dobiti primenom Bass-ovog
vanosti. modela ukoliko se vri prognoziranje novog servisa za
koji se moe sa velikim stepenom sigurnosti tvrditi da e
Maloney-evo Pravilo 16% nalae kompaniji da kada nai put do svakog potencijalnog korisnika. Bass-ov
dostigne 16% procenjenih korisnika promeni marketing model se oslanja na pretpostvaku da vreme izloenosti
strategiju kako bi se doprelo do veinskih korisnika i servisa na tritu direktno rezultuje brojem korisnika koji
prevaziao jaz u modelu. prihvataju ponueni servis i da e shodno tome posle
dovoljno dugog vremena izloenosti servis biti prihvaen
4. PROGNOZIRANJE TRANJE NOVIH SERVISA od strane svih potencijalnih korisnika. Model
pretpostavlja da je veliina trita konstantna odnosno
nezavisna od vremena.[7]
Karakteristike prognoziranja novih servisa se pre svega
ogledaju u strategijskom znaaju koje ono nosi za Kumulativni broj korisnika koji su prihvatili novi servis
poslovno planiranje. U sluaju prognoziranja novih za vreme t Bass je predstavio sledeom jednainom:
komunikacionih servisa, modele prognoziranja je 1 e ( pq )t za t0 (1)
poeljno podeliti na sledee grupe: N (t ) m
q ( p q ) t
Modeli bazirani na istraivanju trita; 1 e
p
Ekspertska miljenja;
Komparativni modeli, koje koriste podatke Gde je:
drugih zemalja koje su date servise/proizvode N(t) - kumulativni broj korisnika koji su prihvatili novi
ve uvele, ukoliko postoje ekonomske, servis za vreme t;
drutvene, kulturno-statistike slinosti izmeu m - ukupan procenjeni potencijal trita;
dve zemlje. q je parametar imitacije;
Modeli difuzije ili supstitucioni modeli. p je parametar inovacije [8], [9].
Za potpuno nove servise/proizvode koji ranije nisu Brzinu prihvatanja novog servisa odreuju parametri p
postojali na tritu primenjuju se modeli difuzije. Cilj koji predstavlja eksterni uticaj (predstavlja brzinu kojom
dufuzionih modela je da predstave krivu ivotnog ciklusa zapoinje prihvatanje novog servisa) i parametra q koji
prodaje novog servisa u odnosu na dat skup prihvatioca predstavlja brzinu kojom se deava kasniji rast
usluge tokom vremena sa malim brojem parametara. (predstavlja efekat usmenog prenoenja iskustava izmeu
Posmatrajui krivu ivotnog ciklusa nameu se sledea korisnika i potencijalnih korisnika).
pitanja koja su od kljunog znaaja za prognoziranja
prihvatanja novih servisa: 4.2 GENERALIZOVAN BASS-OV MODEL
Koliko je primenjen model prognoziranja
pouzdan? Bass dokazao da je njegov model primenljiv na podatke
uvoenja mnogih servisa bez obzira na irok opseg
Koliki se maksimalni nivo proboja na tritu
promenljivih kod upravljanja kao to su na primer cena i
moe oekivati?
marketinke aktivnosti. Promenljive u Bass-ovom modelu
Kada e zapoeti prihvatanje novih servisa?
mogu da pomere difuzionu krivu u vremenu ali da je oblik
Kojom brzinom e se odvijati irenje odnosno krive uvek slian. Oblik generalizovanog Bass-ovog
prihvatanje servisa kroz socijalni sistem? modela je dat na sledei nain:
f (t )
( p qF (t )) x(t ) (2)
1 F (t )
- gde je x(t) funkcija procentualne promene cene,

marketinga i drugih promenljivih. Ona deluje na prirodni
oblik difuzije, modifikujui njenu vremensku strukturu, a
ne vrednost njenih parametara. Iako je ova funkcija
originalno koncipirana za predstavljanje marketing miksa,
njegova struktura je toliko uoptena i pojednostavljena da
moe poprimiti razne forme kako bi oslikala i druge
spoljanje faktore (politiki, tehnoloki preokreti i nagla
promena okruenja) [10].
Slika 8. Prognoza difuzije smart telefona u SAD (izvor: Uticaj promene cene na difuziju servisa prikazana je na
http://www.asymco.com) Slici 9 i 10.
Page 83 of 534
Slika 9. Izgled krive difuzije istog servisa sa dve razliite

Slika 11. Difuzija razliitih generacija istog servisa
cene (osnovna i 10% nia) [10]
(primer prodaje desktop PC-ja) [10]
4.4 MODEL UENJA - PROSTORNI EFEKAT
esto korien model je i model uenja koji omoguava

prognoziranje prihvatanja novih servisa u zemlji ukoliko
se raspolae uticajnim faktorima iz inostranstva. Da bi to
bilo mogue potrebno je uzeti u obzir sledee parametre:
Servise uvedene u razliitim zemljama u razliito
vreme;
Razlike u brzini prihvatanja u razliitim
zemljama;
Potrebno je uvideti efekat uenja koji se javlja
izmeu vodeih i prateih zemalja u difuzionom
procesu.
Slika 10. Uticaj pada cene na difuziju novog servisa na
primeru prihvatanja kolor televizije u SAD.(Izvor:
Technology Futures Inc.) Multinacionalni model prikuplja podatke iz razliitih
zemalja kako bi prevaziao nedostatak podataka na
nacionalnom tritu. Na Slici 12. je dat je uporedni prikaz
4.3 NORTON-BASS MODEL EFEKAT REGENERACIJE
procesa difuzije istog servisa u razliitim zemljama.
ivotni ciklus servisa se skrauje delimino zbog
poveanja brzine uvoenja novih servisa ali takoe i zbog
brzog napretka tehnologije. Kompanije sve vie zavise od
prihoda od novih servisa. Novi servisi uglavnom
postavljaju vee granice prema drugim servisima dok su
stari servisi pod uticajem konkurentskih izazova i ekaju
na reakcije korisnika. Kompanije imaju potrebu za novim
servisom koji treba da zameni postojei servis koji dostie
kraj ivotnog ciklusa.
Norton i Bass su 1987. godine proirili model za

prihvatanje servisa sa kontinualnom ponavljajuom
kupovinom baziran na pretpostavci da tehnoloki servisi Slika 12. Difuzija mobilnih telefona u osam razliitih
nasleuju jedni druge po generacijama.
zemalja [11]
Na Slici 11. prikazan je izgled difuzije razliitih
Ako se uoiti model koji posmatra relacije izmeu dve
generacija istog servisa.
zemlje (pratee i vodee), pratea zemlja koristi iskustva
vodee zemlje kako bi izvrila prognozu tranje servisa
koji je ve plasiran u vodeoj zemlji. Drugim reima
pratea zemlja ui na primeru vodee zemlje.
4.5 PROCENA PARAMETARA MODELA
U poetnim fazama ivotnog ciklusa servisa kada se

raspolae sa malim skupom podataka javlja se problem
predvianja parametara kod modela baziranih na Bass-
ovom modelu. Meutim sam Bass smatra da je
Page 84 of 534
predvianje parametara difuzionih modela samo od na tritu, uticati na njegovu konkurentnost kao i na profit
statistike vanosti, jer dok se skupi zadovoljavajua koji e se generisani.
koliina podataka za pouzdano predvianje bie kasno da
se ti podaci iskoriste u svrhu prognoziranja. 6. LITERATURA
Proceni parametara Bass-ovog modela treba posvetiti [1] Radojii V.: Prognoziranje u telekomunikacijama,
posebnu panju. Ovi parametri se mogu sa Saobraajni fakultet, Beograd, 2003.
zadovoljavajuim intervalom poverenja proceniti
primenom razliitih metoda analize trita, pre svega
[2] Singh M.: New Product Forecasting, ESD 260,
metodama upitnika, delfi metodom i sl. Vrednosti
September 2006., available at:http://ocw.mit.edu/
parametara p i q variraju u zavisnosti od servisa koji se
razmatra, veliine nacionalnog dohotka, regiona, kao i
kulturnih i socijalnih aspekata u drutvu. Trini [3] Radas S.: Diffusion Models in Marketing: How to
analitiari su ustanovili da je procenat inovatora u Evropi Incorporate the Effect of External Influence, Privredna
duplo manji nego u Americi, dok je procentualna vrednost kretanja i ekonomska politika, Vol. 15, No. 105, pp. 30-
imitatora u Aziji za etvrtinu manja nego u Americi i 51, 2005.
Evropi.
[4] Rogers, E. M. Diffusion of Innovation. New York,
Ako podaci o parametrima Bass-ovog modela nisu NY: Free Press, 1962.
dostupni, koriste se parametri koji odgovaraju slinim
servisima koji su ve u upotrebi. Procedura, poznata kao [5] James K.: Developing, Positioning, and
analogijska analiza, se bazira na sledeem: identifikuju se Differentiating Products through the Life Cycle,
servisi ija je difuzija verovatno slina difuziji novog Louisiana State University Shreveport, 2003., available
servisa, koriste se vrednosti parametara p i q, poznatog at:http://finntrack.eu/babs/dbs217/kotler/kotler10exs.ppt#
servisa koji je identifikovan u prethodnom koraku, za 298,1,Chapter 10
prognoziranjeno novog servisa (s tim da se procena
veliine trita vri odvojeno, anketiranjem ili na neki [6]http://www.educ.msu.edu/epfp/meet/02-06-
drugi nain). Problem predstavlja odabir odgovarajueg 06files/Diffusion _Innovations.pdf
servisa. Za to su razvijene neke formalne metode, ali se
zahteva velika opreznost i kreativnost prilikom odabira
[7] Albers S.: Forecasting the Diffusion of an Innovation
analognog servisa. Analogija zasnovana na slinostima u
Prior to Launch, Cross-functional Innovation
oekivanom ponaanju na tritu se pokazala kao bolje
Management, Perspectives from Different Disciplines,
reenje od one koja se zasniva na slinostima samih
Gabler: Wiesbaden, pp. 243-258, 2004.
servisa.
Thomas (1985) predlae da se za analogijsku analizu [8] Allen, D.: New telecommunication services: Network
uzme u obzir slinost sledeih pet karakteristika: externalities and critical mass, Telecommunications
konteksta okoline (npr.socio-ekonomski faktori); Policy, 12, 57-271, 1983.
strukture trita (veliina trita, broj
konkurenata); [9] Antonioli Corigliano M., Baggio R., Mobile
ponaanje korisnika (situacije u kojima kupuju); technologies diffusion in tourism: modelling a critical
markentike strategije firme i mass of adopters in Italy, 11th International Conference
karakteristika novog servisa (npr. relativna on Information Technology and Travel and Tourism,
prednost tog servisa u odnosu na postojee) [12]. Cairo, 2004.
5. ZAKLJUAK [10] Bass F.: Diffusion Theory in Marketing: A

Historical Perspective, 2005., available at:
http://road.uww.edu/road/zhaoy/Marketing%20770%20S
Prognoziranje prihvatanja novih komunikacionih servisa ummer%202008/bass. ppt#256,1,Diffusion Theory in
ima znaajnu ulogu na polju poslovnog odluivanja. Marketing: A Historical Perspective Frank M. Bass, 1999.
Prognoziranje novih servisa obiluje mnotvom
nepoznanica pa je stoga procesu izbora modela, njegovim [11] Meade N.: Applications of Diffusion Models in
parametara, tumaenju rezultata potrebno prii oprezno. Telecommunications, available at: http://www.itu.int/
Upravo je iz tok razloga poznavanje mehanizma ITU-D/finance/work-cost-tariffs/events/expert-
formiranja krive ivotnog ciklusa, njenih pojedinih faza, dialogues/forecasting /meade-presentation.pdf
karakteristika, prednosti i mana od znaaja za donosioce
odluk u procesu izbora odgovarajuih poslovnih [12]http://people.brunel.ac.uk/~mastjjb/jeb/forecast.html
strategija. Znajui potencijalne pokretae kao i
potencijalna ogranienja pojednih faza u ivotnom ciklusu
donosilac odluke moe pravovremenim odlukama i
ispravnim strategijama obezbediti opstanak novog servisa
Page 85 of 534
UPOREDNA ANALIZA KARAKTERISTIKA PREPOZNAVANJA

MARKERA KORIENJEM METAIO SDK I VUFORIA SDK
COMPARATIVE ANALYSIS OF MARKER RECOGNITION USING
METAIO AND VUFORIA SDKs
Milo Stoi1, ore Manoilov1, Duan Tati1
Elektronski fakultet Ni1
Sadraj U ovom radu izvrena je uporedna analiza tehnologija proirene stvarnosti, korienjem kamere
karakteristika praenja i prepoznavanja markera mobilnih ureaja. Ova tehnologija omoguava da se
dobijenih nakon testiranja dve aplikacije namenjene integracijom raunarski generisane slike sa slikama
obogaenju izlobene postavke arheolokog parka realnog sveta dobijaju informacije u realnom vremenu o
Medijana u Niu. Osnovna funkcionalnost predstavljenih mestu ili objektu koji se posmatra. Jedan od naina
aplikacija zasniva se na tehnologiji proirene stvarnosti. primene proirene stvarnosti prikazan je na Slici 1, gde se
Lokaliteti na Medijani su prekriveni peskom, radi zatite, i kamerom ureaja prepoznaje id marker a na ekranu
na tim mestima postavljeni su crno beli markeri i slike. prikazuje 3d model crkve.
Aplikacije prepoznaju zadate markere i na ekranu Spektar primene tehnologije proirene stvarnosti je
prikazuju odgovarajui raunarski generisan sadraj.
irok. Najee se koristi u promotivne svrhe i u vidu
Prilikom realizacije sistema korieni su Metaio SDK i
zabavnog softvera [1], ali sve veu primenu nalazi u nauci,
Vuforia SDK. Uporednim testiranjem aplikacija, po
medicini [2], i arheologiji [3].
unapred zadatim uslovima, diskutovane su karakteristike
ovih tehnologija, uporeeni su rezultati i predloene U ovom radu izvreno je poreenje tipova praenja
mogunosti unapreenja algoritama za prepoznavanje. implementiranih u alatima Vuforia SDK i Metaio SDK.
Zakljuili smo da je najbolji nivo prepoznavanja ostvaren Predstavljeno je vie testiranja i merenja na razliitim
korienjem Metaio SDK tehnologije, na ureaju Sony mobilnim ureajima sa Android operativnim sistemom. Za
Xperia Sola, dok se pri jakoj sunevoj svetlosti kvalitet testiranje prepoznavanja markera koriene su dve
prepoznavanja markera korienjem Metaio tehnologije aplikacije kreirane za potrebe arheolokog parka Medijana
smanjuje. u Niu. Na osnovu razliitih karakteristika, kao to su
Abstract - The aim of this paper is to comparatively kvalitet markera, rastojanje mobilnog ureaja od markera,
analyze the characteristics of tracking and recognition of koliina svetlosti, kao i kvalitet mobilnih ureaja,
markers based on testing of two applications using dsikutovani su dobijeni rezultati.
augmented reality tehnology. The applications are U [4] su po kriterijumu kvaliteta markera koji se
designed to enrich the visitor experience at the Mediana prepoznaje, kvaliteta konfiguracije ureaja sa kojima se
archaeological site close to Ni, Serbia. Some mosaics at vri testiranje kao i rastojanja ureaja od markera koji se
Mediana are covered with sand, for protection, against prepoznaje i veliine markera, dati primeri testiranja ovog
weather conditions, and those places are are marked with tipa. Takoe, Martin Hirzer je u svom radu [5] predstavio
either markers or black and white images. The testiranje prepoznavanja markera pod razliitim uslovima,
applications allow identification of markers and their on- kao to su: poloaj markera, dimenzije, prisutna koliina
screen replacement with appropriate computer-generated svetlosti.
contents. Metaio and Vuforia are used for the Ostatak rada ima sledeu strukturu. U Sekciji 2
implementation purposes. One of the important features in predstavljeni su Vuforia i Metaio SDK alati i date njihove
the implementation of the system is the quality of the uporedne karakteristike. Eksperimentalna postavka i
marker recognition. Through a comparative analysis of komparativna analiza dati su u Sekciji 3. U poslednjoj
the applications, starting from a predefined conditions, we sekciji sumirani su rezultati i razmatrani mogui pravci
determine the characteristics of these technologies, daljeg istraivanja.
compare the results and explore opportunities for
improving the recognition algorithms. The conclusion is
that the best level of marker recognitiont is obtained by
using Metaio tehnologies and Sony Xperia Sola mobile
device, but with high level of sunlight, using Metaio
tehnologies, reliability of marker recognition is reduced.
1. UVOD
Upotreba mobilnih ureaja u svakodnevnim

aktivnostima sve je ira i znaajnija. Navike korisnika
nameu potrebu da se informacije dobijaju brzo i
jednostavno, u svega nekoliko dodira prstom na ekranu
osetljivom na dodir. Kao novi vid interakcije primenjuje se
Slika 1. Primer proirene stvarnosti.
Page 86 of 534
2. TEHNOLOGIJE PROIRENE STVARNOSTI baziranu na etvoronivovskim komponentama:

Tehnologije koje su koriene prilikom realizacije - Kompenenta praenja (Tracking),
aplikacija proirene stvarnosti u svrhu ovog testiranja su - Komponenta zauzimanja (Capture),
Metaio SDK i Vuforia SDK. - Komponenta renderovanja (Rendering),
- Interfejs senzora (Sensor Interface).
a. Metaio Mobile SDK
b. Vuforia SDK
Metaio SDK se upotrebljava za izradu mobilnih
aplikacija koje se pokreu na ureajima baziranim na Vuforia SDK je projekat koji je razvijen od strane
Android, iOS i Windows operativnim sistemima. AR Qualcomm Inc. Objavljen je u oktobru 2010. godine.
browser, Junaio, kreiran je pomou Metaio SDK i danas Vuforia SDK olakava razvoj aplikacija iz podruja
ga koristi preko 10 miliona mobilnih ureaja [6]. proirene stvarnosti. Bazirana je na markerima dostupnim
na stranicama projekta [7].
AR aplikacija koja je zasnovana na Vuforia SDK sastoji
se od sledeih osnovnih komponenti:
- Kamera,
- Konvertor slika,
- Komponenta praenja,
- Video Background Renderer,
- Kod aplikacije,
- Ciljni resursi.
Slika 3. Dijagram toka podataka Vuforia-e SDK u

aplikacionom okruenju [7].
Slika 2. Arhitektura Metaio aplikacije [6]. U Tabeli 1 date su uporedne karakteristike tehnologija
proirene stvarnosti Metaio SDK i Vuforia SDK.
Metaio Unifeye SDK je implementiran na modularan
nain, pruajui mobilnom ureaju AR funkcionalnost
TABELA 1: PRIKAZ OSNOVNIH KARAKTERISTIKA TEHNOLOGIJA PROIRENE STVARNOSTI
KAKTERISTIKE METAIO SDK VUFORIA SDK

Brzina izrade Brza izrada aplikacija Brzo prepoznavanje markera u lokalnom reimu
apliakcija aplikacije
Multi-praenje Omoguava korienje 512 razliitih markera Istovremeno praenje do 5 markera, dok Cloud
prepoznavanje omoguava do milion markera
istovremeno
Tip praenja Razliite vrste praenja objekata: markeri, Omoguene su razliite vrste praenja: frame markera,
slike, 3D objekti slika, tampanog teksta, 3D objekata (kuboidnih i
cilindrinih), kreiranje imagebutton-a.
Platforme Aplikacije za razliite platforme (Android, iOS, U sprezi sa Unity 3D Game Engine-om mogu je izvoz
Windows) se nezavisno implementiraju (export) aplikacije za Android i iOS bez dodatnog
programiranja, kao i kreiranje animacija.
Verzije alata Postoji besplatna verzija alata koja ima svoja Vuforia SDK alat je besplatan
ogranienja i ne moe se koristiti u
komercijalne svrhe. Pro verzija alata se plaa.
Tip objekta koji Postoji mogunost korienja md2 animacija, Postoji mogunost prikaza audio, video sadraja, teksta i
se prikazuje kao i obj i fbx modela 3d modela
Page 87 of 534
- prostoriji sa pojaanom svetlou,

3. POSTAVKA SISTEMA - zatamnjenoj prostoriji,
Jedna od bitnih karakteristika prilikom kreiranja - kao i van prostorije pri uniformnoj sunevoj
aplikacije koja u sebi sadri tehnologiju proirene svetlosti.
stvarnosti je i kvalitet prepoznavanja markera. U Tabelama 3 i 4 prikazani su rezultati testiranja, sa
U cilju ovog rada, izvrena je uporedna analiza objanjenjima o kvalitetu prepoznavanja markera. Prvo
karakteristika praenja i prepoznavanja markera dobijenih testiranje je izvreno na tri mobilna telefona: Sony Xperia
nakon testiranja dve aplikacije ija se osnovna Ion, Sony Xperia Sola, Asus Transformer Eee pad, ije su
funkcionalnost zasniva na tehnologiji proirene stvarnosti. karakteristike date u Tabeli 2.
Aplikacije su razvijene kako bi se obogatila postavka
arheolokog parka Medijana u Niu. Lokaliteti na
Medijani su radi zatite prekriveni peskom i na njihovim
mestima postavljeni su crno beli markeri i slike.
Aplikacije prepoznaju zadate markere i na ekranu
prikazuju odgovarajui raunarski generisan sadraj, u
ovom sluaju fotografije mozaika koji su ispod zatitnog
nivoa.
Prva aplikacija realizovana je korienjem Metaio
SDK, dok je druga kreirana korienjem Vuforia SDK i
Unity 3D, za Android operativni sistem. Testiranjem
aplikacija doli smo do rezultata koji su predstavljeni u
narednom poglavlju.
4. TESTIRANJE TEHNOLOGIJA
Izvreno je testiranje aplikacija proirene stvarnosti
korienjem Metaio SDK i Vuforia SDK.
Slika 9. ID marker i frame marker [6,7].
TABELA 2: UREAJI ZA TESTIRANJE

Model ureaja Kamera Procesor Android
OS
Asus Transformer 5.0 Mpx Dual 4.03
Iee pad Core 1.0
Ghz
Sony Xperia Sola 5.0 Mpx Dual 2.3.7
Core 1.0
Ghz
Sony Xperia Ion 13.0 Mpx Dual 4.0.4
Core 1.5
Slika 4. Testiranje Metaio aplikacije. Ghz
U eksperimentima su, za odreivanje kvaliteta

prepoznavanja markera korieni razliiti intenziteti
osvetljenja, veliina markera i vrednosti za rastojanje
korisnika od markera.
a. Intenzitet osvetljenja
Za intenzitet osvetljenja uporeeni su sledei
parametri: pojaana svetlost, mrana prostorija i promena
intenziteta svetlosti.
Na osnovu promene koliine svetlosti u prostoriji
Slika 5. Testiranje Vuforia aplikacije na Arheolokom izvrena su nova testiranja. Stepen osvetljenosti prostorije
parku Medijana. izraen je u luksima, jedinici osvetljenja. Na etiri
razliite lokacije, sa osvetljenou od 51, 70, 119 i 440
Razliite vrste markera, veliine 5x5, 10x10 i 15x15 luksa, prikazanih u Tabeli 3, dobijeni su razliiti rezultati.
cm, postavljene su na razliite pozicije, pri uticaju Stepen osvetljenja dobijen je kreiranjem Android
promenljivih svetlosnih izvora, tj. u: aplikacije u ove svrhe, koja na osnovu senzora Android
- prostoriji sa promenljivim osvetljenjem, ureaja oitava koliinu osvetljenja, izraenu u luksima.
Page 88 of 534
b. Veliina markera i rastojanje c. Zakljuci i preporuke za praktine primene

Aplikacije su testirane na tri razliite veliine markera Nakon testiranja i analize rezultata prikazanih u Tabeli
istog kvaliteta (600 dpi, dots per inch). Testiranje je 3, na osnovu vrednosti rastojanja mobilnog ureaja od
izvreno izmenom uslova osvetljenja. Konani rezultati markera, veliine markera i uslova osvetljenja u prostoriji
predstavljaju prosenu vrednost svih dobijenih vrednosti gde je testiranje izvreno, dolo se do zakljuka o
tokom testiranja, u zavisnosti od veliine markera, vrste idealnim uslovima rada aplikacije i prepoznavanja
markera i tipa ureaja kojim je izvreno testiranje. markera, to u sluaju Metaio tehnologije predstavlja:
Najbolji rezultat nakon testiranja dobijen je za marker - Crno beli marker,
veliine 15x15 cm, detektovanim ureajem Sony Xperia - Veliina: 15x15 cm,
Sola, na prosenom rastojanju od 275 cm, korienjem - Prepoznavanje idealno na rastojanju do 250 cm.
Metaio tehnologije. Najbolji rezultat za aplikaciju Idealni uslovi za prepoznavanje markera korienjem
kreiranu pomou Vuforia SDK dobijen korienjem Asus Vuforia SDK:
Transformer Eee pad ureaja, na prosenom rastojanju od - Frame Marker,
262 cm, markera veliine 15x15 cm. Najslabiji nivo - Veliina: 15x15 cm,
prepoznavanja uoen je prilikom testiranja Vuforia - Prepoznavanje idealno na rastojanju do 220 cm.
aplikacije, korienjem telefona Sony Xperia Ion, za Na osnovu rezultata iz Tabele 4 zakljuujemo da su
marker veliine 5x5 cm, kada je marker prepoznat na najbolji rezultati testiranjem aplikacije koja koristi Metaio
rastojanju od 62 cm. U sluaju aplikacije realizovane tehnologiju dobijeni pod uticajem osvetljenja od 119
Metaio tehnologijom, zabeleen je za veliinu markera od luksa na rastojanju od 147 cm, dok su testiranjem
5 cm, prepoznatog na rastojanju od 75 cm. aplikacije koja koristi Vuforia SDK i Unity 3d dobijeni
najbolji rezultati pod uticajem koliine osvetljenja od 51
TABELA 3: REZULTATI TESTIRANJA NA OSNOVU RAZLIITIH luksa, na rastojanju od 145 cm. Testiranja su izvrena
VELIINA MARKERA, PRIKAZANE SU VREDNOSTI RASTOJANJA U korienjem Asus Transformers tableta.
CENTIMETRIMA, ZA 3 RAZLIITA MOBILNA UREAJA, AT-ASSUS Testiranja su izvrena u zatvorenoj prostoriji i na
TRANSFORMER, SXI-SONY XPERIA ION, SXS- SONY XPERIA SOLA
otvorenom prostoru kako bi se domonstrirali realni uslovi
Tip ureaja
korienja aplikacija.
Vrsta markera Sxs Sxi At Nakon testiranja, korienjem dobijenih rezultata,
Metaio Marker 275 247.5 241.5 razvijena je aplikacija koja rauna osvetljenost prostorije
15 cm gde se vri prepoznavanje i odreuje distancu ureaja do
Metaio 179.5 183 167.5 markera. Implementirana je korienjem metaio
Marker 10 cm tehnologije u cilju unapreenja rada aplikacije, tako to
Metaio Marker 87 81.5 75 korisniku nudi dodatne informacije o tome kako najbolje
5 cm prepoznati marker na osnovu dobijenih rezultata merenja
Vuforia Marker 221.5 258 262 osvetljenja i rastojanja, ispisivanjem poruke. Aplikacija je
15 cm obogaena skupom pravila, zadovoljenjem odreenog
Vuforia Marker 200.5 149.5 136.5 uslova korisniku se tampa odgovarajua poruka na ekran
10 cm mobilnog ureaja.
Vuforia Marker 63.5 62 63
5 cm 5. ZAKLJUAK
U ovom radu predstavljeni su rezultati testiranja
Rezultati testiranja prikazani su u Tabeli 3. Testiranje aplikacija proirene stvarnosti kreiranih pomou Vuforia
je izvreno sa markerima veliine 15x15 cm. SDK i Metaio SDK, a nakon toga uporeen je nivo
prepoznavanje markera. U zavisnosti od tipa ureaja
TABELA4: REZULTATI TESTIRANJA NA OSNOVU RAZLIITIH kojim smo vrili testiranje dobili smo razliite rezultate.
VREDNOSTI KOLIINE SVETLOSTI, AT-ASSUS TRANSFORMER, SXI- Najbolji nivo prepoznavanja dobijen je korienjem
SONY XPERIA ION, SXS- SONY XPERIA SOLA ureaja Sony Xperia Sola, gde je marker veliine 15x15
Koliina Rastojanje (cm) cm prepoznat na rastojanju od 275 cm, korienjem
osvetljenja Metaio Vuforia Metaio tehnologije. Takoe, doli smo do zakljuka da pri
(luks) At Sxi Sxs At Sxi Sxs velikom uticaju normalne suneve svetlosti u otvorenim
51 125 131 135 145 150 148 uslovima, aplikacija zasnovana na Vuforia SDK
tehnologiji ne daje zadovoljavajue rezultate.
70 135 140 145 130 125 130 Na osnovu rezultata dobijenih testiranjem i
istraivanjem, kreirana je aplikacija koja korisniku
119 147 139 141 120 121 117 ispisuje poruku sa sugestijama o unapreenju
prepoznavanja. Ova ideja bie osnova naih buduih
440 119 117 121 101 108 110
istraivanja, a sastoji se u realizaciji i primeni algoritama
za obradu ulaznih podataka, tj. signala koji preko kamere
ureaja dospevaju do algoritma za obradu koji e se
primeniti prilikom korienja kreiranih aplikacija.
Page 89 of 534
ZAHVALNICA
Ovaj rad je podran od Ministarstva prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije (projekti
ON174026 i III44006).
LITERATURA
[1] A. Cassidy. (2013). AR Wows Chicago auto show..
dostupno na: http://www.t-immersion.com/blog/feb-19-2013/ar-
wows-chicago-auto-show, poslednja poseta 18.1.2014.
[2] T. Suthau, M. Vetter, P. Hassenpflug, H. P. Meinzer, O. Hellwich,
A concept work for Augmented Reality visualization based on a
medical application in liver surgery, Technical University Berlin,
Commision V, WG V/3.
[3] B. Jimenez, A.Rizzi, F. Nex, Progress in Cultural Heritage
Preservation, in Springer Berlin Heidelberg, 2012, str. 181190.
[4] A. S. Ibanez, J. P. Figueras. Vuforia v1.5 SDK: Analysis and
evaluation of capabilities, Master thesis, University of Catalunya,
Spain 2013.
[5] M. Hirzer. Marker Detection for Augmented Reality
Applications, Technical Report ICG-TR-08/05, Graz, October 27,
2008.
[6] Metaio SDk, dostupno na: http://docs.metaio.com, poslednja
poseta 16.1.2014.
[7] Vuforia SDK, dostupno na: https://developer.qualcomm.com/mobi
le-development/add-advanced-features/augmented-reality-vuforia,
poslednja poseta 16.1.2014.
Page 90 of 534
INTEGRACIJA SaaS SERVISA U CLOUD TELEKOMA SRBIJA

SaaS SERVICE INTEGRATION IN THE TELEKOM SRBIJAS CLOUD
Vladan Nei, dipl.in.elektrotehnike, PMP
Preduzee za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. Beograd
Sadraj Cloud computing predstavlja novi trend u Privatni Cloud je napravljen iskljuivo za upotrebu
informacionim tehnologijama koji savremena jednog klijenta, koji moe biti unutar organizacije ili
telekomunikaciona kompanija eli da implementira i hostovan od strane Cloud provajdera. Organizacije koje
ponudi krajnjim korisnicima. U ovom radu dat je pregled poseduju privatni Cloud imaju potpunu kontrolu nad
osnovnih cloud servisa, prikaz cloud platforme Telekoma strukturom Cloud-a.
Srbija i integracija SaaS servisa upotrebom
odgovarajueg API. Zajedniki Cloud je Cloud koji deli nekoliko organizacija.
Infrastruktura podrava posebne zajednice koje imaju
Abstract - Cloud computing represent new trend, which zajednike potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slino.
telecommunications companies wants to implement and
offer to end users. This document presents basic cloud Strukturu hibridnog Cloud-a ine dva ili vie razliitih
services, overview of Telekom Srbija cloud platform and Cloud-a (privatni, zajedniki ili javni), koji mogu biti
integration of SaaS service using appropriate API. hostovani kod razliitih provajdera. Svaki od ovih Cloud-
a ostaje jedinstveni entiteti, a u isto vreme su meusobno
1. UVOD povezani tako da je omoguen efikasan prenos podataka
ili upotreba aplikacija izmeu njih. Jedan od primera
Cloud computing predstavlja novi trend u informacionim ovakvog Clouda je sluaj kada organizacija koja ima
tehnologijama koji savremena telekomunikaciona privatni Cloud koristi javni Cloud u sluaju kada je
kompanija eli da implementira i ponudi krajnjim potrebno kratkotrajno i znaajno poveanje kapaciteta
korisnicima. Cloud moemo posmatrati kao skup (cloud bursting). Glavna prednost cloud bursting-a i
hardvera, mrea, skladita podataka, servisa i interfejsa hybrid cloud modela je da kompanija plaa proiranje
koji zajedno ine uslunu delatnost. U osnovi to je resursa samo u vremenu kada im je to potrebno.
outsorcing IT servisa i usluga u skladu sa potrebama i
zahtevima korisnika. Jedna od karakteristika Cloud-a je pruanje mogunosti
Smanjenje trokova je prva dobra osobina cloud-a. Druga korisnicima da po potrebi, najee putem web
vana osobina clouda je nezavisnost ureaja i lokacije. pretraivaa pristupaju i upravljaju raunarskim
Odnosno, mogunost korisnika da pristupi sistemu i resursima. Ovaj proces je potpuno automatizovan.
podacima sa bilo kog ureaja (telefon, prenosni raunar,
radna stanica) i bilo kog mesta. Odravanje cloud Cloud resursi postaju dostupni preko mree korienjem
aplikacija i opreme je jednostavnije jer ne zahteva standardnih protokola, HTTP, HTML, XML, Java, SOAP
instalaciju na svakom korsnikovom ureaju. Korienjem ili drugih. Ovo omoguuje iroku upotrebu heterogenih
API (Application Programming Interface) omoguena je platformi.
olakana interakcija izmeu softvera na razliitim
platformama sa softverom na Cloud platformi na isti Udruivanjem raunarskih resursa, bez obzira gde se
nain kao to korisniki interfejs olakava interakciju nalazili, omogueno je opsluivanje veeg broja
izmeu oveka i raunara. korisnika. Cloud korisnici mogu pristupiti skupu servera
koji se percipiraju kao jedinstvena celina, i to je jo
2. VRSTE I OSOBINE CLOUD-A vanije, korisnici nisu svesni konfiguracije fizikih
servera koji omoguuju uslugu.
Postoje etiri vrste cloud-a.
Javni Cloud, Elastinost Cloud-a omoguava dinamiku promenu ili
Privatni Cloud, preraspodelu raunarskih resursa zavisno od korisnikih
Zajedniki Cloud, zahteva
Hibridni Cloud.
Praenjem usluge, Cloud resursi mogu biti nadgledani,
Javni Cloud je onaj u kome provajder omoguava javni kontrolisani i dati na uvid i korisniku i administratoru.
pristup resursima kao to su aplikacije, skladita za Cloud korisnici prate svoje pojedinane usluge dok
podatke i drugi resursi, nezavisno da li se radi o administratori nadziru ukupne performanse. Na ovaj nain
pojedincima ili organizacijama, putem Interneta. Usluge mogu se obraunavati i trokovi po korisniku ili po
mogu biti besplatne ili se koristi model plaanja po odeljenju/organizaciji.
korienju (pay-per-usage).
Ceo sistem mora da bude tako dizjaniran da korisniku
omogui pristup raunarskim resursima bez obzira na
Page 91 of 534
mogue hardverske otkaze i otkaze komunikacione Platform-as-a-Service (PaaS) je skalabilan, elastian i

opreme. visoko dostupan servis na cloud computing infrastrukturi.
PaaS je samo jedan od servisa koji e biti ponudjeni u
3. CLOUD COMPUTING SERVISI cloud okruenju kao samostalan servis. Korisniku treba
omoguiti da pored infrastrukturih servisa, koje nudi
Za realizaciju Cloud computing reenja potrebno je prualac usluge, odabere odgovarajui operativni sistem
obezbediti efikasnu, visoko skalabilnu i fleksibilnu (Windows, Linux,..), aplikativni server, bazu podataka
arhitekturu (Slika1.). (Microsoft's SQL, MySQL, Oracel), Database
management systems (DBMSs), messaging i mnogi drugi
oblike aplikativne infrastrukture. PaaS moe prvenstveno
biti namenjen za razvoj i testiranje aplikacija, gde su baze
uglavnom male, a security zahtevi i deljeni resursi od
strane velikog broja korisnika nisu od posebnog znaaja.
Posebnu panju treba posvetiti OS koji su izuzetno
interesantni na klijentskom tritu u kombinaciji sa novim
klasama uredjaja kao to su web knjige i media tableti.
SaaS reenja moraju biti zasnovana na multi-korisnikom

okruenju. Ista verzija aplikacija, na istoj konfiguraciji
(hardver, mrea, operativni sistem) se koristi za sve
registrovane korisnike. Da bi se obezbedila skalabilnost,
aplikacija se instaliraju na vie maina (horizontalni
scaling). U nekim sluajevima, druga verzija aplikacije
Slika 1. Referentna arhitektura moe biti postavljena i ponudjena odabranoj grupi
korisnika koji imaju pravima pristupa beta verzijama
Pruaoci usluga Coud computing nude svoje usluge u aplikacija, aplikacijama namenjenih testiranju. Dakle,
skladu sa nekoliko osnovnih modela: Infrastructure-as-a- SaaS treba da bude koncipiran za centralizovan pristup, za
Service (IaaS), Platform-as-a-Service (PaaS) i Software- razliku od tradicionalnih reenja, gde se vie kopija
as-a-Service (SaaS). Razlike izmeu ova tri servisna softvera potencijalno razliitih verzija, sa razliitim
modela su prikazana na Slici 2. konfiguracijama kastomizuju i instaliraju na lokacijama
klijenata. S obzirom da e se SaaS update-ovati mnogo
ee nego klasini softveri, nedeljno ili meseno
potrebno je ispotovati osnovne postulate servisne
arhitekture na kojima e se bazirati SaaS ponuda:
Hostovanje aplikacija je centralizovano,

svaki novi release se instalira bez potrebe za
bilo kakvom aktivnou (denstalacija
postojeeg/instalacija novog software) na
strani korisnika.
Jedno aplikativno reenje zasniva se na
jednoj verziji software-a, to omoguava
jednostavniji razvoj i testiranje.
IaaS, PaaS i SaaS se implementiraju na elastinoj, Vendori aplikacija imaju jednostavniji
skalabilnoj i visoko performantnoj arhitekturi zasnovanoj pristup korisnikim resursima, to ubrzava i
na virtuelnoj serverskoj infrastrukturi i redudantnom olakava testiranje i promene u dizajnu
mrenom okruenju SP-a. reenja.
Provider aplikacije mora imati uvid u
Infrastructure-as-a-Service treba da omogui aktivnosti korisnika na samoj aplikaciji, to
iznajmljivanje infrastrukturnih resursa, kao to su olakava lociranje problema i omoguava
raunarska mrea, storage i virtuelna serverska dodatna unapreenja na aplikaciji.
infrastruktura. IaaS kao i svi ostali servisi treba da bude
bazirana na virtuelnoj infrastrukturi. Izborom Pruanje IaaS/PaaS/SaaS je prilino kompleksno i zahteva
predefinisanog paketa korisnik e biti u prilici da kroz dizajniranje, implementaciju i integraciju Cloud
automatski provisioning locira odredjene hardverske computing reenja u postojee okruenje servis provider-
resurse, na kojima kasnije moe podii svoj operativni a.
sistem, bazu, aplikaciju. Korisnik u svakom trenutku mora
imati uvid svoju potronju, odnosono iskorienos resursa 4. CLOUD PLATFORMA TELEKOMA SRBIJA
(CPU, memorija,..) kao i materijalne trokove korienja
servisa. U okviru Telekoma Srbije Cloud usluge postoje od 2007.
godine (WEB hosting i Hosting Virtuelnih servera).
Page 92 of 534
Najvei nedostatak u pruanju navedenih usluga je Orkestrator poseduje komponentu dizajnera servisa koji u
odsustvo automatizacije u procesu prodaje, orkestracije i grafikom alatu omoguava kreiranje algoritma
integracije sa postojeim IT platformama. Telekom Srbija aktivacije. Koristi CMDB bazu u kojoj se nalaze
je krajem 2012. godine raspisao tender za unapreenje informacije o svim raspoloivim resursima koji se mogu
postojeih Cloud usluga. Glavni motiv nabavke je koristiti za aktivaciju servisa. Omoguava postavljanje
unapreenje procesa prodaje, automatizacija i integracija odredjenih polisa po standardima i verifikaciju procesa
SaaS servisa kroz automatizaciju procesa. Pobednik aktivacije u skladu sa standardima. Orkestrator ima
tendera je konzorcijum koji ine kompanije Teri adaptere za automatsku konfiguraciju sledeih
Inenjering i HP Solutions. elementarnih komponenti: Vmware, Hyper-v, Linux
KVM, Linux XEN, Cisco switches, Cisco Routers, Cisco
Telekom Srbija se opredelio za multi-tenancy strategiju firewall, EMC Clariion storage, HP Proliant server, IBM
koja omoguava krajnjim korisnicima rad u izolovanom i x server, MS AD, MS Exchange, (MS Lync), LDAP,
nezavisnom okruenju baziranom na najnovijim
tehnologijama. S druge strane Telekom Srbija je Na Slici 4 je prikazan primer automatskog konfigurisanja
prepoznao potrebe trita za sve veim brojem jedne virtuelne maine.
aplikativnih reenja koja bi mogla biti interesantna malim
i srednjim preduzea kao krajnjim korisnicima.
Takodje, sve vei broj nezavisnih software-skih kua

prilagodjava svoje postojee aplikacije multi-tenancy
okruenju. Na ovaj nain se izmedju ostalog postie
kvalitetno pruanje IT servisa uz snienje cena i opstanak
na IT tritu. U tom sluaju vendor-i trae pouzdanog
partnera sa distribuiranom infrastrukturom, to Telekomu
Srbija prua ogromne mogunosti na IT tritu.
Slika 4. Primer automatskog konfigurisanja virtuelne
Uproeni prikaz cloud platforme i njene integracije sa
maine
postojeim sistemima Telekoma Srbija prikazan je na
Slici 3.
5. INTEGRACIJA SAAS SERVISA
SaaS treba da bude koncipiran kao distribuirani software-

ski model u kom se aplikacije hostuju na strani servis
provider-a, administriraju od strane partnera, a
dostupnost obezbedjuje preko Internet-a. Software-as-a-
Service e u prvo vreme biti ponudjen u saradnji sa
partnerima.
API o kojem e ovde biti re je namenjen za korienje od

strane partnera Telekoma Srbija koji imaju nameru da
svoj softver prodaju koristei cloud infrastrukturu. Poto
razliiti softverski servisi funkcioniu na razliite naine,
Telekom Srbija je pokuao da standardizuje SaaS API
koji se korsti u cloudu kako bi novi servisi mogli da budu
Slika 3. Cloud platforma Telekoma Srbija implementirani jednostavno i efikasno. Na slici 5. je
prikazana arhitektura i pregled procesa upotrebe SaaS
U okviru platforme postoje dva dela Cloud portala: Cloud servisa.
MarketPlace portal kompanije Teri (FrontEnd portal) i
Cloud SelfCare portal kompanije HP (BackEnd portal).
Oba portala preko HTTP API-ja imaju vezu sa katalogom
servisa koji se nalazi u okviru HP CSA platforme.
BackEnd portal prua korisniku mogunost on line
upravljanja svojom infrastrukturom i kupovinu dodatnih
elemenata sistema, po potrebi.
Komponenta koja omoguava sinhronizaciju i

automatizaciju svih aktivnosti tokom aktivacije servisa je
HP Orcestrator. Telekom Srbija koristi HP CSA + OO
reenje kao glavni deo automatizacije procesa orkestracije
i kao taku integracije sa ostalim OSS/BSS sistemima. Slika 5. Arhitektura i upotreba SaaS servisa
Page 93 of 534
Kada korisnik prie Cloud Marketplace Portalu u okviru autentifikaciji i povratnoj informaciji koja ide od sistema
Cloud Platforme i eli da koristi SaaS, cloud platforma ka korisniku. To ne mora biti samo URL za pristup
koristi standardni SaaS API za upravljanje SaaS servisom. aplikciji ve moe biti i neko korisniko uputstvo, link za
Partner treba da implementira SaaS Cloud dodatni download i slino.
Communication Service u okviru ovog API-ja. Partnerova
SaaS platforma, na osnovu korienih API metoda, moe Na Slici 6. i Slici 7. su prikazani koraci prilikom kreiranja
da vri provisioning novog korisnikig okruenja. SaaS korsnika na SaaS platformi.
platforma treba korisniku da obezbedi web pristup samoj
aplikaciji, odnosno aplikativnom okruenju. U sluajud
apostoji dovoljan broj zahteva za korienjem servisa,
pristup se moe realizovati upotrebom Remote Desktop
pristupa. Ova vrsta pristupa se jo koristi kod Windows
baziranih aplikacija koje nemaju web pristup.
Svaki SaaS partner treba da definie:
1. SaaS komunikacioni srervis

2. SaaS okruenje
SaaS komunikacioni servis moe da bude servis koji Slika 6. Primer kreiranja korsnika portal info
obezbeuje REST API interfejs koji definie sve potrebne
metode definisane SaaS API-jem. Kao zamena REST API
moe da se koristi CLI. Svaki partner mora da obezbedi
sledee ingformacije kako bi komunikacija izmeu Cloud
platforme i SaaS platforme partnera mogla da bude
uspostavljena:
1. Pristupna taka
a. REST API, definie server sa kojim

je potrebno ostvariti komunikaciju Slika 7. Primer kreiranja korsnika - deploying
(primer:
https://SaaSAPIAccessPoint:443/soa Preduslov ovom scenariju je da je korisnik poznat,
p/api/v1) odnosno da CRM ima podatke o korisniku. U prvom
b. CLI API, ime servera koji ima koraku korisnik alje zahtev za nekim SaaS servisom.
dostupne CLI komande za Cloud platforma komunicira sa CRM i dobija informacije
komunikaciju upotrebom SSH ili o korsniku. Nakon toga Cloud platforma alje upit ka
RDP (primer: katalogu servisa i trai servise koje dati korisnik moe da
ssh://CLIAPIAccessPoint:22/Cloud kupi. Servisni katalog alje traene informacije ka Cloud
_Command) platformi koja to prezentuje korsniku. Poto se korisnik
odlui za kupovinu nekog od moguih SaaS servisa,
2. Korisniko ime i lozinku Cloud platforma alje ka SaaS platformi komande za
kreiranje kompanije, usera i informaciju o tome koji
SaaS Environment predstavlja samu aplikaciju koja ima servis je korisnik traio. SaaS platforma vraa URL koji
posebno okruenje za svaku kompaniju. SaaS moe biti link za download software-a, link do
Environment traba da obezbedi Web pristup gde se informacije o licenci ili link do web pristupa aplikaciji. U
korisnici mogu logovati i koristiti aplikaciju. Preporuka optem sluaju to moe biti link do bilo kog sadraja koji
je da svaka kompanija ima drugaiji access point, a da je relevantan za upotrebu servisa. Korisnik dobija email-
kao username budu korienje email adrese korisnika om link koji je Cloud platforma dobila od SaaS platforme.
poto su email adrese jedinstvene. U pogledu sigurnosti Cloud platforma u taj email moe da ubaci i adekvatno
koja e biti primenjena u partnerskoj aplikaciji, separacija uputstvo za korienje aplikacije ili bilo koji drugi
okruenja je mogua na nekoliko nivoa. Na nivou baze dokument.
podataka, servera, storage-a.
6. LITERATURA
Sve komande u okviru SaaS API-ja moemo podeliti u 5
kategorija. To su: Utility API, Service API, Company [1] MI SANU, Dokumentacija za projekat
API, Licence API, User API. unapraenja IT bezbednosti i zatite ICT servisa,
Beograd, 2013.
Sve funkcija SaaS API mogu se svrstati u 2 scenarija. Prvi [2] Telekom Srbija, HP, Teri Engineering,
je provisioning krajnjeg kornsika koji vodi rauna o Dokumentacija za Cloud projekat Telekoma Srbija,
njegovom menadmentu i menadmentu licenci. Drugi je Beograd, 2013.
prijava korisnika kod koga vodimo rauna o njegovoj
Page 94 of 534
[3] Weekipedia, Cloud Computing, dostupno na:

http://en.wikipedia.org/wiki/Cloud_computing.
Page 95 of 534
Primena OPNET simulacionog softvera za izradu PKI simulacionog modela

OPNET simulation software application for creating a PKI simulation model
Aleksandar Mikovi1, Mladen Veinovi2
Visoka tehnika kola strukovnih studija Kragujevac1
Univerzitet Singidunum, Beograd 2
Sadraj U ovom radu predstavljen je postupak izrade ista digitalno potpie ili ifruje i da se veliina e-mail
simulacionog modela PKI sistema u OPNET IT Guru poruke znatno uveava upotrebom oba procesa
Academic Edition virtuelnom mrenom okruenju i istovremeno, su primenjene u ovoj uvodnoj simulaciji.
predstavljeni su rezultati simulacije. Simulacioni model
PKI sistema je metodoloki uproen, elementi PKI Ovo poveanje mereno u kilobajtima nastaje zbog
sistema su predstavljeni odgovarajuim modelima, a promena u nainu kodiranja koji se koristi kada se e-mail
njihove interakcije su simulirane uz pomo odgovarajuih poruka digitalno potpie ili ifruje i deava se zbog
mrenih aplikacija i profila. dodatnih informacija koje moraju biti prikljuene e-mail
poruci prilikom slanja iste.
Abstract -This paper shows the method of making a PKI
system simulation model in OPNET IT Guru Academic Jedan od servisa PKI sistema je sigurna razmena
Edition virtual network environment and displays the elektronske pote. Da bi uesnici u komunikaciji koristili
results of the simulation. The PKI system simulation ovaj servis moraju da koriste digitalne sertifikate izdate
model is methodologically simplified, the PKI system od strane CA tela PKI sistema. Uesnici u ovakvoj
elements are represented in corresponding models, and komunikaciji moraju biti uvereni da partneri s kojima
their interactions are simulated with the help of adequate komuniciraju nisu uljezi koji se lano predstavljaju.
applications and profiles. Poiljalac digitalno potpisuje e-mail poruku svojim
digitalnim sertifikatom ime se garantuje autentinost i
1. UVOD integritet e-mail poruke. Da bi se obezbedila tajnost,
poiljalac poruku ifruje svojim privatnim kljuem, a
U dananje vreme sigurnost na internetu postaje sve primalac takvu poruku deifruje uz pomo javnog kljua
ugroenija, ajedan od uestalijih problema je lano poiljaoca.
predstavljanje. Upotreba digitalnih sertifikata sigurnosne
rizike svodi na minimum, a problem sa lanim 3. SIMULACIONI MODEL
predstavljanjem, uz pravilnu upotrebu digitalnih
sertifikata, gotovo da vie i ne postoji. Prvi korak pri kreiranju ovog simulacionog modela bio je
odabir arhitekture PKI sistema. Arhitektura koja je
Sloeni sistem kojim se obezbeuje sigurna komunikacija predstavljena simulacionim modelom u ovom radu
preko nesigurnog komunikacionog kanala naziva se podrazumeva da PKI sistem ima CA telo koje se koristi za
Infrastruktura javnih kljueva (Public Key Infrastructure - izdavanje, preuzimanje i opoziv digitalnih sertifikata
PKI). PKI sistem predstavlja kombinaciju hardverskih i kreiranih po standardu X.509 v3 [1], registraciona tela
softverskih elemenata koji povezuju korisnike, digitalne koja slue za registrovanje novih korisnika i bazu
sertifikate, sertifikacioni autoritet (Certification Authority opozvanih sertifikata preko koje e korisnicima biti
- CA), bazu vaeih i nevaeih sertifikata i sve njihove distribuirana CRL lista
meusobne interakcije u jednu celinu.
Zbog softverskih ogranienja koja su implementirana u
OPNET IT Guru Academic Edition predstavlja virtuelno OPNET IT Guru Academic Edition, koja se odnose na 50
mreno okruenje koje omoguava modelovanje, miliona simulacionih dogaaja, broj simuliranih korisnika
simulaciju rada i analizu prikupljene statistike, kao i PKI sistema i vreme trajanja simulacije je moralo da bude
grafiki prikaz dobijenih rezultata razliitih mrenih prilagoeno ovom parametru.
topologija, uz izbor odgovarajuih mrenih ureaja,
protokola i aplikacija. Pri kreiranju i ispitivanju svog simulacionog modela
vodio sam se modelima opisanim u radovima [2] i [3] i
2. UTICAJ PRIMENE SIGURNOSNIH MERA NA simulacionom metodologijom prikazanoj na slici 1.
MRENI SAOBRAAJ
Kreirana su tri simulaciona scenarija:
U ovom radu analizirana je i modelom predstavljena Scenario 1: razmena obinih e-mail poruka;
razmena e-mail poruka. Korisnici razmenjuju tri tipa e- Scenario 2: razmena potpisanih ili ifrovanih e-mail
mail poruka i cilj ove analize je da se prikae uticaj poruka;
primene sigurnosnih mera kao to su digitalno Scenario 3: razmena potpisanih i ifrovanih e-mail
potpisivanje e-mail poruke, sa ili bez ifrovanja iste, na poruka.
mreni saobraaj i server koji opsluuje klijente.
Sva tri scenarija su simulirala rad ovog sistema u trajanju
injenice koje su iznete u radu [2], kao i od strane od 60 minuta i jedini parametar koji je menjan za svaki
Microsoft-a [6], da veliina e-mail poruke raste ukoliko se scenario je veliina e-mail poruke.
Page 96 of 534
Simulacioni model PKI sistema je metodoloki uproen i

sveden na izvravanje odgovarajuih servisa i korienje
odgovarajuih aplikacija. Odgovarajui elementi PKI
sistema su predstavljeni odgovarajuim modelima u
simulaciji, a ponaanje entiteta je predstavljeno i
simulirano uz pomo odgovarajuih mrenih aplikacija i
profila.
Sa slike 2. se vidi da su napravljene etiri podmree koje

su nazvane po gradovima u kojima su rasporeeni
korisnici i drugi elementi ovog PKI sistema. Sve pod
mree su preko interneta spojene sa udaljenim e-mail
Slika 1. Simulaciona metodologija serverom, koji se moe nalaziti bilo gde na svetu. Na slici
2. se takoe mogu uoiti i konfiguracioni objekti kojima
Na brojna pitanja koja se odnose na izradu simulacionog su definisane aplikacije i profili korisnika ove mree.
modela, kao to su odabir ulazno izlaznih parametara Analogija simulacionog modela sa geografskim
simulacije i prikazivanje rezultata, odgovore sam potraio podrujem odabrana je kako bi se to vernije preslikalo
u strunoj literaturi [4] i [5]. Jedno od najvanijih pitanja stanje koje vlada u naoj zemlji, a simulacioni model
na koje sam morao da naem odgovor bilo je: "Koje su to maksimalno je pojednostavljen i prilagoen ostvarivanju
bazine komponente za ovakvu simulaciju?". cilja zadatog na poetku ovog rada. U tabeli 1. navedeni
su objekti koji su korieni za postavku modela na slici 2.
4. POSTAVKA GLAVNOG SIMULACIONOG
MODELA Ime objekta Model objekta
E-mail server ppp_server
Simulacioni model koji je predstavljen u ovom radu internet ip32_cloud
predstavlja PKI sistem koji je ematski ekvivalentan PKI NS, BG, KG i NI subnet
sistemima koji se koriste u naoj zemlji. Radi se o linkovi ppp_DS1 i ppp_DS3
hijerarhijskim PKI sistemima koji meusobno nisu
Aplikacije Application Config
povezani i ematski prikaz ovakvog PKI sistema dat je na
sledeem dijagramu: Profili Profile Config
Tabela 1. Pregled glavne mrene topologije
Korisnik 1 E-mail server u ovoj simulaciji ima ulogu da opsluuje

korisnike PKI sistema koji periodino alju e-mail poruke
Root Intermediate Korisnik 2 na E-mail server i periodino ih preuzimaju sa E-mail
CA CA ... servera.
Korisnik n
Sa stanovita simuliranog PKI sistema pod mrea koja je
oznaena imenom BG sadri glavne elemente jednog PKI
Dijagram 1. Dijagram hijerarhijskog modela PKI sistema
sistema kao to su CAServer, CRL Repositoryi lokalni
RAServer, dok pod mree koje su oznaene sa imenima
Osnovno metodoloko pitanje, koje sam postavio na kraju
NS, KG i NI sadre lokalniRA Server.
prethodnog poglavlja, tj. kako stvarni problem preslikati u
problem koji je mogue reiti simulacijom, ako ne u
Izgled pod mree BG i ostalih pod mrea, koje su
potpunosti onda barem u odreenoj meri, sam reio na
identine po pitanju modela objekata koji su sadrani tim
sledei nain:
pod mreama, prikazan je na slikama 3. i 4.
Slika 2. Simulacioni model PKI sistema Slika 3. BG subnet
Page 97 of 534
Slika 5. Izgled Application Config objekta

Slika 4. KG subnet
Sa slike 5. se vidi da je pored standardnog modela
U tabeli 2. navedeni su objekti koji su korieni za aplikacije za razmenu e-mail poruka dodato jo etiri
postavku modela na slikama 3. i 4. modela aplikacija koje opsluuju korisnike PKI sistema.
Ime objekta Model objekta Objekat Profile Config opisuje obrasce aktivnosti
Serveri ethernet_server korisnika ili grupe korisnika u odnosu na aplikaciju koju
Korisnici 10BaseT_LAN koriste tokom odreenog perioda. Pre nego to se zapone
sa konfigurisanjem profila korisnika moraju se definisati
Ruteri CISCO 7000
aplikacije koje e da se koriste u mrei.
Svievi ethernet16_switch
Firefall ethernet2_slip8_firewall
linkovi 10BaseT i 100BaseT
Tabela 2. Pregled subnet topologije
Korisnici simuliranog PKI sistema su grupisani u LAN

objekte koji koriste 10Baseethernet linkove, dok su
entiteti PKI sistema s ostalim objektima u mrei povezani
putem 100BaseT linkova. Ostali objekti pripadaju grupi
standardnih mrenih objekata i nemaju uticaj na rezultate
ove simulacije.
Slika 6. Izgled Profile Config objekta
5. MRENI SERVISI - APLIKACIJE I PROFILI
Na slici 6. se vidi da su napravljena 5 profila za korisnike
Primena Application Configobjekta se koristi za simuliranog PKI sistema. Svaki od ovih profila je
specifikaciju aplikacija koje e se koristiti za konfigurisan posebno i tano je definisano kada e koji
konfigurisanje profila korisnika. profil da se pokrene u toku simulacije, koliko dugo e
vremenski da se izvrava, da li e da se ponavlja tokom
OPNET standardni model aplikacije za razmenu e-mail simulacije itd.
poruka podrazumeva dvostepeni komunikacioni model, tj.
razmenu e-mail poruka izmeu e-mail klijenta i e-mail Aktivnosti korisnika definisanih u E-mail profilu koje su i
servera. E-mail klijent periodino preuzima svoje e-mail bitne za ovaj rad ogledaju se u sledeem: Aplikacija se
poruke sa e-mail servera, a takoe, periodino, alje nove pokree nakon 190-200 sekundi od poetka simulacije,
e-mail poruke ka e-mail serveru. Podrazumevano, model to predstavlja vreme potrebno da korisnici preuzmu
ove aplikacije koristi TCP protokol kao svoj transportni sertifikate i CRL listu, i izvrava se do kraja profila.
protokol.
6. ANALIZA REZULTATA SIMULACIJE
Ovaj standardni model je mogue modifikovati i primeniti
viestepeni komunikacioni model za razmenu e-mail Analiza rezultata simulacije obavlja se na osnovu
poruka, koji je zapravo i pribliniji modelu u stvarnom prikupljene statistike za odabrane mrene ureaje i
ivotu. Meutim, modifikacija podrazumevane OPNET aplikacije koje se izvravaju u tom mrenom okruenju.
aplikacije za razmenu e-mail poruka je veoma
kompleksan poduhvat, koji zahteva korienje naprednije Prosena vrednost dolaznog i odlaznog saobraaja
verzije OPNET simulacionog softvera tj.OPNET generisanog na mrei, na transportnom sloju uz korienje
Modeler-a, uz pomou koga bi se menjao izvorni kod TCP protokola, korienjem e-mail aplikacije prikazana je
modela procesa aplikacije za razmenu e-mail poruka. na slici 7. na kojoj se uoava da je generisani saobraaj
najvei prilikom preuzimanja i slanja digitalno potpisanih
U ovom radu primenjen je standardni OPNET model e-mail poruka koje su istovremeno i ifrovane.
aplikacije za simulaciju razmene e-mail poruka izmeu
PKI klijenata.
Page 98 of 534
7. ZAKLJUAK
Rezultati koji su predstavljeni u ovom radu nisu

reprezentativni u realnom svetu i namenjeni su da
predstave tehnike modeliranja i simulacije jednog PKI
sistema. Simulacioni model koji je predstavljen u ovom
radu je maksimalno pojednostavljen i prilagoen
predmetu istraivanja. Sam PKI sistem je znatno sloeniji
i mogue ga je detaljno analizirati upotrebom naprednije
Slika 7. Preuzimanje i slanje e-mail poruka verzije OPNET Modeler softvera.
Vreme koje je potrebno za slanje i preuzimanje e-mail Za dalje istraivanje i rad s ovim simulacionim softverom
poruka predstavljeno je pomou funkcija Download potrebno je proiriti simulacioni model PKI sistema,
Response Time (sec) i Upload Response Time (sec), koje predstaviti sve protokole po kojima on funkcionie i
predstavljaju vreme, tj. odgovor na zahtev klijenta, koje je promenom naina na koji se izvravaju doi do
potrebno da e-mail poruka stigne sa e-mail servera, kompleksnijih rezultata.
odnosno vreme koje je potrebno za pristizanje pozitivne
potvrde (positive acknowledgment - ACK)e-mail servera
kao odgovor na poslatu poruku od strane e-mail klijenta. LITERATURA
Podaci na slici 8. su prikazani korienjem filtera [1] D.Cooper, S.Santesson, S.Farrell, S.Boeyen,
time_average koji predstavlja tekui stalni prosek R.Housley, W.Polk: RFC5280: Internet X.509
statistikih vrednosti za odabranu statistiku, tj. svaka Public Key Infrastructure Certificate and CRL
vrednost je ponderisana koliinom vremena za koje je Profile, 2008.
statistika imala tu vrednost i koja se izraunava na sledei [2] Kelley R. Klepzig: Modeling and Simulation of
nain: Public Key Infrastructure Applications, SANS
Institute, 2003.
1
=0( +1 )
_() = (1) [3] Jun Wang, Bill Yurcik, Zahid Anwa, Suvda
=0 +1
Myagmar: Secure Large-scale Network Systems:
Key Management Scalability Modeling &
Simulation, NCSA Security Research, University
of Illinois at Urbana-Champaign, 2006.
[4] Adarshpal S. Sethi, Vasil Y. Hnatyshin: The
Practical OPNET User Guide for Computer
Network Simulation, CRC Press, 2012.
[5] Zheng Lu, Hongji Yang: Unlocking the Power of
OPNET Modeler, Cambridge University Press,
2012.
Slika 8.Vreme potrebno za preuzimanje i slanje e-mail [6] Information about why the size of a digitally
poruka sa e-mail servera signed or encrypted e-mail message increases in
Exchange2003,
Sa slike 8. se uoava da je generisani saobraaj takoe http://support.microsoft.com/kb/927469, online
najvei prilikom preuzimanja i slanja digitalno potpisanih access: 15.03.2013
e-mail poruka koje su istovremeno i ifrovane.
Page 99 of 534
PROBLEM USPENOSTI - RETROSPEKTIVAN POGLED NA SOPSTVENO

ISKUSTVO U RAZVOJU INFORMACIONIH SISTEMA
A PROBLEM OF PERFORMANCE - A RETROSPECTIVE VIEW ON
PERSONAL EXPERIENCE IN INFORMATION SYSTEMS DEVELOPMENT
Mila Miti
Univerzitet u Beogradu, Institut Mihajlo Pupin u Beogradu
Sadraj Sposobnost autorke rada da formira uspean koje zahtevaju razliita znanja i primenu razliitih
rezultat smanjivala se sa rastom njenog iskustva, uprkos pristupa u radu kako onih koji razvijaju IS tako i onih za
stalnom profesionalnom uenju. Uspenost rada zavisi, ne koji se taj IS razvija) i da se, prema dinamici okvira
samo od iskustva i znanja da se posao uradi, ve i od Cynefin, uglavnom pravilno kretala po njima, a da je, s
motivisanosti i sposobnosti organizacionog i drutvenog druge strane, okruenje sklono starim nainima rada.
okruenja da prihvati ostvaren rezultat. U cilju
objanjavanja problema sopstvene uspenosti, autorka Nain rada u organizacijama i na projektima na kojima je
koristi okvir Cynefin za pripisivanje znaenja svom autorka bila angaovana, steeno iskustvo i postignuti
radnom iskustvu. Retrospektivni pogled otkriva da je rezultati prikazani su u sekciji 2. Prikaz okvira Cynefin
autorka radila u razliitim domenima znanja i da se, dat je u sekciji 3 kombinovanjem vie izvora njegovog
prema dinamici okvira Cynefin, uglavnom pravilno opisa i objanjenja ([2]-[6]). Sekcije 2 i 3 obuhvataju
kretala po njima, dok okruenje nije prihvatalo sloenost i samo one aspekte koji su potrebni za prikaz
nove naine rada koje sloenost zahteva. retrospektivnog pogleda autorke na sopstveno iskustvo,
prikazano u sekciji 4, i za objanjenje uoenog problema,
Abstract The author's ability to form a successful result dato u sekciji 51.
is decreased with the increase of her experiences, despite
her permanent professional learning. Job performance 2. LINO RADNO ISKUSTVO I REZULTATI
depends, not only on actors experience and knowledge to
perform the job, but on motivation and ability of Autorka je radno iskustvo sticala u tri razliite
organizational and social environment to accept the organizacije, kao i na projektima od stratekog znaaja za
result. In order to explain the problem, the author uses zemlju na kojima je bila angaovana kao ekspert za IS.
the Cynefin framework to make sense of her work
experience. The retrospective view indicates that the ORGANIZACIJA 1. Razvoj IS u ovoj organizaciji bio je
author has worked in different knowledge domains, and zasnovan na standardima i strogo hijerarhijski ureen.
that, according to the Cynefin dynamics, mainly properly Projektant je, na osnovu zahteva klijenta utvrenih u
moved across it, while the environment hasnt accepted saradnji sa njim, formirao projekat sistema, koji je dalje
complexity and new work approaches required by it. doraivao organizator programiranja. Organizator
programiranja je odreivao potrebne programe i detaljno
1. UVOD specificirao zadatke za izradu programa. Programer je, na
osnovu dobijenog zahteva za izradu programa, pisao i
Jubilarne godinjice rada su dobar povod za osvrt na lino testirao kod u utvrenom roku. Programer je mogao da
profesionalno iskustvo. Posle 30 godina rada u oblasti razjasni eventualne nejasnoe sa organizatorom
razvoja softvera i informacionih sistema (IS), autorka programiranja i da ukae na eventualnu neadekvatnost
ovog rada (u daljem tekstu, autorka) smatra da se sa roka po upoznavanju sa zadatkom.
rastom iskustva, uprkos stalnom profesionalnom uenju,
smanjivala njena sposobnost da formira uspean rezultat Autorka se sa nainom rada u organizaciji i usvojenom,
tj. rezultat koji slui potrebama njegovih korisnika. godinama korienom najboljom praksom upoznala pre
poetka rada, kao stipendista organizacije. Autorka je u
Uspenost je viedimenzioni koncept i na najosnovnijem ovoj organizaciji radila manje od 3 godine, na poslovima
nivou ima dva aspekta: proces i ishod ([1]). Prvi aspekt se programera i organizatora programiranja i to, prema oceni
odnosi na aktivnost koja se obavlja, a drugi na rukovodilaca, veoma uspeno. elja za kreativnijim
motivisanost i sposobnost okruenja da prihvati ostvareni poslom bila je razlog promene radne organizacije.
rezultat. Autorka u svom radu prepoznaje problem
spremnosti okruenja da prihvati sloenost razvoja IS i ORGANIZACIJA 2. Oblast rada druge organizacije bila
nove naine rada koje sloenost zahteva. je sloenija. Informacioni sistem firme imao je
jedinstvenu bazu podataka i tri podsistema. Bazu
U cilju osvetljavanja i objanjavanja uoenog problema, podataka formirao je projektant baze, koji je imao i ulogu
autorka formira retrospektivan pogled na svoje radno
iskustvo korienjem multi-ontolokog okvira Cynefin za 1
Radno iskustvo i retrospektivni pogled prikazani su bez navoenja
pripisivanje znaenja i modela njegovih domena znanja. referenci koje bi bile brojne i, osim projektne dokumentacije,
obuhvatile linu dokumentaciju autorke, nastale njenim internim
Retrospektivni pogled ukazuje, s jedne strane, da je belekama, prepiskama i usmenim razgovorima u toku rada i, kao
autorka radila u razliitim domenima znanja (oblastima takve, one ne bi mogle da zadovolje stvarnu svrhu citiranja.
Page 100 of 534

administratora baze. Svaki podsistem IS gradio je poseban domenu nalazimo i nepoeljno je, a tranzicija je stanje
tim. lanovi tima su imali uloge projektanta i programera. kretanja ka drugom domenu da bi se ostvarila promena
(npr. prianje o inovaciji predstavlja stanje tranzicije).
U razvoju podsistema i jedinstvene baze podataka
koriene su dobre prakse. Tim je analizirao ta treba da U osnovi okvira Cynefin je ideja da ontologija,
se uradi, kako i ko bi to mogao da uradi. U rad tima se po epistemologija i fenomenologija (tj. kakve su stvari, kako
potrebi ukljuivao projektant baze podataka. Zadaci su se ih saznajemo i kako ih opaamo) treba da budu usklaene
izvravali prema postignutom dogovoru, uz saglasnost da bi nae akcije bile prikladne situaciji. S obzirom da
ostalih timova i rukovodioca raunskog centra. svaki domen okvira karakterie drugaiji odnos izmeu
uzroka i efekta, svaki domen zahteva drugaiji model
Autorka je poela da radi u ovoj organizaciji u toku ponaanja, drugaiji pristup rukovoenju, drugaiji model
razvoja projekta IS, na podsistemu za podrku osnovnim odluivanja i drugaije alate. Upravljanje u svakom
poslovnim funkcijama. Razvijen podsistem je domenu treba da omogui uvrivanje jakih veza i
zadovoljavao potrebe organizacije. Meutim, neadekvatne podstakne slobodu i mogunosti slabih veza.
upravljake odluke i osipanje projektnog tima bili su
pretnja mogunosti daljeg uspenog rada i autorka je U domenima reda odnosi uzrok-efekat su stabilni; u
napustila organizaciju posle nepune tri godine rada u njoj. jednostavnom domenu ovaj odnos je lako shvatljiv, dok
razumevanje ovog odnosa u komplikovanom domenu
ORGANIZACIJA 3. Trea organizacija se bavi razvojem zahteva analizu i tumaenje eksperata. U sloenom
IS za razliite klijente, na osnovu ugovora i projektnog domenu postoji odnos uzrok-efekat, ali se zbog velikog
zadatka. U radu se, po pravilu, koriste usvojeni standardi i broja uzronih odnosa i povratnih sprega teko opaa, u
dobra praksa razvoja IS. stvari on moe da se uoi samo unazad. U haotinom
domenu ne mora da postoji uoljiva veza izmeu uzroka i
Autorka je, u toku skoro 25 godina rada, angaovana na efekta, a u meteu uzrok i efekat uopte nisu povezani.
projektima razliite sloenosti na kojima je imala razliite
uloge, od programera do stratekog planera. Rezultati Zbog toga jednostavan domen predstavlja domen
rada na projektima na kojima je koristila dobru praksu su standardnih procedura i najbolje prakse, komplikovan
dobro ocenjivani, mada ne uvek korieni. Zbog domen je domen eksperata, analize i dobre prakse, sloen
sloenosti situacija u kojima je radila, autorka je domen je domen obrazaca i praksa koje iskrsavaju, a
prepoznala ogranienja korienja dobre prakse. haotian domen je domen nove prakse. U domenima ne-
Okruenje je razliito prihvatalo iste rezultate rada. reda ne dominira racionalnost, ve kulturni faktori,
nadahnuto liderstvo, oseaj iz stomaka i drugi sloeni
OSTALO ISKUSTVO. Autorka je, kao ekspert za IS, faktori koji nastaju iz interakcija razliitih faktora kroz
radila i na dva projekta od stratekog znaaja za zemlju prostor i vreme. Ljudi u meteu vuku ka domenu u kojem
koje su finansirale inostrane institucije, kao i na recenziji se najbolje oseaju i teko se odreuje potrebna akcija.
jednog stratekog projekta.
U domenima reda, veze ka centru su jake i obino
Rad na oba projekta bio je timski, prema postavljenom izraene strukturama koje na neki nain ograniavaju
projektnom zadatku. Na njima se, prema vienju autorke, ponaanje aktera. U domenima ne-reda veze ka centru su
teilo pre svega zadovoljenju forme i stvaranju slike slabe i zbog toga u njima ne uspevaju uobiajene
uspenog rada. Oba projekta su ocenjena kao uspena, ali strukture upravljanja s vrha na dole. Veze meu akterima
njihovi rezultati nisu vidljivi. su jake u komplikovanom i sloenom domenu, a slabe u
jednostavnom i haotinom domenu.
Autorka je osporavala pristup radu na oba projektu, zbog
ega je sa jednog preutno iskljuena. Na drugom Prema Cynefin dinamici, osnovno kretanje je izmeu
projektu njeno miljenje uglavnom nije prihvaeno, mada sloenog i komplikovanog domena. Ideje iskrsavaju i
joj je zvanino zahvaljeno na velikom doprinosu. istrauju se u sloenom domenu. Kada se formira
dovoljno dokaza o valjanosti ideje i dostigne visok stepen
3. OKVIR CYNEFIN I MODELI DOMENA njenog prihvatanja, struktuiraju se i ograniavaju
aktivnosti koje omoguavaju korienje te ideje i
Okvir Cynefin2 je multi-ontoloki okvir za pripisivanje predvidivo ponaanje aktera, odnosno prelazi se u
znaenja, a moe da se koristi i kao model za komplikovan domen. U cilju nastanka novih ideja prelazi
kategorizaciju domena znanja. Okvir razlikuje 5 domena: se iz komplikovanog u sloen domen slabljenjem
jednostavan, komplikovan, sloen, haotian i mete. ogranienja i smanjenjem upravljanja iz centra.
Jednostavan i komplikovan su domeni reda, a sloen i
haotian predstavljaju domene ne-reda. Ne-red ne znai Postojan materijal prelazi iz komplikovanog domena u
nedostatak reda, ve drugaiju vrstu reda red koji jednostavan i, zbog velikih promena u savremenom svetu,
iskrsava. Mete obuhvata dva stanja: neautentinost i ne ostaje u njemu zauvek. Kretanje izmeu jednostavnog i
tranziciju. Neautentinost je stanje neznanja u kom se komplikovanog domena je inkrementalno poboljanje.
2
Cynefin (izgovor kun-evin) je velka re; znai mesto roenja i
Iz domena reda moe namerno da se pree u haos u cilju
odrastanja, okruenje u kojem se ivi i na koje se priviklo. naputanja ustaljenih naina razmiljanja i podsticanja
Page 101 of 534

novih. Greke u radu dovode do neplaniranog ulaska u usredsreivanja na mogunosti, koja predstavlja zonu
haos, odakle moe da se izae postavljanjem ogranienja i prelaska iz i komplikovanog u sloen domen). Kada
povratkom u jednostavan ili sloen domen (u zavisnosti gledita kljunih igraa ponu da konvergiraju, zatvaraju
od veliine potrebne promene u sistemu). se opcije i proiruje angaovanje. Proverava se
postojanost ideje. Odreuje se dalji smer kretanja.
Za jednostavan, komplikovan, sloen i haotian domen Strateka inicijativa moe da stvori uslove za dalje
razvijeni su pojedinani modeli. Svaki model ima dve istraivanje, a time i prelazak na sloen domen. Ako ne
dimenzije i 3 vrednosti du svake dimenzije tj. predstavlja postoji potreba za daljim istraivanjem, organizacija se
matricu 3X3, odnosno ima 9 oblasti. Oblasti modela fokusira na korienje ideje i angauje na formiranje
domena olakavaju objanjavanje dinamike domena. saglasnosti sa inicijativom. Ograniava se operativan
proces tj. odreuju pravila ponaanja i prelazi na
Nedavno je objedinjavanjem modela domena, rotiranih za operativnu realizaciju inicijative, u jednostavan domen.
45, formiran Cynefin v45, koji olakava objanjavanje
Cynefin dinamike. Pravilna putanja kretanja unutar I u ovom modelu svako isklizavanje sa horizontalne linije
domena je horizontalna linija (ne obavezno du celog zahteva akciju. Na primer, usredsreenje samo kljunih
domena). Isklizavanje sa nje zahteva upravljaku akciju igraa na korienje ideje (bez ireg razmatranja, sa
koja omoguava povratak na pravilnu putanju. U pretpostavkom da je ideja dobra i e je akteri prihvatiti i
suprotnom, moe da se isklizne u mete ili haos. Krajnje koristiti) predstavlja oblast gubljenja vremena.
levo i krajnje desno polje modela domena (u v45) Nepravovremena akcija dovodi do pada u mete.
predstavljaju polja tranzicije ka drugom domenu.
Dimezije modela sloenog domena su dokazni materijal i
Dimenzije modela jednostavnog domena su stav o prirodi stepen prihvatanja. Dokazni materijal moe da bude od
ogranienja i reakcija aktera. Reakcija aktera moe da oseaja iz stomaka, intuicije, preko induktivnog, na
bude od ispitivanja, preko pragmatinog prihvatanja (ak sluajevima zasnovanog (to obuhvata i predloge koji
i ako se oni ne slau sa ogranienjima) do nekritikog nikada nisu ni dokazani ni opovrgnuti) do van razumne
zadovoljstva (bez obzira na posledice). Stav o prirodi sumnje (postoji empirijski dokaz ili dokaz koji je u
ogranienja se kree od predstavljaju kompromis (cenu odreenom smislu dovoljan). Stepen prihvatanja se kree
koja treba da se plati da bi se postigla vea efikasnost, od uverenja male grupe, preko vaeeg uverenja
konzistentnost, itd.) preko oigledna su (predstavljaju (dominantan pogled, koji moe da bude i negativan ako
pravu stvar) do nemaju veze sa stvarnou. nije podran dokaznim materijalom) do uverenje svih.
Pravilna putanja kretanja u jednostavnom domenu Fokus u ovom domenu treba da bude na eksperimentima
obuhvata dve oblasti levo na horizontalnoj liniji. Najpre koji mogu da propadnu a ne na projektima koji sigurno
se ogranienja posmatraju kao kompromis i akteri ispituju uspevaju. Pravilno kretanje je du horizontalne linije u
njihovu opravdanost. Kada shvate opravdanost oba smera. to je vie dokaznog materijala, stepen
ogranienja, akteri ih brzo, pragmatino prihvataju kao prihvatanja ideje je vei. Kada se ne sumnja u dokazni
oigledna. Oni tako ulaze u oblast najbolje prakse. materijal a ideja je skoro univerzalno prihvaena, prelazi
se na njeno korienje. Formiranjem novih problema,
S obzirom da se najbolja praksa prihvata u jednom uvoenjem novih podataka, poveavanjem izazova i sl.
kontekstu, potrebno je da se pri promeni konteksta proveri omoguava se kretanje u drugom smeru.
njena prikladnost. Oblast provere opravdanosti
ogranienja predstavlja zonu tranzicije u komplikovan U ovom domenu se esto poinje od sredita domena, iz
domen. Meutim, znaajna promena konteksta zahteva oblasti ozbiljnog ulaganja. Time se zanemaruje oblast
prelazak u sloen domen, preko domena metea. paralenih proba koje mogu da propadnu, koja je na ivici
haosa, dozvoljava najvie kreativnosti i omoguava da se
Isklizavanje sa putanje pravilnog kretanja zahteva izgradi razumevanje ta zaista moe da se uradi.
upravljaku akciju. Na primer, ako se ukazuje da
ogranienja nemaju veze sa stvarnou, potrebno je da se Oblast visokog rizika u ovom domenu je oblast grupnog
ispita njihova opravdanost. U suprotnom se kliza u haos. razmiljanja, u kojoj se ideja prihvata bez ikakvog
dokaza. To je oblast zadravanja prole prakse koja vie
Dimenzije modela komplikovanog domena su strateki nije primenljiva.
fokus i angaovanje. Strateki fokus (fokus aktivnog
angaovanja) moe da bude od formiranja ideje Oblast jeretika i otpadnika je zona u kojoj mala grupa
(inicijative), preko zatvaranja opcija do korienja ideje. ljudi veruje u ideju suprotnu iroko prihvaenom
Angaovanje moe da bude od ukljuenja kljunih igraa, uverenju. Stepen prihvatanja ideje u tom sluaju moe da
preko izgradnje konsenzusa do take u kojoj je potrebna se povea samo uz pomo rukovodstva.
saglasnost.
Haotian domen se mnogo razlikuje od ostalih domena.
Pravilno kretanje je du horizontalne linije u oba smera. Stanje haosa je prelazno stanje ka drugom domenu ili se
Kljuni igrai (mali broj ljudi sa razliitim pogledima) se iz njega potpuno propada. U ovom domenu je vano da se
usredsreuju na formiranje strategije (to je oblast brzo postavi ogranienje koje omoguava uspostavljanje
Page 102 of 534

nekih veza i prelazak u drugi domen, bez obzira da li je svoju nedovoljnu predanost poslu (prema oceni autorke i
ulazak u haos bio nameran, oekivan ili iznenadan. njenih kolega) komplikovanou programa, to je
nekritiki preraslo u stav te organizacione celine. Vrilac
4. PRIMENA OKVIRA ZA PRIPISIVANJE dunosti rukovodioca raunskog centra nije dozvoljavao
ZNAENJA LINOM RADNOM ISKUSTVU organizacionu raspravu o toj primedbi. (U kratkom
neformalnom razgovoru autorke sa lanom rukovodstva
ORGANIZACIJA 1. Autorka se na samom poetku svog organizacione jedinice podnosioca primedbe potvren je
profesionalnog rada nala u sreditu jednostavnog domena stav autorke da je primedba neosnovana.)
jer je, nakon upoznavanja sa nainom rada u organizaciji,
prihvatila godinama korienu najbolju praksu s obzirom Onemoguavanje ispitivanja primedbe o neopravdanosti
da se ona slagala sa njenim (teorijskim) znanjima. ogranienja za unos podataka, autorka je videla kao velik
rizik za mogunost uspenog rada, koji je inae povean i
Autorka je poela da radi kao programer, potujui odlaskom najznaajnih lanova tima na godinja
pravila sistema. U cilju prihvatanja dobijenog zadatka za odsustvovanja odnosno iz organizacije, a bez ikakve
izradu programa ispitivala je njegovu razumljivost, reakcije rukovodstva i ostalih kolega. Autorka je shvatila
konzistentnost, kao i prihvatljivost postavljenog roka i, u da zbog nedostatka podrke rukovodioca i nemogunosti
sluaju bilo kakvog problema, razreavala ga sa organizovanja u timu ne moe da izbegne stanje haosa i
organizatorom programiranja. To je omoguavalo i zbog toga napustila organizaciju.
inkrementalno poboljanje zadatka (ako je bilo potrebno).
Nakon prihvatanja zadatka pisan je i testiran program. ORGANIZACIJA 3. Na poetku svog rada u treoj
organizaciji autorka je radila na modeliranju dela IS, na
Steena iskustva i dodatna obuka su omoguavala osnovu specifikacije zahteva, koju je dobijala od
programerima, koji su uglavnom radili u jednostavnom rukovodioca projekta (izvan firme), i usvojenog naina
domenu, da u sopstvenom profesionalnom razvoju lako modeliranja (ne znajui kako je rad organizovan na
preuzmu ulogu organizatora programiranja, koji su, kao i itavom projektu). Kada se broj dobijenih zahteva
projektanti, uglavnom radili u komplikovanom domenu. vremenom poveao, autorka je smatrala da korieni
nain modeliranja ne doprinosi razumevanju itavog
U stvari, projektant se sa klijentom unutar organizacije modela tj. njegovom kvalitetu. Meutim, rukovodilac
usredsreivao na mogunosti primene IT za zadovoljenje projekta je insistirao na njegovoj primeni s obzirom da je
potrebe klijenta, predlagao reenje i dalje radio sa to bio usvojen nain rada na projektu. Drugim reima,
organizatorom programiranja na njegovoj formalizaciji. autorka je i na ovom projektu radila u jednostavnom
Time se utvrivao nain operacionalizacije i prelazilo u domenu i pokuavala da se pravilno kree u njemu.
jednostavan domen. Prema tome, rad na razvoju IS se
kretao pravilnom putanjom po ureenim domenima, pa je, Na reviziji projekta utvreno je da je projekat dobro
i autorka, potujui to ureenje, tako radila. Upravo joj je uraen, ali da je projektni zadatak bio lo. U realizaciju
tako razvijena sposobnost u radu omoguila promenu projektnog zadatka ulo se, prema saznanjima autorke
organizacije u kojoj je posao bio kreativniji i izazovniji. rada, na osnovu dobre prakse u svetu i zahteva kljunih
igraa u oblasti, tj. iz oblasti gubljenja vremena u
ORGANIZACIJA 2. Autorka je poela da radi kao komplikovanom domenu. "Robovanje" postavljenim
projektant na razvoju podsistema IS u vreme kada je ideja ogranienjima onemoguilo je povratak na pravilnu
o IS i njegovim podsistemima bila oformljena. U timu je putanju kretanja u komplikovanom domenu.
graen konsenzus oko naina razvoja podsistema.
Razmatrani su mogui programi, njihova svrha, Na drugom projektu, u istoj oblasti problema, autorka je,
meusobna povezanost, oekivani ulazi i izlazi, kao i ko u slinoj organizaciji rada na projektu, formirala model
bi mogao da ih uradi. Nakon dobijanja saglasnosti na relacione baze podataka prema pravilima normalizacije,
predloeno reenje nastavljao se operativan rad. koje je smatrala oiglednim ogranienjem. Projekat je
usvojen kao uspean (njegova realizacija prekinuta je
Saglasnost postignuta u komplikovanom domenu raspadom SFRJ; projekat je raen za tri njene republike).
predstavljala je ogranienje za samostalan operativan rad
lanova tima na razvoju programa u jednostavnom Na projektima razvoja softvera primenom novih IT,
domenu. U retkim sluajevima, kada je bilo potrebno da autorka se, zajedno sa kolegama, usredsreivala najpre na
se preispita postavljeno ogranienje, vraalo se u mogunosti tih tehnologija da zadovolje poznate zahteve
komplikovan domen. Problem su, u zavisnosti od njegove korisnika, a zatim formirala konanu ideju o nainu
prirode, reavali lanovi jednog ili vie timova i, nakon primene te tehnologije i ulazila u njenu realizaciju. Radilo
obezbeenja saglasnosti na novo reenje, prelazilo se se pravilnim kretanjem u domenima reda. Meutim,
ponovo u jednostavan domen. Informacioni podsistem je reenja nisu primenjivana u praksi jer potencijalni klijenti
razvijan pravilnim kretanjem po ureenim domenima. nisu imali stvarnu potrebu za njima. Ocenjivali su ih kao
odline, ali ih nisu uveli u rad.
Pokazalo se da razvijen podsistem zadovoljava potrebe
organizacije. Meutim, zbog komplikovanog poslovanja Pripisivanje znaenja tom iskustvu pomou okvira
unos podataka je bio zahtevan. Saradnik zaduen za unos Cynefin doprinosi razumevanju da primena novih IT ne
podataka za jednu organizacionu jedinicu pravdao je treba da se posmatra kao komplikovan ve kao sloen
Page 103 of 534

poduhvat. Softver podran novim IT ne treba da se razvija U stvari, znaajno je smanjen obim projekta ali je on i
na osnovu implicitne pretpostavke da su ulaganja u dalje bio veoma sloen. Zbog toga su se brzo pojavili
primenu tehnologije ija je uspenost dokazana u nekom problemi i u nastavku rada. Klijent nije dovoljno
drugom kontekstu opravdana ve opravdanost ulaganja uestvovao u radu, pa se projektni tim, koji nije poznavao
treba da se proveri u lokalnom kontekstu. predmetnu materiju, sam organizovao u pokuaju
otkrivanja ta zaista moe da se uradi i kako. Pokuaji da
Prema tome, autorka je i ovoj organizaciji dosta vremena se ponovo promeni projektni zadatak nisu uspeli jer deo
radila u domenima reda. Njeni rezultati su bili dobro organizacije klijenta, u strahu od optube za loe
ocenjivani, ali ne uvek i primenjivani. planiranje, nije eleo da ponovo umanjuje postavljeni cilj.
Meutim, na jednom projektu se otkrilo da ne postoje Drugim reima, radilo se u domenu metea. Projektni tim
uslovi za rad u komplikovanom domenu. Klijent nije je krenuo iz sloenog domena pokuavajui da nae put
prihvatao obavezu kojom bi zadovoljio osnovno ka komplikovanom, a klijent je uglavnom bio u ureenom
oekivanje eksperata za razvoj IS. On je odbio da domenu. Rezultat rada projektnog tima je ocenjivan
uestvuje u odreivanju zahteva za IS i oekivao da veoma razliito. Jedni su smatrali da je rezultat od
dobije IS po sistemu "klju u ruke". Pokuaj promene neprocenjivog znaaja jer doprinosi razumevanju
projektnog zadatka nije uspeo jer je recezent, ne znajui problematike sloenosti rada organizacije koje ona uopte
za okvir za razvoj IS na osnovu kojeg je predlog formiran, nije bila svesna. Drugi su, bez obzira na neureenost
a koji je u svetu bio poznat oko 10 godina u to vreme, poslovanja, oekivali "konkretno" IT reenje.
ocenio predlog kao "neprimeren informatikoj praksi".
Prema modelu sloenog domena autorka se nala u oblasti Rad na tom projektu prekinut je poetkom izgradnje
jeretika i otpadnika, a na projektu je prevladalo grupno odgovarajueg IS od strane inostranog investitora i
razmiljanje tj. verovalo se u primenljivost starih metoda promenom direktora organizacije i rukovodioca odeljenja
razvoja IS. S obzirom da autorka nikada nije dobila za IS, koji je osporavao tekui pristup razvoju IS. (S
miljenje o svom odgovoru na recenziju, projekat je vrlo obzirom da je novi rukovodilac imao iskustva u razvoju
brzo iskliznuo u haos. IS u banci tj. u dosta ureenoj oblasti poslovanja, teko da
je mogao da shvati neprikladnost tradicionalnih pristupa
Iz tog haotinog stanja izalo se sa idejom da se u timu razvoju IS u situaciji u kojoj se naao jer su i oni koji su u
istrae mogunosti zadovoljenja osnovnog zahteva njoj radili naginjali tradicionalnim pristupima.)
klijenta za projektom IS. Na taj nain zapoeo je rad na
razvoju IS u sloenom domenu. Istraivane su razliite OSTALO ISKUSTVO. Projekti od stratekog znaaja za
mogunosti za razreenje problema, izgraivano znanje za zemlju finansirani od strane inostranih institucija na
delovanje u neureenom svetu i tim je doneo odluku da kojima je autorka radila kao ekspert za IS obuhvatali su
formira projekat sistema, ali prema znaenju mekog a ne veoma sloene oblasti.
tvrdog sistemskog pristupa. Ozbiljnim radom, sa mnogo
uenja o neureenom svetu, tim je ponudio svoje vienje Pretpostavke prvog projekta su ukazivale na sloenost i
problematike, kao osnovu za razmatranje i podsticanje znaaj konteksta za razvoj IS. Meutim, u praksi se to
razmiljanja ta je potrebno da se uradi. Istaknuto je da brzo zanemarilo. Projektant (iz inostrane firme) se
rezultat ne odgovara projektnom zadatku jer njegova usredsredio, umesto na otkrivanje mogunosti u datom
realizacija u postojeim uslovima nije mogua i da kontekstu, na mogunost korienja reenja razvijenog u
predstavlja mek projekat jedan pogled na mogu razvoj drugom kontekstu (drugu zemlju) i u radu preutkivao
IS. Rezultat je trebalo da doprinese stvaranju uverenja da organizacione i drutvene probleme sa kojima se sretao.
razvoj IS zahteva ozbiljno ulaganje u promenu naina Na taj nain projektant je, u stvari, pokuavao da radi u
rada, da IS i organizacija treba da se razvijaju komplikovanom umesto u sloenom domenu.
istovremeno, to zahteva dalja istraivanja.
Meutim, radei u komplikovanom domenu projektant
Klijent nije zvanino ni prihvatio ni odbacio ponueno nije proirio stepen angaovanja na projektu. Iako je
reenje, tako da je taj projekat iskliznuo u haos i zauvek ponudom zahtevao aktivno uee klijenata, projektant je,
propao. ta vie, zbog velike dominacije tradicionalnog procenivi da ono nije mogue, uveravao klijente da
pristupa razvoju IS (u to vreme i u svetu), tim nije imao mogu da dobiju IS bez mnogo sopstvenog uea (a oni
podrku ni u sopstvenoj organizaciji i ponovo se naao u su to nekritiki prihvatili uprkos injenici da su i sami
oblasti jeretika i otpadnika. ukazivali da su u radu sa domaim projektantom shvatili
neophodnost svog uea). S druge strane, iako je najpre
Meutim, na osnovu rezultata rada na tom projektu druga isticao znaaj lokalnih eksperata, projektant ih je, kada je
organizacija je donela plansku osnovu za razvoj svog IS, u njima prepoznao smetnju brzom korienju postojeeg
odnosno odluila da ozbiljno ulae u takav pristup. U radu reenja, preutno udaljio sa projekta.
na implementaciji te osnove nastali su problemi jer klijent
ipak nije bio spreman na aktivno uee i stanje Predlog lokalnih eksperata da se promeni projektni
sloenosti. Bez dovoljno razumevanja problema, ak i zadatak sponzor nije prihvatio tvrdei da je projektant
pored ukazivanja projektanta na svu njegovu sloenost, obavezan da ga ispuni jer se na njega obavezao svojom
organizacija je smanjila obuhvat projekta razvoja IS ponudom. ta vie, i pored iskustava da rezultati projekata
verujui da time smanjuje njegovu komplikovanost. na kojima se vrsto potuje postavljen zadatak esto ne
Page 104 of 534

zadovoljavaju potrebe korisnika, on je zahtevao strogo Autorka se kasnije u svom radu suoila sa situacijom u
potovanje projektnog zadatka. Sponzor je kontrolisao kojoj svoje znanje nije mogla da primeni. Njeno lino
rizike projekta trikliranjem kuica za formalno opredeljenje za samo-organizovanou i drutvenom
dostavljene rezultate. I on se ponaao kao da je u odgovornou doprinelo je izgradnji svesti o postojanju
ureenom a ne u sloenom domenu. drugih domena znanja, koji zahtevaju tee pristupe
razmatranju i reavanju problema. Drugaiji kontekst rada
Prema tome, na ovom projektu je prepoznata sloenost, i potreba za drugaijim znanjima svakako su umanjili
ali je prevagnuo tradicionalan pristup radu u ureenim sposobnost autorke da uspeno razvija IS. Prema tome,
domenima. Udaljenjem autorke, koja je ukazivala da je bez obzira na vee iskustvo, zbog promene domena rada,
rad u sloenom domenu neizbean, uklonjena je prepreka umanjena je njena sposobnost uspenog rada.
stvaranju utiska da moe da se radi u komplikovanom
domenu. Skrivani su problemi i koristilo se reenje ta vie, novosteene sposobnosti se ne priznaju ili se
nastalo u drugom kontekstu. Projekat je zavren kao malo cene zbog nerazumevanja i nespremnosti drugih da
uspean, ali oekivani rezultati nisu vidljivi. Meutim, prihvate neizbenost neureenih domena. Oni koji su
njegove posledice su jo vee jer je on, bar delimino, spremni da rade u ovim domenima postaju jeretici i
doprineo prekidu razvoja IS angaovanjem domae otpadnici, bez politike i / ili strune pomoi ljudi koji
organizacije stvaranjem lanog uverenja u mogunost imaju mo, mada njihovi rezultati esto predstavljaju vei
dobijanja reenja na laki nain. doprinos za klijenta od neprimenljivih ili nekorienih
rezultata eksperata nastalih u komplikovanom domenu.
Na drugom projektu, uprkos velikoj sloenosti oblasti
problema, teilo se brzoj podeli zadataka, utvrivanju Ovaj rad predstavlja jo jedan pokuaj autorke da
pravila u cilju stvaranja uslova za pisanje pojedinanih podstakne kritiko razmiljanje u oblasti razvoja IS i o
ekspertskih miljenja. Uprkos tome to je mali deo tima sposobnostima potrebnoj u ovoj oblasti. Osvetljavanje
osporavao takav pristup, rukovodstvo projekta je smatralo uoenog problema uspenosti trebalo bi da podstakne
da je odravanje nekoliko sastanaka tima dovoljno da se razmiljanje o promeni pristupa razvoju IS kako
odrede zadaci i propiu pravila rada eksperata. Problem u strunjaka i istraivaa tako i korisnika, kao i znaaja
integraciji ekspertskih miljenja (bar onaj koji je poznat okvira Cynefin kao jednog od malobrojnih alata koji
autorki) razreen je novim zahtevom, bez omoguavanja pomau strunjacima za IT u borbi sa sloenim i
rasprave o neopravdanosti takvog zahteva. haotinim okruenjima (Gartner, prema [6]).
Prema tome, sve vreme se radilo u ureenom domenu, ali NAPOMENA (ZAHVALNICA)
kretanje nije bilo po pravilnoj putanji. Autorka je
pokuavala da osvetli sloenost problematike i ospori sam Ovaj rad je finansiran od strane Ministarstva nauke
pristup i predloge. I u svom ekspertskom miljenju Republike Srbije, u okviru projekta TR 36005 Nove
autorka je ukazala na neophodnost promene pristupa tehnologije u inteligentnim transportnim sistemima
primeni IT. Takvo gledite je, iako prihvaeno i ocenjeno primena u gradskim i prigradskim uslovima (2011- 2014).
kao velik doprinos, zanemareno u zavrnom dokumentu.
ta vie, ono je promenjeno bez saglasnosti autorke. LITERATURA
Nepravilnom kretanju u toku rada na projektu kao celini
doprineo je, u stvari, pokuaj rukovodstva projekta da [1] Sonnentag, S., J. Volmer, and A. Spychala, Job
jednostrano rei problem drutvene sloenosti. Performance, in J. Barling, and C. Cooper (Eds.), The
SAGE handbook of organizational behavior: Volume I -
Mada je projekat zavren kao uspean, osporavana je micro approaches, London: SAGE Publications Ltd,
priroda njegovog rezultata. Ukazano da rezultat nije pp 427-449, 2008.
trebalo da bude plan ve proces stalnog prilagoavanja.
[2] Kurtz, C. F. and D. J. Snowden, The new dynamics
of strategy: Sense-making in a complex and complicated
Autorka je, u ulozi recezenta jednog stratekog projekta,
world, IBM Systems Journal, Vol. 42, No. 3,
otkrila da je re o projektu razvoja IS na kojem je ona
pp 462-483, 2003.
radila pre 20 godina. Nov projekat je raen bez ikakve
reference na njega i bez prepoznavanja sloenosti [3] Snowden, D.J. Complex Acts of Knowing: Paradox
situacije (ukljuenje 3 bive jugoslovenske republike). Sa and Descriptive Self-awareness, Journal of Knowledge
iskustvom o razvoju IS steenim u meuvremenu, autorka Management, Vol. 6, No. 2, pp 100-111, 2002
je ukazala na problematinost takvog pristupa, ali
[4] Snowden, D.J. Summary Article on Origins of
odgovorni nisu bili spremni da reaguju.
Cynefin, http://www.cognitive-edge.com, 2010
5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA [5] Snowden, D. Blog on www.cognitive-edge.com,
entries: 6149, 6086, 6081, 6078, 6076, 6074, 6040, 6039,
Autorka je formalno obrazovana za rad u ureenim 6038, 6044, 5989, 5820, 5818, 5792, 5667, 5666, 3234
domenima i na poetku svog profesionalnog rada veoma
uspeno radila u tim domenima. Primenljivost ostvarenih [6] Snowden, D. Making Sense of Complexity,
rezultata umnogome je zavisila od valjanosti postavljenih Keynote, 5th Lean, Agile & Scrum Conference, Zurich,
ogranienja i opravdanosti ulaganja u razvoj IT reenja. September 2013, http://www.cognitive-edge.com
Page 105 of 534

EFEKTI IMPLEMENTACIJE INFORMACIONOG SISTEMA ZA

UPRAVLJANJE IMOVINOM U ODS U KORPORATIZACIJI POSLOVANJA
EFFECTS OF THE IMPLEMENTATION OF ASSET MANAGEMENT
INFORMATION SYSTEMS IN ODS IN CORPORATISATION
Zoran N. MIKOV1, Dr Tihomir S. SIMI1, Boko B. MILOSAVLJEVI2
1)
PD Elektrovojvodina doo, Bul. Osloboenja 100, Novi Sad
2)
ION Solutions, Laze Kostia 7, Novi Sad, Serbia
Sadraj U aktuelnim uslovima uticaja negativnih postii zapaeni poslovni rezultati primenom tehnologije
makroekonomskih i mikroekonomskih trendova na rada koja je ve dala rezultate.
poslovanje privrednih subjekata u naoj zemlji i regionu
Abstract In current conditions of the negative impact of
jugoistone Evrope, preduzimanje mera za unapreenje
macro-economic and micro-economic trends on bussines
ekonomike poslovanja postavlja se kao jedan od
operations of companies in our country and the region of
najznaajnijih poslovnih ciljeva, ali istovremeno i kao
Southeast Europe, taking measures for improvment of
neophodnost prevazilaenja konzervativnog naina
economics of operations is set as one of the most
praenja tekue dinamike radnih procesa, koji za
important business goals, but at the same time, as the
posledicu ima generisanje trokova kompanije. Najnovije
necessity of overcoming the conservative ways of labor
potenciranje znaaja uspenosti poslovanja privrednih
process management that results in the generation
drutava u javnom sektoru u Republici Srbiji, je posebno
expenes for the company. Emphasizing the importance of
fokusirano kao kljuni kriterijum za definisanje budue
business performance of companies in the public sector in
sudbinske odrednice nacionalne politike restrukturiranja i
the Republic of Serbia endorse it as a key criteria in
privatizacije u javnom sektoru.
national policy of restructuring and privatization of the
Posledice sporosti u praenju rezultata sopstvenog public sector.
poslovanja zaduivanje po osnovu nekontrolisanih
The consequences of delay in monitoring the results of the
trokova, budetski manjak za popunu ve nastalih i
operations indebtness caused by uncontrolled expenses,
nagomilanih finansijkih obaveza, imperativno nalae
the budget deficit to cover accumulated financial
uvoenje tehnoloki unapreenih metodologija,
obligations, imperatively require the introduction of
operativno i informatiki brzo primenjivih, kao
technologically advanced, quickly applicable
instrumenta za kontrolu trokova, promenu subkulture
methodologies, as a tool for expense controll, change of
zastarelog naina poslovanja i uvoenje elemenata
outdated subculture of doing business, and introduction
korporatizacije javnog sektora.
of corporative management in public sector.
Upravo iz navedenih razloga, poslovni rezultati koji su
Therefore, the business results achieved in the power
postignuti u poslovanju PD za distribuciju elektrine
distribution company PD "Elektrovojvodina" d.o.o., Novi
energije Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad, uvoenjem
Sad, by the implementation of technology that redesigned
tehnologije rada koja je preuredila radne procese u
working processes in the most important part of bussines
nominalno najvanijem delu kompanijske aktivnosti i
operations and expenditures maintenance of the power
trokova odravanju elektroenergetskog sistema za
distribution system which is supplying nearly one million
skoro milion kupaca elektrine energije na teritoriji
customers in the territory of the Autonomous Province of
Autonomne Pokrajine Vojvodine, predstavljaju
Vojvodina, are the strongest example of improving
najreferntniji primer unapreenja poslovanja od 2011.
business since 2011 to date, in electrical power sector
godine do danas u srodnim kompanijama
companies in Serbia.
elektroenergetske delatnosti u Srbiji.
Our work emphasizes and analyticaly correlates precisely
Na rad potencira i analitiki korelira upravo
the necessity of implementation of new technologies and
neophodnost uvoenja novih tehnologija i standarda sa
standards with future corporatisation of the public sector.
buduom korporatizacijom javnog sektora. Odgovornost
Responsibility for work processes, monitoring of assets
za radne procese, praenje stanja imovine i trokova u
and costs in realtime and its validation with the planned
realnom vremenu i njihova validacija u odnosu na
effect of operations, will be the basis of future corporate
planirane efekte poslovanja, moe se smatrati osnovom
organizations and management responsibility for the
budue korporativne organizacije i odgovornosti
results of a state-owned company. Recognizing this
menadmenta za postignute rezultate kompanija u
aspect, and a number of other equally important side
vlasnitvu drave. Prepoznavanje ovog aspekta i niza
effects, that we are presenting analytically in this paper,
drugih podjednako operativno vanih, koji se nalaze u
can be a great example of how to achieve outstanding
prateem korpusu efekata koje u ovom radu analitiki
business results by implementing the technology and
predstavljamo, moe biti sjajan primer kako se mogu
metodology that has already yielded results.
Page 106 of 534

UVOD prihvaenim (standard) kroz formulisanje i verifikaciju

procesa. Na tritu su u opticaju ve dugi niz godina, za
Imovina i vrednost ostvarena iz nje je osnova bilo koje
razliite oblasti, mnogi procesi koji definiu kako neto
poslovne organizacije. Bez obzira da li je u pitanju
treba da se radi (SixSigma, Lean, Unified, itd.). Radi se o
privatni ili javni sektor, i da li je imovina fizika,
preporukama o tome kako postaviti organizaciju,
finansijska, ljudska ili neopipljiva, dobro upravljanje
komunikacione i komandne kanale, da bi se popravila
imovinom maksimizuje vrednost dobijenu za novac i
efikasnost neke organizacije. Mnogi softverski alati
zadovoljstvo svih zainteresovanih strana. To ukljuuje
implementiraju podrku za neke od ovih procesa.
koordinirano i optimizovano planiranje, izbor opreme
(imovine), nabavku/izradu, upotrebu, odravanje (brigu) i Drugi pristup koji je dobio na znaaju poslednjih 20
odlaganje ili zanavljanje[6]. godina je pristup koji favorizuje korienje "najbolje
prakse" do koje je dola predmetna organizacije. Radi se
Upravljanje imovinom (asset management) se definie
o potrebi da se organizacija okrene sama sebi i kroz
na vie naina i sa vie aspekata. Teorijski, to su
analizu svog poslovanja, sama identifikuje najbolje
sistematske i koordinisane aktivnosti kroz koje
formulacije procesa. Ovaj pristup je posebno znaajan u
organizacija optimalno i odrivo upravlja svojom
vremenima krize, kada postojei standardni modeli nisu u
imovinom, njenim uinkom, rizicima i trokovima u toku
stanju da prue odgovore, a novi jo nisu formulisani.
ivotnog ciklusa (imovine) u svrhu ispunjenja stratekog
Kako su se ciklusi smenjivanja stabilnog i kriznog
plana te organizacije[6]. Da ublaimo teoriju, to je
poslovanja skratili, to je znaaj "samoanalize" sve vei.
kombinacija upravljakih, finasijskih, ekonomskih,
Ovo dalje implicira i potrebu da softver koji prati
inenjerskih i drugih postupaka primenjenih na imovinu
identifikovani ili revidirani proces bude u saglasju sa
sa ciljem ostvarenja potrebnog nivoa usluge sa to manjim
njim.
trokovima. To je vetina i nauka pravljenja pravih odluka
i optimizacije radnih procesa. Uobiajeni cilj je U kontekstvu ovog rada, posmatramo upravljanje
minimizacija troka ivotnog veka imovine, ali u obzir se materijanim resursima (imovinom i sredstvima za rad),
moraju uzeti i drugi faktori kao to je rizik ili kontinuitet kao i ljudskim resursima koji se angauju na poslovima
poslovanja[5]. odravanja[2]. Upravljanje u klasinom smislu
podrazumeva sledee faze:
Poslovni Informacioni sistem za upravljanje imovinom
1. Planiranje
(Enterprise asset management EAM) je termin koji se
2. Kadrovanje
koristi za softverske proizvode koji obezbeuju
3. Delegiranje na realizaciju
rukovodiocima celovit pogled na imovinu kompanije[8].
4. Praenje realizacije
Njihov cilj je da menaderima obezbede kontrolisanje i
proaktivnu optimizaciju kvaliteta i efikasnosti posla. On Informacioni sistemi koji tretiraju oblast menadmenta,
ukljuuje mnogo funkcija koje podravaju operativne pa tako i AEM, u sebe moraju da integriu alate za sve
zadatke planiranja, odravanja, praenja aktivnosti sa navede faze i da omogue praenje hronologije deavanja
tehnikog, organizacionog, finansijskog i ekonomskog vezano za njih.
aspekta i daje obilje konzistentnih, uporedivih i merljivih
informacija prikupljenih iz operativnih procesa to 2. OPTA SLIKA
omoguava donoenje odluka operativnog i stratekog Elektrovojvodina je kompanija za distribuciju elektrine
menedmenta u cilju ostvarenja to boljih performansi i energije, posluje kao jedan od pet ODS u Srbiji, u sklopu
rezultata organizacije. Ovi informacioni sistemi Javnog preduzea Elektroprivreda Srbije.
predstavljaju standardni alat kompanija i organizacija koje
posluju u okruenjima trino orjentisanih drutava. Sve kompanije u Srbiji koje se bave ovom delatnou
moemo okarakterisati kao izrazito tehniki orjentisane.
Operateri elektroenergetskog distributivnog sistema u U dugoj tradiciji rada bez trinog imperativa, profilisala
Srbiji u odnosu na sline zapadne kompanije, funkcioniu se tehnoloki dobro definisana praksa. I pored godina
u tranzicionoj privredi, proizali su iz drugaije poslovne tranzicije u kojima je tehnoloko zaostajanje uzelo danak,
koncepcije, sa neto drugaijom poslovnom praksom, generacije inenjera i tehniara su podigli i nastavili da
kadrovskom strukturom, nivoom tehnike i tehnoloke unapreuju elektroenergetski sistem koji moe da
opremljenosti. Predmet ovog rada je praktino iskustvo odgovori na zahteve privrede, domainstava i drutva u
steeno u Elektrovojvodini, na implementaciji softverskog celini. Modernizacija postojeih i uvoenje novih
sistema TotalObserver za upravljanje imovinom, tehnologija je jedan od bitnih ciljeva EPS-a i njegovih
finansijama i odravanjem. U radu sa raznim distributivnih preduzea. Odravanje elektroenergetskih
kategorijama korisnika, pokazali su se i neki aspekti koje objekata i opreme je u skladu sa svetskim standardima
ne treba zanemariti pri odluci o uvoenju ovakvog alata i struke. Postoje dobro razraene procedure koje se potuju.
smatramo da njihovo sagledavanje moe da pomogne i Ipak, u okolnostima trine privrede neophodna je
drugim subjektima u naem okruenju. transformacija i redefinisanje misije i teita poslovnih
aktivnosti.
1. PRISTUP I PODRKA PROCESU
Upravljanje imovinom je jo uvek prevashodno u domenu
Softver je podrka procesu. Uvoenje reda u neku
odravanja opreme i objekata. Softverska podrka ovih
organizaciju i maksimizacija uinka se obino oslanja na
procesa je razliita na nivou kompanija. U nekima je
usaglaavanje postojeeg naina rada sa opte
gotovo i nema sprovoenje definisanih procedura
Page 107 of 534

(planiranja i praenja odravanja) je na dokumentacionom Smanjenje trokova rada na odravanju (do 50%).
nivou. To znai da su podaci nestrukturirani i distribuirani Smanjenje ugovornih trokova vezanih za odravanje
po raznim dokumentima, da je njihovo prikupljanje i (do 50%).
analiza teka i dugotrajna, i omoguava samo pogled u Smanjenje trokova materijala za odravanje (do
daleku prolost. 20%).
U nekima distribucijama se koriste komercijalni alati Manje prekida u prouzvodnji (do 20%).
opte namene (MS Excell, MS Access) koji omoguavaju Poveanje spremnosti opreme (do 10%).
neto strukturisanije informacije. Ovaj pristup obino Smanjenje cene nove opreme (do 5%).
pokriva samo pojedine operativne segmente. Podaci su Smanjenje trokova procedure nabavke nove opreme
objedinjeni na nivou (manjih) organizacionih jedinica i (do 50%).
ponekad teko meusobno uporedivi. Operativni Poveanje isplativosti ulaganja u proizvoake
rukovodioci su dosta efikasniji u kontroli i upravljanju ali garancije (do 50%).
je koordinacija izmeu jedinica oteana. Objedinjavanje ak i uteda energije (i preko 20%).
podataka je obino na nivou prikupljanja izvetaja koji
Elektrovojvodina je 2011. izvrila nabavku i punu
nemaju jednostavnu sledljivost do izvornih podataka pa se
integraciju aplikativnog reenja TotalObserver.
namee problem verodostojnosti. Sublimacija informacija
za vii nivo rukovoenja je komplikovana, odnosno neko TotalObserver je integrisano softversko reenje namenjeno efektivnom
to mora da uradi a rezultati analize su jako zavisni od upravljanju imovinom, odravanjem i trokovima, sa ciljem optimizacije
korienja materijalnih i ljudskih resursa. Cilj je uspostavljanje
kvaliteta polaznih podataka, njihove meusobne kvalitetnog procesa i generisanje uteda.
poredivosti i vetine ureivaa, i daju pogled u skoriju Imovina
prolost. Zavoenje imovine koja je u vlasnitvu, koja se odrava i koja generie
trokove je prvi korak u procesu uspostavljanja efektivnog upravljanja
Neke kompanije koriste interno razvijene aplikacije koje odravanjem. TotalObserver omoguava upravljanje kompletnom
su prilagoene podrci pojedinih operativnih procesa imovinom u sistemu distributivnih i drugih objekata:
(kalendar odravanja, izdavanje naloga za rad i sl.). Elektroenergetski objekti (trafo stanice, razvodna postrojenja,
Podaci su obino dobro strukturirani, objedinjeni na viim vodovi, transformatori, polja, i druga oprema).
Zgrade i objekti.
organizacionim celinama i proverivi sa nivoa izvetavanja Vozila.
koje je ugraeno u softver. Operativnost, kontrola i Rezervna oprema, oprema koja je na remontu.
upravljanje su takoe mnogo bolji (u odnosu na prethodna Ostala EEO.
dva sluaja) ali je sve uglavnom skoncentrisano po Softver omoguava povezivanje imovine i korisnika, definisanje
vlanitva i praenje upotrebe u vremenu.
pojedinim poslovnim procesima ili njihovim segmentima
pa je koordinacija izmeu njih teka kao i sublimacija Planiranje
podataka za vie nivoe rukovoenja. Planiranje je inicijalna aktivnost u procesu odravanja. TotalObserver
omoguava kreiranje sloenih, hijerarhijskih planova odravanja, po
Meusobnom integracijom interno razvijenih aplikacija ili organizacionim jedinicama, sa mogunou agregiranja planova niih
jedinica u one vie, kao i kreiranja integrisanog plana redovnog
nabavkom (i integracijom) namenskih komercijalnih odravanja na nivou celog privrednog drutva.
softverskih reenja, neke od distributivnih kompanija, kao Realizacija odravanja
to je uradila Elektrovojvodina, su dostigle ozbiljan nivo
Kroz organizovanje procesa odravanja, od poetnih faza planiranja,
podrke upravljanju imovinom. To omoguava dobro preko definisanja resursa (materijal, vozila, ljudi, alat, itd.), voenja i
strukturirane, proverive i poredive podatke iz razliitih kontrole, do praenja realizacije u realnom vremenu, TotalObserver
organizacionih celina i poslovnih procesa. Integracija sa omoguava kompletan menadment odravanja. Centralni dokument
u procesu je Radni nalog.
drugim informacionim sistemima (ekonomski, finansijski,
TotalObserver omoguava kreiranje stratekih godinjih planova, kao
tehniki ...) omoguava pregled trenutnog stanja sa vie i njihovu razradu kroz detaljne, terminske planove. Stavke terminskih
aspekata i menaderima omoguava proaktivno planova se izvode iz stavki godinjih planova, a Radni nalozi se
upravljanje poslovnim procesima, dobru koordinaciju i referiu na stavke terminskih planova. Na ovaj nain se omoguava
praenje celokupnog procesa realizacije planova i upotrebe resursa, u
optimizaciju. realnom vremenu.
Izvetaji
3. OBEANJA IZ BROURA Kroz logiko povezivanje imovine i odravanja putem Radnog naloga,
Svi ozbiljni informacioni sistemi za upravljanje imovinom omogueno je uspostavljanje analitike koja prua detaljnu analizu
proklamuju sline ciljeve. U osnovi je to uvek upotrebe imovine, odravanja i trokova sa ciljem dobijanje line
karte objekata.
maksimiziranje povrata vrednosti investirane u imovinu.
Pregledom konkretnog Radnog naloga, kao i kroz sumarne izvetaje,
Kljuna obeanja su[7][8]: mogue je pratiti kompletnu realizaciju u realnom vremenu. Radni
nalog, izmeu ostalog omoguava: praenje korienja resursa po
Smanjenje trokova i rizika objektu i po organizacionoj jedinici; analizu troenja materijala i
Poboljanje efektivnosti imovine. delova tokom odravanja; analizu kvarova na odreenom tipu
opreme; itd.
Poveanje produktivnosti
Analiza trokova koji nastaju kao posledica aktivnosti odravanja,
Podizanje kvaliteta odluka vezanih za imovinu mogu se u TotalObserveru analizirati kroz cross-context izvetaje. Ako
Podrka usklaivanju sa vaeom regulativom. se sem troka preuzetog iz pogonskog knjigovodstva, kao informacija
Manje kotanje vlasnitva nad imovinom. u izvetavanju identifikuje i objekat na kome se radi, korienje
ljudskih, materijalnih i drugih resursa, kao i trokovi vezani za
Pokazatelji kod kojih se oekuju poboljanja su razni a anagaovanje eksternih izvoaa, moe se dobiti kompletna slika
troenja i jasno se mogu identifikovati mesta gde se mogu generisati
ponegde se pominju i procenti[10]: utede.
Page 108 of 534

Prethodni tekst je prenet sa internet prezentacije Koliko god da promena donosi poboljanje, uvek postoji
proizvoda[9], i u potpunosti odgovara onome to je otpor organizacije u njenom sprovoenju. On je uobiajen
Elektrovojvodina dobila kao funkcionalnost uvoenjem i sa njim se mora raunati, bilo da je u pitanju uobiajeni
ovog softvera u sve procese odravanja. ljudski strah prema novom, strah izvrilaca od vee
koliine posla, nepoverenje prema pravim ciljevima
Efekti njegove upotrebe bi se mogli izvui iz sledeih
promene, strah od otkrivanja postojee loe prakse ili ak
poslovnih pokazatelja:
lini interes da sve ostane po starom. Ovaj otpor se
2009 2010 2011 2012 moe nai kod svih zainteresovanih strana, i prema
Broj neplaniranih prekida 4251 5061 3320 3520
teoriji upravljanja projektom, sa njim se upravlja kao i
ostalim rizicima projekta[1]. Osnovno sredstvo u
SAIDI Trajanje prekida po kupcu
419 540 264 281,2 prevladavanju ovog otpora je posveenost visokog
[min]
menadmenta koja treba da bude nedvosmisleno
SAIFI Broj prekida po kupcu 7,05 7,96 4,96 5,16
demonstrirana.
CAIDI Proseno trajanje prekida
59,5 67,8 53,24 54,46 Uvoenje softvera za upravljanje imovinom je izuzetno
[min]
ENS Neisporuena elektrina ozbiljan projekat i zahteva veliki rad cele organizacije
6918 8776 3752 4311 ukljuujui i kompletno rukovodstvo. Zato je neophodno
energija [MWh]
Pokazatelji pogonske spremnosti da bude sponzorisan (pod pokroviteljstvom) od strane
nekog od najviih rukovodilaca kompanije to ne znai
2009 2010 2011 2012 da neko od direktora treba da vodi projekat, naprotiv. To
Tehniki gubici i mora da radi menader projekta. Neko iz srednjeg, u
13,82 13,44 12,23 11,40
neovlatena potronja
ovom sluaju tehnolokog rukovodstva (zbog prirode
imovine distributivne kompanije). On treba da je u stanju
da komunicira sa neposrednim izvriocima i sa
direktorima direkcija bez hijerarhijskih predrasuda, ali
mora da ima i dovoljna ovlaenja da inicira, nadgleda i
rukovodi svim aktivnostima koje su potrebne[4].
U strogo funkcionalnim organizacijama, projekt menader
pozajmljuje autoritet sponzora. Formalna ovlaenja
Trend gubitaka u distribuciji elektrine energije data naredbom, reenjem, dopisom ili bilo kojim drugim
slubenim dokumentom, nisu dovoljna. Na primeru
U 1000 RSD 2010 Plan 2011 2011
Elektrovojvodine, sponzor projekta je bio direktor
Ukupan prihod 42.582.678 46.904.034 49.033.720 drutva, to je idealna situacija za rukovodioca projekta.
Ukupan rashod 43.903.847 48.009.139 48.596.514
Podrka projektu je nedvosmisleno demonstrirana
Dobitak (gubitak) pre
-1.321.169 -1.105.105 437.206 redovnim nedeljnim sastancima projektnog tima sa
oporezivanja
direktorom. Na svakom odboru direktora su razmatrane
Efekti odloenih rashoda i
98.842 0 90.081 uraene i naredne aktivnosti. Direktor drutva je
prihoda perioda
Ukupan neto finansijski
prisustvovao inicijalnom (i jo nekoliko narednih)
-1.222.327 -1.105.105 527.287 sastanku projektnog tima sa operativnim rukovodiocima i
rezultat
izvriocima. Povremena dodela stimulacija operativnom
osoblju prema zalaganju u projektu, van uobiajene
hijerarhije, dala je jasnu poruku da se na to gleda.
5. PODIZANJE SVESTI U ODNOSU PREMA

POSLU
esta situacija u naim kompanijama je da izvrioci, pa ni
operativni rukovodioci nekad nisu svesni loe prakse koju
najee ponavljaju godinama. Kako je distribucija
Finansijski rezultat Elektrovojvodine elektrine energije teritorijalno organizovana, a to prati i
Naravno da se primetno poboljanje rezultata poslovanja odgovarajua upravljaka organizacija, takvi postupci
Elektrovojvodine ne moe pripisati samo uvoenju novog esto opstaju poto se na viim nivoima ne vide, a posao
softvera, ali je vrlo ilustrativno. Deo rezultata je i ide.
indirektan efekat promena koje su pratile njegovo Softver za upravljanje imovinom treba da d celovitu
uvoenje a koje su istaknute u daljem radu. sliku aktivnosti po itavoj tehnolokoj oblasti odravanja.
Pogled na iste aktivnosti razliitih organizacionih celina
4. POSVEENOST MENADMENTA otkriva razlike u praksi i omoguava poreenje. Vide se i
Uvoenje svakog novog informacionog sistema ima za dobri i loi primeri i na osnovu toga se donose
cilj podrku postojeim poslovnim procesima, ali ih organizacione, operativne, kadrovske i tehnoloke odluke
istovremeno i menja poto dovodi do vee strukturiranosti kako bi se praksa ujednaila i poboljala[3].
podataka, podie transparentnost procesa i menja nain
operativnog rada izvrilaca.
Page 109 of 534

Po uvoenju TotalObserver-a u Elektrovojvodinu, iako radovima koji su po nalogu izvreni ulaze u knjigu
formalno naloen, zahtev za dnevnu aurnost nije bio odravanja, a po njemu se vri i trebovanje materijala.
ozbiljno shvaen. To se drastino promenilo samo Kada je korisnicima objanjeno da vie nema potrebe za
jednim postupkom. U petak oko 9 uvee (21 as), direktor runi upis u knjigu odravanja poto e to softver
drutva telefonom daje nalog rukovodiocu projekta da uraditi sam, nali su lini interes jedan jednostavan
odmah obavesti direktore ogranaka da imaju nezatvorenih posao su dobili a drugi neto komplikovaniji izbegli.
naloga za rad, i da ga do sutra u 10 sati pre podne Pored toga, kada su poeli da se formiraju izvetaji o
obaveste ta su preduzeli. Kompletan tajming naglaava trokovima po konkretnim objektima i kada su
hitnost, a jak naredbodavni ton ne ostavlja dilemu da e rukovodioci poeli da postavljaju pitanja na osnovu toga,
biti posledica. kvalitet ove informacije je postao vrlo bitan. Inenjerima i
tehniarima je postalo jasno da nisu knjigovoe
Jednostavan menaderski postupak koji je u konkretnom
odgovorne da dobro proknjie neki troak nego da je
sluaju poslao izuzetno mnogo kvalitetnih poruka:
informacija koju oni kreiraju presudna za to.
Operativne aktivnosti su vidljive i sa najvieg nivoa.
Direktor vie ne mora da gleda samo izvetaje koje su Generalno, nivo svesti o ulozi svakog od korisnika u
mu predali upravo oni rukovodioci koje, na osnovu tih itavom poslu je podignut. Oni bolje uoavaju granice
izvetaja treba da oceni, nego ima kompletan pregled konkretnih aktivnosti i sopstvenu odgovornost za
do operativnog nivoa. funkcionisanje kompletnog procesa.
Subordinacija donosi odgovornost za nivoe ispod.
Rukovodilac organizacione celine je prema nivou 7. PODIZANJE SVESTI O ZNAAJU PLANA
upravljanja iznad sebe, odgovoran za njeno kompletno Planiranje odravanja je bazina aktivnost i svaki inenjer
funkcionisanje. Ovo naravno svi znaju ali je i rukovodilac slube dobro zna da je to neophodno. U
povremeno podseanje dobra praksa. distributivnoj delatnosti nas na to primorava i zakonska i
Demonstracija posveenosti. interna regulativa.
Petak uvee, direktor drutva pregleda nezatvorene
naloge montera! Teko je osmisliti bolju Iako je zadovoljenjem forme planiranja, lako zadovoljiti
demonstraciju. Pored toga, delegiranje ovakvog tu vrstu zahteva, to nije dovoljno u situaciji kada
zadatka projekt menaderu predstavlja podizanje pogonska spremnost postane ugroena a trokovi koji iz
njegovog autoriteta. toga proisteknu postanu veliki. Sa druge strane, ni najbolji
Ove poruke su veoma brzo prostrujale kroz kompletnu plan bez praenja izvrenja (i upravljanja) ne znai puno.
organizaciju po dubini. Direktori su objasnili TotalObserver je u Elektrovojvodini, prirodno pokrio i
rukovodiocima da moraju da nadgledaju proces rada do ovaj deo procesa. Mi pravimo godinje planove
kraja. Rukovodioci su objasnili svojim izvriocima da odravanja iz kojih se formiraju meseni planovi dok se
amo izvrenje aktivnosti po nalogu za rad nije kraj konkretna realizacija aktivnosti vri po nedeljnim
njihovog posla. On obavezno ukljuuje i izvetavanje. (terminskim) planovima. Procedura je propisana i
Ovo predstavlja podizanje svesti svih uesnika u poslu da dokumentima sistema menadmenta kvalitetom
svako ima svoju ulogu i da je za nju odgovoran. Elektrovojvodine tako da nejasnoa pri implementaciji
nije bilo.
6. PODIZANJE SVESTI O ULOZI U POSLU
Informacioni sistem je sada prvi put dao priliku da se svi
Pri uvoenju informacionog sistema za upravljanje planovi sledljivo objedine i da je sa nivoa aktivnosti
imovinom, dolazi do strukturiranja podataka tako da se godinjeg plana, mogue videti konkretne operativne
menja nain evidencije aktivnosti i nivoa podataka koje se aktivnosti na njenom ispunjenju. Naravno da se visoki
od izvrioca trae. U poslovnim procesima redovna je menadment kompanije, koji je u svakoj organizaciji pa i
situacija da se neke informacije generiu u jednoj ovako naglaeno tehnikoj, poslovno orjentisan, izuzetno
aktivnosti a koriste se u nekoj od narednih. Izvrioci, po zainteresovao za praenje realizacije plana na koji se troi
navici, panju obraaju samo na one koje su njima ogroman deo godinjeg budeta. Excell tabele sa
neophodne za rad i, ukoliko izostane insistiranje sumarnim podacima vie nisu bile dovoljne poto je sada
rukovodilaca, kvalitet evidencije ostalih informacija, ak i sve dostupno direktno na osnovu operativnih podataka.
ako su formalno zahtevane, ostaje nizak. Ovde softver Potpitanja u smislu ta si zapravo planirao u toj-i-toj
ima veliku ulogu. Ugraenim mehanizmima moe stavci plana?, Kako je realizacija neke planske
naterati izvrioce da unose odreene podatke. Sa ovim aktivnosti 90% a samo dva naloga su kreirana za taj
treba biti paljiv poto to obino donosi nezadovoljstvo posao?, Kako je mogue da je stavka plana ispunjena
korisnika koji to shvataju kao novi posao. Najbolje je u 50% a utroeno je 80% planiranih sredstava?, su postala
toj situaciji objasniti opti interes zbog kojih je to vrlo utemeljena. Ovo podie svest operativnog
neophodno ali i nai lini koji ih dodatno motivie. rukovodstva o potrebi kvalitetnijeg planiranja i praenja
U praksi Elektrovojvodine imali smo zahtev da se na realizacije plana.
nalogu za rad izabere konkretan objekat (trafostanica, vod Razlog za slabu realizaciju plana su i neplanirane
ili slino) na kome se vre radovi. Poto je ovo najee i aktivnosti (intervencije, havarije i sl.) pa se pootrava
informacija koja se u slobodnoj formi upisuje u potreba da se i one to tanije evidentiraju kako bi
objanjenje zahtevanih radova, delovalo je kao dodatni kompletna slika bila to objektivnija. Operativno
posao bez oigledne potrebe. Sa druge strane, izvetaj o rukovodstvo je u ovim alatima videlo dobru ansu da
Page 110 of 534

argumentuje svoje probleme sa nedostatkom resursa i Demonstracija posveenosti menadmenta ovakvom

kadrova. projektu, daje poruku organizaciji da je on sposoban da
insistira na svakoj aktivnosti koju prepoznaje kao
Sa druge strane, vie nije dovoljno upozoravati na loe
unapreenje poslovanja. Demonstracija efektivne kontrole
stanje nekih elemenata elektrodistributivnog sistema a da
nad operativnim procesima koju ovakav sistem uvodi,
istovremeno ne planirate njihovo odravanje. Tako se od
utvruje svest kod izvrilaca da je njihov rad vidljiv, i
formalnog planiranja po iskustvu menja svest i praksa
dobar i lo. Odnos prema planiranju, koje je u ovoj brani
prema planiranju po potrebama.
bazino tehnoloki proces, menja se i pomera prema
menaderskom planiranju. Formira se svest o potrebi
8. DOSTIZANJE SVESTI O POSLOVNOM kvalitetnog i realnog planiranja, zasnovanog na
PROCESU potrebama, ijim se izvravanjem mora upravljati u
Jedan stariji kolega, inae lan vieg menadmenta je skladu sa raspoloivim resursima.
duhovito primetio: Inenjeri se brinu o tehnici i imaju
potrebu da sve funkcionie na najbolji mogui nain a ne Sve ovo dovodi do podizanja opte svesti svih zaposlenih
ele da vode rauna o trokovima. Upravo u sintagmi da su deo poslovnog procesa koji se uvek mora meriti
najbolji mogui nain se krije najvei problem. ta je poslovnim rezultatom i mobilie ih na efikasniji i
najbolji sa inenjerskog gledita i da li postoje dobri efektivniji rad. Time se podie opti nivo korporativne
naini kada u jednainu uu trokovi? kulture i nivo zrelosti kompanije a time joj daje bolje
anse i kao trinom i kao drutveno odgovornom
Sprezanjem tehnike i ekonomsko-finansijske sfere subjektu.
poslovanja distribucije u okviru informacionog sistema za
upravljanje imovinom, dobija se alat u kome je mogue Elektrovojvodina je, kako vidite na primerima, prola tim
videti poslovne efekte svakodnevnih tehnikih aktivnosti. putem i nastavlja dalje, a iz prikazanih rezultata sa
Dinamika ostvarenja plana i troenja budetiranih poetka ovog rada moe se suditi i o efektima.
sredstava je postala dnevno aurna. Intervencija
rukovodioca na primetna odstupanja postala je i merilo 10. LITERATURA
njegovog kvaliteta rada. [1] A Guide to the Project Management Body of
Knowledge: PMBOK Guide, Project Management
Na ovaj nain dolazi do podizanja svesti svakog uesnika
Institute. Bruxelles, 2004
da je deo poslovnog procesa koji na kraju mora da d
poslovni rezultat. Izvrioci su postali svesni da kvalitet [2] Norman R. Howes: Successfully Integrating Project
nihovog rada direktno utie na mogunost narednih Management Knowledge Areas and Processes,
uesnika u procesu da kvalitetno urade svoj posao. Svi AMACOM, American Management Association,
menaderi su vrlo brzo prihvatili injenicu da ne moe 2001
postojati ni jedan nivo rukovoenja koji ne mora da vodi [3] RE Brown, BG Humphrey: Asset management for
rauna o trokovima i da, ne skidajui naglasak sa transmission and distribution,
planiranja i kontrole izvrenja, moraju da pojaaju Power and Energy Magazine, IEEE, 2005
angaovanje na upravljanu procesima. Transparentnost [4] Peter Ferdinand Drucker: People and Performance:
uzrono-posledinih veza i odgovornosti je kod svih The Best of Peter Drucker on Management,
promenilo nain vrednovanja svog i tueg rada koje je Routledge, 2011.
mogue samo na nivou ostvarenog poslovnog rezultata.
[5] IAMM, The Institute of Asset Management: What is
Asset Management?
9. ZAKLJUAK
http://theiam.org/what-asset-management
U situaciji u kojoj se nalaze operateri elektroenergetskog
[6] Wikipedia, the free encyclopedia: Asset management,
distributivnog sistema u Srbiji, koji prolaze kroz izmenu
http://en.wikipedia.org/wiki/Asset_management
statusa, naina organizovanja, redefinisanja delatnosti i
usklaivanja drutveno odgovorne funkcije sa zahtevima [7] SAP: Enterprise Asset Management
trine ekonomije, uvoenje informacionog sistema za http://www54.sap.com/pc/bp/eam.html
upravljanje imovinom nije samo odluka o implementaciji [8] IBM Software: Maximo for Utilities
standardnog softverskog alata. http://www-01.ibm.com/software/tivoli/products/ma
ximo-utilities/
Ono to mora da nam bude jasno je da, u naim uslovima,
deo svetske poslovne prakse, shvatanja i svesti zaposlenih [9] ION Solutions: TotalObserver, Proizvodnja i
ne moe da se podrazumeva. Na tome treba vredno raditi distribucija elektrine energije
kako bi nae kompanije najbolje odgovorile izazovima http://www.totalobserver.com/live/industrije/proizvo
koji se pred njih postavljaju. Ulaganje u informacioni dnja-distribucija-elektricne-energije
sistem za upravljanje imovinom nije samo prosta [10] Infor: The power of Infor EAM
poslovna odluka u cilju poboljanja rezultata poslovanja. http://www.infor.com/solutions/eam/
To namee i izazove koji nisu esti u zapadnim
kompanijama, ali nudi i ansu.
Page 111 of 534

PROBLEMI I SMEROVI ISTRAIVANJA U RAZVOJU

BEINIH SENZORSKIH MREA U RUDARSTVU
ISSUES AND RESEARCH DIRECTIONS IN THE DEVELOPMENT OF
WIRELESS SENSOR NETWORKS IN MINING
Sneana Aleksandrovi, Mihajlo Jovi, Vesna Damnjanovi
Rudarsko-geoloki fakultet u Beogradu
Sadraj Brojna su podruja primene i prednosti Prouavanje beinih senzorskih mrea izuzetno je
beinih senzora i njihove integracije u sistem daljinskog kompleksno i raznorodno. Osim isto hardverskih
nadzora i upravljanja rudnikog proizvodnog procesa. metoda, odnosno izbora komponenata senzorskog vora,
Neke od prednosti su: manje havarijskih ispada, ouvanje potrebno je izvriti izbor operativnog sistema, izbor
prirodnih resursa, poveana produktivnost u proizvodnji, optimalne frekvencije i modulacije kod slanja podataka,
poboljane mere u sluaju opasnosti i poveana njihove zatite i enkripcije, izbor softverske metode za
unutranja sigurnost. U ovom radu ukratko su izradu mrenih protokola, potrebnih za uspostavljanje
predstavljeni problemi i smerovi razvoja vezani za optimalne mrene topologije, kao i izbor protokola
primenu beinih senzorskih mrea u raunarski rutiranja za pronalaenje najboljih naina prosleivanja
podranim rudarskim informaciono-upravljakim podataka.
sistemima.
Ovako veliki broj razliitih problema znaajno oteava
Abstract - There are numerous areas of application and analizu beinih senzorskih mrea i jasno je da ona
advantages of wireless sensors and their integration into podrazumeva timski rad, jer se od jednog istraivaa ne
the system of remote monitoring and management of moe zahtevati dobro poznavanje svih navedenih
mining production process. Some of the advantages are: tehnikih oblasti. Meutim, to je i prednost, jer veliki broj
less breakdown failure, preservation of natural resources, istraivaa ima slobodu da se maksimalno iskae na polju
increased productivity in exploitation, improved measures svoje specijalnosti. U ovom radu objedinjeno su prikazani
in case of emergency and increased internal security. This svi relevantni pravci istraivanja u ovoj oblasti.
paper briefly presents the problems and development
directions regarding the application of wireless sensor 2. BEINI SENZORSKI VOR
networks in computer-supported mining information and
control systems. Beine senzorske mree formiraju se od senzora koji se
koriste za praenje fizikih ili nekih drugih parametara,
1. UVOD kondicionera signala, kao i razliitih analognih i digitalnih
kola za obradu signala. Senzori razliitih konstrukcija i
Beine senzorske mree koriste se za monitoring i namena, koji ine deo mernog, akvizicionog sistema ili
upravljanje procesima u rudarskom inenjerstvu, kako u sistema kontrole procesa, rasporeeni su prostorno, a
podzemnoj, tako i u povrinskoj eksploataciji. Primena im svoje podatke preko mree alju centru.
je veoma iroka i skoro da nema oblasti u kojoj se ne bi
mogle iskoristiti [1]. Poznavanje primene i definicija problema odreuju izbor
optimalnih senzora i beine komunikacijske veze. U
Rudarstvo predstavlja niz sekvencijalno povezanih vane faktore za dizajniranje beine senzorske mree
procesa, kao to su otkopavanje, odnosno buenje i ubrajaju se: vek trajanja baterije, njena veliina, kao i
miniranje, utovar, transport, odlaganje i prerada rude. frekvencija osveavanja podataka. Idealan beini senzor
Daljinsko upravljanje i primena senzora, integrisanih u umreen je i skalabilan (postoji mogunost proirivanja
odgovarajue konstrukcije, maine i okruenje od zahteva i broja korisnika, bez promene aplikacije), ima
posebnog znaaja su za bezbednost rada, naroito u malu potronju energije, inteligentan je i softverski
oteanim vremenskim uslovima na povrinskim programabilan, ima sposobnost brzog prikupljanja
kopovima, za spreavanje sudara i prevrtanja kamiona na podataka, pouzdan je i taan u dugom vremenskom
deponijama, za spreavanje otkaza maina i efikasnije intervalu jer nema kablova u procesu prenosa podataka,
odravanje opreme i maina [2]. ima male trokove nabavke i instalacije i jednostavan je
za odravanje [3].
Detekcija nagiba i praenje stabilnosti kosina predstavlja
jedan od primera primene beinih senzorskih mrea na Postoje sluajevi u kojima je neminovna upotreba
povrinskim kopovima, a koji je direktno povezan sa beinih senzora, kao to je nadgledanje rizinih,
poveanjem sigurnosti rada. Pokreti nestabilnih kosina udaljenih i nepristupanih lokacija, to predstavlja est
mogu biti uzroci ozbiljnih teta na mehanizaciji i sluaj u rudarstvu. Prednost primene beinih senzora je i
infrastrukturnim objektima, kao i brojnih ljudskih rtava. njihova mobilnost i mogunost postavljanja, kako u
Kontinuiranim praenjem pokreta nagiba beinim transportna vozila u cilju nadgledanja sredine u pokretu
senzorskim mreama dobijaju se korisne informacije za (slika 1), tako i na rotirajuu opremu u cilju merenja
procenu rizika od opasnosti, ime je omogueno potrebnih radnih parametara [4].
pravovremeno i pouzdano upozoravanje.
Page 112 of 534

Signali generisani sa izlaza senzora, nakon

kondicioniranja, dovode se na ulaz A/D konvertora i, po
obavljenoj konverziji, prihvataju od strane procesora.
Radio primopredajnik predaje svoje, ili prosleuje
podatke koje je primio sa susednih vorova (rutira
podatke). Blok za napajanje najee je neka baterijska
jedinica.
Mikroprocesor ima vie funkcija: upravlja prikupljanjem

podataka iz senzora, predstavlja interfejs izmeu podataka
senzora i radio mree i upravlja protokolom radio mree.
3. PROBLEMI KOD BEINIH

SENZORSKIH MREA
Slika 1. Nadgledanje objekata u pokretu na povrinskom
kopu (Netronics - Open-pit mining Presentation) Senzori u sastavu beine senzorske mree imaju izvesna
tehnika i fizika ogranienja, koja se odnose na brzinu
Danas su na tritu dostupni brojni beini senzori rada, memoriju, kao i raspon komunikacije. Istraivai
pritiska, temperature, vlanosti, udaljenosti, deformacija, koji rade na razvoju senzorskih mrea suoavaju se sa
pozicije, brzine i vibracija. Napredak tehnologije ovim ogranienjima i njihov osnovni zadatak je
omoguio je integraciju ovih beinih senzora, elemenata pomeranje ovih granica, onoliko koliko to savremena
radio komunikacije i digitalne elektronike u jedan tehnologija dozvoljava. U tom cilju, moraju se
integrisani (IC) sistem. Na taj nain dobijene su mree kombinovati pojedinana senzorska reenja, tako da se
senzora vrlo niskih cena, pri emu su senzori u iskoriste njihove prednosti, a nedostaci svedu na najmanju
mogunosti da komuniciraju jedni sa drugima koristei moguu meru.
protokole usmerenih prenosa podataka male snage.
S obzirom da se beina senzorska mrea sastoji od
Osnovni upravljaki element beine senzorske mree je velikog broja vorova, od velikog znaaja za njeno
bazna stanica koja moe komunicirati sa veim brojem funkcionisanje je samostalna organizacija mrenog
beinih senzora putem radio veze. Podaci se prikupljaju sastava. vorovi moraju zajedno da rade i prenose signal
na beinom senzorskom voru, komprimuju i prenose do od izvora do eljenog odredita. Mreni sklopovi se sami
bazne stanice direktno ili, ako je potrebno, preko drugih organizuju u celinu, tako to svaki vor ima ugraeni
senzorskih vorova. Preneti podaci se tada prezentuju radio sa komunikacijskim linkovima prema okolnim
sistemu posredstvom konekcije sa baznom stanicom. vorovima. On ispituje okolne vorove i aktivira ugraene
algoritme za utvrivanje protokola po kojima se alju
Beini senzorski vorovi predstavljaju autonomne informacije na susedni vor, tako da se mrea sama
jedinice za samostalno prikupljanje podataka u realnom prilagoava datim okolnostima.
vremenu, analizu i prosleivanje podataka centru. Na slici
2 prikazan je funkcionalni blok dijagram beinog Vaan zadatak pri projektovanju beine senzorske mree
senzorskog vora. Modularni dizajn omoguava predstavlja i obezbeenje pouzdanog rada u svakom
fleksibilnost i svestranost, kako bi se zadovoljile potrebe okruenju. Kako je potrebno da kombinovana
razliitih softverskih reenja, a to dalje ini moguim pojedinana reenja rade u duem vremenskom periodu,
povezivanje veeg broja razliitih senzora sa senzorskim moe se oekivati da e doi do raznih negatvnih pojava
vorovima. Fle memorija omoguava udaljenim koje mogu poremetiti protokole po kojima mree rade.
vorovima dobijanje podataka ili komandi sa bazne Takvi sklopovi moraju sami sebe odravati i organizovati,
stanice, sa jednog ili vie senzora, kao i od dogaaja jer je runo odravanje sloeno i skupo.
registrovanog preko ulaza vora.
U beinim senzorskim mreama veoma je vano
snabdevanje energijom pojedinih sklopova, jer je
neophodno da oni rade dugo bez obnavljanja izvora
energije. Bez obzira na praktian i privlaan izgled
koncepcije senzorske mree, ona e biti neupotrebljiva
ako postoji potreba za estim zamenama baterija za
napajanje. Baterija senzorskog vora esto nije punjiva,
pa potreba za produenjem ivotnog veka vora ima
znatnog uticaja na sistemsku i mrenu arhitekturu. S
obzirom da je neophodno da senzori dugo rade bez
obnavljanja izvora energije, pojedine komponente mree
najee e biti iskljuene.
Slika 2. Blok dijagram beinog senzorskog vora Multifunkcionalni senzorski vorovi u beinim mreama
komuniciraju meusobno slanjem i primanjem podataka,
Page 113 of 534

koji se dalje procesiraju i kao informacije alju prema napajanje ureaja za obradu signala ukljuuje se samo
odgovarajuim odreditima. Kada senzorski vor prestane kada senzor vri uzorkovanje,
sa radom, ne samo da prestaje njegovo prikupljanje uzorkovanje se vri samo kada se desi neki dogaaj od
podataka, ve i mrea gubi raspoloivost vorova u interesa i
pogledu daljeg prosleivanja podataka. Energetska broja odbiraka (sample rate) senzora smanjuje se na
efikasnost zato direktno utie na uspeno funkcionisanje, minimum, do granice koju zahteva aplikacija.
kako individualnih senzora, tako i cele senzorske mree,
zbog ega je jedan od glavnih uslova pri dizajniranju Zadatak sklopa za upravljanje potronjom energije sastoji
senzorskih vorova, svoenje potronje elektrine se u tome da, prilikom prelaska u stanje smanjene
energije na minimum [5]. potronje (sleep state), iskljui pojedine delove programa
i sauva potrebne promenjive kako bi se po povratku u
Minimiziranje potronje energije sistema bitno je za sve aktivno stanje tok programa mogao nesmetano nastaviti,
beine senzorske vorove. Na slici 3 prikazan je grafik bez gubitka podataka.
koji pokazuje ta najvie dovodi do potronje elektrine
energije u jednom tipinom voru beine mree, u Problemi vezani za sigurnost beinih senzorskih mrea,
zavisnosti od uestanosti prikupljanja podataka. Sa slike meu najvanijim su za istraivanje [6]. vorovi moraju
se vidi da na potronju energije najvie utie radio veza. biti locirani u neposrednoj blizini fizikog izvora
dogaaja, a u cilju ogranienja trokova, obino nisu
zatieni od neovlaenih lica, pa je fiziki pristup
vorovima relativno jednostavan. Osim toga, na razmenu
informacija moe se uticati bilo kojim ureajem, jer je
kanal komunikacije otvoren. Zbog toga je neophodno
osigurati senzorsku mreu, to se postie odgovarajuim
sigurnosnim mehanizmima i protokolima. Sigurnosna
zatita odnosi se na hardver, komunikacije i protokole za
obradu informacija. Neeljeno spoljanje delovanje u
velikoj meri moe se spreiti korienjem odreenih
podataka i kodova, koji generiu razliite verzije softvera
senzora za svaki vor.
I pored toga to sm vor nije mogue zatititi, moe se

omoguiti drugim vorovima da proveravaju njegovo
Slika 3. Potronja struje tipinog beinog stanje. Primenom posebne procedure, mogue je
senzorskog vora dinamiki proveravati da li vor radi po odgovarajuem
programu. Jedan vor moe, u sluaju da je to potrebno,
Generalno posmatrano, radio podsistem zahteva veu obavljati samoreprogramiranje sa sigurnosnom kopijom
snagu, to znai da podatke treba slati preko radio mree kodova. Meutim, nije mogue na istom voru trenutno
samo kada je to potrebno. Ovakav sistem rada zahteva imati i maskiranje i overu kodova, pa ovo ostaje kao
akumuliranje podataka, pa svaki vor mora raditi po jedno od otvorenih pitanja istraivanja.
odreenom algoritmu, koji odreuje kada treba slati
podatke bazirane na dogaaju koji je registrovao senzor. to se tie komunikacije, vorovi moraju koristiti osnovne
mere sigurnosti, kako bi se obezbedila autentinost drugih
Za smanjenje prosene struje napajanja radio veze vorova koji uestvuju u razmeni informacija, a time
mogue je koristiti vie strategija: zatitili poverljivost i integritet kanala. Te mere su:
smanjenje koliine prenoenih podataka putem simetrini klju za ifrovanje (SKE), poruka za
kompresije i redukcije, autentifikaciju vora (MAC) i tzv. asimetrini
manja frekvencija i manji odnos impuls-pauza (duty kriptografski sistem pomou dva kljua, jednog tajnog i
cycle) primopredajnika pri prenosu podataka, jednog javnog (PKC). Tehnika je u ovim podrujima
smanjenje prekoraenja (frame overhead), odnosno prilino napredovala, ipak, proirenje upotrebe PKC-a
vremena koje ukljuuje dodatne bitove i procesiranje u donosi mnoge probleme koje treba reiti.
krajnjim stanicama i komutatorskim vorovima koji
detektuju i ispravljaju greke, Zatita komunikacionog kanala izmeu dva vora ne
primena strogih mehanizama upravljanja napajanjem garantuje u potpunosti sigurnost senzorske mree.
(power-down mode, sleep mode), Temeljni protokoli mree, koji su zadueni za prenos
primena strategije vezane za dogaaj i prenos blokova podataka preko mree, takoe moraju biti sigurni
podataka samo kada senzor registruje neki dogaaj. od greaka koje dolaze iz neispravnih vorova, kao i od
malicioznih napada iz spoljnog okruenja i unutar same
Smanjenje snage samog senzora postie se sledeim mree. Brojna su pitanja koja treba reiti, kao to su:
merama: sigurna lokacija za vorove, privatnost podataka,
napajanje senzora ukljuuje se samo kada on vri autentifikacija poruka koje dolaze iz bazne stanice,
uzorkovanje, siguran kd auriranja i mnoga druga. Ipak, ovo podruje
istraivanja stalno napreduje.
Page 114 of 534

Pri izboru merne opreme u rudarstvu posebnu panu treba Veoma je vano pitanje sigurnosti u mreama, zbog toga
posvetiti tekim radnim uslovima. Neophodno je uzeti u to je oprema dostupna nepozvanim licima, pa postoji
obzir uticaj ekstremnih temperatura, praine, vetra i mogunost da se utie na podatke koje alju senzori, a
atmosferskih padavina, kao i hemijskih agresivnih gasova. mogua je i razmena podataka preko nekog od senzora.
U nedostatke primene radio mree na rudarskim
kopovima ubrajaju se i nekontrolisani prekidi u prenosu Primenom novih tehnologija, senzorske mree mogu
radio signala u sluaju diskontinualnog kretanja objekata obavljati funkcije koje su ranije bile neizvodljive.
koji se prate, u zavisnosti od vremenskih uslova i Senzori, procesori i komunikacijske komponente postaju
konfiguracije terena. Ono o emu je takoe potrebno sve manje i jeftinije i na taj nain ostvaruje se smanjenje
voditi rauna je i injenica da praenje pokretnih objekata energije po bitu informacije, potrebne za procesiranje i
nije mogue izvan oblasti pokrivanja radio mree. komunikaciju. Senzor, procesiranje i komunikacija vezani
su za jedan ip, to smanjuje cenu i omoguava dalji
Usled svih navedenih prednosti, kao i i problema vezanih razvoj. Predvianja su da e razvoj tehnologije omoguiti
za beine senzorske mree, a na osnovu funkcionalne jo vee kapacitete ipova, kao i njihovu veu
strukture i tehniko-tehnolokog ambijenta sistema raznovrsnost. Tako mali i jeftini senzori mogu se iroko
daljinskog nadzora na povrinskim kopovima Rudnika koristiti za najrazliitije aplikacije. Pored prvih aplikacija
bakra Majdanpek, predvia se racionalno hibridno reenje koje su bile vezane za vojne potrebe, danas se razvija sve
nadzora. Ovo reenje nadzora i prenosa podataka predvia vei broj aplikacija vezanih za infrastrukturnu sigurnost,
izgradnju sopstevnog beinog sistema za prenos signala kao i za potrebe raznih grana privrede.
video nadzora sa izvesnog broja mesta na povrinskim
kopovima, izgradnju kablovske mree za prenos video i 5. ZAKLJUAK
drugih signala sa transportnih sistema sa trakama za rudu
i jalovinu i korienje usluga lokalnog operatera mobilne Broj otvorenih i nereenih pitanja u vezi beinih
telefonije za prenos podataka sa mobilnih maina i senzorskih mrea nije mali. Nade se ipak polau u
rudnike opreme [2]. tehnoloki napredak, a intenzivna istraivanja na ovom
podruju sigurno nee ostati bez rezultata. Sve upuuje na
4. PODRUJA ISTRAIVANJA I to da e primena senzorskih beinh mrea u budunosti
I TEHNOLOKI TRENDOVI doiveti ogromnu ekspanziju. Proizvoai razvijaju
senzorske vorove i pratee sklopove sve manjeg
Postoji vie podruja istraivanja senzorskih mrea. Jedno gabarita, ime ostvaruju viziju novog naina ivota. Cilj
od njih je slojevita arhitektura mree, koja podrazumeva je napraviti procesni vor unutar senzorske mree, koji je
vie razliitih tipova vorova, u zavisnosti od njihove veoma malih dimenzija, a ima znaajnu raunarsku snagu.
vanosti i funkcije. Prouava se postojanje velikog broja Takvi ureaji mogu biti veoma moni, mogu imati
osnovnih (senzorskih) vorova, izmeu kojih se nalazi kamere i biti povezani sa velikim bazama podataka.
drugi sloj koji prima podatke, vri njihovu obradu i na
kraju to prosleuje poslednjem sloju koji podatke, LITERATURA
generisane u mrei, prua korisniku.
[1] Aleksandrovi, S., Kriak, L. i M. Jovi, Kontinualni
Naini prosleivanja paketa u mrei predstavljaju polje nadzor i kontrola procesa na povrinskim kopovima,
intenzivnog istraivanja. Karakteristino je da se podaci Tehnika - asopis Saveza inenjera i tehniara Srbije,
obrauju za vreme putovanja kroz mreu, to znatno Godina LXVII 6/2012, str.975-979, 2012.
oteava izradu odgovarajuih aplikacija.
[2] Vuji, S. Automatizacija i upravljanje procesima u
rudarstvu, Akademija inenjerskih nauka Srbije, Beograd,
Interesantno polje istraivanja je odreivanje meusobne
2012.
pozicije vorova. To je veoma vano za neke namene, ali
esto teak i sloen problem. Pored odreivanja pozicije, [3] Chadwick J., The Autonomous Mine, International
vana je i sinhronizacija vremena. Mining, pp. 46-57 , January, 2010.
Dosta se radi i na istraivanju pokretljivosti vorova u [4] Netronics, Wireless Broadband Wireless Applications
mrei, odnosno, mogunosti da se njihov poloaj for the Mining Industry, http://www.netronics-
networks.com/documents/KnowledgeBase/
prilagodi zahtevima. Problem je dosta sloen, jer ga
komplikuju energetski i mehaniki zahtevi koji se [5] Churchill, D.L., Hamel, M.J., Townsend, C.P., Arms,
postavljaju za vorove. S.W., Strain Energy Harvesting for Wireless Sensor
Networks, Proc. SPIEs 10th Intl Sym posium on Smart
Poseban problem je skladitenje podataka u mrei. Structures & Materials, San Diego, CA. Paper presented
Senzorske mree mogu generisati velike koliine March, 2003.
neobraenih podataka, a mogunost njihovog skladitenja
u mrei je ograniena. Pored toga, tu je i problem pristupa [6] Raghavendra, C. S., Krishna M. Sivalingam, Taieb
uskladitenim podacima. Kod senzorskih mrea potrebna Znati (Eds.), Wireless Sensor Networks, Part IV: Chapter
su drugaija reenja od onih za standardne baze podataka. 12. Security for Wireless Sensor Networks, Springer
Science, 2004.
Page 115 of 534

SISTEM ZA EVIDENCIJU NEPROPISNO PARKIRANIH VOZILA I

IZDAVANJE REENJA ZA UKLANJANJE U ELEKTRONSKOJ FORMI
SYSTEM FOR RECORDING IRREGULARLY PARKED VEHICLES AND
ISSUING DECISIONS FOR REMOVAL IN ELECTRONIC FORM
Dejan Dimitrijevi 1, Marko Jankovi 1
Parking servis Ni 1
Sadraj U ovom radu je prikazan sistem za evidenciju obavetava vozaa da e vozilo biti uklonjeno na osnovu
nepropisno parkiranih vozila putem foto zapisa i tog reenja.[1].
izdavanje Reenja o uklanjanju nepropisno parkiranog
vozila u elektronskoj formi. Oprema za fotografisanje sa Poto postoji zahtev da se posao obavlja kvalitetnije i
termalnim tampaem se nalazi u specijalnom pauk vozilu efikasnije i Zakon koji to podupire, stekli su se uslovi da
dok reenje izdaje saobraajni policajac iz dispeerskog se pristupi redefiniciji postojeeg naina rada a da se
centra. pritom iskoriste prednosti telekomunikacione
infrastrukture i savremene tehnologije u cilju unapreenja
Abstract - This paper presents a system for keeping procesa uklanjanja nepropisno parkiranih vozila.
records of irregularly parked vehicles by photo entries
and issuance of Decision on the removal of irregularly Dispeerski centar
parked vehicles in electronic form. Photographic
equipment with thermal printer is in a special spider
vehicle while Decision is issued by a traffic policeman
from the dispatch center.
1. UVOD
ADSL - GSM (3G)
Pristup reavanju problema nepropisno parkiranih vozila,
predstavlja izazov sa kojim se u dananje vreme
suoavaju sve urbane sredine, pa samim tim i Grad Ni.
Konvencionalni nain uklanjanja nepropisno parkiranih

vozila u Gradu Niu je zahtevao istovremeno angaovanje
veeg broja saobraajnih policajaca i komunalnih Pauk 1 Pauk 2 Pauk 3
inspektora. Takoe, takvim nainom rada je bilo
neophodno unapred definisati po ijoj nadlenosti deluje Slika 1. Skica sistema
posada u specijalnom pauk vozilu, jer je broj mesta u
specijalnom pauk vozilu ogranien na tri pa stoga pored Sistem koji je prikazam u ovom radu omoguava da jedan
vozaa i pratioca (suvozaa) pauka moe biti samo jo saobraajni policajac i jedan komunalni inspektor, po
jedan lan posade: saobraajni policajac ili komunalni smeni, iz dispeerskog centra izdaje naloge za uklanjanje
inspektor. Takav nain je za posledicu imao neefikasnost nepropisno parkiranih vozila istovremeno za vie posada
u zavoenju saobraajnog i komunalnog reda, kao i u specijalnom pauk vozilu.
neracionalno korienje resursa.
2. TEHNIKO REENJE I KREIRANJE
Sistem za evidenciju nepropisno parkiranih vozila i ZAHTEVA
izdavanje Reenja za uklanjenje u elektronskoj formi, u
daljem tekstu Video-pauk sistem, je pravno utemeljen na Sistem Video pauk je baziran na Microsoft platformi i
lanu 296 Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima sastoji se iz tri komponente:
republike Srbije. 1. Server
2. Klijentska aplikacija za mobilni ureaj (pauk)
Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, lan 296, 3. Klijentska aplikacija za dispeerski centar (OSL)
stav 3: Ukoliko policijski slubenik ili nadleni
inspekcijski organ u kontroli saobraaja putem video
nadzora ili foto zapisa utvrdi da je vozilo parkirano ili
zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, donee
reenje u elektronskoj formi kojim e naloiti uklanjanje
vozila u roku koji ne moe biti krai od tri minuta. posada na dispeerski
Reenje u elektronskoj formi kojim se nalae uklanjanje server
terenu centar
vozila dostavlja se elektronskim putem licu koje vri
uklanjanje vozila i koje postavlja obavetenje o donetom
reenju u elektronskoj formi na vidno mesto vozila, kojim
Slika 2. Blok ema aplikacije
Page 116 of 534

Potrebna serverska platforma je Windows server 2003 ili Na poetku smene je potrebno da se u aplikaciju na
noviji, baza podataka Microsoft SQL server 2005 ili mobilnom ureaju uloguje voza sa pripadajuim vozilom
noviji i web server IIS 6 ili noviji. Minimalni hardverski i pratiocem pauka (slika 3.).
zahtevi su: CPU Intel Pentium D, RAM 2GB, raid
HDD 300GB. Kada posada sa paukom naie na nepropisno parkirano
vozilo kreira se zahtev popunjavanjem neophodnih
U pauk vozilu se nalazi mobilni ureaj sa Windows podataka o vozilu koje se nalazi u prekraju: registarska
Phone operativnim sistemom na kome se izvrava oznaka, marka vozila, ulica i broj u kojoj se nalazi vozilo
klijentska aplikacija za mobilni ureaj. Minimalna verzija kao i napomena prekraja (samo kao predlog). Ukoliko je
Windows Phone operativnog sistema je 8 [2]. Mobilni mobilni ureaj opremljen GPS prijemnikom, iznad polja u
ureaj mora da zadovoljava sledee karakteristike: CPU kome se bira naziv ulice iz opadajueg menija se ispisuje
Qualcomm S4 1 GHz, dual-core, RAM 512MB, ROM naziv ulice koju registruje GPS. Ovaj dijalog je prikazan
8GB, Display 480x800, Bluetoth v3.0. na slici 4.
Poeljno je da mobilni ureaj bude opremljen i GPS

prijemnikom, kako bi ureaj u svakom trenutku
registrovao svoju poziciju. Za prikazivanje pozicije moe
se koristiti neki od besplatnih servisa, kao to su: Google
Maps, Yahoo Maps, Bing Maps...
Klijentska aplikacija za mobilni ureaj zahteva i

Bluetooth termalni tampa na kome se tampa reenje i
nalog za uklanjanje vozila. Potrebno je da tampa
podrava ESC/POS emulaciju i irinu tampe 4
(100mm).
Klijentska aplikacija za mobilni ureaj je u startu

osmiljena sa ciljem da se proces kompletno automatizuje
i da se verovatnoa greke prouzrokovana ljudskim
faktorom svede na minimum, tako da se prilikom
kreiranja zahteva veina polja popunjava iz padajueg
menija: marka vozila, naziv ulice, opis prekraja. Polja
koja je potrebno runo uneti su: registarska oznaka i broj
objekta (ispred kojeg se evidentira prekraj).
Slika 4. Kreiranje zahteva
Sledi fotografisanje vozila kako bi se prekraj foto-

dokumentovao a potom i slanje zahteva u dispeerski
centar. Ukoliko je zahtev uspeno kreiran i poslat sa
pripadajuim fotografijama, na mobilnom ureaju se
pojavljuje potvrdna poruka.
Kao optimalna se pokazala rezolucija fotografija 800x600

piksela, pa su fotografije prosene veliine oko 200KB.
Prenos podataka se zasniva na internetu (ADSL, GPRS,

3G). Server i radna stanica na internet mogu biti povezane
preko ADSL ili nekim drugim tipom konekcije, dok
mobilni ureaj alje i prima podatke preko 3G mree.
Ukoliko, usled nepredvienih okolnosti, doe do prekida

internet veze, obezbeena je kozistentnost u radu jer
server i klijentske aplikacije automatski bez problema
nastavljaju sa radom odmah po otklanjanju problema i
ponovnog uspostavljanja internet veze.
Slika 3. Logovanje na sistem
Page 117 of 534

Ako se sa telefonom desi neto nepredvieno (isprazni se Klijentska aplikacija za dispeerski centar je takoe
baterija, blokira ili se resetuje telefon) kada se korisnik maksimalno automatizovana, tako da se zahtev odobrava
uloguje po otklanjanju problema dobija sve podatke i pritiskom na dva tastera a odbija pritiskom na samo jedan
nastavlja gde je prekinut prilikom nastanka problema. taster, ime je mogunost greeke usled ljudskog faktora
svedena na minimum
Klijentska aplikacija za mobilni ureaj i klijentska
aplikacija za dispeerski centar su pisane u programskom Ovlaeno slubeno lice u dispeerskom centru se na
jeziku C# [3]. Sutinski su vrlo slinih stuktura jer je i sistem loguje svojim korisnikim imenom i ifrom.
Windows phone 8 zasnovan na kodu svog desktop Personalizovanim logovanjem je omogueno da se u
prethodnika. reenju i nalogu automatski isipsuju osnovni podaci kao
to su: ime i prezime ovlaenog slubenog lica, skenirani
3. DISPEERSKI CENTAR potpis, broj znake, policijska ispostava, naziv optine...
Od trenutka logovanja, aplikacija na radnoj stanici je
Radna stanica, na kojoj se nalazi klijentska aplikacija za aktivna, a kada stigne novi zahtev sa mobilnog ureaja, na
dispeerski centar (na kojoj radi ovlaeno slubeno lice) raunaru u dispeerskom centru aplikacija se oglaava
je sa Windows operativnim sistemom (XP ili noviji). Da vizuelno i zvuno i ostaje on top sve dok ima zahteva
bi aplikacija radila potrebno je instalirati Net.Framework na koje nije odgovoreno.
4.0 i ReportViewer. Pokretanjem korisnike aplikacije na
radnoj stanici vri se provera verzije aplikacije i Klijentska aplikacija za dispeerski centar u svom
dostupnost neophodnih komponenti, a ukoliko je potrebno osnovnom prozoru prikazuje pregleda svih zahteva koji su
automatski se vri auriranje. Minimalne hardverske toga dana poslati, sa osnovnim podacima: registarska
karakteristike radne stanice, na kojoj se izvrava oznaka, marka vozila, ulica i broj, vreme, broj naloga,
klijentska aplikacija za dispeerski centar, su: CPU Intel slubeni broj specijalnog pauk vozila i status. U
Celeron, RAM 2GB, HDD 200GB i monotor zavisnosti od statusa zahteva red sa podacima je u
rezolucije 1920x1080. Poeljno je da radna stanica ima odreenoj boji, zbog lakeg pregleda, kao to je prikazano
zvunik. na slici 5.
Slika 5. Pregled naloga sa statusima
Kada ovlaeno slubeno lice potvrdi predloeni opis mobilni ureaj u pauk vozilu putem GSM (3G) mree.
prekraja ili iz opadajueg menija izabere drugi opis Preduslov za potpisivanje naloga je da se potvrdi
prekraja, automatski se ispisuju lan, stav i taka zakona definicija prekraja (iz opadajueg menija), ime se
po kome se nalae uklanjanje nepropisno parkiranog automatski definiu: lan, stav i taka Zakona o
vozila. bezbednosti saobraaja na putevima republike Srbije.
Pritiskom tastera DA (slika 6), ovlaeno slubeno lice Ukoliko ovlaeno slubeno lice proceni da nema
potpisuje reenje i nalog koji se automatski alje na elemenata za uklanjanje vozila pritiska taster NE i time
Page 118 of 534

odbija zahtev. Informacija o odbijanju zahteva stie na tampanje naloga se vri na mobilnom, termalnom
mobilni ureaj putem GSM (3G) mree. bluetooth tampau, koji se nalazi u pauk vozilu a sa
mobilnim ureajem je povezan putem bluetooth veze.
5. ZAKLJUAK
Uvoenjem u rad video-pauk sistema, Parking servis u

Niu je uposlio sva tri pauk vozila sa prateim posadama,
dok je u prethodnom periodu broj aktivnih pauk vozila u
smeni direktno zavisio od broja saobraajnih polcajaca
rasporeenih na poslovima uklanjanja nepropisno
parkiranih vozila u toj smeni.
Takoe, izbegnuta je potreba da se pre poetka smene

definie koje specijalno pauk vozilo radi na uklanjanju
nepropisno parkiranih vozila po nalogu saobraajnog
policajca, a koje po nalogu komunalnog inspektora, jer u
ovom sluaju se foto-zapisom dokumentuje nepropisno
parkiranje, a u zavisnosti od vrste prekraja zahtev
odobrava saobraajni policajac ili komunalni inspektor,
svako iz svoje nadlenosti.
Slika 6. Detaljni pregled
Paralelno sa odravanjem i usavravanjem postojeeg
4. IZDAVANJE NALOGA I REENJA sistema, u planu je i verzija za telefone sa Android
operativnim sistemom, sa MySQL bazom podataka.
Ukoliko je odobreno uklanjanje vozila na mobilnom
ureaju stie obavetenje i pojavljuje se mogunost Korienjem tehnologije otvorenog koda, poveala bi se i
tampanja reenja. Posle tampanja reenja i paleta ureaja koji se mogu koristiti, to bi direktno za
fotografisanja istog kako je postavljeno na automobilu posledicu imalo ekonominost i utedu, pa bi tako dolo
aplikacija prelazi na sledei korak u kome se tampa do manjih trokova u primeni sistema.
nalog za uklanjanje vozila, ali min 3 minuta po
postavljanju reenja (slika 7). Ostvarivanjem plana da se sistem proiri za jo dve celine
bie omoguen analitiki pristup u zavoenju
saobraajnog i komunalnog reda na teritoriji grada, kao i
olakanje posla inkasantima automatizacijom procesa
izdavanja vozila sa depoa.
LITERATURA
[1] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima

republike Srbije.
[2] http://msdn.microsoft.com/en-
us/library/windowsphone/develop/jj206936(v=vs.105).as
px
us/vstudio/hh341490.aspx
Slika 7. tampanje naloga
Page 119 of 534

Modeliranje i implementacija procesa prijave doktorske disertacije

Modeling and implementation of submission PhD dissertation process
Robert Molnar1, Dragan Ivanovi1, Lidija Ivanovi2
1
Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
2
Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoki fakultet, Sombor
Sadraj Proces prijave doktorske disertacije je Unos podataka iz kljune dokumentacije

implementiran unutar informacionog sistema nauno Postavljanje na uvid javnosti e-disertacija
istraivaku delatnost Univerziteta u Novom Sadu Postavljanje e-disertacija u otvoreni pristup
(CRIS UNS). Nakon prijave disertacije u CRIS UNS Unos podataka za Evidenciju promovisanih
sistem, automatski se na sajtu Univerziteta dodaju doktora nauka.
podaci za javni uvid doktorske disertacije. Takoe se
automatski posle 30 dana sklanjaju ti podaci sa javnog Prvi proces pre same odbrane doktorske disertacije je
uvida i automatski se alje elektronska poruka postavljanje na javni uvidi doktorske disertacije. Naime,
studentskoj slubi da je vreme za javni uvid zavreno. Elektronska verzija doktorske disertacije i Izvetaj
Nadlena vea treba da donesu odluku o daljim komisije o oceni uraene doktorske disertacije u
koracima na osnovu prigovora i zamerki predatim od elektronskoj formi su javno dostupni 30 dana na sajtu
strane javnosti. UNS-a.(http://www.cris.uns.ac.rs/publicTheses.jsf)
tampana verzija doktorske disertacije i tampan Izvetaj
Abstract Dissertation submission process is komisije o oceni uraene doktorske disertacije su takoe
implemented within the research information system of na javnom uvidu u biblioteci fakulteta. U ovom radu
the University of Novi Sad (CRIS UNS). After opisano je modeliranje i implementacija procesa
submission a preliminary dissertation to the system, the postavljanje na javni uvid doktorske disertacije.
website of the University is automatically updated and
the entered preliminary dissertation is publically 2. CRIS UNS
available for a month for researcher-community
reviews. After 30 days the preliminary dissertation is Implementacija procesa postavljanje na javni uvid
automatically removed and an email is sent to the doktorske disertacije je izvrena unutar informacionog
student services that public access period is completed. sistema naune delatnosti Univerziteta u Novom Sadu
The relevant Councils should decide about next steps (CRIS UNS). CRIS UNS sistem je razvijan po
taking into consideration objections and remarks preporukama neprofitne organizacije euroCRIS
submitted by researcher-community. (www.eurocris.org). Prilikom specifikacije i
implementacije sistema dva glavna zahteva su bila:
1. UVOD Da sistem zadovoljava meunarodne standarde
koji su usvojeni u domenu nauno-istraivakih
Rektorat Univerziteta u Novom Sadu je poeo sredinom podataka.
2012. godine sa izradom Projekta za softversku podrku Da sistem zadovolji sve lokalne potrebe koje su
svih procesa propisanih u dokumentu PRAVILA specifine za Univerzitet, za Pokrajinu
DOKTORSKIH STUDIJA koji je dostupan na sajtu Vojvodinu i za Republiku Srbiju unutar koje je
www.uns.ac.rs/sr/. Cilj Projekta je da se elektronski vode Univerzitet u Novom Sadu. Unutar ovih lokalnih
svi podaci za evidenciju promovisanih doktora nauka kao potreba spada i implementacija digitalne
i svi propisani podaci za digitalnu biblioteku disertacija biblioteke teza i disertacija Univerziteta u
Univerziteta u Novom Sadu (UNS). Projekat su Novom Sadu unutar CRIS UNS sistema. Jedan
realizovali Centar za informacione tehnologije - CIT-UNS od zahteva za digitalnu biblioteku je i zahtev za
i Centralna biblioteka UNS-a u saradnju sa razvojnim implementaciju procesa postavljanje na javni
timom softverskog sistema CRIS UNS. Rezultat ovog uvid doktorske disertacije koji je opisan u ovom
Projekta je softverski sistem za formiranje Digitalne radu.
biblioteke disertacija i elektronsko voenje evidencije
promovisanih doktora nauka. Softverski sistem poeo je Sistem CRIS UNS je baziran na CERIF (Common
da se koristi sredinom 2013. godine. European Research Information Format -
www.eurocris.org/cerif/introduction/) kompatibilnom
Korisnici sistema su studentske slube za doktorske modelu podataka baziranom na MARC 21 formatu [1]. U
studije i biblioteke fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. ovom modelu podataka deo CERIF modela podataka koji
Ukupan posao sastoji se od sledeih segmenata: se odnosi na rezultate istraivanja je preslikan na model
Pribavljanje dokumenta u fizikom obliku podataka MARC 21 formata. MARC 21 format je
(Elektronska verzija doktorske disertacije; standardizovani format bogat metapodacima za
Izvetaj o doktorskoj disertaciji; Izjava o skladitenje bibliotekih podataka. Ovo bogatstvo
korienju; Izjava o istovetnosti). metapodacima omoguuje razmenu podataka sa raznim
Unos (upload) elektronskih dokumenata sistemima koji skladite metapodatke o nauno-
Page 120 of 534

istraivakim rezultatima u MARC 21 formatu. MARC iz fajl sistema korisnika koji je potrebno prebaciti na
21 formatom su opisani i metapodaci o tezama i server. Ova metoda e biti pozvana samo ako je ekstenzija
disertacijama. fajla pdf (atribut acceptedTypes), a ako je odabran fajl
neke druge ekstenzije pojavie se obavetenje koje je
Na osnovu ovog modela podataka implementiran je definisano atributom ontyperejected. Atributi listHeight i
sistem CRIS UNS za potrebe Univerziteta u Novom Sadu. listWidth se odnose na vizuelni aspekt ove komponente,
Vie informacija o arhitekturi i implementaciji sistema odnosno na njenu visinu i irinu.
moe se pronai u radovima [2; 3; 4].
Ova komponenta dozvoljava upload vie fajlova
Proirenje modela podataka za potrebe integracije odjednom, ali je zbog intuitivnosti interfejsa razdvojeno
digitalne biblioteke teza i disertacija unutar CRIS UNS upload-ovanje po pojedinanim dokumentima. To je
sistema je opisano u radu [5], dok je implementacija ove implementirano tako to je kod prikazan na Listingu 1
integracije opisana u radu [6]. Migracija podataka iz multipliciran etiri puta i definisana je razliita metoda za
prethodne digitalne biblioteke je opisana u radu [7]. svaki tip dokumenta za prihvat fajla na serveru upotrebom
fileUploadListener atributa. Primer metoda dat je na
Senat Univerziteta u Novom Sadu je u decembru 2012. listingu 2.
godine odobrio putanje u rad javnog servisa za pretragu
digitalne biblioteke e-teza odbranjenih na Univerzitetu u public void uploadDissertationListener
Novom Sadu (http://cris.uns.ac.rs/searchDissertations.jsf). (FileUploadEvent event) {
U ovom momentu ovaj servis je konfigurisan da FileDTO fileDTO = new FileDTO();
dozvoljava samo pretragu doktorskih disertacija, ali bi se UploadedFile item =
lako mogao konfigurisati da omoguuje i pretraivanje event.getUploadedFile();
odbranjenih magistarskih teza kao i drugih zavrnih fileDTO.setData(item.getData());
radova. fileDTO.setFileName(item.getName());
fileDTO.setType("dissertation");
3. UPLOAD ELEKTRONSKIH DOKUMENATA selectedDissertation.getFiles().
add(fileDTO);
Za implementaciju korisnikog interfejsa korien je JSF }
framework. Pored standardnih JSF komponenti interfejsa, Listing 2. Metoda za prihvat fajla
JSF je mogue proiriti novim komponentama. RichFaces
je skup novih komponenti JSF-a koji omoguuje Za prihvat ostalih fajlova metoda se razlikuje samo u liniji
komunikaciju sa serverom putem AJAX tehnologije. Na fileDTO.setType("dissertation"); gde se stavlja
ovaj nain se ubrzava komunikacija izmeu klijenta i drugi tip dokumenta.
servera i na taj nain rad ini ugodnijim korisnicima
aplikacije. Izmeu ostalog RichFaces biblioteka ima i Na slici 1 je prikazan prozor za dodavanje dokumenata.
komponentu rich:fileUpload koja omoguuje jednostavnu Prozor se sastoji od dve celine. Prva je pod nazivom:
i efikasnu implementaciju upload-a file sa klijentskog / u kojoj se
raunara na serversku stranu aplikacije. Ova komponenta dodaju elektronska dokumenta za javni uvid. To su
je iskoriena za potrebe postavljanja na javni uvid sledea dokumenta:
doktorskih disertacija. Na listingu 1 je prikazan primer Elektronska verzija doktorske disertacije u pdf
korienja ove komponente unutar veb stranice: formatu
Izvetaj o oceni doktorske disertacije
<rich:fileUpload U drugoj celini pod nazivom dodaju se
skenirana dokumenta za potrebe digitalne bibioteke
fileUploadListener="#{backupManagedBean.u disertacija. To su sledea dokumenta:
ploadDissertationListener}" Izjava doktora nauka o korienju Doktorske
listHeight="50" disertacije u elektronskom formatu
listWidth="200" Izjava o istovetnosti tampane i elektronske
acceptedTypes="pdf" verzije doktorske disertacije
ontyperejected="alert('Samo PDF Izjava doktora nauka o korienju Doktorske disertacije u
fajlovi su dozvoljeni');" elektronskom format moe biti pozitivna ili negativna.
/> Ako je Izjava pozitivna onda disertacija posle odbrane
Listing 1. fileUpload komponenta dobija DOI i vidljiva je na portalima doiSerbiaPhD
(www.doiserbia.nb.rs/phd/) i DART-Europe (www.dart-
U prikazanom listingu atributom fileUploadListener se europe.eu).
definie metoda koja e biti pozvana kada se odabere fajl
Page 121 of 534

Slika 1. Prozor za upload dokumenata
4. UNOS PODATAKA IZ KLJUNE disertaciji kao to su: Ime i prezime autora; Mentor;
DOKUMENTACIJE Naslov rada; Jezik publikacije; Godina; Fiziki opis rada;
Nauna oblast; Nauna disciplina; Predmetna odrednica,
Na Univerzitetu u Novom Sadu je propisan Obrazac za kljune rei; Izvod; Datum odbrane; lanovi komisije; i
Kljunu dokumentacijsku informaciju koji je dostupan na dr. Na slici 2 se moe videti prozor u kojem se nalaze
sajtu Univerziteta. Ovaj Obrazac je sastavni deo svake polja za unos osnovnih podataka o disertaciji koja se
doktorske disertacije. To su standardni metapodaci o stavlja na javni uvid.
Slika 2. Prozor za unos osnovnih podataka o disertaciji

Polja kao to su Autor, Vrsta rada i Jezik nude ve gotove polje koje je obavezno za unos i to je polje Originalni
podatke putem padajuih menija, s' tim to je padajui naslov koje predstavlja naslov disertacije.
meni za polje Autor mogue proiriti dodavanjem novog
oblika imena klikom na dugme Dodavanje oblika imena. Pored navedenih podataka, za postavljanje disertacije na
Ova polja su obavezna polja i osim njih postoji jo jedno javni uvid potrebno je adekvatno popuniti formu
prikazanu na slici 3.
Page 122 of 534

Slika 3. Prozor za unos dodatnih podataka
Slikom 3 predstavljena je forma za unos dodatnih Kao poslednji korak u unosu disertacije, neophodno je
podataka o disertaciji kao to su Institucija tj. fakultet koji uneti i podatke o mentoru i lanovima komisije, kao to je
prijavljuje disertaciju na javni uvid i Nauna oblast kojoj prikazano na slici 4. Ovi podaci su potrebni za digitalnu
ta disertacija pripada. biblioteku disertacija kao i za evidenciju promovisanih
doktora nauka na univerzitetu u Novom Sadu. Za
zavretak unosa potrebno je kliknuti na dugme Sauvaj na
prikazanoj formi.
Slika 4. Unos podataka o mentoru i lanovima komisije
Page 123 of 534

5. POSTAVLJANJE NA UVID JAVNOSTI E- dokumentacije, korisniku se prikazuje poetna strana na

DISERTACIJA kojoj se vidi uneena disertacija, kao to je prikazano na
slici 5.
Nakon to korisnik unese sve potrebne podatke iz kljune
Slika 5. Prikaz poetne strane sa disertacijom

Da bi se disertacija postavila na uvid javnosti, potrebno
izvriti akciju postavljanja na uvid iz menija akcija sa
desne strane prozora. Znakovna i opisna legenda akcija
je predstavljena slikom 6.
Datumi poetka i isteka perioda za javni uvid se
automatski odreuju na osnovu trenutnog datuma.
Postavljanjem disertacije na uvid javnosti, kompletan
zapis o disertaciji se zakljuava u narednih 30 dana i
nikakve promene u tom periodu nisu mogue. Zapis se
automatski otkljuava nakon isteka period za javni uvid.
Rad moe runo da bude izmenjen ili uklonjen sa uvida
javnosti jedino od strane administratora sistema koji e Slika 6. Legenda menija akcija
najpre da otkljua zapis i zatim se postupak za javni uvid Disertacije postavljene na javni uvid su vidljive na
ponavlja (sa tanim podacima). stranici http://cris.uns.ac.rs/publicTheses.jsf i sa te
stranice ih je mogue preuzeti u elektronskom formatu,
kao i izvetaje o oceni komisije, kao to je prikazano na
slici 7.
Slika 7. Stranica za javni uvid disertacija
Page 124 of 534

ZAKLJUAK [3] D. Ivanovi, G. Milosavljevi, B. Milosavljevi and

D. Surla, A CERIF-compatible research
Jezgro softverskog sistema CRIS UNS razvijeno je u management system based on the MARC 21 format,
saglasnosti sa preporukama euroCRIS-a Program: Electronic library and information systems,
(www.eurocris.org). Ovo jezgro je iskorieno za razliite Vol. 44, No. 1, pp. 229 251, 2012. DOI:
potrebe naune delatnosti Univerizteta u Novom Sadu, 10.1108/00330331011064249
kao to su na primer digitalna biblioteka teza i disertacija,
kao i evidencija promovisanih doktora nauka. Prvo javno
publikovanje doktorske disertacije je upravo obavezno
[4] G. Milosavljevi, D. Ivanovi, D. Surla and B.
Milosavljevi, Automated construction of the user
postavljanje disertacije na javni uvid zajedno sa
interface for a CERIF-compliant research
izvetajem komisije za ocenu i odbranu doktorske
management system, The Electronic Library, Vol.
disertacije.
29, No. 5, pp. 565 588, 2010. DOI:
Sistem CRIS UNS podrava OAI-PMH protokol za izvoz i 10.1108/02640471111177035
uvoz metapodatke u Dublin Core formatu. Ovim je
omogueno da doktorske disertacije sa pozitivnom [5] L. Ivanovi, D. Ivanovi and D. Surla, A data model
izjavom za otvorenom pristupu budu vidljive na drugim of theses and dissertations compatible with CERIF,
portalima digitalne biblioteka. Za sada su ove disertacije Dublin Core and EDT-MS, Online Information
vidljive na portalima doiSerbiaPhD Review, Vol. 36, No. 4, pp. 548 567, 2012.
(www.doiserbia.nb.rs/phd/) i DART-Europe (www.dart-
europe.eu).
[6] L. Ivanovi, D. Ivanovi and D. Surla, Integration
NAPOMENA of a Research Management System and an OAI-PMH
Rad je deo istraivanja na projektu finansiranom od strane Compatible ETDs Repository at the University of
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Novi Sad, Republic of Serbia, Library Resources &
evidentiranom pod brojem III 47003. Technical Services, Vol. 56, No. 2, pp. 104 112,
2012.
LITERATURA
[7] L. Ivanovi and D. Surla, A software module for
[1] D. Ivanovi, D. Surla and Z. Konjovi, CERIF import of theses and dissertations to CRISs,
compatible data model based on MARC 21 format, Proceedings of the CRIS 2012 Conference, Prague,
The Electronic Library, Vol. 29, No. 1, pp. 52 70, June 6-9. 2012, pp. 313 322, 2012, available at
2011. DOI: 10.1108/02640471111111433 address: http://www.eurocris.org/Uploads/Web
%20pages/CRIS%202012%20-
[2] D. Ivanovi, Informacioni sistem nauno %20Prague/CRIS2012_34_full_paper.pdf
istraivake delatnosti, doktorska disertacija,
Fakultet Tehnikih nauka u Novom Sadu, 2010.
Page 125 of 534

INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM AGENCIJE ZA LEKOVE I

MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE
INTEGRAL INFORMATION SYSTEM OF MEDICAL AND MEDICINES
DEVICES AGENCY OF SERBIA
dr.sci.spec. Tatjana Stojadinovi, dipl.mat1, Mast.in.ma. Igor Vanevski1
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd1
Sadraj U ovom radu je prikazan Integralni 2. RAZVOJ, ODRAVANJE I

informacioni sistem Agencije za lekove i medicinska UNAPREENJE INTEGRALNOG
sredstva Srbije (ALIMS) sastavljen od tri kompleksna INFORMACIONOG SISTEMA ALIMS-A
informaciona podsistema i to:
-LIMS (laboratorijski informacioni sistem), baziran na Informacioni sistem Agencije za lekove i medicinska
klijent server arhitekturi, osnova Oracle 10g RDBS sa sredstva Srbije predstavlja osnovu za uvanje podataka o
Oracle Forms and Reports 6i lekovima i medicinskim sredstvima u digitalnom obliku,
-SUD (Sistem za elektronsko upavljanje dokumentacijom) jednostavnije rukovanje podacima, kao i laki pregled
baziran na 4-slojnoj arhitekturi: Oracle 11g RDBS, EMC2 postojeih podataka. Osnovni cilj informacionog sistema
Documentum 6, myProcess aplication server JBoss and Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije je da se
Apache i Internet pretraivai Internet explorer 7 i 8 obezbedi jednostavno i brzo obavljanje aktivnosti vezanih
-ERP (Raunovodstveni informacioni sistem) baziran na za planiranje, istraivanje, odluivanje u oblasti regulative
klijent server arhitekturi, osnova Microsoft SQL lekova i medicinskih sredstava. Na Slici 1. je prikazana
database 2005. arhitektura sistema.
Abstract - This document presents the Integral

information system of ALIMS that consists of 3 complex
information sub-systems:
- LIMS (Laboratoy information system), based on a Client
Server architecture, Oracle 10g RDBS with Oracle
Forms and Reports 6i
- SUD (Electronic Document Management System) based
on a 4-tier architecture, Oracle 11g RDBS, EMC2
Documentum 6, myProcess aplication server JBoss and
Apache and Web browsers Internet explorer 7 i 8
- ERP (Finansical information system) based on Client
Server architecture, Microsoft SQL 2005 database
1. UVOD
Sve vea upotreba informacionih tehnologija

obezbeuje mone alate i stavlja ih na raspolaganje Slika 1. Arhitektura sistema
graanima, dravnim organima, velikim i malim
preduzeima irom sveta. Informacioni sistem Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije je integrisani informacioni sistem koji
Za obavljanje osnovne delatnosti u Agenciji za obuhvata sledee podsisteme:
lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS)
informaciona tehnologija ima veliki znaaj, a posebna 1. Laboratorijski informacioni sistem (LIMS)
panja se posveuje:
2. Sistem za elektronsko upravljanje regulatornom
dokumentacijom (SUD)
razvoju i upravljanju informacionim
tehnologijama 3. Sistem za kadrove, raunovodstvo i finansije (ERP)
razvoju, odravanju i unapreenju Integralnog
informacionog sistema ALIMS-a LIMS je poeo sa razvojem davne 1995. godine i do
odravanju informatike opreme, nadogradnji 2010 godine je obuhvatao sve poslovne procese ALIMS-
hardvera i rekonfiguraciji hardverskih reenja a, ukljuujui i funkciju nabavke, finansija, raunovostva,
obezbeenju zatite informacionog sistema i izdavanja dozvola, obezbeenja kvaliteta, pruanja
raunarske mree informacija o lekovima i medicinskim sredstvima...
obezbeenju tehnike kompatibilnosti
informatike infrastrukture 2011. godine su implementirani noviji sistemi i to:
razvoju e-poslovanja ALIMS-a, u skladu sa SUD i ERP, ime su pojedini poslovni procesi koji su bili
projektom razvoja e-uprave RS informatiki podrani u LIMS-u informatiki nastavili
razvoju Intranet i Internet prezentacije ALIMS-a podrku u sistemima SUD i ERP.
Page 126 of 534

3. INTEGRACIJA PODSISTEMA SUD, PIS, Na Sajtu ALIMS-a su postavljene veb aplikacije koje
ERP omoguavaju: pretraivanje registrovanih lekova u
humanoj i veterinarskoj medicini, kao i pretraivanje
2011. godine je implementirana integracija svih registrovanih medicinskih sredstava i pretraivanje
postojeih sistema SUD, LIMS i ERP iji je prikaz dat na odobrenih klinikih ispitivanja.
Slici 2. Intergacija tri podsistema u jedan integralni
informacioni sistem omoguava korienje jedinstvene Aplikacije se auriraju najmanje jednom meseno, sa
baze podataka o lekovima i medicinskim sredstvima i ciljem da se u ovoj godini omogui i automatsko
partnerima ALIMS-a, kao i jedinstvene tane, merodavne svakodnevno auriranje navedenih podataka.
i bezbedne podatke o lekovima i medicinskim sredstvima,
ija migracija podataka se obavlja i prikazuje na veb sajtu Podaci koji su korieni u ovim apliakcijama
ALIMS-a. proistiu neposredno iz integralnog informacionog
sistema ALIMS-a
Integracijom svih postojeih sistema je omogueno
da su svi poslovni procesi ALIMS-a informatiki 4. LABORATORIJSKI INFORMACIONI
podrani. SISTEM ALIMS-A
Laboratorijski informacioni sistem (LIMS) je

sastavni deo sistema upravljanja kvalitetom. U njemu su
razvijene aplikacije za poslovne procese Nacionalne
kontrolne laboratorije, kao i Nacionalnog centra za
informacije o lekovima i medicinskim sredstvima.
Navedeni sistem obuhvata i bazu matinih podataka o

lekovima i medicinskim sredstvima, kao i bazu partnera,
tj. klijenata ALIMS-a. LIMS prua potpunu informatiku
podrku u svakodnevnom radu Nacionalne kontrolne
laboratorije i Nacionalnog centra za informacije o
lekovima i medicinskim sredstvima.
Laboratorijski nformacioni sistem je baziran na

relacionoj bazi ORACLE 10g, to predstavlja jednu od
Slika 2. Poslovni procesi u sistemima SUD, LIMS, ERP najpouzdanijih i najsavremenijih informacionih
tehnologija u svetu kad je re o informacionim sistemima.
Podaci o lekovima i medicinskim sredstvima za koje
je izdata dozvola za lek ili medicinsko sredstvo su pre Aplikacije svih poslovnih funkcija u laboratorijskom
svega tani, bezbedni i merodavni jer proistiu iz informacionom sistemu su prilagoene stvarnim
jedinstvene baze podataka o lekovima i medicinskim aktivnostima i baziraju se na postojeim standardnim
sredstvima. operativnim procedurama sistema kvaliteta.
ifarnici, tj. registri lekova i medicinskih sredstava Stoga Laboratorijski informacioni sistem prati sve
bazirani na osnovnoj bazi podataka o lekovima i zahteve standarda SRPS ISO 17025:2006 i sam je deo
medicinskim sredstvima ALIMS-a omoguavaju i dalju QMS to je neophodan je faktor u daljem unapreenju
upotrebu u RS i dostupni su odreenim dravnim kvaliteta pruenih usluga.
organima kao to su Republiki zavod za zdravstveno
osiguranje i Institut za zatitu zdravlja RS Dr Milan Kontrola kvaliteta lekova i medicinskih sredstava je
Jovanovi Batut. informatiki podrana kroz ovaj informacioni sistem i
obuhvata:
Baza podataka o lekovima i medicinskim sredstvima,
tj. registar lekova i registar medicinskih sredstava je jedan definisanje usluga i razvoj analiza (slika 3),
od vanih segmenata u razvoju projekta E-zdravlje RS i
neophodan uslov za razvoj zdravstvenog informacionog realizaciju analiza (slika 4),
sistema RS. Sve zdravstvene ustanove, bolnice, apoteke, kontrolu rezultata i
dravni organi bi trebali da koriste osnovni registar i
izdavanje sertifikata analize.
elkovima i medicinskim sredstvima ALIMS-a, jer on kao
takav sadri najtanije i najmerodavnije podatke o
lekovima i medicinskim sredstvima koji su registrovani u
RS.
Page 127 of 534

- Reklamacije
- Preventivne i korektivne mere
- IT podrka...
Na Slikama 5 i 6. prikazan je tok poslovnih procesa

sistema SUD poev od prijema, folmalne, sutinske
procene, pa do izdavanja reenja, kao i ivotni ciklus
predmeta i dokumenta.
Slika 3. Definisanje usluga i razvoj analiza
Slika 5. ivotni ciklus predmeta
Slika 6. ivotni ciklus dokumenta
Svi ulazni, izlazni i interni dokumenti vezani za

jedan predmet se stavljaju u zajedniku fasciklu.
Konkretna fascikla predmeta ima odgovarajue
podfascikle koje su logiki povezane sa koracima u
poslovnom procesu:
00-Korespodencija,
Slika 4. Realizacija analiza 01-Prijem,
02-Formalna procena,
03-Sutinska procena,
5. SISTEM ZA ELEKTRONSKO 04-Komisija,
UPRAVLJANJE DOKUMENTACIJOM 05-SmPC, Pil i Labeling
06-Reenje (primer procesa izdavanja dozvole za
lek).
Sistem za elektornsko upravljanje
dokumentacijom (SUD) je implemetiran 2011. godine i Svaki dokument ima jedinstven broj koji se sastoji od
dodatno unapreen 2013. Godine. Informatiki podrava broja predmeta i rednog broja dokumenta. U
sledee poslovne procese: zavisnosti u kom trenutku je dokument nastao, isti e
- Registracije-izdavanje dozvola za promet humanih i se nai u odgovarajuoj podfascikli samog predmeta
veterinarskih lekova po loginom sledu u okvirima poslovnog procesa u
- Obnova registracija za humane i veterinarske lekove kome je i nastao.
- Izmene dozvola za humane i veterinarske lekove
- Kontrolne markice Odreeni atributi i uloge se kopiraju sa predmeta na
- Uvozne dozvole dokumente u samom predmetu. Tip dokumenta
- Struna miljenja definie atribute koji opisuju konkretan dokument.
- Prenos nosioca dozvole (Slika 7 i 8).
- Prestanak dozvole
- Upravljanje kvalitetom
Page 128 of 534

Predmeti i dokumenti imaju zajednike i odvojene,

odnosno razlite atribute.
IVOTNI CIKLUS TOK RADA ATRIBUTI ULOGE DOZVOLE
Nacrt
Koordinator Autor
Pisarnica
tampa Stvaranje Priprem a

Korisnik
Koordinator Odobravalac Kontrolor
Slika 7. Predmeti i dokumenti

Distribucija Odobrenje Pregled
Vaei Odobrenje Kontrola

www.alims.gov.rs
Slika 10. Primer uloga u poslovnom procesu
Arhitektura podsistema SUD je 4-slojnog tipa, gde su

zastupljeni slojevi sledei: Oracle 11g RDBS, EMC2
Documentum 6, myProcess 4.0.1 aplikacioni sloj i
Slika 8. Atributi, predmeti i dokumenti
klijentski sloj Web pretraiva: Internet explorer 7 ili 8.
(Slika 11.)
Sistem za upravljanje dokumentima je u svojoj
poslovnoj logici zasnovan na profilima sloenim Serversko-klijentska ema
skupovima informacija koji sadre potpune podatke o
poslovnom procesu sa svih aspekata (Slika 9.).
User 1 User 2 User 3 Administrator

HTTP
HTTP
SQL
abloni DMCL
Profil Java App Server

Documentum Server Database Server
DMCL
CL DM
DM CL
Tipovi dokumenata
www.alims.gov.rs
myPress Server Index Server Imaging Server Scan station

Prava
Slika 11. Arhitektura podsistema SUD
Atributi
6. SISTEM ZA FINANSIJE I
ivotni ciklus RAUNOVODSTVO (ERP)
Tokovi rada Uloge
www.alims.gov.rs Sistem za raunovodstvo i finansije, kao i kadrovski

sistem bazirani su na: klijent server arhitekturi, osnova
Slika 9. Profili je Microsoft SQL Standard database 2005. Glavni moduli
su:
- Finansijsko-raunovodstveni sistem sa
Jedan poslovni proces je podran odgovarajuim podsistemima za raunovodstvo, knjigovodstvo i
profilom koji obuhvata i vie uloga koje uestvuju u magacinsko poslovanje;
njemu (Slika 10). - Kadrovski informacioni sistem sa podsistemima za
kadrovsko upravljanje i evidenciju radnog vremena
zaposlenih.
Page 129 of 534

7. RAUNARSKA MREA I ZATITA 8. ZAKLJUAK

PODATAKA ALIMS-A
Infomacije i procesi podrke, sistemi i mree,
Uporedno sa razvojem informacionih tehnologija u predstavlajju vanu poslovnu imovinu ALIMS-a.
ALIMS-u raste i mogunost zloupotreba podataka koji se Definisanje, ostvarivanje, odravanje i poboljavanje
tim putem prenose. Brzi razvoj hardvera i softvera, koji se bezbednosti informacija imaju presudni znaaj za
koriste za prenos podataka, uslovljava este promene i odravanje na granici konkurentnosti, isplativosti,
usavravanja istih. Proizvoai esto nemaju vremena za usklaenosti i poslovnog ugleda.
detaljno testiranje opreme, pa usled nedovoljnog Integralni informacioni sistem ALIMS-a je
testiranja, esto se javljaju propusti koji ine osnovu za projektovan da bude bezbedan korienjem savremenih
rad potencijalnih napadaa. Napadai razvijaju sopstvene tehnikih sredstava ali je bezbednost svakako ograniena.
alate i tehnike pomou kojih zaobilaze sigurnosne mere i Osnovna svrha integralnog informacionog sistema je
na taj nain dolaze do vanih podataka. U cilju da se podigne verovatnoa dostizanja cilja, da se pobolja
eliminisanja ovih nedostataka namee se novi pravac kvalitet usluge, da se zatiti imovina, sa se graanima RS,
istrazivanja u sferi sigurnosti informacionih sistema, koji dravnim organima, zdravstvenim ustanovama,
se odnosi na zatitu podataka od neovlaenog pristupa, bolnicama, apotekama obezbede tani podaci o lekovima i
modifikacija ili razliitih zloupotreba. Na vanost zatite medicinskim sredstvima, a navedeno se postie
podataka ukazuje injenica da je ona postala jedan od poboljavanjem performansi delovanja, podrkom
najvanijih komponenata nacionalnih bezbednosti donoenju boljih odluka i boljim potovanjem zakonskih
zemalja, dravnih administracija, banaka i sl. Isto tako, obaveza.
veliki broj kompanija sve vie poklanja panju merama
sigurnosti sopstvenih informacionih sistema i podataka LITERATURA
kako od pristupa spolja, tako i od zloupotreba pristupa
iznutra, odnosno samih korisnika informacionih sistema
i podataka koje oni pruaju. Kao najzastupljeniji medijum [1] Preliminarna ocena usklaenosti ALIMS sa
za prenos podataka se koriste raunarske mree. Kao ISO/IEC 27001, INFOLINK d.o.o., 2013.
takve logino predstavljaju rizino mesto po pitanju
[2] Internet adresa www.alims.gov.rs.
sigurnosti informacija koje se tim putem prenose.
Na Slici 12. je prikazana ematski rauanrska mrea

ALIMS-a, koja tei da kombinacijom klasinih i
proverenih reenja kao i primenom najsavremenijih
metoda i tehnika kada je u pitanju sigurnost i bezbednost
podataka obezbedi maksimalnu bezbednost
informacionog sistema i podataka.
GAP analiza koja se odnosi na preliminarnu
usklaemost ALIMS-a sa ISO/IEC 27001:2005,
sprovedena u prvoj polovini 2013. godine je imala za cilj
da utvrdi koliko je postojei sistem rukovoenja
bezbednou informacija usklaen sa zahtevima
standarda. Anlaza je pokazala da je ocena usklaenosti
oko 63 % i da je potreban vremenski period od 18 meseci
za potpuno uvoenje i pripremu uslova za sertifikaciju
prema ovom standardu.
Slika 12. Raunarska mrea ALIMS-a
Page 130 of 534

POBOLJANJE ERP-A PRAVOVREMENIM OBAVETAVANJEM

KORISNIKA NA SAMOANALIZOM UOENA ODSTUPANJA
UPGRADING FEATURES OF ERP BY TIMELY NOTIFICATION OF

USERS ON DEVIATIONS DETECTED BY SELF-ANALYSIS
Bojan Iveti1, Jelena Trklja2, Bojan Stanaev 3
Fabrika ulja Banat AD
Sadraj Donoenje pravih odluka u pravo vreme Davenport, Harris, i Cantrell i Laframboise i Reyes
zahteva pravovremenu dostupnost podataka i alarmiranje ukazuje da ERP kombinuje poslovne procese u
o potencijalnim nepravilnostima, tj. odstupanjima. Da bi organizaciji i predstavlja nain poslovanja, a ne samo
se korisniku obezbedile informacije u trenutku kad ima softverski paket, [5].
smisla reagovati, neophodno je automatski aktivirati ERP
sistem da izvri potrebne obrade podataka i Kumar i Hillsgersberg definiu ERP sisteme kao
samoanalizom dobijenih vrednosti odlui da li treba nadogradive i izmenjive pakete informacionih sistema
obavestiti korisnika i to preko medija koji je korisniku koji obezbeuju integraciju informacija svih
stalno dostupan. funkcionalnih delova jedne organizacije, [6].
Iako je osnovna karakteristika jednog ERP sistema

Abstract - Making the right decisions at the right time integrisano planiranje i kontrola svih relevantnih resursa
requires timely availability of data and alarming about jednog poslovnog sistema, zahteva se da svaki poslovni
potential irregularities,that is, discrepancies. In order to informacioni sistem poseduje sledee osobine, da bi
provide information to the user at the time when it makes mogao da se kvalifikuje kao ERP reenje:
sense to react it is necessary toautomatically activate the
ERP system to perform the necessary data processing and Fleksibilnost
self-analysis of obtained values, so it can decide whether Modularnost i otvorena arhitektura
to notify the user via media that is permanently available Dostupnost
for user. Simuliranje realnih poslovnih okolnosti
1. UVOD Potovanje definisanih poslovnih procesa, tipova i

vrednosti unetih podataka kontrolie sam ERP, tj. ne
Enterprise resource planning (ERP) su sistemi dozvoljava odstupanja od predefnisanih pravila i
organizovanja, definisanja i standardizacije poslovnih procedura. Problem kontrole nedovrenih procesa, lista
procesa neophodnih za efektivno planiranje i upravljanje odstupanja vrednosti dobijenih obradom podataka od
organizacijom tako da organizacija moe da koristi svoja predefinisanih ili nauenih vrednosti, periodina
unutranja znanja radi postizanja spoljnih prednosti [1]. izvetavanja, prikaz ekstremnih vrednosti i sl, dostupan je
korisnicima kroz ERP.
Gable, definie ERP sistem kao sveobuhvatno softversko
reenje - paket koje nastoji da integrie kompletan Da bi korisnik dobio potrebne informacije, neophodno je
asortiman poslovnih procesa i funkcija, u cilju da pokrene odreeni izvetaj ili izvri pregled u
predstavljanja kompletnog prikaza poslovanja iz odreenom podsistemu. Ukoliko je re o sloenim
jedinstvene informaciono-komunikacione arhitekture, [2]. matematikim operacijama, koje se izvravaju nad
Neto drugaije, Rosemann definie ERP sistem, kao velikom koliinom podataka, mogue je i due vreme
prilagodljiv, standardni aplikativni softver koji ukljuuje ekanja na dobijanje eljenih informacija. esto je
integrisana poslovna reenja za osnovne procese (npr. ekanje na dobijanje ovih podataka dugo, a najee i
planiranje proizvodnje i upravljanje skladitem) i glavne nepotrebno, poto je korisniku bitno da sazna samo
administrativne funkcije organizacije (npr. raunovodstvo vrednosti koje odstupaju, dok je nepotrebno informisanje
i upravljanje ljudskim resursima), [3]. o ispotovanim procesima i oekivanim vrednostima. Da
li e sve predefinisane kontrole biti sprovedene na ovaj
Al-Mashari i Al-Mudimigh definiu ERP sistem kao nain zavisilo bi od aurnosti samog korisnika, tj. od
informaciono-komunikacionu infrastrukturu koja vremena koje mu preostane od obavljanja svakodnevnih
omoguava protok informacija u okviru organizacije i poslovnih aktivnosti. To znai, da bi svaki korisnik u
komunikaciju sa dobavljaima i ostalim lanovima lanca zavisnosti od radnog mesta, imao dnevne, nedeljne,
snabdevanja, [4]. mesene itd. aktivnosti koje bi se odnosile samo na
analizu, tj. kontrolu, vrednosti dobijenih obradom
podataka. Na ovaj nain bi se deo radnog vremena
Page 131 of 534

radnika troio, iako bi veina ovih aktivnosti pokazala da granice, tj. prevazie gornju, ERP sistem alje
je sve u redu. korisniku odgovarajue obavetenje.
Dakle, postavljaju se sledea pitanja: Praktina primena u Fabrici ulja Banat: trokove
odravanja maina poredi sa njihovom
Kako poboljati efekat informacija dobijenih nabavnom vrednosti (kad treba razmiljti o
ERP-om? kupovini nove maine); iskorienje ulja i same
Kako smanjiti nepotrebno troenje resursa poredi sa predefinisanim parametrima ili
sistema? laboratorijskim analizama (prepoznati pad
Kako ERP uiniti stalno dostupnim? iskorienja i prevazii ga); odstupanja kvaliteta
Kako naterati menadere na reakciju? od predefinisanih vrednosti na analizi proizvoda
(pronai uzrok i prevazii ga); manja tara vozila
Kako bi se ovo troenje resursa spreilo, javila se potreba na vagi pri prijemu od prethodnih za to vozilo
da se sam ERP angauje na obradi podataka i analizi (sumnja na tanost koliine isporuene robe);
dobijenih vrednosti, a da se korisnik samo obavesti o poreenje zaliha proizvoda sa predefinisanim
odstupanjima i nestandardnim vrednostima. Kako bi minimalnim, optimalnim i maksimalnim
izvravanje kontrolnih procedura bilo potpuno nezavisno vrednostima; odstupanja od normativa iz
od korisnika, to se tie pokretanja i obavetavanja, bilo je receptura (kontrola trokova repromaterijala po
potrebno nakon automatski izvrene obrade podataka proizvedenoj jedinici); kontrole prijema sirovine
obavestiti korisnika o uoenim odstupanjima, ali ne kroz po vozaima; uestala kanjenja ili raniji izlasci
ERP. Trebalo je nai pouzdan nain obavetavanja radnika, kanjenja u knjienju, itd.
korisnika, koji mu je stalno dostupan. Odluka je doneta da
to budu obavetenja koja e se slati putem SMS-a ili e- Reakcije sistema na nedovreene procedure
mail-a. Danas, kad veina korisnika ERP-a, poseduje rada. Glavna prednost integrisanosti svih
smart telefone, koji integriu klasine servise mobilne aplikacijskih podruja je jednokratni unos. Ako
telefonije sa servisima koju su nekad bili vezani samo sa koristite vie razliitih sistema, potrebno vam je
raunare, ovaj sistem slanja obavetenja korisnicima
dobija na vrednosti, kao servis koji obavetava korisnika mnogo vremena za ponavljajue radnje unosa
preko ureaja koji mu je dostupan 24/7. Osim toga, istih podataka u vie sistema. To stvara niz
benefit je i to je mogue definisane kontrolne procedure razliitih problema: gubitak vremena zbog
sprovoditi u tano definisano vreme, npr. sat i minut u viestrukih unosa istih podataka u razliite
zavisnosti od dana u nedelji, mesecu, godini. sisteme, velika verovatnoa pojave greke,
neuniformni ifarnici, nemogunost kvalitetne
2. JEDAN NAIN REENJA PROBLEMA analize... Ovaj problem je ERP reio. Podatak se
Reenje definisanog problema ponudili smo izradom unosi samo jednom, a obradom prati poslovne
softvera ije se osnovne funkcionalnosti mogu svrstati u procese preduzea. Ipak, postavlja se pitanje koje
sledee grupe: se vreme ekanja na svaku fazu jednog procesa
Obrada podataka i samoanaliza dobijenih moe tolerisati. Postoje procesi, tj. faze procesa,
vrednosti od strane ERP-a i obavetavanje u kojima poveanje duine ekanje na obradu u
korisnika samo o neoekivanim rezultatima nekoj fazi znaajno umanjuje vrednost procesa.
analize. Pod neoekivanim rezultatima analize U ovom sluaju, ERP sistemu se definiu
podrazumevanju se vrednosti koje poveavaju vremena tolerancije za vremenski osetljive faze
predvieno troenje resursa preduzea bez
procesa. Sve dok se proces odvija u fazama na
poveavanja vrednosti procesa.
koje se eka u okviru vremena koje se tolerie,
ERP sistemu se kroz definisanje graninih sistem ne alje obavetenja korisniku. Kada se
vrednosti karakteristike koja se posmatra, bilo da predefinisano vreme tolerancije ekanja na neku
su u pitanju predefinisane ili nauene granine od faza procesa prevazie, ERP sistem alje
vrednosti, saoptava koji opseg vrednosti obavetenje korisniku.
predstavlja dobro funkcionisanje procesa, tj.
dozvoljenu vrednost karakteristike. U optem
sluaju, karakteristika ne mora imati definisane Praktina primena u Fabrici ulja Banat:
obe granine vrednosti. Tada bi za nedefinisanu trebovanja koja ekaju na izdavanje; nalozi koji
donju granicu mogli staviti -, tj. za ekaju na izdavanje; dokumenata koja ekaju na
nedefinisanu gornju granicu +. Sistem ne alje overu; nalozi za nabavku koji ekaju na
obavetenja korisniku dok se vrednost verifikaciju; prijave kvara koje ekaju na
karakteristike kree u dozvoljenom opsegu, tj. otvaranje radnog naloga odravanja; nedovrena
izmeu definisanih graninih vrednosti. Kad
meuskladina prebacivanja, itd.
vrednost karakteristike padne ispod donje
Page 132 of 534

Periodino obavetavanje korisnika sistema.

Iako sam ERP omoguava korisniku dobijanje 3. MODEL REENJA
potrebnih informacija kroz pristup odreenom
Obezbeivanje nekih informacija korisnicima ERP-a,
podsistemu, ponekad se javlja potreba se
naroito menaderima, ukoliko nije pravovremeno moe
korisniku dostave informacije i bez pristupa
biti beskorisno. Korisniku treba pouzadno dostaviti
ERP-u. Ovo je od posebnog znaaja u
informaciju u vremenskom intervalu u kome je mogue
sluajevima kad treba raditi obradu podataka u
da se uoena nepravilnost koriguje, tj. u kome korisnik
tano definisanim vremenskim intervalima i
oekuje odreenu informaciju. Sistem treba postaviti tako
odmah obavestiti korisnika o dobijenim
da samoanalizom vrednosti obrade podataka moe utvrditi
vrednostima obrade podataka. U ovom sluaju
da li treba obavestiti korisnika o dobijenim rezultatima ili
ERP sistem alje obavetenje korisniku bez
ne. To se postie definisanjem procedura, koje odreuju
obzira na vrednosti dobijenih rezultata obrade
koje su granine vrednosti karakteristika, i svako
podataka.
odstupanje od dozvoljenog opsega definisu kao okida
slanja obavetenja. Da bi korisnik dobio potrebnu
Praktina primena u Fabrici ulja Banat: salda
informaciju, kad sistem utvrdi da je potrebno poslati
priliva i odliva; koliine i kvalitet zaprimljene
obavetenje, neophodno je obavetenje dostaviti korisniku
sirovine u otkupu; kvalitet i koliina otkupljene
preko stalno dostupnih medija, tj. izvestiti ga nezavisno
sirovine po dobavljaima; koliina preraene
od pristupa ERP-u. Tehniko reenje ovog problema
sirovine i iskorienje; periodina otprema robe;
integrie ERP sistem sa email i sms servisima, i tako
poreenje plana prodaje sa realizacijom, itd.
obavetenja pouzdano dostavlja korisniku.
Slika 1 model reenja slanja obavetenja EPR korisniku putem e-mail/SMS servisa
Neophodno je definisati bazne procedure, koje

omoguuju ERP sistemu da samoanalizom dobijenih
rezulata obrade podataka moe utvrditi da li treba prosleti
obavetenje korisniku.
Potrebno je automatizovati izvravanje odreene

procedure u zavisnosti od obrada koje izvrava. Tako e
se neke procedure izvravati svakodnevno u definisano
vreme, neke samo poslednjeg dana u mesecu itd. To je u
konkretnom primeru Fabrike ulja Banat postignuto
korienjem Job Scheduler-a u okviru Oracle Enterprise
Manager-a.
Slika 2 prikaz izgleda job schedulera
Page 133 of 534

Ova aplikacija prikazuje vreme narednog izvrenja joba, Predstavljeno reenje ne meri vrednost karakteristike
poslednje vreme izvrenja, broj izvrenja, u kom je kontinualno, ve u diskretnim predefinisanim intervalima,
statusu job i sl. Svaki od job-ova poziva odre
odreenu Store iako se karakteristike menjaju u vremenu. U optem
sluaju, efekat softverske kontrole jedne karakteristike
Procedure, koja se nalazi u bazi.
procesa predstavljen je sledeim grafi grafikim i
matematikim modelom.
Definisanje naina
ina slanja obavetenja i email adrese na
koje treba poslati obavetenje, tj. brojeve SIM kartica na
koje se SMS prosledjuje, vri se kroz ERP, konkretno
FIS.
Naravno, pri izboru nainaina slanja obavetenja korisniku,

treba voditi rauna
una o broju i vrsti karaktera koja se eli
proslediti, tako da se u zavisnosti od toga bira da li e to
biti obavetenje putem e-maila ili SMS-a.
Ukoliko se eli poslati obavetenje putem e-maila, poziva

se bazna procedura, koja dobijeni sadraj prosle
prosleuje
lokalnom mail server. Lokalni mail server zatim
prosleuje mail na navedene odredine email adrese.
Slanje obavetenja putem SMS-a, je neto sloenije. Poto

Slika 3 Grafiki
ki prikaz efekta softverske kontrole
se pozove bazna procedura za slanje SMS-a, formatira se
dobijeni sadraj obavetenja, svaki put sadrei na Ako je:
predefinisanoj poziciji tano
no jedan broj SIM kartice, na
Kn - kriva promene vrednosti nekontrolisane
koji treba poslati obavetenje. Taj sadraj se u obliku
karakteristike
maila prosleuje lokalnom mail serveru. Lokalni mail
Kn(t) - vrednost nekontrolisane karakteristike u
server prepoznaje da je u pitanju mail iji sadraj treba
jedinici vremena
proslediti na jednu predefinisanu email adresu, koja je
podeena tako da sve to dobije sa lokalnog mail servera Kk - kriva promene vrednosti softverski prapraene
redirektuje na SMS server. Ta email adresa je karakteristike
registrovana kod provajdera koji omogu
omoguava Kk(t) - vrednost praene
ene karakteristike u jedinici
prosleivanje
ivanje dobijenog sadraja emaila na SMS. Mailovi vremena
prosleeni
eni na SMS server su u predefinisanom formatu, t1 poetno
etno vreme posmatranog intervala
tako da servis prepozneje na koji se broj prosle
prosleuje SMS i tn krajnje vreme posmatranog intervala
sa kojim sadrajem. Moguee je aktivirati i izvetavanje o Q koeficijent uticaja karakteristike na vrednost
prispeu SMS-a na registrovanoj email adresi. procesa
Ef - efekat softverskog pra praenja vrednosti
4. ZAKLJUAK karakteristike
ERP sistem omoguava ava da se globalni ciljevi preduzea

preduze Imamo da je razlika vrednosti karakteristika u jedinici
kvantifikuju i predstave merljivim veliinama
veli koje u vremena: K(t) = | Kn(t)-Kk(t) |
svakom trenutku predstavljaju vernu i aurnu ocenu
poslovanja jednog preduzea. Efekat implementacije Dobijamo da se efekat poveanjaanja vrednosti procesa
ERP-a na upravljanje poslovnim procesima moe se softverskim praenjem
enjem jedne karakteristike u
sagledati kroz poveanje anje produktivnosti koja se posmatranom intervalu moe izraziti na slede
sledei nain:
uspostavlja integracijom svih funkcionalnih celina. Na

ovaj nain je stvorena mogunostnost kontrole i upravljanja
poslovnim procesima to dovodi do: smanjenje trokova, Ef Q K t
anja produktivnosti, smanjenje zaliha, ubrzavanje
poveanja
unutranjih i spoljnih poslovnih procesa, standardizovanje
poslovnih procesa, poveanje
anje njihove kontrole, bri obrt Modularnost ponuenogenog reenja omogu
omoguava brzo i
obrtnih sredstava, poboljanje usluga kupcu... jednostavno dodavanje karakteristika koje se softverski
prate, uveavajui znaaj
aj prikazanog reenja.
Da bi poveali ali benefit od implementacije ERP-a i bolje
iskoristili informacije koje ERP prua uradili smo modul Temelj upravljanja i voenja preduzea
preduze je odluivanje.
koji dodatnim obradama i pravovremenim reakcijama Strateke odluke odreuju
uju ciljeve preduzea,
preduze a sve ostale
omoguava poveanje anje produktivnosti kako unutranjih, avati. Samo jedna
odluke se moraju njima prilagoavati.
tako i spoljnih procesa. pogrena odluka preduzeee moe jako otetiti, a osim
toga, ako odluke nisu pravovremene odluke, preduze
preduzee
Page 134 of 534

moe izgubiti svoju poziciju na tritu. Upravo zbog toga,

poslovne odluke se moraju donositi jako brzo, a ujedno
moraju biti utemeljene na tanim, pravovremenim i
potrebnim informacijama. Samo takve odluke, zajedno sa
iskustvenim znanjem menadera, mogu rezultovati
odlukama koje e moi odgovoriti zahtevima trita, [7].
Ponueno reenje samostalno prepoznaje kritine take
procesa i pravovremenim reakcijama inicira korisnika na
donoenje odluke o kritinom procesu.
LITERATURA
[1] APICS. The Association for Operations Management

2008.
[2] Gable, G. "Large package software: A neglected
technology." Journal of Global Information. 1998.
[3] Rosemann, M. "ERP software characteristics and
consequences." In: Proceeding of the 7th European. 1999.
[4] "ERP implementation: Lessons from a case
study.Information Technology and People." Al-Mashari,
M., and Al-Mudimigh. 2003.
[5] Davenport, T. H., Harris, J. H., and Cantrell.
"Enterprise systems and ongoing process change". 2004.
[6] Kumar, K. and Van Hillsgersberg, J. "ERP
experiences and evolution. " 2000.
[7] Borivoje Miloevi, Slobodan Obradovi. "Prilog
data mining algoritama i tehnike YuInfo, 2012.
Page 135 of 534

MOBILNA APLIKACIJA ZA ELEKTRONSKI RASPORED ASOVA

MOBILE APPLICATION FOR AN E-TIMETABLE
Andrija Karadi1, Ognjen Leti1, Ivan Tot1
1
Laboratorija vojnoelektronskih sistema
Vojna akademija Univerziteta odbrane u Beogradu
Sadraj Vojna akademija je nauno obrazovna institucija sa trenutno formira runo, uz mnotvo provera, koje se opet
dugom tradicijom, koja godinama stvara vrhunske kadrove u moraju runo odraditi. Zatim, taj raspored se mora proslediti
mnogim oblastima nauke i naunog rada. Jedna od zainteresovanim stranama, kao to su: katedre, komanda,
specifinosti VA u odnosu na ostale visokokolske ustanove je arhiva i svi uesnici u nastavnom propcesu. Raspored se
i to to se u njoj vri kolovanje verovatno najveeg broja zainteresovanim stranama prosleuje u celovitosti, to znai
razliitih smerova i modula iz razliitih oblasti kako prirodnih da svi dobijaju kompletan raspored, za sve studijske programe
tako i drutvenih nauka. kolovanje kadrova se postie kroz na svim studijama, a postoji potreba za samo jednim delom
veliki broj nastavnih sadraja u vie vrsta i oblika. Sve to dostavljenog rasporeda. To uslovljava ogroman, a nepotreban
stavlja veliki teret na osoblje koje se bavi planiranjem utroak materijala, prvenstveno papira, koje predstavlja i
nastave, i predstavlja veliki napor za organizaciju nastavnog veliki novani utroak. Dalje, javlja se problem dostavljanja
procesa. Svrha ovog rada je da predstavi efikasniji nain za tog rasporeda svim uesnicima, jer treba dostaviti veliki broj
voenje evidencije o organizaciji nastave, kroz formiranje kopija na veliki broj mesta. Takoe, javlja se i problem u
elektronskog rasporeda asova, koji bi znaajno olakao sluaju eventualnih izmena rasporeda jer je potreno vreme da
pristup potrebnim informacijama o nastavi studentima, a i aurirani rasporedi stignu do korisnika.
nastavnicima.
Zahtevi koji se postavljaju pred ovaj rad su:
mogunost pregleda rasporeda asova po raznim

Abstract The Serbian Military Academy is an educational kriterijumima,
facility with a long tradition, that has been producing very
mogunost definisanja razliitih grupa korisnika,
skilled military staff in many areas of research and scientific
work. One of the distinctive characterisctics of MA is that it obezbeenje momentalne vidljivosti svih promena u
performs the qualification of a vast variety of study rasporedu asova,
programmes and modules from different parts of both social
skraivanje vremena za pristup rasporedu asova,
and natural aspects of science. The education of students is
achieved through a great number of educational contenst, all implementacija relativno jednostavnog i vizuelno
of diferent types and kinds. It all comes with great problems preglednog korisnikog interfejsa.
for the planning of the process, and makes the organisational
tasks rather complicated. The purpose of this work is to
present an efficient way to keep records of the organisation of 2. ANALIZA ZAHTEVA
the educational proces, throug the forming of an e-timetable,
that would significantly simplify the access to vital Nakon razmatranja svih postavljenih zahteva i
information to both students and teachers engaged in the razmatranjamoguih opcija za to lake i kreativnije reenje
lectures. kako napraviti ovu mobilnu aplikaciju, zakljueno je da bi
ovaj projekat trebalo realizovati u razvojnom okruenju
Eclipse, za korienje na Android mobilnoj platformi.
1. UVOD Kao sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) izabran je
Organizacija nastavnog procesa na Vojnoj akademiji MySQL.
predstavlja kompleksan proces, usled injenice da na istoj Za realizaciju skripti za komunikaciju na relaciji SUBP
postoji vei broj studijskih programa na osnovnim, master kao aplikacija korien je jezik za skriptovanje PHP.
i doktorskim studijama. Formiranje rasporeda asova mora da
zadovolji uslov da ne postoje preklapanja u sistemu, kao i da Aplikaciju mogu da koriste tri grupe korisnika. Na slici 1
se pred studente ne postave nemogui zahtevi (u odreenim prikazan je dijagram sluajeva korienja aplikacije.
situacijama vreme potrebno da se pree rastojanje izmeu dve
uionice je vee od pauze izmeu asova). Raspored asova se
Page 136 of 534

4. IMPLEMENTACIJA REENJA
Korisniki interfejs dizajniran je tako da omogui to
jednostavniji i vizuelno pregledniji pristup podacima od strane
korisnika.
Reenje je realizovano tako da korisnik pristupa poetnoj
stranici aplikacije na kojoj unosi podatke koji su potrebni za
identifikaciju. Na primer, student koji eli da vidi svoj
Slika 1. Dijagram sluajeva korienja raspored asova unosi svoj broj indeksa, kao to je prikazano
na slici 3, nakon ega prelazi na sledeu stranicu u aplikaciji,
Prvu grupu korisnika ine studenti koji imaju pristup
gde mu se izlistava njegov raspored.
rasporedima svojih nastavnih grupa i rasporedu profesora koji
im dre predavanja.
Drugu grupu korisnika ine profesori koji imaju pristup svom
rasporedu i rasporedu grupa kojima dre predavanja.
Operateri predstavljaju grupu korisnika koji su zadueni za
kreiranje i modifikaciju rasporeda asova.
Aplikacija je osmiljena tako da korisnik nemoe direktno
pristupiti bazi podataka, ve koristi samo onoto mu je
ponueno od opcija u aplikaciji.
3. DIZAJN REENJA
Za implementaciju aplikacije korieno je razvojno okruenje Slika 3. Izgled stranice za unos podataka
Eclipse, za kreiranje skripti NetBeans, a baza podataka
izraena je u SUBP MySQL [1][2][3].
U bazi podataka nalaze se podaci o svim studentima i Na slici 4 prikazan je primer izlistavanja rasporeda jednog
pohaaima nastave, kao i predmetima i predmetnim studenta i prelazak na raspored za naredni dan.
profesorima. Na slici 2 prikazan je logiki model podataka
realizovanebaze podataka sa potrebnim entitetima i
ostvarenim vezama izmeu njih.
Slika 4. Izgled rasporeda za jednog studenta

Student na ovaj nain moe brzo pregledati raspored na
nedeljnom nivou. Aplikacija omoguava studentima da
pregledaju raspored grupe kojoj pripadaju, kao i rasporede
predmetnih profesora, to olakava situacije kao to je
odreivanje termina za konsultacije koji bi odgovarao obema
stranama.
Slika 2. Logiki model podataka baze podataka
Page 137 of 534

Sa druge strane, profesori imaju mogunost pristupa svom Baza podataka u predloenom reenju realizovana je tako da
rasporedu i rasporedu grupa koje pohaaju predmete na omoguava brzi unos i automatsku proveru podataka, to
kojima su oni predavai, to njima omoguava da, na primer, olakava rad i smanjuje mogunost greke operatera. U daljem
planiraju nadoknade asova, ili dopunsku nastavu. radu planirano je poboljanje bezbednosti celokupnog reenja
i razvoj za druge mobilne platforme.
Operateri iz studentske slube auriraju bazu podataka
rasporedima svih nastavnih grupa na svim nivoima
kolovanja, to je odmah vidljivo na aplikaciji. Time korisnici
LITERATURA
dobijaju auran uvid u raspored svojih nastavnih obaveza.
[1] Wei-Meng Lee: Android 4 razvoj aplikacija II
5. ZAKLJUAK
izdanje, 2012. godine
Rezultat ovog rada je mobilna aplikacija koja bi trebalo da
[2] http://stackoverflow.com/
umnogome olaka posao svim uesnicima u nastavnom
procesu - planerima nastave, studentima i profesorima. [3] http://developer.android.com/training/
Predloena aplikacija je realizovana kao Android aplikacija i
omoguava rad u mrenom okruenju. Aplikacija se moe
prilagoditi i civilnim strukturama to moe doprineti
unapreenju edukativnog procesa.
Page 138 of 534

DIZAJN I IMPLEMENTACIJA SISTEMA ZA TEHNIKU PODRKU

U UPRAVI ZA ZAJEDNIKE POSLOVE REPUBLIKIH ORGANA
Tatjana Kovaevi1, Vjekoslav Bobar2
Micro Business Solutions doo1
Uprava za zajednike poslove republikih organa2
Sadraj U ovom radu je opisano na koji nain je 1. da sistem bude performantan zbog potencijalno
dizajniran i implementiran sistem za tehniku podrku u velikog broja zahteva;
Upravi za zajednike poslove republikih organa Vlade 2. da sistem bude skalabilan zbog potencijalno
Republike Srbije, po pitanju funkcionalnih zahteva, velikog broja korisnika;
tehnike realizacije i implementacije. 3. da sistem radi na starim i novim klijentskim
raunarima zbog situacije sa raznolikou
Abstract - This paper describes design and platformi;
implementation of system for technical support in the 4. da jedna aplikacija ima meoviti web i windows
Administration for Joint Services of the Republic Bodies interfejs.
in Serbian Government, in terms of functional
requirements, technical realization and implementation. Inspiracija za korienje tehnologije kao sto je WPF
(Windows Presentation Foundation) [4] dolazi od jasnog
projektnog zahteva za skalabilnou i performansama
1. UVOD sistema koji treba da omogue rad velikom broju
korisnika koji pristupaju sa raunara novijih i starijih
Uprava za zajednike poslove republikih organa generacija, kao i relativno specifinog zahteva da
Republike Srbije (u daljem tekstu Uprava), kao organ funkcionalno jedna aplikacija ima oba interfejsa
dravne uprave, obavlja strune, tehnike i druge windows i web interfejs.
zajednike poslove za potrebe Vlade, ministarstava,
posebnih organizacija i drugih dravnih organa u skadu sa WPF je jedna od etiri nove tehnologije koje su prvi put
zakonom i Uredbom o Upravi [1]. predstavljene u .NET framework-u 3.0 i po svojoj prirodi
predstavlja bogat skup biblioteka za programiranje
Navedeni poslovi odnose se pre svega na pruanje usluga korisnikog interfejsa koji je dostupan programerima i
informatike podrke radu organa dravne uprave, dizajnerima preko deklarativnog jezika nazvanog XAML
ugostiteljskih usluga, usluga transporta, investicija i (Extensible Application Markup Language) [5].
odravanja kao i pravnih i finansijskih usluga. U toku
obavljanja ovih aktivnosti pojavila se potreba za Izbor je vren izmeu tehnologija kao to je GDI
realizacijom odgovarajueg sistema za tehniku podrku (Graphics Device Interface) [6] koje omoguavaju
koji bi omoguio efikasniji i transparentniji rad Uprave, razvijanje osnovnog korisnikog interfejsa i tehnologija
sa jedne strane, i olakao komunikaciju organa sa kao to su DirectX i OpenGL za razvijanje sofisticiranijeg
Upravom, sa druge strane. i kompleksnijeg korisnikog interfejsa. Dosadanji nain
programiranja GUI-ja (Graphical User Interface) uz
Upravo jedan takav sistem opisan je u nastavku ovog korienje Microsoft-ovih tehnologija je podrazumevao
rada. Windows Forms biblioteku [7].
2. TEHNIKE PRETPOSTAVKE, ZAHTEVI I Windows Forms se oslanja na Windows API, 20 godina

ODABIR TEHNOLOGIJE staru biblioteku elemenata korisnikog interfejsa kao to
su prozori, buttons, check buttons, tekstualna polja i
Sistem za tehniku podrku u Upravi predstavlja moderan drugi. Svaki element ima svoj prikaz na ekranu i mora da
i funkcionalan softverski sistem koji se sastoji od web eka Draw event da bi se prikazao na ekranu. Proces
aplikacije kojoj korisnici pristupaju preko web iscrtavanja ne koristi GPU (Graphics Processing Unit
pretraivaa i windows dela kome korisnici pristupaju iz odnosno Procesor Graficke Kartice), ve ceo posao
intraneta. Kompletan sistem tehnoloki je postavljen na odrauje CPU (Central Processing Unit), tako da ne
Microsoft .NET tehnologiji (C#, SQL Server, WPF), uz postoji mogunost iskoriavanja prednosti modernih
korienje .NET framework 4.0 [2]. Baza podataka je grafickih kartica.
postavljena na SQL Server 2008 R2,a za izvetaje se
koristi Report server, koji je deo SQL server-a [3]. Sve opisano WPF menja na nain da uvodi novi model sa
drugaijom logikom koja je zasnovana na DirectX-u [8].
Za rad sistema iskorien je serverski raunar, na kome je WPF striktno, ali s druge strane fleksibilno u smislu
instalirana aplikacija i baza podataka, kao i jedan ili vie integracije, razdvaja korisniki interfejs i programsku
raunara sa kojih se pristupa toj aplikaciji putem windows logiku. Aplikacija izraena ovom tehnologijom moe biti
interfejsa i putem web pretraivaa. putena u rad i na desktop raunarima ali i na webu, gde
samo pomou jednog programskog jezika mogu da se
Zahtevi koji su bili postavljeni pred realizaciju sistema su: razviju aplikacije za skoro bilo koju svrhu.
Page 139 of 534

Ono to ini osnovu WPF-a je njegov atraktivan izgled

koji se postie u jednom alatu i integracija svega to je
potrebno za to kao npr. korisniki intefejs, manipulacija
2D i 3D slikama i mogunost crtanja istih, manipulacija
dokumentima, vektorska i rasterska grafika, 3D
animacije, povezivanje na razne tipove podataka,
manipulacija zvukom i video zapisom, i sl. Sve ove
osobine nisu preko potrebne u projektu razvoja sistema za
tehniku podrku u Upravi, ali s obzirom na korienje
WPF-a, sistem za tehniku podrku kreiran je na nain da
je performantan, proiriv, skalabilan i veoma lako
portabilan na razliite platforme. Jednom reju, sistem je
interoperabilan. Slika 1. Logika arhitekura sistema
Posebna prednost koja je vana za ovu implementaciju je
Sistem za tehniku podrku omoguava da se kroz isti
to su klijentske instalacije izuzetno male obzirom da
prate i realizuju zatevi za obavljanje razliitih vrsta
ovakav alat omoguava da poslovna logika bude smetena
poslova od strane Uprave, a prema organima dravne
nie - na serveru, te je pogodan za infrastrukturu sa jakim
uprave.
serverima i slabim klijentskim raunarima.
Kao ilustrativni primer, za potrebe ovog rada, opisano je
Kao takav, sistem obezbeuje konzistentan programski
na koji nain se sistem koristi u postupku odravanja
model za izgradnju aplikacija i obezbeuje jasnu razliku
informatikih ureaja. Takvo odravanje moe biti u
izmeu korisnikog interfejsa i poslovne logike.
garantnom roku od strane dobavljaa, van garantnog roka
od strane spoljnih saradnika sa kojima postoji potpisan
ugovor i interno odravanje od strane servisne slube
3. LOGIKA ARHITEKTURA SISTEMA I Uprave.
FUNKCIONALNI ZAHTEVI
Korisnik sistema putem web pretraivaa pristupa
Detaljna sistemska analiza funkcionalnih zahteva sadri
aplikaciji. Nakon prijavljivanja na sistem, korisniku se
jasno definisane projektne uloge uesnika u razvoju
prikazuje forma za podnoenje zahteva. Korisnik u nju
sistema i ista je izvrena prolaskom kroz sve procese koji
unosi sve neophodne podatke, nakon ega potvruje da
su predmet realizacije.
eli da podnese zahtev.
Tek nakon obavljene sistem analize prelo se na dalje faze
projektovanja uz napomenu da je projektovanje obavljeno
prema CMMI (Capability Maturity Model Integration)
metodologiji [9].
U sistemu postoji nekoliko tipova korisnika (videti sliku

1):
Regularni korisnik koji ima mogunost prijave

zahteva i pregleda statusa zahteva koji je poslao
Organizator koji vri raspodelu pristiglih naloga i
potvruje da li je neki zahtev zavren ili ne
Serviser koji reava zahteve koji su mu dodeljeni Slika 2. Unos zahteva
Administrator sistema koji ima pristup celom
sistemu Kada zahtev putem web aplikacije ue u sistem, on se
Operater (call centar) koji obavlja prijem zahteva nalazi u statusu Kreiran. Takav zahtev se dalje dodeljuje
putem telefona i njihovo unoenje u aplikaciju serviseru i odredjuje se prioritet zahteva, te zahtev menja
status u Primljen, a korisniku koji je podneo zahtev alje
se e-mail sa informacijom o broju zahteva u sistemu,
prioritetu, procenjenom vremenu realizacije, kao i
informacije o serviseru kome je dodeljen zahtev
(poslednje tri stavke prikazuju se po potrebi).
Page 140 of 534

ugovorenog. Istovremeno, sistem nudi i mogunost da

vie zahteva imaju zajedniko reenje, te se prilikom
zatvaranja zahteva obelee i ostali zahtevi koji su tim
zatvaranjem reeni.
Korisnik koji je podneo zahtev ima mogunost da isti i

stornira. Pored korisnika koji je zahtev podneo, zahtev
mogu stornirati i ovlaena lica.
Nakon to je zahtev zavren, korisnik kroz sistem ima

mogunost da uloi reklamaciju na reenje zahteva. To
znai da u odreenom vremenskom periodu, korisnik
Slika 3. Pregled podnetih zahteva sa statusima moe ponovo da otvori zahtev koji je zavren. Nakon
isteka perioda za reklamaciju, korisnik vie ne moe da
Postoji verovatnoa da jedan zahtev sadri vie stavki otvori stari zahtev, nego mora da otvori novi zahtev.
koje se reavaju na razliite naine, u kom sluaju se on
deli na manje zahteve koji se reavaju odvojeno. Mogue Reavanjem zahteva formira se baza znanja gde serviseri
je da u tom sluaju poetni zahtev koji je stigao bude mogu da pronau reenja za zahteve koje su ranije
delimino reen. Poetni zahtev moe da se zatvori tek reavali uz napomenu da je potrebno omoguiti kreiranje
kada se svaki od ovih manjih zahteva zatvori. poetnog stanja za bazu znanja.
4. TEHNIKA ARHITEKTURA I REALIZACIJA
Sistem za tehniku podrku realizovan je na nain da se

sastoji od pet funkcionalnih celina: korisnici, zahtevi,
baza znanja, rezervni delovi i izvetaji.
Navedenih pet celina realizovane su preko tri

komponente:
servis (serverski deo sa poslovnom logikom),

web klijent i
Slika 4. Pregled reenih zahteva stand alone (desktop) klijent.
Korisnici koji problem prijave preko sistema, imaju Funkcionalnosti, tj. poslovna logika data je u delu servis,
mogunost praenja statusa njihovog zahteva, dok oni dok klijenti preuzimaju funkciju prikaza podataka i
koji su problem prijavili telefonskim putem, nemaju tu pozivanje funkcionalnosti servisa.
mogunost. Operater ima mogunost praenja statusa
zahteva koje je prijavio, u svoje ili u ime nekog drugog.
Da bi video status zahteva, korisnik mora da se prijavi na
web aplikaciju i odabere opciju za pregled statusa
zahteva.
U sistemu za tehniku podrku vodi se stanje rezervnih

delova kako bi moglo da se evidentira koji rezervni delovi
su utroeni prilikom reavanja nekog zahteva. Kada obavi
intervenciju, serviser kroz web aplikaciju unosi detalje
vezane za obavljenu intervenciju. Pored opisa ta je
uradio kako bi reio zahtev kao i koliko je vremena
utroio na realizaciju zahteva, korisnik kroz sistem i
evidencija utroenih delova. Trokove popravke potom Slika 5. Arhitektura
moe da vidi serviser i osobe sa veim privilegijama.
Arihitektura sa slike 5., namee neto to je veoma
Postoji mogunost da se zahtev vrati od servisera i da se poeljno u modernom programiranju, a to je Model-View-
dodeli nekom drugom serviseru, uz komentar zato se radi Control pattern (MVC) [10] koji nosi ideju da se ove tri
promena, u tom sluaju prati se istorija ovakvih celine odvoje, tako se ustvari odvaja biznis logika
deavanja. Takoe, postoji i mogunost da se zahtev (control) od podataka i prikaza tih podataka to kasnije
prosledi spoljnom saradniku (npr. alje se oprema na nosi razne beneficije.
servis), pod uslovima predvienim ugovorom o
odravanju. U ovom sluaju prati se vreme realizacije Glavne prednosti MVC arhitekture su ponovno korienje
zahteva, kako bi moglo da se prati odstupanje od programskog koda i podela sistema na meusobno
Page 141 of 534

nezavisne celine, a odatle proizilaze i ostale prednosti. Operater je regularni korisnik kod koga se uvaju dodatne
Projekti su mnogo sistematiniji, njihovi pojedinani informacije o operateru kad on unese zahtev, a
delovi se mogu lako menjati i poboljavati, a kod pisan na administrator je nadkorisnik koji videti sve, te su pravi
ovaj nain je neuporedivo lake testirati. Pored ovoga, tipovi korisnika samo regularni korisnik, serviser i
paralelni razvoj aplikacije se moe lako organizovati i operater. Prava korisnika se ograniavaju preko pristupa
samim tim se poveava produktivnost. grafikim komponentama.
Meutim, MVC ima i svoje nedostatke koji se Kako bi sistem autorizacije bio prilagodljiv i kako dodela
manifestuju u tome da je previe kompleksan za i promena prava mogla da se realizuje na najlaksi nain
implementaciju kod razvoja manjih aplikacija i njegovo predstavljen je problem preko pet tabela u bazi: uloga,
korienje u tim sluajevima dovodi do pogoranja kako korisnik-uloga, uloga-pravo, pravo i kontrola-pravo.
dizajna tako i performansi.
Na ovaj nain, jednom korisniku moe da se dodeli vie
Takoe, ponekad se moe desiti da usled estih promena uloga, a svakoj ulozi vie prava, a za svako pravo koje su
modela, View bude preplavljen zahtevima za izmenu. kontrole vidljive. Tako se pri otvaranju svake forme prvo
Ukoliko on slui za prikazivanje sadraja kojem je proverava sta je vidljivo za tog korisnika (kontrole koje su
potrebno odreeno vreme za renderovanje, esti zahtevi predmet autorizacije inicijalno su nevidljive).
za izmenu mogu dovesti i do kanjenja.
Slika 8. Realizacija korisnikih privilegija
Zahtev korisnika treba da prodje kroz pet stanja da bi

zavrsio svoj ciklus, s tim to iz svakog stanja osim
finalnog moze da bude stopiran. U zavisnosti u kom je
stanju zahtev, vidi ga i menja druga uloga korisnika
(videti sliku 9) [11].
Slika 6. MVC pattern
Komunikacija izmeu klijenata i servisa, kako bi se

izbeglo ovo eventualno usko grlo, treba da se razbije na
vie delova. Naime, za svaku funkcionalnu celinu (ili
manji skup neoptereenih celina) otvara se novi port na
servisu preko kojeg komuniciraju klijenti u zavisnosti od
toga nad kojim podacima rade (videti sliku 7).
Slika 9. Realizacija zahteva
Sama klasa zahtev i logika menjanja stanja je

implementirana preko Observer pattern-a.
U bazu znanja spadaju intervencije servisera i zahtevi.

Kako bi podaci bili to verodostojniji serviseru je
omogueno da izmeni zahtev. Na kraju sledi detaljni
izvetaj o zahtevu, gde serviser pretrauje bazu znanja o
Slika 7. Komunikacija izmedju klijenata i servisa tome ta je bio kvar i kako je reen.
U sistemu za tehniku podrku postoji pet tipova Servis je realizovan u WCF tehnologiji, uz jezike C#.NET
korisnika (regularni korisnik, organizator, serviser, i SQL. Interfejs ima mogunosti da vrati objekat svake
administrator, operater) i razliiti nivoi pristupa po klase i listu objekata svake klase. Takodje moe da primi
svakom tipu korisnika. objekat radi insertovanja i auriranja, dok samo neke
klase imaju mogunost brisanja.
Page 142 of 534

Stand alone klijent je napravljen u WPF tehnologiji [10] Model-View-Controller,

korienjem jezika C#.NET za konstrukciju i CSS za http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ff649643.aspx
dizajn. Unutranja struktura desktop aplikacije sadri tri
[11] Micro Business Solutions d.o.o., Funkcionalna
sloja: Model View koji sadri forme i network sloj koji
specifikacija za sistem za tehniku podrsku Uprave za
komunicira sa servisom [12]. Na ovakvoj strukuturi su
zajednike poslove republikih organa, Beograd, 2013.
implementirane sve mogunosti koje servis prua.
Web klijent je takodje u WPF tehnologiji. ine ga us/magazine/cc188690.aspx
potrebni delovi (podnoenje i pregled zahteva) iz
StandAlone klijenta koji su preorijentisani na web. Tu
opciju podrava WPF tehnologija promenom odredjenih
tagova.
4. ZAKLJUAK
Prikazana arhitektura sistema za tehniku podrku u

Upravi sama po sebi predstavlja platformu za dalji razvoj
komponenti i funkcionalnosti prema specifinim
potrebama u konkretnom sluaju.
Uz korienje WPF i MVC arhitekture postignuto je

zadovoljenje zahteva koje je projekat postavio po pitanju
performansi i skalabilnosti kao i raznolikosti generacija
klijentskih raunara i dvojakog interfejsa.
Kroz detaljnu analizu funkcionalnih zahteva obavljena je

detaljna analiza sistema koji je bilo potrebno realizovati.
Korienjem CMMI modela za projektovanje smanjeni su
rizici implementacije, a navedena platforma omoguila je
jednostavnu i pouzdanu implementaciju I efikasno
korienje u praksi.
LITERATURA
[1] Uredba o Upravi za zajednike poslove republikih

organa, Slubeni glasnik RS broj 63/13.
[2] Microsoft .NET, http://www.microsoft.com/net
[3] Microsoft SQL Server, http://www.microsoft.com/en-
us/sqlserver/get-sql-server/try-it.aspx
[4] Windows Presentation Foundation,
http://msdn.microsoft.com/en-
us/library/ms754130(v=vs.110).aspx
[5] XAML Overview (WPF),
http://msdn.microsoft.com/en-
us/library/ms752059(v=vs.110).aspx
[6] Windows GDI, http://msdn.microsoft.com/en-
us/library/windows/desktop/dd145203(v=vs.85).aspx
[7] Windows Forms, http://msdn.microsoft.com/en-
us/library/dd30h2yb(v=vs.110).aspx
[8] The Microsoft DirectX End-User Runtime,
http://www.microsoft.com/en-
us/download/details.aspx?id=35
[9] Capability Maturity Model Integration,
http://en.wikipedia.org/wiki/Capability_Maturity_Model_
Integration
Page 143 of 534

PLANIRANJE CRM BAZE PODATAKA
PLANNING CRM DATABASE

Marija Obradovi1, Vladan Obradovi2
Javno preduzee Pota Srbije 1
Preduzee za telekomunikacije Telekom Srbija a.d.2
Sadraj CRM (Custumer Relation Management) ili Analitiki CRM je zaduen za prikupljanje, skladitenje,
upravljanje odnosom sa klijentom predstavlja poslovnu ekstrakciju, integraciju, procesiranje, interpretaciju,
strategiju koja je danas zastupljena u veini preduzea. U distribuciju, korienje i izvetavanje prikuljenim
ovom radu emo izneti pristup i nain planiranja baze podacima o korisniku kako bi zadovoljio obe strane i
podataka koja obuhvata sve relevantne injenice o korisnika i preduzee.[1]
klijentu i na taj nain olakava donoenje pravovremenih Ovaj deo sistema je najkompleksniji i najskuplji, on nam
i ispravnih odluka za preduzee, kako rukovodstva tako i detaljnom analizom mnotva podataka na osnovu
tehnike slube. ekspertsih znanja kreira sliku o svakom klijentu
ponaosob.
Abstract - CRM (custumer Relation Management) or
management relationship with the client is a business 3. TA JE CRM BAZA PODATAKA
strategy which is today presented in most firms. In this
work we will talk about approach and manner of planning CRM baza podataka ne predstavlja obinu bazu korisnika
database, which includes all the relevant facts about ve je re o mnogo kompleksnijoj bazi. Velika preduzea
client and in this way makes it easier for management, esto nemaju jednu bazu korisnika ve i do nekoliko
how and technical services to delivering timely and desetina, koje sadre podatke o korisniku porikupljenih
correct decision for firm. sa razliitih gledita. CRM baze podataka mogu se
odraavati u vie funkcionalnih celina prodaju,
1. UVOD marketing, servis, logistiku i raune od kojih svaki slui
za razliite operativne svrhe. Odnosno, ova baza podataka
Kod savremenih preduzea CRM predstavlja neizbean moe sadrati prilino razliitih zapisa o korisniku. [2]
deo korporativne strategije jer se uvia besmislenost
logikog razdvajanja pojedinih podsistema. CRM nam 4. RAZVOJ CRM BAZE PODATAKA
omoguava da prikupimo sve informacije na jedno mesto
unutar preduzea, a po mogustvu i van njega, radi Svaka baza podataka sadri tabele (datoteke) koje su
pruanja jedinstvene slike o svakom korisniku ponaosob. definisane po jednoj temi, tipa ime i prezime, JMBG,
CRM predstavlja proces koji je dobro izbalansiran izmeu datum sklapanja ugovora... svaka tabela sadri red sa
segmenata tehnolokih alatki, poslovnih procesa i ljudskih nizom elemenata podataka. Dati podaci se mogu
resursa. organizovati po kolonoma (setovima) unakrsno. CRM
Ukoliko se preduzee opredeli za CRM potrebno je baza podataka nam nudi mogunost proirivanja i
prevashodno da obezbedi pravu tehnologiju koja e reorganizacije svojih tabela. U izradi CRM baze podataka
omoguiti unapreenje poslovnih procesa kao i brzinu i postoje est glavnih koraka prikazanih na slici 1.
lakou u samom radu. Tehnoloki deo najee
podrazumeva softverske alatke, aplikacije, koje su 1. Definisanje funkcije CRM baze podataka
podrka ukupnom upravljanu odnosima sa klijentima.
2. ELEMENTI CRM - a 2. Definisanje potrebnih informacija o korisnicima
Elementi sami po sebi mogu delovati odvojeno i mnoge

kompanije koje nude celokupno reenje u sutini se 3. Identifikacija izvora informacija o korisnicima
baziraju na jedan od tri elementa.
Operativni CRM koji se bavi unosom informacija o 4. Odabir hardvera i DB tehnologije za CRM
pojedinanom klijentu u informacioni sistem pomou
aplikacije predviene za tu namenu. Ovakve aplikacije
imaju mogunost unoenja novih podataka od znaaja za 5. Popunjavanje CRM baze podataka
klijenta koji se unose u bazu podataka bez ikakve analize.
Kolaborativni CRM nam omoguava interakciju sa

6. Odravanje CRM baze podataka
korisnikom preko svih raspooivih medija (telefon, VoIP,
e mail, WAP). Dakle sva komunikacija prema Slika 1. Koraci stvaranja CRM baze podataka
korisnicima se odvija preko kolaborativnig dela CRM a.
Page 144 of 534

1. Definisanje funkcije CRM baze podataka moe sadrati podatke kreditnom rejtingu, istoriji
CRM baza podataka podrava strateki, operativni, potraivanja i plaanja...
analitiki i kolaborativni oblik. 4. Odabir hardvera i DB tehnologije za CRM
Strateki oblik CRM a nam predstavlja podatke o Podaci o korisnicima se mogu sauvati u bazi podataka na
potrebama trita, kupcima, konkurettima, trinim vie razliitih naina i to:
ponudama i potencijalima, kako bi menadment Hijararhijiske
preduzea imao uvid u ciljnu grupu za sticanje novih, Mrene
zadravanje postojeih korisnika i njihov razvoj, kao i Relacione baze podataka
kreiranje novih promotivnih ponuda u budunosti. Forma hijararhijiske baze nije pogodna za izgradnju CRM
Kolaborativna CRM implementacija obino koristi aplikacija. Njena forma se lako moe predstaviti kao
analitike i operativne podatke kako bi preduzee bilo na porodino stablo, dete moe imati samo jednog roditelja
usluzi samom korisniku. Analitiki CRM koristi podatke dok roditelji mogu imati vie dece, takoe nain
koji su vezani za podrku, servis i marketing u cilju iitavanja je uvek od vrha na dole. Mrene baze
donoenja odluka koje e u budunosti doprineti predstavljaju proirenu verziju hijararhijiske ali nikada
poveanju vrednosti za i od kupca. Odraz operativne i nisu postale popularne jer su relacione baze podataka
analitike svrhe jesu vezani podaci koji su obino uskoro postale ANSI standard 1971. [3]
organizovani u dva podskupa. Operativni podaci su Relacione baze podataka predstavljaju standardnu
smeteni u OLAP (Online Analitical Processing) bazi arhitekturu za CRM aplikacije (vidi sliku 2).
podataka, takoe je u datoj bazi smeten i niz analitikih
podataka, iz kojih moemo dobiti informaciju iz veeg
broja internih i eksternih izvora, koji u svakom trenutku
moraju biti precizni i tani.
2. Definisanje informativnih zahteva
Koje informacije su potrebne? je pitanje koje najee
daje odgovore o kakvoj vrsti CRM a je re. Uobiajeno
je za ovu bazu podataka da potraimo odgovore od
menadera koji se bave prodajom, marketingom, servisom
kao i onih menadera koji donose strateke odluke za
preduzee. Svaki od pomenutih nivoa menadmenta e za
sebe zahtevati razliite vrste informacija koje su od
interesa za njihov nivo rukovoenja. Kako bi omoguili
adekvatan i pravovremen pristup podacima neophodno je
vezati se za odreenu CRM aplikaciju koja e omoguiti
tane odgovore na sva piranja u nekoliko klikova. U
cilju kreiranja izvetaja koji se tiu odreenih delova
Slika 2. Model relacione baze podataka
poslovnih procesa potrebno je sainiti procedure koje e
na najbri i najtaniji nain pruiti informacije. Pojedine
Izbor hardveske platforme zavisi od vie uslova i to:
kompanije nude uz CRM bazu podataka i softversko
Veliina baze podataka, verovarno bi i obian
reenje koje podrazumeva njihovu adnministraciju.
descktop raunar mogao da skladiti veliku
Takoe postoje i open sorce reenja koja su pogodna za
koliinu podataka, meutim on nije pogodan za
preduzea koja u svojom organizacionom profilu imaju i
razmenu podataka iz baze izmeu vie korisnika.
IT slubu koja e administritati kako bazu podataka tako i
samu aplikaciju. Postojea tehnologija. Veine preduzea eli da
3. Identifikacija izvora informacija o korisnicima iskoristi opremu koju ve poseduje kako bi
Informacije koje su sadrane u CRM bazi podataka mogu smanjila dodatne trokove.
biti interne ili ekstrerne. Dobra izgradnja baze podataka Broj i lokacija korisnika date CRM baze i
podrazumeva i uee u procesu rada preduzea koje tu aplikacije. Hardver se mora projektovati tako da
bazu zahteva. Interni podaci predstavljaju veinu predvidi dobru mreu ukoliko se radi o pristupu
podataka koje e sadrati CRM baza. Odreena preduzea sa razliitih lokacija, takoe mora se voditi
posluju i preko svojih partnera, u tim sluajevima bi rauna i o broju korisnika koji koriste podatke iz
trebalo planirati bazu tako da bude slobodna za unos i baze u isto vreme kako bi se omoguilo to krae
eksternih podataka od razliitih poslovnih partnera. vreme dobijanja traenih podataka.
Uzimajui u obzir organizacionu strukturu preduzea Relational Database Management Sistem
interni podaci se mogu svrstati u vie funkcionalnih (RDBMS) je softverski program koji
oblasti. Jedna od oblasti je marketing koja ima potrebe za omoguava korisnicima da kreiraju, upravljaju i
podacima tipa veliine trita, potranje za auriraju relacione baze podataka. [4]
uslugom/proizvodom... Prodaja koja podrazumeva Sa tehnologijom preduzea se moe ostvariti
podatke o izvrenim transakcijama od/ka korisniku, relacioni sistem za upravljanje bazama podataka
brojeve rauna, fakture... Korisniki servis ima potrebe za koje su pogodne za CRM aplikacije, to je
podacima o prijavljenim smetnjama, njihovom broju, dovelo da RDBMS proizvoda kao to su Oracle,
pritubi korisnika, pitanja lojalnosti... Finansijiski sektor DB2 iz IBM-a, i Microsoft SQL servera. Veina
Page 145 of 534

RDBMS proizvoda koristite SQL pristup, bi degradirali. Odravanje integriteta podataka od strane
auriranje i upita za bazu podataka. preduzea se moe sprovesti kroz vie iteracija i to su:
Takoe je mogue kupiti celu platformu koja se sastoji od Dobijeni podaci od znaaja je potrebno da
integrisanog hardvera, operativnog sistema, baze odmah budu uneeni u bazu podataka.
podataka i CRM aplikacije. Redovno de dupliranje baze podataka.
5. Popunjavanje CRM baze podataka Revizija tabela i polja svake godine.
Kako smo odredili koje su informacije potrebne, koje Ukloniti korisnike koji su neaktivni odreeni
baze podataka kao i hardverske zahteve potrebno je da vremenski period (esto se ovi podaci uvaju jo
dobijemo adekvatne podatke koje emo uneti u bazu. neko vreme u posebnim skladitima podataka).
CRM aplikacije podrazumevaju podatke koji su na Drip feed baze podataka. Svaki put kada se
odgovarajui nain tani, kaemo to jer nivo tanosti stupi u kontakt sa korisnikom postoji mogunost
podataka zavisi od funkcija baze podataka. CRM zahteva da se dodaju novi podaci ili provere postojei.
podatke koji su taniji i blagovremeno aurirani. Omoguiti korisnicima da sami auriraju svoje
Najvei problem jestu podaci koji nedostaju, pojedina podatke preko web aplikacije.
preduzea ak nemaju ni osnovne podatke o svojim Odravanje baze podataka se vri u svrhu dobijanja
korisnicima, kao to su e mail, kontakt telefon... Glavni relevantnih podataka pravovremeno.
koraci koji se potoju kako bi baza podataka bila to
tanije napunjena jesu (slika 3). 5. PRIVATNOST PODATAKA
1. Izvor podataka Privatnost i zatita podataka predstavlja jedan od velikih
izazova za preduzee. U zavisnosti od toga kako se
ophodimo prema dobijenim podacima od korisnika,
2. Proveriti dobijene podatke zavisie i na uspeh na tritu. Svakako da svakome od
nas ne bi bilo prijatno ukoliko se zloupotrebe lini podaci
i to ne samo u cilju raznih promocija ve i kao kraa
3. Proveriti valjanost podataka identiteta. Iz datih razloga je logino da korisnik bude
svestan i saglasan sa davanjem linih podataka preduzeu.
U ovom kontekstu CRM baza podataka moe u mnogome
4. Ne dupliraj podatke pomoi, prilikom slanja razliitog reklamnog materijala,
na taj nain to ete definisati polje za svakog korisnika
ponaosob koje e pruiti informaciju o tome da li korisnik
5. Objedini i oisti podatke iz dva ili vie izvora eli ili ne da prima reklamne materijale. Privatnost u
elektronskoj komunikaciji se odnosi na prikupljanje,
Slika 3. Koraci pri popunjavanju baze podataka obradu i davanje informacije o korisniku treim licima.
Privatnost u elekotronskim komunikacijama jo moemo
Najei izvor podataka jesu sami korisnici, preduzee gledati i sa aspekta slobode sistemsog posmatranja koji
treba da obezbedi procese tako da se prilikom belei aktivnosti i line podatke, tanije pravo pojedinca
prijave/sklapanja ugovora od korisnika dobiju sve da sam odreuje u kojoj meri, kad i kako informacije o
informacije koje e kasnije biti relevantne za korienje u njemu i njegovoj komunikaciji mogu da budu dostupne
CRM. Verifikacija podataka se vri radi provere da li su drugima. Atributi privatnosti korisnika posmatrani na ovaj
podaci uneti u bazu identini originalnom izvoru. nain postaju anonimnost, sloboda od nadzora, kontrola
Verifikacija se najee vri kroz upite u baze podataka dostupnosti podataka o sebi, dok su komponente
ali ukoliko je to ne izvodljivo tada se koristi vizuelna privatnosti lokacija i kretanje, podaci o linosti, identitet,
provera koja u mnogome zavisi od ljudskog faktora i esti meta podaci. Naravno da postoji mogunost da privatnost
su previdi. Validacija proverava tanost unetih podataka, moe biti kompromitovana tanije privatnost korisnika
esto se deavaju nepreciznosti tako da broj procesa moe moe biti povreena sa namerom, grekom ili sliuajno i
smanjiti greke. De duplikacija (de dupling ) predstavlja to upadom u zonu privatnosti (pristupom, prikupljanjem i
proces gde se korisniki podaci u bazi pojavljuju vie obradom), zloupotrebom (odavanjem ili delovanjem na
puta, de duplikacija se moe vriti brisanjem duplikata iz osnovu dostupne informacije), presretanjem i uklapanjem
baze podataka ali je pri tome potrebno povesti raina da informacija (profilisanjem). [5]
se ne izbriu i slogovi koji su potrebni. Objedinjavanje i Sve to je gore navedeno navodi na to da se privatnost
ienje (merige purge) predstavlja proces spajanje dve podataka u elektronskim komunikacijama ne moe jasno
ili vie baza podataka. Objedinjavanje se moe desiti kada odvojiti od zatite podataka o linosti. Kada koristimo
se spoljne baze podataka pripoje na jednu internu bazu, ternun bezbednost uzimamo u obzir ceo sprektar razliitih
dve interne baze spojene iz razliitih oblasti poslovanja mogunosti jer je sam termin neodreen. Tanije govorei
preduzea ili kada kupimo spoljne liste za odreenu o bezbednosti govorimo o oseaju sigurnosti, skupa mera
svrhu. Ovde je jako bitno obratiti panju da se podaci ne preduzetih od zatite od kriminala, sabotae i pijunae,
dupliraju jer to moe prouzrokovati troak za preduzee odsustvo neke pretnje ili opasnosti alai takoe i
ili neprijatnosti za korisnika. organizacione oblike koje treba sve navedeno da
6. Odravanje baze podataka obezbede. Bezbednost i zatita privatnosti korisnika
Kako bi korisnike baze podataka odrali korisnim elektronskih komunikacija se moe posmatrati iz vie
neophodno je njihovo blagovremeno auriranje kako je ne
Page 146 of 534

aspekata ali emo se u ovom radu osvrnuti na tri najbitnija

za korisnikei to su: izvorni, u smislu zatite poverljivosti
komunikacija i privatnosti korisnika usluga, proireni, DATA SOURCES USERS
koji obuhvata prevare i kompjuterski kriminal, i
implicitni - nadzor komunikacija za potrebe dravnih
organa. Pokazae se da ne postoji jasno razgranienje
ETL
aspekata privatnosti korisnika, bezbednosti mrea, zatite Customer OLAP
podataka o linosti i zatite informacija u elektronskim Relationship
Management
Analysis
komunikacijama, kao i da se oni ne mogu posmatrati van (CRM)
ireg konteksta. [6]
Izvorno znaenje bezbednosti u IT u moe se definisati
kao obezbeivanje poverljivosti, integriteta, autentinosti,
raspoloivosti komunikacija, odgovornosti aktera i
neporecivosti informacija koje se prenose. [6] Ovakav Enterprise
Data
okvir definicije bezbednosti podataka razvio se u standard Resource ETL
Planning Data Mining
ISO 7498-2 koji definie pet bezbedonosnih servisa i (ERP) Warehouse
osam mehanizama za implementaciju. Pet servisa su:
1. Autentifikacija
2. Kontrola pristupa
3. Poverljivost podataka
Supply
4. Integritet podataka Chain
5. Neporeivost komunikacije Managment Reporting
Osam mehanizama za implementaciju su: ETL
1. Kriptozatita
2. Digitalni potpis
3. Kontrola pristupa
4. Integritet paketa podataka koji se prenose Slika 4: Primer organizacije podataka u data warehouse
5. Razmena kredencijala pri autentifikaciji
6. Popunjavanje kodovanog signala u cilju maskiranja ETL (Extract, Transform and Load) alat nam pomou tri
saobraajnih obrazaca (traffic padding) funkcije omoguava premetanje podataka sa jednog na
7. Kontrola usmeravanja saobraaja (traffic routing) drugo mesto, i to
8. Beleenje (notarizacija) Ekstrahovanje podataka od izvora kao to su
Treba uzeti u obzir da unapreivanjem poslovanja ERP i CRM aplikacije
obavezno moramo voditi rauna o integriteru podataka o Transformisanje datog podataka u odgovarajui
korisnicima. Ukoliko naruimo privatnost naih korisnika format koji je kompatibilan sa drugim podacima
miemo dovesti preduzee u poloaj da snosi kako u data warehouse i
materijalnu tako i krivinu odgovornost odavanja Uitavanje podataka u data warehouse radi
podataka koji su od interesa za preduzee. analize.
ETL koncept zvui jednostavno ali je njegovo izvrenje
6. DATA WAREHOUSE kompleksno. Ovde nije re o obinom copy paste
formatu, svaki od koraka koji su navedeni u ovom
Customer Data Warehouse predstavlja analitiku osnovu procesu mora obraditi podatak pre nego ga ekstrahuje,
CRM arhitekture. Transakcijska baza nam omoguava da transformie ili uita u data warehouse.
konsolidujemo podatke iz vie razliitih izvora i da nad Data mining ili kopanje podataka se moe opisati kao
tim podacima vrimo upite i analize. Primera radi ukoliko proces identifikacije neospornih, novih, potencijalno
elite da utvrdite koliko novca ste uloili u neki korisnih i razumljivih uzoraka i odnosa meu podacima u
proizvod/uslugu potrebni su vam podaci iz ERP data warehouse. Data mining analize se u biti baziraju na
(Enterprise Resource Planning) sistema, trokove metodama raspoznavanja uzoraka i koriste se za reavanje
distribucije i transporta od sektora za snabdevanje i sledeih zadataka: Razvrstavanje (classification),
upravljanje i konano, al ii ne manje bitne, trokove Predvianje (prediction), Procena vrednosti (estimation),
marketinga od vaeg marketing sektora. Kada ste dobili Grupisanje (clustering), Metoda analize korpe,
date podatke potrebno je uporediti ih sa podacima u Opisivanje i vizuelizacija podataka.
vaem raunovodstvu. Svi dati podaci e biti ekstrahovani Dananja tehnologija omoguava automatizaciju procesa
iz datih operacionih sistema, agregovani i organizovani u kopanja podataka, njihovu integraciju u skladita
data werhouse. Tada emo podatke dobijati direktno podataka i predstavljanje podataka. U okviru upravljanja
analizom i obradom podataka iz data warehouse, tanije odnosima sa korisnicima kopanje podataka igra znaajnu
iz data mart ova koji predstavljaju pristupni sloj. Data ulogu pri segmentaciji korisnika.
warehouse je organizovana tako da optimizuje
kompleksne analize podataka iz razliitih sistema, dok su
sami operativni sistemi napravljeni tako da podre veliki
broj transakcija koje su specificirane za njih same. Primer
data warehouse moemo videti na slici 4.
Page 147 of 534

7. ZAKLJUAK
Moglo se naslutiti, da e ekspanzijom tehnike i sve veom

konkurencijom na tritu, preduzea imati potrebu za
sloenijim bazama podataka i aplikacijama vezanih za
njih. U momentu kada je bilo potrebno dobiti informacije
koje predstavljaju analizu razliitih tipova podataka
pojavila se CRM baza podataka koja je to i omoguila.
Sama skraenica CRM znai Custumer Relation
Management, to predstavlja tenju preduzea da
zadovolji elje korisnika.
Iz rada moemo zakljuiti da planiranje CRM baze
podataka predstavlja obiman i zahtevan projekat. Kako bi
projekat planiranje i realizacije CRM baze podataka za
odreeno preduzee bilo uspeno neophodno je prilikom
planiranja uestvovati u samom procesu rada, u cilju
prikupljanja svih potrebnih informacija za planiranje
baze. Jednom isplanirana i kreirana CRM baza podataka
se moe neprestano aurirati i menjati u cilju ispunjenja
zahteva koji su potrebni preduzeu u odreenom
momentu. Najee CRM baze se mogu nai na
ORACLE ili Microsoft SQL platformama. Kako je ceo
koncept ove baze okrenut ka korisnicima, za oekivati je
da se nalazi i skup podataka o korisniku koji je od interesa
za preduzee kako bi na pravi nain brinuo o svakom
korisniku ponaosob. Potencijal i mogunosti CRM baze
podataka kao i aplikacija vezanih za nju su beskonane i
iskljuivo zavise od potreba preduzea. U dananje vreme
je ova vrsta baze podataka neizbeana u preduzeima koja
ele da na adekvatan nain sebe promoviu i unaprede
svoje poslovanje. Planiranje ovakve baze predstavlja
izazov jer pored potrebnog znanja iz IT a neophodno je
upustiti se u analizu nivoa menadmenta i razmiljati na
taj nain, to po nekad moe predstavljati neprebrodivu
prepreku u projektovanju i samim tim dovesti do
konstantnih dopuna i izmena kako baze, tako i softvera
to dovodi do nezadovoljstva onih koji se ovim alatima
slue.
LITERATURA
1. CRM integrating marketing strategy and information

tehnology.Holboken,NJ:John Wiley
2. Accelarating custumer relationship using CRM and
relationship tehnoloques. Upper Saddle River, NJ:
Prentice Hall
3. Marketing in the digital age. Harlow,England
4. Data management: Databases and organisations. John
Wiley
5. Council of Europe: Cooperation between law
enforcement and Internet service providers against
cybercrime: towards common guidelines, Project
report, 2008.
6. http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/peti_
broj/milan_nikolic:_prakticni_aspekti_zastite_privatn
osti_korisnika_i_bezbednosti_elektronskih_komunik
acionih_mredja_i_usluga_u_srbiji_.305.html
Page 148 of 534

GPS/GPRS TEHNOLOGIJE U IKT SISTEMU UPRAVLJANJA

POMONOM MEHANIZACIJOM NA POVRINSKOM KOPU UGLJA
GPS/GPRS TECHNOLOGIES IN ICT SYSTEM OF AUXILIARY
MECHANIZATION MANAGEMENT IN OPEN-PIT COAL MINE
Dragan Stoi1 , Sneana Panteli1 , Sonja Dimitrijevi1, Gradimir Ivanovi2, Branko Stefanovi2, Milo Ivanovi2,
Dragan Stevi3
1
Institut Mihajlo Pupin u Beogradu
2
Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
3
PD Termoelektrane i kopovi Kostolac u Kostolcu
Sadraj - Pomona mehanizacija na povrinskom kopu tehnologija, kao integralnog dela IS/IKT sistema PM [2].
uglja obavlja pomone radove koji su podrka Na osnovu analize poslova i poslovnih procesa PM i
obezbedjenju rada bez zastoja osnovne mehnizcije savremenog sistemskog pristupa unapreenju sistema
tehnolokog sistema. Za upravljanje operativnim radom upravljanja PM na PK uglja, postavljen je model sistema
pomone mahanizacije znaajno je imati informacije u baziran na integrisanom modelu (IM) poslovnih procesa i
realnom vremenu o lokaciji (poziciji na kopu) informacionog sistema [2,3,4]. Ovaj pristup je vaan zbog
vozila/maine i statusu radnih parametra (gorivu, radu rastue zavisnosti usluga i informacionih i
motora). Za obezbedjenje podataka za unapreenje komunikacionih tehnologija (IKT) generalno u domenu
upravljanja operativnim radom i odravanjem pomone transporta vozilima. To se odnosi i na upravljanje
mehnaizacije potrebno je primeneniti GPS/GPRS operativnim radom maina PM. GPS/GPRS tehnologije
tehnologije, kao integralni deo IKT sistema pomone imaju istaknutu ulogu u unapreenju procesa u svim
mehanizacije. Ovo je na povinskom kopu uglja Drmno u vrstama transporta motornim vozilima, pa i u eksploataciji
Kostolcu realizovano, to je prikazano u radu. maina PM [5].
Abstract Auxiliary mechanization in open-pit mines Unapreenje upravljanja operativnim radom PM obuhvata
performs operations that are necessary to support unapreenje organizacije rada za odrivi ciljni nivo
continuous work of basic mechanizaion of an open-pit raspoloivosti i gotovosti maina PM, uz optimalne
mine technology system. To manage auxiliary trokove [2]. Ovaj projekat u PD Termoelektrane i kopovi
mechanization operations it is important to get real-time Kostolac (na dalje: TE-KO) se oslanja na istraivanja u
information concerning location of paticular unit of okviru projekta TR35030 Ministarstva prosvete, nauke i
auxiliary mechanization - a machine position in open-pit tehnolokog razvoja R. Srbije (projekat u ovom delu
mine and some important working parametars (fuel, realizuju Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu i
motor). Obtaining data for improving management of Institut Mihajlo Pupin, Beograd).
auxilliary mechanization operations and maintenance
requires application of GPS/GPRS technologies as an U ovom radu je prezentiran jedan pristup i tehniko
integral part of ICT system of Auxilliary Mechanization reenje uvoenja GPS/GPRS tehnologija u okviru razvoja
Management Sector. The paper presents one such IS/IKT sistema pomone mehanizacije. Prikazani rezultati
implementation in open-pit coal mine Drmno in Kostolac. GPS/GPRS projekta [6] su potvrdili znaaj ovih
tehnologija za unapreenje upravljanja operativnim
1. UVOD radom PM na bazi tehnikih parametara koje je mogue
pratiti u realnom vremenu u realizovanom sistemu
Na savremenim povrinskim kopovima (PK) uglja pored GPS/GPRS tehnologija integrisanom u IS/IKT sistem PM
krupnih maina velikog kapaciteta za obavljanje u TE-KO. Realizovan sistem obezbeuje upravljake
osnovnog tehnolokog procesa osnovna mehanizacija podatke za operativan i top menadment.
(OM), neophodne su specijalne maine i vozila za
obavljanje pomonih radova. Ove maine i vozila se u 2. UNAPREENJE UPRAVLJANJA
rudarskoj tehnologiji nazivaju pomonom mehanizacijom OPERATIVNIM RADOM MAINA PM
(PM) [1]. 2.1 Sistemski pristup
Efikasnost rada OM na PK uglja zavisi od uspenosti rada Upravljanje PM obuhvata upravljanje odravanjem
PM, tj. od dovoljnog broja maina i vozila za izvravanje pomone mehanizacije (PMO) i upravljanje
pomonih radova, pravilnog izbora po vrsti i tehnikim eksploatacijom pomone mehanizacije (PME). Poslovni
karakteristikama, kao i od njihove pouzdanosti i tehnike procesi PME i sistem PME kao poslovni sistem za
ispravnosti. Izuzetan znaaj ima i sama organizacija kontinuirano unapreenje operativnog rada PM moraju u
resursa PM mehanizacije u pogledu eksploatacije- savremenom poslovanju da budu podrani savremenim
operativnog rada i odravanja. IS, odnosno sistemom IKT sistemom za upravljanje na
bazi raspoloivosti/gotovosti i proizvodno-ekonomskih
Cilj istraivanja prikazanih u ovom radu je unapreenje pokazatelja [2].
sistema upravljanja PM na PK uglja pomou GPS/GPRS
Page 149 of 534

Upravljanje PM, posmatrano kao proces, je poslovni Podrka godinjem rasporedu rada po smenama i
proces koji primarno ima za cilj da obezbedi uslove da grupama radnika
maina za koju je primljen zahtev efikasno izvri rad, uz Dnevno rasporeivanje maina i radnika
optimalne trokove. U skladu sa savremenim sistemskim Podrka upravljanju gorivom
pristupom upravljanju poslovnim procesima preduzea, Podrka upravljanju mazivom i rashladnom tenou
poslovni ciljevi su definisani kljunim pokazateljima Praenje rada maina i radnika, sa kontrolom i
(KPI) i mernim veliinama u cilju unapreenja poslovnog nadzorom (IS, GPS/GPRS)
procesa (npr. smanjenje potronje goriva maine/vozila je Reavanje otkaza maine na terenu
cilj poslovnog procesa, a KPI je potronja goriva iskazana Obraun kljunih pokazatelja performansi,
u [l/m] ili [l/km]) [2,7].
Izvetavanje o radu maina i radnika (za operativni i
top menadment).
Istiemo da se planiranje i ocena efikasnosti rada PM
ocenjuje na bazi pokazatelja rada maina PM - tehnikih i
Projektovanje navedenih procesa (i potprocesa) na
ekonomskih pokazatelja. Jedan od moguih tehnikih
savremenim osnovama, sa odgovarajuim nosiocima
pokazatelja rada (i odravanja) je efektivnost za koju se
odgovornosti i resursima, i njihovom implementacijom,
koriste sledei pokazatelji [1, 8]: pouzdanost i gotovost
obezbeuje se jedan savremeni pristup u upravljanju
tehnikih sistema, konkretno PM koja se eksploatie na
(praenje, analizu, donoenje i sprovoenje odluka, na
PK uglja. Za realizaciju navedenog treba uvesti merenje
osnovu injenica-pokazatelja) mainama i rukovaocima
tehnikih karakteristika i njihovu ocenu radi upravljanja
PM na povrinskim kopovima TE-KO Kostolac [2].
sistemom operativnog rada i odravanja maina.
Obezbeenjem ulaznih podataka, njihove odgovarajue
obrade i prezentacije sa podrkom savremenih IS/IKT (sa
U naunoj literaturi ne postoji jedinstvena nauno
GPS/GPRS i drugim tehnologijama i sistemima) stvaraju
zasnovana metoda praenja efektivnosti rada pomone
se uslovi za efektivnije upravljanje PM. U tom smislu, u
mehanizacije (pouzdanost, raspoloivost, trokovi
realnom vremenu, svi koji uestvuju u upravljanju i
ivotnog ciklusa.) za specifine uslove radne sredine na
izvrenju radova maina PM koristie savremen IS/IKT.
PK uglja. Meutim, u naunoj i strunoj literatiri se sree
razmatranje pojedine ciljne funkcije eksploatacije PM i
IS/IKT sistem PM obuhvata IS/IKT za podrku
dobra praksa ove sloene problematike, i razmatra se
upravljanju sistemom odravanja pomone mehanizacije
nain praenja pojedinih pokazatelja efektivnosti rada i
(PMO) i IS/IKT za podrku upravljanju sistemom
odreivanja optimalnog vremena zamene ove
eksploatacije pomone mehanizacije (PME) - ISPME.
mehanizacije [9].
Glavni procesi upravljanja pomonom mehanizacijom se
izvravaju uz podrku IS/IKT sistema PM [2,3].
Sledei naprednu praksu drugih, za unapreenje
operativnog rada PM treba primeniti sistemski pristup u
2.3 Uvoenje GPS/GPRS tehnologija u sistem
projektovanju celovitog obuhvata kljunih procesa (od-
upravljanja PM u TE-KO
kraja-do-kraja), podranih savremenim IS/IKT
(ukljuujui GPS/GPRS tehnologije), to treba da
Osnovni cilj primene GPS/GPRS tehnologija na
obezbedi kontinuirano unapreivanje eksploatacije PM,
povrinskom kopu uglja je unapredjenje upravljanja
uz optimizaciju trokova.
operativnim radom maina i vozila PM. Primena
GPS/GPRS tehnologija omoguava praenje-
2.2 IS/IKT sistem PM u TE-KO, sa GPS/GPRS
pozicioniranje (a na osnovu praenja i rasporeivanje)
tehnologijama
maina i vozila PM, praenje potronje goriva, rada
motora (pri kretanju i stajanju), praenje trajektorije
PM na PK u TE-KO Kostolac ini park maina i vozila
kretanja-pomeranja, otkaza i broj preenih kilometara,
kao to su: buldozeri, dozeri, utovarai, cevopolagai,
zatim praenje rada maina i vozila, odreivanje dnevnog
kiperi, hidraulini bageri, grejderi, skriperi, bageri
smenskog i mesenog rada, i odreivanje ostvarene
dreglajni, valjci, dizalice, kamioni, cisterne, terenska
specifine potronje goriva. Sve navedeno nedvosmisleno
vozila [2]. PM ima znaajnu ulogu u izvoenju pomonih
omoguava, u realnom vremenu, praenje planiranog i
radova koji su podrka boljem korienju tehnolokog
ostvarenog rada maina i vozila PM, kao i upravljanje na
sistema. Za rad i praenje rada PM znaajno je imati
osnovu stvarnih pokazatelja njihovog rada.
informacije, u realnom vremenu, o lokaciji i tehnikim
parametrima vozila (npr. potronja goriva, broj
Ove informacije znaajno doprinose donoenju
motoasova i drugi parametri rada vozila i maina).
kvalitetnih odluka za upravljanje eksploatacijom maina
PM. U TE-KO je iskazana zainteresovanost da se
Na osnovu izvrenih istraivanja literature i svetske
obezbedi praenje parametara maina PM u realnom
prakse i analize stanja predmetnog sistema u TE-KO [2],
vremenu, pre svega lokacije putem GPS/GPRS sistema u
izvreno je identifikovanje poslovnih procesa koje
cilju efikasnijeg rasporeivanja i korienja raspoloivih
prioritetno treba podrati sa IS/IKT, za koje je i
jedinica PM, a prema zahtevima iz procesa proizvodnje
projektovana i realizovana softverska podrka:
uglja. Pri tome, bilo je potrebno obezbediti da operativni
Odravanje baze podataka optih i tehnikih menadment proizvodnje uglja rudari takoe imaju
karakteristika maina i vozila neposredan uvid u pozicije jedinica PM.
Page 150 of 534

Za realizaciju navedenih osnovnih zahteva projektovan je prikupljanje podataka sa jedinica PM, slanje prikupljenih
i implementiran sistema GPS/GPRS tehnologija na PK informacija, pomou poruka preko GPRS mree, prihvat,
kopu uglja "Drmno" koji je deo TE-KO, u Kostolcu. pohranjivanje i prikaz informacija iz jedinica PM [6]:
Prikaz pozicija jedinica PM na mapi (podlogama PK
S obzirom na strukturu parka maina pomone Drmno),
mehanizacije razliitih tehnolokih generacija u TE-KO, Indikacija kada se motor startuje i podatak o vremenu
nametnula se potreba da se definie i izradi pilot projekat rada motora (GPS/GPRS ureaj ima interni broja
za uvoenje GPS/GPRS tehnologija u PM. Glavni cilj je vremena rada motora od kada se motor startuje do
bio da se obezbedi kvalitetna osnova za efikasan nain zaustavljanja rada motora),
uvoenja ovih tehnologija u procese operativnog rada i Vrednost napona sa davaa nivoa goriva u
upravljanja pomonom mehanizacijom u TE-KO rezervoaru, na jedinicama PM (gde postoje ugraeni
Kostolac, to je i postignuto realizacijom odgovarajueg davai). Primljeni podaci sa ureaja se smetaju i
pilot projekta u toku realizacije IS/IKT sistema ISPME. uvaju u bazi podataka.
Sledea faza uvoenja GPS/GPRS tehnologija je
obuhvatila preko 150 maine PM i osnovne mehanizacije 3.3 Sistemski i aplikativan softver
koje su zadovoljile uslove za montau ureaja za
GPS/GPRS tehnologije. Na slici 1 je prikazana ema fizike arhitekture
projektovanog i realizovanog GPS/GPRS sistema PM PD
3. REALIZACIJA PROJEKTA OPIS REENJA TE-KO sa glavnim fizikim komponentama. Sistem
3.1 Osnovni podaci o mainama/vozilima u GPS/GPRS sainjavaju GPS/GPRS ureaji za prikupljanje podataka
sistemu (na slici PAUK) montirani na jedinicama PM,
komunikacioni server, aplikativni server i server baze
U okviru ralizacije IS/IKT sistema PM postavljene su podataka, GPRS ruter (gateway), radne stanice koje
osnove i za odravanje podataka optih i tehnikih pristupaju aplikativnom serveru i GPRS i VPN mrea za
karakteristika maina i vozila [2]. To se odnosi na podatke prenos poruka sa jedinica PM do servera.
o: mainama/vozilima, radnicima i podatke optih
ifarnika (npr. pozicije maina i vozila). Navedeni podaci
su vani za integraciju podataka o radu maina-vozila u
sistem za praenje PM (uz primenu GPS/GPRS
tehnologija i u sistemu za upravljanje procesima
operativnog rada eksploatacije pomone mehanizacije
(ISPME). Ovim je obuhvaeno odravanje podataka o
vie skupova podataka koji se odnose na tehnike
karakteristike maina, radnike i grupe radnika koje rade
na mainama, po smenama i druge ifarnike (npr. ifarnik
pozicija, koji se do sada koristio). U toku godine se menja
dispozicija sistema i lokacija i zato je vrlo znaajno
auriranje ifarnika pozicija, u skladu sa auriranjem
mape povrinskog kopa uglja. Aktivnosti koji se odnose
na unos i aururanje navedenih podataka su podrane
aplikativnim softverom ISPME.
Slika 1. ema fizike arhitektura GPS/GPRS sistema
3.2 Komponente GPS/GPRS sistema
Web aplikacija za praenje promone mehanizacije na
Sistem za praenje maina i vozila pomone mehanizacije kopu Drmno, realizovana je u Oracle razvojnom
u TE-KO putem GPS i GPRS tehnologije - GPS/GPRS okruenju. Instalirana je na WebLogic aplikativnom
sistem ima cilj da obezbedi lociranje i praenje rada serveru. Za prihvat GPS/GPRS podataka u bazu podataka,
vozila pomone mehanizacije. Sastoji se od: AVL realizovan je servis na aplikativnom serveru. Aplikacija
(Automatic Vehicle Location) ureaja za satelitsko inkorporira Oracle mape. Oracle mape je krovni termin za
praenje i kontrolu vozila koji se instalira u mainama i skup tehnologija koje omoguavaju visoko-performansne
vozilima (na dalje: jedinice PM) i automatski odreuju interaktivne Web aplikacije sa mapama. Sinergija ovih
lokaciju vozila (odreuju se prostorne koordinate PM), i tehnologija sa ADF frejmvorkom i ostalim navedenim
prikupljaju se vrednosti izabranih parametara sa vozila. U Oracle tehnologijama, omoguila je realizaciju moderne
definisanom vremenskom intervalu svi ti podaci se aplikacije u skladu sa aktuelnim principima i standardima
prosleuju putem GPRS mree u dispeerski (monitoring razvoja softvera. Izgled jednog prozora ove aplikacije je
ili kontrolni) centar u kome se podaci obrauju pomou dat na slici 2.
specijalizovanog softvera i prikazuju korisnicima na
mapama. Istiemo, postavljeni sistem omoguava
Page 151 of 534

Slika 2. Mapa sa ganicama kopa Drmno: izabrana jedna vrsta maina: buldozeri (Ai i Bi)
Za rad web aplikacije za praenje PM na kopu Drmno na poruka preko GPRS mree, prihvat, pohranjivanje i prikaz
produkcionom serveru (Windows Server 2008 R2 informacija iz jedinica PM:
Enterprise) su instalirane sledee komponente: Prikaz trenutnih pozicija (na osnovu prostornih
Oracle 11g R2 sistem za upravljanje bazom podataka koordinata poloaja jedinice PM) na mapi
Oracle WebLogic 11g klaster (podlogama povrinskog kopa Drmno),
Oracle ADF Runtime 11g R2 Indikacija kada se motor startuje i podatak o vremenu
Oracle MapViewer 11g rada motora (GPS/GPRS ureaj ima interni broja
Oracle Map Builder 11g. vremena rada motora od kada se motor startuje do
zaustavljanja rada motora),
Navedene Oracle komponente su izabrane jer se Oracle Vrednost napona sa davaa nivoa goriva u
Database sistem ve koristi u IS/IKT PD TE-KO, a druge rezervoaru, na jedinicama PM (gde postoje ugraeni
Oracle komponente su svetski referentne za razvoj i davai). Primljeni podaci sa ureaja se smetaju i
implementaciju slinih sistema. uvaju u bazi podataka,
Obradom i analizom podataka, generiu se izvetaji u
Vana komponenta GPS/GPRS sistema je mapa intervalu osmoasovnog rada jedinice PM ili na
povrinskog kopa Drmno na kome se izvode radovi na zahtev. Interval odgovara periodu rada I, II i III
kojoj se prikazuju pozicije jedinica PM. Realizacija mapa smene posluioca ili vozaa jedinice PM. Analiza i
kopa Drmno u GPS/GPRS sistemu PM je primarno izvetavanje se obavlja svakodnevno neposredno
bazirana na Oracle tehnologijama. Koriene su sledee nakon 15 asova (za smenu od 7 do 15 - I smena), a
Oracle tehnologije: isto vai za II i III smenu, kao i
Oracle Locator (u okviru Oracle sistema za Povezivanje u ISPME izvetaja koji prikazuju
upravljanje bazama podataka 11g) podatke o radu maina/vozila PM na osnovu
Oracle MapViewer 11g podataka iz oba sistema,
Oracle Map Builder. Prikaz podataka o poziciji maina na kraju smene
prilikom izrade Dnevnog rasporeda podranog iz
4. REZULTATI PROJEKTA ISPME ili u bilo kom trenutku vremena.
Ispunjen je osnovni cilj Projekta - postavljen je sistem za Pored realizacije praenja pozicije, nivoa goriva i rada
praenje maina i vozila pomone mehanizacije u TE-KO motora, kao primarnog zadatka, u okviru predmetnog
putem GPS i GPRS tehnologija. Sistem je obuhvatio Projekta je uraeno i sledee:
montau preko 150 GPS/GPRS ureaja u maina PM i Prati se vreme stajanja maina/vozila kada motor
OM i vozila PM kao i integraciju sa ISPME. radi,
Postavljeni sistem sada omoguava prikupljanje podataka Prati se broj preenih km kada motor radi, ili kada se
sa jedinica PM, slanje prikupljenih informacija pomou vri transport maine,
Page 152 of 534

Prati se stanje nivoa i potronja goriva (poetno rezervoaru integrisan, za ta je potrebno imati potrebne
stanje - prvo ukljuenje u posmatranom danu, informacije i dokumentaciju proizvoaa.
doliveno i potroeno u toku dana),
Odreuje se procenat "stoji" (maina/vozilo) prema Za dalje unapreenje korienja mogunosti realizovanog
"vremenu rada" motora, GPS/GPRS sistema u vezi sa praenjem i smanjenjem
Odreuje se procenat "stvarne" potronje goriva potronje goriva, potrebno je nabaviti pokazivae goriva i
prema "normiranoj", ugraditi ih u maine/vozila koje nemaju pokazivae stanja
Prati se trajektorija kretanja maine/vozila na kopu. i potronje goriva.
Praenje pozicije i pokazatelja rada i otkaza (nejavljanje Preduslovi za operativan rad Sistema i njegovo
maina i vozila) je mogue direktno na mapi kopa Drmno odravanje:
(slika 2). Sagledavanje pozicije maina radi sainjavanja Redovno auriranje mape kopa "Drmno",
Dnevnog rasporeda u 6.30 as. (za prvu smenu), 13.30 Imenovati odgovornu osobu - ininjera zaduenog za
as.(za drugu i treu smenu), stanja u 19.00 asova (za praenje rada sistema GPS/GPRS tehnologija,
prvu smenu od 12 as.), i u 23.00 asova (za treu smenu) Imenovati odgovornu osobu - elektriara za redovno
je omogueno korienjem dokumenta " Dnevne pozicije praenje stanja montiranog GPS/GPRS ureaja na
maine / vozila na kopu - QZ.GPS.01" (slika 3). mainama/vozilima i elektro instalacije.
Praenje rada (rad motora, stajanje maine/vozila sa Navedeno pod drugom i treom stavkom je neophodno
ukljuenim motorom, kretanje) i potronje goriva sprovesti jer je utvrdjeno praenjem Sistema u radu, da je
maina/vozila na kopu PM je omogueno izvetajem "Rad potrebno proceduralno definisati postupke ta treba
maine/vozila na kopu - QZ.GPS.02". U vezi sa preduzeti u sluaju kada "nema signala" iz GPS/GPRS
potronjom goriva istie se sledee: sistema. Treba identifikovati dogaaje otkaza - da li je re
Potronju goriva je mogue pratiti kod maine/vozila o problemu sa komunikacijama, o otkazu, maine/vozila,
kod koje postoji dava nivoa goriva stanja (plovak u ili uredjaja, ili nema napajanja, ili su sluajno pokidani
rezervoaru), kablovi i za svaki od dogaaja definisati mere koje treba
Potronju goriva nije mogue pratiti ako preduzeti da bi sistem funkcionisao sa potpunim
maina/vozilo nema dava goriva, obuhvatom maina/vozila parka PM.
Potronju goriva nije mogue pratiti ako
maina/vozlo ima podatak o nivou goriva u
Slika 3. Dnevne pozicije maine / vozila na kopu: buldozer B10
Page 153 of 534

Informacije za operativni i top menadment ZAHVALNOST

pretraivanje podataka i izvetaji Na osnovu prispelih
poruka u toku jedne smene od osam asova, analiziraju se Istraivanje prezentovano u ovom radu je delimino
vrednosti iz prispelih poruka, i dobijaju sledei izvetaji sprovedeno u okviru projekta TR 35030 koji je podran
[6]: programom tehnolokog razvoja Ministarstva za prosvetu,
dnevne pozicije maina/vozila na kopu (trenutna nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
pozicija u 6:30, 13:30, 19:00 i 23:00)
izvetaj o radu maine/vozila na kopu u periodu od 8 LITERATURA
asova (vreme rada motora, vreme kretanja i stajanja
jedinice PM, duine preenog puta, prosene brzine [1] I. Ristovi, I., Efektivnost rada i odravanja pomone
dok se maina kretala i podaci o gorivu na poetku mehanizacije na povrinskim kopovima lignita,
smene, na kraju smene, vrednost dolivenog goriva u Rudarsko-geoloki fakultet, Univerzitet u Beogradu,
smeni i vrednost potroenog goriva u smeni) Beograd, 2007.
dnevno/meseni izvetaj o radu jedinice PM za [2] Ivanovi, G., Panteli, S. i dr. Razvoj i
izabrani period dana implementacija sistema upravljanja operativnim
meseni izvetaj o radu jedinice PM za I, II i III radom pomone mehanizacije na bazi raspoloivosti i
smenu, kumilativni prikaz. proizvodno ekonomskih pokazatelja operativnog rada
sa podrkom savremenog informacionog sistema /
5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA informacionih tehnologija, Faza I, II, III, Mainski
fakultet u Beogradu, Izvetaj br. MF 09.03-376/11,
Projektovani i implementirani sistem GPS/GPRS 09.03-381/11, 09.03-393/12, Beograd, 2011-2012.
tehnologija u TE-KO, na povrinskom kopu uglja Drmno, [3] Panteli, S.D., Ivanovi, G., Dimitrijevi, S., Stoi,
je projektovan sa stanovita praenja rada (pozicije, nivo D., Stefanovi, B., uri, R., Procesni pristup
goriva i rad motora) u realnom vremenu maina i vozila upravljanju radom pomone mehanizacije na
PM. U cilju praenja rada maina PM, kao i njihovih povrinskom kopu uglja sa IKT podrkom, Zbornik
pozicija u odnosu na osnovnu mehanizaciju na kopu, bilo radova YUINFO 2012 - 18. konferencija o
je neophodno proirenje radova tako da su GPS/GPRS informacionim i komunikacionim tehnologijama,
uredjaji ugraeni i u maine osnovne mehanizacije, u Kopaonik, (2012) 283-288.
bagere i odlagae. Ovim je korisnicima sistema olakano
[4] Pantelic, S., Business Integration Model in Services
pozicioniranje maina PM u odnosu na osnovnu
Sector SMEs, in Cruz-Cunha, M. M. (Ed.),
mehanizaciju.
Enterprise Information Systems for Business
Integration in SMEs: Technological, Organizational,
S obzirom, na dvadesetetvoroasovni rad na PK Drmno,
and Social Dimensions, IGI Global, USA, ISBN 978-
pozicije pojedinih transpornih traka, puteva i samih
1-60566-892-5 (2010) 102-121.
granica kopa su dinamike, i zahtevaju periodino da se
auriraju. Zato je potrebno da se jednom meseno ucrtaju [5] Hajdul, M., Model of Coordination of Transport
promene pojedinih segmenata na mapi, kako bi poloaj Processes According to the Concept of Sustainable
jedinica PM odgovarao realnosti u odnosu na aktuelnu Development, LogForum, ISSN 1734-459X, Vol. 6,
podlogu. Tanost i upotrebljivost izvetaja u mnogome Issue 3, No. 5, (2010) (Informacija na
zavise i od prihvata poruka sa GPS/GPRS ureaja, zato je http://www.logforum.net/pdf/6_3_5_10.pdf).
potrebno konstantno nadzirati ispravnost ureaja (naroito [6] Ivanovi, G., Stoi, D. i dr., GPS/GPRS sistem
za vreme redovnih i ostalih servisa maina i vozila PM), pomone mehanizacije (PM) PD TE-KO, Mainski
stanja komunikacione mree i ispravnosti rada servera, i fakultet, Univerzitet u Beogradu, Izvetaj br. MF
promptno preduzimati mere za kontinuirani rad sistema. 09.03-415/13, Beograd, 2013.
[7] Panteli, S., Ivanovi, G. Mitrovi, R., Jovanovi, D.,
Dalji razvoj GPS/GPRS sistema PM se sagledava u Stoi, D., Dimitrijevi S., Improvement of
pravcu dalje integracije sa informacionim sistemom Auxiliary Mechanization Operations Management at
eksploatacije PM (u smislu razmene podataka u realnom an Open-Pit Coal Mine Based on a Process Approach
vremenu). Osim toga, znaajno je dalje unapreivati i with ICT Support, Advances in Engineering
razvijati korisnisnike funkcije i pomone alate za Materials, Product and Systems Design, Advanced
operativni menadment sektora PM koji e omoguiti Materials Research Vol. 633 (2013), ISBN 978-3-
sagledavanje i promptno delovanje u sluaju vanrednih 03785-585-0, pp.322-324
dogaaja u vezi jedinica PM alarmi, kada je potrebno
[8] Ivanovi, G., Stanivukovi, D., Beker, I., Pouzdanost
efikasno delovati i reavati probleme (otkaz maine,
tehnikih sistema, Fakultet Tehnikih nauka,
curenje/istakanje goriva havarijsko ili drugo,
Univerzitet u Novom Sadu, Mainski fakultet,
neodgovarajui reim rad maine ili neodgovarajua
promena pozicije jedinice PM u odnosu na zadati dnevni Univerzitet u Beogradu, Ministarstvo odbrane
raspored). Republike Srbije, 2010.
[9] Plessis, C. Replacement of earthmoving equipment at
surface coal mining operations in South Africa,
Master thesis, University of Pretoria, 2007.
Page 154 of 534

Preporuke TM Foruma za ugovaranje SLA u sluaju pruanja IPTV usluge

Sran Bojii, Violeta Milosavljevi2
Telekom Srbija, 2Telekom Srbija
Sadraj U ovom radu prikazano je na koji nain je poslovne jedinice istog komunikacionog provajdera koja
mogue realizovati SLA ugovor u sluaju pruanja IPTV se ponaa kao zaseban biznis. Tada je servis provajder u
usluge, prema preporukama TM Foruma. Panja je ulozi krajnjeg korisnika mrenog provajdera i mora se
usmerena na isporuku sadraja i interakciju sa krajnjim definisati odgovarajui SLA. Dodatno, servis provajder je
korisnikom, tj. na implicitni SLA koji se odnosi na zavisan od internih dobavljaa, kao to je hosting IPTV
rezidencijalne korisnike i ekvivalentni SLA za biznis servera i mrena infrastruktura (Core Network), to je
korisnike. Dodatno, razmatraju se jo neki mogui SLA potrebno regulisati internim OLA ugovorom.
ugovori, koji se mogu pojaviti gledano iz perspektive U ovom radu panja e biti usmerena na isporuku
IPTV servis provajdera. sadraja i interakciju sa krajnjim korisnikom, tj. na
implicitni SLA koji se odnosi na rezidencijalne korisnike i
ekvivalentni SLA za biznis korisnike. Dodatno,
Abstract In the paper possible SLA contract for IPTV razmatraju se jo neki mogui SLA ugovori, koji se mogu
service is presented, according to TM Forum pojaviti gledano iz perspektive IPTV servis provajdera.
recommendations. Content delivery and interaction with
end-users is presented, implicit SLA which regards
residential users and equivalent SLA for business users. 2. ULOGE POJEDINIH UESNIKA U PRUANJU
Additionaly, some other possible SLA contracts are IPTV USLUGE
considered, which could appear from perspective of IPTV
service provider. IPTV servis provajder integrie etiri SLA ili OLA
ugovora kako bi ponudio uslugu krajnjim korisnicima,
1. UVOD bilo sa internim iSLA ili standardnim SLA [2]. Kako bi
lake analizirali svaki od ovih ugovora relevantni uesnici
IPTV usluga se najee prua rezidencijalnim su prikazani na slici 1. Svaki od ovih ugovora treba da
korisnicima, a sastoji se od Broadcast TV (BTV) usluge i bude ugovoren na sledei nain:
Video on Demand (VoD) usluge preko irokopojasnog
pristupa. Uglavnom je to ini DSL pristup, ali to mogu OLA1 i OLA2 treba da budu deo standardne
biti i ini pristup preko DOCSIS ili beini pristup kao usluge sa internim dobavljaima i treba da budu
to je WiMax, korienjem IP mree do korisnikog Set ugovoreni na taj nain da zahtevi IPTV servis
Top Box-a (STB). U literaturi [1] dat je detaljan prikaz provajdera budu zadovoljeni. U mrenoj
naina na koji se prua IPTV usluga. infrastrukturi to se odnosi na saobraajne trunk-
IPTV servis provajder (Service Provider) najee ima ove, a kod hosting-a IPTV servera ekvivalent
ugovor sa rezidencijalnim ili sa biznis korisnikom, npr. za usluge PaaS (Platform as a Service) [3].
isporuku sportskih TV kanala kafiima i klubovima. SLA1 treba da bude ugovoren kao standardna
Ugovor sa rezidencijalnim korisnikom najee ne sadri usluga od strane kontent provajdera sa malim
sve stavke potpunog SLA ugovora za sve aspekte brojem parametara koji se ugovaraju. Rezultat
pruanja usluge, pri emu se najee izostavlja klauzula ugovora je isporuka HD (High Definition)
vezana za kvalitet isporuenog multimedijalnog sadraja. sadraja.
Ostali aspekti usluge se najee pominju u SLA ugovoru, SLA2 treba da bude ugovoren od strane IPTV
dok u sluaju biznis korisnika moe se desiti i da stavke servis provajdera putem poziva za nabavku
koje se odnose na kvalitet budu ukljuene u ugovor. Ipak, (Request for Proposal - RFP), pri emu posebno
veina IPTV servis provajdera interno kod sebe treba obratiti panju na nain na koji su zahtevi
implementira ekvivalent SLA ugovoru koji se odnosi na postavljeni. IPTV servis provajder postavlja
kvalitet sadraja kod pojedinanog korisnika, kako bi zahteve, a mreni provajder za pristupnu mreu
izbegli nezadovoljstvo krajnjih korisnika to znatno utie treba da obezbedi prioritizaciju IPTV saobraaja
na komercijalni uspeh servisa. U praksi se najee sree na svojim ureajima.
da za rezidencijalne korisnike servis provajder iSLAr treba da bude definisan od strane IPTV
implementira interni SLA (iSLA), a za biznis korisnike servis provajdera kao deo standardne usluge, i
standardni SLA. odnosi se na multimediju, brzinu promene kanala
Da bi pruio IPTV uslugu servis provajder treba da (zapping time) i elektronski programski vodi
preuzme sadraj od kontent provajdera (ili od vie njih) i (EPG) IPTV usluge.
sama ova relacija mora da bude pokrivena odgovarajuim SLAb se takoe definie od strane IPTV servis
SLA ugovorom. Ovde se servis provajder pojavljuje u provajdera kao deo standardne usluge, i moe
ulozi korisnika kontent provajdera (Content Provider). U biti ugovaran pojedinano sa biznis korisnicima
mnogim sluajevima pristupna mrea se nalazi u posedu a pokriva iste aspekte kao i iSLAr.
mrenog provajdera (Network Provider) ili u okviru druge
Page 155 of 534

Ostali aspekti IPTV usluge, kao to su instalacija IPTV korisnika, treba da budu obezbeeni od strane samog
servis platforme, autentifikacija i autorizacija krajnjih servis provajdera.
Slika 1. Uloge pojedinih uesnika u pruanju IPTV usluge
IPTV servis provajder definie SLA zahteve za iSLAr i 2. IPTV servis provajder definie zahteve prema
SLAb. Na osnovu ovih zahteva, IPTV servis provajder internim i eksternim servis provajderima
definie zahteve prema internim i eksternim servis
provajderima to se definie kroz SLA1, SLA2, OLA1 i Neophodno je oceniti ostvarljivost postavljenih
OLA2. IPTV servis provajder prima SLA/OLA od zahteva za SLA krajnjeg korisnika, a ovo
dobavljaa i ocenjuje koliko dobro oni zadovoljavaju uzrokuje i postavljanje SLA zahteva prema
postavljene zahteve. Interni i eksterni servis provajderi dobavljaima. Pri tome je potrebno
nude SLA/OLA standardne usluge IPTV servis transformisati metrike koje su postavljene za
provajderu za SLA1, OLA1 i OLA2. Mreni provajder za korisniki SLA na metrike koje su razumljive za
pristupnu mreu nudi SLA2. Svaka promena u ugovoru dobavljaa.
podlee dodatnoj oceni uticaja na iSLAr/SLAb. IPTV
servis provajder na kraju definie konani iSLAr i SLAb. 2.1 Interni dobavlja hostovanih servera
3. PROCES RAZVOJA SLA ZA IPTV USLUGU Ovaj OLA se ugovara sa dobavljaem koji nema
znanja o IPTV usluzi. Metrike bazirane na
1. IPTV servis provajder odreuje SLA zahteve za zahtevima za procesiranje i brzinom transakcija
iSLAr i SLAb treba izvesti iz podataka o ukupnom broju IPTV
kanala koje treba prenositi, ukupnom broju
U literaturi [1] su opisane predloene metrike za istovremenih korisnikih autentifikacija, itd.
SLA menadment za rezidencijalne IPTV IPTV servis provajder razvija zahteve i odluuje
korisnike. Ovo ukljuuje metrike za Video i gde i kako e monitorisati OLA.
Audio, AV sinhronizaciju, promenu kanala i
elektronski programski vodi (EPG). Ove 2.2 Interni dobavlja za Core mreu
metrike podjednako vae i za biznis korisnike.
Kao i za odgovarajue metrike, tako su pruena Ovaj OLA se ugovara sa dobavljaem koji nema
uputstva i za mesta na kojima je potrebno meriti znanja o IPTV usluzi. Metrike koje se baziraju
kvalitet sadraja (preferira se na lokaciji krajnjeg na gubitku paketa (packet loss) i jitter-u moraju
korisnika - STB). da se proraunaju za ukupan propusni opseg svih
Page 156 of 534

IPTV kanala koji se prenose izmeu glavnih

IPTV servisnih vorova u mrei. Svakom novom korisniku IPTV usluge bie
ponuena standardna varijanta SLA ugovora
2.3 Eksterni kontent provajder formiranog na preanje opisani nain. Ako
biznis korisnik zahteva neke promene u SLA koji
Ovaj SLA se ugovara sa dobavljaem koji mu je ponuen, pojavie se potreba za reviziju
poznaje IPTV uslugu. Metrike mogu da budu ugovora, to e dovesti do formiranja specijalnog
potpuno iste kao i one koje se koriste za SLA ugovora za ovog korisnika. Ovo moe
korisniki SLA. ukljuiti i promene u jednom ili vie OLA ili
SLA koji se nalaze ispod, kao podrka SLAb
2.4 Eksterni dobavlja za pristupnu mreu ugovoru. Ipak, za IPTV uslugu moe se oekivati
da e velika veina korisnika prihvatiti
Ovaj SLA se ugovara sa dobavljaem kod koga standardni SLA. Svi rezidencijalni korisnici
je poeljno poznavanje IPTV usluge, kako bi se imaju implicitni SLA, tako da im se po samoj
mogao dati odgovarajui prioritet IPTV prirodi nudi standardni SLA.
paketima. Metrike mogu da budu potpuno iste
kao i one koje se koriste za korisniki SLA. 8. IPTV servis provajder potpisuje i aneks ugovora
sa krajnjim korisnikom zavisno od broja i mesta
3. IPTV servis provajder dobija predloeni njegovih lokacija
SLA/OLA ugovor od dobavljaa
Kada novi korisnik potpie standardni SLA
IPTV servis provajder izdaje poziv za nabavku ugovor kreira se primerak SLA ugovora i on se
(Request for Proposal - RFP) i dobija ponude. prati kroz sistem za SLA menadment. Takoe,
Interni dobavljai i eksterni kontent provajder e zavisno od broja korisnikih lokacija i mesta gde
ponuditi standardni SLA, koji hoe ili nee se one nalaze, tj. na koji nain su povezani na
potpuno zadovoljiti zahteve servis provajdera. pristupnu mreu, potpisuje se i SLA2 sa mrenim
Mreni provajder za pristupnu mreu e razviti provajderom za pristupnu mreu kao aneks
posebnu ponudu i odgovarajui SLA za datog standardnog SLA ugovora.
servis provajdera. IPTV servis provajder e
oceniti ove ponude i identifikovati razlike 4. MONITORING KVALITETA IPTV USLUGE
izmeu zahtevanog i ponuenog.
Kvalitet IPTV kanala se moe opisati na vie naina u
4. IPTV servis provajder pregovara sa internim i smislu razdeavanja koja dovode do degradacije signala,
eksternim dobavljaima koja se mogu meriti posebno ili oceniti kao zbirno
merenje. Svi ovi faktori razdeenosti se ne moraju meriti
Sve razlike izmeu zahtevanog i ponuenog e posebno, pa onda kombinovati u jedinstvenu metriku.
biti odgovarajue ocenjene. Rezultat je Postoje tehnike koje mogu proceniti ovu jedinstvenu
definisanje krajnjih SLA/OLA ugovora sa metriku direktno. Transakcioni dijagram sekvenci je
svakim dobavljaem. odgovarajui metod kojim se moe identifikovati nain na
koji korisnik pristupa opcijama servisa kao to je vreme
5. IPTV servis provajder formira zavrni izgled promene kanala ili elektronski programski vodi, a takoe
iSLAr i SLAb ugovora je relevantan i za metrike kvaliteta multimedije.
Sada je servis provajder u prilici da formira Za kvalitet multimedije, transakcija sadri isporuku
finalne iSLAr i SLAb ugovore, izvri pripreme miksovanog video i audio signala do korisnika. Sadraj,
za poetak primene SLA ugovora: obui osoblje sam po sebi, se dobija od kontent provajdera i prenosi se
i instalira potrebne aplikacije na kojima e raditi. putem Core i pristupne mree do IPTV servera pri emu
svaki prenos potencijalno unosi degradaciju kvaliteta, kao
6. IPTV servis provajder potpisuje konkretne SLA to je prikazano na slici 2. Za vreme promene kanala
ugovore za servise koji podravaju IPTV uslugu transakcija ukljuuje (mada nije ograniena samo tim)
vreme naputanja Multicast-a, join na novi Multicast, kao
IPTV servis provajder potpisuje konkretne SLA i vreme punjenja bafera iz koga se emituje multimedijalni
ugovore za servise koji podravaju IPTV uslugu: sadraj. Mora se proceniti najgori sluaj, koji zavisi od
OLA1, OLA2 i SLA1 ugovore. Svi ovi servisi vremena GoP-a (Group of Pictures) u MPEG video
moraju biti u potpunoj funkciji i operativi kako stream-u. to se tie kvaliteta elektronskog programskog
bi usluga bila ponuena krajnjem korisniku. vodia, ocenjuju se njegova kompletnost i tanost
podataka koja se prikazuje.
7. IPTV servis provajder nudi iSLAr i SLAb
ugovore krajnjim korisnicima
Page 157 of 534

Slika 2. Transakcioni dijagram sekvenci kvaliteta IPTV multimedije
4. ZAKLJUAK provajdera dogovoreni SLA ugovor i zahtevi koji se u

njemu nalaze idu dalje kroz njegovu organizaciju i postaju
Cilj ovog rada je da pokae kako je za kreiranje SLA osnova za njegov interni menadment, a time i kontrolu
ugovora u jednom konkretnom sluaju, kao to je to IPTV Service Quality Management procesa u okviru njegovog
usluga, potrebno razmotriti zahteve svih uesnika u preduzea.
korienju i pruanju ove usluge. Iz perspektive krajnjeg
korisnika ovo znai da mu je potrebno obezbediti one LITERATURA
parametre usluge koji znatno utiu na njegovo
zadovoljstvo (Quality of Experience - QoE). Iz [1] GB938: Best Practice: Video over IP SLA
perspektive servis provajdera IPTV usluga se moe Management, TM Forum, June 2009
ponuditi zajedno sa standardnim SLA ugovorom, to [2] GB917: SLA Management Handbook, TM Forum,
ponekada moe biti nedovoljno za biznis korisnika. U tom November 2012
sluaju servis provajder moe ponuditi specijalni SLA [3] GB963: Cloud SLA Application Note, TM Forum,
ugovor kojim bi zadovoljio korisnike zahteve. Za servis October 2012
Page 158 of 534

Nacionalni okvir interoperabilnosti Republike Srbije i servisno orijentisana arhitektura

(SOA)
dr Predrag ikanovi, MUP RS, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije

mr Vojkan Nikoli, MUP RS, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije
Dusko Sivevi, MUP RS, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije
Apstrakt the safetypolicy and privacy,storing and archiving of

public services and electronic records.
Reforma i modernizacija dravne uprave zasnovana na
irokoj primeni informaciono-komunikacionih tehnologija Keywords: NIF, interoperability, EIF, GSB,
(IKT) smatra se jednim od kljunih elemenata daljeg eGovernment, SOA, web services
razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji. Ona se
postie uspostavljanjem interoperabilnosti, odnosno
izgradnjom takvog sistema koji omoguava razmenu 1. Uvod
podataka, informacija i znanja, kroz usklaene poslovne
procese uz podrku IKT. 10.01.2014. godine Vlada Reforma i modernizacija dravne uprave zasnovana na
Republike Srbije je usvojila Nacinalni okvir irokoj primeni informacionih i komunikacionih
interoperabilnosti (NOI) kojim se utvruju smernice za tehnologija (IKT) smatra se jednim od kljunih elemenata
uspostavljanje i primenu interoperabilnosti u organima daljeg razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji
dravne uprave u Republici Srbiji. NOI Republike Srbije [1].
treba da obezbedi usklaenost poslovnih procesa unutar i
izmeu organa dravne uprave. NOI se uspostavlja u Kako bi se obezbedile bolje usluge graanima i
skladu sa evropskom praksom pruanja javnih usluga, privrednim subjektima Republike Srbije usvojeno je
potujui politiku bezbednosti, privatnost, uvanje i nekoliko vanih dokumenta (strategija i akcionih
arhiviranje javnih usluga i elektronskih zapisa. planova):
Strategija reforme dravne uprave i Akcioni plan za
Kljune rei:: NOI, inoperabilnost, EIF, GSB, sprovoenje reforme dravne uprave 2009. do 2012.
eGovernment, SOA, web services godine [2];
Strategija i akcioni plan za razvoj elektronske uprave
Abstract: do 2013. godine [3];
Strategija i akcioni plan za razvoj irokopojasnog
pristupa do 2012. godine [4];
The reform and modernization of public sector based on Strategija razvoja elektronskih komunikacija u
wide application of information-communication Republici Srbiji do 2020. godine [5];
technologies (ICT) is considered as one the key elements Strategija razvoja informacionog drutva u Republici
of futher development of information society in the Srbiji do 2020. godine [6];
Republic of Serbia. This is achieved by establishing
interopearbility, that is by building such a system which Strategije daju smernice razvoja, a akcioni planovi
precizno definiu zadatke i izvrioce zadataka.
enables the echange of data, information and knowledge
through aligned business processes by support of Vlada Republike Srbije 10.01.2014. godine usvojila je
nformation-communication technologies (ICT). In 2014, Nacinalni okvir interoperabilnosti (NOI) kojim se
on January 10 th, the Goverment of the Republic of utvruju smernice za uspostavljanje i primenu
Serbia adopted the National interoperability framework interoperabilnosti u organima dravne uprave u Republici
(NIF) by which the guidelines for establishing and Srbiji. NOI Republike Srbije treba da obezbedi
usklaenost poslovnih procesa unutar i izmeu organa
application of interoperability in public sector bodies in
dravne uprave.
the Republic of Serbia were determined. NIF of the
Republic of Serbia should provide the alignmentof NOI se uspostavlja u skladu sa evropskom praksom
business processes within and between public sector pruanja javnih usluga, potujui politiku bezbednosti,
bodies. NIF is established in accordance with an privatnost, uvanje i arhiviranje javnih usluga i
European practice of public services provision respecting elektronskih zapisa. NOI je u skladu sa European
interoperability framenvorkom (EIF) verzija 2.0 [7].
Page 159 of 534

2. Nacionalni okvir interoperabilnosti Republike

EIF se vie bavi obezbeivanjem panevropske dimenzije Srbije
interoperabilnosti, ali ima i veliki znaaj u obezbeivanju
interoperabilnosti na nacionalnom nivou. To obezbeuje
NOI predstavlja dokument politike organa dravne uprave
interoperabilnosti sa zemljama lanicama Evropske Unije.
kojim se definiu pravila i nain korienja
EIF ima za cilj da prui smernice i prioritete aktivnosti
interoperabilnosti u Republici Srbiji.
koje su neophodne za unapreenje interakcije, razmene i
saradnje meu evropskim dravnim upravama preko
NOI definie mogue zajednike infrastrukture i usluge,
granica i meu sektorima, za potrebe pruanja javnih
koje mogu da doprinesu interoperabilnosti i olakaju
usluga u Evropi [1].
interakciju na vie nivoa, kao i mogue ponovno
korienje aplikacija i informacija.
Pruanje boljih javnih usluga prilagoenih potrebama
graana i privrednih subjekata iziskuje nesmetan protok
Prilikom izrade NOI uzeta su u obzir sledea dokumenta:
informacija na nivou itave dravne uprave. To se moe
postii kroz interoperabilnost, koja predstavlja Strategija i akcioni plan za razvoj elektronske uprave
sposobnost sistema informacionih i komunikacionih do 2013. godine [3];
tehnologija i poslovnih procesa koje podravaju, da Strategija razvoja informacionog drutva u Republici
razmenjuju podatke i omogue zajedniko korienje Srbiji do 2020. godine [6];
informacija i znanja [8].
NOI takoe uzima u obzir preporuke Evropske unije
Interoperabilnost elektronske uprave (eGoverment) je vrlo Europian interoperability framework verzija 2.0,
vana za unapreenje javnog sektora i efikasnosti pri tehnoloku osposobljenost u razliitim organima dravne
isporuci osnovnih javnih servisa svim graanima i biznis uprave, postojee elektronske usluge u organima dravne
korisnicima. eGovernment interoperabilnost obezbeuje uprave, primenu otvorenih standarda i aplikacije koje su u
bolje odluke i bolje upravljanje unutar javnog sektora. irokoj upotrebi meu graanstvom [1].
Ova vrsta upravljanja omoguava graanima i privrednim
subjektima laki i bri pristup informacijama javnog Interoperabilnost omoguava dravnoj upravi da bolje
sektora i servisima. upravlja svojim internim poslovima. Ona takoe
promovie meunarodnu saradnju poznatu kao
U svom irem smislu, eGovernment interoperabilnost je meudravna interoperabilnost, koja moe pomoi da se
sposobnost komponenti javnog sektora da rade zajedno. izgradi infrastruktura kakva je potrebna za reavanje
Na tehnikom nivou to je sposobnost dva ili vie razliitih
prekograninih problema.
sistema informacionih i komunikacionih tehnologija
javnog sektora ili komponenti da razmenjuju informacije
kao da ne postoje granice [9]. Interoperabilnost ove ciljeve postie tako to obezbeuje
niz konkretnih povoljnosti:
eGovernment interoperabilnost se realizuje usvajanjem Poveava fleksibilnost, omoguavajui razliita
standarda i arhitekture. Standarde obezbeuje NOI koji kombinovanja komponenti;
predstavlja skup standarda i politika koje Vlada koristi Poveava ekonominost, omoguavajui ponovno
kako bi odredila nain na koji javni sektor, graani i korienje postojeih komponenti i mogunosti;
partneri meusobno sarauju. Stvara virtuelno integrisane sisteme koji su
jednostavniji za upotrebu;
NOI ukljuuje tehnike specifikacije koje bi javni sektor Omoguava stvaranje novih mogunosti, kroz izradu
ukljuen u implementaciju eGovernment-a trebalo da novih funkcija, koristei postojee.
usvoji. Ovi se standardi odnose na:
Organizacionu interoperabilnost;
Semantiku interoperabilnost; NOI se primenjuje u skladu sa ovim optim naelima koji
Tehniku interoperabilnost. su od znaaja za uspostavljanje interoperabilnosti u svim
organima dravne uprave:
Servisno orijentisana arhitektura (SOA) bazirana na Web Bezbednost i privatnost;
servisima je arhitektura koja omoguava realizaciju Transparentnost;
koncepta interoperabilnosti. SOA obezbeuje visok uvanje informacija;
stepen interoperabilnosti zahvaljujui posebnoj Otvorenost i mogunost viestrukog korienja;
komponenti Enterprise Services Bus (ESB). Ulkoliko se Nezavisnost od tehnologije i dobavljaa.
ovkva magistrala implementira na nivou drave kako bi
obezbedila interoperabilnost izmeu dravnih organa
U Nacionalnom okviru interoperabilnosti je definisan
onda se radi o Government Services Bus (GSB).
konceptualni model javnih usluga gde se predlae nain
da se organizuje kreiranje i funkcionisanje elektronskih
Page 160 of 534

usluga koje izrauju, primenjuju i odravaju Vlada uspostavi saradnju uprava koje ele da razmenjuju
Republike Srbije i razliiti organi dravne uprave. informacije i mogu imati razliite interne strukture i
procese [11]. Konkretno, poslovni procesi ili
Predstavljen je generiki model, koji se moe primeniti u organizaciona interoperabilnost bavi se zajednikim
svim organima dravne uprave u kojima se pruaju javne metodama, procesima i zajedniki korienim uslugama
usluge, bez obzira na njihovu hijerarhiju, poloaj, za saradnju, zajedno sa radnim tokom, odluivanjem i
delokrug poslova i mesto njihovog obavljanja, pri emu poslovnim transakcijama [12].
model ukazuje na injenicu da bilo koji organ dravne
uprave moe biti prualac kako osnovnih, tako i Semantika interoperabilnost
objedinjenih javnih usluga. Informaciona ili semantika interoperabilnost se odnosi
na obezbeivanje toga da precizno znaenje informacije
Ovaj model pomae da se saini zajedniki renik i u koja se prenosi bude razumljivo bilo kom licu ili
svim upravnim telima uspostavi razumevanje glavnih aplikaciji koja prima podatke [13]. Informaciona
elemenata javnih usluga. Njime se naglaava pristup interoperabilnost omoguava sistemima da kombinuju
gradivnih blokova prilikom uspostavljanja javnih usluga, primljene informacije sa drugim izvorima informacija i da
ime se omoguava interkonekcija i mogunost ih obrauju na smisleni nain [14]. Ona takoe
viestrukog korienja komponenti usluga, prilikom obezbeuje zajedniku metodologiju, definisanje i
stvaranja novih usluga [1]. strukturu informacija, zajedno sa zajedniki korienim
uslugama za uitavanje [15].
U NOI interoperabilnost se razmatra na tri nivoa:
tehnolokom, semantikom i organizacionom (Slika 1). Tehnika interoperabilnost
Pored toga, razmatra se i interoperabilnost nivoa Tehnika interoperabilnost se odnosi na tehnika pitanja
upravljanja koji podrazumeva pravni i politiki kontekst oko povezivanja raunarskih sistema za potrebe razmene
interoperabilnost. informacija ili korienja funkcionalnosti [16]. Ona se
odnosi na standarde i specifikacije koji treba da omogue
doslednu razmenu informacija izmeu raunarskih
sistema, a obuhvata definisanje naela, standarda i
smernica za mehanizme uobiajenog prenosa, izradu
standardizovanih metapodataka i korienje zajednikog
jezika.
3. SOA na bazi Web servisa i interoperabilnost
Web servis predstavlja aplikaciju koja je razvijena u

Slika 1. Nivoi interoperabilnosti (prilagoena verzija EIF skladu sa Web servis standardima i koja izlae svoju
v2.0) funkcionalnost kojoj se moe pristupiti pomou
standardnih Web tehnologija. Web servisi se razvijaju
Interoperabilnosti upravljanja pomou razliitih programskih jezika i mogu se izvravati
Interoperabilnost uprave prate ostale tri dimenzije na razliitim platformama.
interoperabilnosti, a obuhvata politiku, pravnu,
upravljaku, ekonomsku i tehniku oblast World Wide Web Konzorcijum je dao sledeu definiciju
interoperabilnosti. Ona prua stalnu podrku web servisa [17]: " Web servis je softverska aplikacija
interoperabilnosti izmeu pravnih instrumenata, koju identifikuje Uniform Resource Locator (URL); iji
organizacionih poslovnih procesa, razmene informacija, se interfejs i veze mogu identifikovati, opisati i otkriti
usluga i komponenti koje podravaju pruanje javnih pomou Extensible Markup Language (XML) artifakta i
usluga. podravaju direktne interakcije sa drugim softverskim
aplikacijama koristei XML zasnovan na porukama preko
Organizacona interoperabilnost Internet protokola. ".
Organizaciona interoperabilnost se odnosi na
koordinaciju i usklaivanje poslovnih procesa i Jedan od najznaajnijih aspekt Web servisa je
informatikih arhitektura koje se prostiru i unutar i interoperabilnost. Da bi se ona postigla vodee softverske
izmeu organizacionih granica [10]. Ona ima za cilj da i hardverske kompanije u svetu su fokusirane na razvoj
Page 161 of 534

tehnologija za razvoj i implementaciju Web servisa (Slika servisno orijentisana arhitektura. Servisno Orijentisana
2). Arhitektura konfigurie entitete (servise, registre, ugovore
i proksije) kako bi obezbedila labave parove i ponovno
korienje.
Servisno orijentisana arhitektura predstavlja paradigmu

koja se odnosi na novi pristup u razvoju informacionih
sistema. SOA je nastala u nauno-istraivakim
krugovima, potkrepljena je odreenim metodologijama,
terminima, relacijama i osnovnim odredbama i ima veoma
iroku primenu.
Slika 2. Skup tehnologija Web servisa [18]
Najvaniji aspekt servisno orijentisane arhitekture je da
U razvoju zasnovanom na servisima interoperabilnost je ona odvaja implementaciju servisa od interfejsa servisa.
regulisana usvajanjem Web standarda za interoperabilnost Drugim reima, ona odvaja ta od kako. Korisnici
(Tabela 1). Web servisi koriste HTTP protokol za prenos servisa vide servis jednostavno kao krajnju taku koja
podataka i XML za format podataka. To dozvoljava podrava format odreenog zahteva ili ugovora. Korisnici
zahtevima servisa da se lako kreu kroz deo servisa se ne brinu kako servis radi pri izvravanju svojih
kompjuterskog sistema ili mreu koja je dizajnirana da zahteva.
blokira neautorizovan pristup (firewall). Razvoj zasnovan
na servisima je omoguen pomou Interneta, WWW i Servisno orijentisana arhitektura omoguava veliki
otvorenih tehnologija. Realizacijom servisa postignuto je akcenat na interoperabilnost, tj. mogunosti sistema da
da se izmeu delova aplikacije skrivaju informacije. Ovo koriste razliite platforme i jezike da bi komunicirali jedni
je obezbeeno razdvajanjem interfejsa servisa od njegove sa drugima. Svaki web servis obezbeuje interfejs koji se
implementacije. moe pozvati kroz neku vrstu konektora. Interoperabilni
konektor se sastoji od protokola i formata podataka koji
Web servisi omoguavaju sistemima da komuniciraju svaki od potencijalnih klijenata servisa razume.
jedni sa drugima koristei standardne Web tehnologije.
Organizacija Standard
World Wide Web XML, SOAP, HTTP
Consortium (W3C)
Web Services BPEL4WS
Interoperability
Organization (WS-I) WS-Security
WS- Transaction
WS-Coordination
WS-Attachments
WS-Inspection
WS-Referral
WS-Routing
Organization for the UDDI
Advancement of
Structured Information
Standards (OASIS)
UN/CEFACT (United ebXML

Nations Centre for
Trade Facilitation) Slika 3. Skup tehnologija Web servisa
The Internet DIME
Engineering Task Force
Tehnike za podravanje standardnih protokola i formata
(IETF)
Tabela 1. Tela standarda Web servisa podataka se sastoje od mapiranja karakteristika svake
platforme i jezika za specifikaciju medijacije.
Web servisi promoviu okruenje za sisteme koji koriste Specifikacija medijacije se mapira izmeu formata
labave parove i interoperabilni su. Ovi koncepati Web interoperabilnih podataka i formata specifinih podataka
servisa dolaze od konceptualne arhitekture koja se zove platforme. Ovo ponekad zahteva mapiranje nizova
karaktera kao to su ASCII na EBCDIC kao i mapiranje
Page 162 of 534

vrste podataka. Na primer, Web servisi su medijacija imaju potrebu za podacima ili uslugama nekog drugog
specifikacije za komunikaciju izmeu sistema. dravnog organa to obezbeuje preko Web servisa.
Enterprise Servis Bus, obezbeuje Web servisima da Portal eUprava je realizovna na Microsoft BizTalk
komuniciraju izmeu sebe pomou nezavisne Servera 2010 platformi. Ova platforma obezbeuje [21]:
komponente (Slika 3). Ova infrastrukturna komponenta Automatizaciju i monitoring poslovnih procesa;
kombinuje best practices iz enterprise application
Enterprise integraciju;
integration (EAI), kao to je message-oriented
middleware (MOM), (Web) servise, rutiranja i XML B2B komunikaciju;
preradu u cilju obezbeivanja, korienja i komponovanja Komunikaciju sa sistemima izvan granica
Web servisa. organizacije;
Content-based publish/subscribe arhitekturu;
vrsta veza sa SQL Serverom: dehydratation =
4. Koncept eGovernmenta Republike Srbije serialization, spreavanje gubitka podataka;
Administrativna konzola: deployment, monitoring,
Strategija razvoja elektronske uprave za period od 2009. operacije;
do 2013. godine zasniva se na mogunosti primene IKT u Automatizaciju poslovnih procesa korienjem
dravnim organima. Ova strategija sagledava dalji razvoj Orkestracija, long-running transactions;
eGovernment-a u Republici Srbiji kao preteno Veliki broj adaptera za komunikaciju sa razliitim
decentralizovan modela eGovernmenta. To znai da sistemima:
ukupnu odgovornost za kvalitet usluga i podataka EDI, File, HTTP, SFTP,FTP SMTP, POP3,
zadrava organ nadlean za datu uslugu, dok portal SOAP, SQL, MSMQ, i drugi;
eUprava predstavlja mesto gde graani i privrdni subjekti Microsoft SharePoint Server, IBM mainframe
pristupaju radi obavljanja poslova sa dravom. zSeries (CICS and IMS), iSeries (AS/400)
server, IBM DB2, IBM WebSphere MQ
Veina dravnoh organa u Republici Srbiji ima svoj adapters;
informacioni sistem (IS). Neki od IS dravnih organa su WCF adapteri;
unutar mree dravnih organa (MDO), dok drugi nisu. IS BizTalk adapter pack;
koji se ne nalaze unutar MDO i imaju svoju posebnu Third party adapteri i custom adapteri;
mreu moraju da se poveu sa MDO kako bi podrali Industry solution accelerators: HIPAA, HL7,
eGovernment poslovne procese na portalu eUprava. Na RosettaNet, SWIFT;
primer, IS MUP-a Republike Srbije nije unutar MDO i za Business rules engine (BRE);
potrebe povezivanja sa MDO i portalom eUprava razvijen Business activity monitoring (BAM), dashboard (daje
je EXTRANET MUP-a Republike Srbije [19] [20]. Na prikaz izvravanje poslovnih procesa i procesiranja
slici 4. je prikazana arhitektura MDO i mesto eUprave u poruka);
MDO. EDI podrka: X12 i EDIFACT;
XML shema;
Podrka za RFID;
Microsoft BizTalk Server 2010 je platforma koja

podrava eGovernment interoperabilnost i na ovoj
platformi je mogue realizovati principe NOI Republike
Srbije. Kako bi se ovaj sistem unapredio u smislu razvoja
eGovernmenta i postizanje veeg stepena
interoperabilnosti potrebno je na njemu realizovati GSB.
Slika 4. Portal eUprava u okviru MDO Na slici 5. je predstavljena realizacija koncepta

eGovernmenta Republike Srbije [21] i mesto GSB u
Portal eUprava (www.euprava.rs), zamiljen kao virtueni arhitekturi eGovernmenta Republike Srbije.
alter, predstavlja taku gde graani i privredni subjekti
pristupaju elektronskim servisima eGovernmenta Realizacija GSB na Microsoft BizTalk Serveru 2010 bi
Republike Srbije. Na samom portalu eUprava se obezbedila:
izvravaju elektronski servisi, tj. poslovni procesi koji
podravaju eGovernment usluge. Poslovni procesi koji
Page 163 of 534

Platformu za visok stepen interoperabilnosti [2] Strategija reforme dravne uprave i Akcioni plan za
informacionih sistema dravnih organa Republike sprovoenje reforme dravne uprave 2009. do 2012.
Srbije; godine (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05
Platformu za standardizovanu integraciju dravnih ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 US i 72/12).
organa Republike Srbije; [3] Strategija i akcioni plan za razvoj elektronske uprave
Sigurnu razmena podataka izmeu dravnih organa do 2013. godine (Slubeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05-
Republike Srbije; ispravka, 101/07 i 65/08).
Jednostavnu registraciju servisa na portalu eUprava; [4] Strategija i akcioni plan za razvoj irokopojasnog
vrstu spregu sa modulom za generisanje pristupa do 2012. godine (Slubeni glasnik RS br.
elektronskih usluga na portalu eUprava; 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08).
[5] Strategija razvoja elektronskih komunikacija u
Republici Srbiji do 2020. godine ("Slubeni glasnik RS",
broj 44/10).
[6] Strategija razvoja informacionog drutva u Republici
Srbiji do 2020. godine (Slubeni glasnik RS, br. 55/05,
71/05-ispravka, 101/07 i 65/08).
[7] Aneks 2. Saoptenja Komisije Evropskom
parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i
socijalnom komitetu i Komitetu regiona 'U pravcu
interoperabilnosti evropskih javnih usluga' COM(2010)
744 konana verzija
http://ec.europa.eu/isa/documents/isa_annex_ii_eif_en.pdf
[8] IDABC 2004. Evropski okvir interoperabilnosti za
panevropske usluge elektronske uprave v 1.0 str. 5.
http://ec.europa.eu/idabc/servlets/Doca2cd.pdf?id=19528
Slika 5. Realizacija koncepta eGovernmenta
[9] United Nations Development Programme,
Republike Srbije [21].
eGovernment interoperability: overview, 2007.
[10] Evropska mrea javne uprave, Kljuna naela
Zakljuak
arhitekture interoperabilnosti, str.5.
[11] Evropski okvir interoperabilnosti, v1.0.
Usvajanjem Nacionalnog okvira interoperabilnosti
http://ec.europa.eu/idabc/en/document/3761/5845.html
Republike Srbije utvrene su smernice za uspostavljanje i
[12] Okvir tehnike interoperabilnosti vlade Australije
primenu interoperabilnosti u organima dravne uprave u
(AGTIF) v2.
Republici Srbiji. Uspostavljanje interoperabilnosti se
http://www.agimo.gov.au/publications/2005/04/agtifv2
postie izgradnjom IKT sistema koji omoguava razmenu
[13] Evropska mrea javne uprave (EPAN), Kljuna
podataka, informacija i znanja, kroz usklaene poslovne
naela arhitekture interoperabilnosti, str.11.
procese unutar i izmeu dravnih organa.
[14] Evropski okvir interoperabilnosti, v1.0, str.16.
[15] Okvir tehnike interoperabilnosti vlade Australije v2,
Servisno orijentisana arhitektura bazirana na Web
str. 1a.
servisima obezbeuje IKT infrastrukturu za realizaciju
[16] Evropski okvir interoperabilnosti v1.0, str. 16.
interoperabilnosti, tj. mogunosti sistema da koriste
[17] World Wide Web Consortium W3C, www.w3.org.
razliite platforme i jezike kako bi komunicirali jedni sa
[18] Kreger, H., Web Services Conceptual Architecture
drugima.
(WSCA 1.0), IBM, 2001, www-3.ibm.com
/software/solutions/webservices/pdf/WSCA.pdf.
Za postizanje veeg stepena interoperabilnosti u SOA
[19] V.Nikoli, P. ikanovi, D. Batoanin, eGovernment
arhitekturi uvodi se i ESB kao nezavisna komponenta
Republike Srbije Produenje registracije motornih i
koja obezbeuje Web servisima da komuniciraju izmeu
prikljunih vozila, YU INFO 2013.
sebe. U kontekstu eGovernment interoperabilnosti to se
[20] V.Nikoli, J. Proti, P. ikanovi, G2G
postie uvoenjem GSB.
INTEGRACIJA MUP-a REPUBLIKE SRBIJE SA
PORTALOM E-UPRAVA, ETRAN 2013.
References
[21] Ivan Lazarevi S&T, Interoperabilnost kao obave,
prezentacija Sinergija 2013.
[1] Vlada RS, Nacionalni okvir interoperabilnosti
Republike Srbije, 2014.
Page 164 of 534

ZNAAJ INFORMACIONIH SISTEMA U SAVREMENOM

STRATEGIJSKOM MENADMENTU
THE IMPORTANCE OF INFORMATION SYSTEMS IN MODERN

STRATEGIC MANAGEMENT
MSc Anelija Plavi, Prof. dr Dragia Stanujki, Doc. dr Saa Ivanov, Mr Milica Paunovi Goran Stankovi
Fakultet za menadment Zajear, PU Bor
Sadra- Osnovna svrha savremenog strategijskog nivo znanja,

menadmenta je definisanje odgovarajue strategije, na operativni nivo.
osnovu izvrenog izbora meu ponuenim alternativama i
implementacije iste, sa ciljem ostvarenja planiranih IS opsluuju svaki od ovih nivoa i funkcionalnih oblasti.
zadataka i ciljeva preduzea. Polazei od toga da su
strategijske odluke nestruktuirane i da su za njihovo Sistemi koji podravaju operativni nivo, tj operativni
donoenje potrebne nestruktuirane informacije, menadment, omoguavaju obavljanje osnovnih
neophodan je takav upravljaki informacioni sistem koji aktivnosti i transakcija u organizaciji. Svrha ovog IS
e biti integrisan u sam proces strategijskog je da odgovori na svakodnevna pitanja i rei rutinske
menadmenta. Na takav nain, omoguuje se probleme.
prikupljanje, obrada i selekcija potrebnih podataka i Sistemi koji podravaju nivoe znanja, svrha im je da
informacija za donoenje adekvatnih strategijskih odluka unesu novo znanje u poslovanje kompanije i
koje omoguuju adekvatno strategijsko pozicioniranje pomogne pri kontroli papirologije. Imaju najbri
preduzea. razvoj i primenu u poslovanju.
Sistemi koji podravaju menadment nivoe u
Abstract - The main purpose of modern strategic
organizaciji, podravaju aktivnosti posmatranja,
management is the definition of a suitable strategy
kontrole, donoenja odluka i administrativnih
selected out of a number of alternatives and then its
aktivnosti srednjeg nivoa menadmenta.
implementation, all with the aim of accomplishing the
IS koji podravaju strategijski nivo u organizaciji
company's planned tasks and objectives. If the starting
pomau viim nivoima menadmenta (top
point is that strategic decisions are unstructured and that
menadment) prilikom odluivanja i sprovoenja
such decision making requires unstructured information,
odreenih strategijskih odluka i dugoronih pravaca,
it is necessary to employ a managing information system
kako u organizaciji, tako vezano i za okruenje. To su
which will be integrated in the very process of strategic
IS koji podravaju aktivnosti dugoronog planiranja
management. In this way the data is gathered, processed
top menadmenta. [2]
and selected which is essential in the process of making
suitable strategic decisions, which further leads to the
appropriate strategic positioning of the company.
Strategijski
nivo
1. UVOD
odluivanja
Pri poimanju informacione tehnologije i njenih refleksija
na domene menadment strategija, bespogovorno se mora
Taktiki nivo
polaziti od prirode i znaaja strategijskog menadmenta
odluivanja
kao najbitnije determinante strategije u sistemu poslovnog
upravljanja. U kontekstu tih poimanja privrednog
Operativni
ambijenta i osnovnih funkcija stratekog menadmenta,
nivo
preduzee kao organizaciona forma ljudi, sredstava i
odluivanja
tehnologije, treba poimati kao potpuno ureen skup
ljudskih, materijalnih, finansijskih i informacionih resursa
u proizvodnji roba i davanja usluga za konkretno izabrani Slika 1. IS i nivoi menadmenta
trini segment u uslovima privreivanja, kako bi se u
tom ostvarila zadovoljavajua visina profita. [1]
3. POJAM STRATEGIJSKOG MENADMENTA
2. IS I NIVOI MENADMENTA
Strategijski menadment ukljuuje strategijsko planiranje
Organizacija moe biti podeljena na: i strategijsku akciju u uslovima kada se sredina brzo
menja i rastu njeni otpori. Na osnovu strategijskog
strateki nivo,
menadmenta smanjuju se ili u potpunosti eliminiu
menadment nivo,
Page 165 of 534

otpori promenama kako bi se spreilo poveanje jaza

izmeu potencijala preduzea i novih zahteva sredine. Na
ovakav nain omoguuje se da preduzee izbegne kriznu
situaciju. Kolika e biti efektivnost strategijskog
planiranja zavisi od stepena razvijenosti strategijskog
menadmenta u preduzeu, i pri tom, strategijsko
planiranje omoguava stvaranje strategijskih alternativa i
izbor optimalne strategije, a strategijski menadment
obuhvata razmiljanje, odluivanje i akciju sa ciljem
stvaranja konkurentske prednosti. Osnovna svrha
strategijskog menadmenta je promena sadanjeg stanja
preduzea koja e dovesti do eljene pozicije.
Strategijski menadment obuhvata 3 podruja aktivnosti:

Slika 1. Povezanost IS sa strukturom, ciljevima i kulturom
1. strategijska analiza, preduzea [4]
2. strategijski izbor,
3. strategijska promena. Ukoliko informacioni sistem prua informacije koje
realno odraavaju straegijsku poziciju preduzea, onda je
Strategijska analiza je neophodna kako bi preduzee i reagovanje i iniciranje poslovnih aktivnosti efikasnije i
stvarno razumelo deavanja u sredini, i to pre svega, na efektivnije. Informacije treba da pomognu da se proceni
tritu svojih proizvoda i usluga. Na osnovu strategijske stanje u sredini, potencijal i sposobnost preduzea da se
analize vri se procena izvora i sposbnosti preduzea. ostvari relativno trajna konkurentska prednost. Za
primenu savremenog strategijskog menadmenta
Strategijski izbor polazi od strategijske analize na osnovu neophodno je prilagoavanje informacionog sistema da bi
koje stvara strategijsku viziju, koja, pak, omoguava izbor odgovorio novim zahtevima i potrebama.
najpovoljnijeg strategijskog pravca u datim uslovima. Na
osnovu tog pravca, ukoliko postoji potreba, formiraju se Faktori od kojih zavisi stvaranje sistema informisanja za
brojni paralelni i poboni pravci poslovne aktivnosti. strategijski menadment su :
Svrha strategijske analize i strategijskog izbora je 1. veliina preduzea,

strategijska promena, i ukoliko ona ne dovede do eljene 2. priroda njegove delatnosti,
situacije, onda se poslovna aktivnost ne moe oceniti 3. kompleksnost organizacione strukture.
pozitivno. [2]
Strategijske odluke zahtevaju posebne informacije ili ak
4. INFORMACIJE ZA STRATEGIJSKE ODLUKE poseban sistem informacija. Potrebne informacije zavise
od pozicije preduzea u sredini, i razliita preduzea
Uloga poslovnog informacionog sistema (PIS) je da zahtevaju razliite informacije. Pri isrtraivanju sredine
pomogne da se definie problem o kome treba doneti treba obratiti panju na njene tri dimenzije: neposredna,
odluku strategijskog karaktera, da se sagledaju verovatna i mogua sredina.
strategijske opcije, izvri izbor i prate i ocenjuju razultati
sprovoenja strategije, bez adekvatnog PIS nije mogue U svakoj od ovih sredina istrauju se 3 kategorije:
stvarati strategijske poslovne jedinice od pojedinih
podsistema i decentralizovati odgovornost za korienje 1. dogaaji,
aktive, a da se ne dovede u pitanje kontrola ukupnog 2. trendovi,
poslovanja preduzea. Pri odreivanju prioriteta u 3. faktori tranje.
informisanju potrebno je poi od:
Dogaaj je vano deavanje u nekoj sredini. Trendovi su
1. znaaja dogaaja za preduzee, opti pravci ili generalne tendencije dogaaja. Faktori
2. brzine uticaja dogaaja na strategijsku poziciju i tranje su oekivanja od razliitih organizacija i institucija
3. brzine reagovanja preduzea na dogaaj. [3] koje ine poslovnu sredinu preduzea u irem smislu.
Obavetavanje za strategijske odluke moe biti:
Povezanost IS sa strukturom, ciljevima i kulturom
preduzea data je na slici br. 1: 1. defanzivno,
2. pasivno,
3. ofanzivno.
Defanzivno obavetavanje ima za cilj da se preduprede

iznenaenja iz sredine. Pasivno obavetavanje ima za cilj
da prui podatke za objektivnu ocenu sredine. Ofanzivno
Page 166 of 534

obavetavanje identifikuje mogunosti koje se na drugi Analiza kritinih faktora uspeha obuhvata sledee:
nain ne bi ustanovile.
Organizacije prebogate podacima i siromane
5. KARAKTER STRATEGIJSKIH ODLUKA informacijama,
Informacije kritine za uspeh poslovanja, znaajne
Strategijske odluke imaju za cilj reavanje problema koji odluke u voenju poslovanja,
su od strategijskog znaaja za preduzee. Ovi problemi Metod kritinih faktora uspenosti,
spadaju u nestruktuirane probleme i njih nije jednostavno Sredstvo za razumevanje i identifikaciju
definisati jer se sastoje od slabo definisanih promenljivih, informacionih zahteva menadmenta,
pa su za njihovo donoenje potrebne posebene Kritini faktori uspenosti su neke oblasti u kojima
informacije, odnosno poseban informacioni sistem. zadovoljavajui rezultati obezbeuju postignua
pojedinca, grupe ili organizacije.
Strategijske odluke se donose na: Na osnovu prethodno reenog, proizilazi da su od
sutinskog znaaja sledee odluke:
1. nivou preduzea,
2. nivou strategijskih poslovnih jedinica i Determinisati podruja relevantne konkurentske
3. nivou poslovnih funkcija. prednosti;
Definisati, postaviti i odabrati osnovne trine
Na nivou preduzea, strategijske odluke su inovativne,
ciljeve;
donose se sporadino, potencijalna dobit i rizik su veliki i
Odluiti koji proizvodi treba da budu inovirani i/ili
potrebna je konsultacija sa svim stejkholderima. Na nivou
zamenjeni novim;
strategijske poslovne jedinice (SPJ) donose se odluke
Unaprediti postojee i razviti nove kanale prodaje;
meovitog tipa - koncepcione i operativne, donose se
sporadino i periodino, potencijalna dobit i rizik su Analizirati trokove poslovanja;
srednjeg nivoa. Na nivou poslovnih funkcija su odluke Determinisati budue procese tranje i konkurencije.
operativnog karaktera, donose se esto, potencijalna dobit
i rizik su skromni. Sa druge strane, kritine informacije odnose se na
sledee:
Odluke se dele na strategijske i taktike:
Imati na raspolaganju informacije o moi, slabostima,
Stretegijske odluke su neprogramirane, i to su odluke ansama i pretnjama;
kojima se reaguje na izazove u sredini - opasnosti ili Obezbediti praenje prodaje (ivotnog ciklusa)
mogunosti. svakog proizvoda i njegove trine pozicije u odnosu
Taktike odluke - problem i alternativa za njihovo na konkurenciju;
reenje su poznati, a u praksi je ranije, vec mnogo Uvid u skrivene odnose izmeu velikih zbirki
puta doneta takva odluka. [3] podataka o prodaji;
Podaci, informacije i znanje o klasterizaciji trita;
To podrazumeva da je za efikasan strategijski Podaci i informacije za praenje i analizu trokova
menadment potrebno prvo utvditi tzv. kritine faktore poslovanja;
uspenog poslovanja, a nakon toga doneti odluke koje su Uvid u cash flow.
od sutinskog znaaja za poslovanje, za koje je potrebno
raspolagati pravim informacijama, to je ematski 6. ZAKLJUAK
prikazano na slici 2.
Savremen nain poslovanja i intenzitet promena u svim
oblastima ivota, zahtevaju usklaenost, povezanost i
interakciju svih elemenata sistema i okruenja. Podruje
IS-a bi trebalo biti organizovano na nain koji mu
omoguava da ostvari svoje strateke ciljeve, kao i da
pomogne ostvarenju ciljeva itave organizacije. IS, kao i
svako drugo funkcionalno podruje organizacije, treba da
sledi princip koji kae da struktura prati strategiju.
Prilikom analize stratekih opcija i odabira istih,
informacije su te od kojih zavisi kvalitet donetih odluka, a
od kvaliteta donetih odluka zavisi uspenost ostvarenja
planiranih ciljeva. Ukoliko informacioni sistem omogui
relevantne informacije koje prikazuju pravu strategijsku
poziciju preduzea, onda e i reagovanje preduzea na
promene biti bre, a poslovanje efikasnije.
Slika 2. Planiranje razvoja IS [5]
Page 167 of 534

LITERATURA [3] Milisavljevi M., Savremeni strategijski

menadment, Megatrend univerzitet Beograd, 2005.
[1] Trajkovi M.i Petrovi, D. Informaciona tehnologija
[4]http://www.mbs.edu.rs/content/default/menadzerski-is-
u funkciji strategijskog menadmenta, Zbornik radova
Informacioni%20sistemi-
17, str.138-148, Univerzitet u Niu, Tehnoloki fakultet u
%20definisanost%20i%20uloga.pdf
Leskovcu
[5] http://www.ef.uns.ac.rs/Download/ris/2013-03-12-
[2] Ivanov S., Menaderski informacioni
RIS02-2013.pdf
sistemi, Megatrend univerzitet, Beograd, Fakultet za
menadment Zajear, 2012
Page 168 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST PRIMENJENA INFORMATIKA

PDM
Software for electromagnetic analysis of electrically large structures based on

PDM method
,
-
, .
.
. ,
.

. (
).
WIPL-D Pro.

, .

, ,
. , . .

Abstract Numerically exact electromagnetic analysis of

electrically large structures in frequency domain is
[1].
extremely computationally expensive. Hence menu
(
manufacturers of the software for electromagnetic
)
modeling and analysis also use approximate techniques
() .
for solution of electrically large problems. In this paper

we present a software module for the software package
[2] MLFMM [3].
for electromagnetic modeling and analysis WIPL-D Pro.
,
The software module is based on the original method that
.
we developed and is suitable for approximate analysis of

electrically large mainly metallic scatterers, and for
[4-5]
antennas on the electrically large mainly metallic
[1-3], WIPL-D
platforms.
[6], WIPL-D Pro.
1.
WIPL-D Pro,

.
( -
,
.
), :

. ( -
WIPL-D Pro ),

: , ,
.
,
, .
Page 169 of 534

2. f k , k = 1,.., N ( << N )
.
, .
WIPL-D Pro
()
. a ( a (i ) , k = 1,.., N i )
k k
, .
, ()

. , ,
. ak . fa(i )
(i)
, i ,
.
,
, .

, .
. N ,
-
. ak(i )
Lf = g . (1) ( )
.
ak(i ) ,
g (), L
(), f
( f k (
). ) ( ).
f N [8-9]. ,
f k (PO Driven MoM),
PDM.
N
fa = a f k k (2) 3.
k =1

ak ( )
.
( ),
N ,
= vj, j = 1,..., N . .
z
k =1
jk ak (3)
1
.
z jk (
PDM
) v j ( )
[7]. .
, , ,
() ,
(.
2 ( n 1)
f ). [8].
.
N .
, N
, O N 2 , ( ) (
( )
,
3
O N , ),
. .

,
.
.
Page 170 of 534

).
4 n-1.

(3), ,

. WIPL-
D Pro .
5 n
(n>0).
.
J s(n ) = 2n H (n 1) S
(4)
n ,
, H (n 1) S
,
1. ( 1),
,
fa(n -1) . WIPL-
2 .

D Pro .
, .
PDM (2).
,

. R (jn 1) .

. .
, , ,
.
. .

. 6 n.
,
, . .

3 ( n = 0).
, .

( 1 1 WIPL-D Pro .
) WIPL-D Pro
.
4.
(
)
Delphi 2007, (
. , ) ,
, WIPL-D Pro
. .
WIPL-D Pro
. PDM
. : 1) WIPL-D ,
2) WIPL-D PDM ,
3) PDM
(2) , 4) ,
5) , 6)
( , 7) PDM
8) WIPL-D .
Page 171 of 534

1) WIPL-D . M

.
,
. PDM
-
. ()
2
(
, , ,
),
() .
,
PDM File>Export 3. WIPL-D PDM
to PDM.
3)
PDM .
WIPL-D Pro , PDM
PDM (. WIPL-D
), , ,
WIPL-D . PDM

. WIPL-D
,
. ,
,
, Surfaces list,
Change Direction,
.
Toolbar- Allowed Holes[%]

2. WIPL-D ( , ,
,
2) WIPL-D PDM . ).
PDM 2%, ,
PDM , PDM ,
WIPL-D Pro ( .
3). ( ) ,
, Close and Save
. WIPL-D Pro PDM ( 4).
,
.
WIPL-D PDM WIPL-D
.
: 1)

WIPL-D 2)
, 3) ,
4)

,
.
WIPL-D WIPL-D :
.
PDM
:
,
, WIPL-D .
4. PDM
Page 172 of 534

4) . 5) . Create
PDM , MoM Areas ( 5)
. (
), .
. , ,
.
Close and Save, (
).
, No. of MoM Areas (
. 12).
, , ,
. .
, ,
.
Mom Areas Radius
. 6)
, .
. , Groups
, . .
, (Box Surface edged),
. Create
Ellipsoids ( MoM Areas Groups ( 6). Box
)
,
Ellipsoids radii [m] ,
Ellipsoids center [m]
Rotate Ellipsoids [degrees] (Internal radius [%]),
, . , ,
a, b c ( , .
) x, y z Min. plates in Group,
,
( x, y ( ). Surface
z). . edged .
,
View All (
. , ), (
, )
, , (
. , ), ( )
. ,
5 21 .
, ,
. (Edge radius [%]),
, . ,

().
.

,
.

(Internal radius [%]),
.
.
Box ,
,
.
Box 6.
5. No. of Groups (
Page 173 of 534

235).
, . WIPL-D .
,
. 5.

,
WIPL-D Pro.
,

(. ).

,
32005, 2011-2014.

6.
[1] Harrington, R.F., Field Computation by Moment
7) PDM . PDM
Methods, New York: Macmillan, 1968. Reprinted by
PDM
IEEE Press, New York, 1993.
.
(No. of iterations) [2] Jakobus, U. and Landstorfer, F. M., "Improved PO-
(Error), a Start PDM. MM hybrid formulation for scattering from three-
WIPL-D Pro dimensional perfectly conducting bodies of arbitrary
, shape, " IEEE Trans. Antennas Propag., vol. 43, no.
PDM ( 7). 2, pp. 162169, Feb. 1995.

[3] Song, J. M., Lu, C. C., and Chew, W. C., "Multilevel
, Current
fast multipole algorithm for electromagnetic
. OK
scattering by large complex objects, " IEEE Trans.
WIPL-D .
Antennas Propagat., vol. 45, pp. 14881493, Oct.
1997.
[4] https://www.cst.com/
[5] http://www.feko.info/
[6] http://wipl-d.com/
[7] Kolundzija, B. and Djordjevic, A., Electromagnetic
modeling of composite metallic and dielectric
structures, Norwood, USA: Artech House, 2002.
[8] Tasic, M. and Kolundzija, B., "Efficient Analysis of
Large Scatterers by Physical Optics Driven Method
of Moments," Antennas and Propagation, IEEE
Transactions on , vol.59, no.8, pp.2905-2915, Aug.
2011.
[9] Tasi, M. and Kolundija. B., "Electromagnetic
7. PDM Analysis of Antennas on Large Platforms Using
Physical Optics Driven Method of Moments,"
8) WIPL-D . TELSIKS 2013, Proceedings of Papers, Volume 2,
WIPL-D pp. 433 - 436, Nis, Serbia, 2013.
WIPL-D
[10] , . , ., "
PDM (. ),

. WIPL-D
WIPL-D", YU INFO 2013 ,
PDM ,
. 469-472, , , 2013.
(, ).
Page 174 of 534

INTERFEJS ZA UNOS PODATAKA KORITENJEM KONTINUIRANIH

GESTOVA
DATA ENTRY INTERFACE USING CONTINUOS GESTURES

Olivera Jankovi
"ORAO" a.d.
Sadraj Direktno koritenje ljudskih pokreta, kao razumjevanja. Stoga ovo podruje, prepoznavanja i
interfejs za unos podataka, je veoma pogodan i atraktivan tumaenja pokreta, izmeu ostalog, predstavlja izazov za
nain za ostvarivanje prirodne komunikacije izmeu dizajnere nove vrste korisnikog interfejsa baziranog na
ovjeka i raunara. Ovaj rad se fokusira na prirodnim pokretima ljudi. U okviru ovog rada e biti
prepoznavanju pokreta u kontekstu njihove primjene u prikazano prepoznavanja pokreta u kontekstu aktuelne
interakciji izmeu ovjeka i raunara i predstavlja primjene, realizacije na njima baziranog korisnikog
program Dasher kao potencijalnu aplikaciju/interfejs za interfejsa. Kao praktian primjer i ilustracija interfejsa za
unos podataka koritenjem kontinuiranih pokreta. unos podataka koritenjem kontinuiranih pokreta bie,
kroz testne primjere koritenja, predstavljen, besplatan za
Abstract - Direct use of the gestures as a data entry preuzimanje, program Dasher.
interface is very convenient and an attractive way for
providing natural communication between humans and 2. EVOLUCIJA KORISNIKOG INTERFEJSA
computers. This paper focuses on the gesture recognition
in the context of its role in HCI and Dasher program as Bez obzira na tipove korisnikih interfejsa njihov
potential applications of a data entry interface using zajedniki cilj je da, bez obzira na potencijalnu jeziku
continuous gestures. barijeru, obezbjede to jednostavniji nain komunikacije
korisnika sa raunarom. Duga istorija korisnikih
1. UVOD interfejsa obuhvata decenije od 1950-ih, od pojave
primitivnih buenih kartica, preko otkucanih komandnih
S masovnim prilivom i koritenjem raunara interakcija linija, na prepoznatljive prozore i ikone dananjice i ire.
ovjeka i raunara HCI (Human Computer Interaction) Bez obzira na razliite kriterije i mogue klasifikacije
postajala je i dalje postaje sve vaniji dio njegovog tipova korisnikih interfejsa, osnovna tri faktora koja
svakodnevnog ivota. Postoje miljenja da je, pored omoguavaju i potiu razvoj interfejsa ovjeka i raunara
ostalog, za napredak tehnonolgija raunarstva, su:
komunikacija i tehnologije ekrana na primjer, od velike Raunarska snaga: Sve moniji hardver
vanosti razvoj i primjena postojeih HCI tehnika [1], omoguava sofisticirane softverske interakcije.
koje su potencijalno usko grlo u efektivnom koritenju Mata inovatora: Softverski inenjeri predviaju
dostupnog protoka informacija. Najpopularniji HCI je nove interakcije voeni vlastitom matom da
zasnovan na jednostavnim mehanikim ureajima kao to iskoriste sve veu mo raunarskog hardvera.
su tastature i mievi. Iako su u proteklom periodu i ovi Trite: Voeni velikim broje poslovnih klijenata
ureaji doivjeli svoju evoluciju, sutinski oni i popularnim potroakim napravama (kao to je
ograniavaju brzinu i prirodnost kojima se komunicira sa trenutno iPad).
raunarom.
Komandni linijski interfejs CLI (Command Line
Tehnologija prepoznavanja pokreta ili gesture tehnologija, Interface) je dizajniran da omogui interakciju ovjeka sa
postaje sve vanija u interakciji ovjeka i raunara raunarom i uzima se za svojevrstan poetak povezivanja
(ureaja, maine) i obzirom na trenutnu situaciju aktuelna sa raunarima. Koritenjem CLI korisnici su imali na
u kontekstu aplikacije u domenu korisnikih interfejsa raspolaganju izbor od odreenog skupa komandi koje se
baziranih na pokretima. Prepoznavanje pokreta je mogu napisati na terminalu raunara ije je izvravanje
predmet raunarstva i jezikih tehnologija sa ciljem rezultiralo odreenom akcijom. I pored novih verzija
tumaenja ljudskih pokreta pomou matematikih interfejsa i danas se susreemo sa radom u komandnoj
algoritama. Gestovi mogu poticati iz bilo kojeg tjelesnog liniji (npr. Linux preduslov poznavanje Linux naredbi).
pokreta ili stanja, ali uobiajeno je da potiu sa lica ili
ruku [2]. Trenutno se fokusira na oblasti prepoznavanja Veliki korak u evoluciji interfejsa (Sl. 1) je dodavanje
emocija na osnovu stanja lica i prepoznavanje pokreta mia uz tastaturu. Za kratko vrijeme interfejs koji se
ruku [3]. Meutim, identifikacija i prepoznavanje dranja, sastojao od sledea etiri elementa: prozor, ikona, meni i
hoda, i ljudskog ponaanja na primjer su takoe predmet pokazivai, nazvan WIMP (Window, Icon, Menu and
tehnika prepoznavanje pokreta. Pointers) predstavljao je revoluciju. Dominantnu WIMP
metaforu rada sa raunarom danas predstavlja grafiki
Za razliku od gestova koji se razmjenjuju izmeu ljudi, korisniki interfejs GUI (Graphical User Interface) koji
gestovi izmeu ovjeka i maine nemaju hiljade godina je pokrivajui irok spektar zahtjeva i potreba omoguio
dugu istoriju koja im moe posluiti kao okvirni kontekst viestruke primjene [4].
Page 175 of 534

Sa pojavom svjetske mree World Wide Web (WWW, (Sl. 2). Zajedniko mnogim tehnikama je oslanjanje na
W3, Web) 1990., dolo je do novog velikog skoka u kljune indikatore predstavljene u 3D koordinatnom
korisnikom interfejsu, pojavio se Web baziran korisniki sistemu. Tako se na primjer ruka tumai kao skup tjemena
interfejs koji prihvata unos i obezbjeuje izlaz i linija u 3D mrenoj verziji, a softver koristi svoju
generisanjem Web stranica koje se prenose putem relativnu poziciju i interakciju kako bi se izveo zakljuak
Interneta i pregledaju od strane korisnika koritenjem o pokretu. Pokazalo se da su ovi modeli dosta zahtjevni u
Web pretraivaa. smislu snage raunara i zahtjevaju daljnji tehnoloki
razvoj u cilju analiza u realnom vremenu. S druge strane
Sledea velika revolucija korisnikog interfejsa dola je modeli bazirani na izgledu (appearance based) su laki za
sa pojavom ekrana osjetljivih na dodir (touch screen) sa obradu ali im obino za interakciju ovjeka i raunara.
kojima se interakcija ostvaruje jednostavnim dodirom nedostaje potrebna optost.
prsta. Zbog svoje jednostavnosti i intuitivnosti ovaj
interfejs je veoma rasprostranjen (svijet mobilnih
ureaja) i ima irok opseg potencijalnih aplikacija.
Mnogi smatraju da e ovi ureaji u budunosti zamjeniti
tastaturu i mia.
Slika 2. Prostorni modeli pokreta: 3D model i model

zasnovan na izgledu [2]
Slika 1. Korisniki interfejs kroz vrijeme Postoje mnogi izazovi koji se nameu i koji su vezani za
tanost i korisnost softvera za prepoznavanje pokreta.
Trenutno aktuelan koncept koji e se po svojim Prepoznavanje pokreta moe da se vri koritenjem
sposobnostima znaajno pribliiti ovjeku je svakako tehnologija kompjuterske vizije i obrade slike. Za
prirodni korisniki interfejs NUI (Natural User Interface) slikovno prepoznavanje pokreta postoje ogranienja koja
[5], [6] koji osjea korisnikove pokrete tijela ili glasovne su vezana uz opremu koja se koristi i uma na slici.
naredbe i ne zahtjeva koritenje ulaznih ureaja kao to Raznovrsnost implementacije za slikovno prepoznavanje
su tastatura ili ekrani osjetljivi na dodir. pokreta takoe moe izazvati odrivost tehnologije za
optu upotrebu. Tako na primjer algoritam kalibrisan za
Budunost korisnikog interfejsa se predvia u direktnoj jednu kameru ne mora da radi na drugom tipu kamere. Da
interakciji mozak raunar BCI (Brain Computer bi se to bolje shvatili ljudski gestovi koristi se i
Interface). Istraivanja u kojima se raunar kontrolie kompjuterska vizija, oblast koju prouava vjetaka
mozgom poela su jo 1970-ih. Postoje invazivni BCI inteligencija. Raunarska vizija kombinuje raunarsku
koji zahtjeva da senzori budu ugraeni u mozgu za inteligenciju sa digitalizovanom vizuelnom informacijom
potrebe otkrivanja misaonih impulsa i neinvazivni koji i u osnovi obuhvata metode za prikupljanje, obradu,
ita elektromagnetne talase kroz lobanju bez potrebe za analizu i razumjevanje slike.
implatantima.
Pored svega navedenog vano je napomenuti da je
3. PREPOZNAVANJE POKRETA tumaenje ljudske interakcije i pripadajuih pokreta u
velikoj mjeri zavisno od kulturne sredine u kojoj se
Prepoznavanje pokreta moe da se vidi kao nain za ovjek nalazi i kojoj pripada [8]. Stoga je ovaj svojevrstan
raunare da ponu da razumiju ljudski govor tijela, ime izazov vano imati na umu prilikom projektovanja
se uspostavlja bogatiji most izmeu maine i ovjeka od interfejsa ove vrste, odnosno potrebu za prilagoavanjem
primitivnih korisnikih interfejsa teksta pa ak i grafikih naina komunikacije u kontekstu kulturno dominantnog
korisnikih interfejsa, koji i dalje ograniavaju veinu naina ponaanja. Integrisanje kulture kao kontekstualnog
unosa na tastaturu i mi. Prepoznavanje pokreta [7] faktora u okviru interakcije ovjeka i raunara
omoguava ljudima da komuniciraju i interakciju sa podrazumjeva adaptaciju sistema odreenom kulturnom
mainom, bez ikakvih mehanikih ureaja. Koritenjem miljeu to podrazumjeva da mora biti definisan odreeni
koncepta prepoznavanje pokreta, mogue je da se ukae sistem ponaanja i da on mora biti na adekvatan nain
prstom na ekran raunara, tako da se u skladu sa tim prepoznatljiv sistemu. Jasno je da se ovi kulturni uticaji
pomjera kursor. To bi potencijalno moglo dovesti do na odreeni nain moraju parametrizovati da bi se
stanju u kome konvencionalni ureaji za unos kao to su prilagodilo ponaanje interaktivnih sistema odreenim
mi, tastatura, pa ak i ekrani osetljivi na dodir postaju grupama korisnika.
suvini.
Postoje razliiti pristupi za modelovanje pokreta za
U zavisnosti od tipa ulaznih podataka pristup za interakciju izmeu ovjeka i raunara. Opis gestova,
tumaenje pokreta moe da se realizuje na razliite naine obuhvata karakterizacija njihovih prostornih
Page 176 of 534

karakteristika. U domenu interakcije izmeu ovjeka i Mogunost da se prate pokreti neke osobe i odredi koji
raunara ova karakterizacija je uglavnom pod uticajem gestovi se izvode moe se postii koritenjem raznih
vrste aplikacija za koju je gestualni interfejs namjenjen. ureaja. Iako postoji veliki broj istraivanja raenih na
Tako na primjer, neke aplikacije zahtevaju jednostavne temu prepoznavanj pokreta na osnovu slike/videa postoje
modele dok neke zahtjevaju sofisticiranije 3D modele. izvjesne varijacije u okviru koritenih alata i okruenja
koje se koriste u odreenim implementacijama. Najee
koriteni su bazirani na senzorima pokreta i raznim
vrstama namjenskih kamera.
4. DASHER
Dasher je informaciono efikasan interfejs za unos teksta

voen prirodnim, kontinuiranim ukazujuim pokretima.
Ova aplikacija je konkurentna za unos podataka u
situacijama kada se pored ostalog ne moe koristiti
tastatura u punoj veliini kao npr.:
palmtop raunari,
prenosni raunari,
kada se raunarima upravlja samo jednom rukom
(koritenjem ojstika, mia, i sl),
kada se radi sa raunarom bez upotrebe ruku -
Slika 3. Faze analize i prepoznavanje pokreta [2]
(npr. postoje verzije programa koje su bazirane
na pogledu tj. pokretima oka (eyetracker) na
Na Sl. 3. su prikazane faze analize koje imaju za cilj da
primjer.)
ocjene parametre gestovnog modela na osnovu video
snimke i faza prepoznavanja pokreta. Postupak
Dasher ima razvijenu podrku za veliki broj jezika (novi
podrazumjeva detektovanje ili ekstrakciju relevantnih
jezik moe biti omoguen dodavanjem odgovarajue
karakteristika slike iz "sirove" slike za potrebe raunanja
alphabet.xml datoteke, npr. za srpski je
parametara modela. Prepoznavanje pokreta je faza u kojoj
alphabet.serbian.xml), veoma je brz i rad sa njim moe
se podaci analizirani iz vizuelne slike pokreta priznaju
biti efikasan a uz to i zabavan. Pored toga radi se o
kao poseban gest.
besplatnom softveru, open source verzija koja ima najire
koritenu licencu za slobodni softver GPL1 (kao
3.1. PRIMJENA
GNU/Linux) i dostupan je za vie platformi ukljuujui
Mac OS, MS Windows, GNU/Linux, te mobilne
U kontekstu raunarskog interfejsa razlikuju se dvije vrste
platforme Pocket PC, Apple iOS/iPhone i Android.
pokreta tzv. online pokreti kojima se direktno upravlja i
Softver je izuzetno jednostavan za instalaciju i nije
offline pokreti koji se obrauju naknadno nakon to je
memorijski zahtjevan. U radu je koritena zadnja
interakcija zavrena. Generalno, postoje razne vrste
dostupna stabilna verzija softvera Dasher 4.11. (Mart
gestova koje se mogu identifikovati i primjeniti za
2010) a program je testiran u Windows XP okruenju,
potencijalnu interakciju sa raunarskim ureajima.
koritenjem mia.
Prepoznavanje pokreta osim to donosi jednostavnu i
intuitivnu komunikaciju, moe biti posebno korisno za
obradu informacija kod ljudi ija se komunikacija ne
realizuje kroz govor i komunikaciju kucanjem.
Prepoznavanjem znakovnog jezika, kao to je sluaj sa
prepoznavanjem govora, bi se mogli elementi znakovnog
jezika, razumjevanjem odreenih vrsta gestova, prevesti
u tekst.
Kontrolisanje raunara putem pokreta lica (facijalnih

pokreta) je korisno za primjenu za osobe koje ne mogu da
korste mi ili tastaturu na primjer. Upravljanje pogledom,
koritenjem pokreta oka moe se ostvariti kontrola
korisna za upravljanje kursorom ili fokusiranje na
odreene elemente ekrana. U optem sluaju atraktivna
alternativa glomaznim ureajima koji slue kao interfejs
za interakciju izmeu ovjeka i raunara moe biti
koritenje ruku. Tako na primjer vizuelna interpretacija
poloaju ruku moe da pomogne u postizanju
jednostavnosti i prirodnosti za odreenu interakciju Slika 4. Osnovni elementi interfejsa
ovjeka i raunara.
1
General Public License
Page 177 of 534

(a) (b)
(c) (d)
Slika 5. (a) Inicijalna konfiguracija. (b), (c), (d) Tri snimka ekrana iz programa Dasher - na primjeru unosa reenice
Rad je stvorio ovjeka. Symbol predstavlja razmak izmeu rijei
Dasher je zumirajui interfejs, korisnik se jednostavno kojoj se pojavljuju slova omoguava umanjenje zumiranja
usmjerava u pravcu u kojem eli da ide a elementi i ispravke greaka tj. brisanje slova. Dasher ima tekst
programskog ekrana se zumiraju u smjeru u kojem se boks u kome se sadri uneseni tekst i prostor (canvas)
pokazuje. Svijet koji se zumira (Sl. 4) je obojen i sa gdje se deavaju sve zumirajue akcije. Mogue je
slovima, svako slovo se nalazi u jednom okviru (obojeni neovisno jedno od drugoga izmjeniti veliinu fontova
pravougaonik, boks, box) tako da svaki boks koja se ovih regiona koritenjem odgovarajuih meni opcija na
dodirne odgovara odreenom slovu i potencijalno moe vrhu Dasher prozora. Predviene su i opcije kojima je
da predstavlja dio teksta. Izborom slova iz odreenog uneseni tekst koji se nalazi u tekst boksu mogue sauvati
okvira, unutar istog dolazi do pojave novih okvira, sa ili njime manipulisati na ve poznate uobiajene naine,
novim slovima. U Dasheru veliina svakog okvira unutar u okviru datotenog sistema.
svog matinog okvira odreuje se zavisno od predviene
vjerovatnoe u skladu sa jezikim modelom. U svim 4.1. UNOS TEKSTA
sluajevima osnovno naelo je da korisnik plovi prema
smjeru u kome se nalazi slovo ili fraza koje korisnik eli Na Sl. 5 su ilustrovani neki, karakteristini momenti u
napisati. kojima se Dasher koristi za unos reenice Rad je stvorio
ovjeka. Sl. 5.a prikazuje dio inicijalne konfiguracije sa
Na Sl. 4 je prikazana korisniki interfejs u startu, kada pismom od 30 znakova za bosanski alfabet (na poetku su
korisnik eli da koristi program za unos teksta. Prethodno velika slova) poredanih po abecednom redu. Korisnik pie
je izabran jeziki model (na slici bosanski alfabet, prvo slovo inei gest (pokret) prema pravougaoniku koji
pravopisni znakovi i brojevi) i u skladu sa mogunostima sadri eljeno slovo. Tragovi pomjeranja mia prikazani
brzina zumiranja interfejsa (proporcionalna brzini za unos na Sl. 5.a ukazuju na slovo R kao poetno slovo
teksta). U startu pokaziva se nalazi na sredini linije koja reenice predviene za unos. U neprekidnom pokretu
dijeli ekran na dva dijela. Prelazak prethodno izabranih mia postupak se nastavlja to se vidi na Sl. 5.b.
slova preko te linije znai da su ona postala dio unesenog odabirom sledeeg slova, slova a. Kako pravougaonici
teksta. Vertikalna koordinata pokazivaa, u ovom sluaju postaju vei tako dolazi do pojavljivanja nove niske slova
pokazivaa mia, kontrolie pravac u kojem e se zumirati u okviru pravougaonika u kome se kreemo, tj nova slova
dok horizontalna koordinata ukazuje na brzinu zumiranja. se pojavljuju u vertikalnoj liniji slino kao na poetku (Sl.
Kretanje pokazivaa na suprotnu stranu linije od strane na 4). Kao to je ve prethodno pomenuto visina novih
Page 178 of 534

pravougaonika odgovara vjerovatnoi stringa, a ona je komunikacije sa Dasherom koriste mi koji je upravljan
pak zavisna od jezikog modela te stoga nije ilustrativna pokretima glave (headmouse). Ovaj mi se smjeta na vrh
(dominira ujednaenost) za sluaj koritenja bosanskog monitora, a na naoare, kapu ili samo elo osobe stavlja
jezika. Na Sl. 5.c se vidi izbor slova "" nakon to je se senzor koji prevodi odreene pokrete glave za direktnu
prethdno zavrena rije i izabran znak koji predstavlja kontrolu pokazivaa mia na ekranu.
prazan prostor (spaces) predvien za razmak izmeu
rijei. Inae kao to se moe vidjeti na Sl. 4. on je zadnji Koritenjem adekvatnog ureaja za praenje pokreta oka
znak u okviru predvienog skupa svih znakova koji se korisnik ovog programa je u mogunosti da unosi tekst
mogu pojaviti (prethodi mu simbol ). Na Sl. 5.d. je oima, odnosno pokretima oka. Ovi ureaji su
prikazan izbor "." za kraj reenice. specifini, namjenjeni su ljudima sa hendikepom tako da
nisu uobiajena oprema raunara (Sl. 7). Autori programa,
Efikasnost Dasher programa, pored ostalog, proizilazi iz naunici sa Kembrida2, na osnovu izvrenih testiranja
potencijalnih kombinacija koritenog jezikog modela tvrde da koritenjem verzije programa koja koristi
kada je program u mogunosti da predvia vjerovatnou pokrete oka iskusni korisnici mogu da napiu tekst na
pojave odreenih karaktera koje korisnik eli da napie. engleskom jeziku i postignu rezultate oko 25 rijei3 u
Tako je koritenjem jednostavnih pokreta za izbor dobro minuti; koritenjem mia iskusni korisnici mogu da
predvienog teksta omoguena lakoa pisanja. Na napiu i do 39 rijei u minuti. Pod kontrolom oka
primjeru upotrebe engleskog jezikog modela dolazi do korisnici upoznati sa Dasherom mogu pisati bre od
izraaja koritena predikcija koja rezultira lakoom mnogih poznatih sistema zasnovanih na pokretu oka.
kojom se bira sledea rije (Sl. 6 - engleska rije
"beautiful" u sklopu reenice "The life is beautiful"). U
ovom primjeru za unos teksta umjesto inicijalne s lijeva
na desno, koritena je orijentacija sa desna na lijevo, to
znai da slova alfabeta "izviru" sa lijeve strane a rijei se
itaju sa desna na lijevo. Predviene su i opcije
orijentacije od vrha ka dole i obrnuto.
Dinamika interfejsa podrazumjeva da korisnik dri

pokazica (kursor) na konstantnoj lokaciji ekrana;
pokaziva kontrolie kontinuirano zumiranje sa
korisnike take gledita. Interfejs se zumira tako da
ispod pokazivaa prolaze novi aurirani okvirovi.
Slika 7. Dasher program, prikaz sa dodatnim ureajem
koji omoguava koritenje putem pogleda (pokreta oka)
4.3. DASHER I ASISTIVNE TEHNOLOGIJE
Dasher se u listi dostupnog softvera otvorenog koda

nalazi u grupi pomonih ili asistivnih tehnologija
(assistive technology) to inicijalno sugerie njegovu
potencijalnu namjenu. Naime, ova vrsta tehnologija
nazvanih asistivne tehnologije su krovni termin koji
pored ostalog obuhvata pomone, adaptivne i ostale
ureaje za rehabilitaciju, namjenjene da bi se odrale ili
poveale funkcionalne mogunosti osoba sa
invaliditetom. One promoviu veu nezavisnost tako to
omoguavaju ljudima da obavljaju zadatke, koje su
Slika 6. Prilagodba jezikom modelu (engleski jezik) nekada radili ili bili u stanju da postignu ili sa kojima
koritenje predikcije, osjetno utie na brzinu unosa. imaju veliku potekou, da ih ostvare pruajui
Koritena orijentacija s desna na lijevo. poboljanja ili nudei promjenu metoda interakcije i
asistencije koje su potrebne da se takvi zadaci i realizuju.
4.2. UREAJI ZA KORITENJE
4.4. POTENCIJALNA PRIMJENA U BCI
Dasher je prvobitno razvijen da bude voen
kontinuiranim dvodimenzionalnim pokretima 2D, kao to Postoje radovi [9], [10] u kojima se pominje upotreba (Sl.
je na primjer kontrolisanje poloaja pokazivaa na ekranu. 8) Dasher programa u kontekstu ve pomenutog interfejsa
2D ulazni ureaji koji se koriste u Dasheru mogu biti mi BCI.
i ekran osjetljiv na dodir na primjer. Pod kontrolom mia
poetnici mogu dostii brzinu pisanja od 2 do 25 rijei po
2
minuti nakon jednog sata prakse. Osobe sa invaliditetom David J.C. MacKay (Inference Group), David Ward
3
koji se ne mogu sluiti svojim rukama za glavni nain U HCI literaturi po konvenciji 1 rje/min odgovara 5
karaktera/min
Page 179 of 534

State of the Art, International Journal on Smart

snsing and Intelligent System, Vol. 1, No. 1,
137-159, 2008
[2] Pavlovic, V., Sharma, R. & Huang, T.
(1997), "Visual interpretation of hand gestures
for human-computer interaction: A review",
IEEE Trans. Pattern Analysis and Machine
Intelligence., July, 1997. Vol. 19(7), pp. 677 -
695.
Slika 8. Prikaz BCI sistema u kome je prdvieno
koritenje programa Dasher [3] Siddharth S. Rautaray, Anupam Agrawal, Real
Time Multiple Hand Gesture Recognition
Da bi se kreirao BCI, nekoliko odabranih vrsta modanih System for Human Computer Interaction, 2012
talasa se kontinuirano prati. Ovi podaci se dalje MECS I.J. Intelligent Systems and Applications,
analiziraju od strane raunara. Jedna uobiajena forma 2012, 5, 56-64
mjerenja modanih talasa je upotreba EEG [4] Olivera Jankovi, GUI interfejs kao podrka
(Elektroencefalografija osnovna neurofizioloka integraciji ZigBee mree, Meunarodni nauno-
metoda) skenera kao jedne od najjeftinijih i najbrih struni simpozijum INFOTEH Jahorina 2012,
opcija. Ovi skeneri mogu mjeriti razliite frekvencije str.1134-1139
talasa na vie lokacija na glavi. Izbor frekvencija i
pozicije elektroda zavise od namjene BCI. Kao [5] M.Rauterberg, From Gesture to Action: Natural
inteligentna aplikacija u ovom sistemu predvieno je user Interface, Techical University of
koritenje Dasher programa Eindhoven; Mens-Machine Interactie, Dieserde,
15-25, 1999.
ZAKLJUAK [6] N. Petersen, D. Stricker Continuous Natural User
Interface: Reducing the Gap Between Real and
Po svim trenutnim pokazateljima revolucija prirodnog Digital World, Proceedings, 8th IEEE
korisnikog interfejsa je neizbjena. Svijet interfejsa je International Symposium on Mixed and
migrirao iz aplikacije CLI u GUI aplikaciju jer je GUI Augmented Reality 2009, ISMAR 2009.
prije svega pruao vie mogunosti i bio lagan za
koritenje. Isto se deava upravo sada, kada u [7] F. Guo, S. Chen, "Gesture Recognition
komparaciji mogunosti NUI izbija u prvi plan. To Techniques in Handwriting Recognition
svakako ne znai da GUI i interfejsi bazirani na Application", Frontiers in Handwriting
koritenju mia na primjer, nee imati svoje mjesto u Recognition p 142-147, 2010
budunosti ali ta uloga e po svim predvianjima biti [8] Matthias Rehm, Nikolaus Bee, Elisabeth
ogranienija i vie specijalizovana od one koju imaju Andr, Wave Like an Egyptian - Accelerometer
danas. Based Gesture Recognition for Culture Specific
Interactions, British Computer Society, 2007
U evoluciji razvoja korisnikog interfejsa nalazimo se
dakle na novoj stepenici, periodu kada je stavljen [9] Marijn van Vliet, Text-input using a brain-
naglasak na koritenje prirodnog ljuskog pokreta u computer Computer Science interface:
interakciji izmeu ovjeka i raunara. Dasher je u tom introducing, Dasher University of Twente,
kontekstu prikazan kao izbor u kome se odreeni sadraj Faculty of Electrical Engineering,Mathematics
moe generisati koritenjem neprekidnih kontinuiranih and 2007
pokreta sa posebnim naglaskom na mogunost koritenja [10] Sebastian A. Wills and David J. C. MacKay
od strane osoba sa ozbiljnim invaliditetom to predstavlja DASHERAn Efficient Writing System for
svojevrsnu paradigmu za efikasniju komunikaciju. BrainComputer Interfaces? IEEE
TRANSACTIONS ON NEURAL SYSTEMS
LITERATURA AND REHABILITATION ENGINEERING,
VOL. 14, NO. 2, JUNE 2006
[1] F. Karray, M.Alemzadeh, J.A. Saleh, M.N. Arab
Human-Computer Interaction: Overview on
Page 180 of 534

TESTIRANJE INSTRUMENTA ZA ANALIZU POREMEAJA KVALITETA

ELEKTRINE ENERGIJE PRIMENOM LabVIEW SOFTVERA
TESTING OF INSTRUMENT FOR ANALYSIS OF ELECTRICAL POWER
QUALITY DISTURBANCES BY USING OF LabVIEW SOFTWARE
Dragan ivanovi, Milan Simi, Dragan Deni, Goran Miljkovi, Aleksandar Joci
Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u Niu
Sadraj U ovom radu je opisan postupak softverski distribucije i potronje elektrine energije podrazumeva
podranog testiranja instrumenta razvijenog za analizu, projektovanje i realizaciju merno-informacionog sistema
detekciju i klasifikaciju standardnih tipova poremeaja za kontinuirani monitoring i metroloko obezbeenje
kvaliteta elektrine energije. Procedura testiranja ovog parametara kvaliteta isporuene elektrine energije na
instrumenta, funkcionalno podranog Matlab softverskim razliitim lokacijama neke elektrodistributivne mree.
algoritmom za analizu poremeaja kvaliteta elektrine Ove aktivnosti ukljuuju merenje i analizu izmerenih
energije [1,2], obavljena je primenom LabVIEW softvera vrednosti osnovnih parametara i poremeaja kvaliteta,
virtuelne instrumentacije. Za konkretne potrebe testiranja koji su definisani vaeim nacionalnim i meunarodnim
primenjen je generator referentnih naponskih test signala, standardima ili propisima za kvalitet elektrine energije
sa simulacijom standardnih poremeaja kvaliteta signala, [4,5]. Na osnovu merenja osnovnih parametara kvaliteta
koji su tipini za realne elektrodistributivne sisteme. Ovim elektrine energije mogu se obezbediti vani merni podaci
generatorom mogu se obezbediti razliiti test signali sa neophodni za procenu kvaliteta neke elektrodistributivne
standardnim poremeajima kvaliteta, u skladu sa vaeim mree. Validni dokazi kojima se potvruje ispunjenost
meunarodnim standardima kvaliteta elektrine energije svih tehnikih preduslova neophodnih za obezbeenje
[3]. Svi mogui tipovi poremeaja kvaliteta test signala optimalnog nivoa kvaliteta elektrodistributivnog sistema,
mogu se posebno definisati i korigovati preko osnovnih mogu se obezbediti iskljuivo objektivnim kontinualnim
funkcionalnih regulatora i preklopnika, implementiranih monitoringom primenom metroloki testiranih ureaja i
na osnovnom prednjem panelu generatora poremeaja. opreme za merenje kvaliteta elektrine energije [6,7].
Referentna merna sredstva, kakva su naponski ili strujni
Abstract Procedure for software supported testing of kalibratori, danas su komercijalno dostupna na tritu u
instrument developed for analysis, detection and razliitim konstruktivnim i funkcionalnim varijantama, od
classification of standard electrical power quality manuelnih, delimino automatizovanih, do inteligentnih
disturbances, is described in this paper. Procedure for raunarski baziranih kalibracionih i mernih ureaja. Treba
testing of this instrument, functionally supported by posebno napomenuti da postoje i namenski projektovani
Matlab software algorithm for analysis of electrical instrumenti za testiranje ureaja za merenje kvaliteta
power quality disturbances [1,2], is performed by using of elektrine energije prestinih svetskih proizvoaa, kakvi
LabVIEW virtual instrumentation software. For specific su kalibracioni ureaji Fluke 5520A-PQ i Fluke 6100B.
testing purposes is used generator of reference voltage
test signals, with simulation of standard signal quality Softverski podrana procedura testiranja predstavljena u
disturbances, typical for real electrical power distribution ovom radu realizovana je sa ciljem provere i verifikacije
systems. By this generator can be provided various test osnovnih karakteristika reenja instrumenta za analizu i
signals with standard quality disturbances, according to klasifikaciju standardnih poremeaja kvaliteta elektrine
valid international electrical power quality standards [3]. energije. Programski algoritam koji obezbeuje detekciju
All possible types of test signal quality disturbances can i analizu osnovnih tipova poremeaja kvaliteta elektrine
be separately defined and corrected, by using of basic energije, primenjen kao osnova za realizaciju testiranog
functional regulators and switches, implemented on basic instrumenta, razvijen je u Matlab softverskom okruenju
front panel of disturbance generator. [1,2], dok je kompletna procedura testiranja instrumenta
obavljena u LabVIEW programskom okruenju. Testirani
1. UVOD instrument realizovan je tako da ima mogunost detekcije
est osnovnih kategorija standardnih poremeaja kvaliteta
Pored problema u obezbeenju dostupnosti elektrine elektrine energije: porast napona, padove napona, vie
energije to veem broju potroaa, segment koji harmonijske komponente signala, naponske tranzijente,
poslednjih godina dobija sve vei znaaj jeste kvalitet kombinacije porasta napona sa viim harmonicima signala
elektrine energije isporuene krajnjim potroaima i padove napona uz prisustvo viih harmonika signala.
putem elektrodistributivne mree. Danas je pouzdanost u
snabdevanju krajnjih potroaa kvalitetnom elektrinom 2. GENERATOR STANDARDNIH TEST SIGNALA
energijom jedna od osnovnih potreba neophodnih za
razvoj savremenih industrijskih drutava. Sa stanovita Kompletna procedura testiranja Matlab instrumenta za
prava i interesa samih potroaa elektrine energije, ovaj analizu standardnih tipova poremeaja kvaliteta elektrine
resurs mora biti konstantno dostupan, pri emu njihovim energije obavljena je u LabVIEW softverskom okruenju,
elektrinim ureajima mora biti obezbeeno pouzdano i primenom softverski baziranog reenja generatora tipinih
kvalitetno funkcionisanje. Pouzdana i efikasna kontrola poremeaja kvaliteta elektrine energije. Ovaj generator
Page 181 of 534

Slika 1. Prikaz prednjeg panela LabVIEW virtuelnog instrumenta za generisanje naponskih test signala sa razliitim
tipovima standardnih poremeaja kvaliteta signala
standardnih poremeaja kvaliteta signala ukljuuje raunar, konkretnom sluaju pojava tranzijenta signala generisana
karticu za akviziciju podataka PCI NI 6713 i kontrolnu je u obliku kratkotrajnih brzih oscilacija naponskog test
softversku aplikaciju razvijenu u LabVIEW okruenju [3]. signala, koje su prouzrokovane iskljuivo uticajem vie
Osnovni zadatak generatora jeste obezbeenje referentnih harmonijske komponente naponskog signala jedanaestog
naponskih signala za testiranje, sa mogunou generisanja reda, to se moe vrlo jasno i uoiti na Slici 1. Za svaki od
nekih standardnih poremeaja kvaliteta test signala napona standardnih poremeaja kvaliteta naponskog test signala
koji su karakteristini za realne elektrodistributivne mree. za generisanje posebno se definiu osnovni parametri, kao
Na ovaj nain mogue je generisati krae ili due sekvence to su: maksimalni nivoi svih poremeaja, duina trajanja
talasnih oblika signala za testiranje, sa razliitim tipovima poremeaja signala, vreme porasta i opadanja konkretnog
poremeaja kvaliteta, prema zahtevima vaeeg evropskog poremeaja, nivoi pojedinanih viih harmonika signala,
standarda kojim se propisuje merenje kvaliteta elektrine itd. Treba napomenuti i da je u LabVIEW programskom
energije EN 50160. Ovi osnovni tipovi poremeaja signala kodu realizovana specijalna trapezoidalna funkcija, kojom
koji se mogu obezbediti LabVIEW generatorom su: spore se obezbeuje definisanje vremena porasta ili opadanja
promene napona, porast napona, padovi napona, naponski odreenog poremeaja kvaliteta test signala. Na taj nain
tranzijenti, naponski prekidi, vii harmonijske komponente mogue je generisati poremeaje signala koji odgovaraju
naponskog signala, kao i kombinacije porasta napona sa poremeajima signala u realnim distributivnim mreama.
viim harmonicima signala ili padova napona sa viim
harmonijskim komponentama naponskog signala. 3. REALIZACIJA PROCEDURE TESTIRANJA
Izgled osnovnog prednjeg panela virtuelnog instrumenta, Testirani instrument za analizu standardnih poremeaja
razvijenog u LabVIEW softverskom paketu, za generisanje kvaliteta elektrine energije funkcionalno je baziran na
naponskih test signala, sa razliitim tipovima standardnih Matlab programskom algoritmu za detekciju poremeaja
poremeaja kvaliteta signala, predstavljen je na Slici 1. kvaliteta signala [1,2]. Ovaj instrument je realizovan tako
Neke osnovne funkcije implementirane na datom prednjem da ima mogunost za detektovanje est osnovnih tipova
panelu virtuelnog instrumenta su: definisanje nominalnih poremeaja kvaliteta elektrine energije: porast napona,
vrednosti amplitude i frekvencije referentnog test signala padove napona, vie harmonijske komponente signala,
za generisanje, definisanje brzine semplovanja signala i naponske tranzijente, kombinacije pada napona sa viim
duine trajanja finalne test sekvence naponskog signala za harmonicima, kao i porasta napona sa viim harmonicima
generisanje, mogunost definisanja nivoa Gausovog uma signala. Funkcionalni blok dijagram kompletne procedure
koji se moe superponirati osnovnom korisnom signalu, softverski podranog testiranja instrumenta za detekciju i
definisanje nivoa promene nominalne vrednosti amplitude analizu standardnih tipova poremeaja kvaliteta elektrine
i frekvencije signala, definisanje nivoa DC offseta test energije prikazan je na Slici 2. Procedura ukljuuje etiri
signala za generisanje, definisanje procentualnih vrednosti osnovna funkcionalna segmenta: ulazni segment za izbor i
amplitudnih nivoa pada napona i porasta napona kod test regulaciju procentualnog nivoa pojedinanih poremeaja
signala, definisanje maksimalnih procentualnih vrednosti kvaliteta referentnih test signala iz LabVIEW generatora
svakog od pojedinanih viih harmonijskih komponenata poremeaja, generator referentnih signala sa standardnim
naponskog test signala za generisanje. Na konkretnom poremeajima kvaliteta elektrine energije za testiranje
primeru sa Slike 1 predstavljen je prednji panel virtuelnog instrumenta, Matlab analizator za detekciju i klasifikaciju
instrumenta za simulaciju naponskog tranzijenta. U ovom standardnih poremeaja kvaliteta signala, kao i LabVIEW
Page 182 of 534

Slika 2. Funkcionalni blok dijagram procesa testiranja instrumenta za analizu poremeaja kvaliteta elektrine energije
dijagram koji obezbeuje grafiku prezentaciju konane od eventualno moguih poremeaja u kvalitetu signala za
odluke o detektovanom tipu poremeaja kvaliteta signala testiranje, kao to je detaljnije predstavljeno u Tabeli 1.
u zavisnosti od promene amplitudnog nivoa poremeaja u
test signalima. Postupak testiranja baziran je na pozivanju Primenom generatora poremeaja kvaliteta signala mogu
prethodno opisanog generatora standardnih poremeaja se obezbediti referentni naponski signali za testiranje, sa
kvaliteta elektrine energije, kao posebne potprogramske mogunou odabira i varijacije razliitih parametara
sekvence u okviru glavnog LabVIEW programa kojim se signala, pri emu se vrednosti vie razliitih parametara u
kontrolie testiranje. Nakon pozivanja ovog generatora test signalima mogu menjati istovremeno ili se svaki od
referentni naponski test signali, generisani sa odabranim uticajnih parametara moe pojedinano kontrolisati. Kao
osnovnim parametrima i eljenim poremeajima kvaliteta konanu odluku testirani instrument na svom indikatoru
signala, alju se na ulaz testiranog Matlab analizatora prikazuje jedan od sedam razliitih sluajeva, oznaenih
poremeaja kvaliteta elektrine energije, sve u okviru dve brojevima od 1 do 7 i prethodno predstavljenih u Tabeli 1.
programske petlje. Broj iteracija ovih programskih petlji Na Slici 3. prikazan je prednji panel LabVIEW generatora
definie se od strane korisnika po potrebi, a u konkretnom poremeaja kvaliteta signala kojim je generisan naponski
sluaju broj iteracija ovih petlji zavisi od zahtevanog
amplitudnog nivoa poremeaja test signala iz generatora.
Konana odluka o detektovanom tipu poremeaja signala
moe se predstaviti i u formi LabVIEW dijagrama, kao
zavisnost odluke testiranog instrumenta o tipu poremeaja
test signala od promene amplitudnog nivoa poremeaja u
referentnim test signalima. Mogue razliite varijante
konane odluke o detektovanom tipu poremeaja kvaliteta
test signala prikazane su na prednjem panelu testiranog
instrumenta za detekciju i oznaene su odgovarajuim
brojevima od 1 do 7. Posebno je definisan i oznaen svaki
Tabela 1. Mogue varijante odluke testiranog instrumenta
o detektovanom tipu poremeaja signala
Tip detektovanog poremeaja Oznaka

kvaliteta signala poremeaja
Signal bez poremeaja 1
Porast napona 2
Padovi napona 3
Vii harmonici signala 4
Naponski tranzijenti 5
Pad napona sa viim harmonicima 6
Slika 3. Generisanje test signala sa porastom napona i
Porast napona sa viim harmonicima 7 prikaz dijagrama odluke testiranog instrumenta
Page 183 of 534

signal za testiranje u prisustvu porasta napona, ukljuujui nivoa viih harmonika signala u opsegu 0 50%. Na X i
i grafiku prezentaciju odgovarajueg dijagrama konane Y osama prikazane su procentualne vrednosti poremeaja
odluke o detektovanom tipu poremeaja kvaliteta signala signala, odnosno viih harmonika signala i pada napona,
na indikatoru testiranog instrumenta. Konkretni test signal dok su vrednosti konane odluke testiranog instrumenta o
je generisan sa kontinualnom promenom procentualnog detektovanom tipu poremeaja kvaliteta predstavljene na
nivoa porasta napona u opsegu 0 100% u odnosu na Z osi dijagrama. U cilju to bolje i jasnije preglednosti 3D
nominalnu vrednost amplitude signala, pri emu je na dijagrama, na ovoj slici pored osnovnog prikaza data je i
slici predstavljen samo sluaj kada nivo porasta napona odgovarajua prezentacija LabVIEW dijagrama odluke sa
dostigne krajnju vrednost od 100%. Na osnovu dijagrama suprotne strane u odnosu na koordinatne ose dijagrama.
odluke moe se jasno uoiti da testirani instrument samo
u poetnom segmentu dijagrama za male vrednosti nivoa
poremeaja detektuje signal bez ikakvih poremeaja, ali
sa kontinualnim poveanjem procentualnog nivoa porasta
napona ve na 10% poremeaja dolazi do promene odluke
o detektovanom poremeaju, tako da testirani instrument
prikazuje oekivanu konanu odluku 2 porast napona.
Prezentacija generisanog signala za testiranje instrumenta

i dijagrama odluke o detektovanim poremeajima signala,
za sluaj kombinacije istovremene kontinualne promene
nivoa porasta napona i pojedinih viih harmonika signala,
data je na Slici 4. Nakon poetne detekcije signala bez
poremeaja, testirani instrument u vrlo kratkom intervalu
detektuje samo pojavu porasta napona, a zatim pri daljem
porastu procentualnog nivoa poremeaja signala konano
poinje da se detektuje i kombinacija ova dva poremeaja,
odnosno dolazi do promene odluke testiranog instrumenta
za detekciju na 7 porast napona sa viim harmonicima.
Slika 5. Prikaz 3D dijagrama odluke za sluaj kontinualne

promene nivoa pada napona u opsegu 0 20% i promene
nivoa viih harmonika u opsegu 0 50%
4. ZAKLJUAK
U radu je prikazana procedura testiranja instrumenta koji

je baziran na Matlab programskom algoritmu za detekciju
i analizu tipinih poremeaja kvaliteta elektrine energije.
Postupak testiranja realizovan je LabVIEW generatorom
naponskih test signala, sa mogunou simulacije nekih
Slika 4. Test signal i dijagram odluke za sluaj promene standardnih poremeaja kvaliteta elektrine energije. Ovaj
porasta napona i viih harmonika u opsegu 0 - 100% testirani instrument razvijen je za detekciju est osnovnih
tipova standardnih poremeaja kvaliteta: porast napona,
Dijagram odluke testiranog instrumenta o detektovanom pad napona, vie harmonike signala, naponske tranzijente,
tipu poremeaja kvaliteta signala moe biti predstavljen i kombinacije porasta napona sa viim harmonicima, kao i
u 3D varijanti. U tom sluaju vri se kontinualna promena kombinacije pada napona sa viim harmonicima signala.
procentualnih nivoa dva poremeaja naponskog signala za Sama procedura testiranja ukljuuje pozivanje generatora
testiranje, nezavisno jedan od drugog. Na Slici 5. data je standardnih poremeaja kvaliteta elektrine energije, kao
3D grafika prezentacija dijagrama odluke za kontinualnu posebnog potprogramskog segmenta u glavnoj LabVIEW
promenu nivoa pada napona u opsegu 0 20% i promenu softverskoj sekvenci za testiranje, nakon ega se naponski
Page 184 of 534

test signali, prethodno generisani sa odabranim osnovnim [2] D. Kostadinov and D. Taskovski, Automatic Voltage
parametrima i eljenim tipom poremeaja kvaliteta, alju Disturbance Detection and Classification using Wavelets
direktno na ulaz Matlab analizatora poremeaja kvaliteta and Multiclass Logistic Regression, Proceedings of
elektrine energije. Za sve mogue poremeaje kvaliteta u IEEE International Conference I2MTC 2012, pp.103-106,
test signalima vri se kontinualna regulacija amplitudnog Graz, Austria, 1316 May 2012.
nivoa poremeaja signala u opsegu 0 do 100%. Na ovaj
[3] M. Simi, D. Deni, D. ivanovi, D. Taskovski and
nain obezbeeno je generisanje velikog broja razliitih
V. Dimcev, Development of a Data Acquisition System
signala za potrebe testiranja, generisanih sa varijacijom
for the Testing and Verification of Electrical Power
osnovnih tipova poremeaja kvaliteta. Za ovu specifinu
Quality Meters, JPE Journal of Power Electronics, Vol.
primenu, u postupku testiranja instrumenta za detekciju
12, No. 5, pp. 813-820, September 2012.
poremeaja kvaliteta elektrine energije, analizirane su
neke karakteristine kombinacije naponskih test signala sa [4] E. F. Fuchs and M.A.S. Masoum, Power Quality in
tipinim poremeajima kvaliteta elektrine energije, koji Power Systems and Electrical Machines, Academic Press,
se mogu javiti u realnim elektrodistributivnim sistemima. USA, February 2008.
[5] H. Markiewicz, A. Klajn, Power Quality Application
ZAHVALNICA
Guide - Voltage Disturbances, Standard EN 50160,
Voltage Characteristics in Public Distribution Systems,
Rezultati predstavljeni u ovom radu deo su istraivanja na
Wroclaw University of Technology, July 2004.
nacionalnom projektu TR 32019, u okviru programa
Tehnolokog razvoja, finansiranog od strane Ministarstva [6] L. F. Auler, R. D'Amore, Power Quality Monitoring
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije. Controlled through Low-Cost Modules, IEEE Transact.
on Instrumentation and Measurement, Vol. 58, No. 3, pp.
LITERATURA 557562, 2009.
[1] A. Milchevski, D. Kostadinov and D. Taskovski, [7] B. D'Apice, C. Landi, A. Pelvio and N. Rignano, A
Classification of Power Quality Disturbances using Multi-DSP Based Instrument for Real-Time Energy and
Wavelets and Support Vector Machine, Electronics and PQ Measurements, Metrology and Measurement
Electrical Engineering, Vol. 19, No. 2, pp. 25-30, 2013. Systems, Vol. 14, No. 4, pp. 495506, 2007.
Page 185 of 534

MERENJE UTICAJA UMA NA SJEDINJAVANJE DINAMIKIH SLIKA
MEASURING THE EFFECTS OF NOISE IN DYNAMIC IMAGE FUSION

Rade Pavlovi1, Vladimir Petrovi2
Ministarstvo odbrane Vojnotehniki institut1
Imaging Scienc, University of Manchester 2
Sadraj U ovom radu predstavljeni su rezultati Ovaj rad ima za cilj da se izvri merenje efekata uma na
objektivne mere za sjedinjavanje za procenu uspenosti sjedinjavanje dinamikih slika postojeim metodama
sjedinjavanja dinamikih slika u sluaju kada je u jednoj sjedinjavanja koje se koriste za sjedinjavanje mirnih slika.
od ulaznih sekvenci prisutan um. Pri poreenju rezultata Takoe, dati su i predlozi za izbor algoritma za fuziju
koriene su standardne metode za sjedinjavanje mirnih dinamikih slika u zavisnosti od odnosa signal-um. Rad
slika. Metode koje su implementirane za sjedinjavanje je organizovan na sledei nain. Posle uvoda u prvom
dinamikih slika su standardne multirezolucione metode delu, drugi deo predstavlja efekte koje ima um u
(Laplasova piramida, diskretna vejvlet transformacija, sjedinjavanju dinamikih slika. Trei deo rada predstavlja
) i aritmetiko sjedinjavanje. Prikazani rezultati procena sjedinjavanja u prisustvu uma sa metodom koja
objektivnom merom dobijeni su na veem broju sekvenci i se odnosi na dinamiko sjedinjavanje. U data je analiza
pokrivaju razliite scenarije. rezultata izvedenih na sekvencama snimljenim u
razliitim scenarijima i vremenskim uslovima, nakon ega
Abstract - In this paper, we present the results of u petom delu sledi zakljuak.
objective measure for dynamic fusion evaluating of
methods for image fusion in the presence of noise in one 2. UM U DINAMIKOM SJEDINJAVANJU
of the input sequences. The comparison of the results SLIKA
provided by methods for fusing stills images. Methods
were implemented in dynamic image fusion are Prisustvo uma u ulaznim slikama moe bitno uticati na
multiresolution standard fusion methods (Laplacian uspenost sjedinjavanja. U nedostatku pouzdanih
pyramid, discrete wavelet transform, ) and arithmetic kriterijuma razluivanja, um se prilikom sjedinjavanja
fusion. Finally, results of du objective measures carried tretira kao prava informacija i tako prenosi u sjedinjenu
out in a number of different sequences that cover different sliku. Pored toga um u ulaznim slikama moe dodatno da
scenarios. zbuni proces sjedinjavanja i time prouzrokuje neeljena
izoblienja i artifakte sjedinjavanja.
1. UVOD
um koji igra znaajnu ulogu u modernim vizuelnim
Osnovna ideja osmatranja spregom vie senzora je sistemima, dolazi iz niza razliitih izvora kao to su
eliminacija efekata njihovih pojedinih nedostataka, to atmosferski, elektronika senzora i kvantizacija koji utiu
obezbeuje uspeno funkcionisanje sistema u svim na proces formiranja slike [2]. Kamera registruje svoju
uslovima. Primenom vie senzora zasnovanih na merenju opservaciju u obliku digitalnog signala slike definisanog
razliitih fenomena, kao na primer toplotnog zraenja (IC kroz matricu taaka (piksela). Atmosferski efekti, kao to
senzori) i refleksije svetlosti (kamere u vidnom opsegu), su strujanja vazduha, dim, magla itd. utiu na ovaj proces
dobija se vie realnih informacija o objektima koje menjajui zraenje koje stie na objektiv. Senzorski um
posmatramo. prouzrokuje elektronika same kamere i utie na merenje u
elektro-optikom spektru. Naposletku, izmerenu vrednost
Multisenzorski sistemi koriste vie razliitih senzora koji dalje menja kvantizacija dodelom pribline umesto tane
nadgledaju istu situaciju ili prostor. Na ovaj nain daju vrednosti digitalnom signalu.
potpunije i pouzdanije informacije od sistema koji koriste
samo jedan ili vie senzora istog tipa. Sa druge strane, Kao primer uma na slika na slici 1 dati su primeri
iako se u sistem unose potpunije informacije o eljenom televizijske slike i termovizijske slike iste scene iz VA1
cilju, to ne znai da se one mogu koristiti bez prethodne sekvence koja je iskvarena na etiri razliita odnosa
obrade specificirane za svaki senzor i bez koordinacije sa signal-um (20, 10, 3 i 1 dB). Na termovizijskoj slici bez
informacijama dobijenim iz drugih izvora. Ovaj problem uma jasno su ouljivi objekti sa veim temperaturnim
reava multisenzorsko sjedinjavanje (fuzija) informacija kontrastom, isti sluaj je i kad je odnos signal-um 20dB.
[1]. Prilikom pojaavanja uma manji objekti su slabije
uoljivi, da bi prilikom odnosa od 1dB gotovo neuoljivi i
Iako je napredak i tehnologiji izrade senzora omoguio ne razlikuju se od uma na slici.
znatno smanjenje uma na slikama i videu, ipak je um i
dalje prisutan u veini sistema i teko ga je odvojiti od U veini sluajeva sjedinjavanje video sekvenci vri se
korisnog signala. Postojanje vee koliine uma je metodama za sjedinjavanje mirnih slika koje ne mogu da
najee prisutno u jeftinijim sistemima i sistemima koji uzmu u obzir vremensku zavisnost izmeu frejmova koja
zahtevaju veu brzinu. je izuzetno visoka. Takoe ove metode slabije su otporne
Page 186 of 534

na pojavu uma u sekvencama jer one uzimaju u obzir U literaturi postoji vie metoda sjedinjavanja slika od
svaki frejm iz sekvence pojedinano. kojih su najzastupljenije multirezolucione i
multiveliinske [4]. Multirezoluciona analiza transformie
signal slike u piramidalnu predstavu sastavljenu od pod-
opsenih signala opadajue rezolucije od kojih svaki
predstavlja jedan deo originalnog spektra. Vee strukture
su u pod-opsezima niih, a finiji detalji u pod-opsezima
viih nivoa rezolucije. Sjedinjavanje slika
multirezolucionim piramidama daje veu fleksibilnost
prilikom izbora informacija za sjedinjenu sliku i
negativne efekte loih izbornih odluka prilikom
sjedinjavanja ograniava na samo odreene delove
spektra. Gausova piramida [5] je prva multirezoluciona
tehnika primenjena u sjedinjavanju slika. U Gausovoj
piramidi informacije iz originalne slike izraene su kroz
niz sve grubljih niskopropusnih (NP) aproksimacija
originalne slike. Ove aproksimacije dobijaju se
iterativnom NP filtracijom gausovskim prozorom,
praenim decimacijom sa faktorom 2.
Diskretna vejvlet transformacija (DVT) [6] je veoma

rasprostranjena tehnika u oblasti digitalne obrade slike i
sjedinjavanja slika sa istih ili razliitih senzora
(sjedinjavanje satelitskih slika, kolor sjedinjavanje, ...).
Multirezoluciona analiza (MR) ulaznih slika vri se na

Slika 1. Slike televizijske i termovizijske kamere (prvi osnovu Malat-ove teorije [7], dok se sjedinjavanje
red) i rezultati dodavanja Gausovog uma na podopsega izvodi sa nekom od MR tehnika. Iako DVT
termovizijsku sliku sa odnosom signa-um od 20, 10, 3 i ima iroku primenu, ono pati od dva osnovna nedostatka:
1dB respektivno - Nedostatak otpornosti na promene signala (shift
invariance), tj. male promene u ulaznom signalu
Aritmetiko sjedinjavanje predstavlja vrlo jednostavan i izazivaju znaajne varijacije u distribuciji energije
ponekad veoma efikasan nain sjedinjavanja slika. izmeu koeficijenata u DVT i
Sjedinjena slika se formira piksel po piksel aritmetikom - Loe selektivnosti po pravcima, koja je posledica
kombinacijom odgovarajuih piksela u ulaznim slikama. razdvajanja filtara i maksimalne osetljivosti na ivice
Sjedinjena slika F aritmetikim sjedinjavanjem iz ulaznih po horizontalnom, vertikalnom i dijagonalnom
slika A i B dobija se prema jednaini: pravcu.
F m, n k A Am, n k B Bm, n C (1) Zahtevnost ranije multirezolucionih algoritama je
raunarski dosta velika i dovodi u pitanje primenu za
Koeficijenti sjedinjavanja kA i kB odreuju relativni uticaj sjedinjavanje u realnom vremenu. Kompromis izmeu
koji svaka od ulaznih slika ima na sjedinjenu na toj raunarske zahtevnosti i kvaliteta sjedinjavanja
poziciji dok C regulie srednju vrednost nivoa sivog predstavlja raunarski efikasan algoritam za sjedinjavanje
sjedinjenih slika. (RES) [8]. Cilj je dvostruk: postii raunarski efikasno
sjedinjavanje primenljivo u realnom vremenu i da se
Modifikovano aritmetiko sjedinjavanje dali su odre dobre performanse i pouzdanost. Ova metoda
Yamamoto i Yamada [3] za sjedinjavanje televizijskih i postie znaajno smanjenje zahtevnosti sjedinjavanja
termovizijskih slika. Ova metoda je preklapanje ulaznih upotrebom efikasnih filtara i razlaganjem na dva
slika sa koeficijentima: frekventna opsega. Vee pojave (nie frekvencije)
(kA, kB, C)=(1, 1, -(E[A(m,n)]+E[B(m,n)])) (2) sjedinjuju se jednostavnim aritmetikim metodama, dok
se pouzdana izborna tehnika primenjuje na sitnije detalje
Ova metoda se razlikuje od aritmetikog usrednjavanja u viim delovima spektra. Sjedinjavanje slika na ovaj
samo po dinamikom opsegu sjedinjene slike. nain daje dosta dobre rezultate, ponekad i bolje od
zahtevnijih metoda.
Mane aritmetikog sjedinjavanja mogu se donekle izbei
korienjem pred-obrade slika. Na ovaj nain poboljava Ova metoda sjedinjavanja koristi predstavu signala sa
se efikasnost sjedinjavanja i znaajna prednost u odnosu samo dva frekventna opsega. Ulazna slika razlae se na
na korienje individualnih senzora. Iako pred-obrada, dve slike iste veliine koje sadre nii i vii deo njenog
kao to je negativ jedne slike i pojaanje kontrasta, spektra. Niskofrekventna slika, zvana pozadinska sadri
poboljava uspenost, aritmetiko sjedinjavanje ne daje nultu uestanost i samo grube detalje i najvee objekte iz
dobre rezultate kao ostale metode za sjedinjavanje slika. ulazne slike. Nasuprot tome, slika prvog plana sadri vie
uestanosti iz originalnog spektra. To su sitni objekti,
Page 187 of 534

ivice, are i ostali detalji neophodni za prepoznavanje i

opis pojava i objekata. Spektralno razlaganje u
pozadinsku i sliku prvog plana postie se na taj nain to
se ulazna slika prvo filtrira NP filtrom, to daje
pozadinsku sliku koja se onda oduzima od originala da bi
se dobila slika prvog plana (slika 2).
Prozorsko
usrednjavanje
-
Ulazna slika Pozadinska slika +
+
Slika prvog plana
Slika 2. Razlaganje ulazne slike na pozadinsku sliku i

sliku prvog plana
Rezulati sjedinjavanja navedenim metodama za

sjedinjavanje jo jednog frejma iz sekvence VA1
prikazani su na slici 3. Sa slike se vidi da se aritmetikim
sjedinjavanjem dobijaju najloiji rezultati i da je dolo do
gubitka kontrasta na mestima gde su komplementarni
signali. Ostale metode daju bolje rezultate i istie se
sjedinjavanje Laplasovom piramidom, gde je najjai
kontrast izmeu objekata i pozadine. Slika 4. Rezultati sjedinjavanja televizijske i umom
iskvarene termovizijske slike (prvi red) razliitim
metodama respektivno: aritmetiko, Laplasovom
piramidom, DVT i RES
3. PROCENA SJEDINJAVANJA U PRISUSTVU

UMA
Veina algoritama za procenu uspenosti sjedinjavanja

slika napravljeni su za mirne slike i daju dobre rezultate
prilikom sjedinjavanja prostornih informacija iz ulaznih
slika u sjedinjenu sliku. Ovo ne znai da se ovi algoritmi
ne mogu koristiti za sjedinjavanje video sekvenci ali pri
njihovom korienju javljaju se problemi. Jedan od njih je
vremenska stabilnost zbog promena na sceni zbog koje bi
trebalo menjati parametre kroz sekvencu, na primer broj
nivoa dekompozicije kod Laplasove ili vejvlet
sjedinjavanja, kako bi dobili to bolje rezultate
sjedinjavanja. Pored toga raunarska zahtevnost
predloenih algoritama nije bitna ako se radi o
sjedinjavanju mirnih slika ali je veoma vana ako se radi
sjedinjavanje u realnom vremenu.
Dinamika, gradijentna mera za proraun uspenosti

sjedinjavanja sekvence slika DQ [9] nastavak je mere
Slika 3. Rezultati sjedinjavanja televizijske i QAB/F [10] za mirne slike i prikazana je na slici 5. Ova
termovizijske slike (prvi red) razliitim metodama mera daje prenesene informacije iz ulaznih sekvenci u
respektivno: aritmetiko, Laplasovom piramidom, DVT i sjedinjenu sekvencu. Proraun mere zasnovan je na tri
RES uzastopna frejma sve tri sekvence. Za tekui frejm iz sve
tri sekvence koristi se mera za ouvanje ulaznih
Sjedinjavanje u sluaju kad je jedna od slika (u ovom informacija u sjedinjenoj sekvenci. Ovaj doprinos
sluaju termovizijska) iskvarena umom sa odnosom ouvanju informacija rauna se za svaku lokaciju m,n na
signal-um od 1dB, prikazano je na slici 4. Sa slike se slici. Meutim, prethodni i sledei frejm iz svake
vidi da je najmanji uticaj uma na sjedinjenu sliku vidljiv sekvence koriste se za proraun vremenskog gradijenta
u aritmetikom sjedinjavanju, iako je ovom metodom informacija koji obezbeuje proraun ouvanja ulaznih
dolo do naruavanja kontrasta, dok je na ostalim slikama vremenskih informacija na svakoj lokaciji u sjedinjenu
prisustvo uma znatno uoljivije. sekvencu. Oba skupa prorauna integriu se u jedan skup
za proraun ouvanja prostorno-vremenskih informacija
Page 188 of 534

za svaki piksel na slici. Ovi prorauni mnoe se teinskim Na slici 7 dati su rezultati mere DQ primenjene na 15
koeficijentima koji su dobijeni kao rezultat subjektivnog sekvenci razliitih scenarija koje su sjedinjene
znaaja za tekui frejm. Individualni rezultati za svaki najzastupljenijim metodama za sjedinjavanje mirnih slika
frejm se onda usrednjavaju da bi se dobila jedinstvena (aritmetiko sjedinjavanje AS, laplasovo sjedinjavanje
mera za celu sekvencu. LS, sjedinjavanje diskretnom vejvlet transformacijom
DVT i raunarski efikasnim sjedinjavanjem RES). Kao
ulazne sekvence koriena je ista televizijska slika i
zaumljena termovizijksa slika razliitim nivoima uma
(30, 20, 10, 6, 3 i 1db). Sa slike se vidi da prilikom
manjeg prisustva uma na ulaznim sekvencama
sjedinjavanje Laplasovom piramidom daje najbolje
rezultate. Pri porastu prisustva uma Laplalova piramida i
raunarski efikasno sjedinjavanje daju najbolje i gotovo
identine rezultate, a dok pri izrazito zaumljenim
slikama aritmetiko sjedinjavanje daje neto bolje
rezultate od svih ostalih metoda. Ovo se moe objasniti
injenicom da kod aritmetikog sjedinjavanja nema
decimacije signala i sjedinjavanjem u podopsezima koje
mogu dodatno uticati na um u sjedinjenoj slici.
Slika 5. Mera za dinamiku procenu uspenosti

sjedinjavanja
4. ANALIZA REZULTATA
Primer sjedinjavanja televizijske slike i umom iskvarene

termovizijske slike iz urbane scene (prvi red) dat je na
slici 6. Kao i kod prethodnog primera najmanje primetan
je um kod aritmetikog sjedinjavanja uz najloiji
kontrast (drugi red levo). Laplasova metoda (drugi red
desno) sjedinjavanja daje najbolje rezultate i najuoljiviji
su topli objekti (ljudi). Ostale metode daju loije rezultate
uz vee prisustvo uma. Slika 7. Grafiki prikaz rezultata sjedinjavanja dobijenih
pomou objektivne mere DQ
5. ZAKLJUAK
Ovaj rad predstavlja rezultate istraivanja uticaja uma na

dinamiko (video) sjedinjavanja slika. Kreiran je skup od
veeg broja sekvenci razliitih scenarija i pri tome jedna
od ulaznih sekvenci iskvarena je sa razliitim snagama
uma (6 razliitih sluajeva). Metode koje su koriene u
fuzuji su standardne metode za sjedinjavanje slika. Za
procenu uspenosti sjedinjavanja koriena je mera za
dinamiko sjedinjavanje.
Na osnovu rezultata mere DQ za procenu uspenosti

sjedinjavanja dinamikih slika koja je zasnovana na
merenju ouvanja informacija iz ulaznih u sjedinjenu
sekvencu izvedeni su zakljuci o primeni razliitih
metoda sjedinjavanja. Prilikom sjedinjavanja dinamikih
slika sa malim umom najbolje rezultate daje
sjedinjavanje Laplasovom piramidom. Pri odnosu signal-
Slika 6. Rezultati sjedinjavanja televizijske i um manjem od 20 raunarski efikasna metoda daje dobre
termovizijske slike (prvi red) razliitim metodama rezultate i zbog male zahtevnosti pogodna je za primenu u
respektivno: aritmetiko, Laplasovom piramidom, DVT i realnim sistemima. Pri odnosu manjem od 3dB
RES aritmetiko sjedinjavanje, kao najjednostavnija i najmanje
zahtevna metoda predstavlja najbolje reenje za fuziju.
Page 189 of 534

LITERATURA [6] S Nikolov, P R Hill, D R Bull, C N Canagarajah,

Wavelets for image fusion, in Wavelets in Signal
[1] V Petrovic, T Cootes, Obejtively adaptive image and Image Analysis, from Theory to Practice, A.
fusion, Information fusion, Volume 8, Issue 2, Petrosian and F. Meyer, Eds. Kluwer Academic
April 2007, pp. 168-176 Publishers, 2001.
[2] V Petrovic, C Xydeas, Sensor noise effects on [7] S G Mallat, A theory for multiresolution signal
signal-level image fusion performance, decomposition: The wavelet representation, IEEE
International Journal of Information Fusion, 4: 2003 Trans. PAMI, 11(7), pp 674-693, 1989.
pp 167-183,
[8] V Petrovi, C Xydeas, Computationally Efficient
[3] Yamamoto K, Yamada K, Image Processing and Pixel-level Image Fusion, Proceedings of
fusion to detect Navigation Obstacles, Proc. SPIE, Eurofusion99, Stratford-upon-Avon, October 1999,
Vol. 3374, 1998, str. 337-346 pp177-184
[4] A Toet, Hierarchical image fusion, Mach. Vision [9] V Petrovic, T Coots, R Pavlovi, Dynamic Image
Appl. 3, 311, 1990 Fusion Performance Evaluation, Information
Fusion, 2007 10th International Conference on
[5] P Burt, E Adelson, The Laplacian pyramid as a
compact image code, IEEE Transactions on [10] V Petrovi, C Xydeas, Objective Evaluation of
Communication, COM-31,1983, pp. 532-540 Signal-level Image Fusion Performance, Optical
Engineering, SPIE, Vol 44(8), 087003, 2005
Page 190 of 534

PRIMENA OPEN SOURCE GIS REENJA ZA AUTOMATIZACIJU

HIDROLOKIH PRORAUNA NEIZUENIH SLIVOVA
APPLICATION OF OPEN SOURCE GIS FOR AN AUTOMATED
HYDROLOGIC ANALYSIS OF UNGAUGED BASINS
Nikola Zlatanovi1, Mileta Milojevi1, Jelena otri1, Irina Milovanovi1
1
Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Zavod za zatitu od bujica i erozije, Beograd
Sadraj Hidroloke analize se relativno esto vre u 2. METODOLOGIJA

inenjerskoj praksi pri projektovanju hidrotehnikih
objekata. U Srbiji, kao i u veem delu ostatka sveta, 2.1 Hidroloki proraun
najei je sluaj da se takve analize vre na mestima
gde ne postoje prethodna merenja, na tzv. neizuenim Usled nedostatka merenja na kojima bi se vrila statistika
slivovima. Takvi prorauni zahtevaju analizu mnotva obrada, kod neizuenih slivova se u hidrolokoj praksi
prostornih podataka, i dugotrajnu obradu. Ovaj rad najee koriste parametarske metode koje koriste
predstavlja jedno reenje za znaajno ubrzavanje podatke o reljefnim, meteorolokim, klimatolokim i
procesa korienjem dostupnih softvera otvorenog koda. ostalim karakteristikama sliva za procenu hidrolokog
reima.
Abstract Hydrologic analyses are frequently
performed in engineering practice when designing Za procenu oticaja vode usled padavina, koriena je SCS
hydraulic structures and flood protection measures. In CN metoda za raunanje efektivnih padavina. SCS CN
Serbia, as well as in most other parts of the world, these metoda je razvijena raunanje ukupnog oticaja na osnovu
analyses are needed in basins where no previously ukupnih padavina, koje rauna na osnovu stanja na slivu u
measured streamflow data exists, in so-called ungauged vidu hidroloke klase zemljita, zemljinog pokrivaa,
catchments. Such analyses require a vast amount of naina obrade zemljita i prethodnih uslova vlanosti [1].
spatial data and are very time-intensive. This paper
deals with automating the processing and analyzing of Kako SCS CN metoda za raunanje koliine oticaja ne
spatial data for hydrologic calculations using open uzima u obzir vreme, ve ukupni oticaj, za raunanje
source software, in order to greatly speed up the process. hidrograma direktnog oticaja koriena je metoda
sintetikog jedininog hidrograma [2]. Time se vri
1. UVOD procena maksimalnog oticaja poplavnog talasa, kao i
procena vremena nailaska poplavnog talasa nakon kie.
Hidroloke analize su neophodne kao podloga za
projektovanje hidrotehnikih objekata. Bilo da je u pitanju 2.2 Ulazni podaci
projektovanje objekata za odbranu od poplava ili erozije,
propusta, postrojenja za vodosnabdevanje, male Digitalni model terena (DTM Digital Terrain Model i
hidroelektrane itd, hidroloki prorauni su neophodni kao DEM Digital Elevation Model) je matematika
ulazni podatak. Hidroloko osmatranje malih vodotokova predstava kontinualne povri terena na osnovu
je retkost svuda u svetu. Posebno nedostaju mereni i reprezentativnog seta podataka u formi taaka, linija i
osmotreni podaci o proticajima velikih voda. S obzirom drugih informacija prikupljenih o terenu. U irem smislu,
da hidrauliki prorauni vodotokova zahtevaju digitalni model terena, pored podataka, obuhvata i
poznavanje hidrolokih parametara, odnosno talasa procedure za organizovanje tih podataka u okviru baze
velikih voda i maksimalnih proticaja za definisane podataka o terenu, kao i odgovarajue metode
verovatnoe, do ovih podataka se dolazi posrednim putem interpolacije na osnovu tih podataka.
- hidrolokim proraunima za hidroloki neizuene
Za potrebe ove studije, korien je SRTM (Shuttle Radar
slivove.
Topography Mission) digitalni model terena, za teritoriju
Za hidroloke proraune neizuenih slivova je potrebno Republike Srbije. SRTM je internacionalni poduhvat
mnotvo ulaznih podataka ili podloga, ukljuujui predvoen NASA-om, tokom kojeg je snimljen digitalni
topografske i morfoloke odlike terena slivne povrine, model terena irom sveta putem modifikovanog radarskog
meteoroloke podatke (podaci o padavinama i klimi), sistema montiranog na spejs atl [3]. Dostupan je za
pedoloke podloge (zastupljenost i rasprostranjenost besplatno preuzimanje putem interneta. Na slici 1 je
tipova zemljita), geoloke podloge, nain korienja prikazan digitalni model teren koji je korien.
zemljita i zemljini pokriva itd.
Ovaj rad predstavlja jedno reenje za znaajno ubrzavanje

procesa korienjem dostupnih softvera otvorenog koda.
Page 191 of 534

Jedna od vanijih informacija potrebnih u hidrolokim

analizama jeste zapremina pale vode na neki sliv. Na
osnovu merenja padavina na vie taaka unutar sliva ili u
njegovoj neposrednoj blizini, zapremina pale vode se
moe odrediti na vie naina, mada se najee u
inenjerskoj praksi koristi metoda Tisenovih poligona jer
kombinuje jednostavnost i relativnu tanost.
Slika 1. SRTM digitalni model terena za teritoriju Srbije
Zemljini pokriva i korienje zemljita imaju veoma

veliki uticaj na hidroloke procese kao to su
evapotranspiracija, vlanost zemljita i obnavljanje
koliina podzemnih voda. CORINE (Coordination of
Information on the Environment Koordinacija
informacija o ivotnoj sredini) program je implementiran
od strane Evropske Komisije sa svrhom da se razvije baza Slika 3. Mrea padavinskih stanica
podataka koja e sadrati konzistentne lokalizovane
geografske informacije o zemljinom pokrivau evropskih Pedoloke podloge, tj. podaci o zemljitu, su
zemalja [4]. digitalizovani sa Pedoloke karte Federativne Narodne
Republike Jugoslavije u razmeri 1:1.000.000 iz 1959.
godine, koju je izradilo Jugoslovensko drutvo za
prouavanje zemljita. Izvorni oblik ove karte je prikazan
na slici 4.
Slika 2. CORINE zemljini pokriva za teritoriju

Republike Srbije
Padavinske stanice predstavljaju veoma vaan izvor Slika 4. Pedoloka karta Federativne Narodne Republike
meteorolokih podataka za potrebe hidrolokih prorauna, Jugoslavije iz 1959. godine
naroito kada su u pitanju neizueni slivovi. Kada ne
Trenutno ne postoji zvanina pedoloka karta u
postoje, ili nisu raspoloive vrednosti osmotrenih
digitalnom obliku koja pokriva itavu teritoriju Republike
proticaja na nekom vodotoku, slivovi takvih vodotoka se
Srbije.
nazivaju neizuenim slivovima, i najee se u
hidrolokoj praksi prorauni proticaja vre preko merenih
podataka o padavinama, u sprezi sa ostalim raspoloivim
hidrolokim, meteorolokim i klimatskim parametrima.
Page 192 of 534

2.3 Korieni softver
Da bi se u potpunosti automatizovale metode

predstavljene u delu 2.1 korienjem podatke prestavljene
u delu 2.2, program je napisan korienjem programskog
jezika R i geografskog informacionog sistema SAGA GIS
(System for Automated Geoscientific Analyses). Glavni
razlozi za odabir ovakve kombinacije softvera su sledei:
1) oba programska paketa su sposobna za efikasnu obradu
i analizu prostornih podataka, 2) oba programska paketa
se lako naue sa osnovnim predznanjem programiranja i
GIS-a, i 3) oba programska paketa su besplatna i
otvorenog koda, inei ih idealnim za nauna istraivanja.
R je integrisan softverski paket sa alatkama za obradu

podataka, proraune i grafiki prikaz [5]. Iako je razvijan
kao implementacija programskog jezika S sa glavnom
primenom u oblasti statistikih prorauna, R se lako
nadograuje kroz funkcije i module, a R zajednica je
poznata po tome da je vrlo aktivna. Jedan od ovih paketa,
RSAGA, omoguava pristup svim funkcijama za Slika 5. Poloaji analiziranih slivova
prostornu analizu terena koju nudi SAGA GIS
korienjem programskog jezika R. R je besplatno Tabela 1. Spisak analiziranih slivova
dostupan putem GNU GPL javne licence, koja
omoguava korisnicima (pojedincima, organizacijama ili Slivna
Hidroloka
kompanijama) prava da koriste, izuavaju, umnoavaju ili R.br. Reka povrina
stanica
modifikuju softver. (km2)
1 Jasenica Donja atornja 84
SAGA GIS (System for Automated Geoscientific
Analyses) je besplatan geografski informacioni sistem 2 Crnajka Crnajka 96
otvorenog koda za editovanje, obradu i analizu prostornih 3 Kozarska Tupalovce 98
podataka. Ovaj softverski paket se neprestano proiruje 4 Lukovska Merez 113
putem kompleta metoda koje su organizovane u module 5 Lopatnica Bogutovac 116
unutar programa, i mogu biti pozvane bilo iz grafikog 6 Jablanica Sedlari 140
interfejsa programa ili iz nekog programerskog okruenja 7 Gradac Deguri 159
(npr. R, Python, shell scripts etc) [6]. 8 Toplica Magovo 180
9 Obnica Belo Polje 185
2.4 Analizirani slivovi
10 Kutinska Radikina Bara 205
U ovom radu, analiziran je ukupno 21 sliv za koje su bili 11 Tamnava Koceljeva 208
raspoloivi podaci o proticajima. Kriterijumi za izbor 12 Diina Brani 208
slivova su sledei: 13 Rasina Brus 213
14 Visoica Braevci 227
- da je slivna povrina manja od 500 km2 15 Bjelica Gua 239
16 Lunica Svoe 319
- da je niz hidrolokih merenja dovoljno dugaak
17 Kolubara Valjevo 340
(bar 20 godina) i bez duih prekida
18 Kosanica Visoka 370
- da sliv ne poseduje hidrotehnike objekte koji 19 Resava Manastir Manasija 388
vre promene na hidroloki reim toka, kao to 20 Visoica Visoka Rana 403
su vee akumulacije, znaajne mere odbrane od 21 Moravica Ivanjica 475
poplava, kompleksni sistemi za navodnjavanje
itd.
Na Slici 5 su prikazani poloaji odabranih slivova na karti

Srbije, a u Tabeli 1 je dat tabelarni prikaz slivova sa
pripadajuim slivnim povrinama.
Page 193 of 534

3. REZULTATI 5. LITERATURA
Metodologija opisana u poglavlju 2 je primenjena na [1] Soil Conservation Service, National Engineering
odabrane slivove za koje je bilo raspoloivih podataka i Handbook, Supplement A, Section 4, Chapter 10, US
koji su zadovoljili zadate kriterijume. U Srbiji, kao i u Department of Agriculture (USDA), Washington, D.C.,
veini drava sveta, merodavni proticaji za odbranu od 1985.
poplava su definisani povratnim periodom, odn.
verovatnoom pojave odreenog proticaja. Iz tog razloga [2] Jovanovi, S., Hidrologija, Graevinski tehniar III,
su rezultati metodologije prorauna za neizuene slivove IRO Graevinska knjiga, Beograd, 1989.
poreeni sa rezultatima statistike analize merenih
proticaja. Ovi rezultati su uporedno prikazani na Slici 6, [3] Rodriguez, E. et al, An assessment of the SRTM
za primer povratnog perioda od 50 godina (verovatnoa topographic products (Technical Report JPL D-31639),
pojave proticaja jednom u pedeset godina). Na x osi su Jet Propulsion Laboratory, California, 2005.
naneti rezultati statistike analize dok su na y osi naneti
rezultati prorauna za neizuene slivove. Idealno, sve [4] Bossard, M., Feranec, J., Otahel, J., CORINE Land
take bi trebalo da leu na pravu x=y. Cover Technical Guide - Addendum 2000, European
Environment Agency, Copenhagen, 2000.
[5] R Development Core Team, R: A language and

environment for statistical computing, R Foundation for
Statistical Computing, Vienna, Austria, 2011.
[6] Olaya, V., A gentle introduction to SAGA GIS -

Edition 1.1, 2004. (Dostupno na
http://downloads.sourceforge.net/saga-
gis/SagaManual.pdf)
Slika 6. Poreenje rezultata dobijenih proraunom (y osa)

sa rezultatima statistike analize (x osa)
4. ZAKLJUAK
Korienjem pomenutih softverskih paketa, programskog

jezika R i SAGA GIS-a, postupak od nekoliko dana se
moe skratiti na svega nekoliko minuta raunarskog
vremena, pod uslovom da su podaci unapred pripremljeni
(kao to su opisani u poglavlju 2.2). Rezultati potvruju
da je postojee metode za hidroloki proraun neizuenih
slivova mogue automatizovati i viestruko ubrzati, ali
takoe da je potrebno jo poraditi na usavravanju same
metodologije hidrolokog prorauna. Nain
automatizacije prorauna opisan u ovom radu bi trebalo
da omogui hidrolozima da vie vremena posvete
noveliranju hidroloke metodologije za neizuene slivove,
a manje vremena troe na proraun i obradu prostornih
podataka.
Page 194 of 534

PRIMENA GENERALIZOVANE KONSTRUKTIVNE HEURISTIKE

NA PERMUTACIONI FLOWSHOP PROBLEM
APPLICATION OF THE GENERALIZED CONSTRUCTIVE HEURISTIC
ON THE PERMUTATION FLOWSHOP PROBLEM
Milo Danilovi, Oliver Ili

Fakultet organizacionih nauka u Beogradu
Sadraj U radu je prikazana generalizovana izvode nad permutacijama poetnog skupa objekata, a
konstruktivna heuristika za reavanje kombinatornih heuristike se meusobno razlikuju po nainu na koji
optimizacionih problema. Cilj eksperimentalne studije, generiu te permutacije i po kriterijumu za odabir eljenih
prikazane u radu je da uporedi rezultate, dobijene permutacija izmeu svih moguih permutacija. Prema
primenom ove heuristike sa rezultatima najpoznatijih nainu na koji se generiu permutacije, ove heuristike
metaheuristika. Generalizovani konstruktivni algoritam, mogu da se podele na konstruktivne heuristike i heuristike
oznaen kao GCA, omoguava izbor najraznovrsnijih poboljanja. U konstruktivnim heuristikama se, polazei
heuristika prostim izborom vrednosti svojih argumenata. od jednog odabranog objekta, u svakoj sledeoj iteraciji
Testovi su sprovedeni na problemu minimizacije broj odabranih objekata koji se permutuju uveava za
vremenskog razmaka proizvodnje (makespan) u jedan. Heuristike poboljanja permutuju kompletan skup
permutacionim protonim radionicama (permutation objekata u potrazi za optimalnom permutacijom. Velika
flowshops). Numeriki eksperimenti su sprovedeni na meusobna slinost ovih heuristika namee potrebu da se
skupu od 120 Taillard-ovih benmark testova. Rezultati postupci generisanja i odabira eljenih permutacija
su uporeeni sa rezultatima jedanaest najbolih generalizuju. Generalizovani algoritam bi omoguio da se
metaheuristika koje obuhvataju simulirano kaljenje, tabu veliki broj postojeih heuristika predstavi jednim
pretragu, genetske algoritme, mravlje kolonije i algoritme algoritmom sa razliitim vrednostima svojih argumenata,
lokalne pretrage. Poreenja pokazuju da su rezltati to bi pojednostavilo postupke analize i poboljanja tih
generalizovane konstruktivne heuristike u rangu najboljih algoritama. U radovima [1,2] je predstavljena
metaheuristika, pri emu novi algoritam zahteva znaajno generalizacija konstruktivnih heuristika i predloeni
manje vreme rada raunara. generalizovani algoritam, GCA je uporeen sa NEH
heuristikom [3] koja je originalno koriena za
Abstract In this paper a generalized constructive odreivanje minimalnog vremena razmaka proizvodnje
heuristic for solving combinatorial optimization problems Cmax (makespan) u permutacionim problemima protone
is presented. The goal of the experimental study, radionice (permutation flowshop problems - PFSP).
presented in this paper is to compare the results obtained Zahvaljujui svojoj jednostavnosti i efikasnosti, koriena
using the generalized constructive heuristic proposed by je u ogromnom broju drugih heuristika, kako za PFSP
Danilovi and Ili with the results obtained using well tako i za druge probleme [4-9]. Autori su u radovima [1,2]
known metaheuristics. The generalized constructive pokazali, koristei obimne eksperimentalne rezultate,
algorithm referred to as GCA makes it possible to select a prednosti GCA u odnosu na NEH algoritam.
wide variety of heuristics just by the selection of its
arguments values. Tests have been made on the problem U ovom radu su predstavljeni rezultati studije u kojoj je
of minimizing makespan in the permutation flowshops. GCA poreen sa najpoznatijim metaheuristikama za
Computational experiments were conducted on a set of reavanje PFSP-a. Karakteristika svih analiziranih
120 benchmark problem instances, originally proposed by metaheuristika je da, u odsustvu matematike
Taillard. Comparison was made with eleven best zasnovanosti njihovih postupaka primenjuju vetako
metaheuristics in this field comprising simulated ograniavanje vremena rada raunara, najee
annealing, tabu search, genetic algorithms, ant colonies proporcionalno veliini instance na kojoj se problem
and local search algorithms. Obtained results are in the testira. U takvom okruenju, GCA belei znaajnu
range of the results obtained using best algorithms with prednost, jer zahvaljujui generalizovanoj postavci moe
significantly lower time consumption. neposrednije da uspostavi vezu izmeu vremena rada
raunara i poboljanja vrednosti ciljne funkcije kroz
1. UVOD korake algoritma. Kao rezultat, dobijeni rezultati
potvruju veliku prednost u efikasnosti GCA u odnosu na
Kako za reavanje NP-kompletnih problema uporeivane heuristike uz vrednosti ciljne funkcije u
kombinatorne optimizacije ne postoje egzaktni rangu najboljih vrednosti poreenih metaheuristika.
polinomijalni algoritmi, autori predlau raznovrsne
heuristike, iji je cilj da u zadovoljavajuem vremenu Rad je organizovan na sledei nain. U delu 2 je definisan
daju reenja koja u dozvoljenim granicama odstupaju od PFSP, a u delu 3 je predstavljen GCA. Poreenje rezultata
optimalnih reenja. U veini ovih heuristika operacije se dobijenih na 120 Taillard-ovih test instanci, koje se
Page 195 of 534

smatraju najteim instancama za posmatrani problem je Fm|prmu|Cmax i F|prmu|Cmax su strogo NP-kompletni za m

prikazano u delu 4 rada. Zakljuna razmatranja su data u 3, [11].
delu 5 ovog rada.
3. GCA
2. PERMUTACIONI FLOWSHOP PROBLEM
Deterministiki problem kombinatorne optimizacije moe
Problem minimizacije Cmax u PFSP moe da se formulie da se formulie kao etvorka (O, F, C, g), pri emu je:
na sledei nain. Svaki od n poslova iz skupa j = F(O) konaan skup dopustivih reenja za datu
{1,2,,n} je raspoloiv u poetnom nultom trenutku i instancu O;
treba da bude procesuiran na m maina M1,M2,,Mm po C(x), x F (O) , oznaava realnu ciljnu funkciju
tom redosledu, pri emu ni jedna maina ne moe da kao meru dopustivog reenja x;
obrauje vie od jednog posla istovremeno i ni jedan
g predstavlja funkciju tipa optimizacije, i najee je
posao ne moe da se istovremeno obrauje na vie od
min odnosno max.
jedne maine. Kada pone da se procesuira, posao se
Zadatak optimizacije je da odredi, za datu instancu O,
kompletira bez prekidanja (no-preemption), sva
optimalno reenje, odnosno dopustivo reenje x koje
pripremna vremena su ukljuena u vreme obrade posla i
zadovoljava:
nema ogranienja skladitenja izmeu maina. Problem,
koji se najee oznaava kao F|prmu|Cmax je odreivanje C ( x) = g{C ( x' ) | x' F (O)}. (1)
redosleda poslova koji treba da se obavi na svakoj maini,
tako da Cmax, odnosno vreme zavretka poslednjeg posla Bez gubitka optosti postupaka, svaki skup objekata u
na Mm, bude minimalno. Permutaciona (prmu) verzija permutacionim kombinatornim problemima moe da se
flowshop problema podrazumeva da je na svakoj maini predstavi skupom Sn = {1,2,...,n} gde je n kardinalnost od
usvojeni redosled poslova isti. U optem sluaju isti O (u nastavku e instance kardinalnosti n biti oznaene sa
redosled poslova na svim mainama ne daje uvek On). Opti model konstruktivne heuristike, GCA, moe da
optimalan redosled, tako da je F|prmu|Cmax u optem se prikae kroz korake Algoritma 1.
sluaju jednostavniji problem od generalnog, F||Cmax.
Algoritam 1: GCA
Neka j-ti posao po redosledu u nizu iz skupa{1,2,,n} Function GCA(On, C, g)
ima oznaku j. Vreme procesuiranja j-tog posla na i-toj 1 inicijalizacija(n, g1)
maini je ti,j , a vreme proteklo od poetnog trenutka t = 0 2 k 1
do zavretka j-tog posla na i-toj maini je Ci,j. Makespan, 3 repeat
Cmax = Cm,n se odreuje iz sistema jednaina: 4 selekcija(n k, g2)
5 umetanje(k, )
!,! = !,! 6 k k + 1
!,! = !!!,! + !,! until k = n
!,! = !,!!! + !,!
!,! = max (!!!,! , !,!!! ) + !,! return x n
Druga i trea jednaina mogu da se predstave u GCA gradi reenje x, korak po korak, na osnovu skupa
apsolutnom obliku kao: predefinisanih pravila. Ova pravila se odnose na:
Inicijalizacija: izbor, na osnovu funkcije g1, jednog
!,! = !!!,! + !,! = !!!,! + !!!,! + !,! = ! elementa iz Sn koji e biti uvrten u reenje x. Po
!!! !,!
! zavretku inicijalizacije x ima samo jedan element;
!,! = !,!!! + !,! = !,!!! + !,!!! + !,! = !!! !,! Selekcija: kriterijum izbora, na osnovu g2, sledeeg
elementa koji e biti pridodat reenju;
Pregrupisavanjem suma i preureivanjem sabirraka u
Umetanje: izbor, na osnovu kriterijuma , pozicije
sumama se dobije znaajna formulacija makespan-a:
!"#
!"# = !!!!!!!!!! na koju e izabrani element biti umetnut.
!!! !!
pri emu je: Funkcije g1, g2, i , su u najveem broju aplikacija
!! !! !!!! ! ekvivalentne sa g iz (1). U k-toj iteraciji Sn je
= !,! + !,! + + !!!,! + !,! particionisan na dva podskupa, { A1k , A2n k } , pri emu su
!!! !!!! !!!!!! !!!!!!
u A1k , kardinalnosti k, odabrani elementi iz prethodnih
P se sastoji od m parcijalnih suma u kojima su fiksirane iteracija, a u A2n k preostali elementi iz Sn. Kroz iteracije
vrednosti za i, redni broj maine. Sume mogu da imaju moe da se uva jedna ili vie sekvenci u koje se u
najmanje jedan a najvie n sabiraka. Ova formulacija je sledeoj iteraciji umee novi element. Konkretno, na
osnov za veinu poznatih postupaka za odereivanje poetku k-te iteracije algoritma postoje w podsekvenci:
makespan-a.
{1k , 2k ,..., wk } : Pk = {ik , i = 1,..., w}.
uveni algoritam Johnson-a [10] reava F2|prmu|Cmax, Ukoliko sve sekvence ik iz P k zadovoljavaju ,
koji je istovremeno i generalni F2||Cmax problem.
odgovarajue P k se oznaava se P k ( ) . U svaku
Page 196 of 534

sekvencu iz Pk se u ovoj iteraciji moe da umetne novi 1, ako se primenjuje posebno na svaki Pi k +1 .
element na k + 1 razliitu poziciju, znai broj moguih
Podrazumevana vrednost je 0;
razliitih sekvenci, duine k + 1 je w (k + 1) formirajui arg6 - je argument koji definie opseg dozvoljenog
skup sekvenci PPk+1. Oznaimo sa ins ( k , j , l ) odstupanja vrednosti ciljne funkcije od trenutne
rezultujuu sekvencu duine (k + 1) koja se dobija optimalne vrednosti. Moe da bude definisan kao
realni interval, kao funkcija ili, u specijalnom sluaju
umetanjem v( j, l ) broja j na l-tu poziciju u k . Redosled kao min, kada se selektuje samo permutacija sa
umetanja, oznaen sa ord ima veoma vanu ulogu u najniom vrednou ciljne funkcije. Podrazumevano
konstruktivnim heuristikama. Razlikovaemo ASC, za je min;
koji je redosled umetanja l = 1,2,,k+1 i DSC, za koji je arg7 - (kanjenje) je ceo broj koji odreuje broj
redosled umetanja l = k+1, k-1,,1. Na osnovu uvedenih iteracije posle koje zapoinje simultano procesuiranje
definicija moe da se konstruie opti postupak vie od jedne sekvence. Znai, procesuiranje vie od
PERMGEN za generisanje svih permutacija Zk+1od k+1 jedne sekvence poinje od arg7-te iteracije.
elementa na osnovu datog skupa permutacija Zk od k Podrazumevana vrednost je 1.
elemenata.
GCA omoguava definiciju heuristike samo na osnovu
Algoritam 2: Formiranje Z k +1
iz Z k izbora vrednosti argumenata (argumenti koji imaju
k
podrazumevane vrednosti se ne unose u listu argumenata).
Function PERMGEN1( Z , ord ) Vrednost argumenta arg iz ESARG se oznaava kao
1 i 1 value(arg). Skoro sve konstruktivne heuristike mogu da
2 ii 1 budu potpuno definisane odreivanjem vrednosti ovih
3 repeat argumenata. Ovo otvara irok opseg mogunosti da se
4 if ord = ASC then l 1 else l k +1 formiraju nove, i poboljaju postojee heuristike.
5 repeat
Prednost predloenog pristupa lei u mogunosti da se, u
6 z k +1,ii ( z k ,i v
( k +1,l )
ins( z k ,i , k + 1, l ))
okviru iste sesije, primene, jedan za drugim, vie
7 if ord = ASC then l l + 1 else l l 1 algoritama, A1, ..., Az sa razliitim vrednostima svojih
8 ii ii + 1 argumenata, i da se zatim izabere najbolje reenje kao
if ord =ASC then(until l > k + 1 ) else (until l < 1 ) konano reenje. Ovo podrazumeva dopustivo reenje
9 i i +1 algoritma A, oznaano kao x(A), gde je:
until i >| Z k |
C( x( A)) = g{C( x' ( A' )) | x' ( A' ) {x1( A1),..., xz ( Az )} .
return Z k +1 Neka MULTIGCA(A1, ..., Az, tmax) oznaava takav sloeni

algoritam, gde tmax definie maksimalni dozvoljeni
GCA, predstavljen kao Algoritam1 moe da se, na osnovu utroak CPU vremena. Vrednosti argumenata svakog od
prethodnih razmatranja, definie kao funkcija algoritama mogu da budu unapred definisani ili dinamiki
GCA(ESARG ) , gde je ESARG proireni skup menjani tokom izvravanja algoritama. U ovom drugom
sluaju je neophodno postojanje postupka za izbor
argumenata, ESARG = {O n , C , g , , ord , ARG} . vrednosti argumenata. Najjednostavniji nain je da se
definie postupak ARGCHOICE kojim se bira vrednost
Argument ARG predastavlja skup opcionalnih parametara izmeu vrednosti argumenata dva algoritma.
{arg1... arg7}:
arg1 - kriterijum selekcije elementa u k-toj iteraciji iz Algoritam 3: Izbor vrednosti argumenata
nk
skupa A2 Algoritma 1; Procedure ARGCHOICE (ESARGc, ESARG1, ESARG2)
arg2 - ceo broj, jednak maksimalnom broju pamenih 1 x1 GCA(ESARGc, ESARG1)
sekvenci, podrazumevana vrednost je 1; 2 x2 GCA(ESARGc, ESARG2)
arg3 je ceo broj, ija je vrednost: 3 if C(x1) = g(C(x1), C(x2)) then return x1, ESARG1
k 4 else return x2, ESARG2
0, ukoliko je u k-toj iteraciji primenjen na 1

k
1, ukoliko se primenjuje na ( 1 , 2 ) ;
nk ESARGc je podskup vrednosti argumenata koji su isti u
oba algoritma, dok su ESARG1 i ESARG2 vrednosti
2, ukoliko se u situacijama meusobno jednakih preostalih argumenata za prvi, odnosno drugi algoritam
vrednosti ciljne funkcije, primenjuje na respektivno.
k nk k
( 1 , 2 ) , inae na 1 . Podrazumevana
4. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
vrednost je 0;
arg4 - primenjeni kriterijum , korien samo u GCA sa odabranim vrednostima svojih argumenata je
sluajevima kada je arg2 > 1; poreen sa 11 najpoznatijih metaheuristika za reavanje
arg5 je binarna promenljiva, ija je vrednost: PFSP. Testovi su sprovedeni na Taillard-ovim benmark
0, ako se primenjuje na PP k +1 kao celinu i problemima [12]. Trajanja obrade poslova su generisana
Page 197 of 534

sluajno iz uniformne raspodele nad brojevima 1,2,...,99. duina rada stohastika vrednost. U svim radovima se
Taillard je ispitivao instance sledeih 12 parova (m, n): zbog ovoga trajanje obrade primenom heuristika vetaki
(5,20), (10,20), (20,20), (5,50), (10,50), (20,50), (5,100), ograniava nekom vrednou, koja je za probleme vezane
(10,100), (20,100), (10,200), (20,200) i (20,500) i, za za Taillard-ove instance usvojena da bude n*m/2*60
svaki par odabrao Q = 10 instanci koje su izgledale milisekundi. U Tabeli 1 je prikazano poreenje GCA sa
najtee. Svi eksperimenti su obavljeni na Intelu Core2 11 najpoznatijih metaheuristika [13-21], i to:
Duo 2.2 GHz PC sa 4GB memorije.
SA simulirano kaljenje - Osman and Potts (1989);
Za svaku instancu je izraunato procentualno poveanje TB - tabu pretraga - Widmer and Hertz (1989);
[ ] u odnosu na Cmax [ *] kao: CHEN , REEV genetski algoritam Chen et al.
[ ] = (Cmax [ ] Cmax [ *]) / Cmax [ *] x 100% , (2) (1995) i Reeves (1995);
gde je * optimalna ili najbolja poznata sekvenca, a MUR hibridni genetski algoritam sa lokalnom
pretragom - Murata et al. (1996);
sekvenca dobijena predloenim poboljanjem.
RU1, RU2 dva genetska algoritma - Ruiz et al.
Treba napomenuti da se u osnovi GCA razlikuje od svih (2006);
ovih heuristika po tome to utroak CPU vremena moe AA genetski algoritam - Aldowaisan i Allahvedi
direktno da se vee za kvalitet dobijenih reenja, jer se (2003);
izborom broja paralelnih sekvenci koje se obrauju ILS iterativna lokalna pretraga - Stutzle (1998);
algoritmom unapred moe da definie duina rada ANT1, ANT2 dva algoritma mravljih kolonija -
programa, za razliku od metaheuristika kod kojih je Chandrasekharan i Ziegler (2004).
Tabela 1. Poreenje 11 najpoznatijih metaheuristika sa GCA

tGCA
instanca NEH RU1 RU2 SA TB CHEN REEV MUR ILS AA ANT1 ANT2 t[sec] GCA
[sec]
20x5 3.31 0.26 0.04 1.09 4.33 4.15 0.62 0.80 0.49 0.94 0.04 0.21 3.00 1.02 0.0143
20x10 4.94 0.73 0.13 2.63 6.07 5.18 2.04 2.14 0.59 1.54 0.15 0.37 6.00 1.53 0.0325
20x20 3.75 0.43 0.09 2.38 4.44 4.26 1.32 1.75 0.36 1.43 0.06 0.24 12.00 1.04 0.0585
50x5 0.83 0.07 0.02 0.52 2.19 2.03 0.21 0.30 0.20 0.36 0.03 0.01 7.50 0.27 0.0990
50x10 5.45 1.71 0.72 3.51 6.04 6.54 2.06 3.55 1.48 3.72 1.40 0.85 15.00 2.42 0.2343
50x20 6.38 2.74 1.28 4.52 7.63 7.74 3.56 5.09 2.20 4.69 2.18 1.59 30.00 3.84 0.4918
100x5 0.58 0.07 0.02 0.30 1.06 1.35 0.17 0.27 0.18 0.32 0.04 0.03 15.00 0.26 0.4350
100x10 2.43 0.62 0.29 1.48 3.01 3.80 0.85 1.63 0.68 1.72 0.47 0.27 30.00 1.17 0.9108
100x20 5.41 2.75 1.66 4.63 6.74 8.15 3.41 4.87 2.55 4.91 2.59 2.09 60.00 3.59 2.2068
200x10 1.26 0.43 0.20 1.01 2.07 2.76 0.55 1.14 0.56 1.27 0.23 0.27 60.00 0.72 4.0003
200x20 4.47 2.31 1.48 3.81 4.97 7.24 2.84 4.18 2.24 4.21 2.26 1.92 120.00 2.91 8.6308
500x20 2.25 1.40 0.96 2.52 12.58 4.72 1.66 3.34 1.25 2.23 1.15 1.09 300.00 1.44 50.6305
Prosek: 3.42 1.13 0.57 2.37 5.09 4.83 1.61 2.42 1.06 2.28 0.88 0.75 1.69
Nedvosmislen zakljuak koji moe da se izvede na konstruktivnih heuristika svodi na definisanje vrednosti
osnovu prikazanih rezultata je ogromna razlika u argumenata te generalizovane heuristike. Mogunosti
vremenima izvrenja programa metaheuristika u odnosu ovako generalizovane heuristike su raznovrsne, od
na novi algoritam. Ovo je i bilo oekivano jer je u novom mogunosti za jednostavno konstruisanje novih
programu iskoriena izuzetna efikasnost samog heuristika, preko izuzetno pogodnih uslova za
konstruktivnog postupka. Ono to unapred nije moglo da najraznovrsnije analize uticaja argumenata na kvalitet
se pretpostavi je znaajan kvalitet dobijenih reenja, jer za reenja, do pojednostavljenja poboljanja postojeih
mnoge instance GCA daje bolja reenja od heuristika, a u heuristika.
ostalima se procentualno neznatno razlikuje od najboljih.
Ovo dalje navodi na opravdanu pretpostavku, koja u Dobijeni rezultati poreenja GCA sa najpoznatijim
praksi treba i da se pokae, da predloeni postupak, ili metaheuristikama ukazuju da se uz izuzetno visoku
neka njegova modifikacija, moe da se koristi kao efikasnost GCA dobijaju kvalitetna reenja, koja su u
konstruktivna heuristika za najbolje od poznatih rangu najboljih rezultata uporeivanih heuristika.
metaheuristika, i na taj nain se ostvare jo bolji rezultati
tih heuristika. GCA otvara vie pravaca buduih istraivanja. Prvo,
predloeni skup argumenata moe da se proiruje, to bi
5. ZAKLJUAK proirilo primenljivost generalizovanog koncepta.
Takoe, istraivanja mogu da idu ka definisanju
Cilj rada je uporeivanje GCA sa najpoznatijim generalizovanih heuristika poboljanja kao i
algoritmima za reavanje PFSP. Ustanovljena veza metaheuristika. Da bi se ovo ostvarilo, potrebno je da se
izmeu generisanja permutacija i koraka u konstruktivnim generalizuje koncept susedstva i da se formalizuje
heuristikama je omoguila definisanje generalizovane razmena kojom dve podsekvence jedne permutacije
konstruktivne heuristike kojom se formulisanje veine uzajamno menjaju mesta. Sledei pravac istraivanja je
Page 198 of 534

korienje prednosti generalizacije za sprovoenje [11] Garey, M. R. D., D. S. Johnson and R. Sethi, The
eksperimenata kojim bi se omoguilo poboljanje complexity of flow shop and job shop scheduling,
postojeih algoritama. Najzad, GCA moe da se koristi za Mathematics of Operations Research 1, pp. 117
dobijanje poetne populacije za druge kombinatorne 129, 1976.
algoritme, prvenstveno za one u kojima konstruktivne
heuristike imaju znaajnu ulogu. [12] Taillard, E. Scheduling instances, downloadable from
website: http://ina.eivd.ch/collaborateurs/etd/problem
LITERATURA es.dir/ordonnancement.dir/ordonnancement.html
[1] Danilovi, M., O. Ili, Nova formalizacija i [13] Osman, I., Potts, C., 1989. Simulated annealing for
proirenje faze umetanja u NEH heuristici, permutation flow-shop scheduling. OMEGA, The
YUINFO 2013, pp. 304-309. International Journal of Management Science 17 (6),
551557.
[2] Danilovi, M., O. Ili, Extending the NEH heuristic
by using a generalized constructive algorithm, [14] Widmer, M., Hertz, A., 1989. A new heuristic
Computers & Operations Research, rad na reviziji. method for the flow shop sequencing problem.
European Journal of Operational Research 41 (2),
[3] Nawaz, M., Jr. Enscore and E. Ham, A heuristic 186193.
algorithm for the m-machine, n-job flow-shop
sequencing problem, OMEGA, The International [15] Chen, C.-L., Vempati, V.S., Aljaber, N., 1995. An
Journal of Management Science 11, pp. 9195, application of genetic algorithms for flow shop
1983. problems. European Journal of Operational
Research 80 (2), 389396.
[4] Companys, R. and M. Mateo, Different behaviour
of a double branch-and-bound algorithm on [16] Reeves, C.R., 1995. A genetic algorithm for
Fm|prmu|Cmax and Fm|block|Cmax problems, flowshop sequencing. Computers and Operations
Computers & Operations Research 34, pp. 938953, Research 22 (1), 513.
2007.
[17] Murata, T., Ishibuchi, H., Tanaka, H., 1996. Genetic
[5] Eksioglu, B., S. D. Eksioglu and P. Jain, A tabu algorithms for flowshop scheduling problems.
search algorithm for the flowshop scheduling Computers and Industrial Engineering 30 (4), 1061
problem with changing neighbourhoods, 1071.
Computers and Industrial Engineering 54, pp. 111,
2008. [18] Ruiz, R., Maroto, C., Alcaraz, J., 2006. Two new
robust genetic algorithms for the flowshop
[6] Etiler, O., B. Toklu, M. Atak and J. Wilson, A scheduling problem. OMEGA, the International
genetic algorithm for flow shop scheduling Journal of Management Science 34, 461476.
problem, Journal of the Operational Research
Society 55, pp. 830835, 2004. [19] Aldowaisan, T., Allahvedi, A., 2003. New heuristics
for no-wait flowshops to minimize makespan.
[7] Ying, K. C. and C. J. Liao, An ant colony system Computers and Operations Research 30 (8), 1219
for permutation flow-shop sequencing, Computers 1231.
and Operations Research 31, pp. 791801, 2004.
[20] Stutzle, T., 1998. Applying iterated local search to
[8] Tasgetiren, M. F., Y. C. Liang, M. Sevkli and G. the permutation flow shop problem. Technical
Gencyilmaz, A particle swarm optimization report, AIDA-98-04, FG Intellektik, FB Informatik,
algorithm for makespan and total flowtime TU Darmstadt.
minimization in the permutation flowshop
sequencing problem, European Journal of [21] Chandrasekharan, R., Ziegler, H., 2004. Ant-colony
Operational Research 177, pp. 19301947, 2007. algorithms for permutation flowshop scheduling to
minimize makespan/total flowtime of jobs. European
[9] Rad, S.F., R. Ruiz and N. Boroojerdian, New high Journal of Operational Research 155 (2), 426438.
performing heuristics for minimizing makespan in
permutation flowshops, OMEGA 37, pp. 331345,
2009.
[10] Johnson, S. M. Discussion: Sequencing n jobs on

two machines with arbitrary time lags,
Management Science 5, pp. 299303, 1959.
Page 199 of 534

DVA PRISTUPA IZBORU UESNIKA NA PROJEKTU

ZA OPTIMIZACIJU VREMENA I TROKOVA
TWO APPROACHES ON SELECTION OF PROJECT PARTICIPANTS
TO OPTIMIZE THE TIME AND COST
Zvonimir Boilovi1, Nenad Nikoli2
1
Graditelj-inenjering d.o.o., Visoka 28, Beograd, z.bozilovic@union-nikolatesla.co.rs
2
Velesstroj d.o.o., Koste Naa 34b, Novi Beograd, nenad.nikolic@velesstroj.rs
Sadraj Rad ukazuje da se na projektu sa vie uesnika projekta sa parcijalnim ciljevima izvoaa. Time nastaju
mogu primeniti dva pristupa za izbor i raspored uesnika viekriterijumski problemi i potrebno je koristiti opte
na delove projekta: 1) Prvo izabrati uesnike iz skupa principe viekriterijumske optimizacije (videti, na primer
potencijalnih uesnika i zatim takvim uesnicima dodeliti 2). Sa odabranim reenjem se formira plan projekta
zadatke na projektu, i 2) Istovremeno vriti izbor uesnika primenom standardnog softvera za upravljanje projektima
i dodelu zadataka. Pri tome, aktivnosti projekta mogu da (UP).
imaju zadata vremena trajanja ili postoje odreene
varijante za navedene parametre definisane od strane 2. KARAKTERISTIKE PROJEKTA
vlasnika projekta ili sadrane u ponudama izvoaa na
objavljeni tender za izvoenje projekta. Ako uesnici Uobiajeno je da se za osnovne elemente projekta
iskazuju svoje ciljeve, sa stanovita vremena i(ili) smatraju aktivnosti ili zadaci, resursi, trokovi i vreme.
trokova, nastaju problemi usaglaavanja takvih Resursi su radna snaga, mehanizacija i drugo to je
parcijalnih ciljeva sa globalnim ciljevima na projektu. potrebno koristiti da se izvede odreena aktivnost. U
Potrebno je primeniti viekriterijumsku optimizaciju, to sutini, trokovi i vreme su takoe resursi (odnosno
se ilustruje na hipotetikom projektu. zasebni vidovi resursa). U elemente projekta se mogu
ukljuiti kvalitet i drue karakteristike projekta.
Abstract The paper indicates that on project with
multiple participants, two approaches may be applied in 2.1. Aktivnosti i struktura projekta
selection and arrangements of the participants in
project parts: 1) First is to select those from a set of Projekat je jedinstveni poduhvat sa skupom aktivnosti
potential participants and then to allocate them project koje je potrebno obaviti da se ostvari postavljeni cilj.
tasks, and 2) The selection of participants and allocation Aktivnosti imaju odgovarajue zavinosti ime se odreuje
of tasks should be done simultaneously. In addition, the struktura projekta. Najee zavisnosti su tipa Zavretak-
project activities can have a given fixed time periods and Poetakt (Finish to Start, posmatrana aktivnost moe da
costs, or there can be certain variations in the parameters zapone nakon to se zavri njena prethodna aktivnost ili
defined as such by the project owner or in contractors vie prethodnih aktivnosti).
bids, contained in the tender for execution of the project.
If the participants express their goals from the point of 2.2. Grafiko prikazivanje projekta
time and(or) costs, problems of compliance of partial and
Za grafiko prikazivanje strukture projekta se koriste dva
global project goals may arise. It is necessary to apply
oblika mrenih dijagrama (MD): dijagram orijentisan
multiple criteria optimization, which a hypotetical project
aktivnostima (AON, Activity Oriented Network) i
will be illustrate.
dijagram orijentisan dogaajima (EON, Event Oriented
Network). Drugi oblik (uobiajeno se naziva Metod
1. UVOD
predhoenja, Precidence Method) je prikladniji i koriste
Mnogi sloeni projekti u praksi se izvode uz angaovanje svi standardni softverski paketi za UP.
vie uesnika koji su specijalizovani za odgovarajue
delove projekta. To je posebno izraeno na nekom 2.3. Trajanje aktivnosti i analiza vremena
graevinskom projektu na kome se mogu angaovati
Bilo koja aktivnost projekta moe da ima deterministiko
izvoai samo za radove iz domena njihovih delatnosti.
trajanje ili stohastiko trajanje dato sa tri procenjena
Na primer, jedna graevinska kompanija (GK) moe da
parametra (a - optimistiko, m - najverovatnije i b
sama obavlja odreene radove na projektu koji izvodi i za
pesimistiko trajanje, a m b) na osnovu koih se izvodi
ostale radove je neophodno da angauje potrebne
matematiko oekivano trajanje te = (a+4m+b):6 za
izvoae sa strane. Postavlja se problem kako da GK
analizu vremena i varijansa 2 = ((ba)/6)2. Analizom
izabere najpovoljnije izvoae i ostvari postavljene
vremena se odreuje minimalno trajanje projekta. Metod
ciljeve projekta. Prvenstveno se razmatra trajanje projekta
CPM (Critical Paht Metod Metod kritinog puta) se
i ukupni trokovi (videti, na primer 1). Istovremeno,
koristi ako sve aktivnosti imaju deterministika vremena.
izvoai mogu da iskazuju svoje interese i za GK se
Metod PERT (Program Evaluation and Review
postavlja problem usaglaavanja globalnih ciljeva
Technique Metod ocene i revizije programa) se
Page 200 of 534

primenuje kada bar jedna aktivnost ima stohastiko 2.5. Analiza trokova i metod CPM/COST
trajanje. U prvom sluaju se odreuje deterministiko
trajanje projekta, a u drugom sluaju oekivano trajanje Posmatrana aktivnost, u otem sluaju, moe da se izvodi
projekta i varijanse aktivnosti se koriste za proraun za normalno trajanje (tn) sa normalnim trokovima (Cn).
verovatnoa odigravanja znaajnih dogaaja na projektu. Njeno krae trajanje zahteva dodatne trokove (slika 1) i
usiljeno trajanje (tu) se ostvaruje sa usiljenim trokovima
Rezultat analize vremena i raspored aktivnosti u vremenu (Cu). Neke aktivnosti mogu da imaju jedinstvena vremena
se prikazuje Gantogramom (Gant dijagram DG ili tn=tu i trokove Cn=Cu, odnosno jedinstvene trokove
linijski dijagram LD, Gantt Chart). Cn=Cu za sve varijante vremena ili iste trokove za
razliita vremena u odgovarajuim podintervalima na
Odreena aktivnost moe da ima jedinstveno trajanje ili intervalu [tu,tn]. Varijante vremena aktivnosti mogu da
vie varijanti za vremena trajanja, to se odraava na budu poznate deterministike vrednosti, a kada se vre
njene trokove. procene vremena usvaja se tu=a i tn=b.
2.4. Resursi na projektu i nivelisanje resursa Podaci za aktivnosti se akumuliraju na nivou projekta
(slika 2), kada nastaje normalno trajanje projekta (M) sa
Obavljanje neke aktivnosti zahteva korienje odreenih normalnim trokovima (Cp)n i usiljeno trajanje projekta
resursa sa odgovarajuim cenama koje odreuju trokove (m) sa usiljenim trokovima (Cp)u ako sve aktivnosti
aktivnosti. Oubiajeno se vri podela na resurse tipa radne imaju usiljeno trajanje (tu). Primenom metoda
snage i mehanizacija (tzv. nepotroivi resrursi tipa Work, PERT/COST (Crashing Analysis), za koji neki autori
definie se potreban broj jedinica resursa u jedinici koriste primereniji naziv CPM/COST, se odreuju
vremena trajanja aktivnosti as ili dan) i resurse tipa minimalni trokovi za dato trajanje projekta (T0)
materijala (tzv. potroivi resursi material Material, skraivanjem onih aktivnosti koje zahtevaju najmanje
definie se potreban broj jedinca resursa za aktivnost i dodatne trokove projekta, T0[m,M). Optimalni trokovi
moe da se izvedu potrebe u jedinici vremena obavljanja (Cp)u* za minimalno trajanje projekta (m) nastaju kada se
aktivnosti). skrate samo neophodne aktivnosti za potrebna vremena i
vai (Cp)u*<(Cp)u. Neke aktivnosti mogu da budu
Za resurse tipa Work se definiu raspoloive koliine u
skraene delimino ili u celosti na usiljeno trajanje, a
vremenskoj jedinici projekta (dan) i potrebno obezbediti
odreene aktivnosti mogu da zadre normalno trajanje.
da ukupne potrebe za posmatranim resursom na svim
aktivnostima ne prelaze raspoloivu koliinu tog resursa u Trokovi
svakoj vremenskoj jedinici projekta (vri se tzv. C
Stvarni trokovi
nivelisanje resursa, odnosno svoenje potreba za
Cu Linearna
resursom u raspoloive granice, primenom Algoritma
aproksimacija
Gray-Kidda). Pri tome se pomeraju aktivnosti iz perioda trokova
sa nedovoljno resursa u periode sa dovoljno resursa na
osnovu odgovarajuih pravila i obavljaju se samo
aktivnosti ije ukupne potrebe ne premauju raspoloive Cn
resurse. Standardni softver za UP omoguava programsko Vreme
nivelisanje resursa tipa Work.
0 tu tn t
Resurse tipa Material karakteriu nabavke, skladitenje, Slika 1. Stvarni trokovi i linearna aproksimacija
troenje za obavljanje aktivnosti i zalihe. Uobiajeno se trokova aktivnosti
smatra da se ova vrsta resursa moe obezbediti u
potrebnim koliinama za plan projekta sa raspoloivim Trokovi
C
resursima tipa Work. Najee korieni softver za UP Uteda trokova
kod nas (MS Project i Primavera) vre sam proraun (Cp)u sa PERT/COST
potreba za resursima tipa Material, a softver CA- (Cp)u* (Cp)u(Cp)u*
SuperProject podrava nivelisanje resusa tipa Work i tipa
Material. Meutim, kako softver za UP proraunava
potrebe za svim vrstama resursa, mogu da se unesu (Cp)n
nabavke resursa tipa Material i interaktivno sprovede
proces svoenja potreba u raspoloive granice: analitiar Vreme
neposredno pomera poetke aktivnosti iz perioda sa 0 m M t
negativnim zalihama u periode sa nenegativnim zalihama
Slika 2. Varijante trajanja projekta i odgovarajui
i softver vri analizu vremena i nivelisanje resursa tipa optimalni trokovi
Work (videti 3).
U osnovnoj literaturi se ne razmatra vie izvoaa na
Za grafiko prikazivanje potrebnih resursa i raspoloivih projektu (smatra se da projekat izvodi jedan izvoa) i
resursa se koriste histogrami resursa (HG). uobiajeno se koristi linearna aproksimacija trokova
aktivnosti za ostala dopustiva vremena ti, (tu)i<ti<(tn)i.
Ispravnije je analizirati stvarne trokove.
Page 201 of 534

2.6. Hijerarhijska organizacija projekta Izvoai mogu da budu ravnopravni, jednakih prioriteta
ili se odreeni izvoai favorizuju (na primer, izvoai
Sloeni projekti se uobiajeno definiu sa vie nivoa koji su esto angaovani na ranijim projektima)
hijerahije (to podrava standardni softver za UP): postavljajui im vie prioritete u odnosu na ostale
aktivnosti, podgrupe aktivnosti, grupe aktivnosti sa izvoae. Pri tome, vie izvoaa mogu da imaju jednake
odgovarajuim podgrupama, itd. U navedenom sluaju, prioritete. U optem sluaju, ciljevi izvoaa mogu da
projekat ima najvii nivo (0) ima projekat i slede grupe budu ravnopravni sa ciljevima projekta. U posebnim
(nivo 1), podgrupe (nivo 2) i aktivnosti (nivo 3). Proraun sluajevima se za ciljeve nekih farovizovanih izvoaa
podataka za potrebne resurse i trokove se vri za nivoe 2, moe definisati da imaju prioritet u odnosu na ciljeve
1 i 0 primenom tehnike od dole prema gore, polazei od projekta.
aktivnosti sa najniim nivoom. Dalje mogu da se
formirmiraju primereni izvetaji o trokovima (na primer, Nezavisno od definisanih prioriteta ciljeva na projektu,
za delove projekta, po mesecima i sl.) opravdano je da se izvri sveobuhvatna analiza zavisnosti
svih razmatranih ciljeva: (a) vii prioriteti za ciljeve
3. PROJEKAT SA VIE IZVOAA projekta, (b) vii prioriteti za izvoae, (c) ravnopravni
ciljevi projekta i izvoaa, (d) kombinovanje (a) do (c).
Kada na projektu postoji vie izvoaa, potrebno je
razmatrati nove elemente i karakteristike projekta. Smatra 3.3. Dva pristupa izboru izvoaa projekta
se da je za obavljanje pojedinih radova kvalifikovano vie
izvoaa i potrebno da se za jedan rad izabere samo jedan Nakon to se odredi polazni skup potencijalnih izvoaa
izvoa. Pod odreenom vrstom radova je podesno na projektu (J), dalji izbor izvoaa za konkretne delove
smatrati odgovarajuu grupu aktivnosti ili fazu projekta. projekta moe da se vri primenom dva pristupa.
3.1. Definisanje trajanja i trokova aktivnosti 3.3.1. Dve etape izbora izvoaa projekta
Podaci za trajanje aktivnosti i trokove mogu da budu Prvo se, na osnovu odreenih kriterijuma, odreuje ui
zadati dvojako: (a) jedinstvena vremena i trokovi, i (b) skup potencijanih izvoaa (J*) sa uslovom da meu
varijante za navedene parametre definisane od strane izabranim izvoaima postoji jedan ili vie sa
vlasnika projekta ili sadrane u ponudama izvoaa na kvalifikacijama za svaki deo projekta. Drugim reima,
objavljeni tender za izvoenje projekta. skup J se suava na J* (J* je podskup za J, J*J). U
krajnjem sluaju se ovi skupovi poklapaju (izabrani su svi
3.2. Dva nivoa ciljeva i konflikti ciljeva potenijalni uesnici, J*=J). Proizilazi da u optem sluaju
vai J*J. Primenjuje se viekriterijumska optimizacija
Trajanje projekta i trokovi projekta se mogu smatrati (VKO) tipa vieatributivnog odluivanja (VAO) koja se
prvim, najviim nivoom ciljeva. U optem sluaju su to naziva i viekriterijumska analiza (VKA).
konfliktni ciljevi krae trajanje projekta zahteva vee
trokove i obrnuto (manji trokovi zahtevaju due trajanje Zatim se iz skupa J* biraju izvoai za delove projekta, sa
projekta). uslovom da bilo koji jedan deo projekta moe da obavi
samo jedan izvoa. Primenjuje se VKO tipa vieciljnog
Drugi, nii nivo ciljeva su zahtevi izvoaa to due ili odluivanja (VCO) koje se naziva i viekriterijumsko
to krae angaovanje na projektu, to vea vrednost programiranje (VKP). Konretni matematiki modeli
njihovih radova kao to vee uee u trokovima pripadaju klasi meovitog celobrojnog linearnog
projekta, angaovanje u odreenim vremenskim programiranja (MCLP). Najbitnije su binarne promenljive
intervalima i sl. Takvi ciljevi mogu da budu konfliktni sa za odluivanje (posmatrani izvoa se bira za odreeni
stanovita pojedinih izvoaa (vee uee jednih rad ako odgovarajua binarna promenjiva ima vrednost 1,
izvoaa u trokovima projekta zahteva manje uee u suprotnom se ne bira binarna je 0).
ostalih izvoaa) i konfliktni u odnosu na ciljeve projekta
(vei trokovi odreenih izvoaa daju vee trokove 3.3.2. Neposredni izbor izvoaa projekta
projekta).
Drugi pristup ini samo druga etapa iz prvog pristupa,
3.3. Prioriteti za ciljeve i prioriteti za izvoae tako to se neposredno vri izbor izvoaa za delove
projekta razmatranjem polaznog skupa (J) sa svim
Prirodno je da ciljevi na projektu imaju vee prioritete od potencijalnim izvoaima. Time nastaju odgovarajua
ciljeva izvoaa. Ako se zanemare ciljevi izvoaa i sve proirenja modela MCLP iz prvog pristupa. Ostaje uslov
aktivnosti imaju jedinstvena vremena, odreuje se da je za bilo koji jedan deo projekta odgovaran samo
minimalno trajanje projekta i proraunavaju odgovarajui jedan izvoa.
trokovi. Ako postoje aktivnosti sa vie varijanti za
njihova vremena trajanja, prioritet moe da se postavi za 4. VARIJANTE PROBLEMA IZBORA IZVOAA
trajanje projekta ili trokove projekta, odnosno da se
istovremeno razmatra trajanje i trokovi projekta. Reenja Neka projekat ima m delova (faza) oznaenih sa Ai,
se odreuju metodom CPM/COST (slika 3). iI=1,...,m. Neka se potencijalni izvoai oznae sa Bj i
njihov broj iznosi n, jJ=1,...,n.
Page 202 of 534

4.1. Jedinstveni parametri za aktivnosti znatno usloava problem. Na primer, u [4] smo prikazli
linearnu aprokcimacija trokova faza sa favorizovanjem
Problem 4.1.1. Zadata su jedinstvena vremena (ti) i jednog izvoaa i u [5] stvarne trokove faza sa
trokovi (ci) za faze Ai, iI. Za neke ili sve faze Ai favorizovanjem dva meusobno ravnopravna izvoaa.
konkurie vie izvoaa Bj i takvim Ai odgovaraju
podskupovi potencijalnih Bj sa jJiJ, iI. Posmatrajui Problem 4.2.2. Neke ili sve faze Ai, iI, imaju vie
izvoae Bj, neki ili svi konkuriu za vie faza Ai i takvim varijanti parametara za vremena trajanja i trokove kao u
Bj odgovaraju podskupovi Ai sa iIjI, jJ. problemu 4.2.1, ali za neke ili svaku fazu Ai konkurie
vie izvoaa Bj sa jJi, iI. Time se odreuje i koji
Analiza vremena odreuje minimalno trajanje projekta izvoai Bj konkuriu za vie Ai sa iIj, jJ. Potrebno je
Tp*. Mogu da se proraunaju odgovarajui trokovi izvriti izbor varijante Div za trajanje tiv i trokove civ kod
Cp(Tp*) za projekat i Cj(Tp*) za izvoae, jJ. Vai Ai i izbor Bj koji e obaviti Ai, vVi, iI, jJi.
Cj(Tp*) = Cp(Tp*). Poto su zadata vremena ti za Ai, na
svakoj Ai moe da se rasporedi bilo koji Bj koji je Problem 4.2.3. Izvoai Bj, jJi, nemaju istovetne
kvalifikovan za potrebne radove na Ai, jJi, iI. parametre za istu fazu Ai koju mogu izvoditi (isti broj
Proizilazi da postoji viestruko optimalno reenje sa varijanti Div ili iste vrednosti parametara za odgovarajuu
stanovita trajanja i trokova projekta. Meutim, sa varijantu), iIj, jJ. Neka broj varijanti Div za parametre
stanovita izvoaa Bj moe da se primeni model VKP i kod Ai kada je obavlja Bj iznosi nij. Podesno je koristiti
vri maksimizacija vrednosti njihovih radova (trokova): oznake tijv za vremena i cijv za trokove kod Ai kada je
obavlja Bj sa varijantom Div, vVij=1,...,nij, iI, jJ
max Cj, jJ (1)
(stroije: iIj za jJ i jJi za iI). Parametri za Ai su
Prioritetnim izvoaima Bj se dodeljuje vie faza Ai ili tij1=(tn)ij > tij2 > ... > ti,n(i,j)=(tu)ij i cij1=(cn)ij > cij2 > ... >
faze sa veim trokovima, tako da se njima ostvaruju vei ci,n(i,j)=(cu)ij, gde n(i,j)=nij, iI, jJ. Ovom problemu je
trokovi Cj>Cj(Tp*). Time e neki ili svi Bj sa niim specifino da se za Ai odreuje normalno trajanje
prioritetima imati manje trokove Cj<Cj(Tp*). U optem (tn)i=tij1=(tn)ij sa varijantom v=1 kod onog Bj koje ima
sluaju problem ima vie Pareto-optimalnih reenja, to minimalne normalne trokove cij1=(cn)ij, jJi, iI.
zavisi od broja nivoa za kriterijume i brojeva izvoaa Usiljeno trajanje za Ai iznosi (tu)i = ti,n(i,j)=(tu)ij za varijantu
koji konkuriu za pojedine faze. v=n(i,j) kada odgovarajui Bj obavlja Ai za najkrae
(minimalno) vreme. Time su odreeni i pripadajui
4.2. Vie varijanti parametara za aktivnosti usiljeni trokovi (cu)i = ci,n(i,j)=(cu)ij, jJi, iI.
Mogu da se definie izbor izvoaa Bj, jJi, za tri Napomena: Uopteni modeli VKP za problem 4.2.2. i
problema sa vie varijanti za podatke o fazama Ai, iI. 4.2.3. mogu da se definiu po analogiji sa modelom (2.1),
(2,2), (2.3) problema 2.2.2. Razlike nastaju pri definisanju
Problem 4.2.1. Neka odreene ili sve faze Ai imaju vie konkretnih matematikih modela i njihovom reavanju.
varijanti Dv za vremena trajanja (tiv) i trokove (civ) sa
vVi=1,...,ni, gde je ni broj varijanti parametara za Ai, 5. VIEKRITERIJUMSKO PROGRAMIRANJE
iI. Podesno je da se parametri za Ai iskazuju opadajuim
nizovima od normalnih do usiljenih vrednosti: ti1=(tn)i > ti2 Reenje modela VKP u matematikom smislu jeste skup
> ... > ti,n(i)=(tu)i i ci1=(cn)i>ci2 > ... > ci,n(i)=(cu)i, iI. Sada svih Pareto-optimalnih reenja, ukoliko model nema
se umesto ni koristi n(i) da se olaka vizuelno praenje savreno reenje koje odreuje ekstremne vrednosti za sve
kriterijume. Ako postoji savreno reenje, onda je
indeksa za usiljene parametre ti,n(i) i ci,n(i), iI.
prisutna saglasnost svih kriterijuma, odnosno ne postoji
Za svaku fazu Ai, iI, je poznat izvoa Bj, jJ. Time konfliktnost kriterijuma i nije potrebno dalje reavanje
svaka Ai ima jednolani skup JiJ za odgovarajui Bj sa modela. Reenje za primenu je savreno reenje.
jJi, iI. Istovremeno, za neke ili sve Bj, jJ, izvrena je Realni problemi najee nemaju savreno reenje i
dodela vie Ai sa iIjI. Potrebno je izvriti izbor sa potrebno je odrediti Pareto-optimalna reenja (nazivaju se
kojom varijantom tiv za trajanje i civ za trokove kod Ai je i efikasna reenja). Meutim, nije uvek mogue odrediti
potrebno da se angauje poznati Bj, vVi, iI, jJ. sva takva reenja (poto moe da ih bude izuzetno
Optimizaciju ciljeva sa stanovita projekta i izvoaa mnogo) ili nije potrebno odrediti sva efikasna reenja ve
iskazuje naredni model VKP. samo ona koje za odreene kriterijume obezbeuju
vrednosti u okviru eljenih granica.
min Tp (2.1)
min Cp (2.2) 5.1. Pareto-optimalna (efikasna) reenja
max Cj, jJ (2.3)
Razmatrano reenje xz je efikasno ako ima dve
Problem ima vie Pareto-optimalnih reenja. Napred je karakteristike u odnosu na bilo koje drugo reenje xw: (a)
ukazano se sa kriterijima (2.1) i (2.2) za projekat xz ostvaruje bolju vrednost za najmanje jedan kriterijum, i
odreuju reenja primenom metoda CPM/COST (slika 2) (b) xz ostvaruje loiju vrednost za najmanje jedan
i mogu da se proraunaju trokovi izvoaa. Istovremeno kriterijum. Ako xw ima navedene karakteristike u odnosu
razmatranje i kiterijuma (2.3) za jednog ili vie izvoaa na xz i sva ostala reenja, onda je i xw efikasno. Ako xz
Page 203 of 534

ima samo karakteristiku (a) i ne ostvaruje loiju vrednost

max Cs (3.1)
ni za jedan kriterijum u odnosu na xw, onda xw nije
efikasno (xz dominira nad xw, odnosno xw je dominirano Ck Ck0, k1,...,m, ks (3.2)
od xz). Obrnuto, ako xz ima samo karakteristiku (b) i ne
Za granice Ck0 vae uslovi Ck Ck0 Ck*, k1,...,m,
ostvaruje bolju vrednost ni za jedan kriterijum u odnosu
ks. Meutim, to ne mogu da budu bilo koje vrednosti
xw, xz nije efikasno (xz je dominirano od xw, xw dominira
nad xz). Reenja koja nisu efikasna se izostavljaju. Ck0Ck, Ck*. Postoji njihova zavisnost i granice za
jedne kriterijume uslovljavaju mogue vrednosti za neke
od preostalih kriterijuma. Osnovno je pravilo da kada ne
5.2. Reavanje modela VKP i izbor konanog reenja
postoji reenje, nuno je oslabiti ogranienja, odnosno
Prvo se vri polazna analiza modela i ako je potrebno postaviti manje vrednosti Ck0 polazei od najmanje
odrede se nova efikasna. Na kraju se bira konano reenje znaajnih kriterijuma. Ako je potrebno, ponoviti
za primenu. korigovanje granica dok se ne odredi novo dopustivo
reenje, u ovom sluaju x(m+1)*. To je efkasno reenje,
5.2.1. Polazna analiza modela VKP x(m+1)*Xeff i podesno je da unese u tabelu sa marginal-
nim reenjima koja postaje tabela Pareto-optimalnih
Vri se optimizacija za svaki krijterijum posebno i reenja sa posledicama. Kriterijum Cs ostvaruje
nezavisno od ostalih kriterijuma. Podesno je prikazati uslovljenu optimanu vrednost Cs(m+1)*, uslovljenu sa
sluaj kada se svim kriterijumima vri maksimizacija, kao granicama Ck0 za odgovarajue kriterijume. Ostalim
to su trokovi izvoaa: C1, C2, ..., Cm. Prvo se za model kriterijumima je potrebno proraunati ostvarene vrednosti
sa C1 odredi optimalno reenje x(1)* i maksimalna sa x(m+1)*: Cm+1,k =Ck(x(m+1)*), k1,...,m, ks. Neki Ck
vrednost C1*. Reenje x(1)* se naziva marginalno reenje dobijaju Cm+1,k > Ck0. Kriterijum Cs ima Cm+1,s=Cs(x(m+1)*).
za C1 ili prvo ekstremeno efikasno reenje. Vrednost C1*
se naziva idealna vrednost za C1. Zatim se sa x(1)* vri Proces se moe nastaviti razmatranjem istog kriterijuma
proraun vrednosti za ostale kriterijume: C1k = Ck(x(1)*), Cs ili nekog drugog kriterijuma, dok se ne odredi dovoljno
k=2,3,...,m. Ove vrednosti se nazivaju posledice reenja za izbor konanog reenja. Posmatrajui posledice
marginalnog reenja x(1)*, odnosno posledice idealne Cm+1,k moe da se ponovo vri optimizacija Cs sa veim
vrednosti C1*. Proces se nastavlja sa C2 i zavrava sa Cm granicama Ck0>Cm+1,k za favorizovane Ck i manjim gra-
(tabela 1). nicama Ck0<Cm+1,k za manje znaajne Ck, dok se nekim Ck
mogu pstaviti granice Ck0=Cm+1,k.
Tabela 1. Marginalna reenja sa posledicama
max x(j)* C1 C2 ... Cm 6. ILUSTRATIVNI PRIMER
(1)
C1 x * C11=C1* C12=C2(x *) ... C1m=Cm(x(1)*)
(1)
(2) (2)
Neka se za ilustraciju problema 4.2.3. razmatra projekat
C2 x * C21=C1(x *) C22=C2* C2m=Cm(x(2)*) sa n=9 faza Ai, i1,...,9 koje imaju zavisnosti tipa
::: ::: ::: ::: ::: ::: Finish to Start. Skupovi Si sadre indekse faza od kojih
Cm x(m)* Cm1=C1(x(m)*) Cm2=C2(x(m)*) ... Cmm=Cm* zavisi posmatrana Ai. Postoji m=4 potencijalnih izvoaa
Cj* (max) C1* C2* ... Cm* Bj, j1,...,4. Polazni podaci za faze su odreeni na
osnovu podataka za njihove aktivnosti (tabela 2, slika 3).
Cj (min) C1 C2 ... Cm
U tabeli se prate koji Bj moe da obavi Ai i koje su
varijante za vremena i trokove. Na primer, fazu i=4 moe
Ogranienja modela definiu prostor X sa dopustivim da obavi jedan od izvoaa j=1,2. Pri tome, j=1 ima n41=2
vrednostima za promenljive. Sva efikasna reenja ine varijante za parametre ove faze, dok broj varijanti za j=2
skup Xeff. Savreno reenje x* odreuje idealnu taku iznosi n42=3. Trajanja aktivnosti se iskazuju vremenskim
C*=C1*,..., Cm*. Najbolje (idealne, najvee) vrednosti jedinicama (v.j.) i trokovi sa novanim jedinicama (n.j.).
Cj* i najloije (najmanje) vrednosti Cj definiu
kriterijumski prostor Ceff. Ako ne postoji x* (ono nije Sa poetnom analizom se utvruje da kriterijumi imaju
dopustivo reenje, x*X), onda C* nije dopustiva taka razliita marginalna reenja (tabela 3). Mogu da se prate
(nije u Ceff, C*Ceff). ostvarene vrednosti za kriterijume, raspored izvoaa na
faze, vremena trajanja faza i brojevi faza za izvoae.
5.2.2. Odreivanje novih Pareto-optimalnih reenja Uoava se da B4 dobija dve faze kada se vri optimizacija
njegovih trokova, a u ostalim sluajevima se ne
Postoji vie metoda za dalje reavanje modela VKP. angauje. Utvuje se da ne postoji savreno reenje x*.
Smatra se da je najefikasnije koristiti interaktinvne
metode u kojima donosilac odluka ili analitiar ugrauje Iznalaenje novog efikasnog reenja moe da se ilustruje
odreene preference, odnosno zahteve. Pri tome je minimizacijom Cp sa zahtevima da favorizovani B1 i B2
potrebno imati na umu da nova reenja mogu imati ostavari najmanje C10=70%C1* i najmanje C20= 60%C2*.
vrednosti za kriterijume u prostoru Ceff. Odreuje reenje 7), odnosno x(7)* sa Tp=17=
141,67%Tp*, Cp=132=03,94%Cp*, C1=63=70%C1*, C2=
Najjednostavniji je Metod -ogranienja. Izdvaja se jedan 40=76,92%C2*, C3=29=50%C3* i C4=0 (slika 4). Dodatni
najznaajniji kriterijum za optimizaciju, neka je to Cs, a zahtev da trajanje projekta ne bude due od T0=
ostali (svi ili samo bitniji) se prenose u ogranienja uz 16=133,33%Tp* uveava trokove projekta u reenju 8)
postavljanje donjih granica Ck0 za eljene vrednosti:
Page 204 of 534

na Cp*=133=104,72%Cp* i trokove za B2 na C2=41= koeficijente znaajnosti kriterijuma i za rezultat se

78,85%C2*. Za B1, B3 i B4 se zadravaju trokovi. odreuje vriekriterijumska rang lista efikasnih reenja.
Kao konano se bira reenje sa vrha takve liste ili neko od
Tabela 2. Podaci za faze Ai i potencijalne izvoae Bj narednih reenja ako je to opravdano.
i Si j nij Vij tij1 tij 2 tij 3 cij1 cij 2 cij 3
1 1 1 1 4 - - 14 - - Tp, C1-C4 Tp C1 C2 C3 C4 Cp Cp
2 1 2 1,2 3 2 - 13 14 - 100 160
3 1 3 1,2,3 5 4 3 15 22 24 80 150
4 3 1 2 1,2 2 1 - 12 14 - 140
2 3 1,2,3 3 2 1 13 14 15 60
45 130
5 3 2 3 1,2,3 4 3 2 14 22 24 40
6 1,2,4 1 2 1,2 6 5 - 16 20 - 120
7 4 2 1 1 3 - - 13 - - 20 110
3 2 1,2 4 3 - 14 15 - 0
0 0 0 0 0 0 0
100
4 3 1,2,3 5 4 3 15 20 25 min min max max max max 7) min 8) min
8 6,7 3 2 1,2 4 3 - 14 22 - Tp Cp C1 C2 C3 C4 Cp Cp
9 5,7 3 2 1,2 5 4 - 15 21 - Slika 4. Vrednosti kriterijuma za marginalna reenja i
4 2 1,2 4 3 - 14 20 - nova efikasna reenja 7) i 8)
A1, B1 A6, B1 A8, B3 7. ZAKLJUAK

Izloena su dva pristupa izboru izvoaa na projektu i
A2, B1
A4, B1 A7, B2 A9, B3 definisani odgovaraji problemi. Za sloeniji od tih
B2 B3 B4 problema je prikazno reavanje na hipotetikom projektu.
B4
A3, B1 A5, B2 LITERATURA
[1] C. Hendrickson, Project Management for Construc-

Slika 3. MD projekta sa Ai i potencijalnim Bj tion, Department of Civil and Environmental Engineering,
Carnegie Mellon University, Pittsburgh, 2008.,
Tabela 3. Marg. reenja sa posledicama problema 4.2.3.
http://pmbook.ce.cmu.edu/ (Chapter 11. Advanced Shedu-
Optimizacija min min max max max max
ling Techicues, Part 11.4. Crashing and Time/Cost
kriterijuma Tp Cp C1 C2 C3 C4 Tradeoffs).
Marg. reenja x(Tp)* x(Cp)* x(C1)* x(C2)* x(C3)* x(C4)*
[2] Ehrgott, M., Multicriteria optimization Lecture
Tp 12 18 15 17 17 18
notes in economics and mathematical systems, Springer-
Kriteri- Cp 150 127 146 139 143 150 Verlag Berlin Heidelberg, 2000.
jumi i C1 71 58 90 58 58 58
ostvarene C2 42 40 27 52 27 27 [3] Nikoli I., "Modeli nivelisanja resursa i planiranja
vrednosti C3 37 29 29 29 58 14 nabavki sirovina na projektu", IIPP, Nauno-struni
C4 0 0 0 0 0 45 asopis Istraivanja i projektovanja za privredu, broj 18
A1 B1, 4 B1, 4 B1, 4 B1, 4 B1, 4 B1, 4 2007, godina V, Institut za istraivanja i projektovanja u
A2 B1, 3 B1, 3 B1, 2 B1, 3 B1, 3 B1, 3 privredi, Beograd, str. 25-28, http://issuu.com/iipp/docs/
Faze, A3 B1, 3 B1, 5 B1, 3 B1, 5 B1, 5 B1, 5 casopis_iipp_18
izvoai
A4 B2, 1 B2, 3 B1, 3 B2, 1 B2, 3 B2, 3 [4] Nikoli I., Boilovi Z., Nikoli N., "Minimizacija
za faze i
A5 B2, 4 B2, 4 B2, 4 B2, 2 B2, 4 B2, 4 trajanja projekta i maksimizacija vrednosti radova
vremena
A6 B1, 5 B1, 6 B1, 5 B1, 6 B1, 6 B1, 6 favorizovanih izvoaa na projektu sa ogranienim
za faze
A7 B2, 3 B2, 3 B2, 3 B3, 3 B3, 3 B4, 3 trokovima", Zbornik radova, SYM-OP-IS 2013, XL
A8 B3, 3 B3, 4 B3, 4 B3, 4 B3, 4 B3, 4 Simpozijum iz operacionih istraivanja, Zlatibor, 0912.
A9 B3, 5 B3, 5 B3, 5 B3, 5 B3, 4 B4, 5 septembar 2013. godine, str. 215-220, http://www.
Izvoai B1 4 4 5 4 4 4 symopis2013.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Zbornik_
i brojevi B2 3 3 2 2 2 2 radova_SYMOPIS2013.pdf
dodelje- B3 2 2 2 2 3 1 [5] Nikoli I., Boilovi Z., Nikoli N., "Neke
nih faza B4 0 0 0 0 0 2 specifinosti planiranja trajanja i trokova projekta sa vie
izvoaa", SPIN 2012, VIII Skup privrednika i naunika,
Neka se smatra da je prihvatljivo poslednje reenje 8) i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i Privredna
proces reavanja problema se zavrava. Meutim, komora Srbije, 05-06. novembar 2013, str. 161-167,
detaljnija analiza za izbor konanog reenja moe da se http://www.spin.fon.bg.ac.rs/doc/Zbornik%20radova%20
vri primenom VKA i razmatranjem svih dobijenih SPIN%202013.pdf
efikasnih reenja. Pri tome je podesno definisati
Page 205 of 534

OCENA KVALITETA ANALITIKOG SPREDIT MODELA

EVALUATING THE QUALITYOF THE ANALYTICAL
SPREADSHEET MODEL
Lena orevi1, Slobodan Anti1
Fakultet organizacionih nauka1
Sadraj U radu se opisuje koncept analitikog spredit kojim se formulie domen ekspertize, kako se navodi
modela i karakteristike kvaliteta potrebnih za njegovu u [5], [6].
ocenu. U cilju analize kvaliteta konkretnog analitikog 3. Analitiki spredit model, prema [7], [5], [8], treba da
spredit modela predstavlja se model problema omogui analizu promenom ulaznih vrednosti i
minimizacije trokova transporta prevedenog u problem posmatranjem izlaznih.
upravljanja diskretnim objektom razvijen u spreditu. Na 4. Kao organizaciono sredstvo, analitiki spredit model
opisanom primeru dokazano je da je koncept diskretnog je namenjen upotrebi od strane kreatora, ali i njegovih
objekta upravljanja izuzetno pogodan za razvijanje u kolega i naslednika.
analitikim spredit modelima, usled svoje strukture gde 5. Analize se izvravaju u irokom poslovnom kontekstu,
je svaka od celina: zakon ponaanja, oblast upravljanja i sa svrhom ostvarenja organizacionih ciljeva. U skladu
ciljni funkcional, zasebno postavljena. sa tim izlazi spredita su projektovani da zadovolje
potrebe zaposlenih.
Abstract - The paper presents analytical spreadsheet
model concept and quality characteristics necessary for Znaajno je naglasiti razliku izmeu analitikih spredit
its evaluation. In order to analyze quality of specific modela i spredit modela zasnovanih na podacima, koji
analytical spreadsheet model we describe transport costs podrazumevaju velike skupove numerikih vrednosti.
minimization problem translated to discreet control Spreditovi koji podrazumevaju samo alate za pretragu,
object model, developed in spreadsheet. Described pregled donoenje odluka kao to su sortiranje, filtriranje i
example proves that discreet control object concept is pivot tabele ne pripadaju grupi analitikih spredit
very appropriate for developing in analytical spreadsheet modela. ASM primarno su zasnovani na poslovnoj logici
models, due to its structure where parts: low of behavior, ugraenoj u model, a ne samo na podacima, sa velikim
control space and performance criterion, are placed skupovima vrednosti i malim brojem jednostavnih
separately. formula. ASM se koriste u razliitim oblastima
poslovanja: upravljanje lancima snabdevanja, istraivanje
1. UVOD trita, rasporeivanje, finansije, ali i u inenjerstvu i
nauci. Oni se obimno razmatraju u obrazovanju studenata
Oblast primene spreditova je veoma raznovrsna, od nauke o menadmentu, kantitativne analize i u poslovnim
izrade poslovnih modela i aplikacija preko postavljanja kolama. Primeri ovih modela mogu se nai u brojnim
obrazaca do dekorativnog formatiranja. O irini upotrebe radovima kao to su [2], [5], [9], [10], [11], [12], [13].
spreditova svedoe brojni radovi, kao to je prikazano u Domen analitikih spredit modela prikazan je Slikom 1.
[1], [2], [3]. Iz tog razloga se javljaju potekoe prilikom
postavljanja optih smernica za rad sa spreditovima.
Specifinost i upotrebljivost smernica se poveava
proporcionalno opadanju opsega spreditova koji se
razmatraju. Bilo koja preporuka za rad sa spreditovima je
korisna samo za ogranieni skup ili domen spreditova.
Usled navedenih razloga, definisanje domena je
neophodno pri kreiranju smernica.
1.1 Domen analitikih spredit modela

Slika 1. Domen analitikih spredit modela
Domen analitikih spredit modela (ASM) se moe
definisati na osnovu iskustva u radu sa spredit modelima 1.2 Kvalitet analitikih spredit modela
zasnovanim na disciplinama nauke o menamentu, kao i
modelima u finansijama, marketingu, lancima Dimenzije kvaliteta analitikog spredit modela veoma
snabdevanja i drugim poslovnim disciplinama. Kako se zavise od domena istog. Prema [4] na najoptijem nivou
navodi u [4] analitiki spredit model je raunarski ASM visokog kvaliteta treba da poseduje sledee
spredit program koji implementira matematiki model u karakteristike:
cilju analize, koja se koristi kao organizaciono sredstvo u 1. Pogodnost za efikasne analize
irem poslovnom kontekstu. Analitiki spredit model 2. itljivost (od strane korisnika)
poseduje sledea svojstva: 3. Transferabilnost
1. Kao spredit raunarski program, analitiki spredit 4. Tanost
model je kreiran u nekom od spredit jezika, kao to je 5. Mogunost ponovnog korienja (sa drugim ulaznim
Excel. podacima)
2. Analitiki spredit model implementira konceptualni 6. Mogunost modifikovanja (u skladu sa novim
matematiki model, okolnostima)
Page 206 of 534

Navedene dimenzije kvaliteta direktno su uslovljene promenljive okolnosti (ulazne promenljive na koje
definicijom ASM. Prilikom ocene kvaliteta ASM, bez organizacija nema uticaja);
obzira na domen istog potrebno je uzeti u obzir preporuke pretpostavke;
dovoljno sprecifine sa jedne strane, ali dovoljne irine za upravljake promenljive (promenljive koje
obuhvatanje preporuka postojeih metodologija kreiranih predstavljaju upravljaku odluku organizacije);
na osnovu iskustva iz prakse, nauke o menadmentu, ulazna obrada (prevoenje prethodnih ulaznih
modeliranja, razvoja softvera i spredit inenjerstva. U podataka u potrebnu formu za dalje preraune);
skladu sa tim svaki spredit model treba da sadri sledee
elemente: Modul za preraune namenjen je implementaciji
1. Modularni dizajn matematikog modela od strane spredit inenjera. On
2. Strukturni dizajn preuzima informacije iz ulaznog modula, izvodi
3. Informacioni tokovi preraune i generie informacije potrebne za izlazni deo
4. Opseg polja za ulazne i izlazne podatke ili modul izvetaja. Jedna od preporuka za kreiranje ovog
5. Deo modela za preraun dela modela je korienje vie podmodula za razliite
6. Deo modela za izvetaje blokove prerauna, koji se pozivaju na radne listove.
Organizacija ulaznih podataka, takoe, znaano utie na
Modul predstavlja skup slinih elemenata. Primer modula modul prerauna. Modul izvetaja sadri sve izlaze
predstavlja nekoliko elija radnog lista, vei deo radnog modela. Modul i podmoduli treba da budu formatirani u
lista, ceo radni list, skup radnih listova ili cela radna skladu sa potrebama, preferencama i okruenjem
knjiga. Modul najvieg nivoa je modul koji nije podmodul korisnika.
nekog drugog. Moduli nieg nivoa ne sadre podmodule.
Svaki modul ima svoju jasno definisanu namenu. 2. SPREDIT MODEL OBJEKTA DISKRETNOG
Modularni dizajn spredita podrazumeva tri modula UPRAVLJANJA
najvieg nivoa: ulazni, za preraune i izlazni. Ulazni
modul namenjen je skladitenju svih ulaznih podataka u Koncept modeliranja razliitih problema iz oblasti
redovima spredita i njihovo prilagoavanje modulu za proizvodnje, logistike i lanaca snabdevanja, finansija,
preraun. Modul za preraun koristi se za implementaciju upravljanja ljudskim resursima i drugih, kao problema
matematikog modela. Modul za izvetaje (izlazni modul) upravljanja diskretim sistemima, odnosno upravljanja
predstavlja rezultate u formi koja je odgovarajua za diskretnim objektom izuzetno je pogodan za razvijanje u
korisnika. Strukturni dizajn moe se definisati kao spreditovima. Osnovna kategorija u ovom pristupu
smislena organizacija ASM, sastavljenog od skupova modeliranju jeste diskretno vreme t, koje moe da uzima
povezanih blokova tzv. modula. Strukturni dizajn je vrednosti samo u diskretnim takama t=0,1,2,...,T, koje e
standardna tehnika preuzeta iz softverskog inenjerstva. predstavljati unapred definisan vremenski interval (as,
Njegova primena zanajno utie na itljivost, tanost, dan, tromeseje itd). T je fiksirani prirodni broj. Posledica
mogunost ponovnog korienja i modifikovanja. Ovakva ovakvog prilaza je da se ne sagledavaju promene vrednosti
organizacija modela u skladu je sa logikom ulaznih i u njihovom kontinuitetu iz trenutka u trenutak vremena,
izlaznih modula i ureenih informacionih tokova. U cilju ve se posmatra kao da do promena dolazi samo u
efikasne analize korienjem ASM, ulazne i izlazne definisanim diskretnim takama t (krajevima unapred
vrednosti modela moraju biti jasno razdvojene i lako definisanih vremenskih intervala).
uoljive, bez ometanja izazvanih preraunom.
Analitiar treba da moe da koristi model na isti nain kao Objekat diskretnog upravljanja ima sledeu formu:
sisteme za podrku odluivanja ili softvere za web Zakon ponaanja:
analitiku. Spredit mora biti organizovan tako da: X t ( X t 1, pt , ut ), t 1,2,..., T (1)
analize ne ukljuuju logiku modela; Oblast upravljanja:
ulazne vrednosti budu grupisane odvojeno od ut Ut ( X t 1, pt ), t 1,2,..., T (2)
prerauna;
izlazne vrednosti budu grupisane odvojeno od gde su:
prerauna; ( X t 1, pt , ut ) (1 ( X t 1, pt , ut ),2 ( X t 1, pt , ut ),..., N ( X t 1, pt , ut ))
- vektor funkcija sa vrednostima iz prostora EN,
Ulazno-izlazna struktura ASM omoguava Xt - vrednost N-dimenzione vektor funkcije koja
transferabilnost i olakava analize. Informacioni tokovi prikazuje stanje objekta upravljanja na kraju tekueg
modela treba da budu direktni, bez ukrtanja. Na najviem vremenskog perioda t,
nivou informacioni tokovi poinju od ulaznih podataka, Xt-1 - vrednost N-dimenzione vektor funkcije koja
nastavljaju se kroz deo za preraun i zavravaju sa prikazuje stanje objekta upravljanja na kraju prethodnog
izlaznim vrednostima. Ureeni informacioni tokovi vremenskog perioda t-1,
omoguavaju modifikaciju modela promenom dela za pt - vrednost S-dimenzione vektor funkcije koja prikazuje
preraune, pri emu su ulazni i izlazni deo izolovani. okolnosti objekta upravljanja u tekuem vremenskom
Ulazni modul predstavlja deo modela namenjen periodu t,
skladitenju ulaznih podataka. Projektovanje i dizajn ut - vrednost R-dimenzione vektor funkcije koja prikazuje
ulaznog modula zahteva poznavanje domena problema upravljanje objektom upravljanja u tekuem vremenskom
koji se predstavlja modelom. Ovaj modul se najee periodu t,
sastoji iz vie podmodula kao to su:
Page 207 of 534

Ut(Xt-1,pt ) - neprazan skup u prostoru promenljivih (model objekta diskretnog upravaljanja, ciljni funkcional
u1,u2,,uR, koji je definisan za svako t, t=1,2,,T. ili metoda nalaenja odgovarajueg upravljanja) zasebno
koriguje u skladu sa novosaznatim injenicama, a da se
Ureena trojka (X,p,u) koju ine stanje, okolnosti i pri tome ne ugroze druge dve celine.
upravljanje, naziva se diskretni proces. Objekat
diskretnog upravljanja predstavlja simulacioni model 3. ANALITIKI SPREDIT MODEL PROBLEMA
objekta posmatranja. Proces upravljanja diskretnim MINIMIZACIJE TROKOVA TRANSPORTA
objektom ostvaruje se na sledei nain: PREVEDENOG U PROBLEM UPRAVLJANJA
Nulti korak: Da bi moglo da se upravlja diskretnim DISKRETNIM OBJEKTOM
objektom prvo je potrebno postaviti poetne vrednosti
promenljivih stanja X0. U cilju analize kvaliteta analitikog spredit modela
Prvi korak: Utvrditi vrednost take okolnosti pt za upravljanja diskretnim objektom u nastavku rada
vremenski period t=1. predstavljen je model problema minimizacije trokova
Drugi korak: Na osnovu relacija za oblast upravljanja transporta prevedenog u problem upravljanja diskretnim
Ut(Xt-1,pt ) i konkretnih vrednosti za X0 i pt definie se objektom razvijen u spreditu [14]. Uproeni opis
skup vrednosti (oblast upravljanja) koje moe da uzme problema moe se predstaviti na sledei nain.
upravljaka taka ut.
Proizvo ima obavezu da u naredna 4 vremenska perioda
Trei korak: Iz skupa dopustivih vrednosti za ut uzima
se jedna kombinacija vrednosti kojom se definie isporuuje proizvod X u dinamici definisanoj u Tabeli 1.
poloaj upravljake take ut u prostoru upravljanja.
PERIOD 1 2 3 4
etvrti korak: Poto su sada poznate vrednosti X0, p1 i Koliina 290 215 200 390
u1, na osnovu relacija za X1 ( X 0 , p1 , u1 )
izraunava se stanje objekta posmatranja na kraju Tabela 1. Dinamika isporuke proizvoda X
vremenskog perioda t=1. Na raspolaganju ima tri vrste prevoznih sredstava: P1, P2
i P3. Svaka od tih vrsta prevoza raspolae odreenim
Sada se proces upravljanja vraa na prvi korak u kome se kapacitetom, izraenim u broju "kontejnera" u jednom
utvruje vrednost take okolnosti p2 za vremenski period vremenskom periodu, a prema podacima iz Tabele 2.
t=2. Proces se nastavlja sve dok se ne izraunaju
vrednosti promenljivih stanja na kraju poslednjeg PREVOZ P1 P2 P3
vremenskog perioda t=T. Ovako dobijeno upravljanje Kapacitet 4 6 3
jeste dopustivo upravljanje, koje ne mora biti i optimalno.
Za utvrivanje optimalnosti jednog procesa potrebno je Tabela 2. Kapacitet prevoznih sredstava
prvo utvrditi cilj upravljanja, a zatim i kriterijum Veliina "kontejnera" zavisi od vrste prevoza. Broj
efikasnosti upravljanja, kao meru dostignutosti cilja. jedinica koliine proizvoda X, sadranih u jednom
Optimalno upravljanje e biti ono koje maksimizuje kontejneru obzirom na vrstu prevoza, data je u Tabeli 3.
(minimizuje) funkciju cilja.
PREVOZ P1 P2 P3
Kao kriterijum efikasnosti upravljanja u optem obliku, Kapacitet 50 45 65
uzima se zbirni funkcional:
Tabela 3. Broj jedinica koliine proizvoda X
sadranih u jednom kontejneru
J 0 ( X 0 , p1 , u1 ) 0 ( X 1 , p2 , u2 ) ... 0 ( X T 1 , pT , uT )
T (3) Cena prevoza "kontejnera" za svaku od vrsta prevoza je
0 ( X t 1 , pt , ut ) razliita, a takoe zavisi i od vremenskog perioda u kome
t 1
se prevoz obavlja, kao to je dato u Tabeli 4 u
gde je 0(Xt-1,pt,ut) neka zadata funkcija. din/kontejner.
Sada postoje svi elementi da se matematiki korektno PREVOZ P1 P2 P3

definie zadatak optimalnog upravljanja diskretnim Kapacitet 50 45 65
objektom. Objekat diskretnog upravljanja gradi se na Tabela 4. Cena prevoza po kontejneru
osnovu injenica koje definiu dinamiku stanja sistema Potrebno je sainiti plan prevoza planiranih koliina
koji se opisuje. Posle izrade modela objekta diskretnog proizvoda X u zadatoj dinamici, sa ciljem da se ostvare
upravljanja mogue je definisati razliite ciljeve minimalni ukupni trokovi prevoza.
upravljanja definisanim objektom upravljanja, a za svaki
definisani cilj treba utvrditi i kriterijum efikasnosti U cilju modeliranja problema u spreditu prvo je potrebno
upravljanja, odnosno ciljni funkcional. Trei globalni identifikovati tokove u sistemu. U tekstu zadatka je
korak u korienju principa upravljanja diskretnim mogue uoiti 3 materijalna toka iji su subjekti tokova
sistemima je pronalaenje metode kojom e se birati proizvodi X prevezeni odreenom vrstom prevoznih
upravljanje objektom diskretnog upravljanja sa namerom sredstava. Faze tokova su:
da se zadovolji postavljeni cilj upravljanja. Ovakav
pristup omoguava da se svaka od navedenih celina
Page 208 of 534

prevoz sredstvima 1 3
prevoz sredstvima 2
Y1 Y2 Y3
pt1 uti , t 1,2,3,4 (8)
prevoz sredstvima 3 i 1
Yi
akcija Slika 2. Tokovi od jedne faze Cilj, da se obezbede minimalni trokovi prevoza, ugrauje
se u ciljni funkcional iju vrednost treba minimizirati.
i
Ovo se moe prikazati grafiki kao na Slici 2, gde su Yt 4 3
min{ J Sti pti 7 } (9)
prevoz proizvoda X sredstvima i-te vrste (i=1,2,3) u t 1 i 1
tekuem vreme periodu t.
Sada je objekat diskretnog upravljanja zadat svojim
Sledei korak predstavlja identifikacija uticajnih faktora. zakonom ponaanja:
Uzmimo da je t=6 dana (jedna radna nedelja). Paljivim Yt i uti , i 1,2,3; t 1,2,3,4 (10)
itanjem teksta problema izdvojiemo sledee uticajne
faktore: i oblau upravljanja
1
p t- dinamika prevoza proizvoda X
0 pti 1 S ti
i 1
p t - raspoloivi broj kontejnera i-tog prevoznog 3 (11)
sredstva (i=1,2,3) 0 pt1 u ti , i 1,2,3; t 1,2,3,4
i 1
pti 4 - nosivost jednog kontejnera i- tog prevoznog pri emu su
sredstva (i=1,2,3)
uti uti
p i7
- cena prevoza jednog kontejnera i- tog prevoznog 1 za INT [ ]0
t pti 4 pti 4
sredstva (i=1,2,3) t
i
, i 1,2,3; t 1,2,3,4
ui ui
0 za i t 4 INT [ i t 4 ] 0
uti - koliina prevezenih proizvoda X i- tim prevoznim pt pt
sredstvom (i=1,2,3) u ti
S ti INT [ ] ti (12)
Nakon definisanja tokova i uticajnih faktora potrebno je pti 4
definisati matematiki model. Za razvijanje jednaina za Poznato je poetno stanje X 0 0 (i=1,2,3).
i
regulatore protoka uzima se da je prevoz svakim od i vrsta

Treba odabrati takvo dopustivo upravljanje urt (r=1,2,3;
prevoznih sredstava (i=1,2,3) etapni sa etapama na
t=1,2,3,4) za definisani objekat, koje pri predvienoj
poecima delova vremenskih perioda. Uzmimo da je zbir
dinamici okolnosti pst (s=1,2,...,10; t=1,2,3,4) za zadato
prethodnih kanjenja odskoku funkcije formiranja
vreme T=4 prevodi diskretni objekat upravljanja iz
diskretne koliine protoka jednak nuli. To sve ima za i
posledicu da su faktori kanjenja Ki (i=1,2,3) jednaki nuli, zadatog poetnog faznog stanja X 0 u neki dati skup
te da se celokupna diskretna koliina protoka c i = u i konanih faznih stanja X 4i M 4 a da pri tome za svako
(i=1,2,3) realizuje u istom vremenskom periodu u kome je t=1,2,3,4 budu ispunjeni uslovi oblasti upravljanja i da
i poelo njeno formiranje. Tako dobijama jednaine za funkcional J:
regulatore protoka u formi:
4 3
Yt i uti , i 1,2,3; t 1,2,3,4 (4) min{ J Sti pti 7 } (13)
t 1 i 1
Kada su u pitanju ogranienja raspoloivog kapaciteta
broj kontejnera, koji se mora angaovati za prevoz ui dobije minimalnu vrednost.
koliinskih jedinica proizvoda X, odreuje se na osnovu
relacija: Po kreiranju matematikog modela problema,
matematike relacije se prevode u spredit model. U
ui
S ti INT [ i t 4 ] ti (5) radnom listu se tabele rasporeuju u odreenim oblastima.
pt Na primer:
uti ui Vrednosti promenljivih okolnosti p rasporediti u
1 za i4
INT [ i t 4 ] 0 oblasti polja D11:G20.
pt pt (6)
ti i , i 1,2,3; t 1,2,3,4 Formule za pomone promenljive S rasporediti u
u ui
0 za i t 4 INT [ i t 4 ] 0 oblasti polja D24:G26.
pt pt Formule za pomone promenljive rasporediti u
oblasti polja D30:G32.
Taj broj ne moe biti vei od raspoloivog broja Prostor za upisivanje vrednosti promenljivih
kontejnera u prevozu i-te vrste. upravljanja rezervisati u oblasti polja D36:G38.
Formule za oblast upravljanja O rasporediti u oblasti
Sti pti 1 i 1,2,3; t 1,2,3,4 (7) polja D42:G46.
Formule za ciljni funkcional rasporediti u oblasti polja
Cilj, da se ostvari planirana dinamika prevoza proizvoda
D50:G50.
X, ugrauje se u relacije oblasti upravljanja
Page 209 of 534

Kada se prevedu relacije matematikog modela objekta 4. ANALIZA KVALITETA ANALITIKOG

diskretnog upravljanja u odgovarajue Excel formule, SPREDIT MODEL PROBLEMA
dobija se spredit simulacioni model opisanog problema. PREVEDENOG U PROBLEM UPRAVLJANJA
U daljem tekstu su date Excel formule za vremenski DISKRETNIM OBJEKTOM
period t=1, koje se nalaze u koloni D. Ove formule treba
preneti i na ostale etiri kolone. Prilikom ocene kvaliteta ASM opisanog problema
prevedenog u problem upravljanja diskretnim objektom u
POMONE PROMENLJIVE S obzir emo uzeti preporuke navedene u poglevlju 1.2. U
D24 =IF(D36/D15-TRUNC(D36/D15)>0;1;0) skladu sa tim spredit model se analizira kroz elemente
D25 =IF(D37/D16-TRUNC(D37/D16)>0;1;0) modularni dizajn, strukturni dizajn, informacioni tokovi,
D26 =IF(D38/D17-TRUNC(D38/D17)>0;1;0) opseg polja za ulazne i izlazne podatke, deo modela za
POMONE PROMENLJIVE
preraun, deo modela za izvetaje. Karakteristike kvaliteta
D30 =TRUNC(D36/D15)+D24
D31 =TRUNC(D37/D16)+D25 elemenata ASM date su Tabelom 5.
D32 =TRUNC(D38/D17)+D26
OBLAST UPRAVLJANJA O Tabela 5. Karakteristike kvaliteta elemenata ASM
D77 =D11-SUM(D36:D38)
D78 =SUM(D36:D38)-D11
Karakteristike kvaliteta elemenata ASM
D79 =D12-D30 Modularni Tri modula najvieg nivoa
D80 =D13-D31 dizajn sa podmodulima po potrebi.
D81 =D14-D32 Strukturni U skladu je sa logikom ulaznih i izlaznih
CILJNI FUNKCIONAL J dizajn modula.
D92 =C50+D30*D18+D31*D19+D32*D20 Direktni, bez ukrtanja. Na najviem nivou
Informacioni
poinju od ulaznih podataka, nastavljaju se
tokovi
kroz deo za preraun i zavravaju sa
izlaznim vrednostima.
Ulazni/izlazni
Razdvojeni po blokovima
moduli
Modul za
Razdvojen po blokovima
preraun
Modul
Razdvojen po blokovima
izvetaje
Opisani ASM karakterie modularni dizajn predstavljen

kroz tri modula najvieg nivoa: ulazni, za preraune i
izlazni. Ulazni modul namenjen je skladitenju ulaznih
podataka promenljivih okolnosti i ulaznih podataka
promenljivih upravljanja, koje unosi korisnik. Modul za
preraun koristi se za implementaciju matematikog
modela i obuhvata pomone promenljive S i , kao i
oblast upravljanja. Modul za izvetaje (izlazni modul)
predstavlja rezultate u formi ciljnog funkcionala kojim se
lako odreuje kvalitet upravljanja. Primena strukturnog
dizajna utie na itljivost, tanost, mogunost ponovnog
korienja i modifikovanja modela. Ovakva organizacija
modela u skladu je sa logikom ulaznih i izlaznih modula i
ureenih informacionih tokova. Ulazne i izlazne vrednosti
modela su jasno razdvojene i lako uoljive, bez
ometanja izazvanih preraunom. Kao to se moe
Slika 3. Analitiki spredit model problema videti iz opisa i grafikog prikaza modela on je
organizovan tako da su ulazne i izlazne vrednosti
Paljivim izborom vrednosti promenljivih upravljanja
grupisane odvojeno od prerauna i predstavljaju skupove
moe se pronai dopustivo reenje. To je ono reenje koje
povezanih blokova. Informacioni tokovi modela su
obezbeuje nenegativnost vrednosti koje daju formule
direktni i bez ukrtanja. Na najviem nivou informacioni
oblasti upravljanja, rasporeene u oblasti polja D77:G81.
tokovi poinju od ulaznih podataka, nastavljaju se kroz
Negativne vrednosti odgovarajuih relacija oblasti
deo za preraun i zavravaju sa izlaznim vrednostima.
upravljanja treba da budu putokaz ka pronalaenju
dopustivih vrednosti promenljivih upravljanja. Bolje Ureeni informacioni tokovi omoguavaju modifikaciju
modela promenom dela za preraune, pri emu su ulazni i
reenje e biti ono koje daje manju vrednost ciljnom
izlazni deo izolovani.
funkcionalu, odnosno manji zbir trokova prevoza
proizvoda X. Kada se realizuju svi opisani koraci dobija U skladu sa definicijom ASM opisani model je pogodan
je analitiki spredit model problema minimizacije za efikasne analize i lako itljiv od strane korisnika usled
trokova transporta prevedenog u problem upravljanja koncepcije objekta diskretnog upravljanja gde je svaka od
diskretnim objektom, prikazan Slikom 3. celina: zakon ponaanja, oblast upravljanja i ciljni
funkcional zasebno postavljena. Formatiranje elija
Page 210 of 534

upravljakih promenljivih utom bojom, jasno upuuje Koncept diskretnog objekta upravljanja izuzetno je
korisnika na deo modela koji je raspoloiv za unos pogodan za razvijanje analitikih spredit modela, usled
podataka. Na taj nain su u cilju efikasne analize svoje strukture gde je svaka od celina: zakon ponaanja,
korienjem ASM, ulazne i izlazne vrednosti modela oblast upravljanja i ciljni funkcional, zasebno postavljena.
jasno razdvojene i lako uoljive, bez ometanja Kao to je prikazano u radu ovi modeli su prema svim
izazvanih preraunom. Svaka celina se moe menjati u svojim karakteristikama veoma visokog kvaliteta.
skladu sa novosaznatim injenicama, a da se pri tome ne Takoe, ovakvi modeli omoguavaju razvijanje i
ugroze druge dve celine, to podrava aspekt mogunosti implementaciju metaheuristikih metoda pretraivanja
ponovnog korienja sa drugim ulaznim podacima i oblasti upravljanja, u cilju odreivanja optimalnog
mogunost modifikovanja u skladu sa novim reenja.
okolnostima. Tanost modela obezbeena je prevoenjem
Dalji pravci istraivanja tematike razmatrane u radu
verbalnog modela u matematiki, a matematiog u
obuhvataju modeliranje drugih problema operacionog
spredit model, kao i primenom uslovnog formatiranja i
menadmenta kroz analitike spredit modele i
validacije podataka u oblasti upravljanja. Uslovno
ocenjivanje kvaliteta istih, kao i ukljuivanje
formatiranje i validacija podataka oblasti upravljanja
metaheuristikih metoda za njihovo reavanje. U
spreavaju i daju jasan znak za unos vrenosti kojima bi se
ocenjivanje kvaliteta mogu se ukljuiti i dodatne
probila ogranienja modela. Karakteristike kvaliteta ASM
karakteristike, osim onih navedenih u radu, u skladu sa
na optem nivou prikazane su Tabelom 6.
domenom problema.
Tabela 6. Karakteristike kvaliteta ASM na optem nivou
LITERATURA
Karakteristike kvaliteta ASM na optem nivou [1] Jelen, B. The Spreadsheet at 25: 25 Amazing Excel
Pogodan za efikasne analize usled Examples that Evolved from the Invention that Changed
Pogodnost koncepcije objekta diskretnog upravljanja the World, Holy Macro! Books, 2005.
za efikasne gde je svaka od celina: zakon ponaanja, [2] Grossman, T. A., Mehrotra V., zlk . Lessons
analize oblast upravljanja i ciljni funkcional zasebno from Mission-Critical Spreadsheets, Communications of
postavljena. Ulazne i izlazne vrednosti the Association for Information Systems, 2007.
modela su jasno razdvojene i lako uoljive, [3] Powell, S. G., Baker K. R., Lawson B. Errors in
bez ometanja izazvanih preraunom. Operational Spreadsheets, Journal of Organizational and
Na visokom nivou usled razdvojenosti End User Computing 21(3): 24-36, July-September 2009.
itljivost
ulaznih/izlaznih i modula za preraun, [4] Grossman, T. A., Mehrotra, V., Sander, J. C.
formatiranja elija i uslovnog formatiranja. Towards Evaluating the Quality of a Spreadsheet: The
Transferabil Podrana karakteristikama spredit okruenja
Case of the Analytical Spreadsheet Model Proc.
nost i primenom strukturnog dizajna. European Spreadsheet Risks Int. Grp. (EuSpRIG) 2011
ISBN 978-0-9566256-9-4, arXiv:1111.6907v1
Obezbeena je prevoenjem verbalnog [5] Powell, S. G., K. R. Baker Management Science: The
modela u matematiki, a matematiog u Art of Modeling with Spreadsheets 3e, John
Tanost spredit model, kao i primenom uslovnog Wiley&Sons, 2010.
formatiranja i validacije podataka u oblasti
[6] Grossman, T. A. and . zlk A Paradigm for
upravljanja.
Spreadsheet Engineering Methodologies, Proceedings of
Mogunost Svaka celina se moe menjati u skladu sa
ponovnog novosaznatim injenicama, a da se pri tome the European Spreadsheet Risks Interest Group 5th
korienja ne ugroze druge celine primenom Annual Symposium, Klagenfurt, Austria, July 2004.
strukturnog dizajna. [7] Grossman, T. A.A Primer on Spreadsheet Analytics,
Mogunost Svaka celina se moe menjati u skladu sa Proceedings of the European Spreadsheet Risks Interest
modifikovan novosaznatim injenicama, a da se pri tome Group 9thAnnualSymposium, Greenwich, England, 2008.
ja ne ugroze druge celine primenom [8] Spreadsheet Analytics Spreadsheet Analytics:
strukturnog dizajna. ResourcesforSpreadsheetAnalysts,http://www.usfca.edu/b
ps/spreadsheet-analytics/, accessed Decembar 10, 2013.
5. ZAKLJUAK [9] Winston W, Albright S. Practical Management
Science, South-Western College Publishing, 2008.
Analitiki spredit modeli su opte prihvaeni i [10] Ragsdale C. T. Spreadsheet Modeling and Decision
upotrebljivi u najrazliitijim oblastima kao to su Analysis, South-Western College Publishing, 2010.
upravljanje lancima snabdevanja, istraivanje trita, [11] Interfaces, Special Issue on The Use of Spreadsheet
rasporeivanje, finansije, ali i u inenjerstvu i nauci. Oni Software in the Application of Management Science and
se obimno koriste u obrazovanju studenata nauke o Operations Research, L. J. Leblanc and T. A. Grossman,
menadmentu, kvantitativne analize i u poslovnim eds., Interfaces, July-August 2008.
kolama. Jedan od domaih primera upotrebe ASM u [12] Benninga S. Financial Modeling, MIT Press,2008.
obrazovanju studenata moe se nai na Fakultetu [13] Croll G. J. The Importance and Criticality of
organizacionih nauka, gde studenti Operacionog Spreadsheets in the City of London, Proceedings of the
menadementa ue da modeliraju i reavaju razliite European Spreadsheet Risks Interest Group, 2005.
probleme kroz analitike spredit modele razvijene u [14] Kosti K., Simulacija biznis situacija, FON, Beograd
skladu sa konceptom diskretnog objekta upravljanja. 2012.
Page 211 of 534

MOGUNOST PRIMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U

KONTROLI UTROKA GORIVA MOTORNIH VOZILA U VOJSCI SRBIJE
POSSIBLE USE OF INFORMATION TECHNOLOGY IN THE CONTROL

OF CONSUMPTION OF FUEL VEHICLES IN SERBIAN ARMY
Nenad Pavlovi , Velibor Jovanovi
Centralna logistika baza Vojske Srbije
Sadraj Savremeni trendovi i razvoj informacionih 1. UVOD

tehnologija omuguuju kvalitativnu i kvantitativnu
primenu razliitih dostignua i reenja. Isto tako, daje se Napredak u nauci, tehnici i ekonomiji uzrok je nastanka
mogunost usavrenja postojeih sistema i njihovog sloenih sistema i primene automatizacije u brojnim
unapreenja i korienja u svakodnevnoj praksi. Shodno oblastima ljudske delatnosti. Po ugledu na preduzea u
tome, u radu je dat predlog mogunosti primene trinoj privredi, vojska kao kompleksna institucija koja
informacionih tehnologija u kontroli utroka goriva raspolae sa ogranienim resursima ima potrebu da
motornih vozila u Vojsci Srbije. Kapacitivne sonde ve unapredi efikasnost poslovanja.
imaju svoju iroku primenu u industiji i na tritu i
pokazale su se pouzdanim u sistemu praenja utroka Imajui u vidu da je reforma logistike Vojske Srbije jo
pogonskog goriva motornih vozila. Korienjem ovakvih uvek aktuelna, te da je neophodno smanjenje ukupnih
sondi znaajno se smanjuje utroak goriva, a samim tim i trokova, javlja se potreba za optimizacijom postojeeg
novana sredstva za kupovinu istih. Primena ovakvog sistema snabdevanja, kao podsistema logistike, primenom
sistema u Vojsci Srbije podrazumeva razvoj sistema u savremenih metoda, tehnika, softvera i opreme.
organizaciji ustanova Ministarstva Odbrane i Vojske
Srbije, primena za sopstvene potrebe, tj. na potroaima Pogonsko gorivo predstavlja izuzetno znaajan resurs
goriva motornim vozilima, jeftinije i bezbednije kako u vojnoj organizaciji tako i na globalnom nivou. U
korienje, kao i ponudu tehnologije na tritu. Ovim dosadanjim istraivanjima razmatrana je optimizacija
konceptom stvara se mogunost i utede i zarade, ali i postojeeg sistema praenja kvantitativnog stanja
poloaja konkurentnosti na tritu. mirnodopskih zaliha goriva na pumpnim stanicama u
Vojsci Srbije, sa aspekta efikasnosti i ekonominosti,
Abstract Current trends and developments in prepoznata je kroz racionalizaciju, modernizaciju i
information technology offer opti qualitative and automatizaciju dela postojeih vojnih kapaciteta [1].
quantitative application of various achievements and Modernizacija tehnike opreme, sa teitem na kvalitetnoj
solutions. Also, given the possibility of improvements to informatikoj podrci za praenje stanja i tokova goriva,
existing systems and their development and use in predstavlja znaajnu fazu racionalizacije i razvoja sistema
everyday practice. Accordingly, this paper proposes a za snabdevanje pogonskim gorivom u Vojsci Srbije [2].
range of applications of information technology to
control the fuel consumption of motor vehicles in the Meutim, u vremenima ekonomske krize, javlja se i
Army of Serbia. Capacitance probes already have a wide potreba za racionalnijim utrokom pogonskog goriva kod
application in the industry and the market and have svih krajnjih potroaa. Racionalizacija podrazumeva
proven to be reliable in the system of monitoring of fuel pravilno planiranje upotrebe motornih vozila,
consumption of motor vehicles. Using these probes objedinjavanje transportnih zadataka na realcijama gde je
significantly reduces fuel consumption, and therefore the to izvodljivo, ali i pravilnu upotrebu vozila od strane
funds to purchase them. The application of this system in neposrednih korisnika, tj. vozaa. Racionalnom i
the army of Serbia includes the development of systems in ekonominom vonjom mogu se utedeti znatna pogonska
the organization of institutions of Ministry of Defence and sredstva.
Serbian Army, the application for their own needs, the
consumers of fuel - motor vehicles, cheaper and safer use Kao i ostale radne organizacije koje u svom sastavu imaju
and technology offerings on the market. This concept vozne parkove i Vojska Srbije se susree sa problemom
creates the possibility of savings and earnings, and racionalnog utroka, zloupotrebom i kraom pogonskog
competitive position in the market. goriva. Utroak pogonskog goriva u jedinicama Vojske
Srbije planira se na godinjem nivou, a godinja kvota
Kljune rei informacione tehnologije, snabdevanje, goriva obuhvata potroae svih vrsta. S druge strane,
Vojska Srbije, gorivo, ekonomska situacija, nizak ivotni standard stanovnitva,
nezaposlenost i est rast cena goriva, ine jaku osnovu i
povod su pojava otuenja pogonskog goriva iz motornih
Keywords information tehnology, supply, Serbian vozila.
Army, fuel,
Page 212 of 534

2. KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA KONTROLU

UTROKA GORIVA
Da bi se postigla potpuna kontrola nad gorivom potrebno

je da postoji mogunost praenja kompletnog puta goriva
od utakanja u rezervoar vozila, tj. od benzinske pumpe do Slika 2. Nain ugradnje kapacitivne sonde
kraja eksplatacije, odnosno potronje. Za ostvarenje
potpunog uvida u utroak goriva, potrebno je pod Kapacitivna sonda ne daje informaciju o koliini goriva
kontrolom drati sledee: koja ulazi u motor, ali registruje nagle promene nivoa
- prilikom toenja goriva svaki utoeni litar treba da goriva u rezervoaru i moe dati informaciju o koliini
zavri u rezervoaru; goriva koja je utoena. Preciznost meraa nivoa goriva na
- iz rezervoara gorovo ne moe da nestane, samo motor ovom principu uveliko zavisi od tipa ureaja i preciznosti
moe da ga utroi; kalibracije, a moe dostii i do maksimalno 0,9%
- onemoguiti istakanje goriva na crevu povratnog voda odstupanja.
ili na bilo koji drugi nain neovlaenog istakanja.
Ako se izvri uporeivanje navedenih meraa dolazi se do
Ako se ispune gore pomenuti uslovi, svo plaeno i sledeih zakljuaka:
utoeno gorivo e utroiti motor. Za kontrolu utroka - Povezivanje na fabriki mera nivoa je jeftino, ali nije
goriva, postoje tri tipa merne opreme: mera nivoa goriva precizno reenje. Na izmerene vrednosti se moe samo
sa plovkom, mera protoka goriva i kapacitivna sonda. grubo osloniti. U proseku mera ne registruje 10% goriva
i vozai znaju ovaj nedostatak i esto ga
Mera nivoa goriva sa plovkom se fabriki ugrauje u zloupotrebljavaju.
vozila. Njegova prednost je u tome to je jeftin i nalazi se - Mera protoka goriva je veoma precizan, ali ga je veoma
u svakom vozilu. Mana ureaja je to ne moe da meri lako premostiti, zaobii i sl. Nije u stanju da meri koliinu
oko 10% zapremine u predelu gornjeg dela rezervoara jer goriva u rezervoaru, tako da nema informacije o vremenu
se plovak upire u gornji zid rezervoara. i mestu istakanja.
- Kapacitivna sonda daje najvie preciznih informacija o
Mera protoka daje precizne podatke o potronji, ali je stanju goriva u rezervoaru. Sistem potpune kontrole
veoma skup. On praktino meri koliinu goriva koja je goriva, izvetaji o toenju i upozorenja na istakanje se ne
ula u motor i koliinu goriva koja se vraa povratnim moe postii bez informacija zasnovanih na preciznom
vodom. Nedostatak ovog ureaja je to to se u sluaju merenju stanja nivoa goriva u rezervoaru.
nedozvoljenog istakanja ne moe rei kada se dogaaj
odigrao, tako da ni pozivanje na odgovornost ne moe biti Bitna karakteristika kapacitivnih sondi je da kod detekcije
korektno. Mera prikae koliko je goriva nestalo pre nego neovlaenog izlaza goriva (krae) mogue je odrediti
to je trebalo ponovo toiti gorivo, ali se vreme i mesto tano vreme izlaza, koliinu goriva koja je izala i status
nestanka ne moe utvrditi. Kao merni ureaj zadovoljava motora tokom izlaza (nezavisno od toga da li je motor
u potpunosti, ali kontrolna funkcija istog nije startovan i radi ili u opte ne radi). Uz sve te podatke,
zadovoljavajua. Zbog mogunosti zaepljenja sita mogunost napraviti krau goriva na vozilu praktino je
zahteva periodino odravanje. smanjena na minimum.
Kapacitivna sonda je cevastog oblika i dosee do dna Najvanije mogunosti koje se mogu pratiti putem
rezervoara za gorivo. Izgled jedne vrste ovakve sonde kapacitivnih sondi su:
prikazan je na slici 1. Praenje nivoa i koliine goriva u rezervoaru u
realnom vremenu;
Pregledavanje statistike ulaza, potronje i izlaza
goriva retroaktivno;
Praenje potronje po satu i na 100km;
Dnevni, nedeljni i meseni izvetaji potronje za
jedno ili vie vozila;
Grafiki i tabelarni prikaz brojnih detalja koji se
odnose na stanje na poetku obraunskog
Slika 1. Izgled kapacitivne sonde perioda, ulaz goriva (popuna rezervoara),
prosenu potronju po satu i na 100 km, stanje
Sonda meraa nivoa goriva na principu kapacitivnosti se goriva na kraju obraunskog perioda, izlaz
ugrauje buenjem gornjeg zida rezervoara. Nain goriva (kraa), preena udaljenost, tj
ugradnje sonde u rezervoar prikazan je na slici 2. Ovaj kilometraa, maksimalna brzina, prosena
ureaj meri nivo goriva u rezervoaru i na taj nain je u brzina, poetak rada, ukupan rad motora, kraj
stanju da u svakom momentu prui informaciju o koliini rada, stvarni radni sati, automatski izvetaji,
goriva koja se nalazi u rezervoaru. dnevni, nedeljni, meseni i na zahtev (trenutno).
Page 213 of 534

3. PRIMERI UTEDE UTROKA GORIVA Posmatrajui transportnu jedinicu sa 30 motornih vozila,

MOTORNIH VOZILA VOJSKE SRBIJE dolazi se do zakljuka da godinja uteda iznosi 21 600
litara, tj. predstavlja oko 25-30% od ukupne godinje
Uzimajui u obzir konstruktivne parametre koji utiu na odobrene kvote goriva za tu jedinicu.
utroak goriva (namena, nosivost, sopstvena teina,
koeficijent aerodinaminosti, dimenzije pneumatika i Na 100 motrnih vozila primetna je uteda od 72 000 litara
slino) dolazimo do zakljuka da iste ne moemo goriva na godinjem nivo, to je u nivou odobrene
promeniti u eljenom cilju. Jedini faktor na koji se moe godinje kvote utroka goriva jedinice ranga taktikog
neprestano delovati jeste ovek u funkciji vozaa, koji nivoa, dok u ekonomskom smislu, ta uteda iznosi preko
e ekonomino voziti, ili u funkciji nekog ko e izvriti 10 000 000 rsd.
otuenje. U situacijima gde se u voznom parku nalaze
motorna vozila razliitih tipova, namena i nosivosti, a Shodno prikazanom u tabeli 1, sa poveanjem broja
koja imaju zapremine rezervoara za gorivo od 100 pa do 1 motornih vozila u voznom parku, poveava se i
200 litara, kao i prosenom potronjom goriva od 15 do mogunost utede kako pogonskog goriva tako i novanih
120 litara na preenih 100 km, neznatna koliina goriva sredstava, pa tako na 1 000 motornih vozila, dnevna
koja je bespotrebno utroena ili otuena je teko primetna. uteda iznosi 3 000 litara, na mesenom nivou 60 000,
Ali, posmatrajui na mesenom i godinjem nivo, dok za godinu dana uteda je 720 000 litara, odnosno 9
dobijaju se sasvim suprotni rezultati i podaci koji nisu za 000 000 na mesenom i 108 000 000 rsd na godinjem
potcenjivanje i zanemarivanje. nivou.
U tabeli 1 dat je uporedni prikaz utede utroka 4. MOGUNOST PRIMENE INFORMACIONE

pogonskog goriva. Analizirajui tabelu 1, dolazi se do TEHNOLOGIJE NA MOTORNIM VOZILIMA
zakljuka da ako se na jednom vozilu dnevno utedi samo VOJSKE SRBIJE
3 litara goriva na preenih 100 km, za mesec koji ima 20
radnih dana ta uteda iznosi 60 litara, odnosno, pod Savremeni trendovi i mogunosti kontrole utroka goriva
uslovom da je vozilo radno angaovano itave koji se nude na tritu u komercijalne svrhe,
kalendarske godine, ta uteda iznosi 720 litara. Za podrazumevaju upotrebu tehnologije sa GPS navigacijom
prosenu trinu cenu goriva koja iznosi oko 150 rsd, i praenjem upotrebe i korienja motornih vozila.
dolazi se do zakljuka da je prosena mesena uteda ematksi prikaz savremenih sistema dat je na slici 3.
9 000 rsd, tj. 108 000 rsd na godinjem nivou.
Broj motornih
1 000
100
500
vozila
30
1
u voznom parku
Smanjena dnevna
360 000 30 000 10 000 1 500
720 000 60 000 20 000 3 000

300
potronja goriva
90
3
(l/100km)
72 000 6 000 2 000
Broj radnih
600
20
dana u mesecu
Meseno smanjenje
21 600 1800
60
potronje goriva (l) Slika 3. Prikaz sistema za praenje utroka goriva
Godinje smanjenje Ovakvi sistemi imaju svoje prednosti u smislu visoke

720
potronje goriva (l) tanosti, pouzdanosti, kao i oitavanja svih eljenih

podataka u svakom momentu i prikazu lokacije motornog
Prosena trina vozila. Nasuprot tome, nedostaci ovakvih sistema su u
150,00
cena goriva (rsd/l) ceni kotanja na tritu, koja je od 80 000 rsd pa na vie
po vozilu, u zavisnosti od samog proizvoaa.
54 000 000,00 4 500 000,00
108 000 000,00 9 000 000,00

270 000,00
900 000,00
9 000,00
Prosena mesena U situaciji gde vozni park jedne jedinice broji 30-40
uteda (rsd) motornih vozila, ukupna cena kupovine ovakvog sistema
bi iznosila oko 3 500 000 rsd. Uporeujui cenu kotanja
sistema na tritu i oekivanim utedama, dolazi se do
10 800 000,00
3 240 000,00
108 000,00
zakljuka da se kupovina ovakvog sistema praenja i

Prosena godinja kontrole utroka pogonskog goriva isplati ve u prvoj
uteda (rsd) godini korienja.
Drugi i veoma bitan nedostatak ovakvog sistema i

kupovine usluge na tritu je u tome to bi sva vojna
Tabela 1. Prikaz utede utroka pogonskog goriva motorna vozila, obuhvaena pomenutim sistemom
praenja i kontrole, bila praena preko satelita. Shodno
tome, dovodi se u pitanje zatita vojnih podataka, tj.
Page 214 of 534
tajnost kretanja, izvravanja transportnih zadataka, kao i U radu je prikazan primer utede goriva sa neznatnom
spreavanje oticanja podataka vezenih za vrstu motornih koliinom od 3 l / 100 km po motornom vozilu. Ponekad
vozila, vrstu i koliinu tereta, mesta za utovar/istovar u praksi to odstupanje zna biti i vee. Samim tim i zbirni
tereta (lokacije kasarni, skladita, vojnih kompleksa i trokovi su proporcionalno vei. Zahvaljujui opisanom
slino), broj radnika-posluioca ukljuenih u poslove nainu primene informacione tehnologije, mogue je
utovara/istovara i prevoenja tereta, kao i svih drugih ostvariti izrazito velike utede u potronji goriva i
transportno-manipulativnih radnji i drugih procesa koji se novanih sredstava.
odvijaju u jedinicama Vojske Srbije. Meutim, da bi se
izbegle negativne strane i posledice sistema koji su u Ovakvim postupkom bi se razvio sistem praenja utroka
ponudi na tritu, sistem praenja i kontrole utroka goriva u reiji i izradi od strane strunih organizacija i
goriva na vojnim motornim vozilima mogao bi se razviti ustanova ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Time bi se
u okviru nadlenih institucija Ministarstva Odbrane i poveao razvoj sistema, smanjili trokovi eventualnih
Vojske Srbije i to bez korienja satelita. kupovina postojeih sistema na tritu, ne bi se dovelo u
pitanje zatita vojnih podataka, smanjili utroci goriva
Naime, pored gore navedene kapacitivne sonde, potrebno motornih vozila u jedinicama vojske, stvorila mogunost
je izraditi skuplja podataka obraivaku jedinicu, da se ovako razvijeni sistemi serijski proizvode i ponude
koja bi bila manjeg kvadarskog oblika, od spolja zatiena tritu, a prodajom istih i zaradi.
plastinom kutijom koja se igoe kao merni ureaj, a iji
bi zadatak bio da primi sve podatke koje mu putem
odgovarajueg kabla alje kapacitivna sonda iz rezervoara
i iste obradi. Ovakva obraivaka jedinica bi radila na 6. REFERENCE
principu softvera sa zadatim parametrima i podacima koje
prikuplja i obrauje. Softver bi bio zatien od
neovlaenog pristupa odreenom lozinkom, a pristup bi
bio odobren iskljuivo licima koja su ovlaena za 1 Ili, S., Radosavljevi, V., Unapreenje kvantitativnog
kontrolu utroka goriva. Takoe, sama obraivaka stanja mirnodopskih zaliha pogonskog goriva na
jedinica bi imala svoju memorijsku karticu na kojoj bi se pumpnim stanicama, Vojnotehniki glasnik, vol. 59, broj
pamtili primljeni i obraeni podaci. Ovakva memorijska 2, pp. 60-77, Beograd 2011,
kartica bila bi oitana odgovarajuim itaem na
personalnom raunaru sa kompatibilnim softverom za 2 Jovanovi V. Primena RFID tehnologije u kontroli
obradu podataka prikaz svih navedenih podataka u toenja goriva i perspektiva implementacije u Vojsci
drugom delu rada. Srbije Zbornik radova, konferencija YUINFO 2012, str.
482 487, Kopaonik 2012,
Primena ovakvog naina kontrole utroka goriva bila bi
najracionalija kod motornih vozila koja imaju potronju 3 Generaltab VJ, SbU, Pravilo o korienju motornih
iznad 15 l / 100 km i rezervoare zapremine najmanje 100 vozila Vojske u miru i ratu, Beograd, 1995.; strana 21-44.
litara. U smislu vojnih motornih vozila, bile bi
obuhvaene kategorije terenskih motornih vozila za vuu 4http://www.deltapetrol.com/index.php/veeder-root?
i transport, teretnih vozila (svih nosivosti), autobusi, vuni id=141
vozovi, tegljai i specijalna vozila (cisterne za gorivo,
cisterne za vodu, cisterne za dekontaminaciju i slino). 5http://itrack.rs/potpuna-kontrola-nad-gorivom.html.
5. ZAKLJUAK 6http://www.satelitskinadzor.net/index.php?
option=com_content&view=article&id=50&Itemid=59.
Preduzea koja u svom sastavu imaju vozne parkove
pristupila su primeni savremenih informacionih 7http://www.dmdm.rs/Lokalno/duzina/D-12-023.pdf.
tehnologija, kako bi se spreila neeljene pojave,
preventivno delovalo i unapredio racionalan utroak 8http://www.koracell.hr/index.php?option
pogonskog goriva. Vojska Srbije raspolae znaajnim
voznim parkovima i trebalo bi da u to kraem roku 9http://www.mobilnopracenje.com/o-mobilnom-
sagleda mogunost implementacije savremenih pracenju/kontrola-goriva
tehnologija za praenje racionalnog korienja vozila i
urtoka goriva.
Page 215 of 534

PRIMENA VIEKRITERIJUMSKE ANALIZE KOD IZBORA VOJNIH

RONILACA ZA PODVODNO RAZMINIRANJE
APPLICATIONS MULTI-CRITERIA ANALYSIS FOR CHOICE
MILITARY DIVING FOR UNDERWATER DEMINING
erif Bajrami, Dejan Krljanin,
Vojska Srbije
Sadraj Sloenost i rizinost razminiranja, a posebno DO vrednovanje vri uglavnom na osnovu kriterijuma
kada se protivminski zadatak realizuje pod vodom, ini obuenosti ne uzimajui u obzir ostale kriterijume, pa se
izbor najboljeg ronioca za zadatak ivotno vanim. U problem viekriterijumskog odluivanja (VKO) svodi na
radu je istaknut znaaj primene viekriterijumske analize jednokriterijumsko odluivanje.
u izboru najobuenijih, najiskusnijih i trenutno
najsposobnijih ronilaca za izvrenje podvodnog 3. VIEKRITERIJUMSKO ODLUIVANJE
razminiranja.
Primena modela VKO, podrazumeva izbor jednog od
Abstract - This paper presents the importance of the vie moguih alternativnih reenja za koja se postavljaju
application of multi-criteria analysis in the selection of odreeni ciljevi.[2] Pored ciljeva neophodno je definisati
the best trained, most experienced and most capable i kriterijume uz koje se pridruuju odgovarajue teine,
current divers for underwater demining execution. na osnovu kojih je mogue oceniti ostvarivost ciljeva.
Teinama se definie znaaj uea pojedinih kriterijuma
1. UVOD pri donoenju odluke (izboru). Konanu odluku o izboru
kriterijuma i definisanju njihovog znaaja donosi ekspert,
Realne probleme i situacije u stvarnom ivotu karakterie najee na osnovu svojih ekspertskih znanja i
vei broj, uglavnom konfliktnih, kriterijuma ija je stroga profesionalnog iskustva. Spektar problema VKO je irok,
optimizacija nemogua. Primena viekriterijumske a neki zajedniki elementi su:
analize (VKA) donosiocu odluke (DO) pomae da, 1. vei broj kriterijuma, odnosno atributa za
putem pomirenja svih kriterijuma, razliitih preferenci i odluivanje, koje kreira donosilac odluke;
suprotstavljenih interesa, donese najbolje kompromisno 2. konflikt meu kriterijumima, najei sluaj kod
reenje ili tanije jedno od najboljih reenja. Podvodno realnih problema;
razminiranje predstavlja realan problem sa kojim se nae 3. neuporedive jedinice mere za razliite kriterijume;
drutvo suoava. Problemi odluivanja u planiranju i 4. vei broj alternativa (reenja) za izbor i
izvrenju protivminskih zadataka su slabo struktuirani, a 5. proces izbora jednog konanog reenja. [3]
mogue odluke nedovoljno ili neprecizno definisane. Da
bi se tekoe uklonile, koriste se heuristike tehnike VKO je, prema petom elementu, podeljeno na vieciljno
zasnovane na ekspertskim znanjima. U ovom odluivanje (VCO) i vieatributivno odluivanje (VAO)
istraivanju, unapreenje procesa donoenja odluke ili viekriterijumsku analizu (VKA). Veoma esto se
realizovano je primenom metodologije analitikog termini VCO i VAO koriste da predstave istu klasu
hijerarhijskog procesa (AHP). modela, odnosno, sinonimi su za VKO.
2. PODVODNO RAZMINIRANJE U VOJSCI VAO VCO

SRBIJE KRITERIJUM
ATRIBUTIMA CILJEVIMA
(definisan)
IMLICITAN
Nosilac podvodnog razminiranja na unutranjim plovnim CILJ
(loe definisan)
EKSPLICITAN
putevima Repubilike Srbije su snage Rene flotile ATRIBUT EKSPLICITAN IMLICITAN
Vojske Srbije. Razminiranje je aktivnost neutralisanja ili OGRANIENJA
NEAKTIVAN
AKTIVAN
uklanjanja mina iz neke oblasti. Mine su noviji izum i (ukljuena u atribute)
BESKONAAN
ima ih u naoruanju svih armija sveta, relativno jeftino i AKCIJA KONAAN BROJ
BROJ
vrlo efikasno oruje, lako se postavljaju, a vrlo teko (alternative) diskretne
kontinualne
uklanjaju. Osnovni cilj razminiranja je otkrivanje i INTERAKCIJA
unitavanje podvodnih mina, ime se stvaraju povoljni SA
NIJE IZRAZITA IZRAZITA
uslovi za manevar brodova i nesmetano odvijanje renog DONOSIOCEM
ODLUKE
saobraaja. PRIMENA IZBOR/EVALUACIJA PROJEKTOVANJE
Za izvravanje zadataka u sloenim situacijama Tabela 1.1. Razlika osobina dve navedene grupe
protivminski ronilac mora biti: vrhunski obuen,
adekvatno opremljen, iskusan, ronilaki iskondiciran i Saglasno uporednom pregledu karakteristika VKO
fiziki spreman. [1] Izbor ronioca za podvodno zakljuuje se da VAO, vie nego VCO, odgovara
razminiranje mora se bazirati na kvalitetnom strukturi problema izbora najboljeg ronioca za zadatak.
vrednovanju svakog ronioca, a u odnosu na zadati skup U daljem istraivanju panja je usmerena na primeni
kriterijuma. Problem pri izboru najboljeg ronioca je to VKA u funkciji podrke DO u izboru, donoenju odluke.
Page 216 of 534

4. VIEKRITERIJUMSKA ANALIZA na ostale kriterijume. Reavanje problema odluivanja

esto je veoma kompleksno zbog prisustva konfliktnih
Model VKA, odgovara loe struktuiranim problemima i ciljeva meu raspoloivim kriterijumima ili
ima sledeu optu matematiku formulaciju: alternativama. Primena AHP podrana je softverski,
Max{ f1 ( x ), f 2 ( x ),........, f n ( x ), n 2 } sistemom za podrku odluivanju Expert Choice. AHP (1)
obuhvata etiri osnovne faze: strukturiranje problema,
Pri ogranienjima
[ ]
prikupljanje podataka, ocenjivanje relativnih teina i
x A = a1 , a2 ,......, am (2) odreivanje reenja problema. [4]
gde su:
Strukturiranje problema se sastoji od dekomponovanja
n broj kriterijuma (atributa), j = 1, 2, ...., n,
kompleksnog problema i odluivanja u seriju hijerarhija,
m broj alternativa (akcija), i = 1, 2, ...., m,
gde svaki nivo predstavlja manji broj upravljivih atributa
fj kriterijumi(atributi), j = 1, 2, ...., n,
koji se potom dekomponuju u drugi skup elemenata koji
ai alternative ( akcije) za razmatranje, i = 1, 2, ...., m,
odgovara sledeem nivou.
A Skup svih alternativa (akcija).
Pri tome su poznate vrednosti (fij) svakog razmatranog Prikupljanje podataka je faza AHP u kojoj DO dodeljuje
kriterijuma (fj) dobijen sa svakom od moguih relativne ocene u parovima atributa, jednog
alternativa (ai): hijerarhijskog nivoa i to za sve nivoe celokupne
fij = fj(ai) (i,j); i=1,2,.....,m; j=1,2,......,n. hijerarhije. Najpoznatija skala koja se koristi za (3)
Svaki atribut treba da obezbedi sredstvo ocene dodeljivanje teina je Saaty-java skala devet-taaka.
(evaluacije) nivoa jednog kriterijuma (cilja). Vei broj
atributa treba da karakterie svaku akciju (alternativu) i Skala Objanjenje/Rangiranje
oni se biraju na osnovu izabranih kriterijuma od strane 9 Apsolutno najznaajnije/najpoeljnije
donosioca odluke. Veoma snano ka apsolutno
8 najznaajnijem/najpoeljnijem
Prikaz problema vieatributivnog odluivanja predstavlja
Veoma snano ka veoma
matrina forma u kojoj se prikazuju vrednosti kriterijuma
7 znaajnom/poeljnom
za pojedine alternative.
6 Snano ka veoma snanom
5. ANALITIKI HIJERARHIJSKI PROCES 5 Snanije vie znaajno/poeljno
4 Slabije ka vie snanijem
Unazad nekoliko decenija pa na ovamo, razvijen je veliki 3 Slabije vie znaajno/poeljnije
broj metoda, koji su u stanju da vie ili manje uspeno 2 Podjednako ka slabijem vie
ree veinu realnih problema VKA. Reprezentovani skup 1 Podjednako znaajno/poeljno
metoda podeljen u tri grupe, i to: 0,50 Podjednako ka slabijem manjem
I. Prema tipu informacija o aributu ili akciji: 0,33 Slabije manje znaajno/poeljno
- Metoda dominacije, 0,25 Slabije ka snano manjem
- MAXMIN metoda, Snano manje znaajno/poeljno
0,20
- MAXMAX metoda.
0,17 Snano ka veoma snanom/manjem
II. Prema karakteristikama potrebnih informacija: Izuzetno snano manje znaajno/
- Konjuktivna metoda, 0,14 poeljno
- Disjunktivna metoda, 0,13 Veoma snano ka apsolutno manjem
- Leksikografska metoda, 0,11 Apsolutno najmanje znaajno/poeljno
- Metoda jednostavnih aditivnih teina, Tabela 1.2. Skala devet taaka
- Metoda Hijerarhijskih aditivnih teina,
- Metoda hijerarhijske razmene.
Ocenjivanje relativnih teina podrazumeva da se matrica
III. Prema iskazu o preferenci od strane DO za svaku poreenja, po parovima, prevodi u probleme odreivanja
akciju: sopstvenih vrednosti, radi dobijanja normalizovanih i
- Metoda linearnog dodeljivanja. [4] jedinstvenih sopstvenih vektora, sa teinama za sve
atribute na svakom nivou hijerarhije.
Analitiko hijerarhijski proces (AHP) je jedan od esto
primenjivanih metoda VKA. AHP predstavlja metodu Odreivanje reenja problema podrazumeva nalaenje
VKO, kreiranu radi pruanja pomoi DO u reavanju tzv. kompozitnog normalizovanog vektora.
kompleksnih problema odluivanja u kojima uestvuje
vei broj donosioca odluka, vei broj kriterijuma i u 6. PRIMENA VKA U IZBORU RONILACA
viestrukim periodima. Primenom AHP se svi podaci o
elementima odluivanja, za svako alternativno reenje, Postupak utvrivanja najboljeg vojnog ronioca za
odgovarajuim postupcima objedinjuju u jednu zadatak predstavlja problem koji razmatramo VKA,
numeriku vrednost, na osnovu kojih se formira njihova primenom AHP metode.
rang lista. Metodoloki, AHP je tehnika koja se zasniva Struktuiranje problema: Za izbor optimalnog reenja
na razlaganju sloenog problema u hijerarhiju. Cilj se koristiemo tri glavna kriterijuma sa podkriterijumima u
nalazi na vrhu hijerarhije, a kriterijumi, podkriterijumi i odnosu na koje emo posmatrati izabrane alternative.
alternative su na niim nivoima. Svi delove hijerarhije su Podatke o roniocima uzimamo iz dnevnika ronjenja,
u vezi, i vidi se kako promena jednog kriterijuma utie ronilakih knjiica i kadrovske evidencije. Formulisanje
Page 217 of 534

alternativnih reenja i odbacivanje onih koji podkriterijuma sa glavnim kriterijumom K2 elementi

nezadovoljavaju definisane kriterijume, u posmatranom II nivo hijerarhijskog modela
sluaju, izbor svodi na est pripadnika ronilake ete koji podkriterijuma sa glavnim kriterijumom K3 elementi
su na osnovu prikupljenih podataka ispunili kriterijume. II nivo hijerarhijskog modela
Alternative- vojne ronioce u ovom radu oznaavaemo
6
R1 R2 R3 R4 R5 R6
sa

J = 1
RJ
R1
1 2 3 (2) (2) 4
Vrednovanje izabranih est alternativa vri se preko R2 (2) 1 2 (3) (3) 3
kriterijuma za rangiranje alternativa: R3 (3) 2 1 (4) (4) 2
K1 - Obuenost ronilaca (nivo strune i borbene R4

2 3 4 1 1 6
osposobljenosti ronioca). R5 2 3 4 1 1 6
K11 - Poznavanje ronilakog aparata (procenjuje se (4) (3) (2) (6) (6) 1
R6
stepen poznavanja namene, funkcionisanja, odravanja,
provere i upotrebe ronilakog aparata za zadatak). U Tabeli 1.5. dato je Poreenje parova alternativa sa
K12 - Rad sa eksplozivom (osposbljnjenost ronioca). podkriterijumom K11 elementi III nivo hijerarh. modela
K13 - Poznavanje podvodnih mina (stepen poznavanja
vrste, namene, princip dejstva, mogunost neutralisanja i Po istoj metodologiji vrimo poreenje:
nain unitavanja podvodnih mina). parova alternativa sa podkriterijumom K12 elementi
K14 - Broj zavrenih kurseva i strunih usavravanja III nivo hijerarhijskog modela
(stepen usavravanja i unapreenja znanja i vetina ). parova alternativa sa podkriterijumom K13 elementi
K2 Iskustvo ronilaca. (nivo prakse, znanja, navika i III nivo hijerarhijskog modela
vetina steenih u ronilakoj slubi).
parova alternativa sa podkriterijumom K14 elementi
K21 Broj izvrenih protivminskih zadataka (iskustvo
III nivo hijerarhijskog modela
ronioca u izvravanju protivminskih zadataka).
parova alternativa sa podkriterijumom K21 elementi
K22 Vremenski period provedenog u ronilakoj slubi,
III nivo hijerarhijskog modela
direktno proporcionalno utie na iskustvo jednog
ronioca. parova alternativa sa podkriterijumom K22 elementi
K3 Trenutna sposobnost. (stepen usvojenih vetina i III nivo hijerarhijskog modela
umea) parova alternativa sa podkriterijumom K31 elementi
K31 Fizika sposobnost. III nivo hijerarhijskog modela
K32 Iskondiciranost ronioca (ukupan broj ostvarenih parova alternativa sa podkriterijumom K32 elementi
sati ronjenja u poslednje dve nedelje). III nivo hijerarhijskog modela
Prikupljanje podataka: Nakon evaluacije dodeljujemo Ocenjivanje relativnih teina: Na osnovu dobijenih
relativnu ocenu u parovima atributa jednog hijerarhijskog matrica u prethodnoj fazi, dalje se vri ocenjivanje
nivoa, za date atribute sledeeg, vieg hijerarhijskog relativnih teina atributa i kao krajnji rezultat se dobijaju
nivoa. Poreenje parova kriterijuma, podkriterijuma i normalizovani i jedinstveni sopstveni vektori za sve
alternativa vreno je na osnovu konsensuza preferenci atribute na svakom nivou hijerarhije.[4] Za proraun se
eksperata iz ove oblasti primenom Saaty-jeve skale. Po esto koristi softverski paket Expert Choice, koji moe i
zavetku ove faze modeliranja dobie se odgovarajue da prati kompletan tok AHP. Proraun se moe vriti i
matrice uporeivanja po parovima koja odgovara svakom primenom sledeeg postupka:
nivou hijerarhije. Matrice poreenja prikazane su u pomnoiti n elemenata u svakom redu i nai n-ti koren.
sledeim tabelama: Normalizovati dobijene rezultate.
K1 K2 K3
Raunanje vektora prioriteta za glavne kriterijume
prikazan je u Tabeli 1.6.
K1 1 3 4
Po ovom metodu, prvo pomnoimo elemente jednog
K2 (3) 1 3
reda, a zatim izraunamo n-ti koren iz tog proizvoda.
K3 (4) (3) 1
Dobiemo vektor kolonu [2.2894; 0.9996; 0.4366;].
Kada saberemo elemente vektora i svaki element
Tabela 1.3. Poreenje parova glavnih kriterijuma sa
podelimo sa dobijenom sumom, dobijamo
ciljem elementi I nivo hijerarhijskog modela
normalizovanu vektor kolonu.
K11 K12 K13 K14
K11 1 2 (3) (4)

VEKTOR
K12 (2) 1 (4) (5) K1 K2 K3 K1*K2*K3 3 K1 * K 2 * K 3 PRIORITETA
K13 3 4 1 (2) K1 1 3 4 12 0.614
2.2894
K14 4 5 2 1 K2 (3) 1 3 0.999 0.9996 0.268
K3 (4) (3) 1 0.0832 0.4366 0.117

Tabela 1.4. Poreenje parova podkriterijuma sa glavnim 3.7256
kriterijumom K1 elementi II nivo hijerarhijskog modela Tabela 1.6. Izraunavanje vektora prioriteta
Po istoj metodologiji vrimo poreenje parova: Suma vektora kolone je 3.7256. Kada izvrimo deljenje,
dobijamo vektor prioriteta. Istom metodom smo
izraunali vektor prioriteta za sve ostale elemente na
Page 218 of 534

svakom hijerarhijskom nivou. Dobijeni rezultati vektora prikazani su u Tabeli 1.7.

prioriteta za podkriterijume glavnog kriterijuma K1
VEKTOR
K11 K12 K13 K14 K11*K12*K13*K14 4 K 11 * K 12 * K 13 * K 14
PRIORITETA
K11 1 2 (3) (4) 0.1665 0.6388 0.1248
K12 (2) 1 (4) (5) 0.025 0.3976 0.0777
K13 3 4 1 (2) 6 1.5651 0.3058
K14 4 5 2 1 40 2.5149 0.4915
5.1164
Tabela 1.7. Izraunavanje vektora prioriteta za podkriterijume glavnog kriterijuma K1
Primenom iste metodologije izraunavamo vektore Potom raunamo vektor prioriteta za alternative za
prioriteta za: podkriterijume K11.
1. podkriterijume glavnog kriterijuma K2 Dobijeni rezultati prikazani su u Tabeli 1.8.
2. podkriterijume glavnog kriterijuma K3
R1*R2*
6 VEKTOR
R1 R2 R3 R4 R5 R6 R3*R4* R1*R2*R3*R4*R5*R6 PRIORITETA
R5*R6
R1 1 2 3 (2) (2) 4 6 1.348006 0.17719
R2 (2) 1 2 (3) (3) 3 0.332667 0.832406 0.109417
R3 (3) (2) 1 (4) (4) 2 0.020813 0.52447 0.06894
R4 2 3 4 1 1 6 144 2.289428 0.300937
R5 2 3 4 1 1 6 144 2.289428 0.300937
R6 (4) (3) (2) (6) (6) 1 0.001155 0.32393 0.042579
7.607668
Tabela 1.8. Izraunavanje vektora prioriteta za alternative za podkriterijuma K11
Po istoj metodologiji vrimo izraunavanje: vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K14

vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K12 vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K21
vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K13
vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K22 Dobijeni rezultati vektor prioriteta (kriterijumi i
vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K31 podkriterijumi) I i II nivoa hijerarhijskog modela
vektor prioriteta za alternative za podkriterijuma K32 prikazani su u Tabeli 1.9. i vektor prioriteta elemenata
(alternative) III nivoa hijerarhijskog modela u tabeli 1.10:
Teina Teina
Kriterijum Podkriterijum
Kriterijuma podkriterijuma
K11 0.1248
K12 0.0777
K1 0.614
K13 0.3058
K14 0.4915
K21 0.7501
K2 0.268
K22 0.2499
K31 0.2499
K3 0.117
K32 0.7501
Tabela 1.9. Vektori prioriteta elemenata (kriterijumi i podkriterijumi) I i II nivoa hijerarhijskog modela
Odreivanje reenja problema je poslednja faza koja relativnih prioriteta svih entiteta na najniem
podrazumeva nalaenje jedinstvenog kompozitnog (hijerarhijskom) nivou, to omoguava dostizanje
vektora za celokupnu hijerarhiju, koji e se odrediti postavljenih ciljeva celokupnog problema. [3]
mnoenjem vektora teine svih sukcesivnih nivoa. Taj
kompozitni vektor e se potom koristiti za nalaenje
Page 219 of 534

Uee alternative u odnosu na svaki podkriterijum

Alternativa
OBUENOST K1 ISKUSTVO K2 SPOSOBNOST K3
K11 K12 K13 K14 K21 K22 K31 K32
R1 0.17719 0.153963 0.218051 0.085356 0.241861 0.097091 0.283663 0.361562
R2 0.109417 0.094444 0.366432 0.139339 0.371464 0.097091 0.140531 0.217107
R3 0.06894 0.049547 0.164992 0.079238 0.077005 0.097091 0.037689 0.12084
R4 0.300937 0.406017 0.101901 0.327662 0.155036 0.338378 0.093101 0.039764
R5 0.300937 0.266716 0.097131 0.327662 0.123052 0.338378 0.052686 0.028442
R6 0.042579 0.029313 0.051493 0.040743 0.031581 0.031969 0.39233 0.232285
Tabela 1.10. Vektori prioriteta elemenata (alternative) III nivoa hijerarhijskog modela
Dobijeni rezultati, vrednovanje i rangiranje ronioca za podvodno razminiranje prikazani su u Tabeli 1.11.
Primenom AHP metode najbolji ronilac za podvodno razminiranje je ronilac pod rednim brojem 2.
VREDNOST KOMPOZITNOG
ALTERNATIVA NORMALIZOVANOG VEKTORA RANG
K1 K2 K3
R1 0.087623 0.055123 0.040025 0.182771 4
R2 0.123742 0.081177 0.023163 0.228081 1
R3 0.062538 0.021983 0.011707 0.096228 5
R4 0.160445 0.053829 0.006212 0.220486 2
R5 0.152904 0.047399 0.004037 0.20434 3
R6 0.026625 0.00849 0.031857 0.066972 6
Tabela 1.11. Rangiranje definisanih alternativa vojni ronilac
7. ZAKLJUAK LITERATURA
Podvodno razminiranje je jedan od najopasnijih zadataka [1] SSNO, ZNG OS za RM, Rena ratna flotila
u Vojsci Srbije. Nauna zasnovanost sprovedenog borbeno pravilo, Vojna tamparija Split, 1988, str.
postupka odluivanja primenom AHP metode kod izbora 48.
najboljeg ronioca za podvodno razminiranje u znatnoj [2] Pandi, S., Pandi, J. Viekriterijumsko
meri smanjuje rizik od neeljenih posledica loeg izbora odluivanje pri izboru najpovolnije geodetske
DO, u realizaciji borbenih zadataka. mernetehnike za snimanje na povrinskim kopovima
Na osnovu dobijenih rezultata, vojni ronilac (R2) uglja, Zbornik radova XXXIX Simpozijuma o
predstavlja najbolji izbor za podvodno razminiranje. operacionim istraivanjima, Tara, semptembar 2012,
Prihvatanjem predloga odluke, DO izbegava str. 199 202
subjektivnost u odluivanju, a snaga autoriteta i [3] Hwang, C.L., YOON, K., Multiple Attribute
vojnikog ina pojaava se snagom argumenata. Vreme Decision Making, Methods and Applications, A
za donoenje odluke se smanjuje, a naprezanje DO State-of-the-Art Survey, Lecture Notes in Economics
prilikom VKO minimizira. and Mathematical Systems, Springer Verlag, Berlin
[4] upi, M., Suknovi, M., Odluivanje, Falkutet
Sloen i zahtevan proces izvrenja zadataka u VS, koji organizacionih nauka, Beograd, 2010.god.
pored predvidljivih i merljivih inilaca karakteriu i
inioci koji su nepredvidivi, neizvesni i rizini po ljudske
ivote namee potrebu da dalja istraivanja u ovoj oblasti,
budu usmerena na primeni ili kombinovanju AHP metode
sa drugim metodama VKO.
Page 220 of 534

PRIMENA SISTEMA ZA PODRKU ODLUIVANJU U PROCENI BEZBEDNOSNE

PRETNJE INFORMACIONO-KOMUNIKACIONOM SISTEMU
APPLICATION DECISION SUPPORT SYSTEMS IN THE ASSESMENT OF THE
SECURITY THREAT TO INFORMATION-COMUNICATION SYSTEMS
Dejan Krljanin, Branko Vujatovi
Vojska Srbije
Saetak: U radu je razmatrana mogunost primene meusobno povezanih ureaja, takav da se u okviru tog
poslovne inteligencije u reavanju problema informacione ureaja, odnosno u okviru barem jednog iz te grupe
bezbednosti, kroz primenu osnovnih koncepata. ureaja, vri automatska obrada podataka u skladu sa
Viekriterijumska analiza realizovana je AHP (Analytic raunarskim programom;
Hierarchy Process) metodom. U istraivanom modelu raunarski podaci koji se pohranjuju, obrauju,
VKA, analizirana su dva kriterijumska nivoa sa tri pretrauju ili prenose pomou stvari iz (1) i (2), a u svrhu
alternative. Kao podrka odluivanju razmatran je njihovog rada, upotrebe, zatite ili
softverski alat Expert Choice. odravanja.Informacioni sistem je skup komponenata
organizovanih tako da omoguuju registrovanje,
Abstract: This paper considers the possibility of using
prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i
business intelligence to solve the problem of information
distribuciju informacija za razliite namene.
security through the application of basic concepts. Multi-
criteria analysis is realized AHP (Analytic Hierarchy Rizik je mogunost naruavanja IB, odnosno mogunost
Process) method. In the studied model, we analyzed the naruavanja tajnosti, integriteta, raspoloivosti,
two criterion levels with three alternatives. As a decision autentinosti ili neporecivosti podataka ili naruavanja
support software tool discussed Expert Choice. ispravnog funkcionisanja IKT sistema. Upravljanje
rizikom je sistematian skup mera koji ukljuuje
1. UVOD
planiranje, organizovanje i usmeravanje aktivnosti kako bi
Stalne promene informacionog ambijenta i uslova, se obezbedilo da rizici ostanu u propisanim i prihvatljivim
izloenost IKT sistema rizicima i pretnjama bezbednosti, okvirima.
uzrok su velike odgovornosti za donosioce odluka (DO),
Informaciona bezbednost predstavlja skup mera koje
te je potrebna stalna i struna podrka u izboru optimalnog
omoguavaju da IKT sistem zatiti tajnost, integritet,
naina za reavanje problema. Za nesmetano
raspoloivost, autentinost i neporecivost podataka kojima
funkcionisanje IKT sistema neophodno je postojanje
se rukuje putem tog sistema i da bi taj sistem funkcionisati
informaciono bezbednog ambijenta. Stvaranje potrebnog
kako je predvieno, kada je predvieno i pod kontrolom
ambijenta postaje univerzalna bezbednosna vrednost i cilj.
ovlaenih lica. Detaljnije videti u [1].
Sistemi za podrku odluivanju (SPO) su bazirani na
primeni IKT u svrhu podravanja DO u procesu Pretnje u sajber prostoru:
donoenja odluka i predstavljaju spoj IKT sistema, karakterie izrazita dinaminost, veliki broj pojavnih
primene niza funkcionalnih znanja i donoenja odluka. formi, konstantno irenje na nove oblasti paralelno sa
SPO podravaju proces odluivanja od faze formulacije veom upotrebom raunara i globalnih raunarskih
problema, projektovanja, izbora, do implementacije. mrea, teina i teka sagledivost posledica, veliki broj
Podrkom odluivanju za DO se obezbeuju tane, poinilaca, oteano otkrivanje i dokazivanje, specifian
pravovremene i relevantne informacije. Sistemi za
profil poinilaca, velike mogunosti za prikrivanje
podrku odluivanju ne mogu zameniti donosioca odluke.
uinjenog dela itd.
U radu su sagledane: vrednosti IKT sistema predstavljaju drutvenu opasnost zbog stalnog
(informacionih dobara), analiza bezbednosnih rizika i
usavravanja tehnika, jednostavnog izvrenja odreenih
pretnji prema sistemu, viekriterijumska analiza
primenom AHP podrana softverskim alatom Expert dela kao i velike baze odakle se regrutuju poinioci.
Choice, kao i mogunosti unapreenja upravljanja u sferi Teko je definisati pretnje u sajber prostoru kao to je i
informacione bezbednosti (IB) u donoenju odluka. teko identifikovati izvor i motiv napadaa.
Namera autora je da panju DO pri reavanju problema mogu biti kriminalnog ili nekriminalnog porekla i
IB u IKT i sajber ambijentu, usmeri ka korienju SPO i meunarodnog ili nemeunarodnog karaktera.
primeni koncepata poslovne inteligencije (PI).
Potencijalni napadai (izvori pretnji) su:
pojedinci sa kriminalnim namerama
2. INFORMACIONO-KOMUNIKACIONI
kriminalci (pojedince, grupe i organizovani
SISTEMI
kriminal),
Informaciono-komunikacioni sistem (IKT sistem) moe teroristi i raznorodne ekstremistike grupe
biti: drave (prijateljske i/ili neprijateljske), bez
elektronska komunikaciona mrea u smislu zakona obzira na njihov motiv (kraa, prevara,
koji ureuje elektronske komunikacije; ureaj ili grupa pijunaa, uticaj ili ratovanje).
Page 221 of 534

3. SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU PI se najee podrazumevaju i oblasti: (1) skladite

podataka i (2) otkrivanje zakonitosti u podacima (eng.:
Donoenje odluke kojom reavamo odreeni problem, Data mining).
podrazumeva izbor jedne iz skupa alternativa, pri emu je
Sagledavanjem generikog SPO (Sl. 2.) mogu se
uslov da u skupu postoje najmanje dve alternative. [5]
predvideti budui sistemi PI. Generiki okvir za SPO
Proces donoenja odluke zahteva odreenu podrku, koja treba da omogui efikasnu komunikaciju izmeu DO i
je potrebna iz najmanje tri razloga: [4] [5] podataka organizacije.
velika koliina podataka koje treba obraditi u
odreenom vremenu, uz esto prisutnu nesrazmernost: Sistem znanja
ogromna koliina podataka- vrlo malo vremena;
ogranienost DO u raspoloivom vremenu za Sistem za procesuiranje problema
odluivanje, koje je po pravilu pojedincu nedovoljno za
obradu svih podataka koji su na raspolaganju;
Jeziki sistem Prezentacioni sistem
ispravna odluka je paradigma procesa upravljanja:
ugled DO i uspeh organizacije meri se kvalitetom
donetih odluka. Korisnik
Uspenost u obradi velike koliine podataka i donoenje
pravovremene odluke zahteva integrisanje podataka u Slika 2. Generiki model sistema za podrku odluivanju
poslovni proces na takav nain da DO dobiju prave
informacije i znanje za donoenje ispravnih odluka u Kao to je odluivanje imanento svim procesnim
reavanju problema ili realizaciji procesnih funkcija funkcijama upravljanja (organizacione funkcije), tako je i
upravljanja. [4] podrka odluivanju sadrana u svim sistemima
razvijenim da podre organizacione funkcije.Strukturu
Sistemi za podrku odluivanju su informacioni sistemi, sistema PI (Sl.3.) sainjavaju:
koji su slini i komplementarni standardnim IS i imaju za Transakcioni (operativni) sloj,
cilj da podravaju, uglavnom, poslovne pocese donoenja
Integrativni sloj i
odluka. Predstavljaju simbiozu informacionih sistema,
primene niza funkcionalnih znanja i tekueg procesa Analitiki sloj
donoenja odluka. [4] Analitiki sloj
izvetavanje, OZP
Svaki SPO sastoji se od, najmanje, tri podsistema (Sl. 1.):
Baze podataka
Baze modela i Integrativni sloj
Skladita , Meta podaci, L
Korisnikog interfejsa
Baza podataka Baza modela
Model 1 Operativni sloj

Model 2 Baze CRM, ERP, IS
odel n Slika 3. Struktura sistema PI
Sistem za upravljanje Sistem za upravljanje

4. PROCENA UGROENOSTI IKT SISTEMA
bazom podataka bazom modela
Procena ugroenosti IKT sistema izvrena je primenom
Korisniki interfejs
Analytical Hierarchy Process (AHP) metode koja spada u
red najpoznatijih i najvie korienih metoda
viekriterijumskog odluivanja VKO. [5] Izradu
DO/ Analitiar
matematikog modela VKO realizujemo u etiri koraka.
Slika 1. Komponente sistema za podrku odluivanju 1. Definisanje ulaznih podataka (kriterijume i
SPO su u razvoju evoluirali i u dananje vreme vreme ih alternative) na osnovu kojih se izrauje hijerarhijska
prepoznajemo u dve veoma koriene tehnologije za struktura modela za VKO.
podrku odluivanju na svim nivoima donoenja odluka: 2. Uporeivanje elemenata, u parovima, na svakom
nivou hijerarhijske strukture. DO daje podatke o
Poslovna inteligencija (PI), slui za podrku u vanosti jednog elementa u odnosu na drugi. Odnos
polustruktuiranim i nestruktuiranim situacijama elemenata prikazujemo uz pomo odgovarajue Saaty-
odluivanja, na stratekom i taktikom nivou i eve tabele relativne vanosti.
Upravljanje resursima preduzea (ERP, engleski: 3. Izraunavanje teine kriterijuma, podkriterijuma
Enterprise Resours Planning) podrava odluivanje na i alternativa, nakon izvrene procene relativne vanosti
operativnom i taktikom nivou u uslovima struktuirane i elemenata po nivoima hijerarhijske strukture.
polustruktuirane situacije odluivanja. 4. Analiza osetljivosti.
Poslovna inteligencija (engleski: Business Intelligence) je Da bi se izbegao subjektivni uticaj na izradu modela, AHP
skup IT, organizacionih pravila kao i znanja i vetina omoguava praenje konzistentnosti procene u svakom
zaposlenih u organizaciji udruenih u generisanju, delu postupka uporeivanja parova elemenata.
zapisivanju, integraciji i analizi podataka sve sa ciljem da Konzistentnost se prati pomou indeksa konzistencije CI,
se doe do potrebnog znanja za donoenje odluke. [4] Pod (1)
Page 222 of 534
4.1. Proraun teinskog koeficijenta

(1)
Dalje vrimo uporeivanje kriterijuma prema vrednostima
Prema dobijenom indeksu konzistentnosti CI, raunamo iz Tabele 2., kriterijumskog 1. nivoa pa prema
veliinu konzistentnosti CR, (2) alternativnom nivou, a potom vrimo uporeivanja dva
kriterijuma i dodeljivanja teinskog odnosa, pristupamo
(2)
izraunavanju teinskog vektora, (3):
(3)
gde je RI (Random Index Inconsistency) indeks
konzistentnosi za matrice reda n sluajno generisanih U Tabeli 3. dat je prikaz teinskog odnosa kriterijuma
uporeivanjem u parovima. Koristimo tablicu sa prvog nivoa.
izraunatim vrednostima, prikaz sluajnih vrednosti dat je
u Tabeli 1. U Tabeli 2 data je prilagoena skala inteziteta
vrednosti primenjena u proceni ugroenosti
informacionog sistema. [3]
Tabela 3. Teinski odnos kriterijuma

Tabela 1. Vrednosti RI sluajnih indeksa
Intenzitet
vanosti
definicija objanjenje
kriterijumi jedan u odnosu na drugi su po
1 Nizak nivo
vanosti isti
jedan kriterijum je neto vee vanosti u
3 Srednji nivo
odnosu na drugi kriterijum
izuzetno vaan kriterijum u odnousu na
5 Visok nivo
drugi kriterijum
2,4 meuvrednosti
Tabela 4. Izraunavanje teinskih vektora za kriterijume
Tabela 2. Prilagoena skala relativne vrednosti
U Tabeli 4. prikazani su rezultati izraunavanja vrednosti
Za potrebe problemskog sagledavanja u ovom teinskog vektora za kriterijume 1. nivoa. Nakon
istraivanju, kao izvori pretnji prema IKT sistemu, dodeljivanja teinskog vektora vri se izraunavanje
informacionim dobrima i resursima, definisani su: teinskog koeficijenta za svaki kriterijum pojedinano.
zaposleni, Teinski koeficijent PV, dobijamo tako to po redovima
posetioci ili gosti, raunamo zbir teinskih vektora, rezultat podelimo sa
nepoeljna lica. brojem kriterijuma n (4) :
Prema moguim alternativama (izvor pretnji bezbednosti
IKT sistema), a u cilju analize izvora pretnji, odreujemo (4)
osnovne kriterijume: Strunost, Pristup, Podrka,
Tolerancija na rizik, Intezitet, Nevidljivost i Neeljeno U naem modelu, indeks konzistentnosti je: = 0.1 , a
stanje. Kriterijum Neeljeno stanje ima podkriterijume dobijene rezultate smatramo konzistentnim:
definisane tablicom odluivanja: Otuivanje, - indeks konzistentnosti () = 0.1
Modifikovanje, Brisanje i Spreavanje korienja-pristupa - Imax = 7,0564
resursima. - CI = 0.0094 indeks konzistentnosti
- CR = 0.0071 stepen konzistentnosti
Na osnovu dobijenih kriterijuma i alternativa izraujemo
hijerarhijsku strukturu modela viekriterijumskog - stepen konzistentnosti: zadovoljava
odluivanja, po nivoima hijerarhije (Sl. 4.). Iz navedenih podataka vidimo da indeks konzistentnosti
:
dobijen iz rezultata teinskog vektora kriterijuma
-

zadovoljava postavljeni uslov od 0,1 to ukazuje da je
postupak dodeljivanja teinskih koeficijenata objektivno
uraen. U suprotnom, aktivira se mehanizam povratne
1. :
sprege i potrebno je vratiti se na Korak 2 u kome su

dodeljene vrednosti uporeivanja dva kriterijuma treba

korigovati, postupak ponoviti. Postupak se ponavlja za sve
2. :

nivoe kriterijuma hijerarhijskog modela VKO.
Postupak izraunavanje teinskih vektora za alternative
3. :
Vri se kao i izraunavanje teinskog vektora za

/

/

kriterijumske nivoe, primenjena je i na nivou alternativa.
U Tabeli 5. prikazan je odnos alternativa sa izraunatim
Slika 4. Hijerarhijska struktura modela Procene teinskim vektorom prema zadatom kriterijumu.
ugroenosti bezbednosti IKT sistema
Page 223 of 534
programskog paketa Microsoft Office i Oracle baze

podataka.
Poetak rada u programu Expert Choice bazira se na
izradi hijerarhijske strukture sistema koji se analizira.
Definiemo kriterijume prema nivoima kao i
podkriterijume kao i alternative Svaki kriterijum moe
tekstualno da se opie (Sl. 7).
Tabela 5. Proraun teinskog vektora za svaku alternativu
prema zadatom kriterijumu
Postupak izraunavanja teinskog vektora alternative se

ponavlja za sve kriterijume, ponaosob.
Na osnovu izraunatih teinskih vektora kriterijuma kao i
prioriteta vektora formiramo tabelu za prikaz rezultata
alternativa prema zadatim kriterijumima. Dobijeni
rezultati prikazani su u Tabeli 6. Vrednost ukupnog
prioriteta alternativa raunamo (5):
(5)
Slika 7. Hijerarhijska struktura u Expert Choice
Korienje sistema za podrku je postupno prema

Gde je: UPA ukupan prioritet alternative koracima AHP. Odreivanje teinskih koeficijenata,
- PVi teinski koeficijenat kriterijuma postupno, prvo za kriterijume 1. nivoa dato je na (Sl.8.).
- PRi vrednost prioriteta alternative Uporeivanjem dobijenog indeksa inkozistentnosti vrimo
prema zadatom kriterijumu izmene da bi dobili objektivan izlazni rezultat. Promene
- n broj kriterijuma. vrednosti teinskog koeficijenta treba da budu osmiljene,
promenom jednog koeficijenta dolazi do refleksije na
Dobijeni rezultati se rangiraju po opadajuem redosledu, ostale vrednosti (promena nije linearna).
najvea vrednost u naem sluaju je rangirana brojem 1. Slika 8. Odreivanje teinskog koeficijenta za 1. Nivo
Tabela 6. Konaan rang alternativa i kriterijuma
Ukupne prioritete kriterijuma nakon odraenog
Bezbednost posmatranog IKT sistema je u najveoj meri uporeivanja dva kriterijuma prema definisanom cilju
ugroena od strane nepoeljnih lica. Navedeni izvor dato je na (Sl. 9). Ukupna inkonzistencija teinskog
pretnje bezbednosti je alternativa najvieg ranga, dok je vektora kriterijuma 1.nivoa je 0,10 to ispunjava na uslov
kao bezbednosna pretnja IKT sistemu sa najviim rangom, objektivnosti te se moe rei da je model dobro
kriterijum otuivanje. struktuiran.
Donosiocu odluke dobijeni rezultati analize ukazuju:
da je IKT sistem primarno bezbednosno ugroen od
strane nepoeljnih lica i postoji izraen rizik od krae
informacionih dobara.
potrebno je doneti adekvatnu odluku radi
preduzimanja mera poboljanja fiziko-tehnike zatite
IKT sistema i informacionih dobara.
4.2. Primena sistema za podrku odluivanju

Expert Choice
Expert Choice je u potpunosti primenjiv za AHP i
podrava sve korake u realizaciji metode. Omoguava Slika 9. Prikaz teinskog koeficijenta kriterijuma 1. nivoa
struktuiranje problema kao i uporeivanje alternativa i
kriterijuma u parovima na vie naina. Ima mogunost Nakon izraunavanja teinskog koeficijenta kriterijuma 1.
vizuelizacije analize osetljivosti utemeljene na nivoa, odreujemo teinski koficijent kriterijuma 2.nivoa.
jednostavnom interaktivnom nainu izmene teina Prikaz uporednih vrednosti 2.nivoa podkriterijuma dato
kriterijuma i alternativa. Moe da preuzima podatke je na (Sl.10).
Pageiz224 of 534
Nakon unosa zahtevanih podataka, izraunavanja

matematiki vrednosti Expert Choice nam omoguava i
vizuelizaciju rezultata kroz mogunost razliitih grafikih
prikaza (Sl. 14. i 15.)
Slika 10. Proraun teinskih koeficijenata za kriterijume

2. nivoa podkriterijume.
Ukupne prioritete podkriterijuma nakon odraenog

uporeivanja dva podkriterijuma prema definisanom
kriterijumu dato je na (Sl. 11). Ukupna inkonzistencija
teinskog vektora podkriterijuma je 0,05 to ispunjava
na uslov objektivnosti
Slika 14. Grafiki prikaz rezultata- garfikon performansi i

Dinamiki grafikon
Slika 11. Grafiki prikaz teinskog koeficijenta

kriterijuma 1. nivoa- podkriterijumi
Postupak odreivanja teinskog koeficijenta alternativa

vrimo na osnovu uporeivanja alternativa prema zadatim
kriterijumima i podkriterijumima pojedinano. Prikaz
uporednog odnosa alternativa dat je na (Sl.12).
Slika 12. Uporeivanje alternativa prema zadatom

kriterijumu
Prikaz teinskih veliina kriterijuma i podkriterijuma Slika 15. Grafikon uporeivanja i Grafikon gradacije
prikazom lokalnih prioriteta alternativa dato je na (Sl.13).
Sistem za podrku odluivanju Expert Choice sa svim
svojim mogunostima predstavlja snaan alat koji se moe
veoma uspeno koristiti u procesu odluivanja, kako za
eksperte u oblasti IB tako i za donosioce odluka.
5. PRIMENA POSLOVNE INTELIGENCIJE U

OBLASTI IB
Vizija budunosti sistema za podrku odluivanju je da se

omogui funkcionisanje sistema pri emu e put od
Slika 13: Tabelarni prikaz alternativa sa teinskim zahteva za reenjem do reenja (informacije sa predlogom
koeficijentom u odnosu na kriterijume odluke) biti bez zastoja i bez prepreka (u realnom
vremenu).
Page 225 of 534
Ostvarivanje ove vizije, proces dolaska do
znanja (informacija sa akcijom), zahteva standardizovanje Potrebno je ujediniti koncept informaciono-

procesa. Svaki korak u procesu odluivanja potrebno je komunikacionog sistema i koncept sistema za podrku
struktuirati tako da je odluke mogue donositi za vrlo odluivanju sa ciljem potpune podrke DO u donoenju
kratak vremenski period. Konkretna primena sistema PI kvalitetnih odluka u zatiti IKT sistema.
treba da se usmeri na stvaranju uslova za funkcionisanje
6. ZAKLJUAK
funkcionalnog modela sistema zatite (Sl. 16.).
Prikazani primer primene metode VKO je hipotetiki, ne
vezuje se za konkretan sluaj, to doprinosi optosti

reenja i univerzalnosti primene na bilo koji IKT sistem,
-

za razliite izvore pretnje i za raznovrsne ranjivosti IKT

sistema.

Poslovna inteligencija i SPO u daljoj integraciji sa IKT

daju nesluene mogunosti primene u predvianju,

planiranju, realizaciji i kontroli zatite IKT sistema.
-

Dalji koraci u istraivanju ogledaju se u razvoju aplikacije
za podrku menadmentu da objektivnim odluivanjem,
izborom adekvatnog matematikog modela i formiranjem
Slika 16. Funkcionalni model sistema zatite baze podataka o IKT sistemima, moe realizovati proces i
funkcije upravljanja informacionom bezbednou IKT
Neophodno je ii u korak sa brzim pozitivnim promenama sistema.
u razvoju IKT. Mogunosti unapreenja ostvarive su
zahvaljujui injenici da se odluivanje razvilo u jaku LITERATURA
naunu disciplinu, a ceo proces se usmerava na korienje [1] Krljanin D., Primena informacione tehnologije u
kvantitativnih metoda za izbor i donoenje odluke. borbi protiv od terorizma, Specijalistiki rad, Fakultet
Tehnoloki razvoj i mogunosti upotrebe informacionih bezbednosti, Beograd, 2006.
dobara omoguava razvoj i stalnu primenu SPO i sistema [2] Forca, B., Strategijski menadment u odbrani, Vojno
PI. delo, zima-2011,
[3] Saaty, T.L., The Analytic Hierarchy Process,
Sistemi za podrku odluivanju i poslovna inteligencija u McGraw-Hill International, New York, NY, U.S.A.
funkcionisanju prikazanog generikog koncepta zatite 1980.
primenjivi su u svim aspektima od stratekog preko [4] Suknovi M., Delibai B., Poslovna inteligencija i
taktikog do operativnog odluivanja, kroz sledee sistemi za podrku odluivanju, FON, Beograd, 2010.
aktivnosti: [5] upi M., Suknovi M., Odluivanje, FON, Beograd,
Stvaranje baze podataka o pretnjama, izvorima 2010.
pretnji, ranjivostima, informacionim dobrima,
faktorima rizika, upravljakim interesima i sistemu
zatite; Razvoj sistema za upravljanje bazom
podataka.
Formiranje baze modela odluivanja za reavanje
problema kod odreenog procesa; Upravljanje
modelima.
Formulisanje korisnikog interfejsa za primenu u
oblasti zatite IKT sistema.
Page 226 of 534

VIEKRITERIJUMSKO ODLUIVANJE U PROCESU OPREMANjA

NAORUANJEM I VOJNOM OPREMOM U VOJSCI SRBIJE
MULTICRITERIA DECISION-MAKING IN THE PROCESS OF EQUIPPING WITH
WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT SERBIAN ARMY
Ljubomir Dulovi
Uprava za planiranje i razvoj (J-5) G VS
Rezime: Opredeljenje Republike Srbije ka evropskim proizvodnju, usavravanje, nabavku, donaciju,

integacijama je strateka odluka. Za Vojsku Srbije, na ispitivanje i obezbeenje kvaliteta sredstava NVO iz
ovom putu, pored ostalog znaaj ima i opremanje domae proizvodnje, uvoza i generalnog remonta
naoruanjem i vojnom opremom u Vojsci Srbije. Cilj sredstava NVO. Modeli opremanja sredstava NVO:
koji se realizuje kroz postupak opremanja, jeste: sistem sopstveni razvoj, osvajanje po licenci, nabavka gotovog
odbrane opremljen savremenim borbenim sistemima i proizvoda sa trita, zajedniki razvoj sa stranim
opremom koji obezbeuje efikasno izravanje misija i partnerom, kombinovani model opremanja. Nabavka
zadataka. Odluka o izboru najbolje ponude proizvoaa sredstava NVO na tritu obavlja se iz domae
na temelju odreenih kriterijuma je jedan od najvanijih proizvodnje ili iz uvoza. Kada se modelom opremanja iz
problema odluivanja u ovom procesu. Cilj ovog rada usvojene predhodne analize utvrdi potreba nabavke
je da pokae nunost, pomo i znaaj metode analitiko gotovih proizvoda NVO, pristupa se analizi trita
hijararhijskih procesa (AHP) u reavanju problema ove obilascima potencijalnih proizvoaa, stranih armija i
vrste. organizovanjem prezentacija u zemlji i inostranstvu.
Varijantu opremanja VS sredstvima NVO sa trita
Abstract: The commitment of the Republic of Serbia definie model opremanja.
towards European integrations is a strategic decision.
For the Serbian Army, in this way, among other things, Opi cilj razvoja u oblasti naoruanja i vojne opreme
the importance of there and equip weapons and military (definisan dokumentima planiranja), koji se realizuje
equipment in the Army of Serbia. The aim of which is kroz postupak opremanja, jeste: sistem odbrane
realized through the provisioning process, is: defense opremljen savremenim borbenim sistemima i opremom
system equipped with modern combat systems and koji obezbeuje efikasno izravanje misija i zadataka.
equipment to provide efficient execution of tasks and
missions. The decision on the selection of the best offers Planiranje opremanja obuhvata izradu dugoronih,
manufacturers based on specific criteria is one of the srednjoronih i godinjih planova opremanja.
most important problems of decision making in this Dugoroni plan opremanja VS sredstvima NVO je
process. The aim of this paper is to show the necessity sastavni deo Dugoronog plana razvoja sistema
and importance of methods help the analytical odbrane, koji je planski dokument zasnovan na
Hierarchy process (AHP) to solve problems of this Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije i
kind. Strategiji odbrane Republike Srbije. Cilj izrade
Dugoronog plana razvoja jeste planiranje odbrambenih
1. UVOD sposobnosti sistema odbrane Republike Srbije za period
do 2020. godine. Stavovi utvreni u Dugoronom planu
Proces u kojem Republika Srbija nastoji da pristupi razvoja operacionalizuju se u Strategijskom pregledu
Evropskoj uniji [Strategija nacionalne bezbednosti], odbrane Republike Srbije, a dostiu se izvravanjem
utvren je ciljevima koji se eli postii i odreen Srednjoronog plana i programa razvoja sistema
odlukama koje predstavljaju izraz saglasnosti odbrane.
relevantnih politikih inilaca, dravnih institucija, Srednjoroni plan opremanja, u skladu sa propisom
organizacija civilnog drutva i graana. Za Vojsku koji ureuje oblast planiranja, programiranja,
Srbije, u cilju stvaranja novih sposobnosti, budetiranja i izvrenja u MO i VS, izrauje se na
kompatibilnih sa traenim sposobnostima organizacija osnovu Dugoronog plana opremanja VS njime se
kojima Srbija tei, a u skladu sa aktuelnim i programiraju projekti opremanja u naredne tri
procenjenim izazovima, rizicima i pretnjama kalendarske godine i daje projekcija procesa opremanja
bezbednosti Republici Srbiji, pored ostalog znaaj ima i do kraja perioda na koji se plan odnosi.
opremanje naoruanjem i vojnom opremom (NVO) u Godinji plan detaljno razrauje projekte opremanja iz
Vojsci Srbije (VS). Opremanje obuhvata [PRAVILNIK Srednjoronog plana opremanja VS a u okviru
O OPREMANjU VOJSKE SRBIJE NAORUANjEM I odobrenog budeta odbrane.
VOJNOM OPREMOM, Slubeni vojni list, broj
25/96]: istraivanje, razvoj, osvajanje proizvodnje, Odluivanje (donoenje prave odluke za posmatrani
poblem) proima celokupan proces opremanja
Page 227 of 534

naouanjem i vojnom opremom kao i njegova ishodita. odluivanja. Koristi se za iznalaenje reenja iroke
Odluke koje se donose, radi postizanja ciljeva razliitog klase upravljakih problema koji se kreu u rasponu
znaaja, mogu biti strateke, taktike i operativne i vrlo jednostavnih do vrlo sloenih. Problemi koji se
definisane su u strategijskim, doktrinarnim i planskim postavljaju pred donosioce odluka i zahtevi okruenja
dokumentima. Za izbor optimalne odluke koja vodi (situacije) za brzim reagovanjem su elementi koji se ne
eljenom cilju postoji vie praktinih metoda. Za mogu usaglasiti bez raunarske podrke procesa
situacije kada postoji vei broj kriterijuma koristi se odluivanja. Prednost svih metoda viekriterijumskog
viekriterijumsko odluivanje. Opredeljenjem da se odluivanja je softverska podranost. Za postupak AHP
opremanje VS sredstvima NVO vri po modelu nabavke metode koristi se softverski paket Expert Choise.
gotovog proizvoda sa trita ovo odluivanje sa svojim
razliitim metodama dobija posebno na znaaju. Postavka problema:
2. ANALITIKI HIJARARHIJSKI PROCES (AHP Za potrebe dostizanja potrebnih sposobnosti Bataljona

Analityc Hierarchy Process ) vojne policije specijalne namene Kobre, kroz zahteve
za nabavku, iskazana je potreba za opremanjem
AHP [Saaty, T.: The Analytic Hierarchy Process, (zamena, modernizacija) sredstava za blisku zatitu.
McGrawHill, New York, 1980] metoda je jedna od Problem dostizanja potrebnih sposobnosti kroz proces
najpoznatijih i najee korienih metoda za opremanja sredstvima za blisku zatitu realizovae se
odluivanje, kada se odluka temelji na vie atributa koji korienjem postupka AHP metode ija primena e
se koriste kao kriterijumi. AHP se zasniva na razlaganju dovesti do optimalnog reenja, lakeg donoenja odluka
sloenog problema odluivanja u hijararhiju. Delovi i naunu zasnovanost ukupnog procesa odluivanja.
hijararhije se nazivaju elementima, od cilja koji se
nalazi na vrhu, preko kriterijuma i podkriterijuma na Pretpostavka u navedenom problemu je da posle
nivoima i podnivoima, do alternativa koja se nalaze na izraenih zahteva za nabavku Sektor za materijalne
poslednjem nivou. AHP postupno u parovima poredi resurse, posle analize trita, kontaktira potencijalne
elemente datog hijararhijskog nivoa u odnosu na proizvoae. Tri proizvoaa je dostavilo svoje ponude,
elemente na viem nivou. Proces se kao stablo iri to predstavlja alternative u postupku odluivanja.
prema alternativama (poslednji nivo hijararhije). Na
kraju procesa rezultati se sintetizuju u suprotnom smeru. Kriterijumi i podkriterijumi na osnovu kojih se vri
Kao konaan rezultat utvruje se rang i teinska vrednovanje alternativa u ovom problemu su:
vrednost svake alternative u odnosu na cilj. K1 Pouzdanost je jedan od najvanijih elemenata
Meurezultat procesa su teinske vrednosti elemenata prilikom odabira najpovoljnijeg ponuaa. Pod ovim
na svim viim nivoima hijararhije u odnosu na elemente pojmom podrazumeva se kvantitativna karakteristika
neposredno nadreenih nivoa. Kada je formiran nekog od svojstava koje odreuje pouzdanost, do kojih
hijararhijski model problema, donosilac odluke vri se dolazi proraunom, laboratorijski i tokom
poreenje elemenata hijararhije korienjem specijalne eksploatacije. Pouzdanost nekog sredstva predstavlja
skale vrednovanja. AHP generie odgovarajue matrice, verovatnost da e uspeno obaviti postavljeni zadatak u
izraunava njihove sopstvene vrednosti i vri sintezu odreenom periodu uz unapred odreene radne uslove.
svih podataka. Konaan rezultat procesa su teinski K2 Rok trajanja je kriterijum koji se odnosi na
elementi hijararhije koji za donosioca odluke sredstva koja imaju tehniki karakter. Najee se
predstavljaju meru relativnog znaaja odgovarajuih izraava kvantitativno brojem meseci ili godina.
elemenata u odnosu na celinu. Karakteristike ove K3 Cena je takoe vrlo bitan elemenat, koji
metode su prikazane samo u obimu neophodnom za predstavlja kriterijum minimizacije. Potrebno je stalno
razumevanje njegove primene kod donoenja odluka praenje i analiza cena, kako onih koje se formiraju pod
koje se odnose na izbor neke od raspoloivih alternativa dejstvom trita, tako i onih koje se formiraju pod
(ponuda) ili njihovo rangiranje. dejstvom vanekonomskih faktora.
K4 Odravanje obezbeuje ispravno stanje pri kojem
3. PRIMENA AHP METODE U PROCESU sredstvo odgovara svim zahtevima postavljenim
OPREMANjA odreenim normativno-tehnikom dokumentacijom.
Sredstva za rad su podlona kvarovima, lomovima i
Analitiki hijararhijski proces (AHP) je metoda pomou oteenjima, pa se pojavljuju prekidi u radu i smanjuje
koje se nalaze reenja vieatributivnog donoenja njihova pouzdanost i ugroava bezbednost korisnika. To
odluka, tj. reenje problema izbora najbolje alternative uzrokuje pojavu trokova zbog zamene i popravke
iz skupa raspoloivih alternativa. Zasnovana je na delova, ali i trokove zbog nekorienja. Neophodno je
principu donoenja odluka, ljudskom znanju i podacima voditi rauna o dostupnosti odravanja u skladu sa
kojima donosioci odluka raspolau u procesu potrebama.
Page 228 of 534

Kriterijumi i njihove relativne teine prema iskustvu u odnosno ponude. Meusobno poreenje alternativa
ovom postupku nabavke su: takoe e se vriti Saaty-jevom skalom. Nakon
formiranja tabela uporeivanja teina u parovima za
K1 - pouzdanost (0,40), svaku alternativu sledi raunanje sopstvenog vektora sa
K2 - rok trajanja (0,30), svaku alternativu posebno (tabela 5, tabela 6, tabela 7 i
K3 - cena (0,20) i tabela 8).
K4 - odravanje (0,10).
Poto se izvri procena relativnih teina alternativa u
Matrica odluivanja u ovom sluaju prikazana je u odnosu na svaki kriterijum ponaosob pristupa se
tabeli 1. odreivanju najpovoljnije ponude. Izbor ponude se vri
na osnovu dobijenih sopstvenih vektora alternativa i
Kvantifikovanjem ove matrice, korienjem Saaty-jeve prethodno dobijenih sopstvenih vektora kriterijuma.
skale sa devet taaka za dodeljivanje teina dobija se Ukupni prioriteti alternativa se dobijaju tako to se za
sledea matrica (tabela 2, tabela 3 i tabela 4). svaku alternativu mnoi njena teina u okviru
posmatranog kriterijuma redom i na kraju se dobijeni
Poreenjem vrednosti teina kriterijuma koje se dobijaju rezultati saberu (tabela 9).
korienjem Saaty -jeve skale i vrednosti na osnovu
iskustva moe se zakljuiti da su kriterijumi dobro Iz tabele 9 moe se videti da nakon sprovoenja
procenjeni u odnosu na njihovu vanost koja im je data postupka AHP metode, za dati primer, redosled
u praksi. Na osnovu podataka dobijenih procenom alternativa prema redosledu bi bio sledei: "Ponuda 1"
relativnih teina kriterijuma treba sagledati istim (17%), "Ponuda 2" (22%), "Ponuda 3" (61%), iz ega se
postupkom alternative koje stoje na raspolaganju, vidi da bi najbolja odluka bila odabir "Ponude 3".
Tabela 1: Matrica odluivanja u ovom sluaju
Kriterijumi
Alternative Pouzdanost Rok trajanja Cena Odravanje
Ponuda 1 zadovoljava 5 8000 zadovoljava
Ponuda 2 zadovoljava 5 10000 u potpunosti zadovoljava
Ponuda 3 u potpunosti zadovoljava 10 20000 u potpunosti zadovoljava
Tabela 2: Kvantifikovani ulazni podaci
Kriterijumi
Alternative Pouzdanost Rok trajanja Cena Odravanje
Ponuda 1 7 5 8000 7
Ponuda 2 7 5 10000 9
Ponuda 3 9 10 20000 9
Tabela 3: Procena relativnih teina kriterijuma
Pouzdanost Rok trajanja Cena Odravanje

Pouzdanost 1 3 5 7
Rok trajanja (3) 1 4 6
Cena (5) (4) 1 3
Odravanje (7) (6) (3) 1
1,6761 4,4167 10,3333 17
Page 229 of 534

Tabela 4: Raunanje sopstvenog vektora odgovarajuih sopstvenih vrednosti
Pouzdanost Rok trajanja Cena Odravanje W(/4)

Pouzdanost 0,5966 0,6792 0,4839 0,4118 2,1715 0,5429
Rok trajanja 0,1988 0,2264 0,3871 0,3529 1,1652 0,2913
Cena 0,1193 0,0566 0,0968 0,1765 0,4492 0,1123
Odravanje 0,0852 0,0378 0,0322 0,0588 0,2140 0,0535
Tabela 5: Raunanje sopstvenog vektora odgovarajuih sopstvenih vrednosti (pouzdanost)
Ponuda 1 Ponuda 2 Ponuda 3 W(/3)

Ponuda 1 1 (2) (5) 0,3665 0,1222
Ponuda 2 2 1 (3) 0,6896 0,2299
Ponuda 3 5 3 1 1,9439 0,6480
Tabela 6: Raunanje sopstvenog vektora odgovarajuih sopstvenih vrednosti (rok trajanja)

Ponuda 1 1 (2) (7) 0,2699 0,0899
Ponuda 2 2 1 (7) 0,4287 0,1429
Ponuda 3 7 7 1 2,3013 0,7671
Tabela 7: Raunanje sopstvenog vektora odgovarajuih sopstvenih vrednosti (cena)

Ponuda 1 1 3 9 2,0164 0,6721
Ponuda 2 (3) 1 5 0,8054 0,2685
Ponuda 3 (9) (7) 1 0,1781 0,0594
Tabela 8: Raunanje sopstvenog vektora odgovarajuih sopstvenih vrednosti (odravanje)

Ponuda 1 1 (5) (5) 0,271 0,0903
Ponuda 2 5 1 (2) 1,0611 0,3537
Ponuda 3 5 2 1 1,6677 0,5559
Tabela 9: Izbor najpovoljnijeg ponuaa
Ukupni
Pouzdanost Rok trajanja Cena Odravanje prioriteti
alternativa
0,5429 0,2913 0,1123 0,0535
Ponuda 1 0,1222 0,0899 0,6721 0,0903 0,1728
Ponuda 2 0,2299 0,1429 0,2685 0,3537 0,2154
Ponuda 3 0,6480 0,7671 0,0594 0,5559 0,6116
Page 230 of 534

3.1. Konzitentnost Konano, stepen konzistentnosti (CR) predstavlja odnos

indeksa konzistentnosti (CI) i slucajnog indeksa (RI):
AHP spada u popularne metode i zato to ima
sposobnost da identifikuje i analizira nekonzistentnosti CR= (3)
donosioca odluka u procesu rasuivanja i vrednovanja
elemenata hijerarhije. ovek je, naime, retko
konzistentan pri procenjivanju vrednosti ili odnosa
Sluajni indeks (RI) zavisi od reda matrice, a preuzima
kvalitativnih elemenata u hijerarhiji. AHP na odreen
se iz tabele 10 u kojoj prvi red predstavlja red matrice
nain ublaava ovaj problem tako to odmerava stepen
poreenja, a drugi sluajne indekse.
nekonzistentnosti i o tome obavetava donosioca
odluka. Na navedenom problemu bie prikazan postupak:
Kako se u AHP tretira konzistentnost sledi iz sledeih Nakon mnoenja matrice u kojoj se nalaze rezultati
razmatranja. Kada bi postojala mogunost da se poreenja sa vektorom prioriteta, deli se prvi elemenat
precizno odrede vrednosti teinskih koeficijenata svih izraunatog vektora sa prvim elementom vektora
elemenata koji se meusobno porede na datom nivou prioriteta, drugi sa drugim i dr.
hijerarhije, sopstvene vrednosti matrice bile bi potpuno
konzistentne. Meutim, ako se npr. tvrdi da je A mnogo 2,1715 1,1652 0,4492 0,2140
veeg znaaja od B, B neto veeg znaaja od C, i C
0.5429 0,2913 0,1123 0,0535
neto veeg znaaja od A, nastaje nekonzistentnost u
reavanju problema i smanjuje se pouzdanost rezultata. 3,9998 4 4 4
Opti je stav da redundantnost poreenja u parovima
ini AHP metodom koji nije previe osetljiv na greke u
rasuivanju. On takoe daje mogunost da se mere Nakon ispitivanja konzistentnosti rezultata, odeujemo
greke u rasuivanju tako to se proraunava indeks mah
konzistentnosti za dobijenu matricu poreenja, a zatim
sraunava i stepen konzistentnosti. Da bi se izraunao mah=3,9998+4+4+4/4=3,9995 (4)
stepen konzistentnosti (CR), prvo treba izraunati
indeks konzistentnosti (CI) prema relaciji zatim se izraunava indeks konzitentnosti
CI=mah-n/n-1=3,9995-4/4-1=0,0005/3=0,000167 (5)
CI=mah-n/n-1 (1)
na kraju se izraunava stepen konzistentnosti (prema
tabeli sluajni indeks (RI) za matricu 4x4 je 0,9)
gde je mah maksimalna sopstvena vrednost matrice
poreenja. to je mah blize broju n , manja e biti CR= =0,000167/0,9=0,000185 (6)
nekonzistentnost. Da bi se izraunalo mah, prvo treba
pomnoiti matricu poreenja sa vektorom teinskih Ako je stepen konzistentnosti (CR) manji od 0,10,
koeficijenata da bi se odredio vektor b: Deljenjem rezultat je dovoljno taan i nema potrebe za korekcijama
korespodentnih elemenata vektora b i w dobija se: u poreenjima i ponavljanju prorauna. Ako je stepen
konzistentosti vei od 0,10, rezultate bi trebalo ponovo
mah i (2) analizirati i ustanoviti razloge nekonzistentnosti,
ukloniti ih deliminim ponavljanjem poreenja u
parovima, a ako ponavljanje procedure u nekoliko
Zamenom vrednosti mah iz ove relacije u gornju koraka ne dovede do snienja stepena konzistentnosti do
relaciju odreuje se indeks konzistentnosti (CI). tolerantnog limita 0,10, sve rezultate treba odbaciti i
ponoviti ceo postupak od poetka.
Tabela 10: Sluajni indeksi (Saaty, 1980)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
0,0 0, 0,58 0,9 1,12 1,24 1,32 1,41 1,45 1,49 1,51 1,48 1,56 1,57 1,59
4. ZAKLjUAK meusobno suprostavljenih kriterijuma. Metode

viekriterijumskog odluivanja se nameu kao savren
Dananji uslovi podrazumevaju donoenje odluka u instrument za odluivanje. Upravo ova realnost u kome se
situacijama gde postoji veliki broj raznovrsnih esto
Page 231 of 534

donose sve sloenije odluke, uslovila je brz razvoj metoda prouavan i unapreivan putem mnogih doktorskih
viekriterijumske analize. disertacija i naunih radova na prestinim svetskim
U radu je prezentovana AHP metoda viekriterijumskog univerzitetima. Nekoliko naunih konferencija posveceno je
odluivanja koja je i primenjena na primeru opremanja VS samo AHP, to dodatno potvruje njegov kvalitet i
sredstvima NVO. Cilj rada je bio da prikae praktinu aktuelnost.
primenu jedne od metoda viekriterijumskog odluivanja
prilikom donoenja vanih odluka. Odabran je metod LITERATURA
Analitiki hijerarhijski procesi (AHP metod) koji prilikom
procesa odluivanja zahteva precizno definisanje cilja [1] Doktrina Vojske Srbije
problema, kao i kriterijuma i alternativa. Polazei od
poetnih pretpostavki u istraivanju potvreno je da je [2] Dugoroni plan razvoja sistema odbrane Republike
mogue formirati model viekriterijumske analize pri Srbije
odabiru najbolje ponude poizvoaa i to tako to su
proizvoai tretirana kao skup alternativa iz kojeg treba [3] PRAVILNIK O OPREMANjU VOJSKE SRBIJE
odabrati najpovoljniju alternativu uzimajui u obzir NAORUANjEM I VOJNOM OPREMOM, Slubeni
raspoloive kriterijume. vojni list, broj 25/96.
Odabran je AHP metod viekriterijumskog odluivanja,
pomou kojeg smo formirali model viekriterijumske [4] Saaty, T.: The Analytic Hierarchy Process,
analize izbora najpovoljnije ponude proizvoaa. Za McGrawHill, New York, 1980.
alternative je odabrano tri proizvoaa. Razmatrano je etiri
kriterijuma koji su znaajni pri donoenju odluke, kao to je [5] Srednjoroni plan i progam razvoja sistema odbrane u
nabavka gotovog sredstva NVO sa trita. periodu od 2012-2017
Viekriterijumska analiza u sluaju izbora najpovoljnije
ponude sredstva NVO nedvosmisleno je ponudila reenje [6] Stategija nacionalne bezbednosti
problema na realnim podacima. Model prua brojne
mogunosti, te se alternative mogu porediti po jednom [7] Stategija odbrane Republike Srbije
kriterijumu ili po nekoliko kriterijuma, a sve u zavisnosti od
preferencija donosioca odluke. Takoe, proizvoai mogu [8] Strategijski pregled odbane
iskoristiti model u svrhu poreenja sa konkurencijom, kao i
u svrhu uoavanja sopstvenih slabosti koje je potrebno [9] upi M., Rao Tummala V.M., Suknovi M.:
unaprediti da bi se privukli korisnici. Odluivanje:formalni pristup, FON, Beograd, 2003.
AHP je do sada primenjivan raznim oblastima strateskog
menadmenta gde odluke imaju dalekosean znaaj i gde [10] upi M., Suknovi M., Odluivanje, FON, Beograd,
donosioci odluka rado biraju kvalitetnog i pouzdanog 2010.
savetnika u fazi razmatranja alternativa i utvrivanja
njihovih efekata u odnosu na postavljene ciljeve. O [11] www.odlucivanje.fon.rs
znaajnosti naunog fundamenta Analitikog hijerarhijskog
procesa dovoljno svedoi injenica da je metod detaljno
Page 232 of 534

UPRAVLJANJE INFORMACIONOM BEZBEDNOU ZASNOVANO NA

ODLUIVANJU
MANAGEMENT INFORMATION SECURITY BASED DECISION MAKING
Sc Dejan Krljanin, Prof.dr Boidar Forca
Vojska Srbije
Saetak U radu je razmotreno upravljanje informacionom sistem, privremeno formirani organi i koordinaciona tela za
bezbednou, zasnovano na procesu odluivanja kao pojedine krize. [1]
kohezionom faktoru procesnih funkcija upravljanja. Dat je
prikaz informacione bezbednosti u okviru sistema nacionalne SISTEM NACIONALNE
bezbednosti, sagledane su teorijske osnove za donoenje BEZBEDNOSTI
planskih odluka i predlozi unapreenja stanja u REPUBLIKE SRBIJE
informacionoj bezbednosti, kao i mogunosti primene
softverske podrke. (1) u irem smislu (2) u uem smislu
Narodna skuptina
Abstract- In this paper the authors discuss the management Sistem odbrane
of information security at the national level, based on the Predsednik
implementation of the decision making process as a cohesive Republike
Snage MUP-a
factor processing functions. Savet za nacionalnu
bezbednost Bezbednosno-
1. UVOD obavetajni sistem
Vlada Privremeno
Informaciono drutvo direktno je zavisno od postojanja i
formirani organi
korienja informaciono-komunikacione tehnologije (IKT).
Za nesmetano funkcionisanje IKT sistema neophodno je Sudovi I tuilatva Koordinaciona tela
postojanje informaciono bezbednog ambijenta, a stvaranje
potrebnog ambijenta postaje univerzalna bezbednosna
vrednost i cilj. Dostizanje zadatog cilja zahteva strategijski Slika 1. Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije
koncipiran pristup i adekvatan normativno-pravni okvir.
Strategijski ureeno upravljanje u oblasti informacione Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi
bezbednosti (IB) ima nacionalni znaaj, jer je upravljanje dravne uprave, institucije nadlene za pravosue,
sistemom kritian proces, u kojem donoenje adekvatnih obrazovanje i naunu delatnost i zatitu ivotne sredine,
odluka direktno opredeljuje mogunost reavanja problema zatitnik graana, organi jedinica lokalne samouprave,
i krajnji ishod na dravnom nivou. Informaciona bezbednost subjekti iz oblasti privatnog obezbeenja, organizacije
je integralni deo sistema nacionalne bezbednosti i direktno civilnog drutva, mediji, pravna lica i graani koji doprinose
je zavisna od kvaliteta donetih odluka. ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti.
Specifinost i znaaj IB zahteva postojanje stalne podrke
individualnom donosiocu odluke u procesu upravljanja. Sistem bezbednosti, institucionalne nadlenosti, delokrug
Stalne promene informacionog ambijenta i uslova, rada, ovlaenja, zadaci, meusobni odnosi i saradnja, kao i
izloenost IKT sistema izazovima, rizicima i pretnjama demokratska i civilna kontrola rada institucija, regulisane su
bezbednosti, uzrok su velike odgovornosti za donosioce zakonom i podzakonskim aktima.
odluka. Zato izbor optimalnog naina za reavanje problema
zahteva stalnu strunu podrku donosiocu odluka. Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dravni organi
Autori u radu razmatraju strukturu i upravljanje SNB u kao nosioci zakonodavne i izvrne vlasti. Narodna
Republici Srbiji, mesto i ulogu IB u okviru SNB, predlau skuptina ostvaruje svoju uticaj ustavotvornom i
teorijski okvir odluivanja u procesu upravljanja IB i zakonodavnom delatnou, odluuje o ratu i miru, donosi
primenu softverske podrke odluivanju pri realizaciji zakone i druge opte akte u oblasti nacionalne bezbednosti.
procesnih funkcija upravljanja. Preko Odbora za odbranu i Odbora za bezbednost, ostvaruje
nadzor, demokratsku i civilnu kontrolu nad SNB [1].
2. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI I Predsednik Republike predsedava Savetom za nacionalnu
INFORMACIONA BEZBEDNOST bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, ukazuje na
odreena pitanja i probleme iz domena nacionalne
Sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije (SNB) bezbednosti i pokree njihovo reavanje. Vlada usmerava i
predstavlja normativno, strukturno i funkcionalno ureenu usklauje rad organa dravne uprave u domenu nacionalne
celinu elemenata ijom se delatnou ostvaruje zatita bezbednosti, predlae i realizuje politiku nacionalne
nacionalnih interesa Republike Srbije. SNB u irem smislu bezbednosti, usmerava i usklauje funkcionisanje SNB,
(Slika 1.), ine najvii organi zakonodavne, izvrne i sudske obezbeuje materijalna i finansijska sredstva za potrebe
vlasti. U uem smislu, SNB ine: sistem odbrane, snage SNB, upravlja delatnou dravnih organa, organa dravne
Ministarstva unutranjih poslova, bezbednosno-obavetajni uprave, ustanova i pravnih lica u oblasti ostvarivanja
Page 233 of 534

nacionalne bezbednosti i obezbeuje realizaciju Strategijski menadment, ima tri mogua pristupa:
meunarodnih ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne strategijski menadment je kontinuirani, intetraktivni
bezbednosti. proces usmeren ka obezbeivanju usklaenosti nacije sa
okruenjem.
Znaaj, mesto i ulogu IB u SNB, u osnovi, opredeljuju opti
napori u formiranju bezbednog globalnog informacionog strategijsko upravljanje predstavlja formulisanje strategija
drutva. Kao osnovni kriterijum promovie se kvalitet i nivo kojima se na najbolji nain realizuju eljeni ciljevi nacije.
implementacije IKT, pri emu je IB kljuni uslov. strategijsko upravljanje povezuje strategijsko razmiljanje
Tendencija poveanog korienja IKT praena je sa operativnim odluivanjem i sprovoenjem strategijske
konstantnim poveanjem rizika od visokotehnolokog zamisli ili plana u praksi.
kriminala i ugroavanja IKT sistema i podataka u njima.[5] Strategijski menadment se bavi praenjem inilaca
Pretnja bezbednosti u informacionoj sferi i sajber ambijentu strategijskog okruenja, reavanjem strategijskih problema i
prepoznata je u stratekim dokumentima Republike Srbije donoenjem strategijskih odluka. Okruenje predstavlja
[1]. Kao integralni deo SNB, IB je predmet opteg skup inilaca, izvan i unutar nacije, koji utiu na njeno
interesovanja kako dravnih tako i privrednih subjekata u postojanje, funkcionisanje i razvoj. inioci mogu biti
sagledavanju mogunosti i posledica primene novih unutranji i spoljanji. Analiza okruenja moe se
tehnologija i njihov znaaj za napad, odvraanje, odbranu, realizovati primenom tehnika: SWOT, PESTLE, analiza
pregovaranje, saradnju itd. Razrada i implementacija problema, analiza zainteresovanih strana i dr.
pouzdanih metoda i sredstava zatite informacija, traenje Najvanije faze u strategijskom menadmentu su:
sistemskih reenja i sredstava zatite sa primenom strategijska procena okoline, strategijsko usmeravanje
najefektivnijih algoritama i metoda projektovanja sredstava sistema, definisanje (izbor) i usvajanje strategije,
zatite informacija postaje paradigma nacionalne sprovoenje strategije i strategijska kontrola. [4]
bezbednosti.
Masovna primena raunara i IKT u svim sferama ljudske
delatnosti, osim nesumnjivog napretka, donela je i mnoge
negativne posledice kao to su: problemi u oblasti uvanja planiranje kontrolisanje
informacija o linostima (zloupotreba baza podataka sa

personalnim podacima), pojave neovlaenog pristupa
bazama podataka sa kraama novca (u elektronskom UPRAVLJANJE
poslovanju), probleme u vezi sa napadima na sistemske i
aplikativne programe (virusi, crvi, trojanci itd.), probleme u motivisanje
organizovanje
vezi ponaanja linosti (zavisnost), promene u socijalnom (vodjenje)
okruenju, promene u meudravnim odnosima itd. IB je

sloen i u svojoj sutini vieslojan pojam i predmet je
interdisciplinarnih tehnolokih i humaniratnih naunih Slika 2. Prikaz procesa upravljanja
istraivanja.
Proces upravljanja- menadmenta (Slika 2.), obuhvata
3. PRIMENA TEORIJE ODLUIVANJA U sledee procesne funkcije: planiranje, organizovanje,
UPRAVLJANJU INFORMACIONOM motivisanje (voenje) i kontrolisanje.
BEZBEDNOSCU
Odluivanje je imanentno svakoj od procesnih funkcija
Uspostavljanje i odravanje bezbednog ambijenta u upravljanja, bez obzira koliki je broj tih funkcija, a i
informacionoj sferi, zbog opteg znaaja, namee potrebu znaajan je kohezioni faktor izmeu njih. Rezultat svake od
postojanja nauno zasnovanog upravljanja u IB. Razvoj funkcija, po pravilu, predstavlja upravljaku odluku ili
IKT, velika koliina podataka i nedovoljno raspoloivog odgovarajuu akciju. Planiranjem se definiu ciljevi,
vremena zahteva brzo reavanje problema. Izbor optimalnog uspostavljaju strategije za realizaciju tih ciljeva i izrauju
reenja uslovljen je stepenom poznavanja i zastupljenosti planovi radi integrisanja i koordiniranja aktivnosti.
teorije i sistema za podrku odluivanju u IB. Organizovanje podrazumeva odreivanje zadataka koji
treba da budu izvreni, ko e te zadatke izvriti, kako e
Iskustvo iz bliske prolosti, jasno ukazuje na nedovoljnu zadaci biti grupisani, kako e tei izvetavanje, kako i gde
zastupljenost nauno zasnovanih principa pri izboru e se donositi odluke itd. Voenje, kao funkcija upravljanja
adekvatnih akcija i donoenju odluka. esto je donoenje u IB, ukljuuje motivisanje i usmeravanje potinjenih,
odluka (pogreno) dovoeno u politiku ravan pa koordinaciju njihovih aktivnosti, pomo u reavanju
mogunost izbora nije ni postojala. [5] konflikata, izbor najefektnijeg kanala komuniciranja i sl.
Kontrola je funkcija upravljanja u IB koja obuhvata merenje
Strategijsko upravljanje se u strunoj literaturi najee se ostvarenih rezultata, njihovo poreenje sa planiranim i
poistoveuje sa strategijskim menadmentom. Opti preduzimanje korektivnih akcija radi eliminisanja
menadment se u osnovi bavi upravljanjem, odnosno odstupanja.
rukovoenjem, te je istraivanje u ovom radu usmereno ka Planiranje podrazumeva definisanje ciljeva u sferi IB,
upravljanju IB, a samim tim i prouavanjem i razmatranjem ustanovljavanje celovite strategije za ostvarivanje tih ciljeva
teorija i koncepata koji se bave strategijskim i izradu planova radi integrisanja i koordinacije
menadmentom u oblasti IB. organizacionih aktivnosti.
Page 234 of 534

Planiranjem IB se: se: SWOT analiza, SPEST(LE) analiza, analiza problema,

usmerava delovanje rukovodioca i drugih inilaca IB; metoda kritinih faktora uspeha i benmarking.
smanjuje nesigurnost, predviaju se promene i najbolji (2) Metode i tehnike predvianja budunosti. Pod
odgovor na njih; predvianjem podrazumeva se procena o pojavljivanju
izazovi, rizici i pretnje IB svode se na najmanju meru; neizvesnih buduih dogaaja ili nivoa aktivnosti. Ono se
uspostavljaju se standardi koji se primenjujuu procesu obino bavi utvrivanjem vremena, intenziteta i efekata
kontrole IB. dogaaja koji su van neposredne kontrole, odnosno
Postoje dva tipa planiranja IB: strategijsko i operativno. dogaaja na koje sistem IB ne moe direktno uticati, ali su
veoma znaajni za njegovo funkcionisanje. Predvianje je
Rezultati planiranja su planske odluke. One se mogu preduslov za dobro planiranje i odluivanje. Realizacija
klasifikovati prema trajanju na (1) planske odluke za stalnu plana donetog na osnovu pogrenog predvianja moe imati
upotrebu i (2) planske odluke za jednokratnu upotrebu. teke posledice po sistem IB. Predvianje uvek ukljuuje
(1) Planske odluke za stalnu upotrebu, dobre su ako se odreenu greku koja je po pravilu vea ukoliko je period
aktivnosti ponavljaju ili se deavaju sa visokim stepenom predvianja dui. Metode i tehnike predvianja su: metoda
predvidljivosti, potrebno ih je stalno preispitivati i scenarija, delfi metoda, breinstorming, KOSTMOD.
prilagoavati stvarnoj situaciji. Primeri planskih odluka za (3) Metode operacionih istraivanja. Operaciona
stalnu upotrebu su: ciljevi, strategije, politike, procedure i istraivanja, uopteno gledano, predstavljaju nauni pristup
pravila. reavanju problema upravljanja sloenim sistemima i
Cilj je saeta izjava o tome kako treba da izgleda smatraju se bazinom disciplinom zasnovanom na
promenjeno stanje kome organizacija tei, odnosno o matematikom formalizmu. Primena operacionih
rezultatu koji se eli ostvariti. Sve ostale planske odluke istraivanja podrazumeva timski napor koji zahteva blisku
zasnivaju se nacilju ili ciljevima. saradnju DO, operacionih istraivaa i ljudi koji e
Strategija je planska odluka koja odreuje nain realizacije neposredno sprovoditi odluke. Metode operacionih
prethodno uspostavljenih ciljeva, to je uoptena izjava o istraivanja su: linearno programiranje, nelinearno
tome ta treba raditi da bi se ostvarili ciljevi. programiranje, dinamiko programiranje, mreno planiranje
Politika je planska odluka koja predstavlja opti vodi za i upravljanje, heuristiko programiranje, teorija igara,
donoenje odluka. Obuhvata skup naela, principa, viekriterijumsko odluivanje, masovno opsluivanje,
kriterijuma koji obezbeuju doslednost i stabilnost u simulaciono modeliranje, upravljanje zalihama itd. Oblasti
odluivanju i definiu ogranienja na osnovu kojih se operacionih istraivanja koje se mogu uspeno primenjivati
donose i/ili eliminiu odreene odluke. u strategijskom upravljanju IB su: matematiko
Procedura predstavlja skup detaljnih instrukcija za programiranje, teorija igara, viekriterijumska optimizacija
obavljanje odreenih aktivnosti koje se izvravaju redovno itd.[3]
ili sa visokom uestalou. To su visoko formalizovane
odluke, iskazane po pravilu u pisanom obliku. Osnovna Odluivanje u sistemu IB predstavlja izbor jedne, iz skupa
svrha procedure je da kontrolie i obezbeuje dosledno moguih alternativa (akcija), pri emu u skupu mora
izvravanje odreenih aktivnosti. postojati najmanje dve alternative. Izbor je mogue
Pravilo je planska odluka koja odreuje koje se radnje napraviti primenom tehnika, pravila i vetina odluivanja.
mogu, a koje ne mogu preduzimati uodreenim situacijama. Izbor, donoenje pojedinih odluka, vri donosilac odluke
Kad su pravila u pitanju postoji samo jedan izbor: primeniti (DO) radi postizanja nekog cilja. Pomo DO pri
ili ne primeniti odreeno pravilo. [3] odluivanju, zbog kompleksnosti problematike IB, prua
(2) Planske odluke za jednokratnu upotrebu slue za grupa eksperata (analitiara) koja vri pripremu odluivanja,
odreivanje naina delovanja koji se najverovatnije nee odnosno predlog odluke, koja prethodi samom inu
ponavljati u budunosti. U grupu planskih odluka za neposrednog odluivanja. Analitiari moraju biti
jednokratnu upotrebu spadaju: programi, projekti, biznis osposobljeni za reavanje problema kroz uoavanje
planovi i budeti. karakteristika problema, modeliranje i reavanje problema
Program je sloena planska odluka koja slui za korienjem odgovarajuih metoda i tehnika. Kako je re o
ostvarivanje delikatnog cilja ili grupe ciljeva. Projekat je sloenim zahtevima, analitiari moraju biti vrhunski
deo programa ili samostalna planska odluka. Biznis plan eksperti koji mogu da rezultat svoga rada prezentuju
predstavlja vremenskim intervalom odreen skup aktivnosti donosiocima odluke na neposredan i jasan nain. [2]
koje su u skladu sa definisanim ciljevima i strategijom. Odluke koje se donose u reavanju problema u IB nisu
Budeti su izjave o finisijskim resursima neophodnim za rutinske, uglavnom nisu programirane, najee nije
realizaciju specifinih aktivnosti u odreenom vremenu. poznata struktura i priroda problema koji treba reavati.
Strategijsko planiranje informacione bezbednosti treba da se Izazovi, rizici i pretnje IB su raznovrsni, u isto vreme moe
zasniva na metodama i tehnikama koje podravaju proces biti ugroen IKT sistem kako na nacionalnom tako i na
planiranja, a mogu se uslovno svrstati u: (1) metode i globalnom nivou, neophodno je da postoji razvijena
tehnike za analizu okruenja i stanja sistema informacione infrastruktura funkcionisanja na horizontalnom i
bezbednosti; (2) metode i tehnike za predvianje budunosti vertikalnom nivou i potpuna harmonizacija i saradnja svih
i (3) metode operacionih istraivanja. inilaca nacionalne bezbednosti kao i saradnja u
(1) Metode i tehnike za analizu okruenja i stanja sistema meunarodnim okvirima. [5] [6]
nacionalne bezbednosti su brojne opte i specijalizovane Proces odluivanja sastoji se iz vie faza (Slika 3). [2]
metode i tehnike, a po znaaju i uestalosti primene istiu (1) Evidentiranje problema, podrazumeva se da postoji vei
broj problema za koje se mora doneti neka odluka.
Page 235 of 534

Procedura formulisanja problema obuhvata: period (uspenost) sistema IB. Donosi ih operativno-taktiki nivo
orijentisanja , kada DO treba da stekne optu sliku o upravljanja-rukovoenja- komandovanja, a odnose se na
problemu i definisanje komponenti problema (kao to su: osnovne administrativne-organizacione centre odgovornosti
donosilac odluke, kriterijumi odluivanja, okruenje, u sistemu IB.
alternativne akcije).
(2) Rangiranje problema, u sluajevima i situacijama kada
Faze procesa odluivanja
se svi problemi ne mogu reavati u istom vremenskom
periodu. Obuhvata sve metode rangiranja od intuitivnih do (1) evidentiranje problema
najsloenijih metoda viekriterijumske analize.
(3) Definisanje problema je faza kojom treba da se (2) rangiranje problema
obezbede svi elementi neophodni za fazu formiranja modela
(dekompozicija problema, nivo detaljisanja u kojima e
(3) definisanje problema
problem biti reavan i kriterijume u odnosu na koje e se
meriti efektivnost reenja).
(4) Sakupljanje injenica odnosno formiranje relevantne (4) sakupljanje injenica ili
Neposredni proces donoenja odluke

baze podataka za definisani problem. Ukoliko ne postoji
takva baza za posmatrani problem, do nje je potrebno doi (5) predvianje
ili
budunosti
adekvatnim planskim istraivanjem.
(5) Predvianje budunosti- odluka doneta u sadanjosti
bie realizovana, sa svim posledicama, u nekom buduem (6) formiranje modela ili
okruenju.
(6) Formiranje modela omoguuje analizu razumevanja (7) reavanje problema-
modela
problema koji se reava, sa svim njegovim logikim
vezama, sloenosti, karakteristikama i mogue neizvesnosti.
(8) vrednovanje
(7) Reavanje problema (modela)- iznalaenje optimalnog rezultata
reenje analitikim putem, numerikom procedurom ili
simulacijom.
(9) donoenje odluke nema odluke
(8) Vrednovanje rezultata se odnosi na proveru slaganja
dobijenih rezultata sa oekivanim rezultatima realnih
(10) kontrola izvrenja
sistema.
(9) Donoenje odluke- nema odluke: odluka se donosi kada
(11) analiza posledica
dobijene rezultate iz jedne od alternativa moemo prihvatiti,
u suprotnom problem se po ovoj metodologiji ne moe reiti Slika 3. Faze procesa odluivanja
ili je potrebno vratiti se na neku od predhodnih faza i izvriti
odreene korekcije i dopune.
(10) Kontrola izvrenja- kada se odluka donese, posebna 4. SOFTVERSKA PODRKA ODLUIVANJU U
panja mora se posvetiti kontroli njenog izvravanja. INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI
(11) Analiza posledica tog izvrenja- sagledavanje
konkretnih posledica izvravanja donete odluke na realnom Odluivanje u IB, znaajno moe da se unapredi primenom
problemu, analiza i izvlaenje pouka, preduzimanje mera. metoda viekriterijumskog odluivanja (VKO). Metode
VKO se mogu svrstati u:
U svim fazama, u praktinom reavanju problema lako se 1. metode viekriterijumske analize (VKA) ili, kako se jo
moe pogreiti, a najee i najtipinije greke javljaju se u nazivaju, vieatributnog odluivanja, kojima se vri izbor
fazi modeliranja kada se za konkretni problem definiu najbolje alternative iz prethodno definisanog konanog
interakcije izmeu kontrolabilnih i nekontrolabilnih skupa alternativa i
promenljivih kao i odgovarajui kriterijumi efektivnosti 2. metode vieciljnog odluivanja (VCO) kojima se vri
reenja. [2] projektovanje najbolje alternative.
Proces odluivanja se objektivno moe sprovoditi i
primenom manjeg broja faza (u procesu koji obuhvata tri Primena metoda VKA nezamisliva je bez sistema za
faze: predvianje, formiranje modela i reavanje) ime se podrku odluivanju. Kompleksnost problema, zahteva
objedinjavaju neke bitne karakteristike procesa, to dovodi sloena matematika izraunavanja to implicira da je
do oteane primene mehanizma povratne sprege u neophodna podrka odgovarajueg softvera. Softver (Tabela
algoritamskom reavanju faza odluivanja pri reavanju 1.) je znaajno sredstvo za primenu VKA, ali nije dovoljan
problema. [6] za reavanje problema. Neophodna su teorijska znanja iz
metodologije VKA i poznavanje samog problema. Softver
Odluke u sistemu IB mogu biti: (1) strateke, najee se je sredstvo za podrku odluivanju (Slika 4., Slika 5.) i
odnose na planiranje upravljanja i programiranje razvoja a njegov znaaj treba sagledavati samo u tom domenu. U
osnovni kriterijum njihovog vrednovanja je efektivnost procesu upravljanja u IB, softver moe da podri DO ali ne
(delotvornost) sistema IB. Donosi ih najvie dravno i da ga zameni.
rukovodstvo i drugi zakonom ovlaeni organi; (2) taktike
odluke, obezbeuju realizaciju stratekih odluka, dok je
osnovni kriterijum njihovog vrednovanja efikasnost
Page 236 of 534

Oblast Software
Struktuiranje Decision Explorer
problema
Criterium Decision Plus, DAM, Decision Lab, ELECCALC, ELECTRE IS, ELECTRE III-IV,
Equity, Expert Choice, HIVIEW, Logical Decision, MACBETH, M&P, MacModel, MILDAS,
Vieatributno
MINORA, MUSTARD, NAIADE, OnBalance, PREFCALC, PRIAME, PRIME Decisions,
odluivanje
REMBRANDT, RGDB, SANNA, TOPSIS, UTA Plus, VIMDA, VIP Analysis, VISA,
WebHIPRE, WINPRE
Vieciljno ADBASE, Feasible Goals Method, Feasible Set in Criterion Space, MultiGen, MOMHLib++,
odluivanje SOLVEX, TOMMIX, TRIMAP, VIG, WWW-NIMBUS, Multistat Oprimizer
Problemi sortiranja ELECTRE TRI, IRIS, PREFDIS, PROAFTN, TOMASO
Portfolio analiza HiPriority
Grupno odluivanje AGAP, AGROS, CTLite, GMCR, Joint Gains, MEDIATOR, SCDAS, WINGDSS
ACADEA, AgentAllocator, AutoMan, BANKADVISOR, CASTART, CGX, DIDASN++,
Softver za specijalne DIMITRA, Electrical Power Districting, ESY, FINCLAS, FINEVA, INVEX, MARKEX,
namene MEDICS, MOIRA, SANEX, Skills Evaluator, Steel Mill Scheduling, TELOS, Water Quality
Plan
Tabela 1.Softver za podrku odluivanju
Slika 4. Primer procene bezbednosne pretnje IKT sistemu primenom softvera za podrku odluivanju- Expert Choice
Slika 5. Primer prikaza rezultata primenom softvera za podrku odluivanju- Expert Choice
Page 237 of 534

5. ZAKLJUAK Primena metoda viekriterijumskog odluivanja u

upravljanju aspektima IB, sa stanovita analize i upravljanja
Dosadanja praksa donoenja odluka u IB ukazuje da je rizicima, zahteva programski definisano modelovanje
izborom odreenih reenja ostvarivan kratkotrajan efekat u izazova, rizika i pretnji IB orijentisano prema informacionim
okviru politikih ciljeva koji nisu postavili temeljnu dobrima i IKT sistemima.
strukturu sistema IB. Odluivanje je, iskljuivo, zasnovano
na primeni kalitativnih metoda. Pogrene odluke dovele su Upravljanje IB, kao integralnog dela SNB u Republici
do: nepostojanja stratekih i doktrinarnih dokumenata Srbiji, potrebno je sistemski koncipirati na strategijskim
kojima se regulie IB, nepotpuno regulisan zakonski okvir osnovama na nacionalnom nivou [5]. Neophodno je
IB, velika informaciona nepismenosti graana Srbije, realizovati nauna istraivanja u strategijskom
nedovoljan nivo korienja informatikih sredstava i servisa, menadmentu informacione bezbednosti (viekriterijumska
nepostojanje e-drave, nepostojanje adekvatnog strunog analiza okruenja i definisanje izazova rizika i pretnji,
kadra, slabo razvijena IKT infrastruktura, zastupljena strategijska procena i usmerenje, a potom planiranje,
primena nelegalnog softvera i hardvera kako u privatne tako praenje i kotrola realizacije). Zakonodavni okvir IB treba
i u dravne svrhe i td. Primetno je tehnoloko nazadovanje i da obezbedi legislativnu osnovu bezbednosti IKT. Proces
veliki uticaj potencijalnih bezbednosnih izazova, rizika i upravljanja u sferi IB neophodno je zasnovati i dalje
pretnji u informacionom sferi u Republici Srbiji. Stalne razvijati na teorijskim osnovama.
promene informacionog ambijenta i intenzivan razvoj
metoda i modela viekriterijumskog i grupnog odluivanja LITERATURA
predstavljaju odgovarajue teorijsko uporite za unapreenje
naina donoenja upravljakih odluka. Grupno odluivanje [1] Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,
je izuzetno primenjivo u procesu rada Saveta za nacionalnu Beograd, 2009.
bezbednost, koji je najvie upravljako telo IB u Republici [2] M.upi, M.Suknovi, Odluivanje (udbenik, esto
Srbiji. Rad Saveta bio bi unapreen primenom savremenih dopunjeno izdanje), FON, Beograd 2008.
sistema za podrku grupnom odluivanju sa interaktivnim [3] M.Kova, D.Stojkovi Strategijsko planiranje odbrane,
funkcionisanjem, baziranim na IKT i sa preciznim Vojnoizdavakizavod, Beograd 2009.
algoritmom odluivanja. Sistemi za podrku odluivanju [4] Forca, B., Strategijski menadment u odbrani, Vojno
olakali bi reavanje polustruktuiranih i nestruktuiranih delo, zima-2011,
problema i potpomogli zajedniki rad grupe sainjenu od [5] Petrovi S., O neophodnosti nacionalne strategije zatite
DO. Sistemi za podrku odluivanju mogu da poveaju kiber-prostora, Nauka Bezbednost Policija (NBP), Beograd,
efikasnost i efektivnost rada grupe (vremenski bi se ostvarile vol. XI, no. 2, 2006.
utede u realizaciji sastanaka), poboljan kvalitet donetih [6] Krljanin D., Primena informacione tehnologije u borbi
odluka, olakan process voenja sastanka to je veoma protiv terorizma, specijalistiki rad, Fakultet Bezbednosti,
znaajno u kritinim situacijama kada je odluke neophodno Beograd, 2006.
odmah donositi.
Page 238 of 534

SOFTVERSKO REENJE ZA PRIMENU MOBILNIH UREAJA I PLOICA

SA BAR KODOM U EVIDENCIJI DRVNIH SORTIMENATA
SOFTWARE SOLUTION FOR SMART DEVICES AND BAR CODE TALLIES

APPLICATION IN EVIDENCE OF WOOD ASORTMENTS PRODUCTION
Nenad Markovi1, Dejan Mitrovi1, Dimitrije Mii2
1
JP Srbijaume, Beograd
2
ABSoft, Beograd
Sadraj O ovom radu je prikazan nov nain evidencije ploicama sa bar kodom, a da se samo evidentiranje vri
proizvodnje drnih sortimenata u JP Srbijaume, primenom mobilnim raunarima na nivou komada, odnosno svakog
mobilnih terenskih raunara i ploica sa bar kodom, trupca (sloaja u sluaju prostornog drveta) pojedinano.
razvoj odgovarajueg softvera za mobilne raunare i
prilagoavanje novog naina evidencije postojeoj Nov nain evidencije zahtevao je i izradu odgovarajueg
poslovnoj bazi podataka preduzea. softvera i njegovu mogunost konekcije i usaglaenost sa
sa ERPom JP Srbijaume koji predstavlja softvresko
Abstract This paper presents the new way of evidence reenje kompanije ABSoft.
of wood assortments production in PE Srbijasume by
introducing the robust smart devices. Paper also shows PROCES PROIZVODNJE
the development of relevant software for smart devices
and its adoption to the existing companys database. Kao to je ve reeno, drvni sortimenti mogu se grubo
podeliti u dve grupe: tehniko drvo (trupci) i prostorno
UVOD drvo (metarsko). Sama proizvodnja, kada je i jedna i
druga grupa proizvoda u pitanju, sastoji se iz tri faze: 1)
Godinja proizvodnja drvnih sortimenata u JP sea i izrada drvnih sortimenata koja se odvija u umi,
Srbijaume u proseku iznosi od 1.100.000-1.200.000m3, pored panja; 2) izvlaenje (iznoenje u sluaju prostornog
od ega je oko 450.000m3 tehniko i ostalo tehniko drvo, drveta) na kamionski put i 3) prevoz drvnih sortimenata
a ostatak ini prostorno drvo (ogrevno, celulozno i drvo do krajnjeg kupca ili na neko stovarite. Posle obaranja
za drvene ploe). stabala ono se prerezuje i na taj nain se izradjuju
sortimenti trupci odgovarajue klase, a od ostatka stabla
Proces proizvodnje drvnih sortimenata podrazumeva koji po JUS-u ne zadovoljava uslove ni jedne klase
nekoliko faza rada: seu i izradu, privlaenje (privlaenje, trupaca, izrauje se prostorno drvo.
iznoenje ili izvoz iz ume na kamionski put) i prevoz
drvnih sortimenata. Obeleavanje trupaca i do sada se vrilo plastinim
ploicama s tim to je svaka ploica do sada nosila
Dosadanji nain rada podrazumevao je evidenciju podatak samo o klasi trupca. Prostorno drvo do sada se
proizvodnje drvnih sortimenata preko odgovarajuih nije obeleavalo ploicama.
zapisnika u koje su poslovoe odgovarajue faze rada
unosile podatke o odgovarajuem odseku (magacinu). S Nov nain evidencije trupaca podrazumeva obeleavanje
obzirom na veliki obim proizvodnje, ovi podaci su se svakog trupca jedinstvenom (unikatnom) plastinom
unosili sumarno za magacin - evidentirala se ukupno ploicom, koja pored podatka o klasi nosi i jedinstveni
proizvedena, privuena ili optpremljena dvrna masa serijski broj. Pri nababavci ploica dobavljau su
pojedinih sortimenata. dostavljene serije brojeva za svaku klasu trupaca, tako da
oitavanje serijskog broja automatski nosi podatak i o
S obzirom da je ovakav nain evidencije imao brojne klasi. Ideja je bila da svaki proizvedeni trupac dobije svoj
nedostatke, poev od dinamike izrade dokumentacije, do serijski broj koji e nositi kroz sve faze rada. Za ovaj
potrebe da se drvni sortimenti jo jednom mere na serijski broj, pred klase, vezani su i ostali podaci koji se
kamionskom putu prilikom prijema privlaenja ili ustanovljavaju na terenu: prenik, duina, zapremina i
otpreme, dolo se na ideju da se uvede nov nain vrsta drveta. Na ovaj nain bi se, sa evidencije po koliini
evidencije drvnih sortimenata njihovim obeleavanjem
Page 239 of 534

izraenih drvnih sortimenata odreene klase, prelo na Sa ovako pripremljenim raunarima postupak evidencije
evidenciju po komadu. tee na sledei nain:
Nov nain evidencije proizvodnje prostornog drveta Pre poetka rada, lice zadueno za prijem izradenih
podrazumeva obeleavanje svakog sloaja u umi jednom sortimenata u aplikaciji za mobilne raunare bira opciju
ploicom koja se udara na bilo koju od cepanica u sloaju, Evidencija see i izrade i na sledeem ekranu loguje se
tako da svaki sloaj dobija odgovarajui serijski broj. preko svoga ID-a (lini broj na platnom spisku) i ifre
Posle iznoenja prostornog drveta na kamionski put, (koju zna samo ono) (slika 1 i 2).
prelazi se sa evidencije po broju na evidenciju po koliini,
a izneene ploice garantuju da je svaki evidentirani
sloaj izneen iz ume, to se poverava merenjem zbirnog
sloaja na kamionskom putu i eventualnom proverom
radilita u umi.
S obzirom na ogroman broj komada koji se proizvode,

realizacija ovakvog naina evidencije ne bi bila mogua
bez uvoenja elektronske evidencije na terenu, odnosno
bez primene robusnih mobilnih raunara.
ROBUSNI MOBILNI RAUNARI
Za potrebe novog naina evidencije, u postupku javne Slika 1 Slika 2

nabavke, nabavljeni su robusni mobilni raunari, koji, u
kompletu sa mobilnim tampaima, treba u potpunosti da Na sledeem ekranu unose se podaci o mestu rada ime se
odgovore zahtevnim uslovima terenskog rada u umi. zapravo formira zaglavlje samog dokumenta. Unose se
Naravno da primena ovog novog naina evidencije naziv umske uprave, gazdinske jedinice, ime
podrazumeva i izradu posebne aplikacije za mobilne magacionera, revir, odeljenje i odsek u kome se radi,
raunare. Mobilna aplikacija mora biti u dvosmernoj odnosno podaci o magacinu pored panja (slika 3).
komunikaciji sa poslovnom bazom.
U sledeim poglavljima bie paralelno opisan postupak

evidencije drvnih sortimenata i nain rada same
softverske aplikacije
EVIDENCIJA TRUPACA
Aplikacija za evidenciju drvnih sortimenata je u

dvosmernoj komunikaciji sa poslovnom bazom
preduzea. Ka mobilnom ureaju iz poslovne baze alju
se dve vrste podataka: 1) podaci koji u glavnom
predstavljaju razliite vrste ifarnika i koji se uitavaju
samo po potrebi (ukoliko doe do promene spiska
zaposlenih, kod unosa novih uslunika i sl.), ali i 2) Slika 3
podaci o prethodno izvrenoj proizvodnji. Ka poslovnoj
bazi alju se podaci o izvrenoj proizvodnji, privlaenju i Posle izrade svakog trupaca, u umi, na elo trupca
prevozu drvnih sortimenata. Mobilna aplikacija poslovoa prijama udara plastinu ploicu sa bar kodom i
komunicira sa poslovnom bazom putem web servisa pri odmah potom mobilnim ureajem oitava bar kod i unosi
emu moe postojati jedan web servis dotupan svim podatke o samom komadu: vrstu drveta, duinu i dva
umskim upravama u okviru gazdinstva ili po jedan web unakrsna prenika merena na sredini trupca. Oitavanjem
servis u svakoj upravi. Veza izmeu mobilnog raunara i bar koda polje klasa kvaliteta se automatski popunjava s
ureaja ostvaruje se preko wi-fi veze ili putem USB obzirom da serije brojeva ploica definiu i klasu
konekcije kablom. Opcija beinog prenosa putem kvaliteta. Takoe, posle unosa dimenzuja trupca softver
GPRS veze ostaje otvorena za eventualnu kasniju automatski izraunava i prikazuje srednji prenik i
upotrebu, kada se steknu odgovarajui logistiki uslovi zapreminu. Postoje i opcije za klarisanje kombinovanih
dostupnost GPRS veze na svim terenima na kojima se trupaca i eventualne bonifikacije. Pri ekiranju opcije za
radovi obavljaju. bonifikaciju automatski se otvara dodatni prozor za
definisanje elemenata bonifikacije (slike 4 i 5). Pritiskom
na dugne dodaj prelazi se na unos sledeeg trupca.
Page 240 of 534

se zakljuava opcijom Pamenje i posle ovoga nije

mogue nikakvo menjanje podataka o evidentiranim
drvnim sortimentima u konkretnom dokumentu. Ovo
stoga da se spree eventualne kasnije zloupotrebe u
smislu menjanja dimenzija i sl. (slika 7). kao to se na
slici 7 vidi, postoji i opcija tampe dokumenta.
Predvieno je da se formirani dokument i tampa
robusnim mobilnim tampaem na licu mesta i da takav
dokument potpisuju po potrebi poslovoa prijema i
magacioner.
Preko opcije Nazad mogue je ponovo vriti prijem

drvnih sortimenata u istom magacinu (umskom odseku)
Slika 4 Slika 5 bez ponovnog unosa optih podataka, odnosno zaglavlja
dokumenta. Ovim se formira novi dokument sa novim
Ukoliko je potrbno evidentirati prostorno drvo, u vrhu koliinama sortimenata u istom magacinu.
istog ekrana bira se opcija sloaj i tada forma za unos
poprima neto drugaiji oblik (slika 6). Naime, posle EVIDENCIJA PRIVLAENJA
unosa vrste drveta, oitavanja bar koda, potrebno je uneti
duinu i visinu sloaja koje se mere na terenu. U drugoj fazi proizvodnje vri se privlaenje trupaca i
iznoenje prostornog drveta na tvrdi kamionski umski
put dakle roba se prebacuje iz magacina pored panja u
magacin na tvrdom umskom putu. Prijem sortimenata na
u magacin na umskom putu sada je krajnje jednostavan:
potrebno je samo evidentirati ve zabeleene sortimente,
odnosno evidentirati njihov prelazak iz magacina pored
panja u magacin na kamionskom putu. Ranije se i za
prostorno i za tehniko drvo ovo evidentiranje vrilo po
koliini, a sad se, za trupce, koji ujedno predstvaljaju i
najvrednije sortimente vri po komadu.
Da bi se otpoeo rad na prijemu privlaenja potrebno je

na poetnoj strani izabrati Evidencija privlaenja i zatim
Slika 6 preko LogIn stranice (jer ove poslove obino obavlja
Tokom rada mogue je i proveriti spisak evidentiranih drugi radnik) doi do strane za unos podataka u zaglavlju
sotimenata biranjem kartice Lista ili pogledati neku od dokumenta o prijemu privlaenja (Slika 9).
rekapitulacija po artiklima kartice Rekap 1 i Rekap 2
(slike 7 i 8)
Slika 9
Slika 7 Slika 8
Kao to se na slici 9 vidi, od optih podataka unose se
Prilikom evidentiranja drvnih sortimenata u jednom naziv gazdinske jedinice, vrsta dokumenta: US usluge
odseku, oni se na mobilnom raunaru grupiu u jedan ili RZ sopstvena reija u zavisnosti da li poslove
dokument. Po zavretku rada u odreenom odseku privlaenja vre druge firme angaovane za te poslove
formirani dokument u lokalnoj bazi podataka na raunaru kao poslove usluga ili se privlaenje obavlja u sopstvenoj
reiji, i podaci o usluiocu, ukoliko se radi o uslugamana
Page 241 of 534

privlaenju drvnih sortimenata. Podatke o odeljenju i EVIDENCIJA OTPREME

odseku nije potrebno unositi jer su oni vezani za sortiment
pa se ifra magacina na putu formira iz ve unetih Otprema drvnih sortimenata podrazumeva utovar trupaca
podataka za svaki komad automatski. Za trupce, sada je i prostornog drveta na kamion i njihovu otpremu ili
potrebno samo oitati bar kod sa ploice i evidentiran je krajnjem kupcu ili na drugo stovarite van ume.
prelazak komada iz magacina pored panja u magacin na
kaminskom putu. Oitavanjem bar koda fomformira se i Za poetak rada na otpremi potrebno je logovati se
puni magacin na putu to se u aplikaciji na mobilnom ponovo i uneti neke opte podatke o zaposlenima ili
ureaju vidi kao popunjavanje liste sa sortimentima (slika uslunoj formi koja vri otpremu (slika 12)
10). Prilikom oitavanja bar koda, prikazuje se i forma sa
podacima o oitanom trupcu radi kontrole (slika 11).
Slika 10 Slika 11 Slika 12
Kada je u pitanju prostorno drvo, radnici koji rade na Kao to se na slici 12 vidi, otprema trupaca i prostornog
poslovima iznoenja prostornog drveta na kamionski put, drveta unekoliko se razlikuje, i na formi za unos osnovnih
duni su da iznesu i cepanicu sa plastinom ploicom. Na podataka potrebno je izabrati da li e se vriti otprema
kamionskom putu, od izneenih sloaja formira se jedan trupaca (komad) ili prostornog drveta (sloaj).
(ili vie) velikih sloaja. Oitavanjem izneenih cepanica
evidentira se da je koliina prostornog drveta Kada se vri otprema trupaca posao se svodi opet na
ogdovarajueg sloaja izneena na kamionski put to je prosto evidentiranje komada utovarenih u kamion: oitava
neohodno proveriti merenjem. se bar kod na ploici utovarenog trupca, formira se lista
drvnih sortimenata i softver automatski kreira dokument i
Osnovni problemi koji se javljaju u ovoj fazi rada su otpremnicu. Dokument se takoe tampa na mobilnim
otpadanje ploice sa ela trupca prilikom privlaenja i tampaima na licu mesta, rekapitulacija po koliini i
neitljivost same ploice. Dok je u prvoj fazi proizvodnje artiklima se takoe tampa i ovi odtampani dokumenti
sei i izradi ploica oitavana odmah posle udaranja prikainju se za propisani dokument otpremnicu, u koju
na elo trupca, te nije bila u mogunosti da seoteti ili je za sada neophodno prepisati rekapitulirane podatke.
spadne, ovde grubi poslovi privlaenja drvnih sortimenata
po nepristupanom terenu i esto loim vremenskim Kada se vri otprema prostornog drveta, otprema se vri
uslovima, dovode do mogunosti da se 1) najee po koliini. Pri utovaru odreene koliine u kamion, sa
ploica toliko zaprlja (debeo sloj blata ili leda na elu liste primljenih koliina treba izabrati iz koje stavke iz
trupca) da je nemogue ne samo oitati bar kod, ve da kog magacina i koja koliina se eli otpremiti. (slike 13)
nije mogue ni videti pa samim tim ni ukucati broj bar
koda i 2) da ploica potpuno spadne u toku privlaenja. Izborom stavke magacina otvara se forma u kojoj se na
osnovu raspooive koliine unosi koliina za otpremu.
Ovi problemi trenutno se reavaju deliminom sitnijom Naravno da se u ovo polje moe maksimalno uneti
promenom metodologije rada u smislu da se pazi da se koliina koja je u tom magacinu raspoloiva. Ukoliko je
ploice udaraju u smeru suprotnom od privlaenja, tako ukupna masa za otpremu vea, dodakje se masa iz drugog
da je mala verovatnoa da doe do oteenja i spadanja magacina.
ploica. Ipak, u sluajevima kada se to desi (1-2% spalih
ploica), komadi bez ploica ostavljae se sa strane i na
kraju vriti rekonstrukcija po dimenzijama.
Page 242 of 534

Za potrebe komunikacije izmeu dva mobilna raunara na

jednom radilitu, u uslovima naroito poveanog obima
proizvodnje, planira se da se u aplikaciju uvede i
mogunost usklaivanja dva mobilna raunara na terenu
putem Bluetooth-a. Takoe, u trenutku kada to dostupnost
GPRS signala na svim terenima na kojima posluje Javno
preduzee bude dozvolila, planira se da se usklaivanje
mobilnih raunara sa poslovnom bazom podataka obavlja
sa terena beinom GPRS vezom.
ZAKLJUAK
Mnoge nedostatke koji se javljaju kao posledica

Slika 13 dosadanjeg naina rada u procesu evidencije proizvodnje
drvnih sortimenata, mogue je prevazii primenom
KOMUNIKACIJA SA SERVEROM PRENOS savremenih tehnolokih dostignua u oblasti raunarske
PODATAKA I OSVEAVANJE BAZE NA tehnologije, pre svega korienjem terenskih raunara,
MOBILNOM UREAJU prilagoenih za poslovanje u ekstremnim uslovima u
umi. Izrada aplikacije za mobilne raunare sa Windows
Iz dosada navedenog, jasno je da na mobilnom ureaju Mobile operativnim sistemom, iako na izgled jednostavan
moraju da se nalaze podaci o evidentiranim drvnim zadatak, morala je da odgovori na niz zahteva da bi
sortimentima u sve tri faze, odnosno, da bi se obavljali operativno bila upotrebljiva. S obzirom na injenicu da se
poslovi prijema privlaenja na ureaju moraju postojati terenski raunari koriste u ekstremnim uslovima porebno
podaci o primljenim drvnim sortimentima na sei i izradi, je da aplikacija bude koncipirana tako da se minimalizuje
a da bi se vrila otprema, na ureeju moraju postojati broj podataka za unos, da se maksimalno eliminie
podaci o primljenim sortimentima u fazi privlaenja. mogunost greke i da u svakom momentu postoji logika
Kako se svi ovi poslovi ne obaljaju u istom danu i ne kontrola unesenih podataka.
obavljaju ih isti zaposleni sa istim mobilnim raunarima,
baze podataka na mobilnim raunarima meusobno, kao i Upotreba terenskih raunara, podrazumeva potpunu
poslovna baza podataka na serveru, moraju biti usklaeni. sinhronizaciju sa poslovnom bazom podataka i delom IS
koji prati poslovne procese. Svi, do sada ustanovljeni
Kao to je ve reeno aplikacija za evidenciju sortimenata ifarnici, obrasci, dokumenta, poslovni procesi itd., ostali
na mobilnom ureaju je u dvosmernoj komunikaciji sa su nepromenjeni ili su pretrpeli minimalne promene, a
poslovnom bazom preduzea. Ova okomunikacija novi nain rada ne samo da olakava rad zaposlenih na
ostvaruje se preko wi-fi veze ili preko USB kabla. po terenu, ve znaajno ubrzavaju proces obrade podataka,
zavretku rada ili, ako je tako zgodnije na poetku radnog dovode do maksimalne aurnosti podataka i smanjuju ili
dana, pre odlaska na teren, zaposleni povezuje ureaj sa potpuno uklanjaju mogunost greke ili namerne
poslovnom bazom podataka i preko opcije Slanje alje manipulacije podacima.
podatke sa svog ureaja u poslovnu bazu podataka. Preko
opcije Refresh bira fazu rada za koju eli da osvei LITERATURA
podatke (slika 14)
[1] Tan, E : .NET Compact Framework 3.5 Data-Driven
Applications, Pact Publishing Ltd., Birmingham, UK,
2010
[2] Yang, B., Zheng, P., Ni, L.: Professional Microsoft

Smarthphone Programing, Wiley Publishing, Inc.,
Indianapolis, IN, USA, 2007
[3] Nikoli, S.: Prouavanje vanijih faktora efekata prve

faze transporta drveta, umarstvo IV/5, str- 3-14,
Beograd, 1991.
[4] Popovi, V. : Iskoriavanje uma I i II deo, Zvod za

Slika 14 izdavanje udbenika, Beograd, 1991
Page 243 of 534

ZNAAJ I PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U PRAENJU

RAZVOJA ENERGETSKOG MENADMENTA U ZGRADARSTVU
THE IMPORTANCE AND APPLICATION OF ICT IN MONITORING OF

ENERGY MANAGEMENT MONITORING IN BUILDINGS
Dragica Radosav1, Aleksandar Tomovi1, Dragana Gluac1
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Univerziteta u Novom Sadu1
Apstrakt Razvoj javne svesti o ubrzanom troenju jedinica lokalne samouprave i obveznici sistema
rezervi fosilnih goriva poelo je velikom energetskom energetskog menadmenta [1]. Pozitivni efekti
krizom sedamdesetih godina XX veka. Od tada se implementacije ovog sistema ogledaju kroz sledee
kontinuirano preduzimaju mere u cilju smanjenja pokazatelje:
potronje primarnih izvora energije. Znaajan pomak u Ekonomske;
smanjenju potronje primarnih izvora energije jeste Ekoloke;
prelazak sa tednje na njihovo efikasno i racionalno Nezavisnost u snabdevanju energentima i
korienje. Prema procenama, preko 40% od ukupno energijom;
utroene energije troi se na termiku regulaciju u Ouvanje neobnovljivih izvora energije.
zgradama, to predstavlja veliki prostor za potencijalnu
utedu. Osnova optimalnog upravljanja potronjom Potronja energije u zgradama (javnim, stambenim i
energije jeste implementacija sistema energetskog komercijalnim) je oko 40 % od ukupne svetske potronje
menadmenta. Ovaj sistem mora biti podran relevantnim [2], pri emu u Srbiji 38,5% od ukupne potronje energije
zakonskim dokumentima, koji su doneti u Srbiji po ugledu koristi se u zgradarstvu [3]. Ovo ostavlja znaajane
na EU direktive. Preduslov odrivosti ovog sistema jeste mogunosti za smanjenje potronje energije, korienjem
postojanje baze podataka odakle e energetski menaderi, mera efikasnog energetskog menadmenta, ime bi se
kao i graani biti upoznata sa trenutnim postignuima i racionalizovala potronja energije, to bi se direktno
buduim trendovima u razvoju ove oblasti, to je i tema odrazilo na povienje ivotnog standarda graana u
ovog rada. smislu poveanja ivotnog komfora i smanjenja trokova
za energente. Za poboljanje i racionalizaciju korienja
Abstract The development of public consciousness of energije u zgradarstvu neophodno je dobro planiranje,
accelerated fossil fuel consumption begun with the first projektovanje i izvoenje graevinskih radova i termo-
great energy crisis in the 1970s. Ever since the crisis, tehnikih instalacija, efikasno korienje raspoloivih
precautionary measures have been implemented in order tehnika i tehnologija, razvijena svest o racionalnoj
to decrease the consumption of primary energy sources. potronji energije i mogunosti za njeno sprovoenje,
The significant step in this process was the integrisan sistem energetskog menadmenta na lokalnom,
implementation of efficient and rational use vs. regionalnom i nacionalnom nivou. Pokazano je da se
traditional reduction of fuel consumption. According the moe izvriti smanjenje potronje energije za 80 do 90 %
estimates, over 40 % of total energy has been used for primenom prethodno navedenih mera [2]. Znaajnu ulogu
thermal regulation in buildings, thus this area has a u praenju i implementaciji sistema energetskog
significant potential in rationalization the energy menadmenta imaju energetski menaderi. Prema [1]
consumption. The foundation of optimal energy utilization energetski menader je fiziko lice imenovano od strane
lies in the implementation of the energy management obveznika sistema energetskog menadmenta da prati i
system. This system has to be supported by the relevant belei naine korienja i koliine upotrebljene energije,
legislative documents, which have been implemented in predlae i sprovodi mere efikasnog korienja energije i
Serbia according to EU Directives. A prerequisite of the obavlja druge poslove utvrene zakonom.
sustainability of the system is the existence of the global
data base. This base should be the source of information 2. OSNOVNI ELEMENTI POVEANJA
about current achievements and future trends in this area ENERGETSKE EFIKASNOSTI U
for energy managers and citizens. The importance of ICT ZGRADARSTVU
through the data base is analysed in this paper.
U svetu je uoena mogunost znaajne utede energenata
1. UVOD i njihove osloboene energije povienjem stepena
implementacije mera energetske efikasnosti. Zavisno od
Sistem energetskog menadmenta se definie kao sistem primene ovih mera zgrade se mogu svrstati u vie
organizovanog upravljanja energijom koji obuhvata kategorije u zavisnosti od potronje energije za grejanje.
najiri skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih, Prema literaturnom izvoru [2] razlikuju se:
tehnikih i drugih mera i aktivnosti, kao i organizovanog Prosene zgrade iz postojeeg stambenog fonda;
praenja i analize proizvodnje, prenosa, distribucije i Zgrade graene prema najnovijim standardima
potronje energije, koje u okvirima svojih ovlaenja toplotne zatite;
utvruju i sprovode organi dravne uprave, organi
Page 244 of 534

Pasivne kue;
Zelene kue;
Zgrade koje minimalno troe energiju; 3. PRAVNI OKVIR ZA UVOENJE
Zgrade koje ukupno posmatrano nemaju potrebu EFIKASNOG KORIENJA ENERGIJE U
za energijom; ZGRADARSTVU
Energetski pozitivne zgrade.
Srpska energetska politika zasnovana je na politikom
Evropski trend je izgradnja zgrada koje minimalno troe opredeljenju zemlje za ekonomino usklaivanje razvoja
energiju, to je predvieno evropskom direktivom celokupnog energetskog sistema sa ekonomskim
2010/31/EU. razvojem zemlje i njenim ukljuivanjem u evropske
integracije [3]. U evropskom zakonodavstvu se poseban
Osnovne mere poboljanja energetske efikasnosti zgrade akcenat stavlja na zgrade javnog sektora, gde treba
ogledaju se u optimizaciji: ostvariti najveu utetdu energije u najkraem roku kako
Toplotne izolacije graevinskog omotaa zgrade; bi se dao dobar primer graanima o implementaciji mera
energetske efikasnosti.
Kvaliteta prozora;
Lokalne regulacije sistema klimatizacije,
Relevantne evropske direktive za ovu oblast su:
grejanja i hlaenja (KGH);
Direktiva 2006/32/EC o energetskoj
Upravljanja energijom u zgradi;
efikasnosti u krajnjoj potronji i energetskim
Odravanja KGH postrojenja; uslugama;
Korienja otpadne toplote iz KGH sistema;
Direktiva 2002/91/EC o energetskim
Korienja tedljivih sijalica i elektrinih aparata performansama objekata, nije na snazi od 2010.
sa malom jedininom potronjom energije; godine;
Ugradnje sistema za kogeneraciju, ime se Direktiva 2010/31/EU o energetskim
postie efikasnije korienje toplote iz primarnog svojstvima zgrada;
izvora energije.
Direktiva 92/75/EEC oznaavanje energetske
klase aparata u domainstvu, nije na snazi od
Glavna asocijacija na povienje stepena energetske
2010;
efikasnosti zgrade vezana je za postavljanje ili
Direktiva 2010/30/EU o oznaavanju i
rekonstrukciju toplotne izolacije graevinskog omotaa
informisanju o potronji energije standardnih
zgrade. U ovu svrhu se koriste termoizolacioni materijali
proizvoda i drugih energetskih znaajnih
koje je mogue klasifikovati u dve grupe. Prema [2] u
porizvoda.
prvu grupu spadaju: mineralna vuna, stiropor i poliuretan,
dok u drugu grupu spadaju: presovana trska, pluta,
Na osnovu direktive 2006/32/EC usvojen je Prvi akcioni
termoizolacioni malteri, durisol, itd. Materijali iz prve
plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period
grupe imaju bolja termoizolaciona svojstva od materijala
od 2010. do 2012. godine, gde je izmeu ostalog najavljen
iz druge grupe. Pored prekrivenosti omotaa zgrade i
Zakon o efikasnom korienju energije, koji predstavlja
krova termoizolacionim materijalom, znaajan faktor jeste
osnov za uvoenje ureenog sistem energetskog
eliminacija toplotih mostova. Ukoliko toplotne mostove
menadmenta u Republici Srbiji.
nije mogue izbei iz konstruktivnih razloga potrebno je
da budu dodatno izolovani.
Zakonu o efikasnom korienju energije prethodili su
sledei zakonski i podzakonski akti ije su odredbe
Prilikom optimizacije kvaliteta prozora potrebno je
relavantne za energetsku efikasnost u zgradarstvu:
obratiti posebnu panju na: veliinu prozora, materijal
Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, broj
rama, broj stakala, vrstu ostakljenja, ispunu izmeu
84/2004, 57/2011, 80/2011, 93/2012 i 124/2012);
stakala i zaptivenost prozora kao najbitniji element, kojim
se definie koliina infiltriranog okolnog vazduha. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS,
br. 72/2009, 81/2009, 64/2010 odluka US,
Kvalitetan rad KGH sistema se, u naelu, postie 24/2011 i 121/2012);
optimizacijom i automatizacijom njegove regulacije. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl.
Lokalna regulacija sistema za centralno grejanje je glasnik RS, br. 61/2011);
neophodna u cilju redukcije koliine toplote potrebne za Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja
grejanje kroz iskorienje toplotnog uticaja od Sunevog sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl.
zraenja, ljudi osvetljenja, elektrinih ureaja i dr. Pored glasnik RS, br. 69/2012).
optimalnog upravljanja kvalitetno odravanje KGH
instalacija je od velikog znaaja. Ovo se pre svega ogleda Pojam energetskog menadmena i efikasnog korienja
u spreavanju curenja, balansiranju mree, ispravnom energije nije bio definisan pre usvajanja Zakona o
radu automatike, ienju instalacije od zaprljanja, efikasnom korienju energije (Slubeni glasnik RS br.
kontroli i zameni ventila, itd. Primenom mera lokalne 25/2013), kojim je postavljena osnova za uvoenje
automatske regulacije uz redovno odravanje instalacije i sistema energitskog menadmenta na dravnom i
iskorienje otpadne toplote postie se povien stepen lokalnom nivou. Ovaj zakon definie osnovna naela o
iskorienja instalisanog KGH sistema. efikasnom korienju energije [1], i to su:
Page 245 of 534

1. Energetska sigurnost; sadrala sve podatke znaajne za pravilno sprovoenje

2. Konkurentnost proizvoda i usluga; energetskog menadmenta za odreeni objekat ili
3. Odrivost korienja energije; postrojenje i time uinila te podatke stalno dostupnim
4. Organizovano upravljanje energijom menaderu.
upravljanje potronjom energije;
5. Ekonomska isplativost mera energetske
efikasnosti; 4. ZNAAJ PRAENJA ZA RAZVOJ I
6. Minimalni zahtevi energetske efikasnosti. ODRIVOST SISTEMA ENERGETSKOG
MENADMENA U ZGRADARSTVU
Zasnovano na prethodnim naelima ovim zakonom se
ureuju uslovi i nain efikasnog korienja energije i Preduslovi za odrivu potronju energenata jesu:
energenata, politika efikasnog korienja energije, sistem razumevanje gde i kako se koristi osloboena energija,
energetskog menadmenta, oznaavanje nivoa energetske praenje potronje, kontrola i optimizacija njenog
efikasnosti proizvoda koji utiu na potronju energije, korienja. Za potronju energije u zgradarstvu vae svi
minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji ovi koraci, pa se tako odrivost sistema energetskog
prenosu i distribuciji elektrine i toplotne energije i menadmenta u zgradarstvu se ogleda u kontinuiranoj
isporuci prirodnog gasa, finansiranje, podsticajne i druge primeni elemenata za povienje energetske efikasnosti i
mere u ovoj oblasti i sva pitanja od znaaja za prava i praenje dobijenih rezultata. Prema [7], postizanje
obaveze fizikih i pravnih lica, a u vezi sa korienjem odrivosti i unapreenja ovog sistema zasniva se na
energije [1]. implementaciji prikupljanja podataka i monitoringa
vezanih za instalacije i konstrukcije, zatim se te
Ove odredbe stvaraju uslove za smanjenje zagaenja i informacije analiziraju na osnovu preporuka i standarda.
emisiju CO2, ouvanje prirodnih resursa, kao i sveukupno Dobijena analiza se izlae korisnicima, ime se utie na
poboljanje ivotnog standarda graana, to je obraeno u irenje njihove svesti i podie nivo edukovanosti. Na
analizi [6]. osnovu prethodnih koraka vri se opitmizacija u cilju
smanjenja potronje energije. Ovi koraci prikazani su na
Okosnica razvoja ureenog sistema energetskog slici 1.
menadmenta u zgradarstu ureena je: Pravilnikom o
energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima,
sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim
svojstvima zgrada. Pravilnikom o energetskoj efikasnosti Slika 1. Koraci implementacije energetskog menadmenta
zgrada blie se propisuju energetska svojstva i nain u zgradarstvu [7]
izraunavanja toplotnih objekata visokogradnje, kao i
energetski zahtevi za nove postojee objekte [4]. Dakle, kao osnovni korak jeste monitoring potronje
Pravilnikom o uslovima, sadrini i nainu izdavanja energije ije praenje prua mogunost optimizacije
sertifikata o energetskim svojstvima zgrada blie se potronje. Ovo praenje moe se vriti korienjem
propisuju uslovi, sadrina i nain izdavanja sertifikata o specijalizovanih softvera ime se smanjuje mogunost
energetskim svojstvima zgrada. greke, pri emu se pre svega misli na unificiranu bazu
relevantnih podataka. Ova baza bi pored podataka o
Dokument od posebnog znaaja jeste sertifikat o konstrukcionim i instalacionim karakteristika zgrada i
energetskim svojstvima zgrada tzv. energetski paso. podsistema trebala da sadri podatke o potronji energije
Ovaj dokument sadri podatke o izraunatoj vrednosti razvrstano po tipu, kao i konstantno auriranje o
potronje energije, energetski razred i preporuke za primenjenim merama energetske efikasnosti.
poboljanje energetskih svojstava zgrade. Ovaj dokument
izdaje ovlaena organizacija koja ima licencu za Kako javne zgrade treba da predstavljaju primer onima u
izdavanje energetskog pasoa. U energetskoj sertifikaciji privatnom vlasnitvu to su razvijeni razni metodi
zgrada uestvuje odgovorni inenjer za energetsku monitoringa potronje energije u javnom sektoru. Tako je
efikasnost zgrada, koji poseduje licencu za energetsku razvijena platforma za praenje u kontrolnim takama [8],
sertifikaciju zgrada. Ovaj inenjer predstavlja svojevrsnog koja je stalno dostupna ovlaenim licima. Ovaj primer
energetskog menadera specijalizovanog za rad u predstavja pravilan monitoring i prikupljanje podataka u
zgradarstvu. cilju daljeg upravljanja potronjom energije. Dalji znaaj
praenja za optimizaciju potronje energije u zgradama
Prema [1] energetski menader je fiziko lice koje je jeste konkretna regulacija sistema za KGH i osvetljenja,
imenovano od strane obveznika sistema energetskog gde praenjem parametara i uporeivanjem sa zadadatim
menadmenta da prati i belei naine korienja i koliine vrednostima sistem upravljanja regulie potronju
upotrebljene energije, predlae i sprovodi mere efikasnog energije u zgradi. Optimizacijom praenja promena u
korienja energije i obavlja ostale relevantne poslove. sistemu optimizuje se i sama regulacija zgrade [9].
Zbog multidisciplinarnosti poslova i oblasti kojima se
energetski menader bavi potrebno je obezbediti Znaaj monitoringa je prepoznat od strane evropskih
odgovarajue alate, ijom bi se primenom rad uinio vlasti gde se definie kao jedan od sastavnih lanova
efikasnijim i manje podlonim grekama. Pre svega se aktivnog energetskog menadmenta. Razlog za to je to se
misli na kreiranje i auriranje baze podataka koja bi
Page 246 of 534

pravilnim monitoringom potronje energije i Da se omogui dostupnost podataka radi

implementacijom rezultata na sistemskom nivou moe se jednostavnijeg i aurnijeg praenja sistema
postii visok nivo energetske efikasnosti i optimizacija potronje energije.
rada energetskih sistema u zgradama.
U Evropi se radi na ubrzanom razvoju softvera ovog tipa,
U Srbiji je znaaj praenja za energetski menadment koji su pre svega dostupni ovlaenim licima
izraen kroz zakon [1], gde je praenje potronje energije, energetskim menaderima. Jedan od takvih softvera je i
pored primene mera za poveanje energetske efikasnosti ISGE [10], koji je razvijen od strane Instituta za
osnovni alat za upravljanje potronjom energije i energetiku i zatitu okolia Republike Hrvatske. Ovaj
smanjenje ukupne potronje primarne energije. Istim softver je projektovan na platformi relacione baze
zakonom predvieno je i postojanje baze podataka koju podataka i web arhitekturi, to ini da mu se moe
vodi Ministarstvo i znaajna je za funkcionisanje sistema pristupiti sa bilo kog raunara koji poseduje internet
energetskog menadmenta na svim nivoima. prikljuak.
Slian softver primenjen je u istraivanju doprinosa

5. PRIMENA INFORMACIONO energetskih pasoa poboljanju energetske efikasnosti
KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U zgrada javnih zgrada u Evropi. Kreirana je baza podataka
ENERGETSKOM MENADMENTU sa energetskim karakteristikama preko 10 000 zgrada u
Evropi, ime je postignuta mogunost analize trendova u
Informaciono komunikacione tehnologije mogu se povienju energetske efikasnosti, kao i trenutnih
koristiti u cilju optimizacije korienja energije na vie energetskih performansi zgrada. Literaturni izvor [11]
naina, neki od njih su: modeliranje i simulacija potronje bavi se znaajem energetskih sertifikata/pasoa za
energije, analiza potronje energije i ponaanja korisnika, smanjenje potronje energije u zgradama u Evropi
monitoring i prikaz rezultata u cilju optimizacije potronje koristei ovu bazu podataka, pre svega sa osvrtom na
primarnih izvora energije. Pored toga IKT se mogu promene ponaanja u potronji energije korisnika zgrada.
koristiti u projektovanju zgrada i upravljanju postojeim Dakle, postojanje jedne ovakve baze moe biti znaajno
instalacijama, kao i za generisanje podataka na nivou za razvoj razliitith pristupa problemima energetskog
optine, grada, regiona i drave u jedinstvenu bazu. menadmenta. Jo se navodi da je postojanje ovakve baze
podataka od velikog znaaja za promenu svesti korisnika,
Ovakvo korienje IKT-a zahteva multidisciplinarni jer se na taj nain poveava dostupnost informacija, a
pristup i meusektorsku saradnju u cilju podizanja nivoa samim tim i potencijal za edukaciju korisnika.
sistema energetskog menadmenta. Tako, primena
informacionih tehnologija zahteva razvoj i U cilju holistikog pristupa doprinosu informacionih
implementaciju hardverskih i softverskih reenja, kao i tehnologija energetskom menadmentu u zgradarstvu
osposobljavanje ljudi za njihovo korienje u praksi. Za [10], pored ve navedenih baza podataka sa energetskim
energetske menadere je od posebnog znaaja karakteristikama zgrada, potrebno je obratiti panju na
uspostavljanje programa za monitoring potronje energije. njihovu primenu u monitoring i analizi potronje energije
Uloga ovog programa bila bi praenje i poreenje na nivou same zgrade. Ovo podrazumeva svojevrstan
potronje energije kod potroaa istog tipa, zatim razvoj automatizovan sistem upravljanja potronjom energije na
plana za optimizaciju korienja energije. nivou jedne zgrade. Povezivanjem tog, lokalnog sistema
sa globalnom bazom energetskih podataka postie se
Softver za podrku rada energetskog menadera u potpuna automatizacija nadzora potronje energije u
zgradarstvu treba da omogui: zgradarstvu. Meutim ovakvi sistemi zahtevaju visoka
Da se formira baza podataka o objektima ija se ulaganja na nivou zgrade, pa se zbog toga unos podataka
potronja energije prati; u veini sluajeva odvija manuelno.
Da se unese i redovno aurira tanost relevantnih
podataka o objektu (optih, konstrukcionih i Jedan od sistema praenja potronje energije na nivou
energetskih); zgrade razvijen je od strane grupe naunika iz Kine i
Da se vri prikupljanje podataka o potronji prikazan kroz literaturni izvor [12]. Ova instalacija
energenata i vode (automatski ili manuelno); omoguava on-lajn praenje potronje energije u zgradi,
Da se vri obrada prikupljenih podataka; na osnovu instaliranih mernih instrumentata za praenje:
Da se vri analiza prikupljenih podataka; ambijentalne temperature, potronje elektrine enegije,
Da se vri definisanje i realizacija ciljeva za potronje vode i utroka koliine toplote. Podaci se
smanjenje potronje primarnih izvora energije i sakupljaju i alju na server, kao veza koristi se internet
emisije CO2; konekcija, ovi podaci su stalno dostupni ovlaenim
Da se vri kontrola materijalnih trokova za osobama kroz internet pristup.
odravanje i eksploataciju energetskh sistema;
Da se omogui komunikacija korisnika;
Da se automatski detektuje prekoraenje
potronje energije u odosu na onu definisanu
energetskim pasoem;
Page 247 of 534

6. ZAKLJUAK [7] Gkc e, H. U. (2010). Multi-dimensional analysis of

building performance data for energy efficient building
Srbija je na putu pridurivanja Evroupskoj uniji i jedna od operation. Cork, Ireland: National University of Ireland
zemalja potpisnika Kjoto protokola, s toga treba da uvede (PhD thesis).
znaajne reforme u svoj energetski sistem kako bi isti
[8] Liang, Z., Ji-li Z., Ruo-bing, Liang. Development of
postao efikasniji. Motivisani znaajnom potronjom
an energy monitoring system for largepublic buildings,
energije u oblasti zgradararstva u Srbiji autori su izloili
Energy and Buildings 66 (2013) pp 4148.
osnovne metode za poveanje nivoa energetske
efikasnosti i utedu primarnih energetskih resursa bez [9] Aghemo, D., et al., Management and monitoring of
smanjenja ivotnog komfora. Pored toga dat je pregled public buildings through ICT based systems: Control
dosadanje zakonske regulative u pogledu poveanja rules for energy saving with lighting and HVAC
energetske efikasnosti i uvoenja sistema energetskog services, Frontiers of Architectural Research (2013) 2,
menadmenta. Posebno je naglaen znaaj uspostavljanja 147161.
ureenog sistema energetskog menadmenta poev od
lokalnog, preko regionalnog do dravnog nivoa. Prilikom [10] EKOENERG Institut za zatitu okolia d.o.o.
uspostavljanja ovog sistema neophodna je edukacija i Informacijski sustav za gospodarenje energijom ISGE,
Zagreb 2011.
povienje nivoa infrastrukture. U tom smislu tretiran je
znaaj monitoringa za povienje energetske efikasnosti u [11] Bull, R., Chang, N., Fleming, P. The use of
zgradarstvu, kao i informaciono komunikacionih building energy certificates to reduce energy consumption
tehnologija za uspostavljanje ureenog sistema in European public buildings, Energy and Buildings 50
energetskog menadmenta. Naroito smo se fokusirali na (2012) 103110.
kreiranje zajednike baze podataka koja bi sadrala
energetske karakteristike zgrada i bila stalno dostupna [12] Zhao, L., Zhang, Ji-Ii., Liang, Ruo-bing,
energetskim menaderima u zgradarstvu. Korienjem Development of an energy monitoring system for
ovakve baze omoguila bi se razmena iskustava i largepublic buildings, Energy and Buildings 66 (2013)
kontinualan monitoring stanja u energetskoj efikasnosti u 4148.
zgradarstvu Republike Srbije. Predlae se formiranje
ovakve baze prvo za javne zgrade na teritoriji Republike
Srbije, kao dobar primer privatnom sektoru u skladu sa
iskustvima na teritoriji EU.
ZAHVALNICA
Ovaj rad je podran od strane Pokrajinskog sekretarijata

za nauku i tehnoloki razvoj Autonomne pokrajina
Vojvodine, broj: 114-451-3836/2013-03, (Naslov
projekta: WEB portal energetskog menadmenta optina
sa primerom portala optine Beej).
LITERATURA
[1] Zakon o efikasnom korienju energije (Slubeni

glasnik RS br. 25/2013).
[2] ivkovi, B., Jankes, G., Novakovi V. Energetska
efikasnost u energetici i zgradarstvu kao mera zatite
ivotne sredine, Zbornik radova, Energetika i ivotna
sredina, str. 519-538, Beograd, 2013.
[3] Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike
Srbije za period od 2010. do 2012. godine.
[4] Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl.
glasnik RS, br. 61/2011).
[5] Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja
sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik
RS, br. 69/2012).
[6] Kovaevi, A. Zaglavljeni u prolost: Energija,
ivotna sredina i siromatvo u Srbiji i Crnoj Gori,
CeSID, Beograd, 2003.
Page 248 of 534

BIBLIOTEKA ZA PARAMETARSKO PREDSTAVLJANJE KRIVIH -

RAZVOJ I KORIENJE
THE LIBRARY FOR PARAMETRIC REPRESENTATION OF CURVE -
DEVELOPMENT AND USE
Branislav P. Bogdanovi1, Vladica S Ubavi1, Danilo J. Oklobdija1.
1
Visoka poslovna kola strukovnih studija Blace
Sadraj U ovom radu prikazani su razvoj i nain objekta. Cilj specifikacije je definisanje odgovarajuih
korienja biblioteke ParametricCurveLib, koja simbola, tj. struktura podataka koje opisuju bazne
omoguava prikaz parametarski predstavljenih krivih. elemente objekta.
Biblioteka omoguava izraunavanje homogenih Postupkom transformacije mogue je definisati poziciju i
koordinata take krive, pomou Hermitovih polinoma, orijentacciju svake pojave baznog elementa, tj. definie se
Bezijerovih i B-splajn teinskih funkcija. Biblioteka je slika svakog simbola. Transformacija predstavlja jedan od
razvijena korienjem Visula Studia 2008 u programskom atributa, kojim se definie odnos izmeu dve pojave istog
jeziku C#. Za prikaz rezultata primene biblioteke, simbola [2].
korien je najrasprostranjeniji grafiki aplikativno Sa aspekta geometrijskog modeliranja prezentacija
programski interfejs OpenGL. Osnovna svrha korienja predstavlja skup postupaka za prikazivanje geometrije
bibioteke ParametricCurveLib je sagledavanje objekta koji se modelira, tj. ctranje slike tog objekta. U tu
karaktreristika razliitih teinskih funkcija i kako te svrhu se najee koriste sredstva i metode interaktivne
razlike utiu na izgled rezultujue krive. raunarske grafike.
Abstract This paper shows the development and the 2. PARAMETARSKO PREDSTAVLJANJE KRIVIH
ways of using the ParametricCurveLib library, which
enables the representation of parametric curves. The Algoritmi za prikaz krivih i povri predstavljaju jednu od
library enables calculation of homogeneous coordinates of osnova geometrijskog modeliranja, te moraju da
the curve by Hermite polynomials, Bzier and B-spline zadovolje osnovne aspekte geometrijskog modeliranja i
blending functions. The library was developed using uz to da budu veoma efikasni prilikom izvravanja. U
Microsoft Visual Studio 2008 in C # programming optem sluaju krive mogu biti zadate:
language. The most widely used graphics application Implicitno;
programming interface OpenGL was used for Eksplicitno tj. parametarski.
representation of the results of the library. The main
purpose of using the ParametricCurveLib library is to Implicitno zadata kriva, u 3D prostoru, matematiki je
perceive the characteristics of different blending functions definisana pomou jedankosti tipa:
and how these differences affect the appearance of the
resulting curve F(x,y,z) = 0. (1)
1. UVOD U interaktivnoj raunarskoj grafici, znaajnu primenu

imaju one implicitne krive koje se mogu izraziti pomou
U savremenim sistemima za projektovanje i proizvodnju polinoma n-tog stepena. Od posebnog znaaju su krive
pomou raunara definisanje oblika, dimenzija i poloaja drugog reda (n = 2) kao to su: krug, elipsa, hiperbola,
nekog objekta, tj. geometrijsko modeliranje, zauzima parabola i njihove modifikacije. Detaljan opis jednog
centralno mesto. Geomerijsko modeliranje predstavlja algoritma za specifkaciju, transformaciju i prezentaciju
postupak definisanja apstraktnih struktura podataka, kao i implicitno definisanih krivih prikazan je u literaturi [3].
relacija meu tim strukturama, u cilju definisanja Kod parametarskog predstavljanja krivih homogene
geometrije nekog objekta u raunaru. Geometrijsko koordinate take krive, u prostoru, se mogu predstaviti
modeliranje podrazumeva i manipulaciju definisanim pomou nekog parametra u kao:
strukturama, pre svega u cilju grafike prezentacije
modeliranog objekta. U zavisnosti od objekta koji se P(u) = [() () () 1]
modelira i raspoloivih hardverskih i softverskih resursa, = [() () () 1] (2)
postoji vie metoda geometijskog modeliranja [1]. Bez
obzira na specifinosti pojedinih metoda postoje odreeni Parametarsko predstavljanje krivih je najee korien
koraci koji su zajedniki skoro svim metodama nain definisanja krivih u interaktivnoj raunarskoj
geometrijskog modeliranja. To su: grafici. Razlozi tome su:
Specifikacija; Mogunost predstavljanja krivih koje nemaju
Transformacija; prostu matematiku definiciju;
Prezentacija. Sve koordinate take tretiraju se na isti nain;
Mogunost izraunavanja vieznanih vrednosti
Pod specifikacijom se podrazumeva apstraktno krive;
predstavljanje objekta u raunaru tj. generisanje modela
Page 249 of 534

Razlika pri generisanju krive u spoljnom silom dovedena u eljeni poloaj, neprekidni
trodimenzionalnom prostoru, u odnosu na prvi i drugi izvod levo i desno od kontrolnih taaka [6].
dvodimenzionalni prostor, svodi se na Bezijerove funkije. Bezijerova aproksimacija omoguava
izraunavanje koordinate z(u). predstavljanje krivih ako su poznate koordinate n+1
kontrolnih taaka. Krive koje se dobijaju ovom
Oblik baznih funkcija Fx(u), Fy(u) i Fz(u) treba da je to aproksimacijom izraene su u parametarskom obliku.
jednostavniji u cilju jasnoe, ekonominosti i efikasnosti Parametar se mena u intervalu u = [0,1], pri emu je
algoritma za rad sa krivama. Za razliku od njegova vrednost u i-toj kontrolnoj taki jednaka i/n
trigonometrijskih, eksponencijalnih ili logaritamskih (i=0,n). Teinske funkcije, koje prikazuju uticaj
funkcija, koje zahtevaju korienje tablica ili iterativnih kontrolnih taaka Pi, na taku rezultujue krive P(u),
postupaka pri izraunavanju, polinomi omoguavaju mogu se izraziti direktnom binomnom raspodelom [7].
izraunavanje prostim matematikim operacijama.
Ukoliko bilo koju taku reziltujue krive, oznaenu sa P(u) = =0 , () ......................................(5)
R(u) (jednkost 2), izrazimo pomou polinoma dobija se
pri emu je
R(u) = =0 .............................................(3)
!
Bi,n(u) = (1 )
Polinomi treeg stepena (n = 3) su najprostiji polinomi !()!
koji omoguavaju zadovoljenje bazinih kriterijuma za
prikaz krivih [4]. Ovako definisane teinske funkcije vrlo prirodno
odraavaju uticaj kontrolnih taaka na taku rezultujue
3. MATEMATIKE OSNOVE krive, tj. predstavljaju verovatnou da i-ta kontrolna taka
lei na krivoj. Dve osobine Bezijerove aproksimacije
Matematike osnove realizovanih algoritama detaljno su doprinele su tome da se ovako generisane krive, vrlo esto
prikazane u velikom broju knjiga i lanaka [5], pa e u koriste u interaktivnoj raunarskoj grafici [8].
radu biti objanjene samo u meri neophodnoj za 1. Oblik rezultujue krive zavistan je samo od
razumevanje naina njihovog korienja. koordinata kontrolnih taaka, to bitno doprinosi
Hermitovi polinomi, izraeni pomocu matrine jednaine interaktivnosti.
4, realizovani su kroz public klasu HermitePolinoms. Ova 2. Rezultujua kriva ograniena je kontrolnim
klasa omoguava izraunavanje koordinata taaka na poligonom, to u mnogome olakava primenu
segmentu krive, ako su poznate koordinate poetne take, postupka odsecanja (engl clipping). Naime, pri
koordinate krajnje take, kao i vektori tangenata (prvi window/viewport transformaciji, prvo se testitira
izvodi) u tim takama. da li je ceo kontrolni poligon vidljiv (unutar
viewporta), i tek u sluaju negativnog rezultata
P(u) = U MhGh .................................................(4) pristupa se testiranju taaka same krive.
pri emu je
Najee se upotrebljvaju kubne (n = 3) teinske funkcije
P(u) = [() () () 1] funkcije, prikazane na slici 1.
U = [3 2 1]
2 2 1 1
3 3 2 1
Mh = [ ]
0 0 1 0
1 0 0 0
(0) (0) (0) 1

(1) (1) (1) 1
Gh =
(0) (0) (0) 0
[(1) (1) (1) 0]
Javno dostupna klasa, public class ElasticSpline,

omoguava primenu Hermitovih polinoma pri realiciji
interpolacionih splajnova, koji prolaze kroz vei broj Slika 1. Bezijerove kubne teinske funkcije
kontrolnih taaka i zadovoljavaju odreene granine
uslove. Ovi spaljnovi predstavljaju matematiki model B splajn funkcije. Iako Bezijerova aproksimacija
crtanja krivih pomou elastinih lestvica. Kod ovog predstavlja efikasan metod za generisanje krivih
postupka crta je odreivao take kroz koje kriva treba da proizvoljnog oblika, esto se javlja problem pri
proe (kontrolne take), a zatim je elastinu letvicu generisanju krive vrlo sloenog oblika. To se pre svega
optereivao odgovarajuim tegovima. Osnovno svojstvo ogleda u osobini treinskih funkcija Bezijerove
rezultujue krive je da su, u takama kojim je letvica aproksimacije da globalno utiu na oblik krive. Ovaj
Page 250 of 534

problem se, kod Bezijerove aproksimacije, moe reiti taku rezultujue krive u intervalu u=[0,1] utiu sve
segmentiranjem krive, pri emu se postie lokalna kontrolne take te su, u konkretnom sluaju, teinske
kontrola oblika krive na nivou segmenata. Bolji nain je funkcije B-spline i Bezijerove aproksimacije iste [10].
uvoenje takvih teinskih funkcija koje imaju osobinu
lokalne kontrole, tj. da jedna kontrolna taka utie samo 4. REALIZACIJA BIBLIOTEKE
na odreeni skup taaka rezultujue krive. Takve teinske
funkcije omoguavaju da na oblik krive u odreenoj Biblioteka ParametricCurveLib omoguava definisanje i
oblasti utie samo nekoliko kontrolnih taaka. Taka na prikaz parametarski definisanih krivih primenom
rezultujuoj krivi, sa B-splajnovima kao teinskim Hermitovih polinoma, Bezijerovih i B- splajn teinskih
funkcijama, moe se izraziti kao funkcija. Biblioteka je razvijena u programskom jeziku
C#, korienjem integrisanog razvojnog okruenja
P(u) = =0 , () ......................................(6) Microsoft Visual Studija 2008 Express Edition.
Prikazani matematiki modeli realizovani su kroz etri
pri emu je javne klase klase:
public class HermitePolinoms;
P(u) - vektor koordinata take na krivoj; public class ElasticSpline;
n+1 - broj kontolnih taaka; public class BesierCurve;
Pi - vektor koordinata i-te kontrolne take; public class B_SplineCurve.
Ni,k(u) - teinska funkcija kojom i-ta kontrolna
taka utie na taku rezultujue krive; U okviru svake od ovih, najoptijih, klasa razvijen je
k - parametar koji definie maksimalan veliki broj javnih i privatnih funkcija. Ove funkcije slue
broj kontrolnih taaka koje utiu na jednu taku za definisanje potrebnih uslova i primenu odgovarajueg
krive. Pri tome se parametar krive menja u algoritma. Krajnji rezultat, svake od etiri spomenutih
intervalu u = [0, n-k+2]. klasa, je odgovarajua javna funkcija. Ta javna funkcija
omoguava izraunanje homogene koordinate krive za
B-splajn [9] teinske funkcije definiu se rekurzivnom definisanu vrednost parametra krive. Ne ulazei u
formulom (7). konkretnu realizaciju, u nastsavku rada bie prikazane
dekleracije krajnjih javnih funkcija svih osnovnih klasa
1 < +1 biblioteke. To su sledee funkcije:
Ni,1(u) = {
0 public double [] PointCoordinates(int seg_no,
double u) koja, u okviru klase ElasticSpline,
Ni,k =
( ),1 ()
+
(+ )+1,1 ()
.......................(7) omoguava izraunavanje homogenih koordinata
+1 + +1 take u segment seg_n, za definisanu vrednost
parametra u = [0,1].
Ovako definisane teinske funkcije imaju osobinu da im public double[] PointSegmentCoordinates(int
je vrednost razliita od nule samo u odreenim oblastima seg_no, double u). Ova funkcija omoguava
promene parametra u, to je preduslov lokalne kontrole izraunavanje homogenih koordinata take krive
krive. Bezijerovom apriksimacijom, pri emu se
Teinska funkcija Ni,k(u) ima vrednost razliitu od nule rezultujua kriva sastoji od segmenata. Segmenti
samo u opsegu u = [ti , ti+k - ti] pri emu se ti (i = 0, n+k) su definisani pomou etri kontrolne take, tj.
izraunava prema jednaini (8) koriste se polinomi treeg stepena. Parametri int
seg_no i double u definiu redni broj segmenta i
0 < vrednost parametra u = [0,1], dok izlazni
ti = { + 1 .........................(8) parametar double[] predstavlja koordinate take.
+2 > public double[] PointAllCoordinates(double u),
kojom se realizuje Bezijerova aproksimacija pri
Jednakost (8) se primenjuje kada se prva i poslednja
emu rezultujua kriva nije segmentirana.
kontrolna taka ne preklapaju tj. kod otvorenih krivih.
Teinske funkcije takvih krivih nazivaju se neperiodini public double[] bsplwd(double u). Ova funkcija
B-splajnovi. omoguava prmenu neperodinih B-spline
Kod zatvorenih krivih sve teinske funkcije imaju isti teinskih funkcija, definisanih jednainama 7 i 8.
oblik, jednakost (9).
Pored predhodno prikazanih javnih funkcija, svaka od
0 u n+1 ti = i baznih klasa biblioteke ParametricCurveLib sadri i javnu
funkciju za definisanje potrebnih uslova, pre svega
Ni,k(u) = N0,k ( (u-i+n+1)mod(n+1) ) .............................(9) homogenih koordinata kontrolnih taaka. Tako na primer,
klasa B_SplineCurve sadri javnu funkciju public void
Osnovna prednost B-spline aproksimacije je lokalna DefineControlPoints (int control_points_no, int k,
kontrola, pri emu je i dalje zadrana binomna raspodela double[,] mat_point). Ova funkcija definie ukupan broj
uticaja onih kontrolnih taaka koje utiu na taku kontrolnih taaka, vrednost maksimalanog broja
razultujue krive. Na primer za n=3 i k=4 dobija se da su kontrolnih taaka koje utiu na jednu taku krive, kao i
intervali t0-t8 = (0, 0, 0, 0, 1, 1, 1, 1). Ovo znai da na matricu homogenih koordinata kontrolnih taaka.
Page 251 of 534

5. PRIMENA BIBLIOTEKE 6. ZAKLJUAK
Primena biblioteke za parametarsko predstavljanje krivih Primarni cilj razvoja biblioteke ParametricCurveLib je da
zahteva razvoj odreenog korisnikog interfejsa i se, korienjem grafikog interfejsa OpenGL, omogui
korienje neke C# grafike biblioteke. Primenom Visula sagledavanje osnovnih karakteristike pojedinih metoda za
Studia 2008 u programskom jeziku C# razvijen je parametrsko predstvljanje krivih. Naime, povezivnjem
jednostavan korisniki interfejs baziran na dijalozima. U biblioteke i jednostvnih i korisniku jasnih interfesa,
okviru dijaloga, za reprezentaciju grafikih podataka, moge je prikazati rezultujue krive najee korienih
koriena je kontrola OpenTK.GLControl. OpenTK (engl. algoritma. Na taj nain korisnik moe da se upozna sa
Open Toolkit ) je napredna C# biblioteka niskog nivoa, karakteristikama parametarski definisanih krivih bez
koja omoguava korienje funkcija grafikog apkativnog detaljnog poznavanja potrebnog matematikog aprata,
programskog interfjsa OpenGL (engl. Open Graphics mada je razumevanje osnovnih principa interaktivne
Library) [11]. raunarske grafike neophodno.
Na slici 2 prikazani su rezultati korienja Bezijerove
aproksimacije. Sa slike 2 se vidi da nesegmentirana LITERATURA
rezultujua kriva (prikazana plavom bojom) globalno
zavisi od svih taaka kontrolnog poligona. Segmentirana [1] J.Encarnacao, E.G. Schlechtendahl, Computer
rezultujua kriva (prikazana crvenom bojom) ima lokanu .Computer Aided Design, Berlin, Hidelberg, New York,
kontrolu na nivou segmenata od 4 kontrolne take. Tokyo, Springer-Verlag, 1983, ISBN 0-387-11526-9..
[2] W.M. Newman, R.F. Sproul, Principles of Interactive

Computer Graphics, New York, McGraw-Hill Book,
1979. ISBN 0-8186-4266-1.
[3] Danilo Oklobdija, Doprinos projektovanju sistema

interaktivne raunarske grafike sa posebnim osvrtom na
prikaz krivih i povri, Magistarski rad, Univerzitet u
Niu Elektronski fakultet, 1987.
[4] Michael Gleicher, A Curve Tutorial for Introductory

Computer Graphics, Department of Computer Sciences,
University of Wisconsin, Madison, October 14, 2004
Available: http://research.cs.wisc.edu/graphics/Courses/
559-f2004/docs/cs559-splines.pdf [Accessed October ,
Slika 2. Bezijerova aproksimacija. 2013].
Slika 3 prikazuje rezultujue krive elastinih splajnova [5] Samuel R. Buss, 3D Computer Graphics: A
(ljubiasta boja) kao i rezultate korienja B-splajnova Mathematical Introduction with OpenGL, Cambridge
(zelena boja). Unuted Kindom, Cambridge University Press, May 19,
Kod elastinih splajnova korieni su Hermitovi polinomi 2003, ISBN: 9780521821032.
treeg stepena. Sa slike 3 se moe uoiti i jedna loa
osobina primene elastinih splajnova koja se ogleda u [6] Stanko Turk, Raunarska grafika: osnovi teorije i
tome da rezultujua kriva nekada premauje kontrolni primjene, Zagreb, kolska knjiga Zagreb, 1987.
poligon. Za rezultujuu krivu B-splajn aproksimacije
teinske funkcije raunate su za k=4 tj. na taku [7] P.E. Bezier, Numerical Control Mathemathics and
rezultujue krive utie maksimano etri kontrolnih taaka. Aplications, London, Johan Wiley and Sons, 1972.
[8] A.R. Forrest: Interactive Interpolation and

Aproximation by Bezier Polynomials , The Computer
Journal, Volume. 15, Issue 1, February 1972, pp 71-79.
[9] Carl de Boor, A Practical Guide to Splines, New-

York, Springer-Verlag, december 2001, ISBN-13: 978-
0387953663
[10] R. F. Riesenfeld, Aplication of B-spline

Aproximation to Geometric Problems of Computer Aided
Design, PhD thesis, Syracuse University, Syracuse, New
York, 1973.
[11] OpenTK, Available: http://www.opentk.com/

Slika 3. Elastic spline i B-spline.
Accessed December , 2013].
Page 252 of 534

UPOTREBA EKSELA U ANALIZI

PRAVACA RESTRUKTURIRANJA PREDUZEA
EXCEL APPLICATION FOR ANALYSING DIRECTIONS

IN ENTERPRISES RESTRUCTURING
Jovan Krivokapi1, Mladen udanov1, Stefan Komazec1, Ivan Todorovi1
Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu1
Sadraj Majkrosoftov Eksel je jedan od spredit ima poreklo u engleskom jeziku - nastao je od
najzastupljenijih softverskih alata koji se u poslovnim rei rairiti (eng. spread) i list (eng. sheet) i njime se
sferama koriste kako bi se obradili razliiti oblici u poetku predstavljao alat koji je u raunovodstvu
podataka i na taj nain izvrile raznovrsne analize. Kao omoguavao da se na jednom listu detaljno prikau
takav, svoju namenu ima i u projektima restrukturiranja, razliiti podaci u cilju njihove dalje analize. To su bile na
a u ovom radu e biti prikazane koristi od primene ovog primer vrednosti prihoda, rashoda, izvora kapitala, da bi
softvera u realizaciji projekta koji je obuhvatio analizu se kasnije upotreba spreditova prenela iz raunovodstva
organizacije javnih i javnih komunalnih preduzea iz u druge poslovne sfere.
Beograda, i poreenje tih preduzea u cilju utvrivanja
daljeg pravca njihovog razvoja. Eksel se pokazao kao Podaci koji se danas obrauju u spreditovima mogu biti
korisno sredstvo u svim fazama ovog projekta, omoguio u razliitim oblicima i formatima. Bez obzira na to da li se
je da se veliki broj potrebnih podataka generie, radi o tekstualnim ili numerikim vrednostima unutar
standardizuje i dalje obradi, kako bi se dobili izvetaji elija, mogunosti obrade su iroke i kao rezultat se vrlo
koji su bili znaajan input upravi Grada za odreivanje lako dobijaju izvetaji sa razliitim nivoima detaljnosti,
potencijala restrukturiranja. koji mogu biti praeni i odgovarajuim grafikim
prikazom. Takoe, ovaj alat ima mogunost povezivanja
Abstract - Microsoft Excel is one of the most common vie nezavisnih radnih listova, ime se kreira sistem za
software tools used for business purposes in order to uvanje, obradu i praenje podataka, koji korienjem
process different types of data and perform various makroa moe obavljati i naprednije funkcije. Zahvaljujui
analysis. As such, it also has application in restructuring mogunostima ovih alata, veliki broj operacija obrade
projects, and this paper will present the benefits of its podataka je automatizovan, sam proces je
usage in the project which included analysis of public and pojednostavljen, a greke su svedene na minimum [2].
communal enterprises in Belgrade and comparison
among them, in order to determine the future direction for Zbog posebnog znaaja treba istai i dokumentovanje
their development. Excel proved to be a useful tool in spreditova, jer se na taj nain vri specifikacija namere
each stage of this project. Its usage enabled generation, njihovog korienja, zatim se uva sve ono to je uraeno
standardization and further processing of required data u njima, daje se uputstvo korisniku samog spredita i
for the purpose of obtaining reports that were significant objanjava se nain njegovog funkcionisanja. Stoga,
input for City authorities in order to determine dokumentovanje spreditova je korisno jer [3]:
restructuring possibilities in these enterprises. opisuje principe funkcionisanja modela, ime
se doputa i licima koja nisu uestvovala u
1. UVOD kreiranju da ga koriste;
utie na poveanje broja ljudi koji znaju da ga
Savremena tehnologija je omoguila da se mnoge primenjuju, ime se smanjuje rizik od
aktivnosti koje se svakodnevno obavljaju automatizuju i prestanka korienja modela;
time pomogla zaposlenima na razliitim poslovima da olakava dalji razvoj modela.
unaprede metode rada, kako bi svoje zadatke obavljali
efikasnije. Posebna panja se posveuje poveanju brzine Takoe, s obzirom na brojne mogunosti koje spreditovi
rada uz postizanje visokog stepena preciznosti i tanosti, pruaju, smatra se da ne postoji (ili bar ne bi trebalo da
pa se sve vie podstie razvoj softvera razliitih namena postoji) neki odreeni nain njihove upotrebe, jer bi se
koji omoguavaju da se pomenuti ciljevi i ostvare, uz tako zapostavili neki potencijalni benefiti, to bi, izmeu
potovanje datih ogranienja. ostalog, negativno uticalo i na brzinu njihovog razvoja i
fleksibilnost upotrebe [4]. U skladu sa tim, pitanje
Kada se govori o alatima koji se koriste za reavanje projekcije spredita moe da se rei na vie naina, te tako
razliitih analitikih problema nije mogue izostaviti postoji vei broj razliitih modela koji pomau u
spreditove, poto su u poslednjih nekoliko decenija reavanju istog problema [5].
doiveli veliku ekspanziju, i na taj nain uli u iroku
upotrebu. Spreditovi predstavljaju elektronske tabelarne Svakako najpopularniji meu spreditovima koji se danas
prikaze razliitih tipova podataka, koji omoguavaju koriste u poslovnom svetu jeste Majkrosoftov Eksel
njihovu jednostavnu obradu i analizu, te se kao takvi (Microsoft Excel). Kao i ostali spreditovi, i Eksel
koriste u brojnim istraivakim poslovima [1]. Pojam sutinski predstavlja matricu koja ima mogunost obrade
Page 253 of 534

razliitih tipova podataka [6] i poseduje veliki broj broja je mogue dobiti podatke o datumu roenja,
bazinih i naprednih funkcija koji omoguavaju odnosno starosti zaposlenog, o polu, i slino).
jednostavnu obradu, ali i pruaju mogunosti analize po
razliitim osnovama, pa se kao takav koristi u reavanju Nakon to je baza popunjena, i poto su svi podaci
brojnih zahteva. Njegova velika prednost jeste unificirani, pristupilo se njihovoj analizi, kako bi se
preglednost podataka koji se ukrtaju, a ovde e biti uporedila posmatrana preduzea i utvrdio pravac
prikazana njegova upotreba u realizaciji problema potencijalne reorganizacije. Osim kadrovske analize,
kompleksne analitike. pristupilo se i analizi performansi i sistema plaanja, o
emu e neto kasnije biti vie rei.
2. OPIS PROJEKTNOG ZADATKA
3. KREIRANJE TIPSKOG MODELA
U ovom radu e na primeru biti prikazane koristi od ORGANIZACIJE
upotrebe Eksela u pruanju konsultantskih usluga na polju
unapreenja organizacionih reenja. Naime, projektni tim S obzirom na injenicu da je s jedne strane bilo potrebno
sainjen od strunjaka sa Fakulteta organizacionih nauka porediti ta preduzea, a da su ona, s druge strane, po
je u periodu od 2009. do 2012. godine realizovao projekat mnogim parametrima znaajno drugaija, a time i teko
analize organizacije javnih i javnih komunalnih preduzea uporediva, bilo je neophodno osmisliti metodologiju koja
u Beogradu. Ovaj projekat je obuhvatio 28 javnih i javnih e te razlike uzeti u obzir i omoguiti da se poreenje
komunalnih preduzea koja u ukupnom zbiru zapoljavaju izvri. Zbog toga je projektni tim napravio sloeni model
preko 21 000 zaposlenih i podrazumevao je analizu organizacije koji se bazirao na modelima koji su priznati
organizacionih aspekata ovih preduzea, kao i njihovo u sferi organizacije poslovnih sistema. Taj tipski model je
poreenje u cilju kreiranja stabilnog sistema upravljanja. zapravo nastao kombinovanjem koncepata Porterovog
Projekat je u dogovoru sa upravom Grada realizovan kroz lanca vrednosti i Mincbergovog modela organizacije.
vie faza. Prva faza je poela polovinom 2009. godine, i
obuhvatala je analizu organizacije preduzea sa gotovo 19 Po Majklu Porteru, lanac vrednosti jedne organizacije
000 zaposlenih, a u naredne faze projekta je ukljueno jo predstavlja i nain na koji ona obavlja svoje aktivnosti, i
7 preduzea. kao takav odraava strategiju i pristup sprovoenja
strategije organizacije, nain ostvarivanje konkurentske
Uprava Grada je, znajui performanse i svakodnevne prednosti i osnovnu ekonomiju tih aktivnosti [7]. U
probleme s kojima se ova preduzea suoavaju, pred takvom lancu vrednosti je mogue uoiti primarne
projektni tim postavila zadatak analize unutranje aktivnosti i aktivnosti podrke [8].
organizacije, kako bi se uoile slinosti i specifinosti u
cilju odreivanja pravca njihovog daljeg razvoja.
Pretpostavka je bila da bi ova preduzea reavanjem
organizacionih pitanja i uklanjanjem potencijalnih
uoenih nedostataka unapredila svoja poslovanja i
ostvarivala znaajno bolje poslovne rezultate.
Da bi se pristupilo bilo kakvoj analizi, bilo je potrebno

prikupiti odgovarajue podatke o organizacionoj strukturi
ovih preduzea, njihovim organizacionim jedinicama i
radnim mestima, kao i o zaposlenima u ovim sistemima.
Jedan od projektnih zahteva je bio da se izvri analiza
kadrovske strukture, to je podrazumevalo podanalize po Slika 1. Porterov lanac vrednosti
kriterijumima starosti, pola, radnog staa, obrazovanja itd.
Ove podatke nije bilo jednostavno prikupiti zbog Primarne (osnovne) aktivnosti predstavljaju nain kojim
injenice da na nivou posmatranih preduzea ne postoji se ostvaruje prednost u odnosu na konkurenciju i tu
jedan standardizovan informacioni sistem iz koga bi se spadaju:
oni izvukli, pa posledino neka preduzea nisu mogla da 1. ulazna logistika,
dostave traene podatke, a neka jesu, ali u formi koja nije 2. operacije,
bila odgovarajua za analizu. 3. izlazna logistika,
4. marketing i prodaja, i
Projektni tim je u Ekselu kreirao bazu svih zaposlenih u 5. servisiranje.
ovim preduzeima kako bi mogao uspeno da upravlja
tom vrstom i koliinom podataka. Ova baza je imala Po Porteru, aktivnosti podrke (opte aktivnosti) su:
preko dvadeset kolona koje je trebalo popuniti 1. infrastruktura organizacije,
odgovarajuim vrednostima za svakog zaposlenog. Podaci 2. upravljanje ljudskim resursima,
koji su bili dostavljeni u neodgovarajuoj formi su 3. razvoj tehnologije i
zahvaljujui mogunostima Eksela standardizovani i tako 4. nabavka.
postali upotrebljivi, a oni koji nisu bili dostavljeni su
dobijeni korienjem formula (iz jedinstvenog matinog
Page 254 of 534

Nain na koji se ove aktivnosti obavljaju uticae i na

njihov doprinos potrebama kupaca, a potom i na
diferencijaciju ponude organizacije u odnosu na
konkurenciju. Poreenjem lanca vrednosti organizacija u
istom privrednom segmentu mogue je uoiti razlike koje
utiu na njihovu konkurentsku prednost [7].
Henri Mincberg je jedan od najznaajnijih autora koji se

bavio problemima projektovanja organizacije, i on,
izmeu ostalog, smatra da se organizacije sastoje iz pet
osnovnih elemenata, a to su [9]:
1. strateki vrh, koji obuhvata najvie rukovodstvo
sa pripadajuim osobljem;
2. operativno jezgro, koje obuhvata sve zaposlene
koji izrauju osnovni proizvod ili obavljaju
servis koji je osnovna delatnost datog sistema, ili
direktno podravaju osnovnu proizvodnju ili
servis;
3. srednji nivo rukovodilaca, sa menaderima koji
predstavljaju sponu izmeu stratekog vrha i Slika 2. Mincbergov model organizacije
operativnog jezgra;
4. tehnostruktura, koju ine analitiari i drugi Imajui u vidu izneseno, ideja je bila da se ova dva
strunjaci izvan formalne linijske strukture, navedena koncepta iskombinuju kako bi se dobio tipski
zadueni za planiranje, analizu, kontrolu i model u koji bi bile preslikane pozicije iz preduzea koja
odravanje strukture, i adaptaciju i usmeravanja su obuhvaena projektom. Taj tipski model je u osnovi
na promene; imao 91 tipsko radno mesto, ali se ovaj broj poveavao,
5. osoblje za podrku, koje ine zaposleni koji jer su operativna radna mesta od najvieg znaaja u
obezbeuju indirektnu podrku svim ostalim svakom od posmatranih preduzea posmatrana posebno,
delovima strukture. kako se tipifikacijom taj znaaj ne bi zapostavio. Svako
od tih kreiranih tipskih radnih mesta je imalo
Mincberg smatra da podela itave strukture na ovih pet odgovarajue karakteristike u skladu sa Porterovim
strukturnih elemenata zahteva odgovarajuu koordinaciju lancem vrednosti i Mincbergovim modelom organizacije.
u radu, dok formiranje celina i pozicija u organizaciji Potujui te principe, u Ekselu je napravljen ifarnik
zahteva utvrivanje odgovarajuih mehanizama radnih mesta, koji je imao 7 kolona koje su bile povezane
koordinacije koji e ih povezati na zadovoljavajui nain i sa usklaenim odgovarajuim vrednostima.
[7].
Slika 3. Tipski model organizacije deo ifarnika
Page 255 of 534

Zadatak projektnog tima je bio da svako radno mesto iz preoptereeni obimom i sloenou poslova koje
posmatranog preduzea povee sa odgovarajuim tipskim obavljaju.
radnim mestom iz ifarnika. To povezivanje se vrilo na
osnovu opisa radnog mesta i intervjuisanja zaposlenih u Postupak analize performansi nee biti detaljno opisan, ali
preduzeu, kako bi se utvrdila tana pozicija konkretnog i ovde treba istai znaaj Eksela koji je omoguio da se
mesta u tipskom modelu. S obzirom na to to je ifarnik ona efikasno obavi. U prvom koraku su definisani
napravljen u Ekselu, nakon to bi se utvrdilo indikatori uinaka za svako radno mesto, a potom su ti
preslikavanje radnog mesta u tipski model, vrlo indikatori povezani sa konkretnim izvriocima tih poslova
jednostavno bi se, korienjem osnovnih formula izvrilo u svakom preduzeu. Paralelno sa time su od preduzea
i povezivanje tog radnog mesta sa ostalim odgovarajuim traeni odgovarajui podaci koji su omoguili da se
poljima iz ifarnika. Ovim je ifriranje postalo bre i, to izrauna vrednost svakog od postavljenih indikatora, da bi
je jo znaajnije, efikasnije, jer je sam proces postao te vrednosti bile preslikane u bazu, a svaki zaposleni
relativno automatizovan, sa minimalnim prostorom za dobio precizno odreen lini indikator uinka.
greke.
Nakon to je baza u potpunosti popunjena informacijama
4. ANALIZA ORGANIZACIONIH ASPEKATA o uincima, bilo je mogue vriti razliita poreenja na
PREDUZEA nivou grupe posmatranih preduzea, po preduzeima koja
se bave slinim delatnostima ili unutar svakog preduzea
Kadrovska analiza je izvrena sa organizacionog aspekta i (po sektorima, slubama, odeljenjima ili radnim
trebalo je da prikae dimenzije organizacione strukture u mestima), u zavisnosti od potrebe i zahteva naruioca
posmatranim preduzeima. Zakljuci o specijalizaciji, projekta. Najvaniji doprinos je bio u tome to je
departmentalizaciji, decentralizaciji, koordinaciji i zahvaljujui ovakvoj bazi postalo mogue i efikasno
formalizaciji su ukazali na potencijalne pravce daljeg poreenje delova preduzea koja se u znaajnoj meri
delovanja. Adaptacijom Porterovog lanca vrednosti su razlikuju, pri emu su te razlike uzete u obzir, kako ne bi
uoena radna mesta na kojima se obavljaju core poslovi, bili doneseni pogreni zakljuci.
odnosno poslovi od direktnog znaaja za osnovnu
delatnost kojom se to preduzee bavi. U skladu sa tim, Konano, poslednji korak u ovoj fazi projekta je
analiza kadrovske strukture je omoguila da se utvrdi podrazumevao analizu zarada, sa ciljem uvoenja
eventualno odstupanje postojeih kadrovskih reenja u jedinstvenog platnog sistema u ovim javnim i javnim
odnosu na realne potrebe tih preduzea. Osim toga, u ovoj komunalnim preduzeima. Uz pomo prethodnih analiza i
fazi je akcenat bio i na analizi raspona kontrole u meusobnim poreenjem operativnih aktivnosti na
posmatranim organizacionim celinama, kao i na analizi svakom radnom mestu formirani su platni razredi, a
kvalifikacione i starosne strukture zaposlenih, radnog potom su konkretna radna mesta iz svakog posmatranog
staa i fluktuacije u odreenom periodu, kako bi se stekla preduzea svrstana u odgovarajuu kategoriju. To je bilo
bolja slika o promenama kroz koje su preduzea prola u od posebnog znaaja jer su u odreenim sluajevima
prethodnom periodu. razlike u zaradama na relativno slinim pozicijama u
razliitim preduzeima bile neopravdano velike, te je na
S obzirom na to to su prikupljeni podaci prilagoeni ovaj nain predloen sistem kojim bi se dobila stabilnost i
potrebama obrade u Ekselu, ova analiza je relativno lako usklaenost zarada na nivou posmatrane grupe.
dala traene izvetaje. Ti izvetaji su automatski
generisani preko pivot tabela, ime je dobijena mogunost Ovom fazom projekta je gradska uprava dobila smernice
prikazivanja rezultata sa razliitim nivoom detaljnosti i koje su joj omoguile da odredi dalji pravac razvoja
sloenosti. javnih i javnih komunalnih preduzea, a procenjeno je da
restrukturiranje ove grupe treba da se usmeri na promenu
Analiza performansi se delom oslanjala na rezultate postojeeg stepena decentralizacije [10]. Rad na toj fazi je
kadrovske analize, ali je u sutini trebalo da prikae zapoet u toku 2012. godine, a podrazumevao je
rezultate i optereenost zaposlenih po preduzeima i kategorizaciju kljunih poslova koji se obavljaju na nivou
pripadajuim organizacionim celinama. Poto su osnovne grada, a potom utvrivanje onih za koje bi bila pogodnija
delatnosti posmatranih preduzea uglavnom znaajno potpuna ili delimina centralizacija, jer se pojavljuju u
razliite, analiza performansi, i pored nesumnjivog veem broju preduzea sa nedovoljnim stepenom
znaaja za sama preduzea, nije mogla da rezultira iskorienosti kapaciteta, ime bi se poveala efikasnost
detaljnijim zakljucima u kontekstu poreenja tih javnog sektora.
preduzea u operativnim aktivnostima. Ova analiza je
zapravo poseban znaaj imala za aktivnosti podrke koje 5. ZAKLJUAK
su same po sebi relativno standardizovane, pa je
omoguila da se uporede performanse i iskorienosti Projekat koji je u radu predstavljen je za zadatak imao
kapaciteta na istim ili slinim poslovima u razliitim analizu organizacionih aspekata javnih i javnih
preduzeima, i to na bazi tipskog modela koji je ranije komunalnih preduzea u Beogradu, a rezultati takve
opisan. Posledino, uoena su radna mesta ili analize su omoguili poreenje ovih preduzea i
organizacione celine, na kojima iskorienost ljudskog utvrivanje daljeg pravca razvoja i upravljanja. Priprema i
kapaciteta nije bila na zadovoljavajuem nivou, ali isto obrada podataka koji su bili neophodni za analize su
tako su uoeni delovi preduzea u kojima su zaposleni obavljeni u Ekselu zbog irokog spektra mogunosti ovog
Page 256 of 534

softverskog alata. Baza podataka, na osnovu koje je LITERATURA

vrena analiza je na kraju imala preko 600 000
popunjenih elija, dobijenih kombinovanjem vie od 21 [1] Grossman, T. A., Spreadsheet Engineering: A
000 redova (zaposlenih) sa tridesetak kolona koje su Research Framework, European Spreadsheet Risks,
sadrale razliite podatke, od personalnih do podataka Interest Group 3rd Annual Symposium, Cardiff, Wales,
vezanih za uinke na radnim mestima. I pored tolike 2002.
koliine podataka, obrada je bila brza i precizna, sa
[2] Ragsdale, C., Spreadsheet Modeling and Decision
veoma preglednim izvetajima koji su bili traeni. Osim
Analysis (Book Only), CengageBrain. com, 2010.
toga, odravanje ovakve baze nije problematino, a
mogue je lako dodavati nove kolone ili menjati vrednosti [3] Kosti, K.., etiri stuba odbrane od spreditova sa
postojeih polja, u sluaju potrebe za dodatnim analizama grekama, VII Skup privrednika i naunika SPIN 09,
u narednim fazama. To auriranje se moe vriti Beograd, Srbija, 2009.
jednostavno, na bazi poznavanja osnovnih principa
funkcionisanja Eksela. [4] Vemula, V.R., Ball, D. & S. Thorne, Towards a
Spreadsheet Engineering, Proceedings of the EuSpRIG
Uopteno, analize ove vrste, sa tako delikatnim 2006, Conference, 2006.
korisnikim zahtevima i na ovoj koliini podataka ne bi [5] Grossman, T. A., A Primer on Spreadsheet
bilo mogue uraditi bez pomoi spredita. Ve u Analytics,Proceedings of the European Spreadsheet Risks
poetnom koraku se projektni tim susreo sa problemima Interest Group 9th Annual Symposium, Greenwich,
nesreenosti i neusklaenosti forme dobijenih podataka, a England, 2008.
Eksel je omoguio da se oni standardizuju, pa ak i da se
dobiju neki koji nisu dostavljeni u prvoj iteraciji. To je [6] Harvey, G., Excel 2007 For Dummies, Hoboken, NJ:
bio preduslov za formiranje baze koja je omoguila da se Wiley, 2006.
uporede razliita radna mesta, organizacione jedinice, kao [7] Jako, O., udanov, M., Jevti, M. and J. Krivokapi,
i sama preduzea, i time je dobijen moan analitiki alat, Projektovanje organizacije, Fakultet organizacionih
sa mogunostima daljeg razvoja. Treba istai i injenicu nauka, Beograd, Srbija, 2013.
da je u ovakvom sistemu mogue i praenje
organizacionih reenja u ovim preduzeima, to e u [8] Porter, M.E., Competitive Advantage, Free Press,
budunosti biti veoma korisno, kako bi se utvrdio trend i New York, USA, 1985.
predloila organizaciona reenja visokog kvaliteta. U [9] Mintzberg, H., Structure in Fives: Designing Effective
skladu sa tim, naredne analize mogu da se obavljaju dosta Organizations, Englewood Cliffs, New Jersey, USA:
jednostavnije uz poveanu tanost i preciznost Prentice Hall, 1983.
zahvaljujui unificiranim podacima, obezbeenim u
duim vremenskim serijama. [10] Krivokapi, J., Todorovi, I. and S. Komazec,
Job standardization as a tool for improving allocation of
human resources in public and communal enterprises in
Belgrade. In 1st International OFEL Conference on
Corporate Governance, Dubrovnik, Croatia, 2013.
Page 257 of 534

METHODOLOGICAL APPROACH TO THE COMPUTER SUPPORT OF

THE HURWICZ CRITERION CALCULATION
Zoran Nei, Jasmina Vesi Vasovi, Miroslav Radojii

University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences, aak, Serbia
Abstract - This paper presents a methodological Information technology is an indispensable element in the
approach to the application of computer support of a decision support systems. Computer support in this regard
decision-making process in the selection of investment is based primarily on a wide range of internal and external
alternatives. The aim is the election of investment project data needed for managerial decision-making and analysis.
solutions, based on the application of Hurwics's criteria, It is therefore of a great importance their integration into
make more efficient and more accurate. It serves as the existing information system [14], [7], [15]. An important
support of multi-criteria decision-making calculation aspect of automation is the calculation of different
based on the application of Hurwicz criteria. The paper is mathematical models of decision making. In addition to
focused on a detailed overview of this methodology from acceleration of the calculation and elimination of the
the aspect of computer support of calculation of a possibility of errors, this allowing greater acceptability of
considered decision-making model. This gives the end different decision making methods by end users. Without
user the possibility to apply the discussed method in going into the substance of the mathematical model, the
practice as the basis for a general decision-making decision maker is enabled their simple implementation.
model, with the use of computer solution. This is in the practical circumstances one of the most
Key words: Development of computers support, Decision significance of decision support systems.
support systems, Computer applications
2. METHODOLOGICAL APPROACH TO
1. INTRODUCTION COMPUTER SUPPORT
An important segment of computer technology is based In this paper are presented steps of computer support in
on its implementation in the managerial business. The the ranking of four alternative project solutions (a1, a2, a3 i
increasing use of mathematical models in decision- a4) depending on the possible state of business (P1, P2, P3 i
making greatly imposes the need for automation of the P4). Figure 1 shows alternative values depending on the
calculation and creation of software solutions for its state of the considered business. Smaller values of
implementation. The most important aspect of computer alternatives to P1 reflecting pessimistic expectations,
technology is based on the need of real decision-making while in the business state of point P4, optimistic
conditions, which impose a requirement for a simple expectations. Other business conditions P2 and P3 are
application of different methodologies in a time-limited transitional values which describe normal course of
circumstances. business and market conditions.
In this context, decision support systems - DSS become

an indispensable element of modern business.
Considering the importance of the DSS, Papamichail i
French (2005) [9] cite their ability "to improve the ability
of decision makers in understanding the problems and
making the best decisions." A large number of authors
analyze different aspects of this issue. Power (2002) [12]
develops the conceptual foundations of the DSS. In a
broad review of DSS, Janakiraman i Sarukesi (2008) [5]
launches an interactive computer-based decision support
systems. Theoretical basis of DSS are also considered by
many authors [11], [8], [3].
Analysis of decision support systems is still always

present in the focus of research by different aspects:
Key elements of DSS [1] Figure 1. The initial values of analysis
Strategic DSS [6]
Web DSS [13] The initial step in the application of this methodology is
Modeled DSS [10] based on the determination of maximum and minimum
values of alternatives, which is illustrated by the
Experimental studies of DSS [2]
following programming code:
Intelligent decision support systems [4]
B3=MAX(B11:E11)
B4=MAX(B12:E12)
Page 258 of 534

B5=MAX(B13:E13) Index of optimism - 0.1

B6=MAX(B14:E14) E3=$E$2*B3+(1-$E$2)*C3
C3=MIN(B11:E11) E4=$E$2*B4+(1-$E$2)*C4
C4=MIN(B12:E12) E5=$E$2*B5+(1-$E$2)*C5
C5=MIN(B13:E13) E6=$E$2*B6+(1-$E$2)*C6
C6=MIN(B14:E14)
Index of optimism - 0.2
The obtained maximum and minimum values of F3=$F$2*B3+(1-$F$2)*C3
alternatives are shown in Figure 2. They indicate F4=$F$2*B4+(1-$F$2)*C4
extremely optimistic or pessimistic variants of F5 =$F$2*B5+(1-$F$2)*C5
predictions. F6 =$F$2*B6+(1-$F$2)*C6
...
Index of optimism - 1
N3=$N$2*B3+(1-$N$2)*C3
N4=$N$2*B4+(1-$N$2)*C4
N5=$N$2*B5+(1-$N$2)*C5
N6=$N$2*B6+(1-$N$2)*C6
The calculated values are shown in Figure 3. The present

results provide a basis for ranking of alternatives in the
entire decision making space and selection of
combinations for which the estimated values are of the
best effect.
Figure 2. Maximum and minimum options of predictions
Practical circumstances of discussed methodology

application of decision-making, emphasize a need for
analyzing selection of the best alternative in the whole
area of decision-making. This avoids emphasizing
extreme pessimism or optimism and reflects the real Figure 3. Expected effects for different values of the
situation of normal market conditions. For this purpose, in index of optimism
a mathematical model for calculating is introduced the
index of optimism, which analyzes the importance of Figure 4 illustrates a graphical presentation of calculated
alternatives in the relation to different levels of benefits of values of alternatives, with respect to different values of
certain business state. By varying the index of optimism the index of optimism. From the figure can be seen the
final results, the best alternatives for different values of
the index of optimism :
are taken values between 0 and 1 (01). This
establishes a compromise between the criteria of
optimism (max / max) and criteria of pessimism (max / An alternative a3 is the most favorable of compared
min). By variation of coefficient of optimism, decision values of in the area 00.35
maker can express his preferences and act rationally in An alternative a1 prefers in the area 0.350.75
accordance with the actual conditions. The decision An alternative a2 is the best in the area 0.751
maker expresses preferences for maximum effect by
selection of index =1 and for =0 expressing caution to Graphical presentation of results provides illustrative
the final states of the environment. The following listing presentation of obtained values - selection of the best
shows programming code for the calculation of the alternative in a different range of preferences, as well as
expected effects of different values of the index of ranking of some alternatives.
optimism:
By entering different initial values of alternatives, with
Index of optimism - 0 respect to certain business conditions, it is enabled
D3=$D$2*B3+(1-$D$2)*C3 automation of the calculation and obtaining final results
D4=$D$2*B4+(1-$D$2)*C4 and also their graphical interpretation. The present
D5=$D$2*B5+(1-$D$2)*C5 programming code allows the development of considered
D6=$D$2*B6+(1-$D$2)*C6 solution by the user, as well as its expansion according to
its specific needs.
Page 259 of 534

An important aspect of application of this methodology is shows the creation of an ODBC connectivity for
based on the tools for its implementation. MS Excel is a connecting to existing data. This forms a permanent
widely accepted platform by the end users. In addition to connection between MS Excel tool with practically all
simplicity of use, this platform provides a sophisticated current existing formats of data records.
analysis of the data, connection to existing databases in
various formats and thus the integration in the developed
information system. Figure 5 shows the providers for
connecting MS Excel tool with different formats of the
current databases.
Figure 6. Using the ODBC connectivity for connecting to

existing data
Figure 7 shows the use of the existing MS Access

database to obtain the initial data in the analysis by the
discussed method of multi criteria optimization, using the
Hurwicz criterion. This figure illustrates the application of
integrated tool DB Query to selection of data from
Figure 4. Graphical presentation of results existing databases, with details of connectivity on the
illustrated example. This creates the possibility of
automation of obtaining actual data from the information
system and also their further analysis in the MS Excel
tool.
Figure 7. Using DB Query for data selection
3. CONCLUSION
This paper presents detail steps of computer support for

Figure 5. Connecting MS Excel tool with different implementation of a decision-making method, depending
database formats on the state of nature of the considered problem. The
presented methodology is based on the application of
Application of ODBC (Open Database Connectivity) Hurwicz criteria for ranking of potential alternatives.
drivers provides further extension to possibilities of Graphical presentation illustrates the obtained solution -
integration with different database formats. Figure 6
Page 260 of 534

selection of the best alternative, or their ranking based on Decision Support Systems, Vol. 43, No.. 3, pp 1044-
different sizes of the index of optimism. 1061, 2007.
[11] Power D. J., Decision Support Basics, Business
The paper is primarily based on a methodological
Expert Press, New York, 2009.
approach to the considered problem. Through an
illustrative example are presented all required elements of [12] Power D. J., Decision Support Systems: Concepts
computer support, which enables end-users to easily and Resources for Managers, Greenwood Publishing
implement this method. The importance of this approach Group, USA, 2002.
is primarily reflected in providing the user the
[13] Santos L., Coutinho-Rodrigues J. and Antunes C. H.,
development of its own computer support to this method
"A web spatial decision support system for vehicle
and the application in a specific case of its own decision
making. routing using Google Maps", Decision Support
Systems, Vol. 51, No. 1, pp 1-9, 2011.
The most important aspect of this methodology is [14] Shajahan S., Management Information Systems, New
reflected in practical conditions. Those, on one side Age International, New Delhi, 2004.
imposes different mathematical models of decision-
making, while on the other hand require the simplicity of [15] Stair R. and Reynolds G., Fundamentals of
their use in limited weather conditions. In this respect, Information Systems, Cengage Learning, Boston,
presentation of the computer support provides a simple 2011.
and affordable way for applying these methods by users
in a real circumstances.
REFERENCES
[1] Arnott D. and Pervan G., "Eight key issues for the
decision support systems discipline", Decision
Support Systems, Vol. 44, No. 3, pp 657-672, 2008.
[2] Bhandari G., Hassanein K. and Deaves R.,
"Debiasing investors with decision support systems:
An experimental investigation", Decision Support
Systems, Vol. 46, No. 1, pp 399-410, 2008.
[3] Burstein F. and Holsapple C., Handbook on Decision
Support Systems 1: Basic Themes, Springer, Berlin,
2008.
[4] Gao S., Wang H., Xu D. and Wang Y., "An
intelligent agent-assisted decision support system for
family financial planning", Decision Support
Systems, Vol. 44, No. 1, pp 60-78, 2007.
[5] Janakiraman V. S. and Sarukesi K., Decision support
systems, PHI Learning Pvt. Ltd., New Delhi, 2008.
[6] Martinsons M. G. and Davison R. M., "Strategic
decision making and support systems: Comparing
American, Japanese and Chinese management",
Decision Support Systems, Vol. 43, No. 1, pp 284-
300, 2007.
[7] Moller C. and Chaudhry S., Advances in Enterprise
Information Systems II, CRC Press, London, 2012.
[8] Moss L. T. and Atre S., Business Intelligence
Roadmap: The Complete Project Lifecycle for
Decision-support Applications, Addison-Wesley
Professional, Boston, 2003.
[9] Papamichail K. N. and French S., Design and
evaluation of an intelligent decision support system
for nuclear emergencies, Decision Support Systems,
Vol. 41No 1, pp 84-111, 2005.
[10] Power D. J. and Sharda R., "Model-driven decision
support systems: Concepts and research directions",
Page 261 of 534

Automatizacija procesa iz domena upravljanja ljudskim resursima u Telekomu

Srbija korienjem internog korporativnog portala
Automation of Telekom Srbija HR Management Processes through Internal
Corporate Portal
Danijela Pavlovi, Vesna Mijanovi, Sran Kokolj, Ana Slani

Telekom Srbija
Sadraj - Unapreenje procesa upravljanja ljudskim sloeniji. Nekada su se pod ovim nazivima podrazumevali
resursima u kompaniji koja ima 10.000 zaposlenih je jednostavniji procesi zapoljavanja, upravljanja radnim
kontinualan i kompleksan proces. Svakodnevna potreba odnosom, upravljanje normativnim aktima... Danas se pod
za informisanjem i anketiranjem velikog broja zaposlenih upravljanjem ljudskim resursima podrazumevaju daleko
bila je pre 10 godina razlog razvoja internog sloeniji procesi. Savremene informacione tehnologije su
korporativnog portal Telekoma Srbija. Pored te osnovne u znaajnoj meri unapredile i omoguile efikasan razvoj
namene danas se na interni portal koristi za HR procesa. Evo nekoliko primera unapreenih HR
automatizaciju velikog broja procesa iz domena procesa koji se ne mogu zamisliti bez upotrebe IT web
upravljanja ljudskim resursima (HR procesi). U radu e reenja:
biti navedene i ukratko opisane automatizacije HR
procesa koje su u upotrebi na portalu. Takoe e biti proces upravljanja obrazovanjem je danas daleko
prezentovana i jedna konkretna implementacija s sloeniji jer je inoviran uvoenjem elektronskih
namerom da se pokae jedan praktian primer edukacija, elektronskih provera znanja, evaluacijom
implementacije sa svim bitnim elementima (front-end, edukacija kroz e-ankete, praenjem uticaja edukacije
back-end, integracija preko web servisa, kontrole, na razvoj karijere itd.;
verifikacija, mail notifikacije itd.) proces zapoljavanja u dananjem smislu
podrazumeva daleko sloeniji proces od pronalaenja i
Abstract - Improving the management of human regrutovanja ne samo eksternih kandidata ve i
resources in the company that has 10,000 employees is a internih (upravljanje internim tritom radne snage);
continuous and complex process. Internal portal of razni self-servisi koji se pruaju zaposlenom kako bi
Telekom Srbija was created 10 years ago as the need for odravao svoje line podatke, podnosio razne vrste
daily information and interviewing a large number of zahteva, prijava itd.
employees. In addition to this main purpose, today it is
Kompleksnost upravljanja HR procesima ogleda se u
being used for the automation of many processes in the tome to su to procesi koji proimaju itavu kompaniju i
field of human resources (HR processes). The paper will uesnici ovih procesa su svi zaposleni. Postoji direktna
be mentioned and briefly described automation of HR veza izmeu broja zaposlenih i sloenosti HR procesa: to
processes that are in use on our website. Also it will be je kompanija vea i ima vie zaposlenih, to su HR procesi
presented an actual automation with the intention to show kompleksniji i tei za upravljanje. Zato se u savremenoj
a practical example of the implementation and all kompananiji proces upravljanja ovim procesima ne moe
zamisliti bez korienja IT servisa koji automatizuju i
relevant elements (front-end, back-end, integration via olakavaju implementaciju HR procesa i znaajno
web services, logical control, verification, mail doprinose kvalitetu upravljanja ljudskim resursima.
notification, etc.).
U ovom radu bie predstavljeno na koji nain je u
1. UVOD kompaniji Telekom Srbija, korienjem internog
korporativnog portala koji je front-end i web servisa
Kompanije koje imaju veliki broj zaposlenih imaju po razvijenih na strani HR sistema koji je back-end,
pravilu i kompleksne poslovne procese. Jedan od automatizovan znaajan broj HR procesa.
sloenijih poslovnih procesa je svakako upravljanje
ljudskim resursima (Human Resource Management HR 2. INTERNI KORPORATIVNI PORTAL
Management). Nekadanji nazivi upravljanje kadrovima,
pa upravljanje personalom, nisu samo drugaije ime za Interni korporativni portal je portal preduzea ija je
isti proces. Sam proces je evoluirao i postao znaajno osnovna namena informisanje zaposlenih i kao takav
Page 262 of 534

neophodan je u svakom savremenom velikom poslovnom ve na prvoj strani se jasno vide i linkovi ka ostalim
sistemu. Interni portal je po pravilu poetna stranica web sadrajima:
pretraivaa u kompaniji, koju poseuju svi, od u centralnom delu su podmeniji sa linkovima na
generalnog direktora, do svakog zaposlenog. Na internom stranice vezane za ljudske resurse (organizaciona
portalu se objavljuju vesti, obavetenja kao i informacije struktura, kodeks ponaanja, radni kalendari itd.),
koje su od znaaja za zaposlene. Takoe se nalaze i podmeniji za normativu (statut, kolektivni ugovor,
zakonski pravni propisi, kompanijski normativni akti, slubeni list itd.), podmeniji sa linkovima za sindikate
procedure i ostala dokumentacija koja se publikuje i udruenja, podmeni za podrku (IT podrku,
zaposlenima. Pored dokumenata tu su i informativni IT logistiku podrku itd.), podmeni za obrazovanje
servisi kao to je platni listi zaposlenog, zaduenje (program obrazovanja, literatura, asopisi,
osnovnim sredstvima, zaduenje materijalom, zaduenje prezentacije, izvetaji sa konferencija...), podmeni za
literaturom, dugovanja zaposlenog po osnovu pozajmice, karijeru (interno trite opte informacije i ponuda
stambenog zajma itd. Portal sadri i edukativne otvorenih radnih mesta) i podmeni za informacije
materijale i multimedijalne sadraje koji se koriste u (aktivnosti i aktuelnosti kompanije);
svrhu obrazovanja i razvoja zaposlenih. Obavezni element sa leve strane nalaze linkovi na korporativne portale
portal su i linkovi ka korisnim internim i eksternim web zavisnih drutava kompanije Telekom Srbija (m:tel
stranicama. Na portalu se mogu nai i zanimljivi sadraji BIH i m:tel Crna Gora);
koji nemaju direktnu vezu sa kompanijom ali imaju vezu
na desnoj zvanini eksterni web portali Telekoma
sa drutvenim i kulturnim okruenjem zaposlenih.
Srbija (mondo, mts i open telekom).
Takoe se ve na prvoj stranici nalazi i link ka virtuelnom

Trening centru u kojem su smetene elektronske
edukacije iz raznih oblasti: tehnike edukacije (npr. IT
edukacije, obuke iz oblasti telekomunikacija itd,),
edukacije iz oblasti stranih jezika, tehnoloke obuke
odnosno edukacije vezane za razne interne i eksterne
procedure itd. Na prvoj strani su takoe i linkovi ka dva
savetovalia: psiholoko i savetovalite vezano za radne
odnose.
Naravno da se najee putem internog portala
automatizuju procesi ljudskih resursa jer oni uvek kao
glavnog uesnika i fokus procesa imaju zaposlenog.
Meutim portal se moe iskoristiti za automatizaciju svih
poslovnih procesa koji potencijalno imaju dodirne take
sa svim ili veinom zaposlenih. Dakle, poslovni procesi
koji se mogu automatizovati korienjem internog portala
su oni koji imaju:
zahtev zaposlenog kojim zapoinje proces. Na
primer ako proces poinje: zahtevom za neki IT servis
(zahtev za pristup aplikaciji, zahtev za domenski
nalog, zahtev za e-mail nalog itd.); zahtevom za IT
resurs (zahtev za raunar, zahtev za tampa itd.),
zahtevom zaposlenog za godinji odmor, zahtevom za
visit karte, zahtevom za informaciju itd. ili
prijavu zaposlenog: prijavu na neki konkurs ili oglas
kao to su na primer prijava zaposlenog za pozajmicu,
prijava zaposlenog na interni oglas za zapoljavanje,
prijava zaposlenog za medicinski pregled, prijava
zaposlenog za stambeni kredit, prijava plana godinjeg
odmora itd. ili
potrebu za self-service funkcionalnou tj. izmenom
podataka od strane samog zaposlenog (izmena
podataka o lokaciji, telefonu, podataka o deci kako bi
se utvrdilo pravo na novogodinje paketie itd.).
Slika 1. Naslovna strana internog portal Telekoma Srbija Automatizacija poslovnih procesa korienjem
korporativnog portala ima za cilj poveanje:
Na slici 1. prikazana je poetna stranica internog portala
kompanije Telekom Srbija. Na njoj se vidi da su u prvom efikasnosti - skraenjem trajanja samog procesa i
planu aktuelna vana obavetenja tzv. oglasna tabla. Ali
Page 263 of 534

efektivnosti - podizanjem kvaliteta kroz bolju Deo toka posla je i workflow za odobravanje zahteva.
informisanost i unapreenje upravljanja procesom koji Ono to je takoe obavezni deo veine HR procesa,
se automatizuje. automatizovanih putem internog portala, su mail
notifikacije koje dobijaju uesnici u procesu. U radu e
Nema standardnog recepta za izgled i postupak takoe biti prikazano kako izgledaju ove notifikacije na
automatizacije HR procesa korienjem internog portala. konkretnom primeru.
Mogunosti su ogromne, a s obzirom na veliinu nae
kompanije to su i potrebe za ovim automatizacijama Sam proces podnoenja zahteva ima nekoliko koraka:
velike. Svakako treba rei da nijedna od ovih Prijava i identifikacija zaposlenog
automatizacija nije jednostavna i da su to manje ili vie Unos zahteva
kompleksne aplikacije. Gotovo svaka od njih kao sastavni Odobravanje zahteva od strane nadreenog
deo ima svoj workflow, a veoma esto i svoj rukovodioca i mail obavetenja
administratorski deo. to se arhitekture ovih reenja tie
Prenos podataka u aplikaciju Evidencija
obino postoje tri sloja:
prisustva na radu.
Front-end: Interni portal (.NET C#)
Integracioni sloj: java web servisi Prijava i identifikacija zaposlenog
Back-end: HR i ostale poslovne aplikacije.
Da bi korisnik pristupio aplikaciji potrebno je da pokrene
Na portalu se nalaze web strane koje predstavljaju odgovarajui link sa internog portal i da se prijavi sa
interfejs ka korisniku. Preko njih korisnik unosi podatke i domenskim nalogom. U toku prijave radi se provera u
pokree odreene akcije. Pokretanje akcija je najee Aktivnom direktorijumu. Ako je korisniki nalog dobar
poziv web servisa. Dakle, uneti podaci se, u sluaju sistem radi identifikaciju. Na osnovu korisnikog imena
kompleksnijih kontrola i obrade, kontroliu i sistem preuzima line podatke zaposlenog (prezime, ime,
preraunavaju ne na front-end-u ve pozivom servisa organizacioni deo, radon mesto itd.) iz HR aplikacije.
back-end poslovnih aplikacija. Ti servisi koriste gotove
komponente postojeih HR aplikacije ime se postie re- Unos zahteva
use koda. Pored kontrola i obrade podataka obino
postoje i web servisi koji slue za prenos i smetanje Podaci koji identifikuju korisnika koji se prijavio
podataka u baze podataka poslovnih aplikacija. prikazuju se na osnovnoj stranici gde zaposleni bira
godinu za koju zahteva promenu ili unos, vrstu godinjeg
3. KONKRETAN PRIMER IMPLEMENTACIJE odmora (prvi deo, drugi deo, ceo godinji odmor ili
AUTOMATIZACIJE JEDNOG HR PROCESA prekinut godinji odmor) i poetni datum (slika 2.).
U nastavku rada bie opisana konkretna automatizacija

poslovnog procesa podnoenja zahteva zaposlenog za
korienje godinjeg odmora s ciljem da se pokae
kompleksnost na prvi pogled jednostavne automatizacije.
Implementacija ovog zahteva koristi podatke iz sledeih
sistema:
Aktivni direktorijum - koristi se za proveru korisnika
pri identifikaciji,
Aplikacija Zahtevi koja je deo internog portala i koja
slui za komunikaciju sa korisnikom i upravljanje
tokom posla,
Upravljanje ljudskim resursima (Oracle HRMS) iz
koje se preuzimaju podaci o zaposlenima i
Slika 2. Izgled ekranske forme za unos zahteva
organizacionoj strukturi i
Evidencije prisustva na radu aplikacija koja prua Aplikacija Zahtevi je integrisana sa aplikacijom
sve kontrole vezane za pravila popunjavanja zahteva, Evidencija prisustva na radu. Sve kontrole i obrauni dana
a koji se tiu termina i raspoloivog broja dana. Na se preuzimaju iz Evidencije prisustva na radu. Na slici 3.
kraju se u ovu aplikaciju smetaju Zahtevi zaposlenih. prikazan je uproeni implementirani scenario toka posla.
Ovaj servis portala, koji zaposleni koriste kada podnose Nakon unosa potrebnih podataka korisnik pokree akciju
zahtev za godinji odmor, ima svoj tok posla. Uesnici u Sauvaj. Iza ovog dugmeta nalazi se poziv web servisa
toku su zaposleni, njihovi supervizori prvi nivo koji startuje dodatne kontrole koje su ve implementirane
verifikacije, nadreeni rukovodioci - drugi nivo u aplikaciji Evidencija prisustva na radu. Na ovaj nain je
verifikacije i administratori ljudskih resursa. Kasnije e izbegnuto ponovno kodiranje i postignut re-use koda.
biti objanjen konkretan tok posla.
Page 264 of 534

organizacionog dela, u period za koji je zaposleni traio

Prijava i identifikacija
korisnika
godinji odmor.
,
Izbor godine i
odsustvovanja
,
o
Provera fonda dana 2014. . : 709
30.1.2014..
Izbor poetnog datuma Link

2014 .
Automatski popunjavanje
krajnjeg datuma
2 ,
/
Da li je istekao rok za ,
ne
podnoenje Zahteva
da .
Provera ispravnosti i upis
Izlazna
poruka
Zahteva u Evidenciju
prisustva na radu : : 10.11.2014.
01.12.2014. . : 15.
Proces verifikacije
Zahteva
: 9.1.2014 11:24:20
Verifikovan zahtev

Slika 3. Izgled mail poruke za verifikatora

Da li je vrsta zahteva
Prekid godinjeg odmora
Veza izmeu zaposlenog i njegovih nadreenih se dobija

ne kroz integraciju sa sistemom za upravljanje ljudskim
da
resursima - aplikacijom Oracle HRMS. Kako bi se znao
da
Da li postoji Plan tok posla i nain slanja mail obavetenja definisana je i
godinjeg odmora
matrica verifikacije koja daje pravila ta se deava u
Automatsko
sluaju odobrenja/odbijanja zahteva.
Da li je postoji Reenje stavljanje Reenja
da
za godinji odmor za godinji odmor ne
van snage Po odobravanju zahteva sistem alje mail obavetenje
zaposlenom (slika 4.). Pored toga sistem alje notifikaciju
Automatsko
ne
stavljanje Plana za i administratoru Direkcije za ljudske resurse tzv.
godinji odmor
van snage
evidentiaru radnog vremena koji na osnovu Zahteva
pravi Reenje o godinjem odmoru. U zavisnosti od
Generisanje Generisanje
teritorije, na kojoj zaposleni ima vaei Ugovor o radu,
novog Reenja za
godinji odmor
Plana godinjeg
odmora
mail notifikacija se alje na jednu od etiri distributivne
grupe (Beograd, Sever, Jug, Centar).
,
Slika 3. Uproeni scenario

Odobravanje zahteva od strane nadreenog
rukovodioca i mail obavetenja 2014

Nakon podnoenja Zahtev za godinji odmor ulazi u .
ciklus verifikacije. Kod ovog zahteva postoji dvostruka
verifikacija (prvo zahtev odobrava neposredni supervisor,
a zatim i njegov nadreeni rukovodilac). Proces
odobravanja prati slanje mail notifikacija neposrednom .
supervizoru (slika 3.), njegovom nadreenom
rukovodiocu i administratorima Direkcije za ljudske : 9.1.2014 12:40:10
resurse. Verifikatorima je takoe omoguena
funkcionalnost u toku donoenja odluke o verifikaciji
pogledaju i zauzetost ostalih zaposlenih iz tog
Page 265 of 534

ostalim direkcijama, da se bavi analizom i unapreenjem

Slika 4. Izgled mail poruke obavetenja zaposlenom svojih poslovnih procesa.
Kao to se vidi Zahtev za godinji odmor prolazi kroz Ako govorimo u brojkama, vezanim za konkretan primer,
nekoliko statusa. Zaposleni moe preko internog portala Telekom Srbija ima blizu 10.000 zaposlenih i preko
ne samo da podnese Zahtev za godinji odmor ve i da 20.000 zahteva za godinjim odmorom (jer veina
prati njegove statuse odnosno njegovu realizaciju. zaposlenih koristi odmor iz dva dela, a pored toga ima
dosta i izmena vezanih za termine koji su prvobitno
Prenos podataka u aplikaciju Evidencija prisustva na prijavljeni). Jasno je kolika se efikasnost postie
radu automatizacijom podnoenja Zahteva za korienje
godinjeg odmora i njihove verifikacije.
Kao to je reeno pozivom web servisa, sa internog
portala, svi podaci iz Zahteva za godinji odmor upisuju Na konkretnom primeru koji je prikazan u ovom radu
se u bazu podataka aplikacije Evidencija prisustva na efikasnost nije poveana samo u Direkciji za ljudske
radu. Pregled ovih podataka je mogu kroz posebnu resurse ve i u svim organizacionim delovima gde se
ekransku formu aplikacije Evidencija prisustva na radu nalaze verifikatori, ali i u organizacionom delu u ijem su
(slika 5.) koja predstavlja alat za evidentiara radnog domenu pisarnice (Dirkecija za logistike i opte
vremena Direkcije za ljudske resurse. poslove). Naime poto se svaki dokument zavodi na
pisarnici i dobija svoj delovodni broj, pomenutom
U sluaju da je Zahtev za korienje godinjeg odmora automatizacijom sam sistem dodeljuje delovodne brojeve
odobren verifikovan, web servis poziva i procedure koje dokumentu tako da se smanjuje obim posla zaposlenih u
u zavisnosti od scenarija rade neke akcije (stavljaju pisarnici. Takoe su jasne i utede vezane za ostale
Reenje i/ili Plan godinjeg odmora van snage, automatski resurse (papir, ekspediciju dokumenata, korienje depoa
generiu Reenje i/ili Plan godinjeg odmora, rade prekid za smetanje dokumentacije itd.).
godinjeg odmora itd.).
S druge strane korist od ovih automatizacija nije samo na
strani kompanije ve i na strani zaposlenog. Kako
zaposleni znaajno skrauje vreme svog angaovanja u
HR procesu i bre zavrava svoj posao u procesu to
doprinosi i njegovom veem zadovoljstvu. Ono to je
takoe veliki benefit ovih automatizacija je to to
zaposleni putem korporativnog portala moe pratiti i
kretanje svog zahteva, prijave ili podataka. Dakle, u bilo
kom trenutku svako moe videti do koje faze realizacije je
stigao njegov zahtev. Takoe se moe videti ko je
odobrio, ili odbio zahtev. Za bitne faze moe se postaviti i
mail notifikacija tako da zaposleni ne mora ak ni pratiti
portal ve e ga sistem obavestiti o toku realizacije.
Na samom kraju treba spomenuti da u savremenim

kompanijama interni portal vie nije vlasnitvo IT
organizacionog dela kao to bi se oekivalo. Sam
strukturni izgled i dizajn portala je deo procesa
upravljanja korporativnim portalom i u domenu je
Slika 5. Izgled ekranske forme Zahtev u aplikaciji organizacionog dela koji upravlja ljudskim resursima.
Evidencija prisustva na radu Kada govorimo o Telekomu Srbija bilo kakva vrsta
automatizacije i postavljanja na portal mora biti odobrena
od strane Direkcije za ljudske resurse. U pomenutoj
Odbijeni Zahtevi za godinjim odmorom se samo direkciji se nalazi i nekoliko zaposlenih koji su takoe
registruju u aplikaciji Evidencija prisustva na radu bez ovlaeni za postavljanje vesti i ostalih sadraja. Oni
daljih akcija. takoe postavljaju i linkove preko kojih se pokreu IT
servisi koji automatizuju neki poslovni proces.
4. ZAKLJUAK
Kao to se vidi automatizacije procesa ljudskih resursa

imaju sloena pravila i tokove posla, a najee i sve
zaposlene kao uesnike procesa. Automatizacija preko
portala je siguran put da se smanji vreme trajanja
poslovnog procesa i da se povea kvalitet procesa. Krae
vreme trajanja procesa, odnosno krae vremensko
angaovanje zaposlenih koji operativno podravaju
proces, donosi vie vremena Direkciji za ljudske resurse i
Page 266 of 534

WEB APLIKACIJA UPIS DECE
ENROLLMENT OF CHILDREN WEB APPLICATION
Sneana Radovanovi, Vesna Kranovi, Zora arenac, Jelena Vukadinovi Vukovi

Zavod za informatiku i statistiku grada Beograda
Sadraj Web aplikacija UPIS DECE realizovana je u automatsku raspodelu po konkursu odredjuje Sekretarijat.
Zavodu za informatiku i statistiku grada Beograda za Deca za koju je zahtev podnet posle konkursnog perioda
potrebe Sekretarijata za obrazovanje i deju zatitu ili koja ele da krenu kasnije smetaju se na listu
grada Beograda. Aplikacija se koristi u sprovoenju zainteresovanih za predkolsku ustanovu, odnosno vrti.
konkursne procedure formiranjem rang liste dece prema Mogue je upisati dete u toku cele godine ako postoje
kriterijuma iz konkursa i rasporedjivanjem primljene slobodna mesta u eljenom objektu.
dece u objekte u okviru predkolskih ustanova.
Abstract - Enrollment of children Web application 2. PROCES RAZVOJA APLIKACIJE

was implemented in the Institute of Informatics and
Statistics of City of Belgrade for the purpose of the Ulazne elemente procesa razvoja aplikacije predstavljaju:
Secretariat for Education and Child Care of City of
Belgrade. The application is used in the implementation - zahtevi zakonske regulative po kojima je
of tender procedures for the formation of ranking lists of potrebno izraditi softversku podrku u
children under the tenders criteria and for assignment of implementaciji istih
enrolled children in preschool facilities. - zahtevi korisnika vezani za automatizaciju
poslovnih procesa
1. UVOD - zahtevi tehnikih i tehnolokih promena
infrastrukture
Web aplikacija UPIS DECE realizovana je u Zavodu
za informatiku i statistiku grada Beograda poetkom Izlazne elemente ovog procesa predstavljaju:
2011. godine na zahtev Sekretarijata za obrazovanje i
deju zatitu grada Beograda kao nastavak uspene - baze podataka sa pripadajuom poslovnom
saradnje na aplikaciji Vrtii. logikom
- sloj servisa unutar kojih je obezbeena
Pravni okvir za realizaciju projekta je Pravilnik o bliim realizacija poslovne logike
uslovima za utvrdjivanje prioriteta za upis dece u - aplikacija koja je realizovana tako da
predkolsku ustanovu [1] i Konkurs za upis u predkolske maksimalno odgovara tekuim potrebama
ustanove koji se svake godine raspisuje. Na zvaninom korisnika
sajtu grada Beograda-www.beograd.rs moe se videti
konkurs i preuzeti Zahtev za upis. Proces razvoja softvera obuhvata:
Podnosilac zahteva konkurie za mesto u predkolskoj - primarni scenario razvoja

ustanovi, navodei jedan do tri objekta u koji eli da se - upravljanje promenama u toku razvoja
dete upie. Mogue je da se za isto dete konkurie u vie - upravljanje grekama u toku razvoja
od jedne predkolske ustanove.
Za izradu ovog projekta formirani su timovi prema
U skladu sa konkursnom procedurom sva deca za koju je sledeim poslovima:
podnet zahtev rangiraju se prema sledeim kriterijumima:
- projektovanje i izrada projektne
- prebivalite deteta na optini na kojoj je dokumentacije
predkolska ustanova - kreiranje baze i izrada procedura
- dete pripada osetljivoj grupi - formiranje Web servisa i Web metoda
- zaposlenost roditelja - izrada aplikativnog dela
- broj dece u porodici - izrada testnih scenarija i testiranje
- drugo dete ve pohaa predkolsku ustanovu - izrada uputstva za korisnike
Za svaku predkolsku ustanovu formira se onoliko lista Za ovaj projekat formiran je tim projektanata iz Zavoda
koliko ima oblika rada u istoj (sada vie od 800 lista), a za informatiku i statistiku i struni saradnici iz
zatim se vri rasporeivanje dece po objektima. Sekretarijata za obrazovanje i deju zatitu grada
Beograda koji je definisao sve elemente procesa.
Podnoenje zahteva se vri u periodu koji je naveden u
konkursu, a koji meseci eljenog upisa ulaze u
Page 267 of 534

3. MODEL BAZE I FUNKCIONALNOSTI
(Model dela baze) (Forma za obradu zahteva)
Aplikacija koristi podatke iz dve baze. Mrea Formiranje rang listi i rasporeivanje
predkolskih ustanova i vrtia odrava se u jednoj bazi
(zelena boja na slici), a ostali podaci o zahtevima za upis - po eljama;
se uvaju u drugoj bazi (crvena boja na slici). - po redosledu;
- za pojedinano rasporeivanje;
Aplikacijom su obuhvaene sledee funkcionalnosti: - ponitenje rang liste;
- izvetaj o rasporeivanju spisak dece po
Administracija oblika rada - omoguava da izabranom formiranju rang liste.
korisnik za 17 predkolskih ustanova i 404
objekta unese podatke o: Svaka predkolska ustanova moe formirati rang
listu po kriterijumima i izabrati jedan od tri
- obliku rada za svaki objekat: naina rasporeivanja:
1. jasle - po eljama
2. vrti - po redosledu
3. priprema za kolu celodnevna - formiranje liste za pojedinano
4. priprema za kolu poludnevna rasporedjivanje
5. razvojna grupa
6. petodnevni boravak Pojedinano rasporeivanje dece omoguava da
- broju mesta po konkursu se:
- broju naknadnih mesta - dete rasporedi i upie biranjem vrtia u
kome ima slobodnih mesta
Svaki od objekata ima jedan ili vie oblika rada. - premesti dete iz jednog u drugi vrti
Broj slobodnih mesta u svakom objektu se
automatski odrava kroz aplikaciju. Masovni upis dece omoguava da se:
Obrada zahteva za upis dece obuhvata unos - izvri upis svakog ekiranog deteta sa liste
sledeih podataka: rasporeene dece koju je mogue upisati.
Lista dece dobija se izborom predkolske
- o detetu ustanove, oblika rada, vrtia i naina
- o podnosiocu sortiranja po prezimenu ili po datumu
- o predkolskoj ustanovi i eljenim vrtiima: roenja
- eljeni oblik rada
- tri eljena vrtia Formiranje izvetaja klasirano je u tri grupe:
- mesec upisa - Liste:
- o kriterijumima za rangiranje 1. nezvanina rang lista
2. konana rang lista za predkolsku
ustanovu
3. konana rang lista za vrti
4. lista zainteresovanih za
predkolsku ustanovu
5. lista zainteresovanih za vrti
Page 268 of 534

- Duplirani zahtevi:
1. broj dece i zahteva za grad
2. deca sa vie zahteva
3. deca rasporeena u vie objekata
- Statistika:
1. broj mesta i zahteva za grad
2. broj mesta i zahteva za predkolsku
ustanovu
3. zaposlenost roditelja za grad
4. zaposlenost roditelja za
predkolsku ustanovu za
rasporeenu decu (Izvetaj Zaposlenost roditelja za grad)
5. statistika kriterijuma
Proces obrade zahteva prati se preko statusa zahteva.

Postoje sledei statusi:
- Podnet kada se zahtev unese i sauva u

bazi
- Primljen posle izvrenog formiranja rang
liste, ako je iznad crte, tj. u okviru broja
predvidjenih mesta za predkolsku ustanovu
- tada nije odreen konkretan objekat
- Rasporeen posle izvrenog formiranja
rang liste i rasporeivanja u eljeni objekat
ili u objekat odreen korienjem forme za
Pojedinano rasporeivanje.
- Upisan kada je podnosilac izvrio uplatu (Izvetaj Statistika kriterijuma)
za upis
- Odustao kada je podnosilac odustao od S obzirom da se zahtevi podnose svake godine, aplikacija
upisa je omoguila da, ako u sistemu postoje podaci o detetu iz
ranijh konkursa, oni budu prikazani na formi za unos
Statusi zahteva koriste se pri pravljenju izvetaja i analize novog zahteva i korisnik ih moe prihvatiti ili izmeniti
podataka o deci koja su konkurisala za upis u predkolske odnosno uskladiti sa podacima iz dokumentacije.
ustanove.
4. ULOGE U SISTEMU I ZATITA PODATAKA
Primeri izvetaja u januaru 2014.god: Autentifikacija korisnika aplikacije zasnovana je na
Windows Idendity-ju. Na samom sajtu, s obzirom da se
radi o korisnicima koji aplikaciji pristupaju sa raunara
koji su lanovi domena, zahteva se Windows Integrated
Autentication. Na taj nain korisnici se prilikom pristupa
Web aplikaciji automatski autentifikuju onako kako su
logovani na svoje raunare.
Autorizacioni model je definisan na nivou baze podataka
u tabelama koje sadre:
- skup fukcionalnih celina aplikacije;

- skup definisanih grupa korisnika aplikacije;
- pripadnost korisnika odreenoj grupi ili
grupama;
- definisana pravila do kojih funkcionalnih
(Izvetaj Broj mesta i zahteva za grad) celina aplikacije grupa korisnika ima
dozvoljen pristup.
Podela korisnika prema pravu pristupa izvrena je na dve

grupe :
- administratori za jednu predkolsku

ustanovu (vre administraciju oblika rada,
Page 269 of 534

obradu zahteva, formiranje i tampanje lista 6. ZAKLJUAK

i izvetaja za jednu predkolsku ustanovu)
- korisnici iz Sekretarijata (imaju uvid u Cilj Gradske uprave je da rad svih gradskih slubi bude
podatke za sve predkolske ustanove) to efikasniji i kvalitetniji i da graani budu zadovoljni
njenim radom.
5. PLATFORMA RAZVOJA Doprinos ovog projekta je:
Aplikacija je razvijana korienjem sledeih proizvoda - efikasno i kvalitetno izvravanje administrativnih

"Microsoft" razvojne platforme: poslova u procesu obrade zahteva, rangiranja,
rasporeivanja i upisa dece;
- SQL 2008 Server ukljuujui Database Engine i
- dobijanje razliitih izvetaja na osnovu kojih se
Reporting Service na sloju baze podataka
dobije jasna predstava o procesu rangiranja,
- .NET Framework 3.5 na svim slojevima
rasporeivanja i upisa dece;
- ASP.NET 2.0 na sloju korisnikog interfejsa - voenje statistike podataka o broju mesta i
- AJAX na sloju korisnikog interfejsa zahteva za grad i svaku predkolsku ustanovu,
- WCF (Windows Communication Foundation) zaposlenost roditelja, statistike kriterijuma;
na sloju web servisa - mogunost planiranja broja potrebnih mesta u
Sloj baze podataka definie: strukture podataka, predkolskim ustanovama i angaovanja novih
programsku logiku obrade podataka na nivou svake od vaspitaa.
baza, forme izvetaja.
Korisnici aplikacije su zadovoljni kvalitetom i
Sloj web servisa formira web omotae oko procedura prednostima automatizovanog rada. Po njihovom zahtevu
baze podataka i definie poslovnu logiku obrade podataka u pripremi je nova aplikacija Evidencija dece.
iz vie razliitih izvora baza podataka.
LITERATURA:
Sloj korisnikog interfejsa formira fizike izglede ekrana i
obezbeuje povezivanje programske logike pozivom web [1] Pravilnik o bliim uslovima za utvrdjivanje prioriteta
servisa. za upis dece u predkolsku ustanovu ("Sl. glasnik RS",
br. 44/2011)
Page 270 of 534

RAZVOJ VIRTUELNE ETNJE PRIMENOM

PROGRAMSKOG OKRUENJA UNITY I MICROSOFT KINECTA
DEVELOPMENT OF A VIRTUAL TOUR USING
UNITY GAME ENGINE AND MICROSOFT KINECT
ore Manoilov1, Duan Gaji1
1
Elektronski fakultet, Ni, Srbija
Sadraj U ovom radu opisan je razvoj virtuelne etnje fizikog kontakta sa samim hardverom, pokazala se kao
kroz digitalnu rekonstrukciju rimskog naselja Medijana u jako interesantan ak i starijim posetiocima.
kojoj se celokupna interakcija sa raunarom ostvaruje
U ovom radu je predstavljeno istraivanje motivisano
putem registrovanja pokreta korisnika. Aplikacija je
prethodnim razmatranjima, u okviru koga je realizovana
konstruisana korienjem programskog okruenja Unity i
virtuelna etnja kroz digitalnu rekonstrukciju arheolokog
ureaja Microsoft Kinect. Nakon kratkog uvoda u
nalazita Medijana. Glavni cilj razvoja predstavljene
primenjene tehnologije, izloeni su detalji postupka
aplikacije bio je da se celokupna kontrola kretanja kroz
njihove integracije. Zatim je opisana arhitektura
scenu, obino zasnovana na primeni raunarskih
aplikacije i nain implementacije kontrole kretanja
perifernih ureaja kao to su mi i tastatura, realizuje
primenom Kinect senzora za praenje pokreta. Razvijena
korienjem senzora za praenje pokreta.
aplikacija omoguava bolju prezentaciju kulturno-
istorijskih spomenika, koja posebno moe da privue vei Ostatak rada ima sledeu strukturu. U Sekciji 2 dat je
broj mlaih posetioca u arheoloke parkove i muzeje. kratak opis programskog okruenja za razvoj video igara
Unity. U Sekciji 3 predstavljen je Microsoft Kinect i
Abstract This paper describes the development of a
diskutovana je njegova integracija sa programskim
virtual tour through the digital reconstruction of the
okruenjem Unity. Takoe su data mogua reenja za
Roman site of Mediana, in which the human-computer
kontrolu kretanja karaktera. Arhitektura i implementacija
interaction is realized through motion detection. The
same aplikacije opisani su u okviru Sekcije 4. U
application is developed using Unity game engine and
poslednjoj sekciji predstavljeni su glavni rezultati
Microsoft Kinect. After a short introduction to the used
istraivanja, kao i planovi za budui rad.
technologies, we present details of the process of their
integration. Then we describe the application architecture
and the implementation of the control of movement based 2. PROGRAMSKO OKRUENJE UNITY
on Kinects motion sensing. The presented application Unity je multiplatformsko programsko okruenje za
allows better presentation of cultural and historical sites razvoj video igara (eng. game engine) sa ugraenim
which can especially attract a greater number of younger razvojnim okruenjem (eng. integrated development
visitors to archeological parks and museums. environment - IDE), razvijen od strane komapnije Unity
Technologies. Termin programsko okruenje za razvoj
1. UVOD video igara koristi se za softver koji je proiriv i moe da
se koristi kao osnova za razliite igre bez veih izmena
Savremene raunarske tehnologije pruaju nove
[1]. Unity se prvenstveno koristi za razvoj mobilnih i web
mogunosti za bolju prezentaciju kulturno-istorijskog
igara, ali prua podjednake mogunosti i prilikom razvoja
naslea. Njihova primena omoguava izradu
igara za PC i konzole. Unity je razvijen u programskom
multimedijalnih prezentacija i aplikacija za pametne
jeziku C/C++, a podrava programski kd pisan u
telefone i desktop raunare. Primenom ovih reenja mogu
jezicima C# i JavaScript [2].
se obogatiti postojee muzejske postavke i uinite lake
dostupnim irem krugu posetilaca. Neke od prednosti koje Unity interfejs se sastoji iz vie prozora:
nam donose nove tehnologije su i laka izmena postavke
muzeja, za razliku od klasinih postavki sa panoima i - Scene - prozor u kome se smetaju objekti u
3D prostoru,
tablicama sa tekstovima, kao i mogunost interakcije
posetioca sa elementima izlobenih postavki. - Game - prozor koji prikazuje izgled igre
onako kako bi korisnik trebalo da vidi,
U okviru svojih aktivnosti ARhiMedia grupa sa
Elektronskog fakulteta u Niu, iji su lanovi i autori - Hierarchy - prozor koji sadri listu svih
ovog rada, predstavila je tokom Noi muzeja 2013. u objekata na sceni,
Arheolokoj sali Narodnog muzeja u Niu deo rezultata
svoga rada na polju primene savremenih raunarskih - Project - prozor koji sadri sve komponente
tehnologija u predstavljanju istorijskog naslea. igrice (scene, modele, materijale, skripte,
Interesovanje posetilaca za novi oblik prezentacije je bilo animacije itd.), i
veliko, meutim, najveu panju je privukla igra, - Inspector - prozor koji sadri informacije o
razvijena pre svega za mlae posetioce, u kojoj su pojedinanim objektima i slui za njihovu
komande detektovane senzorima ureaja Microsoft manipulaciju u igri.
Kinect. Interakcija sa raunarom, realizovana bez
Page 271 of 534

Svi objekti koji uestvuju u igri se smetaju na scenu i Za povezivanje Kinect SDK sa Unityjem korien je
odreeni su vektorom sa x, y i z prostornim koordinatama. besplatan Unity paket - Kinect Wrapper Package for
Na objekte u sceni mogue je primeniti sve osnovne Unity3D - koji u sebi sadri skripte potrebne za
transformacije u raunarskoj grafici (translacija, rotacija i prepoznavanje i stavljanje Kinecta u funkciju [6]. Paket
skaliranje) [3]. sadri sledee komponente:
Unity omoguava pisanje skripti u jeziku Mono koji Scene
predstavlja implementaciju Microsoft .NET Frameworka
u vidu softvera otvorenog koda. Programeri za ove KinectExample scena koja demonstrira kako je
namene mogu koristiti i programske jezike JavaScript, C# skelet generisan i praen korienjem sfera
ili Boo (zasnovan na sintaksi programskog jezika Python). pozicioniranih na svim kljunim takama skeleta
Poev od verzije 3.0, Unity dolazi u paketu sa koje Kinect detektuje. Pokazuje i kako se koristi
prilagoenom verzijom MonoDevelop koja ima Kinect upravljanjem ovog modela. Scena takoe
mogunost otkrivanja i uklanjanja greaka u skriptama. pokazuje kako treba pripremiti GameObjecte.
Prefabrikovane komponente (Prefab)
3. MICROSOFT KINECT
Kinect_prefab Ova unapred pripremljena
Kinect je ulazni ureaj koji koristi senzor pokreta. Razvila komponenta sadri prazan vor koji sadri sve
ga je kompanija Microsoft u verzijama za Xbox 360 skripte potrebne za pokretanje rada sa Kinectom.
igraku konzolu i Windows PC. Periferni dodatak nalik Ovo ne ukljuuje kontroler potreban za
web kameri (Slika 1) omoguava korisnicima da upravljanje modelima, koji se naknadno mora
kontroliu i interaguju sa konzolom ili raunarom putem podesiti.
veoma prirodnog korisnikog interfejsa u vidu pokreta
tela i govornih komandi, bez potrebe da dodiruju KinectPointMan Ova komponenta pokazuje
kontroler [4]. kako KinectPointController skripta funkcionie.
Kinect skripte
KinectModelControllerV2 skripta koja se dodaje
na model kojim elimo da upravljamo potrebno
je povezati objekte koje predstavljaju kljune
take skeleta sa odgovarajuim promenljivama
skripte i odrediti koji igra kontrolie koji model.
KinectPointController skripta koja postavlja
unapred definisane GameObjecte na take koje
Slika 1. Microsoft Kinect.
prati Kinect, generiui pritom skelet. Poetna
Ureaj ukljuuje tri vrste senzora: RGB kameru, etiri scena dolazi sa primerom kako to izgleda i kako
mikrofona i infracrveni senzor sa infracrvenim se treba uraditi.
projektorom. Kinect je postavljen na horizontalnom
drau, te je samim tim lako podeavati njegov nagib. DisplayDepth skripta koja vraa dubinu
RGB kamera omoguava prikaz slike u visokoj rezoluciji (rastojanje) slike. Treba se dodati na vidljiv
i njenu obradu u aplikacijama. Mikrofoni se koriste za GameObject (tj. sa ukljuenim rendererom).
prepoznavanje govora korisnika i zadavanje glasovnih DisplayColor skripta koja vraa RGB sliku.
naredbi. Infracrveni senzor i projektor rade tako to Treba se dodati na vidljiv GameObject.
projektor emituje infracrvene zrake u prostoru, a senzor
detektuje take odbijanja zraka sa predmeta koji se nalazi KinectRecorder skripta koja snima pokrete
ispred Kinecta. Na osnovu meusobnog rastojanja izmeu igraa i kasnije ih reprodukuje preko emulatora.
tih taaka, Kinect odreuje udaljenost nekog predmeta od KinectSensor skripta koja preuzima podatke
senzora [4]. Kinect ureaja.
3.1 Kinect za Windows DeviceOrEmulator skripta koja odreuje da li
Microsoft je 2011. predstavio nekomercijalni paket za e se koristiti Kinect ili emulator.
razvoj softevra (eng. software development kit SDK) za
SkeletonWrapper skripta koja skuplja podatke
razvoj aplikacija koje bi koristile mogunosti Kinecta.
sa skeleta.
SDK ukljuuje Windows 7 kompatibilne drajvere za
DepthWrapper skripta koja skuplja podatke o
Kinect i obezbeuje programerima korienje mogunosti
Kinecta za razvoj aplikacija u programskim jezicima dubini (rastojanju) slike.
C++, C# ili Visual Basic u okruenju Visual Studio [5]. KinectIntertop skripta koja preuzima podatke iz
3.2 Integracija Kinect-a sa Unity-jem Microsoft Kinect SDK.
Prvi korak u postupku integracije Kinecta sa Unityjem je Recording/playbackDefault podrazumevani

instaliranje Kinect SDK za Windows. reprodukcioni fajl za emulator. Ovaj fajl se ne
sme brisati.
Page 272 of 534

Modeli i materijali KinectPointController

RainbowMan Primer modela koji se moe Za podeavanje skupa GameObjecta treba uraditi sledee:
koristiti za testiranje/uenje kako koristiti
1. Kreirati prazan objekat u koji e se smestiti svaki
wrapper. Na ovaj model se moe prevui
objekat koji treba biti kontrolisan.
KinectModelControllerV2 skripta i povezati
kljune take, nakon ega se moe poeti sa 2. Postaviti prazan objekat za roditeljski objekat
testiranjem. svim objektima koji trebaju biti kontrolisani i
postaviti sve ove objekte na istu lokaciju.
Nakon uvoenja paketa sa resursima, u KinectExample
sceni se moe eksperimentisati sa skriptama 3. Dodati KinectPointController skriptu
KinectPointCotroller i KinectModelControllerV2. Skripte roditeljskom objektu.
se mogu povezati sa potrebnim GameObjectima koji e se 4. Selektovati roditeljski objekat, nai Sw (Skeleton
koristiti u igri. Kao to je ve pomenuto, GameObject Wrapper) promenljivu i prevui Kinect_Prefab
Kinect_Prefab je potreban za komuniciranje Unityja sa iz trenutne scene u ovu promenljivu. Ovo daje
Kinectom i za njegovo korienje. Ovaj prazan objekat pokaziva na glavnu skriptu koja se aurira.
treba da postoji negde na sceni. Ukoliko se koristi vie
scena, nije potrebno dodavati novu instancu ovog prefaba 5. Prevui svaki od objekata koji se trebaju
u svakoj sceni zbog poziva funkcije DontDestroyOnLoad kontrolisati u odgovarajue promenljive.
koja se nalazi u KinectWrapper skripti.Ova funkcija 6. Postaviti broj igraa (0 = jedan igra, 1 = dva
obezbeuje ouvanje objekta u svim scenama. igraa) i masku.
U okviru Kinect_Prefab objekta postoje opcije, koje se po
potrebi podeavaju za efikasnije korienje Kinecta. 4. APLIKACIJA
3.2.1 Kontrola karaktera Realizovana aplikacija omoguava virtuelnu etnju kroz

Kako bi se karakter pomerao potrebno je povezati digitalnu rekonstrukciju Medijane iz IV veka. Aplikacija
KinectModelControllerV2 skriptu za kontrolu skeleta je namenjena raunarima sa Windows operativnim
modela ili KinectPointController za kontrolu nizova sistemom. Kontrola kretanja kroz arheoloko nalazite
GameObjecta, u zavisnosti od toga na koji nain je mogua je korienjem standardnih perifernih ureaja
konstruisan karakter. (tastatura i mi) ili korienjem Kinecta, gde korisnik
pokretima ruku zadaje komande. Aplikacija je razvijena u
NewModelController okruenju Unity 4.2, pri emu rad sa Kinectom
Procedura za podeavanje modela izgleda na sledei omoguavaju Kinect for Windows SDK 1.8 i
nain: KinectWrapperPackage, koji se koristi za integraciju sa
Unityjem.
1. Prevui KinectModelControllerV2 skriptu na
model. 4.1 Arhitektura aplikacije
2. Selektovati model, nai Sw promenljivu
(oznaava Skeleton Wrapper) i prevui Aplikacija se sastoji od: glavne aplikacione logike
Kinect_Prefab objekat iz trenutne scene u ovu (razvijene u game engineu), spoljnih resursa poput zvuka,
promenljivu. Ovo nam daje pokaziva na glavnu animacija, tekstura i modela, Kinect kontrolera i SDK.
skriptu koja se aurira. Arhitektura aplikacije na visokom nivou je prikazana na
Slici 2.
3. Proiriti model tako da se svi delovi skeleta vide
u Hierarchy prozoru.
4. Prevui jedan po jedan deo skeleta koji je
potrebno kontrolisati u odgovarajuu
promenljivu.
5. Kada su svi delovi skeleta podeeni, odrediti
igraa koji e kontrolisati model, 0 je za prvog
igraa, 1 za drugog igraa.
6. Odrediti da li e ceo skelet ili samo pojedini
delovi biti kontrolisni Kinectom i postaviti
odgovarajuu masku.
7. Ukoliko je potrebno animirati model dok ga
igra kontrolie, postaviti animated fleg i
odrediti u kolikoj meri e se javljati meanje
animacije i Kinecta u opsegu od 0 do 1.
Slika 2. Arhitektura aplikacije.
Page 273 of 534

Virtuelna etnja se startuje pokretanjem izvrnog fajla na 6. ZAKLJUAK

Windows platformi (Slika 4). Nakon pokretanja aplikacije,
U ovom radu predstavljena je virtuelna etnja kroz
posetilac upravlja kontrolerom u prvom licu pomou
digitalnu rekonstrukciju rimskog naselja Medijana iz IV
komandi koje zadaje rukom. Pomeranjem desne ake
veka, upotrebom programskog okruenja Unity i
ispred, iza, levo i desno u odnosu na kimeni stub
Microsoft Kinecta. Diskutovan je nain integracije
korisnik vri pomeranje kontrolera po terenu napred,
Microsoft Kinecta sa okruenjem Unity i data su dva
nazad, levo i desno, respektivno. Levom rukom vri se
mogua reenja za kontrolu karaktera.
rotacija kamere koja odreuje vidno polje kontrolera i
njegov je sastavni deo. Smer rotacije je odreen Razvijena aplikacija korisniku prua mogunost da se na
poloajem ake leve ruke u odnosu na levo rame. Ukoliko zanimljiv nain upozna sa nekadanjim izgledom
je aka u poloaju levo od ramena kamera se rotira levo, arheolokog nalazita, bez fizikog dodira sa hardverom
odnosno desno ako je aka pomerena desno od ramena. raunara. Ovakav vid interakcije moe naroito biti
Kretanjem po arheolokom nalazitu, blizu interesantan mlaim posetiocima. Pored unapreenja
rekonstruisanih objekata posetilac nailazi na info-take kvaliteta prezentacije, upotreba razmatrane aplikacije
gde moe uti dodatne informacije o odreenom objektu moe imati i neke materijalne predosti, jer omoguava da
podizanjem desne noge. Na isti nain, podizanjem desne se interakcija realizuje bez direktnog kontakta izmeu
noge, vri se i otvaranje vrata nekog objekta, dok skok posetioca i hardvera raunara, ime se iskljuuje
posetioca odgovara skoku kontrolera. mogunost oteenja hardvera.
Detaljnije o kontroleru u prvom licu, terenu i kako treba Planovi za budui rad ukljuuju realizaciju sline
podesiti njihove parametre pre postavljanja na scenu aplikacije kod koje bi se upravljanje vrilo primenom
moe se pronai u [6]. Leap Motion kontrolera, koji se takoe moe integrisati sa
Unityjem [7]. Cilj budueg rada je poreenje ove dve
Logika za detekciju pokreta desne ake, desne noge i
tehnologije i pronalazak najboljeg reenja za krajnjeg
skoka dodata je u skripti FPSInputController, a leve ake
korisnika.
u skripti MouseLook. Obe skripte su sastavni deo
kontrolera u prvom licu i definiu njegovo ponaanje
korienjem tastature i mia. Poloaji ruku i nogu se ZAHVALNICA
odreuju ispitivanjem mousobnog poloaja objekta koji Istraivanje predstavljeno u ovom radu je delom podrano
su definisani u skripti KinectPointController. Da bi se od strane projekata III44006 (2011-2014) i ON174026
prilikom razvoja mogli da koriste objekti definisani u ovoj (2011-2014) Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog
skripti, napisanoj u jeziku C#, moraju se prevesti sve razvoja Vlade Republike Srbije.
skripte kontrolera u prvom licu iz JavaScripta u C#.
LITERATURA
[1] J. Gregory. Game Engine Architecture, Taylor &
Francis, Boca Raton, FL, USA, 2009.
[2] Wikipedia Unity (game engine),
http://en.wikipedia.org/wiki/Unity
(game_engine), poslednji pristup 05.01.2013.
[3] W. Goldstone. Unity 3.x Game Development
Essentials Game development with C# and
JavaScript, 2nd edition, Packt Publishing Ltd.,
Birmingham, UK, 2011.
Slika 3. Izgled aplikacije. [4] Wikipedia Kinect,

http://en.wikipedia.org/wiki/Kinect,
poslednji pristup 05.01.2013.
[5] Wikipedia Microsoft Kinect Microsoft SDK,
http://wiki.etc.cmu.edu/unity3d/index.php/Micros
oft_Kinect_-_Microsoft_SDK,
[6] . Manoilov, N. Gaji, M. Stoi, D. Tati, A
virtual tour of Mediana archeological park using
Unity 3D engine, in Book of Abstracts of the
12th Conf. On New Technologies and Standards:
National Heritage Digitization, Belgrade,
Serbia, 31. 10. 01.11.2013.
Slika 4. Info-pult sa porukom.
[7] Leap Motion, https://www.leapmotion.com/,
Page 274 of 534

Obraun i operativno praenje usluga prodaje avio karata (LIRA)

The accounting and administrative monitoring of airline ticket sales (LIRA)
Nevena Simi,
Air SERBIA GROUND SERVICES d.o.o.
Sadraj U radu je predstavljen program koji se koristi Gotovinom i ekovima graana

na Air Terminalu Slavija, skrojen po meri za potrebe Platnim karticama:Visa, Master, Maestro, Dina,
Air SERBIA GROUND SERVICES-ove agencije za American Express, Diners Club
prodaju avio karata, a kojim je omoguen kompletan Plaanje avio karata nalogom za uplatu kao
obraun kao i operativna analiza ostvarenih usluga. fiziko lice-om
Plaanje avio karata preko rauna preduzea
Abstract This paper describes a tailor-made program Plaanje Post NET-om
that was made for Air SERBIA GROUND SERVICES s
main agency located on Slavija Air Terminal in Belgrade,
Jednom izdata karta moe biti iskoriena,
which provides the complete financial and administrative
refundirana ili zamenjena. Podaci iz
monitoring of airline ticket sales.
prodatih/refundiranih/zamenjenih karata, relevantni
za obraun prihoda (Slika 1.) su:
1. POSLOVNE AKTIVNOSTI
Tarife (Fare)
i
Air SERBIA GROUND SERVICES (ASGS) pored svoje Takse (Tax)
osnovne delatnosti - prihvata i otpreme putnika, bagaa, Takse za uslugu izdavanja avio karte (TSC
Ticket service charge)
aviona, robe i pote, prua i usluge rezervacija i prodaje
Viak uplaenih sredstava
avio karata, u poslovnici Air Terminal Slavija. Pri Refundacije tarifa (Ref Fare)
prodaji avio karata, putnicima se nude razliiti naini
plaanja avio karata:
Slika 1.: Poslovne aktivnosti, ulazni i izlazni podaci za tri aplikacije LIRE
Page 275 of 534

Refundacija taksi (Ref Tax) logino i efikasno, da korekcije podataka budu

Refundacija vika uplaenih sredstava jednostavne).
Refundacija taksi za uslugu izdavanja avio karte
(Ref TSC) Prethodna evidencija usluga je raena kroz Access
aplikaciju, ranije razvijenu u ASGS -u, za agente prodaje i
Ovi podaci se unose u bazu podataka preko tri aplikacije za koordinatore. Agenti prodaje su unosili samo ostvaren
programa LIRA kroz aplikaciju za agente, koji vre prihod od taksi za izdavanje prodatih avio karata (TSC).
prodaju, kroz aplikaciju za koordinatore, koji vre Za izvetaje koji su slati menamentu, koriena je
kontrolu podataka i kroz aplikaciju za obraunske radnike aplikacija za koordinatore, kroz koju su unoeni podaci o
koji rade obraun prihoda. Podaci za aplikaciju za prodaji iz Amadeus-a, na dnevnom nivou, koji su
koordinatore, a koji su relevantni za prevozioca (Fare, dopunjavani sa podacima o TSC iz agentske aplikacije.
Tax, RefFare i RefTax) se preuzimaju iz rezervacionog Fakturisanje usluga, kredit note, evidencija korisnika,
sistema prevozioca (Amadeus Altea), dok se podaci tarifa i taksi raeni su kroz Excel fajlove, ali podaci nisu
relevantni za ASGS (TSC, RefTSC, Viak uplaenih bili objedinjeni u jednu bazu, tako da je za sistematizaciju
sredstava i Ref Vika uplaenih sredstava) preuzimaju iz ovih podataka i njihovo korienje, bilo potrebno znatno
agentske aplikacije, tj. agentskih izvetaja. Na Slici 1. ovi vie vremena. Obraun je raen kroz poseban program
podaci su grafiki razdvojeni u dva skupa (svetliji i prevozioca. Sve zajedno je neminovno ukazivalo na hitnu
tamniji) sa zajednikim presekom, kako bi se naglasilo da potrebu objedinjavanja podataka kroz jedinstveni program
imaju razliit a i zajedniki izvor podataka. koji bi ujedno obezbedio i nezavistan obraun prihoda.
Do sada pomenuti podaci se mogu definisati kao ulazni
podaci za sve tri aplikacije LIRE, dok se izlaznim 3. TEHNOLOKO REENJE
podacima mogu smatrati: agentski izvetaji o prodaji,
izvetaji obraunskih radnika (fakure, kredit note, Kako bi se ostvarili gore pomenuti ciljevi razvijene su tri
obrauni prihoda za prevozioca (Air SERBIA), obrauni aplikacije:
prihoda za ASGS , izvetaji o provizijama banaka
prilikom uplata preko kartica i na kraju izvetaji Aplikacija za agente prodaje
koordinatora o prodaji, koji se alju direktoru i Aplikacija koordinatore
menadmentu. Aplikacija za radnike obrauna
2. CILJEVI I POTREBE Podaci iz sve tri aplikacije se slivaju u jedinstvenu bazu

podataka prikazanoj na Slici 2. koja e u nastavku biti
Softversko reenje, koje je bilo potrebno razviti radi objanjena.
obrauna i operativnog praenja usluga prodaje avio Agent prodaje, preko agentske aplikacije (Slika 3.) a
karata, trebalo je da odgovori sledeim ciljevima i nakon upisa preko sopstvene ifre, evidentira obavljene
potrebama poslovanja: usluge, odnosno unosi relevantne podatke o prodatoj,
refundiranoj ili zamenjenoj avio karti (ime putnika, broj
da se obezbede podaci o osnovnim elementima svake karte, destinaciju, tarife takse, TSC ili refundaciju tarifa
prodate/refundirane/zamenjene avio karte (tarifama, ili taksi, zavisno od traene usluge i na kraju evidentira
taksama, refundacijama tarifa, refundacijama taksi, nain plaanja, koji moe biti gotovina, kartica ili virman.
TSC-u, refundacijama TSC-a, vie ili manje Za uslugu plaenu karticom evidentira i naziv kartice,
uplaenim sredstvima i refundacijama vika kako bi se kasnije obraunale provizije koje banke
uplaenih sredstava); uzimaju u odreenom periodu. Na kraju dana agent
da se, za menadment, obezbedi operativni izvetaj prodaje, iz agentske aplikacije, tampa dnevne izvetaje o
za odreeni period, sa ukupnim prometom i istim prodaji (Slika 4.) i predaje pazar zajedno sa izvetajima o
prihodima od usluge prodaje avio karata, razloenim prodaji iz rezervacionog sistema (Amadeus Altea).
po nainu plaanja (gotovina, raun, kartica); Ovi izvetaji se moraju podudarati u delu prihoda za
prevozioca (tarife, takse i refudacije istih) dok je prihod
da se obezbedi poreenje uinka usluge prodaje avio
od taksi za uslugu izdavanja avio karata (TSC) podatak
karata sa prethodnim godinama, kao i poreenje po
koji se dobija samo iz agentske aplikacije i koji kontrolie
danima u nedelji;
obraunski radnik ASGS -a.
da se obezbedi izrada i evidencija faktura, kredit
Koordinator prodaje kontrolie celokupnu prodaju
nota, evidencija plaanja po karticama i provizije
agenata, poreenjem izvetaja koje su agenti ispostavili sa
banaka, evidencija korisnika i usluga po korisnicima,
izvetajima iz rezervacionog sistema prevozioca
trajna evidenciju svih podataka, brzo pretraivanje
(Amadeus Altea). Nakon toga, podatke o ukupnoj
istih, mogunost kontrole podataka po raznim
dnevnoj prodaji unosi u aplikaciju za koordinatore (Slika
elementima evidencije.
5.). Izvetaje o ukupnoj dnevnoj prodaji, razdvojene po
da korienje programa bude jednostavno i efikasno nainima plaanja, za ASGS i za prevozioca, koordinator
za sve korisnike (da koncepcija unosa podataka bude alje menadmentu (efu, direktoru).
razumljiva a unos lak, da pretraivanje podataka bude
Page 276 of 534

Tehnoloko reenje Aplikaciije za koordinatora

za obracunskog radnika
Direktor
Agentski unos i
izmene
obraunskih
radnika Menader
Koordinators Poslova prodaje
ki unos
ef Finansija SU-PORT-a Baza podataka
`
Aplikacija za
alter 1 ` Aplikacija
agente
za radnike
Aplikacija za ` obrauna
alter 2 `
koordinatore
` `
alter 3
alter 3
Agenti prodaje Koordinator Radnik obrauna
Slika 2: ema tehnolokog reenja
Radnik obrauna, na osnovu primljene dokumentacije od 4. BAZA PODATAKA

agenata prodaje, a preko aplikacije za obraunske radnike
(Slika 6.) kontrolie podatke o svakoj avio karti Baza podataka je uraena na platformi Microsoft
pojedinano i vri korekcije ukoliko je potrebno. Na Slici Windows u programskom paketu Access verzija 2007.
7. i 8. su prikazani obrasci za evidenciju i pretraivanje
usluga i pregled jednog izabranog naloga, preko kojih se
vri kontrola podataka. Aplikacija za radnike obrauna 5. PEGLED PROGRAMA
podrava i izradu faktura (Slika 9.) kao i kredit nota.
Nakon obavljene kontrole, korekcije podataka i izrade Aplikacija za agente (Slika 3.) Agent prodaje se
faktura i kredit nota, obraunski radnik tampa obraune prijavljuje za rad preko sopstvene ifre i evidentira sve
prihoda za prevozioca Air SERBIA i ASGS, a sektoru realizovane usluge u danu. Na kraju dana tampa izvetaje
finansija ASGS-a elektronski, prema definisanoj o prodaji (Slika 4.). Uneta evidencija usluga je ujedno i
proceduri alje izvetaje. Pomenute izvetaje uzima preko nalog za fakturisanje u sluaju plaanja preko rauna ili
obrasca Izvetaji aplikacije za radnike obrauna (Slika pravljenje kredit nota u sluaju refundacije sredstava
10). uplaenih preko kartice ili rauna. Agentska aplikacija i
aplikacija obraunskih radnika rade na istoj bazi
Menader, putem svog raunara, moe da kontrolie podataka.
realizaciju usluga i analizira njen kvalitet, bilo kroz
aplikaciju za koordinatore, bilo za aplikaciju za
obraunske radnike. U poziciji je da prati korisnike,
prihod, koliinu usluga, kontrolie cene usluga, postavlja
plan za prihod u narednom periodu i prati njegovu
realizaciju.
Slika 3: Aplikacija za agente prodaje
Page 277 of 534

Slika 7: Evidencija i pretraivanje usluga
Slika 4: Izvetaji agenata prodaje
Slika 8: Pregled izabranog naloga
Slika 5: Aplikacija za koordinatore
Aplikacija za koordinatore - Na Slici 5. je predstavljen

izgled osnovnog obrasca za koordinatore prodaje, preko
kog se vri kontrola prodaje, izmena usluga kao i unos i
izmena podataka o korisnicima i zaposlenima.
Na Slici 10. je prikazan obrazac sa izvetajima aplikacije
za koordinatore.
Aplikacija za radnike obrauna (Slika 6.) je

napravljena za kontrolu i korekciju unosa agenata prodaje,
izdavanje faktura, kredit nota, periodine obraune i
izvetaje. Mnogobrojne mogunosti koje ova aplikacija
prua se mogu sagledati preko obrasca Evidencija i
Slika 9: Izgled fakture
pretraivanje usluga (Slika 7.), Pregled izabranog naloga
(Slika 8.), primera jedne fakture (Slika 9.) i obrasca za
izvetaje (Slika 10.) i (Slika 11).
Slika 10: Izvetaji aplikacije za radnike obrauna
Slika 6. Aplikacija za radnike obrauna
Page 278 of 534

Integralna evidencija korisnika

Mogunost izrade i distribucije mnogobrojnih
operativnih izvetaja koji olakavaju analizu i
planiranje, a time i usavravanje usluge
Program se koristi u ASGS-ovoj agenciji za prodaju

karata na Air Terminalu Slavija.
Predstavljenim programom smo poveali kvalitet usluge i

Slika 11: Izvetaji aplikacije za koordinatore omoguili efikasno poslovanje.
6. PREDNOSTI PROGRAMA Naem cilju: zadovoljan korisnik, implementacijom

prikazanog reenja, smo sada jo blii.
Prednosti sistema poslovanja koje prua ovaj program su:
LITERATURA
Posedovanje autentinog obraunskog programa
u okviru kompanije [1] Microsoft Windows Access literature
Jednostavan i brz unos podataka [2] Simi N. Program za evidenciju predmeta u
Brz pristup podacima poslovima Cargo Tracing-a u avio saobraaju, Zbornik
Lako pretraivanje i brza informacija o zapisu apstrakata, YU INFO 2009, Str. 98-99, Kopaonik, 2009.
Kompletan uvid u realizovane usluge poslova [3] Simi N. Program za operativno praenje i
prodaje avio karata fakturisanje usluga u poslovima dokumentarnog prihvata
Brza i jeftina obuka za osposobljavanje i otpreme robe u avio saobraaju , Zbornik apstrakata,
zaposlenih za rad na programu YU INFO 2011, Str. 79, Kopaonik, 2011
Mogunost usavravanja programa [4] Simi N. Program za evidenciju primopredaje
(eksportovanje podataka u obraunski program avionskih setova za prvu pomo (FAK) , Zbornik
slube Finansija itd.), ime se zadovoljavaju apstrakata, YU INFO 2012, Str. 289, Kopaonik, 2012
zahtevi standarda kvaliteta usluge.
i
Air SERBIA GROUND SERVICES d.o.o. je novo ime
preduzea SU-PORT d.o.o.
Page 279 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST RAUNARSKE MREE I TELEKOMUNIKACIJE
Iskustva u implementaciji IP telefonske centrale

Biljana Obradovi, dr Milan Paroki, mr Zoran panovi
Uprava za zajednike poslove pokrajinskih organa
Sadraj - U ovom radu su opisane aktivnosti koje su Tehnoloka evolucija u oblasti privatnih telefonskih
bile neophodne za realizaciju svih faza u okviru mrea je vezana za sledee tehnologije koje su
zamene postojeeg telefonskog sistema u objektima hronoloki nabrojane:
Skuptine i Vlade AP Vojvodine novim savremenim Analogne tehnologije;
telefonskim sistemom zasnovanom na IP tehnologiji. Digitalne TDM tehnologije;
Opisane su potekoe koje su se pri tom pojavile, kao VoIP tehnologije;
i njihovo prevazilaenje. Nakon kraeg perioda Tehologije koje omoguavaju Unified
eksploatacije novog sistema dat je predlog Communications sistem.
implementacije novih servisa kojim bi se postiglo
veliko poboljanje u poslovnoj komunikaciji. VoIP tehnologije omoguavaju reenja koja se
oslanjaju na infrastrukturu IP mrea za prenos
1. UVOD podataka u koje spada i Internet. Pouzdanost i kvalitet
servisa direktno zavisi od kvaliteta infrastrukture IP
Zahtevi za efikasnim i kvalitetnim poslovanjem jedne mree. Upotrebom ovih tehnologija ostvaruju se
ustanove podrazumevaju postojanje savremenog preduslovi za znaajno proirenje broja i vrste servisa
telekomunikacionog sistema. Poveanje poslovnih i preduslovi za integraciju sa informacionim
aktivnosti kao neposrednu posledicu ima poveanje sistemima koji se koriste u instituciji koja je vlasnik
kapaciteta kompletne logistike, koja ukljuuje i telefonskog sistema.
telekomunikacioni sistem, kao jedan od njenih
najznaajnijih delova. Tehologije koje omoguavaju realizaciju Unified
Telekomunikacioni sistemi su sistemi koji Communications (UC) sistema, ija je arhitektura
omoguavaju prenos podataka izmeu udaljenih prikazana na slici 1., u potpunosti se oslanjaju na IP
korisnika putem elektrinih signala. Razlikuju se infrastrukturu i realizuju se na aplikativnom nivou
prema vrsti podataka koje prenose (tekst, slika ili TCP/IP protokol steka. UC sistemi imaju sve pozitivne
zvuk). osobine sistema koji se oslanjaju na VoIP tehnologije.
Telefonija je telekomunikacioni sistem kojim se Posledica implemetacije na aplikativnom nivou je
realizuje prenos govora (zvuka) izmeu udaljenih puna podrka za multimedijalne servise, servise koji
osoba. Sastoji se iz krajnjih ureaja telefonskih znaajno poboljavaju poslovnu komunikaciju,
aparata, telefonskih vodova, telefonskih centrala i servise napredne razmene poruka, konferencijske
prenosnih sistema koji meusobno povezuju servise visokog kvaliteta audio i video prenosa i
telefonske centrale. prezentacije i servise za realizaciju kontakt centara.
U telefoniji se moe razlikovati javna telefonska
mrea od privatne telefonske mree. Javna telefonska
mrea (PSTN) je jedna od najmasovnije korienih
infrastruktura za komunikaciju. Ova infrastruktura je
realizovana uglavnom inim komunikacionim
kanalima, uvezanim preko lokalnih, regionalnih,
nacionalnih i internacionalnih centrala. Privatna
(lokalna) telefonska mrea je realizovana na nivou
jednog preduzea ili ustanove i povezana je sa javnom
telekomunikacionom mreom obino sa vie
telefonskih vodova.
Osnovu privatne telefonske mree ini kuna
telefonska centrala (PBX) na koju je povezana
terminalna oprema (telefonski aparati, faks aparati i
modemi) putem koje krajnji korisnici pristupaju
telefonskim servisima. Telefonska mrea ima veliku Slika 1. Arhitektura UC mree [2]
ulogu u poslovnom funkcionisanju ustanove u kojoj je
implementirana i kao takva mora biti pouzdana i U nastavku e biti opisane aktivnosti zamene
adaptabilna njenim zahtevima, kako po kapacitetima postojeeg telefonskog sistema u objektima Skuptine
tako i po potrebnim servisima. i Vlade AP Vojvodine novim savremenim telefonskim
sistemom.
Page 280 of 534

proizvodnje rezervnih delova za model

Aktivnosti realizacije zamene telefonskog sistema centralnog procesora i upravljake jedinice
Analiza postojeeg stanja pomenute telefonske centrale
Studija opravdanosti podrke i proizvodnje digitalnih terminala
o Tehnike karakteristike telefonskog kompatibilnih sa modelom centralnog
sistema procesora i upravljake jedinice pomenute
o Analiza proirenja kapaciteta telefonske centrale
o Zakljuak Studije Navedene injenice su predstavljale osnovna
Javna nabavka ogranienja koja su uticala na funkcionalnost
Implementacija novog sistema telefonskog sistema u zgradi Skuptine i Vlade AP
Vojvodine, to je ukazivalo na potrebu za zamenom
2. ANALIZA POSTOJEEG STANJA postojeeg telefonskog sistema novim, savremenim
sistemom, kako bi telefonska centrala,
Polazno reenje telefonskog komunikacionog sistema telekomunikaciona mrea i kompletan sistem bili u
u zgradi Skuptine i Vlade AP Vojvodine realizovano nesmetanoj funkciji, u slubi svih zaposlenih u ovim
je putem javne nabavke i ugradnje tokom 2002. i 2003. institucijama i skalabilni ka najsavremenijim svetskim
godine. standardima i trendovima.
Nabavka sistema je obuhvatila nabavku telefonske Oteavajua okolnost je bila izuzetno velika trina
centrale i dela terminalne opreme kojom je realizovan vrednost telefonske centrale. Tadanja vrednost
korisniki periferni deo (Slika 2.). Korisniki periferni osnovnog sredstva ukljuivala je ukupnu vrednost
deo ine korisniki aparati i druga termnalna oprema telefonske centrale i kompletne terminalne opreme
(analogni i digitalni telefonski aparati, faks aparati i koja je direktno ili indirektno bila vezana za telefonsku
analogni modemi). U periodu nakon osnovne nabavke centralu. Na osnovu nabavne vrednosti telefonske
terminalna oprema nabavljana je fazno prema centrale i kompletne terminalne opreme, i korienjem
potrebama korisnika i u skladu sa odobrenim zakonske amortizacione stope na godinjem nivou od
budetom Vlade AP Vojvodine za tu namenu. 7%, knjigovodstvena vrednost telefonskog sistema na
dan 01.01.2011. iznosila je 8.343.901,08 RSD.
3. STUDIJA OPRAVDANOSTI
Sve navedene okolnosti ukazivale su na potrebu za

nezavisnim strunim miljenjem o opravdanosti
pomenute zamene telekomunikacionog sistema u
zgradi Skuptine i Vlade AP Vojvodine. Tim
povodom Fakultet tehnikih nauka, Univerziteta u
Novom Sadu, uradio je Studiju [1] .
Polazna osnova za opravdanost zamene
telekomunikacionog sistema bila je analiza postojeeg
stanja telekomunikacionog sistema.
Tehnike karakteristike telefonskog sistema
Slika 2. Telefonski sistem u zgradi Skuptine i Vlade Telefonska centrala je bila proizvod kompanije
AP Vojvodine Siemens, model Hicom HiPath 350 ver.3.0.(Slika 3.)
Sistemski kapacitet centrale predstavlja zauzee
U aprilu 2011. godine planirano proirenje pokrenuto slotova za module kojima se realizuju portovi koji
od Odeljenja za pripremu, planiranje i analitiko predstavljaju korisniki kapacitet centrale. Tadanje
praenje javnih nabavki nije realizovano i pri tome je sistemsko zauzee centrale je bilo:
dobijena informacija da zbog zastarelosti telefonske 17 modula sa 24 prikljuka za analogne
centrale dobavljai nisu vie u mogunosti da lokale (max 408 analognih lokala);
obezbede nove digitalne telefonske aparate i rezervne 17 modula sa 24 prikljuka za digitalne
delove za samu centralu, jer je kompanija koja je lokale (max 408 digitalnih lokala);
proizvoa telefonske centrale objavila prestanak: 1 modul sa 8 prikljuaka za S0 BRI lokalne
proizvodnje modela centralnog procesora i prikljuke;
upravljake jedinice za pomenutu telefonsku 2 modula sa 2 ISDN PRI porta za 4 ISDN
centralu, PRI ulazno/izlazne linije;
3 modula sa 8 analognih prikljuaka za 24
analogne ulazno/izlazne linije;
Page 281 of 534

1 modul sa 8 prikljuaka za 8 BRI ISDN Kao deo usluge korisnicima, telefonski sistem je bio
ulazno/izlaznih linija; opremljen i operatorskim konzolama sa softwerom
3 modula za napajanje internih celina; ACwin 5.0 sa svim potrebnim funkcijama napredne
3 modula za vezu sa CPU; operatorske konzole.
1 modul sa jednim LAN prikljukom za U sklopu same centrale obezbeeno je rezervno
interfejs ka administrativnim softverima. akumulatorsko napajanje, gde je deklarisano vreme
rada na baterije u trenutku kupovine centrale iznosilo
8h.
Analiza proirenja kapaciteta
Daljom analizom sa aspekta proirenja kapaciteta,

uoena su sledea ogranienja:
Broj raspoloivih slotova za realizaciju veza ka
korisnikom i javnom perifernom delu je 6, bez
mogunosti proirenja.
Jedan slobodan slot moe da obezbedi
maksimalno poveanje broja portova za 24, to
je znailo da je maksimalno proirenje broja
veza ka korisnikom perifernom delu 144, pod
uslovom da se ne izvri proirenje broja veza ka
Slika 3. Telefonski sistem sa telefonskom entralom javnom perifernom delu.
Hicom HiPath 350 ver.3.0 Povezivanje dislociranih objekata, a koji
organizaciono pripadaju Vladi AP Vojvodine, je
Od ukupno 816 lokala, oko 750 je bilo aktivirano za jedino mogue upotrebom javnih
potrebe zaposlenih u objektima Skuptine i Vlade telekomunikacionih servisa ije tarifiranje zavisi
APV. Skuptina AP Vojvodine je povezana sa 130 od lokacijske udaljenosti, vremena korienja ili
telefonskih parica gde je za lokale iskorieno 110 koliine prenetih podataka, to znaajno suava
parica. prostor za definisanje optimalne politike
trokova upotrebe telefonskog sistema.
Za rad telefonskog sistema znaajna je bila podrka
sledeih programa: Zakljuak Studije
CM-Win
HiPath COL Detaljnom analizom postojeeg stanja
Program CM-Win izvravao se na posebnom raunaru implementiranog telefonskog sistema autori Studije su
i omoguavao je administraciju sistema. zakljuili da:
Sastojao se iz tri dela: administracije prikljuaka, Navedena ogranienja onemoguavaju
upravljanja linim i organizacionim podacima i poveanje broja korisnika koji mogu da pristupe
upravljanja rutiranjem u mrei. CM Win omoguavao celokupnom raspoloivom skupu telefonskih
je izvravanje administrativnih zahteva koji su servisa, kao i proirenje korisnikog perifernog
obuhvatali definisanje, brisanje, promene i dela na lokacije koje su fiziki dislocirane iz
premetanje prikljuaka. Parametri koji su se zgrade Vlade AP Vojvodine, a u kojima su
podeavali u ovim procedurama su: definisanje i korisnici koji organizaciono pripadaju organima
odreivanje pripadnosti klasama korisnika, Vlade AP Vojvodine.
definisanje lista za skraeno biranje kao i definisanje Tehnologije na kojima se zasniva telefonski
funkcija tastera na terminalnoj opremi. sistem znaajno zaostaju za tehnologijama koje
Program HiPath COL sluio je za tarifiranje i vrio se koriste u savremenim telekomunikacionim
akviziciju podataka sa Hicom 350H centrale, sistemima.
arhiviranje podataka na lokalnom disku i obradu Osobine tehnologija koje se koriste, kao i
arhiviranih podataka. HiPath COL jeizvravao sledee prestanak proizvoake podrke za koriene
zadatke: prikupljanje informacija o svim tipovima tehnologije, postavljaju znaajna ogranienja za
telefonskih poziva (za svaki poziv sa detaljima o funkcionalan i pouzdan rad telefonskog sistema,
pozivajuem broju, pozvanom broju, vreme uspostave koja u krajnjem sluaju mogu dovesti do
poziva i trajanje poziva), generisanje statistikih potpunog prestanka funkcionalnosti postojeeg
izvetaja, verifikacija rauna telekomunikacionih telefonskog sistema. Istiu se i ogranienja
provajdera, analizu izvetaja u cilju kreiranja politike mogunosti proirenja kapaciteta telefonske
trokova i podrku za prikaz svih izvetaja u centrale i proirenja broja i vrsta servisa
standardnim formatima (.doc i .xls). telefonske centrale.
Page 282 of 534

Kako bi se prevazila ogranienja postojeeg 5. IMPLEMENTACIJA NOVOG SISTEMA

telefonskog sistema obavezna je tehnoloka
migracija na aktuelnu VoIP tehnologiju. Ova Nakon potpisanog Ugovora o javnoj nabavci dobara
tehnoloka migracija omoguava osnovu za telefonska centrala, sa ponuaem koji je imao
implementaciju servisa koji unapreuju rad svih najpovoljniju ponudu, pristupilo se implementaciji
pokrajinskih i republikih organa smetenih u novog telekomunikacionog sistema. Ponua sa
zgradi Vlade AP Vojvodine i obezbeuju najpovoljnijom ponudom je u ponudi naveo opremu
konvergenciju ka UC sistemu, to je u skladu sa proizvoaa Cisco.
globalnim tehnolokim trendovima u oblastima Predvieno je da se implementacija izvodi u sledeim
ICT. fazama:
U Studiji su predloena dva pristupa za izbor Faza 1. Prikupljanje poetnih informacija neophodnih
implementacionih mera u cilju migracije na VoIP za implementaciju.
tenologiju. Oba pristupa omoguavaju postizanje Stanje u IP mrei,
tehnolokog cilja migracije na VoIP tehnologiju, kao i Informacije o korisnicima i postojeem
ostvarivanje uslova za implementaciju UC servisa. sistemu telefonije.
Osnovna razlika izmeu dva pristupa je u koliini Cilj je bio da se funkcionalnosti stare centrale
VoIP terminalne opreme koja se nabavlja. Zamena preslikaju na novu centralu. Zadrana je prethodna
kompletne terminalne opreme novom VoIP numeracija, prava biranja, ef-sekretar grupe, grupe za
terminalnom opremom zahteva dodatno ulaganje na preuzimanje poziva, kao i konfiguracija tastera za brzo
nivou vrednosti ulaganja potrebnog za centralni deo. biranje i indikaciju zauzetosti lokala, tamo gde je to
Prvi pristup obezbeuje svim korisnicima bilo potrebno.
sistema upotrebu punog skupa servisa, u skladu Faza 2. Isporuka terminalne opreme.
sa definisanom klasom servisa koja je na Raspodela terminalne opreme (IP telefona)
raspolaganju korisniku, ali zahteva nabavku korisnicima uz povezivanje u mreu.
terminalne opreme za sve korisnike sistema. Svakom zaposlenom isporuen je novi IP telefon
Drugi pristup omoguava pun pristup servisima tehnikih karakteristika adekvatnih aparatu koji je
za korisnike koji koriste novu terminalnu zaposleni posedovao
opremu, a korisnici koji koriste postojeu Ogranienja u Fazi 2
terminalnu opremu imaju pristup ogranienom Isporuka telefonskih aparata je usledila za vreme
skupu servisa. Za realizaciju je potrebno novogodinjih i boinih praznika i u sezoni godinjih
nabaviti znaajno manju koliinu nove VoIP odmora, to je dovelo do usporavanja realizacije
terminalne opreme. ostalih faza implementacije.
Zakljuak Studije jeste da je u potpunosti opravdana Faza 3. Priprema postojee mree za instalaciju nove
potreba za zamenom telekomunikacionog sistema mrene i voice opreme.
kojom bi se realizovala tehnoloka migracija na Definisanje novih VLAN-ova, ija je uloga
aktuelnu VoIP tehnologiju. da logiki odvoje govorni saobraaj od
Potreba za ravnopravnim rasporeivanjem servisa ostalog data saobraaja u okviru iste fizike
svim korisnicima telekomunikacionog sistema kao infrastrukture. S obzirom na broj korisnika u
posledicu je imala izbor prvog od dva ponuena mrei Skuptine i Vlade APV, mrea je
pristupa iz Studije. segmentirana na devet voice vlan-ova, kako
bi se smanjili broadcast domeni
4. JAVNA NABAVKA konfiguracija spratnih i core ureaja,
konfigurisanje DHCP servera.
Sledei korak u toj realizaciji je bilo pokretanje javne Faza 4. Instalacija nove mrene opreme po spratnim
nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. voritima.
Za pokretanje javne nabavke je potrebno: Instaliranje 10 novih PoE svieva, (6x 24
napisati tehniku specifikaciju za 10/100 PoE + 2 T/SFP LAN Lite Image i 4x
telekomunikacioni sistem, 48 10/100 PoE + 2 1000BT +2 SFP LAN Lite
definisati kriterijume za ocenu najpovoljnije Image), povezivanje u postojeu mreu,
ponude, povezivanje krajnjih korisnika na nove
objaviti na sajtu za javne nabavke, svieve, prikazano na slici 4.
prikupiti ponude, U objektima Skuptine i Vlade APV postoji 20
izvriti ocenjivanje ponuda, mrenih vorita. Poto je odobrenim finansijskim
izbor najpovoljnije ponude, sredstvima bilo mogue kupiti samo 10 PoE svieva,
potpisivanje ugovora. sledei neophodan korak je bio da se odrede
prioritetni korisnici iji telefonski aparati e biti
povezani njih. Telefonski aparati ostalih korisnika koji
Page 283 of 534

nisu vezani na PoE svieve koriste ili lokalna

napajanja ili PoE injector-e.
Slika 4. Povezivanje novih spratnih svieva u postojeu mreu
Faza 5. Inicijalna konfiguracija voice opreme pre Nakon instalacije, povezivanja i testiranja svih
instalacije, adaptacija dizajna prema dodatnim elemenata, koji su trajali skoro 2 meseca, telefonski
zahtevima i informacijama. sistem je puten u funkciju.
Konfiguracija osnovnih parametara servera Ogranienja u Fazi 7
za obradu poziva, Unified Communications Proces migracije etiri ISDN PRI prikljuka sa stare
Manager-a, (CUCM). U svrhu ostvarivanja na novu centralu je morao biti izvren u to kraem
redudantnosti procesora poziva formiran je vremenskom periodu i van radnog vremena
klaster od dva servera: Publisher i Subscriber, pokrajinskih i republikih organa smetenih u
inicijalno licenciranje na 8.6. objektima Skuptine i Vlade APV (za vikend), zbog
Faza 6. Instalacija opreme u centralnom reku i neophodnosti neprekidnog funkcionisanja ovog
povezivanje u mreu. sistema.
Isporuka i instalacija u centralnom reku Faza 8. Eksploatacija.
sledee opreme: Nakon migracije telefonskog saobraaja na IP
Centralni svi (1x (24 GigE 4 x SFP LAN tehnologiju, zaposleni su poeli da koriste nove IP
Base)) telefonske aparate i nov nain funkcionisanja sistema.
Dva servera za obradu poziva (2x Ogranienja u Fazi 8
CUCM), Prilagoavanje zaposlenih na novu tehnologiju se
Dva gejtveja za ostvarivanje konekcija sa odvijalo neplanirano sporo. Iako je detaljno tehniko
PSTN i GSM-om (2x Cisco 2901), uputstvo za upotrebu telefonskih aparata bilo dostupno
Tri gejtveja za konekciju sa analognim na intranetu, obuku za obavljanje nekih od operacija,
telefonskim aparatima (3x 24 Port Voice kao to su preusmerenje poziva, preuzimanje poziva,
over IP analog phone gateway). pozivanje mobilnih pretplatnika i pozivanje
Konana blok ema povezivanja opreme u centralnom inostranstva bilo je neophodno lino obaviti. Takoe,
reku sa ostatkom mree prikazana je na slici 5. nepostojanje tona slobodnog biranja je bila tee
Faza 7. Testiranje kompletne opreme i migracija na prihvatljiva novina.
novi telefonski sistem.
Page 284 of 534

Uoen je i nedostatak fleksibilnosti prilikom prvog funkcionalnosti kod naprednijih telefona tipa 7931, pri
preseljenja telefonskih aparata/lokala u drugu softveru na CM verzije 9.0. Problem je prevazien
kancelariju, to je posledica razliitosti napajanja upgrade-om na najnoviju verziju softvera 9.1
aparata (PoE, adapter).
Svakodnevna pojava je postalo zamrzavanje
telefonskih aparata, najee tipa 3905, i gubitak
Voice VLAN 70
192.168.70.0/24
Analogni uredjaji
CUCMPUB CUCMSUB
FXS V
ISDN PRI
VG224_1
V
VG2901_1
PSTN
FXS V
VG224_2 2960S
V ISDN PRI
FXS VG2901_2 GSM

V
VG224_3
Centralni rek
Core (HSRP)
LAN
Slika 5. Blok ema povezivanja opreme u centralnom reku sa postojeom mreom
6. ZAKLJUAK ime bi se postigle sve napredne funkcionalnosti i UC

servisi.
Aktivnosti neophodne za zamenu postojeeg Implementacijom novih servisa zaposleni bi dobili
telefonskog sistema u objektima Skuptine i Vlade AP veliko poboljanje u poslovnoj komunikaciji. Tako
Vojvodine novim savremenim telefonskim sistemom npr.
zasnovanim na IP tehnologiji realizovane su fazno. - instalacijom Jabber aplikacije korisnici SmartPhone
Svaka faza iziskivala je dobru organizaciju i iskustvo mobilnih telefona (Android, iOS, Windows) bi
aktera koji je realizuju. Neophodno je bilo prikupiti mogli pozivati iz inostranstva korienjem wireless
poetne informacije za implementaciju sistema, zatim mree i povezivanjem na VPN. Ovi pozivi bi za
isporuiti terminalnu opremu krajnjim korisnicima, mobilnog korisnika, iako je u roamingu, bili potpuno
pripremiti postojeu mreu za instalaciju nove besplatni, a tarifirali bi se na lokalnoj IP telefonskoj
opreme, potom izvriti instalaciju i konfiguraciju nove centrali kao pozivi ostvareni sa lokala. Korienjem
mrene i voice opreme po spratnim voritima i u Jabber aplikacije zaposleni bi jo dobili:
centralnom reku. Nakon povezivanja u mreu izvreno o mogunost brze razmene poruka u poslovne
je testiranje kompletne opreme i migracija na novi svrhe (Instant Messaging)
telefonski sistem. o mogao bi da se vidi status zaposlenog
Implementacijom novog telefonskog sistema ostvaren (Presence)
je tehnoloki cilj migracije na VoIP tehnologiju ali ne o integraciju sa Outlook aplikacijom ili sa
i kompletan uslov za implementaciju UC servisa. korporativnim imenikom
Osnovni razlog je izbor i nabavka telefonskih aparata - upotrebom SoftPhone reenja krajnji korisnik bi
serije 3900 zbog ogranienog budeta za ovako veliki mogao koristiti svoj raunar za telefoniranje i video
i kompleksan telekomunikacioni sistem. Time se pozive. Korporativni imenik objedinjen za sve slube
namee nova faza u sledeoj etapi funkcionisanja mogao bi biti dostupan i sa raunara i omoguio bi
novog telefonskog sistema, a to je izbor i nabavka lako pozivanje zaposlenih meusobno
naprednijih modela telefona Cisco serije 6900 i 8900,
Page 285 of 534

Skraenice koriene u radu: PoE - Power over Ethernet,

SFP - Small Form-factor Pluggable,
PSTN - Public Switched Telephone Network, GSM - Global System for Mobile,
PBX - Private Branch Exchange HSRP - Hot Standby Router Protocol
TDM - Time-Division Multiplexing
VoIP - Voice over Internet Protocol, Literatura
ISDN - Integrated Services Digital Network,
PRI - Primary Rate Interface, [1] Studija: Procena opravdanosti inoviranja
BRI - Basic Rate Interface, telefonske centrale u zgradi Vlade APV Fakultet
CPU - Central Processing Unit, tehnikih nauka, Novi Sad, 2011.
LAN - Local Area Network, [2]
VLAN - Virtual Local Area Network, http://cms.bsu.edu/about/administrativeoffices/its/uni
DHCP - Dynamic Host Configuration Protocol, fiedcommunications
Page 286 of 534

ANALIZA KVALITETA SERVISA U TELEKOMUNIKACIONIM

MREAMA NA BAZI DIFFSERV MODELA
ANALYSIS OF THE QUALITY OF SERVICE IN TELECOMMUNICATION
NETWORKS BASED ON DIFFSERV MODEL
Boban Z. Pavlovi, Vladimir B. Sua, Jovan B. Bajeti
Vojna akademija, Univerzitet odbrane u Beogradu
Sadraj U ovom radu je analiziran uticaj prioritizacije

saobraaja u cilju definisanja kritinih QoS parametara Sprovedena je komparativna analiza dva sluaja: 1) bez
posmatranih aplikacija. Razmatrani su VoIP (Voice over obezbeenja QoS modela i 2) uspostavljanje QoS modela
IP) saobraaj, FTP (File Transfer Protocol) i DB kroz uvoenje mehanizma WFQ (Weighted Fair
(DataBase) saobraaj. Izvrena je prioritizacija Queuing) uz odgovarajue vrednosti polja DSCP
saobraaja u skladu sa diffserv modelom, pri emu je (Differentiated Service Code Point).
najvii prioritet dodeljen VoIP aplikaciji. Primenjena je
WFQ (Weighted Fair Queuing) disciplina ekanja kod 2. DEFINISANJE QoS ZAHTEVA
identifikacije paketa na bazi DSCP (Differentiated
Services Code Point) vrednosti. Simulacioni model je Prilikom projektovanja telekomunikacione mree za
realizovan u OPNET softverskom paketu za analizu prenos razliitih aplikacija, jedan od vanih zadataka je
telekomukacionih mrea. Na osnovu dobijenih rezultata, definisanje odgovarajue discipline ekanja na ruterima
izvreno je poreenje kanjenja, varijacije kanjenja kao bi se obezbedilo optimalno korienje mrenih
(ditera) i paketskih gubitaka u sluajevima kada je resursa. Izborom odgovarajueg mehanizma ekanja
primenjen diffserv model i bez QoS implementacije. (FIFO (First Input First Output), PQ (Priority Queuing) i
WFQ (Weighted-Fair Queuing)) omoguava se smanjenje
Abstract This paper highlights an influence of traffic paketskih gubitaka, ime se postie upravljanje prenosom
prioritization on critical QoS parameters for some paketa [2].
applications. Three diferent applications are used, i.e.
VoIP (Voice over IP), FTP (File Transfer Protocol) and U radu je primenjena WFQ disciplina ekanja koja
DB (DataBase). It is made a traffic prioritization obezbeuje kvalitet servisa rezervisanjem odreenog
according to diffserv model, where the highest priority propusnog opsega za celokupan mreni saobraaj na bazi
value was assigned to VoIP application. WFQ (Weighted dodeljenog prioriteta. Paketi se klasifikuju i smetaju u
Fair Queuing) discipline is evaluated for packet redove na bazi sadraja DSCP polja u IP zaglavlju. Na
identification under DSCP (Differentiated Services Code ovaj nain, saobraaj sa manjim zahtevima po pitanju
Point). The simulation model was conducted through the propusnog opsega moe dobiti vei prioritet. Tipini
OPNET network simulator. According to obtained results, primer primene WFQ discipline ekanja je postavljanje
it is compared three mayor QoS parameters: Packet paketa kojima se vri prenos interaktivnog saobraaja u
Delay, Packet Delay Variation (jitter) and Traffic Drop realnom vremenu (VoIP) na poetak reda.
for the simulation scenario without QoS and scenarios
with QoS implementation. DiffServ model se definie pomou DSCP polja kojim se
dodeljuje prioritet paketa unutar IP zaglavlja, u skladu sa
tipom saobraaja [3]. Ovaj model je iroko primenjivan u
1. UVOD savremenim IP paketskim mreama i zamenio je
prethodnu specifikaciju obeleavanja paketa na bazi
Uvoenje kvaliteta servisa QoS (Quality of Service) u IP vrednosti polja ToS (Type of Service) u zaglavlju IPv4
mree ima za cilj postizanje optimalnih vrednosti QoS paketa, odn. polje Traffic Class u zaglavlju IPv6 paketa,
parametara, meu kojima se izdvajaju kanjenje s kraja na poljem DS (Differentiated Services). Takoe je diffserv
kraj veze (end-to-end delay), varijacija kanjenja (jitter) i model preuzeo primat u obezbeenju QoS nad
paketski gubici (packet loss). Pred projektante prethodnim modelom integrisanih servisa (intserv) gde je
telekomunikacionih mrea postavlja se ozbiljan zadatak rezervacija mrenih resursa vrena preko RSVP
definisanja odgovarajuih QoS mehanizama ijom protokola. Izgled DS polja prikazan je na slici 1.
primenom se postiu optimalne mrene performanse. U
radu su analizirane tri razliite aplikacije (VoIP, FTP i 1 2 3 4 5 6 7 8
database) sa stanovita zahtevanog QoS nivoa. Od
navedenih aplikacija, VoIP (Voice over IP) je
najzahtevnija po pitanju obezbeenja QoS (obezbeivanje DSCP XX
minimalnih vrednosti navedenih parametara) [1]. FTP i
database (DB) aplikacija predstavljaju saobraaj sa Slika 1. Struktura DS polja u zaglavlju IP paketa
manjim QoS zahtevima i ine sekundarni, odnosno
pozadinski (background) saobraaj. Istraivanje je Prvih est bita polja koriste se kao PHB (Per Hop
sprovedeno u sluaju ine telekomunikacione mree. Behaviour) kod, dok su poslednja dva bita rezervisana za
Page 287 of 534

buduu upotrebu, ime je omogueno rezervisanje do 64

klasa saobraaja. Diffserv model definie tri vrste PHB:
PB sa ubrzanim prosleivanjem EF (Expedited
Forwarding), PHB sa sigurnim prosleivanjem AF
(Assured Forwarding) i PHB najboljeg pokuaja BE
(Best Effort).
EF PHB je namenjen za vremenski kritine aplikacije i

servise i obezbeuje garantovani QoS u pogledu
propusnog opsega, kanjenja i varijacije kanjenja.
Apsolutne garancije QoS se postiu prioritetnom obradom
paketa u mrenim vorovima [4].
AF PHB omoguava definisanje vie klasa i prioriteta

odbacivanja paketa u sluaju mrenog zaguenja.
Preporuena klasifikacija obuhvata etiri klase saobraaja
i u okviru svake klase tri prioriteta odbacivanja (nizak, Slika 2. Razmatrana mrena topologija
srednji i visok). Svakoj definisanoj klasi dodeljuje se
odreeni propusni opseg i memorijski prostor rutera. Simulacioni model obuhvata definisanje tri aplikacije:
Primenjuje se za aplikacije koje dele zajednike mrene VoIP, FTP (za razmenu ftp fajlova) i Database (za pristup
resurse, bez izriitih zahteva po pitanju garancija QoS-a bazama podataka unutar mree).
(relativne garancije), uz mogunost gubitka informacija
kod velikog mrenog optereenja [5]. Postavke OPNET simulacionog modela
PHB BE definie servis ili aplikaciju bez definisanih Na linku izmeu parova mrenih vorova (node_0) i
garancija kvaliteta, sa jedinim ogranienjem po pitanju (node_1), kao i izmeu (node_1) i (node_2), primenjena
raspoloivog propusnog opsega. Klasifikacija IP je odgovarajua QoS konfiguracija. Definisana je WFQ
saobraaja na bazi AF PHB prikazana je u tabeli 1. disciplina ekanja kako bi se omoguilo da odreeni
paketi (kojima su dodeljene ve teinske vrednosti) imaju
Tabela 1. Klasifikacija IP saobraaja na bazi PHB sa prednost pri prenosu kroz mreu i QoS profil baziran na
sigurnim prosleivanjem DSCP polju, kako je prikazano na slici 3.
Prioritet DSCP
odbacivanja Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 Klasa 4
Nizak 001010 010010 011010 100010
Srednji 001100 010100 011100 100100
Visok 001110 010110 011110 100110
3. MODEL MRENE KONFIGURACIJE
U radu je analizirana mrena topologija prikazana na slici

2. U definisanoj mrei koriena su dva krajnja rutera
(node_0) i (node_2) i jedan meumreni ruter (node_1).
Na (node_0) povezane su tri LAN mree sa po 25
raunara koji generiu FTP i Database saobraaj preko T1
linka (1,544 Mb/s). Drugi deo mrenog scenarija Slika 3. Podeavanje QoS konfiguracije
obuhvata dve radne stanice, prva za generisanje poziva
(VoIP caller) i druga za prijem poziva (VoIP callee), sa Na slici 4 prikazana je konfiguracija VoIP aplikacije. U
ciljem analize VoIP saobraaja. Node_3 predstavlja server simulaciji je korien G.711 kodek. VoIP paketu je na
kome pristupaju korisnici unutar razmatranih LAN mrea. bazi vrednosti ToS (Type of Service) polja dodeljena
U scenario je ukljuen vizuelni prikaz primenjenog QoS vrednost EF (DSCP vrednost 101110), odnosno klasa
modela (linkovi su predstavljeni zelenom bojom). Analiza najvieg prioriteta koja obezbeuje apsolutne QoS
telekomunikacione mree sprovedena je u softverskom garancije. Posmatran je prenos jednog govornog frejma
paketu OPNET IT GURU Academic Edition [6]. po paketu (voice frames per packet).
Page 288 of 534

1800000
1600000
Only_background_traffic:
1400000 Logical Network.node_0 <-
> node_1 [0].point-to-
1200000 point.throughput (bits/sec)
1000000 VoIP_and_background_traf
fic_without_QoS: Logical
800000 Network.node_0 <->
node_1 [0].point-to-
600000 point.throughput (bits/sec)
VoIP_and_background_traf
Slika 4. Podeavanje VoIP aplikacije 400000 fic_with_WFQandDSCP:
Logical Network.node_0 <-
200000 > node_1 [0].point-to-
point.throughput (bits/sec)
Podeavanje FTP aplikacije prikazano je na slici 5.
0
Posmatran je prenos paketa veliine 50 kB (konstantno), 0 200 400 600 800 1000
-200000
dok je vremenski period izmeu zahteva podeen na 360 s
(eksponencijalno). Vrednost ToS polja je podeena na AF Slika 7. Propusnost linka izmeu node_1 i node_0 rutera
23 (DSCP vrednost 010110).
Izmeu mrenih vorova (node_1) i (node_0), definisano
je saobraajno optereenje kojim je postignuto potpuno
iskorienje T1 linka kapaciteta 1,544 Mb/s. Prikaz
propusnosti linka predstavljen je na slici 7. Navedeni link
zapravo predstavlja usko grlo u mrei pretpostavljene
topologije. Istraivanje je sprovedeno u cilju analize
uticaja definisanog QoS mehanizma na parametre
kvaliteta servisa (gubitak paketa, kanjenje i varijacija
kanjenja) za vremenski kritian saobraaj, odnosno
primarno na VoIP aplikaciju. U daljoj simulacionoj
Slika 5. Podeavanje FTP aplikacije analizi nije posebno razmatran scenario prenosa samo
sekundarnog saobraaja (only bacground traffic), jer on
DB (Database) aplikacija je podeena za prenos fajla ne predstavlja predmet detaljnije analize. Vreme trajanja
veliine 32768 B (konstantno), dok je vremenski period simulacionih scenarija podeeno je na 15 minuta (900
izmeu prenosa podataka postavljen na 12 sekundi sekundi).
(eksponencijalno). Polje ToS je postavljeno na vrednost
AF 13 (DSCP vrednost 001110). Podeavanje DB
aplikacije prikazano je na slici 6. 4. REZULTATI SIMULACIJE
Kanjenje u komunikaciji (end-to-end delay)
Na slici 8 prikazana je zavisnost kanjenja s kraja na kraj

komunikacije za sluaj prenosa VoIP saobraaja za dva
simulaciona scenarija: (1) bez primene mehanizma QoS i
(2) sa primenom mehanizma WFQ i dodeljivanja DSCP
vrednosti. Kao to se moe videti sa grafikog prikaza, u
prvom sluaju je primetno kanjenje koje raste sa
porastom vremena simulacije. Najnia vrednost kanjenja
iznosi 500 ms i dostie vrednost od 1,8 sekundi na kraju
Slika 6. Podeavanje Database aplikacije simulacije. Ovde moemo zakljuiti da je prvi scenario u
sluaju prenosa VoIP saobraaja praktino neupotrebljiv
Analizirana su tri simulaciona scenarija. U prvom jer ne obezbeuje postizanje maksimalno dozvoljenog
scenariju posmatran je prenos samo sekundarnog kanjenja od 150 ms u jednom komunikacionom smeru. U
(background) saobraaja, zatim prenos VoIP i scenariju kada je primenjen QoS mehanizam, vrednost
sekundarnog saobraaja bez obezbeenja QoS i u treem kanjenja je znaajno manja (do 10 ms) i ne menja se
scenariju analiziran je prenos celokupnog saobraaja, uz tokom trajanja simulacije, to je daleko ispod donje
primenu mehanizama QoS kroz definisanje WFQ granice prihvatljivog kanjenja od 100 ms za vremenski
discipline ekanja i klasifikaciju saobraaja na bazi kritine aplikacije.
dodeljenih DSCP vrednosti.
Page 289 of 534

2 45
1.8 40
1.6
35
1.4 VoIP_and_background
VoIP_and_background_traff 30
_traffic_without_QoS:
1.2 ic_without_QoS:
Voice.Packet End-to-End 25 Ftp.Download
1 Delay (sec) Response Time (sec)
20
0.8 VoIP_and_background_traff VoIP_and_background
ic_with_WFQandDSCP: 15 _traffic_with_WFQand
0.6 Voice.Packet End-to-End
Delay (sec) 10 DSCP: Ftp.Download
0.4 Response Time (sec)
5
0.2
0
0
0 200 400 600 800 1000 0 200 400 600 800 1000
Slika 8. Zavisnost kanjenja s kraja na kraj komunikacije Slika 10. Vreme preuzimanja fajlova kod FTP aplikacije
kod prenosa VoIP aplikacije
Poslednji razmatrani QoS parametar su paketski gubici,
Zavisnost varijacije kanjenja (ditera) u funkciji vremena odn. izgubljeni IP saobraaj. Analizom slike 11 moemo
simulacije za prvi i drugi scenario, prikazana je na slici 9. zakljuiti da ukljuivanje QoS mehanizma nema uticaj na
Kao to se moe zakljuiti, u prvom scenariju (bez QoS vrednost posmatranog parametra, odnosno da je
mehanizma), varijacija kanjenja vrlo brzo dostie inherentno prema bilo kom od definisanih scenarija.
maksimalnu vrednost od 200 ms, a zatim konstantno
opada do minimalno 32 ms, to je vrednost koja je 1
dobijena na kraju simulacije. Analizom drugog scenarija 0.9
(sa ukljuenim mehanizmom obezbeenja QoS), vrednost 0.8
ditera ne prelazi 5 ms i konstantna je tokom posmatranja 0.7 VoIP_and_background
mrenog saobraaja. Maksimalno dozvoljena vrednost 0.6
IP.Traffic Dropped
varijacije kanjenja (ditera) ne sme da pree 40 ms, na 0.5 (packets/sec)
osnovu ega zakljuujemo da je prvi scenario praktino 0.4 VoIP_and_background
_traffic_with_WFQand
neupotrebljiv, izuzev u poslednjem delu mrene 0.3
DSCP: IP.Traffic
simulacije. 0.2 Dropped (packets/sec)
0.1
0
0.25
0 200 400 600 800 1000
0.2
VoIP_and_background Slika 11. Izgubljeni IP saobraaj
0.15
Voice.Packet Delay
Variation(sec) 5. ZAKLJUAK
0.1 VoIP_and_background
_traffic_with_WFQand
DSCP: Voice.Packet U ovom radu analiziran je uticaj primene Diffserv modela
0.05 Delay Variation(sec) obezbeenja kvaliteta servisa (QoS) u IP mreama. Za
pretpostavljenu mrenu topologiju, posmatrani su VoIP
0
0 200 400 600 800 1000
aplikacija i pozadinski (background) saobraaj sa
stanovita uticaja primene mehanizma QoS u situaciji
kada je transmisioni put kroz mreu maksimalno
Slika 9. Varijacija kanjenja (diter) optereen. Razmatrani su ukupno vreme kanjenja u
komunikaciji (end-to-end delay), varijacija kanjenja
Analiza FTP aplikacije sprovedena je kroz posmatranje (jitter), vreme preuzimanja dokumenata i izgubljeni IP
vremena preuzimanja fajlova, pri emu se uoava izrazito saobraaj.
poveanje ovog vremena u sluaju posmatranja prenosa
saobraaja kroz mreu u kojoj nije uspostavljen Posmatran je prenos celokupnog saobraaja kroz mreu
mehanizam obezbeenja QoS (prvi simulacioni scenario). koji obuhvata vremenski kritinu aplikaciju (VoIP) i
Vreme preuzimanja fajlova raste sa porastom vremena manje zahtevne aplikacije za prenos u realnom vremenu
simulacije i dostie 40 sekundi. Sa druge strane, uz (FTP i database). Uoljiv je porast kanjenja kada je
obezbeenje QoS mehanizma, vreme prenosa tokom analiziran prenos kroz mreu bez QoS mehanizma pri
trajanja simulacije, izuzev na samom poetku, ostaje emu kanjenje premauje maksimalno dozvoljenu
priblino konstantno i ne prelazi vrednost od 2 sekunde. vrednost kanjenja. Uz primenu QoS mehanizma,
Zavisnost vremena preuzimanja fajlova kod FTP postignuto je znaajno manje kanjenje (do 10 ms) koje
aplikacije za oba posmatrana simulaciona scenarija, omoguava prenos aplikacija u skoro realnom vremenu
prikazana je na slici 10. (VoIP).
Page 290 of 534

Analiza varijacija kanjenja (ditera) pokazuje iste LITERATURA

rezultate. Primena QoS mehanizma omoguava postizanje
niskih vrednosti varijacije kanjenja ime se omoguava [1] Alawieh, B., Ahmed, R. and Mouftah, H.T.
prenos vremenski kritinih aplikacija. Sa stanovita Performance measurement for voice services in
gubitka IP saobraaja, primena QoS mehanizma ne menja heterogeneous wired networks Innsbruck, Austria, 2008,
vrednost ovog parametra. pp. 1-5.
[2] Mohammed, H.A., Ali, A.H., and Mohammed, H.J.,
Na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da je u
The Affects of Different Queuing Algorithms within the
realnoj telekomunikacionoj mrei zasnovanoj na
Router on QoS VoIP application Using OPNET,
paketskoj tehnici, prenos vremenski osetljivih aplikacija
International Journal of Computer Networks &
jedino mogu uz primenu odgovarajueg QoS
Communications (IJCNC), Vol.5, No.1, January 2013, pp.
mehanizma. Dodeljivanje najvieg prioriteta VoIP
117-124.
aplikaciji omoguava da kanjenje i varijacija kanjenja
ne premae maksimalno dozvoljene granine vrednosti. [3] Blake, S., Black, D., Davies, E., Wang, Z., and Weiss,
W., An Architecture for Differentiated Services, RFC
2475 (International), IETF, 1998.
ZAHVALNICA
[4] Davie, B. et al. An Expedited Forwarding PHB (Per-
Hop Behavior), RFC 3246, Internet Engineering Task
Rad je nastao u toku istraivanja koje je sprovedeno u
Force, March 2002.
sklopu realizacije naunoistraivakog projekta
Integracija i analiza performansi IP terminala i [5] Heinanen, J., Baker, F., Weiss, W., Wroclawski, J.,
Softphone aplikacija u telekomunikacionom sistemu Assured Forwarding PHB Group, RFC 2597, Internet
Vojske Srbije. Projekat pod evidencionim brojem V- Engineering Task Force, June 1999.
/3/15 finansiran je od strane Ministarstva odbrane
Republike Srbije i realizuje se u periodu 2013 2015. [6] OPNET IT Guru Academic Edition 9.1
godine. (www.opnet.com)
Page 291 of 534

KAPACITET VIEANTENSKOG SEKUNDARNOG LINKA KOGNITIVNOG

SISTEMA SA KONTROLISANIM NIVOOM INTERFERENCIJE
CAPACITY OF MULTI-ANTENNA SECONDARY LINK IN COGNITIVE

SYSTEM WITH CONTROLLED INTERFERENCE LEVEL
Vesna Blagojevi1, Predrag Ivani1

Elektrotehniki fakultet, Univerzitet u Beogradu1
Sadraj U radu je izvrena analiza kapaciteta spektru uz meusobnu kooperaciju (tzv. overlay). U
sekundarnog linka kognitivnog sistema u okruenju sa treem konceptu kognitivnom korisniku je dozvoljeno da
Nakagami-m fedingom. Razmatran je sluaj kada istovremeno pristupa spektru koji je dodeljen primarnom
sekundarni i primarni korisnik istovremeno pristupaju korisniku (tzv. underlay). Pri tome je rad sekundarnog
spektru, pri emu je rad sekundarnog korisnika ogranien korisnika ogranien uslovom da nivo interferencije koju
maksimalnim dozvoljenim nivoom interferencije na mestu generie na mestu primarnog prijemnika bude manja od
primarnog prijemnika. Izvreno je poreenje kapaciteta unapred definisanog praga. Ilustracija rada kognitivne
za sluajeve primene razliitih vieantenskih tehnika na mree sa kontrolisanim nivoom interferencije prikazana je
prijemnoj i predajnoj strani sekundarnog linka. na Slici 2.
Abstract In this paper the capacity of secondary link is

analyzed, for cognitive system in Nakagami-m fading
environment. We considered the case where the
secondary and the primary user access the spectrum
concurrently, while the transmission of the secondary
user is limited by maximal allowed interference level at
the primary receiver. The comparison of ergodic capacity
values is provided, when various multi-antenna
techniques are applied at the secondary link.
1. UVOD
Razvoj beinih tehnologija omoguio je sve vei broj

korisnika mobilnih ureaja sa korienjem
multimedijalnih Internet aplikacija koje zahtevaju visoke
protoke podataka. Na Slici 1 prikazano je predvianje
porasta ukupnog saobraaja nastalog kao posledica ovog
razvoja [1]. S druge strane, za prenos signala u beinim
Slika 1. Predvianja porasta ukupnog saobraaja i
sistemima potrebni su dostupni opsezi frekvencija. Danas
raspodela po tipu ureaja u mobilnim mreama [1].
najzastupljeniji konzervativni nain raspodele spektra
podrazumeva da se korisniku dodeli tano odreeni opseg
frekvencija u kojem moe da vri prenos signala pod
uslovom da emisiona snaga bude manja od maksimalne Primarni
Primarni
dozvoljene vrednosti. Meutim, brojna merenja su predajnik
prijemnik
pokazala da u mnogim opsezima frekvencijski resursi
nisu dovoljno iskorieni [2], pa je zakljuak da je
potrebno nai nove pristupe za efikasnije korienje
spektralnih resursa.
Kognitivni radio predstavlja potencijalno reenje za

poveanje spektralne efikasnosti. U zavisnosti od naina
na koji kognitivni (sekundarni) korisnik pristupa spektru
koji je dodeljen licenciranom (primarnom) korisniku
mogu se izdvojiti tri razliita koncepta [3]. Prvi
predstavlja oportunistiki pristup spektru u kojem Sekundarni
Sekundarni
sekundarni korisnik oslukuje spektar i emituje signal u prijemnik
predajnik
intervalima kada detektuje da primarni korisnik ne koristi
raspoloive resurse (tzv. interweave). U drugom konceptu Slika 2. Ilustracija rada kognitivne mree sa
sekundarni i primarni korisnik istovremeno pristupaju kontrolisanim nivoom interferencije (underlay).
Page 292 of 534

Uslov ogranienja rada sekundarnog korisnika moe se Blok ema vieantenskog kognitivnog sistema sa
ispuniti adaptacijom predajne snage, to dalje ograniava kontrolisanim nivoom interferencije prikazana je na Slici
kapacitet sekundarnog linka kognitivnog sistema. 3. Pretpostavlja se da je sekundarni predajnik (SU-Tx)
Kapacitet sekundarnog linka analiziran je u [4], za razna opremljen sa nT antena i da sekundarni prijemnik (SU-Rx)
propagaciona okruenja. Poveanje kapaciteta primenom za koherentno kombinovanje sa maksimalnim odnosom
tehnike selekcije optimalne predajne antene (Transmit koristi svih nR antena. Analizira se sluaj kada je primarni
Antenna Selection, TAS) predloeno je u [5], dok je prijemnik (PU-Rx) opremljen samo jednom antenom.
poboljanje koje se ostvaruje primenom prijemnog Osim toga, pretpostavlja se da je potpuna informacija o
diverzitija zasnovanog na kombinovanju sa maksimalnim stanju u kanalu dostupna i sekundarnom predajniku i
odnosom (Maximal Ratio Combining, MRC) razmatrano prijemniku. Sekundarnom korisniku ovu informaciju
u [6]. Primena kombinovanog predajno-prijemnog moe dostaviti direktno primarni korisnik ili menader
diverzitija analizirana je u [7]. Izrazi za kapacitet opsega [4].
sekundarnog linka izvedeni su u [8], za sluaj
kombinovane primene tehnike selekcije optimalne Anvelope fedinga izmeu svake predajne i prijemne
predajne antene i prijemnog MRC diverzitija (Transmit antene u sistemu predstavljaju nezavisne i identino
Antenna Selection / Maximal Ratio Combining, raspodeljene sluajne promenljive koje podleu
TAS/MRC). U navedenim radovima [5]- [8] razmatran je Nakagami-m zakonu raspodele. Funkcija gustine
sekundarni sistem u okruenju sa Rejlijevim fedingom. verovatnoe (Probability Density Function, PDF)
anvelope fedinga u kanalima od svake od t (1tnT)
U ovom radu izvreno je poreenje kapaciteta predajnih antena do svake od r (1rnR) prijemnih antena
sekundarnog linka na kojem su primenjene razliite sekundarnog korisnika data je izrazom
vieantenske tehnike. Analiza je izvrena za optiji sluaj
kada feding u okruenju podlee Nakagami-m zakonu
2h 2 mS 1 e h S
2
raspodele, koji kao specijalan sluaj podrazumeva i =f hr ,t (h) , h 0, (1)

Rejlijevu raspodelu fedinga. Razmatran je sluaj kada je SmS (mS )
rad sekundarnog korisnika ogranien maksimalnom
dozvoljenom snagom interferencije i maksimalnom odnosno do antene primarnog prijemnika
snagom sekundarnog predajnika. Rezultati dobijeni
numerikim postupkom potvreni su primenom nezavisne 2 g 2 mP 1 e g P
2
Monte-Karlo simulacije. =f gt ( g ) , g0, (2)

PmP (mP )
2. MODEL KANALA I SISTEMA gde S = E {hr2,t } mS i P = E { gt2 } mP , dok mS i mP

predstavljaju parametre fedinga na linku od SU-Tx do
Analizira se sistem u kojem sekundarni korisnik koristi SU-Rx i od SU-Tx do PU-Rx, respektivno. U skladu sa
dostupan opseg frekvencija istovremeno sa primarnim jednainama (1) i (2), izrazi za PDF ekvivalentnih
korisnikom spektra, pod uslovom da je vrna snaga pojaanja snage od predajne antene sekundarnog
interferencije koju generie na mestu primarnog korisnika do sekundarnog prijemnika i do primarnog
prijemnika manja od maksimalno dozvoljenog praga Qp. prijemnika dati su respektivno sa
Snaga sekundarnog predajnika dodatno je ograniena
maksimalnom dozvoljenom vrednou Pm.
mS n R 1
ft ( ) = e S
, (3)
SmS n R ( mS n R 1)!
g1
mP 1
PU-Rx f t ( ) = e P
. (4)
PmP ( mP 1)!
Qp
. gt
.
. h 1,1 U sluaju kada je proizvoljna t-ta antena selektovana za
g nT prenos, emisiona snaga signala odreena je sa
SU-Tx
Qp
PSU-Tx h nR ,t PSU Tx = max Pm , , (5)
. .
t
. .
. . SU-Rx
h nR ,nT pa je odnos snage signala i snage uma (Signal to Noise
nT Ratio, SNR) na izlazu sekundarnog prijemnika jednak
nR
Qp t
t PSU Tx
Slika 3. Blok ema modela kognitivnog radio-sistema sa t ,MRC
= = max Pm , , (6)
N0 B t N 0 B
primenom TAS/MRC.
Page 293 of 534

gde je N0 spektralna gustina srednje snage uma na ulazu 3. KAPACITET SEKUNDARNOG LINKA
u SU-Rx i B je irina dostupnog frekvencijskog opsega. KOGNITIVNOG RADIO SISTEMA
PDF sluajne promenljive t,MRC moe se dobiti Ergodini kapacitet sekundarnog sistema moe se odrediti
razdvajanjem na dva regiona od interesa na osnovu izraza
+
Pm Q C
t , t p , =
B log(1 + x) f TAS / MRC
( x)dx . (12)
N0 B Pm 0
t ,MRC = (7)
Qp t , > Qp , U optem sluaju, za proizvoljne vrednosti parametara
N 0 B t t
Pm fedinga mS i mP i maksimalne snage sekundarnog
predajnika Pm, vrednosti kapaciteta mogu se odrediti
pa se primenom transformacija sluajnih promenljivih putem numerike integracije u skladu sa izrazima (8)-
dobija konaan izraz za PDF [9] (12). U specijalnom sluaju kada je nT=1, TAS/MRC
sistem se svodi na MRC sistem, pa je ergodini kapacitet
x odreen izrazom [9, jedn. (14)] za nT=1. U sluaju

bPm S
x mS nR 1
e c
mP 1 k Rejlijevog fedinga (mS=mP=1), kada maksimalna snaga
=f t ,MRC ( x) 1 e c sekundarnog predajnika nije ograniena (Pm)
( bPm S ) ( mS nR 1) !
mS nR
k =0 k !
kapacitet je dat izrazom [8, jedn.(12)].
(Q Pm )
mS nR + mP
( mS nR + mP 1) ! !
mS nR 1
x
+
p
(8) Kao to je ve reeno anvelope fedinga u kanalima od
( bQp S )
mS nR
mP
P
( mS nR 1) !( mP 1) svake od antena sekundarnog predajnika do svake od
antena sekundarnog prijemnika i prijemne antene
e( )
mS nR + mP 1 x / d +1 c
1
(m n primarnog korisnika predstavljaju meusobno nezavisne
S R + mP 1 k ) ! ( x / d + 1) c
k +1
k =0
Nakagami sluajne promenljive sa parametrima fedinga
gde je c = Q p /(P=
Pm ) i d Q p /( N 0 B) (S P ) . jednakim mS i mP, respektivno. Ekvivalentno pojaanje
snage na sekundarnom linku, u sluaju kada je
proizvoljna t-ta antena selektovana za prenos (1tnT),
U sluaju kada je nT=1, primenjena tehnika se svodi na moe se predstaviti kao zbir kvadrata nezavisnih
MRC i prethodni izraz predstavlja PDF za SNR na izlazu
Gausovih sluajnih promenljivih srednje vrednosti
SU-Rx, kao u [9, jedn. (10)] za nT=1. S druge strane za
jednake nuli, u skladu sa izrazom
nR=1, izraz (9) predstavlja PDF za SNR na izlazu
sekundarnog prijemnika sa korienjem jedne prijemne nR mS
antene, kada je proizvoljna predajna antena selektovana
za prenos signala.
=t (c
=
k 1 =l 1
2
k ,l + sk2,l ), 1 t nT , (13)
U specijalnom sluaju kada snaga sekundarnog predajnika pri emu svaki par ck,l i sk,l predstavlja komponentu u fazi
nije ograniena (Pm) izraz za PDF se svodi na [9] i kvadraturi kompleksne Gausove sluajne promenljive
ck ,l + jsk ,l ( j= 1 ) ija amplituda prati Rejlijevu
f t ,MRC ( x ) =
( mS nR + mP 1) ! d m x m n 1 P S R
. (9) raspodelu.
( mS nR 1) !( mP 1) ! ( x + d )m n +m S R P
Na slian nain, pojaanje snage u kanalima od

Primena TAS/MRC tehnike podrazumeva da se u svakom proizvoljne t-te antene (1tnT) sekundarnog predajnika
trenutku emituje signal sa one antene koja obezbeuje do antene primarnog prijemnika moe se predstaviti kao
maksimalan odnos SNR, odnosno
mP
t
= (c 2
+ sk2,l ), 1 t nT , (14)
TAS / MRC = max { t ,MRC } ,
k ,l
(10) l =1
t{1,....,nT }
Za niz generisanih pojaanja snage t i t (1tnT), u

pa je PDF sluajne promenljive TAS/MRC odreen sa svakom posmatranom trenutku izvren je odabir antene
koja se koristi za prenos signala, a koja omoguava
( )
nT 1
f TAS / MRC ( x ) = nT f t ,MRC ( x ) F t ,MRC ( x ) , (11) maksimalan SNR na izlazu sekundarnog prijemnika u
skladu sa jednainama (6) i (10). Ergodini kapacitet se

procenjuje usrednjavanjem vrednosti koje se dobijaju za
pri emu F t ,MRC ( x ) = f t ,MRC ( u ) du predstavlja funkciju razne realizacije kanala. Simulacioni rezultati su prikazani
0
raspodele za SNR u sluaju kada je za prenos signala na Slikama 4-8, zajedno sa rezultatima dobijenim
selektovana proizvoljna t-ta antena. numerikim postupkom. U svim navedenim sluajevima
rezultati dobijenih navedenim postupcima su u
meusobnoj saglasnosti.
Page 294 of 534

Na Slici 4. prikazane su vrednosti kapaciteta sekundarnog Sa slike se moe uoiti da je kapacitet sistema sa
linka sa jednom predajnom i jednom prijemnom antenom primenom MRC za nR=2 i nR=4 vei u odnosu na sistem
za razne vrednosti parametara fedinga mS i mP (S=P=1), bez primene diverzitija. Kapacitet raste sa poveanjem
praga interferencije Qp i maksimalne snage sekundarnog broja korienih antena na prijemu za sve dozvoljene
predajnika Pm. Za male vrednosti Pm vrednost emisione vrednosti praga interferencije i maksimalne vrednosti
snage sekundarnog predajnika odreena je uslovom sekundarnog predajnika. Takoe, kapacitet je vei za
ogranienja maksimalne snage. Iz tog razloga u ovom sluaj primene TAS/MRC sa nT=2, nR=4 u odnosu na
regionu na vrednosti kapaciteta utie samo parametar mS, primenu samo prijemnog diverzitija sa nR=4, odnosno
pa je kapacitet jednak za sluajeve mP=2 i mP=4. Moe se dodatno korienje predajnog diverzitija poveava
uoiti da kapacitet raste sa poveanjem parametra mS za kapacitet sekundarnog linka. Za male vrednosti praga
sve vrednosti Pm i Qp. interferencije emisiona snaga predajnika dominantno je
odreena uslovom ogranienja interferencije na mestu
Dalje, kapacitet raste sa porastom Pm do odreene primarnog prijemnika. Iz tog razloga, vrednosti kapaciteta
vrednosti kada kriva ulazi u zasieni deo karakteristike, u oba sluaja ogranienja maksimalne snage sekundarnog
odnosno u tom segmentu kapacitet ne raste sa daljim predajnika su priblino istih vrednosti. Dalje, u sluaju
porastom maksimalne snage sekundarnog predajnika. U kada je Pm konane vrednosti, kapacitet raste sa porastom
ovom regionu, emisiona snaga sekundarnog predajnika Qp do odreene vrednosti kada kriva ulazi u zasieni deo
odreena je uslovom ogranienja snage interferencije na karakteristike. U ovom regionu, emisiona snaga odreena
mestu primarnog prijemnika. Moe se primetiti da je uslovom ogranienja maksimalne vrednosti
kapacitet raste sa porastom dozvoljenog praga Qp za sve sekundarnog predajnika, pa kapacitet dalje ne raste sa
vrednosti Pm i parametara fedinga mS i mP. Takoe, za daljim porastom dozvoljene vrednosti praga. Kada Pm nije
manje vrednosti Qp kriva ulazi u zasienje za manje ogranieno, kapacitet raste sa porastom Qp i veih je
vrednosti Pm. U ovom delu karakteristike kapacitet raste vrednosti u odnosu na sluaj kada je Pm=1.
sa porastom mS i smanjenjem mP pa se najvee vrednosti u
oba sluaja dobijaju za mS=4 i mP=2. Pri tome kriva ulazi Na Slici 6 prikazano je poreenje kapaciteta, kada su
u zasienje za manje Pm kada je vrednost parametra mP diverziti tehnike primenjene na prijemnoj, odnosno
vea. U sluaju kada je mS=mP vrednosti kapaciteta su predajnoj strani sekundarnog linka. Analiza je izvrena za
vee kada su parametri fedinga manjih vrednosti, to je u propagaciono okruenje sa Rejlijevim fedingom, pri emu
skladu sa zakljukom iz [4]. se primenjene TAS i MRC tehnike sa jednakim brojem
antena na strani primene diverzitija. U sluaju kada
Na Slici 5 prikazana je zavisnost ergodinog kapaciteta od maksimalna snaga sekundarnog predajnika nije
dozvoljene vrednosti praga interferencije, za sluajeve ograniena, kapacitet sistema sa primenom TAS sa nT=4
kada na sekundarnom linku nije primenjen diverziti, kao i predajne antene jednak je kapacitetu sistema sa primenom
kada su primenjeni MRC i TAS/MRC. Rezultati su prijemnog MRC diverzitija sa nR=4 antene (isti sluaj je i
prikazani za okruenje sa Nakagami fedingom sa za TAS sa nT=8 i MRC sa nR=8). Znai da TAS i MRC
mS=mP=2 (S=P=1), i sluajeve kada je maksimalna postiu iste performanse za jednak broj antena na strani
snaga sekundarnog prijemnika ograniena sa Pm=1 i kada primene diverzitija, to je u skladu sa zakljukom iz [8].
ne postoji ogranienje snage (Pm).
Slika 4. Zavisnost ergodinog kapaciteta sekundarnog Slika 5. Kapacitet sekundarnog linka sa primenom
linka bez primene diverzitija od Pm, Nakagami feding. prijemnog i predajnog diverzitija, Nakagami feding.
Page 295 of 534

S druge strane, kada je maksimalna snaga predajnika 4. ZAKLJUAK

ograniena, za male vrednosti praga interferencije
kapacitet u sluaju primene TAS i MRC tehnika sa istim U radu je prikazana analiza poboljanja kapaciteta
brojem diverziti antena je isti i priblino jednak kapacitetu primenom vieantenskih tehnika na sekundarnom linku
u sluaju kada Pm. Za velike vrednosti Qp, emisiona kognitivnog radio sistema sa kontrolisanim nivoom
snaga je konstantna i ograniena maksimalnom interferencije. Numeriki rezultati pokazuju da se u
dozvoljenom vrednou sekundarnog predajnika. U tom okruenju sa Nakagami fedingom primenom MRC
sluaju, za obe vrednosti broja antena, vee vrednosti tehnike postiu vee vrednosti u odnosu na TAS, za isti
kapaciteta dobijaju se u sluaju primene MRC tehnike broj antena na strani primene diverzitija. Kombinovano
koja podrazumeva primenu diverzitija na strani prijema u korienje diverziti tehnika na predajniku i prijemniku
odnosu na primenu predajnog TAS diverzitija. dodatno poveava kapacitet sekundarnog linka.
Na Slici 7 prikazano je poreenje vrednosti kapaciteta NAPOMENA (ZAHVALNICA)

sekundarnog linka u okruenju sa Nakagami fedingom i
parametrima mS=mP=2, kada su primenjene TAS i MRC Rad je podran od strane Ministarstva za nauku i
tehnike prenosa. U ovom sluaju za obe vrednosti tehnoloki razvoj Republike Srbije, u okviru projekta
maksimalne snage Pm kapacitet je vei u sluaju primene tehnolokog razvoja TR 32028 Napredne tehnike
MRC diverzitija. Moe se uoiti da je kapacitet u sluaju efikasnog korienja spektra u beinim sistemima i
kada Pm nije ogranieno, priblino istih vrednosti kada je projekta tehnolokog razvoja TR 32037 Istraivanje i
primenjen TAS sa nR=8 antena i MRC tehnika sa razvoj robusnih sistema za prenos podataka i njihova
dvostruko manjim brojem diverziti antena nR=4. primena u korporativnim mreama.
LITERATURA
[1] Cisco Visual Networking Index, Global Mobile

Data Traffic Forecast Update, 20122017, White Paper,
dostupan na web stranici:
http://www.cisco.com/en/US/solutions/collateral/ns341/ns
525/ns537/ns705/ns827/white_paper_c11-520862.html.
[2] General Survey of Radio Frequency Bands 30
MHz to 3 GHz, Version 2.0, dostupno na web stranici:
http://www.sharedspectrum.com/papers/spectrum-reports/
[3] A. Goldsmith, S. A. Jafar, I. Maric, S. Srinivasa,
Breaking spectrum gridlock with cognitive radios: An
information-theoretic perspective, Proc. of the IEEE,
vol. 97, no. 5, pp. 894914, May 2009.
[4] A. Ghasemi, E. S. Sousa, Fundamental limits of
spectrum-sharing in fading environments, IEEE Trans.
Slika 6. Poreenje kapaciteta sekundarnog linka sa on Wireless Comm., vol. 6, no. 2, pp. 649-658, Feb. 2007.
primenom TAS i MRC, Rejlijev feding.
[5] H. Wang, J. Lee, S. Kim, D. Hong, Capacity
enhancement of secondary links through spatial diversity
in spectrum sharing, IEEE Trans. on Wireless Comm.,
vol. 9, no. 2, pp. 494-499, Feb. 2010.
[6] D. Li, Performance analysis of MRC diversity for
cognitive radio systems, IEEE Trans. on Veh. Tech., vol.
61, no. 2, pp. 849-853, Feb. 2012.
[7] A. H. Y. Kong, Ergodic and Outage Capacity of
Interference Temperature-Limited Cognitive Radio Multi-
input multi-output channel, IET Communications, vol. 5,
no. 5, pp. 652-659, May 2011
[8] V. Blagojevic, P. Ivanis, Ergodic capacity for
TAS/MRC spectrum sharing cognitive radio, IEEE
Comm. Letters, vol. 16, no. 3, pp. 321-323, March 2012.
[9] V. Blagojevic, P. Ivanis, Ergodic capacity of
spectrum sharing systems with OSTBC in Nakagami
fading, IEEE Comm. Letters, vol. 16, no. 9, pp. 1500-
Slika 7. Poreenje kapaciteta sekundarnog linka sa
1503, Sept. 2012.
primenom TAS i MRC, Nakagami feding.
Page 296 of 534

Statistika drugog reda SC prijemnika sa tri ulaza u prisustvu -k- fedinga i -k-
meukanalane interference
Second order statistics of triple SC receiver over -k- multipath fading in the
presence of -k- co-channel interference
Dusan Stefanovic1, Danijel Djosic2, Srdjan Maricic3, Sinisa Minic4, Stanislav Veljkovic3, Caslav Stefanovic2
College of Applied Technical Sciences, Nis, Serbia1
Faculty of Mathematics and Science, Kosovska Mitrovica, Serbia2
Faculty of Electronic Engineering, Nis, Serbia3
Faculty of Teachers College in Prizren, Leposavic, Serbia4
Abstract In this paper, wireless mobile communication The MRC provides the best performance and has the
system with triple branches signal-to-interference (SIR) highest implementation complexity. The EGC provides the
based, selection combining (SC) diversity operating over performance better than SC and enables implementation
independent, identical -k- multipath fading environment complexity lower than MRC. The SC is of the least
in the presence of co-channel interference subjected to complexity for implementation due to the fact that
nonlinear -k- multipath fading is analyzed. The second processing is performed only at one diversity branch. In
order performances as average level crossing rate and this paper the level crossing rate and average fade duration
average fade duration of the proposed system operating in of wireless mobile communication systems with SIR based
interference limited co-channel environment are evaluated triple branches SC diversity receiver, operating over
as closed form expressions. The outage probability as the nonlinear -k- independent line-of-sight multipath fading
first order performance of wireless communication system environments in the presence of co-channel interference
is also calculated. Numerical results are presented subjected to non identical, nonlinear -k- multipath
graphically to show the influence of fading parameters and fading are calculated. Multiple antennas at receiver with
co-channel interference power on level crossing rate and SC diversity is used to reduce -k- multipath fading
average fade duration. effects and influence of co-channel interference average
level crossing rate and average fade duration of the
1. INTRODUCTION proposed system. The -k- fading has three parameters.
The parameter is related to nonlinearity of environment.
The short term fading and co-channel interference limit The parameter k is ratio of dominant components power
performance and channel capacity of wireless mobile and scattering components power. The parameter is
communication systems. The receiver signal experience associated to the number of clusters of propagation
multipath fading resulting in signal envelope variation. environment. The -k- is general distribution. Another
There are more statistical models which can be used to distributions can be obtained from -k- distribution. By
describe signal envelope variation in fading channels. setting for =2, the -k- distribution reduces to k-
Reyleigh and Nakagami-m distributions can be used to distribution. For k=2, the - distribution can be derived
describe signal envelope variation in linear and non line- from -k- distribution and for =2 and =1 Rician
of-sight multipath fading environment and Rician and k- distribution is obtained from -k- distribution [5]. By
distributioncan can be used to describe signal envelope setting for =2, k=0 and =1 distribution approximates
variation over linear, line-of-sight multipath fading Reyleigh distribution and for k=0 and =1, the -k-
channels. The -k- distribution can be used to describe reduces to Weibull distribution and for =2 and k=1, the
signal envelope variation in nonlinear, line-of-sight Nakagami-m distribution is obtained from -k-
multipath fading environments [7]. The co-channel distribution.
interference is result of frequency reuse, resulting in
system performance degradation, signals from different In paper [1], the wireless mobile communication systems
channels on distant location operating at the same with dual branches SC receiver operating over independent
frequency interfere. In interference limited environments identical multipath fading environment is considered. For
as cellular mobile wireless communication systems, the co- this system average level crossing rate and average fade
channel interference power is sufficiently high compared duration are calculated for the cases when input signal
to thermal noise power so that the thermal noise effects can envelopes variation are Reyleigh, Rician and Nakagami-m
be negligible in performance analysis. In wireless distribution. In this work, the joint probability density
communication systems, the co-channel interference is function at the SC receiver output signal envelope is
affected to multipath fading resulting in fade duration derived for three cases.
degradation. There are several combining diversity
techniques that can be used to reduce fading effects and In paper [2], the wireless mobile communication systems
influence of co-channel interference on system with dual branches, SIR based SC receiver operating over
performance [8]. The most popular combining techniques correlated identical multipath fading environment in the
are maximal ratio combining (MRC), equal gain presence of co-channel interference subjected to
combining (EGC) and selection combining (SC). independent, identical Reyleigh fading. Closed form
expression for joint probability density function for SC
Page 297 of 534

receiver output SIR and first derivative of SC receiver variables:

output SIR are obtained. This expression is applied for 1
( )
2
evaluation of the second order statistics as average level ( ) = 2 1 , = 1,2, 2 (5)
2 1
crossing rate and average fade duration of the proposed
wireless communication systems. In this paper the Rician The first derivatives of k- random variables x is:
desired signal envelopes are correlated at antennas due to 1
= (1 1 + 2 2 + + 2 2 ) (6)
insufficient antenna spacing which is real scenario of
wireless communication systems when diversity technique
is applied, resulting in diversity gain degradation. The squared k- random variables y is:
2 = 12 + 22 + +2
2
(7)
In paper [3]-[4], the ratio of the product of two random
variables and random variables is considered. The product where , = 1,2, ,2 are Gaussian random variables:
of two random variables can represent desired signal ( )
1
envelope subjected to two multipath fading. The random ( ) = 2 2 2 , = 1,2, 2 (8)
variables in the denominator of the ratio can represent co- 2 2
channel interference envelope subjected to multipath

fading. For this ratio the average fade duration and average The first derivatives of k- random variables y is:
1
level crossing rate are determined. These results can be = (1 1 + 2 2 + + 2 2 ) (9)

used for evaluation of second order statistics of wireless
communication systems operating over multipath fading After substituting (9) and (6) in (3), the first derivative of
environment in the presence of co-channel interference the ratio of two random -k- random variable becomes:
subjected to multipath fading.
2 11
= ( (1 1 + 2 2 + + 2 2 )
2
1
The numerical results are presented graphically to show the
influence of -k- multipath fading parameters on average

(1 1 + 2 2 + + 2 2 )) (10)
level crossing rate and average fade duration of considered 3
wireless mobile communication systems. The results
obtained in this paper can be used for designing of wireless The first derivative of Gaussian random variable is
communication systems operating over -k- multipath Gaussian random variable. The linear transformation of
fading environment in the present of co-channel Gaussian random variables is Gaussian random variable.
interference which suffer independent multipath fading. Therefore, the first derivative of ratio of two -k- random
variable follows Gaussian distribution. The mean of is:
2. RATIO OF TWO RANDOM
2 1
VARIABLES = ( (1
1 + 2
2 + + 2
2 )
2
1
In this section the ratio of two -k- random variables are

(1
1 + 2 2 + + 2
2 )) = 0 (11)
considered. The -k- random variables in nominator at the 3
ratio can represent desired signal envelope and -k-
random variables in the denominator of the ratio can Since:
represent co-channel interference signal envelope.
1 =
2 = =
2 = 0
Therefore, the ratio of two -k- random variables can
1 = 2 = = 2 = 0 (12)
represent a signal-to-interference ratio of wireless
communication systems operating over -k- multipath
Variance of is:
fading channels in the presence of co-channel interference
4 1
subjected to -k- multipath fading. Therefore, the ratio z 2 = ( (12 12 + 22 22 + +2
2 2
2 )+
2 2 22
of two -k- random variables x1 and y1 is:
2
2
=
1
=

(1) + (12 12 + 22 22 + +2
2 2
2 )) (13)
2 6
1

where x and y are k- random variables. From (1) is: where:

12 = 22 == 2
2
= 2 2 2 = 12 and
= , =
2 2 (2)
1 = 2 == 2 = 2 2 2 = 22
2 2 2
(14)
The first derivative of the ratio of two -k- random After substituting (14) in (13), the expression variance of
variables is: becomes:
2 1
= 1 ( 2 ) (3) 4 12 2 22
2
2 = ( (12 + 22 + +2
2
)+ (12 +
2 2 22 6
The squared k- random variables x is: 4 12 2 22

+22 + +2
2
)) = ( 2 + 2) =
2 = 12 + 22 + +2
2
(4) 2 2 2 2 6
4
where , = 1,2, ,2 are independent Gaussian random (12 + 22 ) (15)
2 2 2
Page 298 of 534

The conditional probability density function of the first (22)

derivative of ratio of two -k- random variables is:

1 2 2 2 2 +1 (1+)y2
1 2
8(2 2 2(+1) 2 2 2(1+)
( ) = 1 + 2 ) (16) y (y) = 1 y y 1 ( y) =
2 y
212 + 22 +1
2 y
The joint probability density function of z, and is: +1 (1+)y2 2i2 +1
2(+1) 2 y (1+)
2
( ) = ( ) () = 1 y
i2 =1 ( )
+1 y
2 y
( ) () () (17) 1
2i2+1
2 !(2 +)
The conditional probability density function of z is: (23)
x
(/y) = | | x ( 2 )
After substituting (22) and (23) in (21), the expression for
level crossing rate of the ratio of two -k- random
where: variables becomes:

= y 2 1 (18)
2 1 4 2 (+1)+1
= 12 + 22
2 1 2 (x y )+1
After substituting (18) in (17), the expression the joint
probability density function for z, and becomes: 21 +1
(1 + ) 1 1
( ) = y 2 1 x (y 2 ) y (y) ( ) (19) ( ) (1+2)
2 x 1 ! (1 + )
1 =0
22 +1
The joint probability density function of the ratio of two - (1 + ) 1
k- random variables and the first derivative of the ratio of ( )
y 2 ! (2 + )
two -k- random variables is: 2 =0

( ) = 0 dy ( ) = 2+1 +2 1/2
1 x 2 y 2

1 ( ) (2 + 1 + 2 1/
2
y 2 0 dy yx ( y ) y (y) ( ) (20)
2 2 (1+)( 2 y 2 +x 2 )
2)
The level crossing rate of the ratio of two -k- random
variables can be calculated as average value of the first
The probability density functions of the ratio of -k-
derivative of ratio of two -k- random variables:
random variables is:
= ( )

0

4 2 ( + 1)+1
() = y z/y (/)y (y) = +1
= y 2 1 x (y 2 ) y (y) ( ) = 0 1 2 (x y )
2
0 0

21 +1
= y 2 1 x (y 2 ) y (y) ( ) = (1 + ) 1 1
2 ( ) (1+2)
0

0 x 1 ! (1 + )
1 =0
1 22 +1
= y 2 1 x (y 2 1 ) y (y) =
(1 + ) 1
2 2 ( )
0

y 2 ! (2 + )
2 =0
2
= 2 1 12 + 22 x (y 2 ) y (y) 2+1 +2
2 1
2 2 1 x 2 y 2
0 ( )
2 (1+)( y 2 +x 2 )
1
= 12 + 22 x (y 2 ) y (y)
2
0
The cumulative distribution function of the ratio of two -
(21)
k- random variables is [9]:
The k- random variablesand follow probability
functions:
+1 (1+)x2
2(+1) 2 x
2 2(1+)
x (x) = 1 x 1 ( x) =
+1 x
2 x
+1 (1+)x 2 2i1 +1
2(+1) 2 x 2 (1+)
1 x i 1 =1 ( )
+1 x
2 x
1
2i1+1
1 !(1 +)
Page 299 of 534

z
(z) = t () =
0 1
21 +1
4 2 ( + 1)+1 (1 + )
= +1 ( )
1 2 ( ) 0,1
1 =0
22 +1
1 (1 + ) 1 0,01
( ) 2
CDF
1 ! (1 + ) y 2 ! (2 + ) 3
2 =0 1E-3 5
2(+1 ) 2
1 2(2+1 +2) x 2
x ( ) 1 (+1 , +2 ) 2
2 y 1E-4
2
(26)
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
where, (dB)
y 2 Fig.1. CDF versus output SC SIR for different parameters

1 = and 1 = 3, 2 = 1
x 2 + y 2
3. SECUND ORDER PERFORMANCE OF TRIPLE

2
BRANCHES SC DIVERSITY RECEIVER 1 3
5
2
In this section performance analysis of wireless 2
communication system with SIR based, triple branches SC 0.1 2
2
receiver operating in -k- fading environment is
LCR/fm
considered. Desired signal and co-channel interference are

0.01
presented at inputs of SC receiver. Desired signal
envelopes at inputs of SC receiver are x1, x2 and x3 and co-
channel interference envelopes at inputs are y1, y2 and y3.
1E-3
The SC receiver input SIR-s are:

1 = 1 , 2 = 2 and 3 = 3 (27) 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
1 2 3
(dB)
Joint probability density function of and its first

derivative is:
() = 11 ()2 ()3 () + 22 () Fig.2. Normalized LCR versus output SC SIR for
1 ()3 () + 33 ()1 ()2 () = different parameters and 1 = 3, 2 = 1
2
311 () (1 ()) (28)
The average level crossing rate of SC receiver output SIR

1 2
is: 3
2 5

= 0 () = 3 (1 ()) 0 () = 2
2
2 2
AFD*fm
0,1
= 3 (1 ()) () (29) 2
The cumulative distribution function of triple selection

0,01
diversity receiver SIR is:
3
() = 1 () 2 () 3 () = (1 ()) (30) -10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
(dB)
The average fade duration is:

0 () ()3 ()
Fig.3. Normalized AFD versus output SC SIR for
=

=
()
= 2 =
3 ()
(31) different parameters and 1 = 3, 2 = 1
3( ()) ()
1
In Fig.1 the cumulative distribution function versus SC
receiver output SIR for different parameters is
graphically presented. The CDF increases as increases.
As parameter k increases, the CDF decreases. The
cumulative density function increases when parameter
Page 300 of 534

increases. The parameter has more influence on CDF for decreasing transmission power and bandwidth and
lower values of parameter k. decreasingdistance among transmitter and receiver.
In Fig.2, the average level crossing rate versus SC receiver
output SIR for different values of multipath REFERENCES
fading parameters is shown. Numerical results are
presented graphically to show the influence of [1] Dong X, C. Beaulieu. Average level crossing rate and
parameters on average level crossing rate. For higher average fade duration of selection diversity. IEEE
values of SC receiver output SIR, the LCR decreases. The Communication Letters, 10(5); 396-9; 2001.
nonlinearity parameter has the greatest influence on LCR
[2] A. Panajotovic, N. Sekulovic, M. Stefanovic, D.
for lower values of SC receiver output SIR. As parameter
Draca,Average Level Crossing Rate of Dual Selection
k decreases, LCR increases. The LCR increases when the
Diversity over Correlated Unbalanced Nakagami-m
scattering components power increases and dominant
Fading Channels in the Presence of Cochannel Interference
component power decreases. Average level crossing rate is
(Article), IEEE COMMUNICATIONS LETTERS, vol.
greater for lower values of parameter . 16 br. 5, str. 691-693. 2012.
Finally, in Fig.3, the average fade duration versus SC
receiver output SIR for different values of [3] E. Mekic, N. Sekulovic, M. Bandjur, M. Stefanovic,
parameters is presented. The AFD increases as SC receiver P. Spalevic, The distribution of ratio of random variable
output SIR increases. The SC receiver output SIR has and product of two random variables and its application in
greater influence on AFD for higher values of SC receiver performance analysis of multi-hop relaying
output SIR. The AFD decreases as parameters and communications over fading channels, PRZEGLAD
decrease. As the nonlinarity parameter increases, AFD ELEKTROTECHNICZNY, vol. 88 br. 7A, str. 133-137.
increases. 2012.
[4] E. Mekic, M. Stefanovic, P. Spalevic, N. Sekulovic,
4. CONCLUSION A. Stankovic, Statistical Analysis of Ratio of Random
Variables and Its Application in Performance Analysis of
In this paper, wireless communication system with triple Multihop Wireless Transmissions, MATHEMATICAL
branch, SIR based SC diversity receiver operating over PROBLEMS IN ENGINEERING, article ID 841092.
independent non linear -k- identical multipath line-of- 2012.
sight fading environment in the presence of -k- co-
channel interference is considered. For this system closed [5] A. Matovic, E. Mekic, N. Sekulovic, M. Stefanovic, M.
form expressions for average level crossing rate and Matovic and C. Stefanovic,The distribution of the ratio of
average fade duration are calculated. The probability the products of two independent a- variates and its
density function, cumulative distribution function and application in the performance analysis of relaying
average level crossing rate of the ratio of two -k- random communication systems, MATHEMATICAL
variables are also evaluated. The proposed system is PROBLEMS IN ENGINEERING, 2013.
operating over interference limited environment. The SC
[6] Yacoub, M. D. The k- distribution and the -
diversity techniques is used to reduce -k- fading effects
distribution. IEEE Antennas and Propagation Magazine,
and co-channel interference influence on average level
vol. 49, no. 1, pp. 68-81. 2007.
crossing rate, cumulative distribution function and average
fade duration. The -k- distribution is general [7] M. K. Simon, M. S. Alouini, Digital Communication
distribution. From this distribution Reyleigh, Rician, over Fading Channels, USA: John Wiley & Sons. 2000.
Nakagami-q, Nakagami-m, Weibull and - distribution
[8] J. Proakis, Digital Communications, 4thed. New
can be derived. By sating k=0 and =1 in the expression
York: McGraw-Hill, 2001.
for average level crossing ratewireless communication
system with SIR based, triple branches SC diversity [9] I. Gradshteyn, I, Ryzhik.Tables of Integrals, Series, and
receiver, operating over -k- multipath fading products. Academic Press, New York 1994.
environment in the presence -k- co-channel interference
can be derived the expression for average level crossing
rate of wireless communication system with triple
branches, SIR based SC diversity receiver operating over
Weibull multipath fading environment in the presence of
co-channel interference affected to Weibull multipath
fading. The numerical results presented in this paper are
illustrated graphically to show the influence of fading
parameters on average level crossing rate, cumulative
distribution function and average fade duration of wireless
system. The results obtained in the paper can be used to
design wireless communication system in the presence of
-k- multipath fading and co-channel interference in
order to increase, system capacity, upgrade transmission
reliability and improve system performance without
Page 301 of 534

Odreivanje realnijih vrednosti normi za vreme odziva pozvane strane

u savremenim telefonskim mreama
Determination of more realistic target values

of post selection delay in modern telephone networks
Vladimir Mati, Aleksandar Lebl, Dragan Miti, arko Markov
IRITEL AD Beograd, Batajniki put 23, 11080 Beograd, Srbija
Sadraj - U radu se posmatra telefonska mrea i propisi Zbog svoje sloenosti, proces uspostavljanja veze najdue
koji se odnose na norme za vreme odziva pozvane strane, traje i zbog toga je trajanje pojedinih faza ovog procesa
osnvnog pkztla brzin uspstvljanja tlfnsk propisano normama, kako za polaznu stranu, tako i za
vz. Pokazuje se da ovaj parametar predstavlja sumu tranzitne mrene vorove i dolaznu stranu. Norme tj.
kanjenja izmeu vorova mree i kao takav ima manju dozvoljene najvee vrednosti vrmn obavljanja faza u
disperziju od preporuenih normi u propisima. procesu uspostavljanja veze, druu se munrdnim
prpisim, a date su u preporukama ITU-T. Prpisane
Abstract - In this paper we present the telephone network norme s dns n tiri pdslu, koji obuhvataju
and recommendations dealing with the greatest target razliite uslove saobraajnog optereenja i vremena za
values of the Post Selection Delay, main indicator of the koje treba da se obavi odreena faza uspostavljanja veze.
network service quality. It is shown that it is the sum of
the delays between the network nodes and also it has the Za opisivanje uslova saobraajnog optereenja mree se
smaller dispersion than the one, recommended as the koriste dva referentna optereenja. Normalno optereenje
greatest in the recommendations. (load A) pokazuje normalni srednji nivo aktivnosti organa
usluge. To je optereenje sa kojim se oni esto sreu i
1. UVOD potrebno je da ga savladaju takvim stepenom usluge da
korisniku izgleda kao da je usluga idealna. Poveano
Osnovna svojstva bilo koje telefonske mree, koja opisuju optereenje (load B) povean nivo, iznad normalnih
njen kvalitet, su kvalitet prenetog govornog signala i planiranih nivoa aktivnosti organa u mrei. no moe
kvalitet u postupku uspostavljanja veze, koji se esto retko da nastane kao posledica kvarova u mrei ili nekih
naziva stepenom usluge mree. Dve veliine utiu na nepredvienih dogaaja koji izazivaju poveanu ponudu.
stepen usluge: mogunost tj. verovatnoa uspostavljanja Komunikacioni organi moraju i u ovom sluaju da ponude
veze i brzina uspostavljanja veze. Tako, dobro opremljene visok stepen usluge, ali se dozvoljava manja propusnost.
i organizovane telefonske mree imaju kratko vreme
uspostavljanja veze, zanemarljivu vrednost neuspenih Za oba pomenuta sluaja se posebno propisuju norme,
pokuaja uspostavljanja veze i govorni signal na prijemu koje se dnse na dve vrednosti vremena za koje treba da
koji se vrlo malo razlikuje od govornog signala na predaji. se zavri neka faza uspostavljanja veze:
1. nva dzvlna srdnja vrdnst vrmn i
Veza u telefonskoj mrei se uspostavlja nakon biranja 2. nva dzvlna vrednost vremena u kome e bar
eljene adrese odredita, u koracima koji ostvaruju vezu 95% zahteva biti uslueno.
od jednog mrenog vora do drugog, od izvora do
odredita. Pozivajui krisnik prd mri infrmciu Z svrmn tlfnsk mr zsnvn n pktsk
drsi trng korisnika, mr mu d infrmci thnici nisu definisani prpisi odnosno prpruk
stnju uspstvlnj vz i stnju mr. Izstnk vim vrmnim, v s krist prpisi ki v z
prvvrmn infrmcie d mr izziv ndumicu prthdnu thnlku gnrciu (ISDN). U ovom radu je
kd krisnik i n ini rdnj k mgu dvsti d preedstavljen drugaiji pogled na preporuene norme.
nusph u ostvarivanju date vz.
2. SAVREMENE TELEFONSKE MREE
Brzina uspostavljanja veze zavisi od vie faktora. Neki od
njih su: geografski poloaj izvora i odredita, nain Znaajna prekretnica u razvoju telekomunikacionih mrea
prenosa kroz mreu (analogni, digitalni, paketski), tip predstavlja pojava i irenje Interneta. Internet, kao svetski
signalizacije, saobraajna optereenost mrenih vorova i sistem umreenih raunarskih mrea, koji povezuje
prenosnih puteva. Ona se izraava vremenima za koje se ogroman broj raunara irom sveta, je transformisao nain
obave aktivnosti u pojedinim fazama uspostavljanja veze. na koji funkcioniu telekomunikacioni sistemi. Internet je
Jedan od osnvnih pkztla brzin uspstvljanja jedan od ljudskih pokuaja da se napravi univerzalna
tlfnsk vz vrm k prtkn d zavretka telekomunikaciona mrea. Ovi pokuaji se ine zbog
biranja drs (br) trng korisnika d dgvr osnovnog razloga: univerzalna mrea je uvek jeftinija od
mr. To vreme se naziva vreme odziva pozvane strane. posebnih mrea za posebne usluge. Ve odavno je
poznato korienje telefonske mree za prenos podataka
Page 302 of 534

(ISDN). U sluaju Interneta se ini obrnuti pokuaj, od odseke govora. Krai odseci poveavaju protok, ali daju
mree koja je prvenstveno namenjena prenosu podataka, bolji kvalitet govornog signala na prijemu. Ovako
pravi se univerzalna mrea ostvarivanjem mogunosti formirani paketi govornog signala alju se preko Interneta
prenosa govora u realnom vremenu preko Interneta. To je kao bilo koji drugi paketi podataka. Ruteri na osnovu
dovelo do razvoja VoIP (Voice over Internet Protocol) adresa koje odreuju mesto ulaska i izlaska iz IP mree
tehnologije i pojave paketske telefonije. Ova savremena prosleuju paket do odredita. U poslednjoj fazi se na
telefonska tehnika koristi Internet kao mreu, naela, prijemu obavlja inverzni proces. Nakon ekstrakcije rama
protokole i resurse Interneta za uspostavljanje i raskidanje govornog signala iz paketa vri se dekompresija signala i
telefonske veze i prenos telefonskog razgovora u realnom njegova konverzija u analogni oblik.
vremenu. Osnovna dobra svojstva Interneta za telefoniju
su njegova univerzalnost to znai niska cena, vrlo moni Dok VoIP oznaava nain prenosa govornog signala
resursi i globalna rasprostranjenost. putem korienja grupe protokola Interneta, paketska
telefonija predstavlja sloen sistem integracije VoIP i
Prenos govora preko klasine javne telefonske mree jo klasine telefonske mree. U cilju postizanja masovnije
uvek predstavlja najznaajniji servis u dananjim komunikacije preko Interneta, neophodno je na neki nain
telekomunikacionim mreama, kako sa aspekta obima omoguiti prikljuenje javnih telefonskih centrala na
saobraaja tako i sa aspekta ostvarenog profita. Meutim, njega, da bi usluge paketske telefonije postale dostupne i
ubrzano irenje Interneta i razvoj paketskih mrea korisnicima sa klasinim telefonskim aparatima. Drugim
poslednjih godina uticalo je na porast interesovanja za reima, potrebno je ostvariti konverziju govornog signala
prenos govora u realnom vremenu preko ovih mrea i sa javne telefonske mree u IP pakete i obrnuto. Za tu
danas postoji trend sve vee njihove upotrebe. Razvoj namenu postavlja se poseban ureaj koji se naziva
paketske telefonije prvobitno je bio podstaknut niskom pretvara (gateway). On govorne signale sa javne klasine
cenom poziva na velikim rastojanjima, a kasnije i veom telefonske centrale, po opisanom algoritmu, konvertuje u
fleksibilnou servisa koje nude paketske mree u odnosu IP pakete i alje na njihovo odredite putem Interneta.
na klasine. Ova fleksibilnost nastala je usled poveanja Obrnuto, IP pakete govora koji stiu do njega pretvara
signalizacionih mogunosti IP telefona i njihove raspakuje i konvertuje u govorne signale, a zatim ih
sposobnosti da podre razliite tipove medija. Prenosom prosleuje do aparata korisnika kome je poziv upuen.
govora preko Interneta, Internet provajderi ostvarili su
veliku prednost u odnosu na klasine telefonske Sutinska razlika kod razmatranja brzine uspostavljanja
kompanije u pogledu cene, a korisnik moe u svakom veze u klasinim i paketskim telefonskim mreama je
trenutku imati uvid u trokove ovakvog prenosa. Pored sledea. U klasinoj telefonskoj mrei nedostatak resursa
toga, korisnici nisu limitirani samo na govornu izaziva nemogunost uspostavljanja veze odnosno gubitke
komunikaciju, jer osim prenosa audio signala, oni su u ili ekanje na ostvarivanje veze, a po uspostavljanju veze
mogunosti da paralelno alju i video signal ili podatke. saobraajna svojstva korisnika i resursa ne mogu uticati
na kvalitet govornog signala. Sa druge strane, u paketskoj
U paketskoj telefonskoj tehnici se koriste paketizovani mrei praktino ne postoje gubici poziva zbog nedostatka
signali i primenjuje se princip komutacije paketa. Princip resursa. Ukoliko su resursi mree preoptereeni, poveava
rada relativno je jednostavan: govor se na predaji razbija se kanjenje paketa, to dovodi do smanjenja kvaliteta
u pakete i usmerava preko Interneta, da bi se na prijemu govornog signala na prijemu. To znai da nedostatak
ponovo deifrovao u govorni signal. Osnovno svojstvo i resursa u klasinoj mrei izaziva manji broj veza od
velika prednost paketske telefonske tehnike je injenica eljenog, ali su veze dobrog kvaliteta, dok u paketskoj
da se organi tj. resursi u paketskim tehnikama zauzimaju mrei nedostatak resursa izaziva pad kvaliteta veza, ali se
samo za vreme trajanja paketa, a posle toga se oslobaaju sve veze ostvaruju.
za druge pakete. Ovo je omogueno adresama odredita
koje nosi svaki paket, pa ne mora postojati posveenost 3. VREME ODZIVA POZVANE STRANE
resursa datoj vezi. Resursi postaju upotrebljivi za sve
paketske telefonske veze i sve paketske tehnike, pa je na Osnovni inilac brzine uspostavljanja veze je vreme
taj nain iskorienost resursa postala vea, a cena odgovora ili odziva pozvane strane. no s u strun
korienja resursa nia. litrturi nziv Post Dialing Delay - PDD, Post Selection
Delay - PSD ili Call Setup Delay - CSD. PDD se u svim
Da bi se mogao vriti prenos govora preko mree sa vrstama mrea definie kao vremenski interval od izbora
komutacijom paketa, neophodno je od govornog signala u poslednjeg adresnog parametra (cifre) traenog korisnika
analognom obliku formirati pakete govornog signala. od strane pozivajueg korisnika, do poetka odgovora
Postupak koji to omoguava sastoji se od nekoliko traenog korisnika (signal kontrole poziva - ringing tone,
koraka. Prvo se vri digitalizacija govornog signala. signal preusmeravanja poziva, signal zauzetosti - busy
Zatim se digitalnim filtriranjem vri obrada, a onda i tone). U pojedinim mreama PDD oznaava vremenski
njegova kompresija, u cilju smanjenja protoka i utede interval izmeu konkretnih signalnih poruka (od poruke
propusnog opsega. Nakon toga se delovi govornog signala SETUP do poruke ALERTING u tehnici ISDN) ili metoda
(odseci) smetaju u nezavisnu jedinicu za prenos, paket. (od upita INVITE do odgovora 180 RINGING u paketskoj
Ovaj postupak se naziva paketizacija govornog signala. mrei sa SIP signalizacijom). Ovaj vremenski interval je
Svaki odseak se sastoji od vie digitalizovanih odbiraka prikazan na slici 1.
govornog signala. Paketi mogu nositi krae ili due
Page 303 of 534

SETUP (INVITE) IAM (INVITE)

IAM (INVITE) SETUP (INVITE)
PDD
ACM ALERTING
(180 RINGING) (180 RINGING)
ALERTING ACM
(180 RINGING) (180 RINGING)
t
Slika 1. Definisanje vremenskog intervala PDD
PDD je najznaajniji pokazatelj brzine ostvarenja veze i proces. Na bazi prethodno definisanih vremena odgovora
sa gledita tehnike, jer je ova faza najsloenija i sa odnosno kanjenja za svaku od korienih komandi pri
gledita korisnika, jer u njoj korisnik oekuje pozitivan uspostavljanju poziva, proraunata su vremena PDD za
odgovor tj. sklon je odustajanju od pokuaja pozivanja. svaki od scenarija. Poreenjem rezultata dobijenih za
paketsku mreu sa onima za odgovarajue sluajeve u
Tehniki, PDD predstavlja interval vremena u kojem se klasinoj mrei, zakljueno je da su dobijene vrednosti
obavlja najvei deo operacija u procesu uspostave veze: uporedljive, osim u scenariu kada su pozivajui i traeni
odreuje se vrsta poziva (lokalni, odlazni, dolazni), korisnik povezani na istu centralu. Meutim, i u tom
odreuje se put (ili putevi) upuivanja, vri se analiza sluaju je razlika u vrednostima PDD-a manja od 1 s.
adrese, razmenjuje se signalizacija, vri se prevoenje
signalizacije, k se ptvrda uspnm slnju u 4. PROPISANE NORME ZA PDD
svkm mrnm vru d drdin cntrl, utvruje se
postojanje i status traenog korisnika, alje se dgvr k Kao to je uobiajeno za sve parametre stepena usluge
izvrin cntrli. dgvr mr m biti pzitivn mree, tako su i za PDD propisane norme tj. preporuene
(trni krisnik dstupn i l mu s pzivni signl) najvee vrednosti, kako bi se ostvarila dobra usluga
ili ngtivn (nm rsurs u mri, n psti trni korisnika. Normama se odreuju: najdue srednje vreme
krisnik ili ni dstupn). Vrm dziv pzvn strn za PDD (tm) i najdue vreme PDD u kome e se za 95%
zvisi d nklik inilc, od kojih su najvanii: veza dobiti odgovor pozvane strane (t95). Definiu se za
vrst vz, lokalne, tranzitne i meunarodne veze. Ove norme se u
br vrv krz k prlzi vz, matematikoj formi mogu izraziti na sledei nain:
vrst i nain signlizci,
tm tmmax (1),
ptrnj mr odnosno mrnih vrv,
nin brd signlnih pruk u vorovima. P (T > t95) 0.05 (2),
Istovremeno, korisnik vremenski interval do odziva gde vreme T predstavlja interval PDD, njegova srednja
pozvane strane osea kao interval u kome treba da se vrednost je tm , a P (T > t) je verovatnoa da je ovaj
interval dui od vrednosti t. Ponueni saobraaj mora biti
pokae da je telefonska mrea ispravna. to je interval
odreen na taj nain da oba kriterijuma budu zadovoljena.
PDD dui, korisnik vie veruje u nefunkcionalnost mree.
Usled toga verovatnoa odustajanja od poziva raste, a
U klasinim telefonskim mreama, norme za vremena
time i verovatnoa ponovljenog poziva. Ovo je posebno
izraeno u klasinim telefonskim mreama, u kojima obavljanja pojedinih faza u procesu uspostavljanja veze,
nema nikakve povratne zvune informacije izmeu koje se odnose na brzinu rada mree, su objavljene u ITU-
T preporuci E.721 [2]. Norme koje se odnose na brzinu
biranja adrese i slanja odgovora, tako da preterano
rada centrala objavljene su u ITU-T preporukama Q.543
kanjenje moe navesti pozivajueg korisnika da pomisli
[3] i Q.725 [4], za sluaj primene signalizacije CCS7.
da neto nije u redu i da odustane od poziva. Paketska
telefonija u ovom pogledu ima prednost, jer se tokom
uspostavljanja veze mogu obezbediti dodatni povratni Preporuka E.721 daje parametre koji opisuju stepen
zvuni signali, koji ukazuju na napredak u procesu slanja usluge telefonske mree za servise zasnovane na
komutaciji kola u ISDN-u, kao i njihove preporuene
adrese ili neke druge akcije od strane mree.
najvee vrednosti. Uspostavljanje i realizovanje poziva u
ISDN-u za sve servise zasnovane na komutaciji kola
Signalizacione performanse paketske telefonske mree
moraju biti uporedive sa onima u klasinoj mrei kako bi preko B-kanala (govor, podaci, slika) koristi protokole
se omoguio zajedniki rad oba sistema u meovitoj mrei signalizacije CCS7. Jedan od razmatranih parametara je i
PDD. On je posebno definisan za naine slanja adresnih
i korisnici uopte prihvatili servise paketske telefonije. U
signala, sa preklapanjem i svi zajedno. U sluaju
referenci [1] je izloen predlog utvrivnju grnic z
slanja sa preklapanjem PDD se definie kao vremenski
nv dzvln vrdnsti vrmn pdinih fza
interval od trenutka kada pozivajui terminal prosledi
uspostavljanja veze u paketskoj tlfnii. Izvreno je
poreenje signalizacionih performansi u klasinim i pristupnom sistemu signalizacije prvi bit poruke
paketskim mreama pomou parametra PDD, pri emu su INFORMATION, koja sadri poslednju cifru, do trenutka
kada pozivajui terminal primi poslednji bit prve poruke
razmatrani razliiti scenariji uspostavljanja poziva, koji se
koja oznaava karakter poziva (poruka ALERTING u
razlikuju po broju komponenti sistema ukljuenih u
Page 304 of 534

sluaju uspenog poziva). U sluaju slanja svi zajedno standardi koji propisuju brzinu uspostavljanja veze. Ovi
PDD se definie kao vremenski interval od trenutka kada standardi bi trebalo da propiu najvei broj mrenih
pozivajui terminal prosledi pristupnom sistemu taaka kroz koje veza moe da proe i najdue vremenske
signalizacije prvi bit poruke SETUP, koja sadri sve cifre, intervale za koje se neke operacije moraju obaviti.
do trenutka kada pozivajui terminal primi poslednji bit Osnovni uzrok relativno sporog procesa uspostavljanja
prve poruke, koja oznaava karakter poziva (poruka veze u savremenim paketskim mreama je taj to se on
ALERTING u sluaju uspenog poziva). odvija iskljuivo po principu deonica po deonica tj. od
vora do vora.
U preporuci [2] se navodi da su za tip slanja svi zajedno
i u uslovima normalnog saobraajnog optereenja tm 3 s, Telefonska mrea zasnovana na paketskoj tehnici ne sme
5 s i 8 s, a t95 6 s, 8 s i 11 s za lokalne, tranzitne i imati loija svojstva u pogledu brzine uspostavljanja veze
meunarodne veze (respektivno). U uslovima poveanog od klasinih mrea. Z svrmn paketske tlfnsk
optereenja su tm 4.5 s, 7.5 s i 12 s, a t95 9 s, 12 s i mr nisu definisane norme, v s krist prpisi
16.5 s za lokalne, tranzitne i meunarodne veze. Moe se ki v z prthdnu thnlku gnrciu (ISDN).
zapaziti da su odnosi najveih preporuenih vrednosti t95 i
tm , t95 / tm = 2 (lokalne veze), t95 / tm = 1.6 (tranzitne veze) i Jedini parametar za koji postoje norme je PDD, koje su
t95 / tm =1.375 (meunarodne veze) i podjednaki su za oba objavljene u preporuci E.671. U njoj je predloeno
referentna optereenja. najdue dozvoljeno vreme PDD u sluaju kada je deo
klasine mree (PSTN/ISDN) zamenjen paketskom
Najdue srednje vreme prenosa poruke izmeu dve mreom zasnovanom na IP protokolu. Kada se paketska
mrene take tj. za aktivnosti jedne deonice i jednog IP telefonska mrea koristi da zameni deo PSTN/ISDN
vora mree se moe oznaiti sa tm1 , a najdue vreme za mree sa komutacijom kola, korisnici oekuju uporedive
koje se prenese 95 % poruka na jednoj deonici tj. za koje vrednosti vremena odziva pozvane strane sa onima koja
e se aktivnost obaviti na jednoj deonici u sluaju 95% se javljaju u sluaju kompletne klasine mree. Shodno
veza sa t95-1 . Preporuka Q.543 [3] daje projektovane tome, u preporuci su provizorno specificirane najvee
ciljne karakteristike za digitalne lokalne tranzitne i vrednosti parametra, a za njegove preciznije vrednosti su
meunarodne centrale u ISDN mreama, koje se odnose neophodna dodatna istraivanja.
na njihove tehnike mogunosti odnosno norme za
vremena tm1 i t95-1 karakteristinih parametara. Tako, Preporuka [5] razmatra tip referentne veze PSTN/ISDN -
propisano najdue dozvoljeno srednje vreme tm1 je 600 ms PSTN/ISDN preko IP magistralne mree, koja je
(normalno optereenje) odnosno 800 ms (poveano prikazana na slici 2. IP magistralna mrea je okosnica
optereenje). Najdue propisano vreme t95-1 iznosi 800 ms mree koja obezbeuje pokrivanje velikih oblasti i
(normalno optereenje) odnosno 1200 ms (poveano meupovezivanje domena. VoIP pretvara (gateway) je
optere-enje). U ovom sluaju se odnos t95-1 i tm1 kree u odgovoran za translaciju i obradu poziva izmeu klasine
intervalu 1.25 t95-1 / tm1 1.33 (normalno optereenje) i PSTN/ISDN i IP delova mree.
1.33 t95-1 / tm1 1.66 (poveano optereenje).
Za ovu referentnu vezu postoje 3 sluaja za koje se
Preporuka Q.725 daje zahteve telefonske primene sistema definiu posebni standardi IP dela mree:
signalizacije CCS7. U cilju primene ove preporuke, 1. IP mrea je nacionalna mrea i zamenjuje nacionalnu
uveden je parametar vreme prenosa Tcu . On je definisan PSTN/ISDN mreu u vezama velike razdaljine,
kao period koji poinje kada poslednji bit signalizacione 2. IP mrea je meunarodna mrea i zamenjuje meu-
jedinice napusti dolaznu vezu signalizacionih podataka, a narodni deo meunarodne veze (u ovom sluaju
zavrava se kada poslednji bit signalizacione jedinice PSTN/ISDN mrea moe biti zamenjena IP mreom
doe do odlazne veze signalizacionih podataka po prvi na jednom od krajeva, polaznom ili odredinom ili ni
put. U preporuci [4] se za signalizacione CCS7 poruke pri na jednom od njih),
normalnom saobraajnom optereenju i sloenim 3. IP mrea je mrea od kraja do kraja i zamenjuje i
porukama propisuje da najdue srednje vreme Tcu iznosi nacionalni i meunarodni deo meunarodne veze.
180 ms, a najdue vreme za koje e 95% signala biti
prosleeno je 360 ms. U uslovima poveanog optereenja Za svaki od ovih sluajeva preporuene su najvee
najdue srednje vreme Tcu je 450 ms, a najdue vreme za dozvoljene vrednosti vremena. Pri tome su propisane
koje e 95% signala biti prosleeno je 900 ms. Moe se norme za prvi sluaj ekvivalentne normama iz preporuke
primetiti da je ovde odnos t95-1 / tm1 = 2. E.721. za tranzitne veze u ISDN mrei, a za drugi sluaj
su one ekvivalentne normama iz preporuke E.721. za
U paketskoj telefonskoj mrei se takoe moraju potovati meunarodne veze. Norme za trei sluaj nisu propisane,
ve su provizorne i zahtevaju dodatna ispitivanja.
Slika 2. Povezivanje klasinih mrea preko IP mree
Page 305 of 534

UA(N0) N1 N2 Nk-2 Nk-1 UB(Nk)
t1 t2 tk-1 tk
t(k)
znaenje oznaka: UA - user A (pozivajui korisnik), UB - user B (traeni korisnik)
Slika 3. Uspostavljanje veze u telefonskoj mrei
5. PDD KAO SLUAJNA VELIINA Poznato je da se srednja vrednost i varijansa sume

nezavisnih sluajnih odreuju na osnovu izraza:

Na slici 3. je prikazan nain uspostavljanja jedne veze u
telefonskoj mrei. Put veze se sastoji od k deonica. (5),

Interval PDD se moe predstaviti sumom 2k intervala (6).
vremena. Ovi intervali se odnose na jedan mreni vor i
prenos informacije do sledeeg mrenog vora. Oni Ukoliko nezavisne sluajne veliine ti imaju jo i istu
postoje i za prenos od pozivajueg ka traenom korisniku raspodelu verovatnoa tada vai: i = , i2 = 2 i t95i = t95 ,
i u suprotnom smeru. Operacije koje obavlja jedan vor i pa je na osnovu toga:
jedan prenosni put (tj. jedna deonica) u literaturi se (k) = k (7),
nazivaju segmenti poziva (subcall ili call segment) [1]. 2 2
(k) = k (8).
Da bi se parametar PDD mogao odrediti, on se mora Merilo disperzije neke sluajne veliine oko njene srednje
predstaviti kao sluajna veliina. Duina trajanja vremena vrednosti predstavlja koeficijent varijacije (CV). On se
prosleivanja adresne informacije na deonici i tj. izmeu definie kao odnos standardne devijacije i srednje vrenosti
vorova Ni-1 i Ni je oznaeno sa ti, (i=1, 2, ...k). Vreme ti je /. Na osnovu toga, koeficijent varijacije sluajne
sluajna veliina koja zavisi od vrste operacija koje se veliine ti se odreuje na osnovu izraza:
izvode u datom mrenom voru i na prenosnom putu. Te
operacije obuhvataju procesiranje signalne poruke i njeno CV(1) = / (9).
prosleivanje po prenosnom putu ka sledeem mrenom Slino, koeficijent varijacije sluajne veliine t(k) se
voru. U nekim vorovima postoji i potreba za obraanje odreuje kao:
bazi. Sve sluajne veliine ti meusobno su nezavisne.
CV(k) = (k) / (k) (10).
Matematiki gledano, PDD je zbir vremenskih intervala Zamenjujui izraze (7) i (8) u prethodni izraz, dobija se:
koji su potrebni da se prenesu poruke izmeu susednih
mrenih vorova, a duinom cele veze tj. zbir vremenskih 1 , 1 (11).
intervala u kome se obavljaju svi segmenti poziva. Vreme
PDD se menja saglasno stanju mree i zavisi od Kao to je i oekivano, sluajna veliina koja predstavlja
saobraajnog optereenja mrenih vorova i prenosnih zbir sluajnih veliina ima manju relativnu varijaciju.
puteva. Jasno je da, usled sluajnosti saobraajnog Polazei od injenice da je za bilo koju raspodelu vreme
procesa, i PDD predstavlja sluajnu veliinu koja ima t95 proporcionalno standardnoj devijaciji (t95 ~ ), moe se
svoju (nepoznatu) raspodelu verovatnoa trajanja. Gustina zakljuiti da je i odnos vremena t95/tm manji za sluajnu
raspodele verovatnoa trajanja vremena prosleivanja veliinu koja predstavlja zbir sluajnih veliina :
adresne informacije na deonici i, f(ti), nije poznata. Njena ( t(k)95 / (k) ) < ( t95 / ) (12).
srednja vrednost se moe oznaiti sa i , a disperzija sa
i2. Za svaku sluajnu veliinu ti postoji i vrednost t95i , Izraz (12) se moe protumaiti na sledei nain. Relativna
takva da vai: varijacija vremena PDD, kao sume komponenata, manja
je od relativnih varijacija pojedinih komponenata. Kao
0.95

(3). posledica toga, najvee srednje vreme PDD dato u
preporuci E.721 [2] predstavlja stroiji kriterijum od
Posmatra se sluajna promenljivu t(k) kojom se moe najvee varijacije vremena PDD, izraene kroz vreme
predstaviti vreme PDD. Ova veliina je oigledno suma potrebno da 95% poziva dobije odgovor mree ( t(k)95 ).
komponenata odnosno meusobno nezavisnih sluajnih To znai da, ako se zadovolji kriterijum srednjeg
veliina ti , (i = 1, 2, ...k). Gustina raspodele verovatnoa vremena, bie zadovoljen i kriterijum t95 , ali obrnuto ne
sluajne veliine t(k) se moe oznaiti sa fk(t), njena vai. Da bi se kriterijumi ujednaili, vreme potrebno da
srednja vrednost je (k), a varijansa (disperzija) je 2(k). 95% poziva dobije odgovor mree treba smanjiti na
Isto kao i za vreme ti , za sluajnu veliinu t(k) postoji realnije vrednosti, manje od onih u preporuci E.721.
vrednost t(k)95, takva da vai:
0.95
Prethodno objanjenje e biti oiglednije iz sledeeg
(4). primera. Raspodela verovatnoa koja najvie zadovoljava
Page 306 of 534

odnos 1.375 t95-1/tm1 2, koji se pretpostavlja za vreme t95-1 / tm1 za jednu deonicu, dat u preporuci [3] i [4]. Na
prosleivanja adresne informacije izmeu dva vora tj. na osnovu sprovedene analize, predlae se da odnos t95 / tm za
jednoj deonici, je uniformna raspodela ija je gustina: ukupni PDD umesto vrednosti 2 (lokalne veze), 1.6
0 0
(tranzitne veze) i 1.375 (meuna-rodne veze) iz preporuke
1 0
[2] bude 1.6, 1.3 i 1.2 respektivno, za lokalne, tranzitne i
(13).
0
meunarodne veze.
Uniformna raspodela ima sledee parametre: 6. ZAKLJUAK

= tmax / 2,
= tmax / 120.5 , Izmeu telefonskih mrea starije i nove generacije postoje
t95 = 0.95tmax , dvojake razlike. Prva je da se prosleivanje adresne
t95 / tm = t95 / = 1.9. informacije, osnovne veliine koja utie na vreme PDD, u
mreama nove generacije uvek vri po principu deonica
Sluajna veliina t(k) koja predstavlja zbir k sluajnih po deonica. Druga razlika je u nainu slanja adresne
veliina (13) se moe izraziti pomou Irwin-Hallove informacije iz mrenih vorova. U mreama starijih
raspodele, stavljanjem tmax = 1 u (13). Na slici 4. je za ovu tehnologija esto je svaki informacioni kanal imao i svoj
raspodelu prikazana promena koeficijenta varijacije signalizacioni kanal, pa je signalizaciona informacija
CV(k) = (k) / (k) i odnosa t(k)95 / (k) sa promenom mogla da se alje bez ekanja. U novim mreama se
broja deonica koje se koriste u procesu uspostavljanja koriste zajedniki resursi pa se i u vremenu najveeg
veze. Sa datog grafika se vidi da se poveanjem broja optereenja informacije prosleuju uvek sa ekanjem.
komponenata PDD-a smanjuje relativna varijacija sume, a
isto vai i za odnos t(k)95 / (k). Treba napomenuti da broj Pomenute razlike utiu na to da se u novim mreama
komponenata (k) obuhvata broj deonica kada se poruke prosleivanje adresne informacije (unapred) i odgovora
alju unapred i unazad, tako da je on znatno vei od onog na nju (unazad) vri u relativno velikom broju faza. Kako
na slici 4. je ukupno vreme odgovora sluajna veliina, koja
predstavlja zbir sluajnih veliina vremena usluivanja
(k)/(k) {1} t(k)95/(k) {2} pojedinih faza, uslovi koji se odnose na vreme PDD mogu
0.6 --- 2.2 se postaviti na drugi nain. Naime, srednja vrednost
--- vremena odgovora se moe vezati za kapacitet pojedinih
0.5 --- 2.0 resursa, pa se ova norma moe zadrati ista kao to je bila
--- u propisima za mree starije generacije. Za normu koja se
0.4 --- 1.6 odnosi na najvee dozvoljeno vreme za obradu bar 95%
--- 2 veza, mogu se uzeti manje vrednosti, poto ona zavisi od
0.3 --- 1.2 varijanse vremena odgovora. Obzirom da ovo vreme
--- 1
predstavlja zbir vie komponenti, odstupanje vremena
0.2 --- 0.8
odziva pozvane strane od srednje vrednosti u mreama
---
novih generacija je znatno manje od onog u mreama
0.1 --- 0.4
starijih tehnologija. Ovaj zakljuak je formulisan u
---
| | | | predlogu za izmenu postojeih normi za nove mree.
1 2 3 4 5 k
LITERATURA
Slika 4. Zavisnost odnosa (k) / (k) i t(k)95 / (k)
od broja deonica [1] H. Lin et al.: VoIP Signaling Performance Requireme-
nts and Expectations, Internet draft, IETF, October 1999.
PDD predstavlja sumu svih kanjenja u prenosu [2] ITU-T: Network grade of service parameters and
signalizacionih informacija kroz mreu od pozivajueg ka target values for circuit-switched services in the evolving
traenom korisniku i obrnuto. Svi intervali kanjenja su ISDN, Recommendation E.721, May 1999.
sluajne veliine. Zbog toga je relativna varijacija PDD-a
manja od relativnih varijacija njegovih pojedinih [3] ITU-T: Digital exchange performance design
komponenata. To znai da se najvee dozvoljeno srednje objectives, Recommendation Q.543, March 1993.
vreme iz preporuke [1] javlja kao stroi kriterijum od [4] ITU-T: Signaling System No7 - signaling performa-
varijacije vremena PDD, izraene kroz vreme potrebno da nce in the telephone aplication, Recommendation Q.725,
95% poziva dobije odgovor mree. U cilju ujednaenja March 1993.
kriterijuma, vreme potrebno da 95% poziva dobije
odgovor mree bi trebalo smanjiti na realnije vrednosti. [5] ITU-T: Post-selection delay in PSTN/ISDN networks
Pored toga, odnos t(k)95 / (k) za ukupni PDD na svim using Internet telephony for a portion of the connection,
deonicama (ceo prenosni put), mora biti manji nego odnos Recommendation E.671, March 2000.
Page 307 of 534

ISPITIVANJE UTICAJA DIFERENCIRANJA SERVISA NA PRENOS

AUDIOVIZUELNIH SIGNALA PREKO WDM MREE
INVESTIGATING THE IMPACT OF SERVICE DIFFERENTIATION TO

THE AUDIO/VIDEO SIGNAL TRANSMISSION OVER WDM NETWORK
Danka Pevac1, Miroslav Pevac2
Visoka kola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, Beograd1
Banka Potanska tedionica, A.D., Beograd2
Sadraj U ovom radu se modeliranjem optike WDM Paradigma optike komutacije kojom se postie efikasno
(Wavelength Division Multiplexing) mree ispituje uticaj iskorienje propusnog opsega u transmisionoj WDM
uvoenja diferenciranja servisa na kvalitet tehnologiji je optika komutacija brsta OBS (Optical
multimedijalnih servisa u realnom vremenu. Razvijen je Burst Switching), [2]. Brst sa podacima je promenljive
simulacioni model optike WDM mree i generatora duine i obuhvata vie IP paketa koji se prenose kroz
audiovizuelnog saobraaja kojem je dodeljena klasa vieg OBS vorove WDM mree u potpuno optikom domenu.
prioriteta. Rezultati simulacije ukazuju na doprinos Zaglavlje brsta se u vidu upravljakog paketa alje pre
kvalitetu prenosa i reprodukcije audiovizuelnih sadraja brsta, odvojenim kanalom, sa ciljem da se obezbedi
kod krajnjih korisnika, kada se multimedijalnim servisima konfigurisanje optikih komutacionih polja u tranzitnim
dodeli vii prioritet. OBS vorovima i zauzmu transmisioni kanali tj. talasne
duine na putanji do odredinog vora.
Abstract - In this paper we investigated the impact of
service differentiation implementation to the quality of U radu je koriena ema signalizacije JET (Just-
real-time multimedial services, by modeling optical WDM Enough-Time) poznata iz [3], prema kojoj se proces
(Wavelength Division Multiplexing) network. It has been rezervacije odvija u jednom smeru, na taj nain to se
developed the simulation model of optical WDM network zaglavlje brsta alje zasebnim kanalom pre slanja brsta.
and audio/video traffic generator. The multimedia traffic Podaci brsta, smeteni u baferu ivinog vora, alju se
has been assigned the higher priority class. The obtained posle offset vremena, u toku kojeg je uspostavljena
simulation results indicate that the implementation of the putanja za prenos. Po isteku offset vremena brst se alje i
service differentiation contributes to the better quality of prolazi u potpuno optikom domenu kroz WDM mreu sa
transmission and reproduction of audio/video contenst at OBS vorovima, [4].
the end user media player.
Mnogi rezultati istraivanja su pokazali da audiovizuelni
1. UVOD saobraaj na Internetu ima karakteristike self-similar
procesa, tako da je za njegovo modeliranje koriena
Poslednjih godina, multimedijalni servisi postaju sve Pareto raspodela sa parametrima realnog saobraaja.
popularniji meu korisnicima Interneta. Savremeni
multimedijalni servisi u realnom vremenu, zahtevaju U modelu je implementirana tehnika diferenciranja
veliku irinu propusnog opsega kako bi se ostvario servisa koja formiranjem klasa servisa, multimedijalnim
zadovoljavajui kvalitet reprodukcije prenetih audio- servisima prua vei prioritet i doprinosi njihovom
vizuelnih sadraja kod krajnjih korisnika. kvalitetu QoS (Quality of Service).
Savremena tehnologija koja omoguava multipleksiranje Razvijen je simulacioni model optike WDM mree sa
optikih signala koji se prenose po jednom vlaknu, OBS vorovima i Pareto generatorom multimedijskog
korienjem razliitih talasnih duina WDM saobraaja u kojem je primenjena tehnika diferenciranja
(Wavelenght Division Multiplexing), obezbeuje protoke servisa u dve klase a zatim je tehnikom simulacije
reda veliine Gb/s po kanalu, koji mogu zadovoljiti izvrena procena primarnih mera performansi mree i
zahteve multimedijalnih aplikacija, [1]. kvaliteta prenosa i reprodukcije multimedijalnih sadraja
kod krajnjih korisnika.
U radu se ispituju mogunosti primene optikih WDM
mrea u prenosu audiovizuelnih sadraja. Razvijen je 2. ANALIZA KARAKTERISTIKA AUDIO-
model optike WDM mree koji simulira rad mree sa VIZUELNOG SAOBRAAJA
audiovizuelnim saobraajem. Modeliranje ima za cilj
estimaciju primarnih mera performansi WDM mree i Analizirajui audiovizuelni saobraaj na Internetu, autori
evaluaciju kvaliteta reprodukcije multimedijalnih su u svojim radovima [5] dokazali, da se on ponaa kao
sadraja. stohastiki self-similar proces, ija je osnovna odlika da je
invarijantan na promene skale vremenske ose.
Page 308 of 534

Mreni saobraaj koji ima karakteristike stohastikog Srednja vrednost pseudo-Pareto raspodele se dobija
self-similar procesa moe se generisati multipleksiranjem preko odseene funkcije gustine verovatnoe fT:
saobraaja koji potie iz vie izvora, ON i OFF perioda. q
f ( x) b 1 (6)
Duine ON i OFF perioda podleu Pareto raspodeli. U
fT ( x ) dx = 1 fT ( x ) = q
= +1

,
kontekstu mrea sa paketskom komutacijom ON periodi x b
f ( x ) dx 1
b
odgovaraju povorci paketa, dok su OFF periodi pauze b q
izmeu njih.
Za dobijanje sekvence ON perioda, moe se koristiti odakle se dobija srednja vrednost sluajne promenljive:
komplementarna funkcija Pareto raspodele. Minimalna 1
b 1 S
q
duina povorke paketa je 1 paket i ako se
komplementarna funkcija Pareto raspodele oznai sa: E ( X ) = xfT ( x ) dx = . (7)
b
1 1 S

b
U = 1 F ( x) = , (1)
x Kada su zadate vrednosti parametra bON = 1 i vrednosti
ON i OFF u opsegu (1, 2), a pod pretpostavkom da svi
izvori generiu podjednako srednje saobraajno
gde je U uniformno raspodeljena vrednost u opsegu (0,1],
optereenje Li, na osnovu formule (7) moe se preko
dobija se formula za generisanje promenljive Pareto
srednje vrednosti OFF perioda, izraziti minimalna
raspodele:
vrednost Pareto raspodele OFF perioda bOFF:
b
X PARETO = 1
. (2) ON 1
U 1 1 S ON
1 (8)
bOFF = bON ON OFF
1 .
OFF ON 1
OFF 1
L
i
1 S OFF
Relacija izmeu i H (Hurst) parametra koji za self-

similar procese ima vrednosti 0,5 H 1, je:
Izraz (2) se primenjuje za proraun duine ON i OFF
3 perioda. XON izraava broj IP paketa u jednom ON
H= . (3)
2 periodu, dok XOFF izraava duinu OFF perioda u kojem
nema IP paketa. Do ovih vrednosti se dolazi poznavanjem
Poto proces generisanja self-similar saobraaja determinisanih parametara: ON, OFF, bON i bOFF .
podrazumeva da i duine OFF perioda, podleu Pareto
raspodeli parametar bOFF se moe odrediti ako je poznata 3. SIMULACIONI MODEL GENERATORA
srednja vrednost saobraaja koju izvor generie. AUDIOVIZUELNOG SAOBRAAJA
Saobraajno optereenje koje generie jedan izvor i moe Simulacioni model generatora audiovizuelnog saobraaja
se iskazati kolinikom srednje vrednosti ON perioda i razvijen je primenom objektno orijentisanog softverskog
zbira srednjih vrednosti ON i OFF perioda: alata Delsi for Delfi 4.0, [6].
ON i Simuliran je agregatni saobraaj iz vie audiovizuelnih

Li = . (4)
ON i + OFF i individualnih izvora. Svaki izvor generie ON i OFF
periode prema Pareto funkciji raspodele.
S obzirom da raunar generie male i velike vrednosti U modelu generatora, saobraaj je multipleksiran iz n = 5
koje su konane, vrednosti Pareto promenljive dobijene iz individualnih izvora sa razliitim vrednostima parametara
izraza (2) ponaaju se prema pseudo-Pareto raspodeli. ON, OFF, bOFF i bON =1, duinom paketa D = 1250 B =
10 kb, vremenom propagacije kroz optiko vlakno
Ako se sa S oznai najmanja vrednost razliita od nule, ts = D/C = 1s i kapacitetom linka C = 10 Gb/s.
koju u raunaru generie uniformni generator, tada
generisana vrednost promenljive prema pseudo-Pareto Na slici 1. je prikazana povorka paketa generisana iz
raspodeli nee premaiti vrednost q, datu sledeim ON/OFF izvora. Dve metode crtanja: varijansa-vreme i
izrazom: R/S (Rescaled Adjusted Range) grafik, su koriene za
b verifikaciju self-similarnosti povorke paketa, odnosno za
q= 1
. (5) proveru da li je Hurst parametar u opsegu 0,5 H 1.

S
Page 309 of 534

Come First Served). Time se omoguava da se unapred

80 izvri rezervacija opsega za odreeno vreme, za brst klase
1, to prua brstu te klase znatno veu ansu za uspeh
Number of packets in time unit
70
nego brstu klase 0.
60
50 5. SIMULACIJA OPTIKE WDM MREE
40 Simulacioni model optike WDM mree sa OBS
30 vorovima, Pareto generatorom saobraaja i dve klase
20
prioriteta razvijen je radi estimacije performansi mree i
evaluacije kvaliteta prenosa audiovizuelonog saobraaja
10 preko nje.
0
1 47 93 139 185 231 277 323 369 415 461 507 553 599 645 691 Estimacijom srednje vrednosti verovatnoe gubitka brsta i
Time unit, (s) srednjeg vremena kanjenja, procenjena je opravdanost
primene WDM mree sa OBS vorovima i diferenciranja
Slika 1. Simulirani audiovizuelni tok iz n = 5 servisa u procesu prenosa multimedijalnih sadraja.
ON/OFF izvora
Audiovizuelni sadraji se prenose iz ulaznog ivinog
4. EMA DIFERENCIRANJA KLASA SERVISA vora do izlaznog ivinog vora, koji je lociran blie
krajnjim korisnicima multimedijalnog servisa. Na taj
Jedan od postupaka kojima se moe obezbediti traeni nain optika WDM mrea predstavlja transportnu
kvalitet servisa QoS (Quality of Service) na Internetu je infrastrukturu u distribuciji multimedijalnih sadraja, kao
diferenciranje servisa i formiranje klasa, tako da se svakoj to je prikazano na slici 3.
klasi moe garantovati traeni nivo kvaliteta servisa, [7].
Osnovna ideja je da se klasi 1 dodaje ekstra offset vreme,

pa se rezervacija talasne duine na izlaznom vlaknu, za
brst vieg prioriteta, moe izvesti znatno unapred u
odnosu na rezervaciju za brst nieg prioriteta, to mu daje
veu ansu za uspeh.
Slika 2. pokazuje da due offset vreme omoguava da

upravljaki paket za brst vie klase 1, uspe u pravljenju
rezervacije talasne duine, jer se ona obavlja znatno
unapred u odnosu na brst nieg prioriteta.
Slika 3. Primer protoka multimedijalnih sadraja kroz

optiku WDM mreu
U razvoju simulacionog modela WDM mree, sa 5

Slika 2. Efekat offset vremena na gubitak brsta ivinih i 4 OBS vora, implementirana je ema
diferenciranja klasa uvoenjem dve klase; vii prioritet
JET protokol rezervacije je unapreen u pJET (priority- klasa 1, je dodeljen multimedijalnim aplikacijama i
JET) da podri klase prioriteta. Protokol pJET rasporeuje saobraaju koji one generiu.
brstove u dve klase, tako da klasa 0 predstavlja klasu
servisa najboljeg pokuaja (best effort) za aplikacije koje U modelu su definisani sledei ulazni podaci:
ne generiu saobraaj u realnom vremenu (E-mail i FTP),
4 ivina vora, u kojima se generie saobraaj
dok se klasa 1 dodeljuje servisima vieg prioriteta za
identinog intenziteta a1 klase 1 i a2 klase 0;
aplikacije osetljive na kanjenje, kao to su
5 OBS vorova,
multimedijalne aplikacije u realnom vremenu.
ukupni broj talasnih duina izlaznog linka W=64;
Osnovna ideja pJET protokola je da se ekstra offset vreme ekstra offset =2*offset - za klasu 1;
dodeli svakom brstu klase 1, pre slanja brsta, a brstu klase srednje vreme procesiranja upravljakog paketa
0 samo osnovno offset vreme T. u OBS voru je =2.5s;
elementi saobraajne matrice faktora
Upravljaki paketi se i dalje tretiraju isto, obrauju se interesovanja imaju identine vrednosti.
prema redosledu prvi stigao prvi usluen FCFS (First
Page 310 of 534

6. REZULTATI SIMULACIJE 7. STATISTIKA ANALIZA REZULTATA

SIMULACIJE
Na slici 4. su prikazane dve krive srednje vrednosti
verovatnoe blokiranja brsta za sluaj dve klase servisa; Rezultati modeliranja simulacijom, koji predstavljaju
klase 1 kojoj pripadaju brstovi multimedijalnih aplikacija estimaciju mera performansi OBS mree, su srednja
u realnom vremenu i klase 0 kojoj pripadaju brstovi koji vrednost verovatnoe blokiranja B1 i B2 saobraajnih klasa
potiu od aplikacija najboljeg pokuaja (FTP, E-mail). 1 i 0; kao i srednja vrednost vremena kanjenja brsta u
klasama 1 i 0. Statistikom analizom numerikih rezultata
Poreenjem dve krive sa slike 4, moe se zakljuiti da simulacije mogu se dobiti intervali poverenja sa unapred
ukupna verovatnoa blokiranja B1 u sluaju klase 1 raste zadatim nivoom poverenja u kojima se nalaze tane
sa porastom intenziteta ukupnog saobraaja, to se deava vrednosti mera performansi koje se vrednuju, kao u [8].
i sa verovatnoom blokiranja B2 klase 0, pri emu kada se
uporede vrednosti B1 i B2 vidi se da su vrednosti Pretpostavlja se da prilikom izvoenja n replikacija,
verovatnoe blokiranja B1 znatno nie tako da se moe povorke sluajno generisanih brojeva nisu u korelaciji i
zakljuiti da implementacija eme diferenciranja servisa tada je estimacija srednje vrednosti parametra L jednaka:
na klase prioriteta znaajno doprinosi smanjenju
verovatnoe blokiranja multimedijalnih brstova u n
L
optikoj WDM mrei. L = i , (9)
i =1 n
0,035
a estimacija varijanse od L je:
0,03
( L L )
n 2
1
Verovatnoa blokiranja brsta B
0,025
i
0,02
Klasa 0 sL2 = i =1
. (10)
0,015 Klasa 1 n n 1
0,01
Za estimaciju intervala poverenja od L moe se primeniti
0,005
centralna granina teorema i za mali broj replikacija
0
0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 n (< 30), kao to je ovde sluaj, vai:
L t sL ,
Relativna vrednost intenziteta saobraaja m
(11)
Slika 4. Verovatnoa blokiranja brsta B1 i B2
gde je (1-) nivo poverenja, a t odgovarajua vrednost
Tokom izvravanja simulacionog eksperimenta prikuplja konstante iz Student-ove t raspodele.
se i statistika za estimaciju srednje vrednosti ukupnog
kanjenja brsta u mrei, po klasama. Dobijeni rezultati, Primenom izraza (9) estimirane su srednje vrednosti B 1 i
prikazani na slici 5. predstavljaju srednje vrednosti B 2 a primenom obrasca (10) dobijene su estimacije
kanjenja za klase 1 i 0 u funkciji intenziteta saobraaja.
varijansi od B 1 i B 2, respektivno. Statistika analiza
Sa slike 5. se vidi da su srednje vrednosti kanjenja, rezultata simulacije, izvrena je za sluaj kada je ukupan
dobijene simulacijom, bez obzira na intenzitet ukupnog broj talasnih duina optikog linka W = 64.
saobraaja, nie za klasu 1 dodeljenu multimedijalnim
aplikacijama, i kreu se u opsegu od 1s do 3s, iz ega se Evaluacija estimirane srednje vrednosti verovatnoa
moe zakljuiti da su prenos i reprodukcija blokiranja B1 i B2 u klasama 1 i 0, izvrena je
audiovizuelnih sadraja kod krajnjih korisnika visokog intervalskom ocenom. Procena intervala poverenja
kvaliteta. verovatnoe blokiranja, za zadati nivo poverenja (1-)
dobijena je primenom obrasca (11) i prikazana je u
tabeli 1.
9
Srednje vreme kanjenja brsta (s)
8
Vrednost t preuzeta iz tabele konstanti za Student-ovu t
7
raspodelu. Za sluaj n = 3 replikacije i = 0.05, vrednost
6
5
konstante je t = 2.353. Za teorijske vrednosti verovatnoe
4
blokiranja za klase 1 i 0, moe se tvrditi da se sa
3
verovatnoom 0,95 nalaze u intervalima poverenja koji su
2
dati u tabeli 1.
klasa 1
1
0
klasa 0 irina intervala poverenja ukazuje da procenjene srednje
0 0,2 0,4 0,6 0,8
vrednosti ukupne verovatnoe blokiranja brsta klase 1 i
verovatnoe blokiranja brsta klase 0 odstupaju od
Intenzitet saobraaja m
teorijskih vrednosti za 10-6 do 10-5, na osnovu ega se
Slika 5. Srednje vreme kanjenja brsta u optikoj WDM moe zakljuiti da se tane srednje vrednosti verovatnoa
mrei blokiranja, nalaze u veoma uskim granicama intervala
poverenja.
Page 311 of 534

Tabela 1: Estimacija verovatnoa blokiranja B1 i B2 boljih reenja, s obzirom na sve veu popularnost
Interval Interval multimedijalnih servisa u realnom vremenu.
m Klasa 1 Klasa 0
poverenja poverenja
B 1 za B1 B 2 za B2 LITERATURA
0.1 0.00007 3.52910-5 0.00031 7.46010-6 [1] Ito Y. A New Paradigm in Optical Communications
and Networks, IEEE Communications Magazine, Vol.
0.2 0.00053 2.82310-5 0.00128 8.37110-6 51, No. 3, pp 24-26, 2013.
0.3 0.00110 4.94110-5 0.00272 9.22110-6 [2] Chen Y., Qiao C. And Yu X., Optical Burst
Switching (OBS): A New Area in Optical Networking
0.4 0.00257 5.53210-5 0.00582 1.18110-5 Research, Network, May/June 2004.
[3] Myers A. and Bayvel P., Performance of the Just-
0.5 0.00452 5.90610-5 0.01372 2.14010-5 Enough-Time (JET) Scheme for Optical Burst
Switching, Proceedings of London Communications
0.6 0.00711 6.63510-5 0.02204 2.46610-5 Symposium (LCS2001), pp. 163-166, September 2001.
[4] Xia T., Gringeri S. And Tonizawa M., High-Capacity
0.7 0.01520 2.11410-5 0.03129 1.98210-5 Optical Transport Networks, IEEE Communications
Magazine, Vol. 50, No.1, pp 170-177, 2012.
8. ZAKLJUAK [5] Park K. and Willinger W., Self-Similar Network
Traffic and Performance Evaluation, John Wiley & Sons,
U radu je tehnikom simulacije izvreno modeliranje New York, 2000.
optike WDM mree u kojoj je metoda diferenciranja
servisa implementirana sa ciljem da se multimedijalnim [6] Holushko H. Delsi for Delfi, Software Simulation
servisima u realnom vremenu obezbedi traeni kvalitet. Tool, Ukraina, 2002.
[7] Yoo M., Qiao C. and Dixit S., Optical Burst
Rezultati dobijeni simulacijom ukazuju na poboljanje Switching for Service Differentiation in the Next-
primarnih mera performansi i kvaliteta reprodukcije Generation Optical Internet, IEEE Communications
multimedijalnih sadraja kod krajnjih korisnika, kada se Magazine, February 2001.
ema diferenciranja klasa primeni.
[8] Gross D. and Harris C., Fundamentals of Queueing
Neophodno je nastaviti istraivanja u ovoj oblasti Theory, John Wiley & Sons, New York, 1974.
distribucije audiovizuelnih sadraja radi pronalaenja
Page 312 of 534

MERENJE ZAUZETOSTI RADIO-FREKVENCIJSKOG SPEKTRA

KORIENJEM USRP PLATFORME
Radio SpectrumOccupancy Measurement by the use of USRP SDR platform

Miljko Eri1, Desimir Vui2
1
Elektrotehniki fakultet, Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra br. 73, miljko.eric@etf.rs
2
Raunarski fakultet, Beograd,Knez Mihailova 6/VI, dvucic@raf.edu.rs
SadrajU radu su prikazani su neki rezultati merenja zauzetosti spektrau opsegu od 180 - 2700 MHz u Hull,
zauzetosti radio frekvencijskog spektra na jednoj lokaciji UK. Kvantitativna procena prostorne, vremenske i
u Begradu. Opisani su merna oprema i merni postupak i frekvencijske zauzetosti spektra za etiri grada u U.S. i
data je analiza dobijenih rezultata. Metod detekcije predlog Markovljevog modela sa etiri stanja, koji
signala je zasnovan na energetskom principu. Dati su i karakterie vremenski promenljivo ponaanje spektralne
neki predlozi za poboljanja metodologije merenja zauzetosti kanala, dati su u [5]. Merenja u irokopojasnom
zauzetosti spektra u kontekstu kognitivnog radia. spektru i analiza njegove zauzetosti u duim vremenskim
periodima na teritoriji Singapura dati su u [6]. Veina
Abstract This paper presents some results of radio ovih radova se odnosi na jednostavnu procenu korienja
spectrum occupancy measurement, which is performed on spektra u vremenu na odreenoj lokaciji, analizu
the single location in Belgrade. Measurement equipment nezauzetih spektralnih procepa u vremenu i prostoru i
and measurement procedure are described, and analysis predlogu modela zauzetosti spektra.
of the obtained results is given. The signal detection
Slina analiza zauzetosti radio-frekvencijskog spektra u
method is based on the energy principle. Some proposals
opsegu 30-2200 MHz, na jednoj od lokacija u Beogradu,
for the impruvements of the methodology of spectrum
data je u ovom radu. Koliko je autorima poznato, ovo su
occupancy measurement in the context of cognitive radio
prvi publikovani rezultati o zauzetosti radio spektra na
are given, as well.
teritoriji Beograda. Dati su i neki predlozi za poboljanje
metodologije merenja zauzetosti spektra. Merenja
1. UVOD
pokazuju da se znaajan dobitak moe postiu u
Kognitivni radio (CR- cognitive radio) predstavlja spektralnoj efikasnost raspoloivog spektra primenom
obeavajuu tehnologiju koja primenom tehnika DSA tehnika.
dinamikog pristupa spektru (DSA- dynamic spectrum
access), u prostoru i vremenu, omoguava poveanje 2. METODOLOKI ASPEKTI MERENJA ZAUZETOSTI
ukupne spektralne efikasnosti u korienju ogranienog RADIO-FREKVENCIJSKOG SPEKTRA
spektra. U CR mreama, na bazi opaanja spektralnog
okruenja (spectrum sensing), sekundarni (nelicencirani) Zauzetost spektra se moe definisati kao verovatnoa da
korisnici identifikuju i koriste frekvencijske podopsege izmerena snaga signala bude iznad definisanog praga.
koji nisu zauzeti (spectrum hole/white spaces) u prostoru i Prag se odreuje na bazi nivoa izmerenog uma i dodaje
vremenu od strane primarnih (licencirani) korisnika[1]. se jo odreena margina da bi se uzele u obzir promene
Dakle, izbegavanjem interferencije (interference trenutnog nivoa uma i tako smanjila verovatnoa
avoidance), ovaj oportunistiki pristup spektru (spectrum pogrene detekcije. U izboru margine se pravi kompromis
overlay) ostrvaruje zahtev za ne generisanjem izmeu dovoljno velike da bi se smanjila verovatnoa
neprihvatljive interferencije (harmful interference) za lanog alarma (PFA-Probability of False Alarm), ali i
primarnog korisnika. dovoljno male da bi se detektovali i slabi signali. Na
primer, PFA odpriblino 1% odgovara margini od 6 dB
Meutim, pre razmatranja tehnikih performansi i iznad nivoa uma. Izbor praga detekcije je posebno
prednosti uvoenja DSA komunikacionih sistema, kritian pri oportunistikom korienju nezauzetih
potrebno je izvriti kvantitativnu analizu i karakterizaciju licenciranih kanala.U cilju smanjenja PFA, prag detekcije
nezauzetih frekvencijskih podopsega od strane primarnih se moe menjati izmeu visokog nivoa za uskopojasne
korisnika. Dakle, merenje stvarne zauzetosti radio signale i niskog nivoa za irokopojasne signale. U sluaju
frekvencijskog spektra u nekoj oblasti predstavlja vaan irokopojasnih signala moe se usrednjiti izmerena snaga
korak u razumevannju DSA i razvoju buduih CR sistema. u nekoliko frekvencijskih binova pre poreenja sa niskim
U [2] su detaljno analizirani metodoloki aspekata pri pragom detekcije, jer se na taj nain redukuje varijansa
proceni zauzetosti spektra, a u [3] su prikazani rezultati Gaussovog uma. Ovakva kombinacija uskopojasne i
merenja zauzetosti spektra pri razliitim mernim irokopojasne detekcije poveava verovatnou korektne
scenarijima u gusto naseljenim sredinama u Barceloni. U detekcije. U [7] je predloena kombinacija double-
[3] je data analiza rezultata vie dugotrajnih merenja thresholding i maximum-minimum eigenvalue methode,
Page 313 of 534

koja moe da detektuje u uskopojasane i irokopojasne odreivanje praga detekcije je vaana oblast istraivanja i
signale bez poznavanja snage uma. postoje dva glavna pristupa i to empirijski i analitiki
metod. Prag se esto postavlja na 3-6 dB iznad nivoa
Merenja koriste statistiki pristup pri proceni zauzetosti
uma u prijemnom kanalu, ili u odnosu na PFA od 1% [2].
spektra. Trajanje merenja T zavisi od zahtevane tanosti
procene zauzetosti spektra. Kratkotrajna (short-term) Dakle, u sluaju energetske detekcije, difinie se binarna
merenja se izvravaju u ogranienom vremenu (tipino je matrica zauzetosti spektra =[R(ti, fj)] iji elementi
nekoliko asova). Ovaj postupak merenja moe da se predstavljaju prisustvo (1) ili otsustvo (0) licenciranog
koristi i za brzi (fast) i za ukupni (overall) spectrum signala u vremenskom trenutku ti i frekvencijskoj taki fj, i
sensing. Dugotrajna merenja (long-term) se rade u veem odreuju se kao [3]
vremenskom periodu (danima). Zbog ograniene
memorije, neophodna je redukcija podataka pri 0, V (ti , f j ) j

R(ti , f j ) (1)
dugotrajnim merenjima (na primer, poveanjem intrvala 1, V (ti , f j ) j

merenja t u kome se prikuplja podatak za svaku mernu
frekvencijsku taku). Ovaj postupak se obino koristi za gde jej prag detekcije za frekvencijsku taku fj.
ukupni spectrum sensing jer se znaajnim poveanjem t Za svaku merenu frekvencijsku taku fj se izraunava
gubi informacija o vremenu. ciklus zazetosti Dj kao odnos broja PSD odbiraka koji su
U cilju korektne komparativne analize i poreenja iznad prga detekcije j (odbirci zauzetih kanala) i ukupnog
rezultata merenja zauzetosti spektra potrebno je definisati broja svih PSD odbiraka uzetih na toj frekvenciji [3]
korienu metodologiju i specificirati parametre mernog
Nt
podeavanja, i to: frekvencija (frekvencijski span, 1
rezolucija, frekvencijske take koje se mere), lokacija
Dj
Nt
R(t , f
i 1
i j ) (2)
(odabrano merno mesto), usmerenost i polarizacija
prijemne antene, i vreme (brzina odabiranja i period
Srednji ciklus zauzetosti D za neki frekvencijski opseg (tj.
merenja). Veina merenja zauzetosti spektra se bazira na
opseg frekvencija fj, j=1, 2,...,Nf) predstavlja srednju
omni-direkcionom prijemu da bi se detektovali primarni
vrednost ciklusa zauzetosti Dj za svih Nf merenih
signali iz svih pravaca. Mogu se koristiti i usmerene
frekvencijskih taaka u tom opsegu, tj.
antene u cilju poboljsnja osetljivosti sistema, ali se pri
tome poveava sloenost merenja (da bi se pokrio ceo Nf Nt Nf
1 1
opseg azimuta). D
Nf
D
j 1
j
Nt N f
R(t , f
i 1 j 1
i j ) (3)
2.1 Ciklus zauzetosti

Dakle, D predstavlja proseno korienje spektra (obino
Ciklus zauzetosti (DC- Duty Cycle) se obino koristi kao se izraava u procentima) u odreenom vremenskom
metrika za kvantitativnu procenu zauzetosti spektra [23]. intrvalu i odreenom frekvencijskom opsegu.
Za svaku frekvencijsku taku DC predstavlja deo vremena
u kome se smatra da je ona zauzeta licenciranim signalom. 2.2. irokopojasni princip prijema, kanalizacije i
merenja zauzetosti radio-frekvencijskog spektra
DC se izraunava na bazi konanog broja diskretnih
merenja odbiraka spektralne gustine snage (PSD-Power
Principska generika ema irokopojasnog prijema,
Spectral Density),V(ti, fj), u vremenskim trenucima
kanalizacije i merenja zauzetosti radio-frekvencijskog
ti=Tstart+(i-1)Tr, i=1, 2,...,Nt, i frekvencijskim takama
spektra prikazana je na sl.1. Merni komplet se principski
fj=Fstart+(j-1)Fr, j=1, 2,...,Nf, gde je Tr vremenska
sastoji od analognog dela (RF front-end-a) i digitalnog
rezolucija, a Fr frekvencijska rezolucija spektralnog
dela. Analogni deo se sastoji od omnidirekcione antene,
analizatora. Izraunavanje DC zahteva da se detektuje
banke predselekcionih filtara, pojaavaa sa to manjom
prisustvo ili odsustvo licenciranih signala za svaki PSD
vrednou faktora uma - low noise amplifier,
odbirak V(ti,fj).
programabilnog filtera nepropusnika opsega (notch filter)
Postoji vie metoda za identifikaciju prisustva signala u i analognog IQ demodulatora (down convertora) sa
nekom kanalu. U nekim aplikacijama odreuje se i tip niskopropusnim FIR filtrima u kvadraturnim granama.
signala zajeno sa zauzetosti kanala. Detekcija signala se Digitalni deo se sastoji od AD konvertora u kvadraturnim
moe realizovati primenom vie metoda, kao to su: granama i procesorske platforme na kojoj se implementira
energetska detekcija, prilagoeno filtriranje i kanalizacija spektra, detekcija prisutnosti signala u
ciklostacionarna detekcija [1]. Ove metode predstavljaju kanalima i merenje i obrada rezultata detekcije u cilju
razliite kompromise izmeu vremena detekcije, kvantitativne procene zauzetosti spektra. Kod
sloenosti i performsnsi detekcije. U otsustvu apriornih irokopojasnog prijema se obino ne koristi automatska
informacija o signalima, to je i najoptiji sluaj, kontrola pojaanja (automatic gain control AGC) kao kod
energetska detekcija predstavlja najei metod detekcije. uskopojasnih superheterodinskih prijemnih sistema, jer
U tom sluaju, za dobru procenu DC potrebno je pragove korienje AGC-a ima za posledicu automatsko
detekcije prilogoavati razliitim nivoima termikog podesavanje dinamike prijemnog sistema prema 'jakim'
uma u razliitim frekvencijskim opsezima. Inae, emisijama to otvara problem detektibilnosti 'slabih'
signala. Zbog toga je potrebno da se se u prijemnom
Page 314 of 534

sistemu koriste programabilni analogni nepropusnici korienjem optikog kabla sa pripadajuim

opsega kojima se filtriraju 'jake' emisije. Kljuni elektrooptikim konvertorima OZ450 (analogni RF over
parametar irokopojasnog analognog RF front-end-a je Fiber Link). USRP platforme su host orijentisane
dinamiki opseg bez purijusa (Spourius Free Dinamic platforme to znai da obrada akviziranih signala vri na
Range SFDR). Tipina vrednost SFDR je oko 80 dB. Sa host PC raunaru. Kanalizacija spektra je vrena na host
aspekta irokopojasnog prijema pri merenju zauzetosti raunaru i to na bazi Walsh-ovog periodograma i na bazi
radio-frekvencisjkog spektra poeljno je da SFDR bude plifazne banke filtera. Prvi cilj merenja je bio da se utvrdi
iznad 100 dB. ds li i u kojoj meri nain kanalizacije utie na rezultate
detekcije odnosno rezultate merenja zauzetosti radio-
frekvencijskog spektra. Detekcija je vreena na primenom
principa energetske detekcije na svakom od frekvencijskih
kanala. Cilj merenja je bio i da se utvrdi i kvantifukuje
zavisnost rezultata procene zauzetosti radio-
frekvencijskog spektra of vrednosti praga detekcije na
bazi procene ciklusa zauzetosti (Duty Cicle).
Sl.1. irokopojasni princip prijema, kanalizacije i merenja
zauzetosti radio-frekvencijskog spektra 3.2. Rezultati merenja u frekvencijskom opsegu 30-
2200 MHz
Dinamiku kompletnog prijemnog sistema ograniava i
broj bita AD konvertora u kvadraturnim granama i ona Na slikama 3-8 prikazani su rezultati merenja spektra na
teorijski iznosi broj bita x 6 dB po bitu ali je ona jednoj lokaciji na Novom Beogradu realizovani
efektivno za 10 manja od te teorijske vrednosti. korienjem opisanog mernog kompleta i dobijeni
irokopojasni princip kanalizacije spektra, sl.1., moe da analizom ciklusa zauzetosti.
se realizuje na bazi platformi softverski definisanog radija
(SDR-Software Definable Radio). Ove platforma su
jeftinije od namenskih analizatora spektra i one
omoguavaju softversku implementaciju algoritmama
kanalizaciju i irokopojasnu detekciju signala na bazi
digitalne obrade signala. U okviru projekta Ministarstva
TR32028 realizuju se dve arhitekture za irokopojasni
spectrum sensing. Prva se zasniva na korienju USRP
platforme a druga na korienju ML605 razvojne ploe sa
FMC kompatibilnim NUTAQ RF modulima.
3. MERENJE ZAUZETOSTI RADIO-FREKVENCIJSKOG

SPEKTRA NA BAZI KORIENJA USRP PLATFORME I
RFOF TEHNOLOGIJE
Sl.3. Rezultati pretraivanja i kanalizacije spektra u
3.1. Merni komplet
frekvencijskom opsegu 20-2200 MHz primenom
polifazne banke filtera za tri nezavisnih merenja
Za potrebe merenja zauzetosti radio-frekvencijskog
spektra formiran je merni komplet prikazan na sl. 2.
Sl.2.Merni sistem za merenje zauzetosti spekta na bazi

USRP platforme i RFoF tehnologije
Komplet se sastoji od irokopojasne omnidriekcione Sl. 4.Rezultati pretraivana u frekvencijskom opsegu 20-
antene AS DISCON 25-3000 MHz, USRP N210 2200 MHz i kanalizacije spektra primenom Walsh-ovog
platforme sa analognim prijemnim modulima za opseg periodograma za tri nezavisna merenja
30MHz-2200 MHz., laptop raunara i kompleta kablova
za povezivanje. Antene se povezuju sa USRP platformom
Page 315 of 534

Sl.5. Spektar prijemnog signala i spektar internog uma u Sl.8. Spektar prijemnog signala i spektar internog uma u
frekvencijskom opsegu 30-2200 MH i ciklusi zauzetosti frekvencijskom opsegu 900-1005 MH i ciklusi zauzetosti
za marginu praga detekcije 20 dB pri kanalizaciji spektra za prag detekcije 20 dB iznad nivoa uma pri kanalizaciji
polifaznom bankom filtera spektra Walsh-ovim periodogramom.
Procentualna trenutne zauzetosti spektra u opsegu 30-

2200 MHz za razliite vrednosti margine praga detekcije
T pri kanalizaciji spektra pomou polifazne banke filtera
prikazani su u Tabeli 1.
Tabela.1
T Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer

dB 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
6 76.3 77.0 75.7 76.6 76.4 75.8 73.9 77.9
10 54.4 55.7 54.4 55.4 55.5 54.4 51.7 55.2
15 29.5 31.1 30.2 30.5 30.8 30.5 28.1 29.1
20 16.0 17.0 16.6 16.5 16.6 16.7 15.4 15.2
25 9.82 10.2 9.9 9.9 9.9 9.6 9.4 9.9
30 6.67 6.74 6.61 6.58 6.70 6.34 6.41 7.67
Sl.6. Spektar prijemnog signala i spektar internog uma u

frekvencijskom opsegu 900-1005 MH i ciklusi zauzetosti
Procentualna trenutna zauzetost spektra u opsegu 30-2200
za marginu praga detekcije 20 dB pri kanalizaciji spektra
MHz za razlicite vrednosti margine praga detekcije T pri
polifaznom bankom filtera
kanalizaciji spektra pomou Walsh-ovog periodograma
prikazani su u tabeli 2.
Tabela.2.
T Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer

dB 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
6 78.6 77.4 80.4 78.1 77.6 77.2 76.3 76.5

10 45.4 43.1 52.1 47.7 47.7 46.8 46.0 47.1
15 19.1 18.0 23.7 21.0 20.3 20.1 19.8 21.3
20 12.4 11.9 13.1 13.2 12.8 12.8 12.7 13.1
25 7.66 7.34 8.66 8.07 7.66 7.57 7.42 7.85
30 5.75 5.65 5.66 5.98 5.87 5.79 5.72 5.84
Procentualna trenutna zauzetost spektra u opsegu 300-

2200 MHz za razlicite vrednosti margine praga detekcije
Sl.7. Spektar prijemnog signala i spektar internog uma u T pri kanalizaciji spektra pomou polifazne banke filtera
frekvencijskom opsegu 30-2200 MH i ciklusi zauzetosti prikazani su u Tabeli 3.
za marginu praga detekcije 20 dB pri kanalizaciji spektra
polifaznom bankom filtera
Page 316 of 534

Tabela.3. lanog alarma.. Verovatnoa lanog alarma se moe

proceniti merenjem. To nije raeno pri prikazanim
T Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer merenjima, ali e svakako biti realizovano u sklopu
dB 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
buduih merenja zauzetosti spektra.
6 73.4 74.2 72.6 73.7 73.4 72.8 70.7 75.0 ta je metodoloki sporno u ovakvom nainu zadavanja
10 49.2 50.5 49.0 50.1 50.2 49.1 45.9 49.5 margine praga detekcije?Margina praga se zadaje
15 22.7 24.0 23.2 23.4 23.7 23.5 20.8 20.8 obzirom na nivo internog uma prijemnika i to dobro
20 9.24 9.99 9.70 9.52 9.60 9.75 8.47 7.07 funkcionie u frekvencijskim podopsezima gde je nizak
25 4.23 4.43 4.14 4.10 4.11 4.01 3.87 2.62
opti nivo ambijentalnog uma koji se prima antenom.
30 2.19 2.19 2.05 2.05 2.12 1.81 1.92 1.43
Meutim, merenja pokazuju da je taj nivo visok u
frekvencijskim podopsezima jakih predajnika (FM
Procenti trenutne zauzetosti spektra u opsegu 300-2200 difuzija, televizijski predajnici) to doprinosi
MHz za razlicite vrednosti margine praga detekcije T pri optimistikom rezultatu merenja zauzetosti. Zbog toga
kanalizaciji spektra pomou Walsh-ovog periodograma je pri merenjima neophodno koristiti filter nepropusnik
prikazani su u tabeli 4. opsega naroito za za podopseg FM difuzije.
Sa porastom margine praga detekcije smanjuje se
Tabela.4. razlika izmedju rezultata dobijenih kanalizacijom
spektra korienjem polifazne banke filtera i Walsh-
T Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer Mer ovog periodograma (za vrednost praga od 20 dB razlika
dB 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. u procentima je oko 3%)
6 75.8 74.5 77.9 75.3 74.7 74.2 73.3 73.5 Na slikama su prikazani ciklusi zauzetosti na osnovu
10 38.8 36.1 46.0 41.0 41.0 40.0 39.1 40.3 kojih se moe stei utisak da je zauzetost spektra
15 11.7 10.6 15.2 13.6 13.1 13.1 12.6 14.2 mnogo vea nego to stvarno jeste. Razlog je vezan za
20 5.05 4.48 5.63 5.99 5.50 5.66 5.50 5.90 grafiki prikaz spektra i ciklusa zauzetosti u velikom
25 2.58 2.45 2.74 3.09 2.83 2.85 2.72 3.14 broju taaka.
30 1.53 1.46 1.29 1.70 1.56 1.57 1.45 1.54 Kada se posmatraju rezultati za ui frekvencijki opseg
900-1000 MHz uoava se da oba kanalizatora za prag
od 20 dB omoguavaju pozdanu detekciju zauzetosti
3.3. Diskusija rezultata merenja GSM podopsega ali da kanalizator na bazi polifazne
banke filtera ima tendenciju detektovanja pikova u
Eksperimentalni rezultati merenja zauzetosti spektra, koji
spektru. Da li to znai da kanalizator na bazi polifazne
su kvantifikovani na bazi DC, pokazaju znaajnu
banke filtra daje bolju sliku zauzetosti spektra ili ne,
zavisnost od praga detekcije i potvuju kompleksnost i
teko je pouzdano tvrditi i to e biti predmet daljih
nedostatke energetske detekcije. Ovo zahteva da se
istraivanja.
interpretacija dobijenih rezultata uvek posmatra u
U opsegu radio-difuzije oba kanalizatora imaju
kontekstu izbora praga detekcije. Analizom
tendenciju da prikau da je itav opseg od 30-120 MHz
eksperimentalnih rezultata nameu se sledei zakljuci:
zauzet (a nije) to utie na procenu globalne zauzetosti
Pri malim vrednostima margine praga detekcije rezultati spektra u itavom opsegu 30-2200 MHz. Zbog toga je
zauzetosti su optimistiki i nerealni. Tome doprinosi vrena procena zauzetosti za opseg od 300 do 2200
velika je verovatnoca lanog alarma. MHz. Rezultati pokazuju da je procena zauzetosti,
Pri viim vrednostima margine praga (reda 20 dB i vie) zavisno od margine praga u proseku 2-10 % nia od
verovatnoa lane detekcije je manja, rezultati su procene zauzetosti za itav opseg 30 do 2200 MHz
pouzdaniji i mogu se interpretirati kao zauzetost spekta
signalima iji je nivo za veliinu praga vii od vrednosti
internog uma prijemnika 4. ZAKLJUAK
Da bi rezultati zauzetosti spektra bili korektno Bavei se dugi niz godina problemima automatizacije
evoluirani i da bi bili uporedivi, neophodno je da se procesa monitoringa radio-frekvencijskog spektra i radei
margini detekcije pridrui podatak o verovatnoi lanog na istraivako-razvojnim projektima vezanim za
alarma. Autori radova u kojima su prikazani rezultati monitoring radio-frekvencijskog spektra, autori ovog rada
merenja zauzetosti taj podatak ne daju i stoga su vrlo su doli do zakljuka, a taj zakljuak je potvren i
problematini njihova uporedna interpretacija rezultata rezultatima merenja prikazanim u ovom radu, da
zauzetosti spektra. Verovatnou lanog alarma je energetska detekcija predstavlja loe reenje u postupku
mogue teorijski proceniti ukoliko je poznat statistiki irokopojasne kanalizacije i merenja zauzetosti radio-
model internog uma prijemnika. Meutim frekvencijskog spektra, odnosno u procesu irokopojasnog
eksperimentalni rezultati pokazuju da statistika internog spectrum sensinga jer ona ne omoguava pouzdanu
uma prijemnika, koja se koristi za formiranje praga detekciju signala niskog nivoa sa praktino prihvatljivo
detetkcije dodavanjem margine, se ne moe svrstati niti malom verovatnoom lanog alarma. Energetsku
u jedan isti teorijski statistiki model koji bi detekciju treba kao takvu u procesu irokopojasnog
predstavljao osnovicu za teorijsku analizu verovatnoe monitoringa izbei to je nametnulo i iznova namee
Page 317 of 534

potrebu za istraivanjem novih metoda za irokopojasnu [7] Lehtomki J.,Vartiainen J., and Juntti M., Combined
detekciju koji treba da omogue pouzdanu detekciju wideband and narrowband signal detection for
signala to nieg nivoa u multikorisnikom spectrum sensing, in Proc. of Wireless Vitae, 2009.
nekoperativnom scenariju sa to manjom verovatnoom [8] SrikanthPagadarai Alexander M. Wyglinski:
lanog alarma. Jedno od moguih reenja za problem Measuring and Modeling Spectrum Occupancy:A
pouzdane detekcije je u irokopojasnom zdruenom Massachusetts Perspective
prostorno-vremenskom spectrum sensingu nekoperativnog [9] YIN Liang, YIN Si-xing, WANG Shuai, ZHANG Er-
multikorisnikog scenarija signala na bazi direktne qing, HONG Wei-jun, LI Shu-fang: Quantitative
lokalizacije [xxxx ]. U ovom konceptu ne vri se detekcija spectrum occupancy evaluation in China: based on a
kao zaseban korak ve rezultati lokalizacije predstavljaju large scale concurrent spectrum measurement, The
u isto vreme i rezultate detekcije. Koncept omoguava Journal of China Universities of Posts and
irokopojasno merenje zauzetosti radio-frekvencijskog Telecommunication, pp.122-128.
spekta po vremenu, spektru i prostoru. Rezultati takovog [10] Mauro Vieira de Lima, Luiz da Silva Mello:
merenja zauzetosti spektra e biti predmet nekog od Cognitive Radio Simulation Based on Spectrum
buduih radova autora. Occupancy Measurements at One Site in Brazil
[11] Recommendation ITU-R SM.1880, "Spectrum
NAPOMENA occupancy measurement", ITU-R, 2011.
[12] Daniel Denkovski, MihajloPavloski, Vladimir
Ovaj rad je realizovan u okviru projekta Ministarstva za Atanasovski, LiljanaGavrilovska Parameter settings
prosvetu, nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije - TR for 2.4GHz ISM spectrum measurements
32028 - Napredne tehnike efikasnog korienja spektra u [13] Rozeha A. Rashid, M. AdibSarijari, N. Fisal, S. K. S.
beinim sistemima Yusof, N. HijaMahalin, A. C. C. Lo,Spectrum
Sensing Measurement using GNU Radio and USRP
LITERATURA Software Radio Platform,ICWMC 2011 : The
Seventh International Conference on Wireless and
[1] T. Ycek and H. Arslan, A survey of spectrum Mobile Communications, pp.237-242
sensing algorithms for cognitive radio applications, [14] EhsanNajafzadeh, Dr Danielle George, Mr Peter
IEEE Communications Surveys andTutorials, vol. 11, Green LabVIEW-Based Spectrum Occupancy
no. 1, 2009, pp. 116130. Measurements in the 2.4 GHz ISM band using
[2] M. Lpez-Bentez and F. Casadevall, National Instruments USRP
Methodological aspects of spectrum occupancy [15] Danijela abri, Miljko Eri, "Spatio-Temporal
evaluation in the context of cognitive radio, in Proc. Spectrum Sensing using Distributed Antenna Systems
Ofthe 15th European Wireless Conf. (EW 2009), and Direct Localization Methods", IEEE
May 2009, pp. 199204. International Symposium on Antennas and
[3] M. Lpez-Bentez and F. Casadevall, Spectrum Propagation IEEE APS 2012 July 8-14 2012,
Occupancy in Realistic Scenariosand Duty Cycle Chicago, Ilinois, USA (Invited paper)
Model for Cognitive Radio, Advances in Electronics [16] M. Eri, D. Vui"Method and simulator for
and Telecommunications, vol. 1, no. 1, April 2010, wideband joint spatio-temporal spectrum sensing of
pp. 26-34. non-cooperative multi-user scenario in cognitive
[4] Meftah Mehdawi, N. Riley, K. Paulson, A. Fanan, M. radio based on direct localization", Tehniko reenje
Ammar, Spectrum Occupancy Survey In HULL-UK priznato reenjem ETF br.244 od 31.1.2013.
For Cognitive Radio Applications: Measurement & [17] RATEL: Plan raspodele frekvencija-lokacija za
Analysis, International Journal of Scientific terestike analogne FM i TV difuzne stanice na
&Technology Research, vol. 2, issue 4, april 2013. teritoriji republike Srbije, Sl. glasnik RS", br. 6/2006)
[5] S. Pagadarai and A. M. Wyglinski, A quantitative [18] Chittabrata Ghosh, SrikanthPagadarai, Dharma P.
assessment of wireless spectrum measurements for Agrawal, and Alexander M. Wyglinski, A Framework
dynamic spectrum access, in Proceedings of the 4th for Statistical Wireless Spectrum Occupancy
International Conference on Cognitive Radio Modeling IEEE TRANSACTIONS ON WIRELESS
Oriented Wireless Networks and COMMUNICATIONS, VOL. 9, NO. 1, JANUARY
Communications(CrownCom 2009), Jun. 2009, pp. 2010. pp.38-44.
15 [19] AlexandruMarian, ClinVldeanu, IoanaMarcu, Ion
[6] M. Islam, C. Koh, S. Oh, X. Qing, Y. Lai, C. Wang, MarghescuEvaluation of Spectrum Occupancy in an
Y.-C. Liang, B. Toh, F. Chin, G. Tan, and W. Toh, Urban Environment in a Cognitive Radio Context,
Spectrum Survey in Singapore: Occupancy International Journal on Advances in
Measurements and Analyses in Proc. of International Telecommunications, vol 3 no 3 & 4, year 2010,
Conference on Cognitive Radio Oriented Wireless
Networks and Communications (CROWNCOM),
Singapore, May 2008.
Page 318 of 534

ODREIVANJE KAPACITETA VoIP KONEKCIJA KORIENJEM OPNET

SIMULATORA
DETERMINATION OF THE CAPACITY OF VoIP CONNECTIONS USING
OPNET SIMULATOR
Vladimir B. Sua, Boban Z. Pavlovi, Triko B. Mladen, Jovan B. Bajeti
Sadraj U radu je prikazana analiza prenosa VoIP 2. KARAKTERISTIKE VoIP SAOBRAAJA

aplikacije na osnovu broja realizovanih istovremenih
poziva i postignutog nivoa QoS. Razvijen je simulacioni Parametri QoS
model u OPNET mrenom simulatoru na bazi koga su
analizirani najvaniji parametri QoS gubitak paketa, VoIP spada u aplikacije koje se odvijaju u realnom
kanjenje i varijacija kanjenja (diter). Definisani su vremenu i koje imaju akcenat na strogim zahtevima po
razliiti simulacioni scenariji u kojima je promenljiv broj pitanju QoS kako bi se aplikacija smatrala prihvatljivom.
govornih frejmova koji se prenose u jednom paketu. Najvaniji parametri QoS koje mrea mora da zadovolji
Analizom dobijenih rezultata, izvedeni su zakljuci po su gubitak paketa, kanjenje i varijacija kanjenja paketa
pitanju odnosa zahtevanog nivoa QoS i posmatrane (diter) [2], [3].
karakteristike VoIP aplikacije.
IP komunikacioni model predstavlja best-effort model
Abstract - This paper presents the analysis of the koji nije pouzdan, a taj nedostatak se kompenzuje TCP
transmission of VoIP applications based on realization of transportnim slojem koji garantuje isporuku paketa
simultanious calls and achived QoS level. It is developed retransmisionim mehanizmima. VoIP aplikacija kao real-
a simulation model in OPNET network simulator where time model ne prihvata retransmisiju paketa (paket koji
we analyzed the most important QoS parameters packet nije stigao na odredite smatra se izgubljenim). Gubitak
loss, end-to-end delay and jitter. We defined different paketa naelno ne treba da premai vrednost od 1% (za
simulation scenarios where a variable is number of voice G.711 kodek). Svaki gubitak koji prelazi ovu vrednost
frames inserted in one packet. Based on obtained results, smatra se neprihvatljivim i moe znatno da degradira
we made conclusions about relation between requested kvalitet prenetog govora.
QoS level and observed characteristics of VoIP
applications. Kanjenje paketa je drugi QoS parametar koji je definisan
preporukom ITU-T G.114, i iznosi maksimalno 150 ms u
1. UVOD jednom smeru. Ovo kanjenje se odnosi na ukupno
kanjenje (kodiranje, obrada u mrenim elementima,
VoIP (Voice over Internet Protocol) predstavlja familiju propagaciono, bafer, dekodiranje). Kanjenje kodiranja
servisa koja obezbeuje prenos glasa i podataka preko IP, koje unosi G.711 kodek iznosi 1 ms. Svako kanjenje koje
odnosno VoIP predstavlja Internet telefonsku tehniku koja prelazi 150 ms degradira govor koji zatim postaje
ukljuuje dva korespondenta u razgovoru koji se obavlja u neprihvatljiv.
realnom vremenu [1]. Najznaajnije prednosti VoIP su:
Prenos govora obavlja se u realnom vremenu. Varijacija kanjenja se pojavljuje zbog razliitog ukupnog
Baziran je na konvergentnoj mrei u kojoj je kanjenja paketa sa kraja na kraj. Reava se upotrebom
omoguen prenos govornog signala i drugih jitter bafera pri emu vea vrednost jitter bafera
informacionih podataka, za razliku od prethodnih kompenzuje veu varijaciju, ali istovremeno unosi i vee
reenja u kojima se za prenos razliitih informacija kanjenje. Prihvatljiva vrednost jitter bafera iznosi 30 ms.
koriste posebne mree
Bolja skalabilnost i jednostavnija implementacija Paketizacija govora
servisa u odnosu na tradicionalnu PSTN (Public
Switched Telephone Network) mreu. Potreban propusni opseg za G.711 kodek iznosi 64 kb/s u
Smanjeni ukupni trokovi prenosa u odnosu na javne jednom smeru. Upotrebom ovog kodeka podrazumevana
komutacione telefonske mree. vrednost vremenskog odseka koji se smeta u svaki
paket iznosi 20 ms. To daje brzinu prenosa od 50 paketa u
Osnovni problem u realizaciji VoIP aplikacije predstavlja sekundi, odnosno 100 paketa u oba komunikaciona smera
odgovarajua implementacija QoS (Quality of Service), s u toku jedne sekunde. Svaki govorni paket ima duinu
obzirom da VoIP aplikacija predstavlja samo jedan od 1280 bita, odnosno 160 bajtova. Na korisnu govornu
podataka koji se prenosi kroz IP mreu. Izborom informaciju dodaje se 66 bajtova (RTP, UDP, IP,
odgovarajuih vrednosti kod paketizacije govora, mogue Ethernet) zaglavlja, to ukupno ini 226 bajtova po paketu
je postii optimalne vrednosti parametara QoS ime se [4]. Promenom broja vremenskih odseaka koji se
obezbeuje kvalitetan prenos govornog signala. smetaju u pakete, dobijamo da je za odreene govorne
informacije potreban razliiti propusni opseg po jednoj
Page 319 of 534

VoIP konekciji. Ako su vremenski odseci koji se Database aplikacija za pristup internim bazama
smetaju u pakete vei, potrebno je da se manji broj podataka i
paketa alje ka mrei, ali su time i paketi dui ijim se VoIP aplikacija kao ciljna aplikacija koja se analizira
gubitkom na transmisionom putu gubi vie korisnih u mrei.
informacija. Ako su vremenski odseci manji, potreban je
vei broj paketa, a samim tim i vei propusni opseg
(pojavljuje se vie zaglavlja, odn. vei overhead) za istu
koliinu prenetih korisnih informacija. Ali njihovim
gubitkom, gubi se i manje informacionih podataka.
3. OPNET MODEL
Referentna topologija
U ovom radu je koriena topologija sa odgovarajuim

mrenim elementima rasporeenim na dva sprata jedne
korporativne zgrade, i prikazana je na slici 1.
Slika 2. OPNET simulacioni model
Na slici 3 je prikazana konfiguracija VoIP aplikacije kod

koje je promenljiva broj govornih odseaka (voice frames
per packet). Iz nje moemo da vidimo da je u simulaciji
korien G.711 kodek. Klasifikacija VoIP paketa
izvedena je putem ToS (Type of Service) polja koje ima
Slika 1. Referentna topologija sa rasporedom mrenih vrednost 6 (Interactive Voice). U razliitim scenarijima
elemenata aplikacije promenljiva je broj govornih frejmova (voice
frames per packet) po jednom paketu (vrednosti 5, 10 i
Na prvom spratu se nalazi glavni ruter sa sprenim 20).
ruterom na koji su povezane dve podmree. Prvu
podmreu ine serveri za generisanje sekundarnog
(background) saobraaja (FTP, E-mail, HTTP, database)
i VoIP gateway koji simulira eksterne VoIP pozive.
Drugu podmreu ine tri elementa. Prvi element je VoIP
telefon koji generie pozive (caller), drugi je VoIP telefon
koji prima pozive (callee) i trei element je radna stanica
(background PC) koja slui za generisanje sekundarnog
saobraaja.
Na drugom spratu se nalazi spratni ruter sa jednom

podmreom koja je identina drugoj podmrei na prvom
spratu (caller, callee, background PC). Slika 3. Konfiguracija VoIP aplikacije
OPNET simulacioni model U analiziranom modelu zastupljena su dva tipa profila

koja su konfigurisana kroz definiciju profila (Profile_def).
Na osnovu referentne topologije, na slici 2, definisan je Prvi profil je VoIP profil koji je definisan samo sa VoIP
OPNET simulacioni model [5], [6]. aplikacijom iz definicije aplikacija. On je ciljni profil koji
se analizira u simulaciji. Ovim profilom su definisani
Modelom je definisano 5 razliitih vrsta aplikacija koje se VoIP telefoni (caller, callee) i VoIP gateway koji simulira
koriste u simulaciji kroz definiciju aplikacija eksterne pozive.
(Application_def):
FTP aplikacija za razmenu falova u mrei putem FTP Drugi tip profila slui za generisanje sekundarnog
servera, saobraaja i u njega su ukljuene ostale definisane
E-mail aplikacija za razmenu elektronske pote putem aplikacije (HTTP, FTP, DB i E-mail).
E-mail servera,
HTTP aplikacija za pregled internih WEB sadraja,
Page 320 of 534

Polazne pretpostavke u simulaciji Ako analiziramo saobraaj unutar vremenskog okvira od

jedne sekunde, dobiemo direktno podatak o broju
U simulaciji se, kao to je navedeno, koriste dva tipa izgubljenih paketa. Sa poveanjem brzine prenosa,
profila. Sa tim u vezi definisana su i dva tipa saobraaja poveava se razlika izmeu generisanog i primljenog
koja su zastupljena. To su VoIP saobraaj ije saobraaja i pri brzini prenosa od 10000 paketa/s,
performanse analiziramo (primarni saobraaj) i izgubljeno je 2300 paketa (23% ukupnog broja poslatih
sekundarni (background) saobraaj. VoIP paketa), to odgovara 130. sekundi simulacije.
Pozivaoci na svakom spratu generiu kumulativno svake Vrednosti kanjenja s kraja na kraj komunikacije (End to
sekunde po jedan VoIP poziv ka nekom od sledeih End) i varijacije kanjenja prikazane su na slici 5. Moe
pozivanih (callee na svome spratu, callee na drugom se zakljuiti da i ovi QoS parametri poinju znaajnije da
spratu, VoIP gateway za eksterne pozive). Pozivi se degradiraju u isto vreme kada i gubitak paketa. Kritina
raspodeljuju tako da 60% poziva ide ka svome spratu, vrednost kanjenja od 150 ms premaena je u 34. sekundi
10% poziva ka drugom spratu i 30% poziva ka VoIP simulacije, dok je maksimalna vrednost kanjenja od 430
gateway (eksterni pozivi). Prvi poziv se generie 15 ms i vrednost ditera od 70 ms dobijena u 65. sekundi
sekundi od poetka simulacije. Svake sledee sekunde simulacije.
pojavljuju se po dva poziva prema navedenoj raspodeli.
0.5
20 ramova po paketu
Sekundarni saobraaj generiu oba background PC koji
simultano pokreu sve 4 background aplikacije ka 0.4
serverima. Sekundarni saobraaj poinje da se generie 30
sekundi od poetka simulacije. 0.3
4. REZULTATI SIMULACIJE 0.2
OPNET simulacioni model u ovom radu je realizovan 0.1

kroz tri scenarija. Svaki od scenarija ima identinu
topologiju i konfiguraciju sa promenom broja govornih
0.0
odseaka (frejmova) koji se smetaju u pakete.
Prenos 20 frejmova po paketu 0 20 40 60 80 100 120 140 160

Vreme (s)
Analizom slike 4 dolazi se do zakljuka da razlika izmeu Kanjenje paketa (s)
generisanog i primljenog VoIP saobraaja poinje da se Varijacija kanjenja paketa (s)
javlja nakon brzine od 1200 paketa/s, odnosno posle 25s

simulacije. To znai da iznad te vrednosti poinje da se Slika 5. Vrednosti kanjenja i varijacije kanjenja za 20
javlja gubitak paketa (vei od 1%) i performanse QoS frejmova po paketu
opadaju ispod referentnih vrednosti. Ovim je ustanovljeno
da je mogue ostvariti 12 istovremenih poziva, a da Prenos 10 frejmova po paketu
performanse QoS budu na zadovoljavajuem nivou.
Sa slike 6 zakljuujemo da je mogue ostvariti 25
12000 istovremenih poziva (znaajnija degradacija kvaliteta
10000
20 ramova po paketu poinje pri brzini od 2500 paketa/s).
Brzina generisanja (pak/s)
18000
8000 16000 10 ramova po paketu
14000
6000
12000
4000 10000
8000
2000
6000
0 4000
2000
0 20 40 60 80 100 120 140 160 0
Vreme (s)
Izgubljen IP saobraaj 0 20 40 60 80 100 120
Generisan VoIP saobraaj Vreme (s)
Primljen VoIP saobraaj
Izgubljen IP saobraaj
Generisan VoIP saobraaj
Slika 4. Vrednosti poslatih, primljenih i izgubljenih
paketa za 20 frejmova po paketu
Slika 6. Vrednosti poslatih, primljenih i izgubljenih
paketa za 10 frejmova po paketu
Page 321 of 534

Paketski gubici rastu sa porastom brzine prenosa i pri paketu, mogue je ostvariti 57 istovremenih poziva, a da
brzini od 15000 paketa/s, izgubljeno je 3600 paketa (24% performanse QoS budu na zahtevanom nivou, odnosno
poslatih VoIP paketa), pri emu je ova vrednost dobijena bez degradacije na kvalitet prenetog govornog signala.
u 95. sekundi simulacije. Ako se analizira brzina prenosa od 20000 paketa/s, broj
izgubljenih paketa iznosi 5800 (29% poslatog VoIP
0.35 saobraaja), to odgovara 65. sekundi simulacije.
10 ramova po paketu
0.30
0.16
0.25 5 ramova po paketu
0.14
0.20
0.12
0.15
0.10
0.10
0.08
0.05
0.06
0.00
0.04
0 20 40 60 80 100 120 0.02

Vreme (s)
0.00
Kanjenje paketa (s)
Varijacija kanjenja paketa (s)
10 20 30 40 50 60 70 80 90
Vreme (s)
Slika 7. Vrednosti kanjenja i varijacije kanjenja za 10
Kanjenje paketa (s)
frejmova po paketu Varijacija kanjenja paketa (s)
Vrednosti kanjenja i varijacije kanjenja prikazane su na

Slika 9. Vrednosti kanjenja i varijacije kanjenja za 5
slici 7. Iz njih moemo da vidimo da i one poinju da
frejmova po paketu
znaajnije rastu u isto vreme kada i gubitak paketa.
Maksimalna vrednost kanjenja dobija se u 54. sekundi
Vrednosti kanjenja i varijacije kanjenja prikazane su na
simulacije i iznosi 301 ms, dok je istovremeno vrednost
slici 9. Porast kanjenja i ditera prati pojavu rasta
ditera 25 ms.
paketskih gubitaka, odnosno svi razmatrani QoS
parametri su u korelaciji. Maksimlna vrednost kanjenja
Prenos 5 frejmova po paketu
dobijena je u 56. sekundi simulacije i iznosi 136 ms, doj
je istovremeno dobijena vrednost ditera u iznosu od 8,8
Sa slike 8 moe se uoiti da razlika izmeu generisanog i
ms.
primljenom VoIP saobraaja poinje da se javlja nakon
brzine od 5700 paketa/s. Daljim poveanjem brzine
5. ZAKLJUAK
prenosa iznad ove vrednosti, dolazi do znaajnijeg porasta
gubitka paketa i ukupne performanse QoS opadaju ispod
U radu je analiziran uticaj broja frejmova govornog
referentnih vrednosti.
signala koji se prenose po jednom paketu na kapacitet
30000
sistema (broj istovremenih poziva) uz praenje vrednosti
QoS parametara. Analizom je utvreno da se smanjenjem
5 ramova po paketu
25000 broja vremenskih odseaka, poveava broj VoIP
konekcija, pri istim mrenim uslovima. Definisanom

20000 broju vremenskih odseaka od 20, 10 i 5, odgovara 12, 25
15000
i 57 jednovremenih poziva, respektivno. Istovremeno,
utvreno je da dolazi i do smanjenja ukupnog kanjenja
10000 (end-to-end delay) i varijacije kanjenja (diter). Rezultati
simulacije pokazuju da prilikom prenosa 5 vremenskih
5000 odseaka po paketu, vrednosti maksimalnog kanjenja i
0
ditera ne prelaze dozvoljene granice (136 ms, odnosno
8,8 ms).
0 20 40 60 80 100
Vreme (s)
ZAHVALNICA
Izgubljen IP saobraaj
Generisan VoIP saobraaj Rad je nastao kao rezultat rada na naunoistraivakom
projektu Integracija i analiza performansi IP terminala i
Softphone aplikacija u telekomunikacionom sistemu

Slika 8. Vrednosti poslatih, primljenih i izgubljenih Vojske Srbije. Evidencioni broj projekta V-/3/15,
paketa za 5 frejmova po paketu vremenski period trajanja projekta 2013 2015. godine.
Projekat je finansiran od strane Ministarstva odbrane
Ovim je ustanovljeno da pri prenosu 5 frejmova po Republike Srbije.
Page 322 of 534

LITERATURA
[1] P. ky, M. Klimo, P. Palch and O. kvarek, End- [4] Z. Stojanovi and D. Toi, Kalkulator propusnog
to-end VoIP quality measurement, Acta Electrotechnica opsega za VoIP, In Proc. 18th TELFOR, Belgrade, pp
et Informatica, No. 1, Vol. 6, ISSN 1335-8243, 2006 191-194, November 2010
[2] B. Pavlovi, J. Bajeti i V. Sua, Analiza QoS [5] K. Salah and A. Alkhoraidly, An OPNET-based
zahteva u VoIP tehnologiji prenosa, XIX naunostruna i simulation approach for deploying VoIP, International
biznis konferencija YUINFO 2013, Kopaonik, 3. 6. Journal of Network Management, Vol. 16, pp 159-183,
mart 2013 2006
[3] Z. Bojovic, Z. Peric, V. Delic, E. Secerov, M. Secujski [6] OPNET IT Guru Academic Edition 9.1
and V. Senk, Comparative Analysis of the Performance (www.opnet.com)
of Different Codecs in a Live VoIP Network using SIP
Protocol, Electronics and Electrical Engineering, No.1
(117), pp 37-42, 2012
Page 323 of 534

IMP RAUNARSKA MREA OTPORNA NA JEDNOSTRUKE OTKAZE

IMP SINGLE FAULT TOLERANT NETWORK
Nikola Jevtovi, Neboja Panjevac
Institut Mihajlo Pupin - Automatika
prostoru kao i izbor portova na aktivnoj mrenoj opremi

Sadraj Nain povezivanja elemenata distribuiranog
ne utiu na stabilnost prikazane topologije, koja
upravljakog sistema: od programabilnih kontrolera,
predstavlja standardno reenje za povezivanje elemenata
preko SCADA servera do HMI stanica u mnogome utie
IMP Automatika DCS-a.
na performanse rada, lakou odravanja i mogunost
proirivanja nekog DCS-a. Standardizovane topologije PLCn_A PLCn_B
otporne na bilo koji jednostruki kvar komunikacione

opreme unutar nje, omoguavaju jednostavnu adaptaciju
ovakvog reenja bez presudnog uticaja broja elemenata
koje je potrebno povezati u mreu. Institut Mihajlo Pupin
je razvio ovakvu mrenu topologiju prvenstveno za
PLC2_A PLC2_B
potrebe povezivanja svojih PLC-ova familije Atlas sa
svojim View SCADA/HMI sistemom , ali ju je ostavio
otvorenom za sve one ureaje koji primenjuju IEC i IEEE PLC1_A PLC1_B
standarde u komunikaciji.
Abstract - The way of connecting DCS elements, such as
PLCs, SCADA servers and HMI stations as well, is a
great factor that determines operational performances,
PLC_NET:SW1 PLC_NET:SW2
maintanance difficulties or posibility for extending any
DCS. Standardization of single fault tolerant network
enables its easy reconfiguration regardless on the number
of elements that are connected within it. Institute Mihailo
Pupin has developed this topology primarly for the
purpose of connecting its own Atlas family PLCs with its SCADA SRV1 SCADA SRV2
View SCADA/HMI system, but has kept it opened for all

devices that use IEC and IEEE communication standards.
HMI_NET:SW1 HMI_NET:SW2
1. UVOD
Za pravilno funkcionisanje i pouzdanost DCS-a
(Distributed Control System) u svim pa i u ekstremnim OS1 OS2 OS3
uslovima rada industrijskog i elektroenergetskog
postrojenja mora biti zadovoljeno nekoliko uslova. Pored
osnovnog, koji se odnosi na pouzdan rad elektronskih
elemenata koriene opreme u takvom okruenju, tu su i
dodatni uslovi koji se odnose na nain meusobnog
povezivanja korienih elemenata i obezbeivanja
redundanse sistema u sluaju otkazivanja rada jednog Slika 1.1 Tipian nain povezivanja DCS-a
njegovog dela.
Telekomunikaciona (TK) mrea IMP-Automatika 2. TERMINALNI UREAJI DCS-A
DCS-a se moe podeliti na nekoliko osnovnih segmenata, Terminalni ureaji IMP-Automatika DCS-a se
gde svaki od njih, u svom domenu, obezbeuje pouzdan projektuju i izrauju na nain koji obezbeuje da svi
rad i dopunjuje ceo sistem kao stabilan i pouzdan DCS. elemenati, nezavisno od povezanosti sa ostatkom sistema,
Segmenti koji ine TK mreu su: mogu da rade u okruenju koje karakterie
- Terminalni ureaji DCS-a, elektromagnetne smetnje, irok temperaturski opseg,
- Aktivna i pasivna mrena oprema, visok procenat vlanosti vazduha, postojanje ugljene
- Nain povezivanja elemenata u skalabilnu, praine u vazduhu koji cirkulie kroz opremu i sl.
konfigurabilnu i standardizovanu FTN (Fault Tolerant Terminalni ureaji su:
Network) koju je lako modifikovati zavisno od - Programabilni kontroleri (PLC),
konkretnih potreba korisnika a bez naruavanja osnovnih - SCADA (Supervisory Control And Data
karakteristika i performansi mree. Acquisition) serveri,
- Operatorske stanice (HMI Human Machine
Tipian nain povezivanja DCS-a, dat na Slici 1.1., Interface).
sadri sve elemente potrebne za pouzdanu komunikaciju
izmeu prikazanih elemenata. Broj, fiziki raspored u
Page 324 of 534

Hardverske karakteristike koriene opreme su Mreni ruteri (routers) su sloeniji deo aktivne
definisane njihovom prateom tehnikom mrene opreme. Oni slue za povezivanje celih mrenih
dokumentacijom i garantovane od strane proizvoaa da podsistema u jedinstven telekomunikacioni prostor u kom
ispunjavaju visoke zahteve radnog okruenja u kom se je npr mogue sa nekog raunara (SCADA servera,
nalaze. operatorske stanice) dohvatiti bilo koji PLC, s tim to se
ne menja ono to PLC-ovi vide i ije broadcast pakete
Za pouzdan rad sistema meusobne povezanosti
dobijaju. Zbog sloenosti funkcije rada rutera, kod njih
elemenata DCS-a potrebno je obezbediti redundantnost
nije toliki akcenat na redundantnom napajanju, ve na
samih elemenata. Iako svaki od njih ima vrlo veliko
postojanju redundantnog rutera koji u sluaju kvara ili
vreme izmeu dva otkaza (MTBF) treba uzeti u obzir i tu
nefunkcionisanja trenutno aktivnog, moe odmah preuzeti
mogunost pri planiranju sistema. Svaki od navedenih
aktivnu ulogu i nastaviti sa rutiranjem mrenog
terminalnih ureaja ima sebi redundantan element: PLC-
saobraaja izmeu razliitih podsistema. Princip
ovi se uvek izrauju kao centralne jedinice A i B koje
povezivanja rutera u IMP-Automatika DCS-u objanjen je
rade u master/slave reimu.
u poglavljima 4.1.3 Povezivanje razliitih PLC podmrea
Na identian nain su realizovani i SCADA serveri sa velikim brojem PLC-ova i 4.2.2 Povezivanje HMI
koji rade tako da je jedan aktivan, koji vri prozivku podmrea rutiranjem saobraaja , a blok ema
udaljenih stanica (PLC-ova) i to samo master stanica, i povezivanja pomou rutera data je na Slikama 4.3 i 4.5.
pasivan server koji prati rad aktivnog i eka da preuzme
Pasivnu mrenu opremu ine:
ulogu aktivnog im tekui aktivan prestane sa radom.
- Bakarni kablovi (standardno CAT5e),
Operatorske stanice su u sutini meusobno iste, s - Optiki kablovi,
tim to je na svakoj od njih izabran poseban set slika za - Patch paneli,
svakog operatora posebno. Otkazivanje jedne operatorske - Konektori.
stanice se nadomeuje korienjem bilo koje druge,
Svi elementi pasivne mrene opreme koji se koriste
podizanjem potrebnog seta slika.
su u skladu sa propisanim standardima za rad u
Na ovaj nain, svaki element ovog segmenta ima industrijskim postrojenjima, a ukljuuju:
redundansu i otporan je na jednostruke kvarove.
- Zatitu opreme od mehanikih oteenja,
3. AKTIVNA I PASIVNA MRENA OPREMA - Zatitu od elektromagnetnih smetnji,
- Zatitu od termikih/hemijskih i drugih oteenja,
Elementi aktivne mrene opreme su:
irenja vatre i sl.
- media konvertori,
- svievi,
4. NAINI POVEZIVANJA ELEMENATA
- mreni ruteri.
MREE
Za sve elemente aktivne mrene opreme vae isti Na Slici 1.1 je data osnovna topoloka ema ijom se
uslovi rada kao i za terminalne ureaje DCS-a: moraju da
modifikacijom i modularnim proirenjima mogu
budu sposobni da nesmetano funkcioniu u ekstremnim
realizovati gotovo svi zahtevi korisnika za povezivanje
radnim uslovima.
terminalnih ureaja u jedinstven telekomunikacioni
Media konvertori (media converters) su gotovi prostor bez naruavanja bezbednosti svake podmree u
industrijski, telekomunikacioni elementi koji slue za okviru njega i uz jasno definisanje permisija za pristup
promenu medijuma za prenos informacija: optika vlakna svakoj od njih.
(fiber optics) bakarni mreni kablovi. Iako neki modeli
Slika 4.1 prikazuje osnovnu topoloku emu sa
mogu da se koriste za arbitriranje saobraaja na mrei,
naznaenim podmreama:
definisanje putanja i sl, media konvertori se koriste
iskljuivo za nazivnu funkciju omoguavaju - PLC podmrea
povezivanje prenosnih puteva razliitog tipa. Reenje koje - HMI podmrea
koristi IMP Automatika DCS je da se pri promeni
Svaka od ovih podmrea ima saobraaj
prenosnog puta optika-bakar i obrnuto dri dva principa:
karakteristian za elemente koji su u njoj i koji, zbog
1) Ne vri nikakvo arbitriranje o putanji koju izabrati: u pouzdanosti prenetih informacija, mora da ostane
konvertor ulazi samo jedan optiki kabl i samo jedan neometan saobraajem ostatka sistema.
bakarni,
2) Obezbedi redundantno napajanje media konvertora: 4.1. PLC podmrea
nepostojanje ili kvar bilo kog od dva izvora napajanja
uzrokuje signaliziranje alarma za kvar dela mrene PLC podmrea je u optem sluaju neto sloenija od
opreme, ali nikako ne ugroava rad same mree. HMI podmree iz nekoliko razloga:
S druge strane, svievima (switches) je osnovna - PLC-ovi mogu biti fiziki prilino udaljeni to
funkcija da biraju najjeftiniju putanju izmeu dve take na oteava njihovo povezivanje i esto zahteva
mrei. Obavezno redundantno napajanje i signaliziranje korienje razliitih prenosnih medijuma;
kvara/nepostojanja jednog izvora su isti kao i za media - Ukupan broj korienih PLC-ova u sistemu daleko
konvertore. premauje broj SCADA servera ili operatorskih
Page 325 of 534

stanica, pa je samim tim i mrea sloenija i zahteva Otkazivanje jednog od redundantnih izvora napajanja
vei broj aktivne mrene opreme koja se koristi; aktivne mrene opreme nema uticaja na sistem ba zbog
- PLC-ovi rade u realnom vremenu i gotovo sve to postojanja redundantnih izvora.
rade je vremenski kritino tako da je pouzdanost
Problem jednog prenosnog puta od terminalnog
kako prenosa podataka tako i stabilnosti mree u
ureaja do svia se reava postojanjem redundantnog
PLC-ovskom delu esencijalna za njeno
ureaja: master-slave PLC-ovi, aktivna-pasivna SCADA
funkcionisanje.
(pored postojanja po dva prenosna puta od svakog
U nastavku ovog dokumenta, bie predstavljene SCADA servera). Treba naglasiti da je mrea na SCADA
osnovna topoloka reenja kao i opciona proirenja bez serveru podeena da radi tako to je samo po jedan mreni
naruavanja stabilnosti i pouzdanosti u radu. izlaz aktivan u svakom trenutku, tj oba mrena izlaza
nikada ne rade u isto vreme!
PLC1_A PLC1_B
4.1.2. PLC podmrea sa velikim brojem PLC-ova
U sluaju sloenijih sistema koji za svoj rad
PLC2_A PLC2_B zahtevaju veliki broj PLC-ova, kao i vee prostorne
distribuiranosti sistema diktirane raspoloivim prostorom
na postrojenju, javlja se problem nedostatka portova na
PLC
SUBNET
jednom sviu. Ta situacija se uspeno reava kao na Slici
PLCn_A PLCn_B
4.2. Kako je na slici naznaeno crvenim vezama, uplink-
ovi povezuju prikazanu opremu u prsten (ring).
PLC11_A PLC11_B
PLC12_A PLC12_B
SCADA SRV1 SCADA SRV2
HMI_NET:SW1 HMI_NET:SW2 PLC13_A PLC13_B
HMI OS1 OS2 OS3
SUBNET
PLC1_A PLC1_B
Slika 4.1 Podmree osnovne topoloke eme PLC2_A PLC2_B
4.1.1. PLC podmrea osnovne topoloke eme

Kao to je naglaeno kod opisa terminalnih ureaja
PLCn_A PLCn_B
DCS-a, PLC-ovi i SCADA serveri koji se povezuju u
ovom delu sistema su redundantni i uvek se instaliraju u
paru. Osnovni princip povezivanja u okviru PLC
podmree jeste da se svi A ili levi ureaji poveu u
jedan svi, a svi B ili desni u drugi. Ta dva svia su PLC_NET:SW1 PLC_NET:SW2
meusobno povezana putem uplink-a.
Ovakvo povezivanje je otporno na bilo koji
jednostruki kvar sistema. U sluaju otkazivanja jednog
svia, to bi bio scenario najgoreg sluaja jer bi to uticalo
na najvei broj elemenata u sistemu, ostaje ispravan drugi SCADA SRV1 SCADA SRV2
svi i svi ureaji koji su na njemu. Poto je SCADA

server taj koji trai masterske PLC-ove, on e po potrebi Slika 4.2 PLC podmrea sa velikim brojem PLC-ova
prebaciti one stanice koje vidi kao slave-ove da postanu
Povezivanje aktivnih mrenih elemenata u prsten
masteri. SCADA i HMI raunari su obezbeeni od kvara
nosi sa sobom glavnu prednost to se na taj nain
svia preko kojeg komuniciraju, na taj nain to imaju dve
obezbeuje redundantnan prenosni put izmeu bilo koje
mrene karte i sa svake vezu u razliite svieve.
dve take sistema. Otkazivanje jednog uplink-a nema
Page 326 of 534

gotovo nikakvog uticaja na povezanost elemenata. njihovo zatvaranje, na taj nain spreava
Aktivna mrena oprema IMP-Automatika DCS-a se nastajanje loopback-ova
konfigurie tako da ne dozvoli zatvaranje prstenova koji
mogu izazati tzv loopback efekat. Svaki svi na mrei je 4.1.3. Povezivanje razliitih PLC podmrea sa
podeen tako da se na njemu izvrava RSTP koji: velikim brojem PLC-ova
- Trai najjeftinije putanje stabla koje kreira sa Dalje uslonjavanje sistema ne doprinosi njegovoj
ostalim svievima pouzdanosti. Reenje za veliki sistem nije u daljem
- Proverava ispravnost i dostupnost terminalnih poveanju broja elemenata jednog prstena ve kreiranju
ureaja vie manjih. Primer za to i jedna tipina ema opisanog
- Ispituje postojanje potencijalnih zatvorenih modela su dati na Slici 4.3.
prstenova (ring-ova) na mrei i ne dozvoljava
PLC11_A PLC11_B PLC31_A PLC31_B
PLC_NET:SW4
PLC_NET:SW8
PLC_NET:SW1 PLC_NET:SW5 PLC_NET:SW6

PLC_NET:SW2
SCADA SRV_A1 SCADA SRV_A2 SCADA SRV_B1 SCADA SRV_B2
Slika 4.3 Povezivanje velikih PLC podmrea preko Gateway-a
Na slici je prikazana situacija kada se ceo sistem Prosleivanje samo eljenih, implementacijom
moe podeliti na dva bloka, koji ne moraju (kao to je definisanih podataka iz jednog ring-a u drugi vri Atlas
prikazano na slici) da budu simetrini u nainu Max RTL. Na ovaj nain se ostvaruje sledee:
meusobnog vezivanja. U sutini, dva bloka sistema koji
- Samo eljeni korisniki podaci bie prosleeni iz
osim konano mnogo podataka koje treba da razmene, i
jednog u drugi ring;
ne moraju da se vide. Zato je ceo sistem i predstavljen
- Ostali podaci koji postoje na mrei jednog ringa nee
kao dva potpuno nezavisna prstena koji su spojeni samo
biti dostupni na drugom, i samim tim nee otereivati
preko jedne take sistema.
kapacitet drugog ringa i obratno;
Upravo ta taka je sr ovakvog povezivanja i to je - U sluaju bilo kakvog neregularnog rada jednog dela
povezivanje putem gateway-a. Gateway moe biti bilo mrea, i bilo kakvih smetnji na njoj, to se ne prenosi
koji aktivni mreni ureaj, ali ako treba da uestvuje i u u drugu mreu;
inter-PLC-ovskoj komunikaciji tj da podrava IPC - Postojanje telnet, ssh i sftp servisa na Atlas Max
protokol Atlas Max i Atlas Max RTL stanica, onda je RTL Gateway-u omoguava da korisnik bude u
najbolje da to bude ba Atlas Max RTL. mogunosti da, koristei navedene servise, proe
kroz gateway i dohvati bilo koji element ovako
Atlas Max RTL Gateway je dualni PLC sa dualnim
umreenih blokova.
mrenim kartama. ETH0 mreni izlazi oba PLC-a se
vezuju u jedan ring, a ETH1 izlazi u drugi ring.
Page 327 of 534

4.2. HMI podmrea

PLC SUBNET
Kao to je ve opisano, HMI podmrea je u principu

jednostavnija od PLC-ovske, ali je i za njen pouzdan rad
neophodno obezbediti:
- redundansu prenosnih puteva
- zatitu od loopback-a
- ouvanje integriteta podataka koji se prenose izmeu
terminalnih ureaja podmree HMI_NET:SW1 HMI_NET:SW2
Redundansa prenosnih puteva je u stvari direktan

uzronik nastanka loopback-a, ali kao i u PLC podmrei,
korienjem Rapid Spanning Tree protokola (RSTP) na OS1 OS2 OS3
svievima taj efekat se eliminie.

4.2.1. Osnovna varijanta HMI podmree
Najosnovnija varijanta HMI podmree izgleda kao na
Slici 4.4. Opcije proirivanja HMI podmree su identine
proirivanju PLC podmree: dodavanje parova svieva
Slika 4.4. Osnovna varijanta HMI podmree
koji formiraju ring, ali sa obavezno pokrenutim RSTP-om
minimalno na uplink-ovima izmeu svieva, a 4.2.2. Povezivanje HMI podmrea rutiranjem
preventivno i na svim slobodnim portovima. saobraaja
PLC Stations
Operators Stations
ROUTER1 ROUTER2
PLC Stations
Operators Stations
Slika 4.5. Povezivanje dva sistema rutiranjem saobraaja
Page 328 of 534

Topologija sa slike 4.3 omoguava da korisnik ZAKLJUAK

runo preko Atlas Max RTL Gateway-a pree iz
Iako je ova topologija nastala prvenstveno zbog
jednog bloka u drugi blok ali SCADA serveri ne mogu da
potreba umreavanja programabilnih kontrolera IMP-a iz
komuniciraju na taj nain. Stanice iz desnog dela
Atlas familije ureaja i njihovog povezivanja sa View
prikazane slike (PLC21,PLC22... PLC31,PLC32..) nisu
SCADA i HMI serverima, ona se nije ograniila na njih.
vidljive SCADA serverima sa leve strane (SCADA
Zbog potovanja IEEE standarda i preporuka, pri
SRV_A1, SCADA SRV_A2) i obrnuto.
projektovanju ovakvog reenja, kao i zbog potpuno
Da bi se omoguila i ta komunikacija dodaju se ruteri redundantnog projektovanja svakog segmenta
koji prosleuju poruke sa predefinisanih IP adresa sa komunikacione mree, u ovakvu mreu je mogue
jedne strane, na predefinisane adrese na drugoj strani, bez povezati i sve one ureaje koje rade u skladu sa IEEE
obzira da li su im IP adrese u istoj klasi. IMP-Automatika standardima i podravaju odgovarajue IEC
DCS sistem koristi rutere na nain prikazan na Slici 4.5. komunikacione protokole.
Principska ema te topologije pokazuje koncept Zavisno od potreba projekta na kojem je ova mrea
takvog povezivanja. Bez postojanja tih rutera Router1 i implementirana, primenjuju se razliiti stepeni opisane
Router2, nijedna operatorska stanica, niti SCADA server mrene topologije. Negde je mogue potpuno je
jednog bloka, podsistema, ne moe doi do drugog bloka i pojednostaviti, dok je na drugim mestima neophodno
do njegovih operatorskih stanica i/ili SCADA servera povezati nekoliko podsegmenata putem rutera i/ili
gateway-a i dodavati ogroman broj terminalnih mrenih
Prikazane rutere ne moe zameniti obian Layer 2
ureaja koji meusobno treba da komuniciraju.
switch koji se inae bez problema koristi u ostatku mree
ve je neophodan Layer 3 switch koji e arbitrirati Skalabilnost, modularnost, lako odravanje,
pristigli saobraaj i preusmeravati ga ka dozvoljenim rekonfiguracija, popravka-zamena delova opreme,
destinacijama (koje zavise od poiljaoca) ili ih odbacivati. redundantnost su samo neke od kvaliteta ove mrene
topologije koji su se pokazali i dokazali u praksi pri
instaliranju na brojnim objektima kao to su
termoelektrane i hidroelektrane, dispearski centri, nadzor
i kontrola saobraaja, vodoprivredni objekti i td.
Page 329 of 534

ANALIZA KVALITETA NELINEARNIH FILTERA UKLANJANJEM SALT

& PEPPER UMA
ANALYSIS OF QUALITY OF NONLINEAR FILTERS BY REMOVING
SALT & PEPPER NOISES
Ratko Ivkovic1, Dragisa Miljkovic1, Boris Gara2, Mile Petrovic1, Ivana Miloevi3
Faculty of Technical Sciences, Kosovska Mitrovica, Serbia1
Ministry of Interior Republic of Serbia, Belgrade, Serbia 2
High school of Electrical Engineering and Computers, Belgrade, Serbia 3
Sadraj U radu je analizirana razlika u kvalitetu izmeu 2. THE MEASURES OF IMAGE QUALITY
Median, Averaging i Weighted nelinearnih filtera, za
razliite spektre gustine uklanjanjem salt & pepper uma. Three of the most used measures for the comparison of
Uz pomo softverskog paketa Matlab i CVIPtools image quality are the mean square error (MSE) and peak
programa izraunati su vrni odnosi signal-um (PSNR), signal to noise ratio (PSNR) [2].
srednje kvadratna greka (MSE), indeks strukturalne A method for the estimation of image quality is needed so
slinosti (SSIM) i entropije. Pomou ovih parametara as to give a view of how lossy compression methods
odreen je kvalitet filtriranja navedenih filtera za modify image quality. We may treat an image as a matrix
razliite gustine salt & pepper uma. whose elements are image pixels.
Abstract - In this paper, by applying algorithms for The estimation process is then based on the calculation of
calculation of peak signal to noise ratio (PSNR), mean distances between appropriate elements of input and
square error (MSE), structural similarity index (SSIM) output matrices. In this way, not only are the different
and Entropy we analyzed the difference between Median, qualities of the different compression methods compared,
Averaging and Weighted nonlinear filters on the different but also the results of the same methods using different
spectrum of denseness of the salt and pepper noises. compression ratios [3].
Software analysis is conducted with help of software
package Matlab and CVIPtools program. What stands out We denote the matrix A at the input of the compression
in the terms of scientific contribution is determination of system with elements aij, with i{1...M}, j{1...N},
quality of filtering nonlinear filters on different density of where M is the number of image elements in the vertical
salt and pepper noises. and N is the number of image elements in horizontal
direction. MxN is the total number of image elements.
The output of the compression system is the matrix A'
1. INTRODUCTION with elements a'ij. The distance between the elements of
matrices A and A' represents the error or the loss of image
In the salt & pepper noise model only two possible quality. Usually, the error is larger for higher compression
values are possible, a and b, and the probability of ratios. A user can set the compression ratio according to
obtaining each of them is less then 0.1 (otherwise, the the desired image quality, and hence directly influence the
noise would vastly dominate the image). For an 8 data size of the compression image.
bit/pixel image, the typical intensity value for pepper
noise is close to 0 and for salt noise is close to 255 [1]. The total reconstruction error is defined as:
m 1 n 1
E | | aij aij' ||2 (1)
i 0 j 0
The distance between the matrices A and A' is frequently

calculated using the Mean Square Error:
m 1 n 1
E 1
MSE
MN MN
| | a
i 0 j 0
ij aij' ||2 (2)
Figure 1. Probability density function for the salt & Where MxN is the total number of image pixels, and the
pepper noise model sum is applied to all image elements.
The salt & pepper noise is generally caused by The amplitudes of image elements are in the range [0,2 n-
malfunctioning cameras sensor cells, by memory cell 1], where n is the number of bits needed for binary
failure or by synchronization errors in the image representation of amplitude of each element in the
digitizing or transmission. original image. MSE does not consider amplitudes of
image elements (it only considers differences between
amplitudes) and it is the reason for introducing the Peak
Signal to Noise Ratio
Page 330 of 534

MAX I2 MAX I many information-theoretic results can be derived

PSNR 10log10 20log10 (3) concisely. For example, it is known that a uniquely
MSE MSE decipherable code required for X has a minimum average
length bounded by H(X) and H(X) + 1 [8].
Where MxN is the total number of image pixels, and the Entropy is the greatest when all samples are equally
sum is applied to all image elements. likely, i.e., H ((p1, p2,, pn )) log n [9].
The variable MAXI is the maximum amplitude value of
the image element (pixel). When the amplitude of the
image pixel is represented by B bits, MAXI is 2B-1. 3. NOLINEAR IMAGE FILTER
With n=8 bits/image element we can define:
2552 The median filter has been proven to be very useful in
PSNR 10log10 (4) many image processing applications. In a median filter, a
MSE window slides across the data and the median value of the
samples inside the window is chosen to be the output of
Typical values for PSNR for lossy compressed images the filter. This nonlinear filter, compared to linear ones,
are between 30 and 50 dB. shows certain advantages: edge preservation and
efficient noise attenuation with robustness against
Index of structural similarity (SSIM - Structural impulsive-type noise [10].
Similarity Index) is one of the more popular algorithms
for assessing of image quality. The algorithm is based on The averaging lter is one of the most basic smoothing
the idea that the images of natural scenes are very lters. Averaging ltering is usually thought of as a
structured (highly structured) and that the human eye is convolution operation as the mask is successively moved
sensitive to structural distortions [4], [5]. This means that across the image until every pixel has been covered [1].
samples of image signal is very dependent on each other, like other convolutions it is based around a kernel, which
especially if they are spatially close. represents the shape
SSIM values are defined in the window moves pixel
by pixel from the upper left portion of the image to the 1 1 1 1 1
1 1
1 .
lower right. In this way a map of SSIM values, it can be
viewed as a map image quality that is being assessed. 1 1 1 , 2 (7)
9 n
Summary, quality is defined as the mean quality maps and 1 1 1 1 1 1
obtained medium SSIM (Mean-SSIM) and MSSIM index
gives a value for the quality of the whole image
and size of the neighbourhood to be sampled when
M
calculating the mean. Larger kernels are used when more
1
MSSIM (X, Y)
M
SSIM (x , y ) .
j 1
j j (5) severe smoothing is required. Instead of averaging all the
pixel values in the window, give the closer-by pixels
higher weighting, and far-away pixels lower weighting.
Where X and Y are the original and test images,
respectively, xj and yj parts of image in the j-th window L
and M is number of windows [6].
g (m, n) h(k, l)s(m k, n l) .
l L
(8)
According to Shannon who uses probability theory to
model information sources, i.e., the data produced by a
This type of operation for arbitrary weighting matrices is
source is treated as a random variable. The information
generally called 2-D convolution or filtering. When all
content, Shannons entropy of a discrete random variable
the weights are positive, it corresponds to weighted
X that has a probability distribution px= (p1, p2,,pn) is
average. Weighted average filter retains low frequency
then dened as
and suppresses high frequency = low-pass filter [1].
n
1
H ( X ) H ( px ) pi log (6)
i 1 pi 4. SYSTEM MODEL
The term log 1pi indicates the amount of uncertainty
associated with the corresponding outcome. It can also be For objective image quality analysis 24-bit uncompressed
viewed as the amount of information gained by observing images in tiff format were used, with original resolution
that outcome. Thus, entropy is merely a statistical average 512x512 pixels, 96 dpi for horizontal and vertical
of uncertainty or information [7]. resolution are available on web
Shannon also provides an axiomatic derivation of: This is page http://sipi.usc.edu/database/misc.zip.
the only function of p that is continuous with p; increases
with n; and is additive, i.e., the entropy of two random
variables is the sum of the entropy of the rst and the
entropy of the second given the rst. Yet, this derivation
is not the key reason that entropy plays a central role in
todays information theory. Using previous equation,
Page 331 of 534

a) b)
Graph 1. Change PSNR for filtered images
From Graph 1 it can be concluded that on the whole of

c) d) observed spectrum (0.01-0.05) Weighted filter gives
slightly weaker results compared to Median and
Averaging filters. And, when Median and Averaging
filters are directly compared only on higher density is
where Median gives slightly better results (0.04 and 0.05).
e) f)
Figure 2. a) Original image, Salt and pepper noise b)

density 0.01, c) density 0.02, d) density 0.03, e) density
0.04, f) density 0.05
In software packing Matlab with command J =

imnoise(I,'salt & pepper',d) adds salt and pepper noise to
the image I, where d is the noise density. This affects
approximately d*numer(I) pixels. The default for d is
0.05.
Graph 2. Change MSE for filtered images
Obtained images are measured through algorithms mean
square error (MSE), peak signal to noise ratio (PSNR) and Graph 2 gives the relation between nonlinear filters on
structural similarity index (SSIM). determined spectrum of density of salt and pepper noises.
From this graph it can be noticed that with the increase of
Measuring structural similarity index (SSIM) is conducted density of noise, so increases mean square error. On
in regard of the original image (Figure 2a). extremely low density of noise (0.01) all three filters are
giving approximately the same results, while with
increase of density there is clearer separation of the
5. RESULTS AND DISCUSSION curves. On the highest density of noise, the most extreme
values of mean square error (MSE) are given by Median
Analysis is conducted on the basis of peak to signal ratio filter, with Weighted filter giving almost less than half of
(PSNR), mean square error (MSE) and structural that.
similarity index (SSIM), received results are shown on
graphs 1, 2 and 3 respectively.
Page 332 of 534

analyzed. Results showed that Median filter, in all of the

conducted analyses, is giving the best results for this
purpose. On the observed spectrum for analysis of index
of structural similarity (SSIM) and Entropy, it is shown
that Median filter does not depend of density of noises in
the image, while Averaging and Weighted are linearly
decreasing with accretion of noises. And, when it comes
for the relation between Averaging and Weighted filter,
through all of the analysis conducted in this paper,
Averaging filter gave slightly better results.
ACKNOWLEDGMENT
Graph 3. Change SSIM for filtered images This work was done within the research project of the
Ministry of Science and Technological Development of
Structural similarity index which is shown on Graph 3, Serbia III47016, TR35026 and III 044006.
gives insight of how much are given images similar in
luminosity with the original image, after it was filtered REFERENCES
with previously mentioned filters (Figure 2a). Almost [1] R.C.Gonzales, R.E.Woods, Digital Image
constant value on the whole of obseved spectrum is given Processing. 2-nd Edition, Prentice Hall, 2002.
by Median filter. That constant value is very close to 1, [2] Ilic S., Petrovic M., Jaksic B., Lazic Lj.,
which would theoretically mean that filtered image is Milosevic M., Experimental analysis of picture
identical with the original. Much worse results are quality after compression by different methods,
obtained with Averaging and Weighted filters. With this, Przeglad elektrotechniczny, ISSN 0033-2097, R.
it should be mentioned that with the increase of density of 89 NR 11, 2013.
noise, quality of the image filtered with Averaging and
Weighted filters is declining. Compared to Weighted [3] Jaksic B., Gara B., Ivkovic R., Petrovic M.,
filter, Averaging filter gives slightly better results. Milosevic M., Analysis brightness effect on
quality pictures after compression with JPEG
and SPIHT compression method, Matematike i
Informatike tehnologije, September 2013.
[4] Wang Z., Bovik A.C., Lu L., Why is Image
Quality Assessment So Difficult?, Proceedings
of ICASSP May 2002.
[5] Wang Z., Bovik A.C., Sheikh H.R., Simoncelli
E.P., Image Quality Assessment: From Error
Visibility to Structural Similarity IEEE Trans.
On Image Processing, Vol. 13, No. 4, April
2004.
[6] Bonduli B., Petrovi V., Antoni M., Uvod u
objektivnu procenu kvaliteta slike, YU Info
konferencija, 2011.
Graph 4. Change Entropy for filtered images [7] Dougherty E.R., Random Processes for Image
and Signal Processing, IEEE Press, 2000.
On Graph 4. is shown Entropy of the filtered images on
[8] Beirlant J., Dudewicz EJ., Gyorfi L. And Van
observed spectrum of salt and pepper noises. Similarly as
der Meulen E., Nonparametric entropy
with the SSIM algorithms, Median filter gives the best
estimation: an overview, Intern J. Math. Stat.
results on observed spectrum. Also, on the basis of
Sci., Vol. 6, No. 1, pp. 17-39., June 1997.
Entropy algorithm, it can be said that value of Median
filter almost does not depend from density of salt and [9] Cloude SR and Pottier E., An entropy based
pepper noises. On the other hand, in direct comparison classification scheme for land applications of
between Averaging and Weighted filters, on the whole polarimetric SAR, IEEE Trans. on Geoscience
observed spectrum, Weighted filter is giving better and Remote Sensing, Vol. 75, pp. 68-78., 1997.
results.
[10] Abdessamad b. H., Pedro l., Luque-Escamilla,
Jose M.-A., Ramon R.-R., Removing noise and
6. CONCLUSION
preserving details with relaxed median filters,
Journal of mathematical imaging and vision 11.,
In this paper three the most significant filters for
pp. 161177, 1999.
removing salt and pepper noises from image were
Page 333 of 534

FREE SPACE OPTICS KAO MEDIJUM ZA PRENOS MULTIMEDIJALNIH

SADRAJA
FREE SPACE OPTICS MEDIUM FOR MULTIMEDIA DATA TRANSFER
Borivoje Miloevi1, Slobodan Obradovi2
1
Visoka tehnika kola strukovnih studija, Ni
2
Matematiki institut SANU, Beograd
Sadraj: - Zadnjih godina javila se potreba za drastinim networks within buildings and facilities (LAN - Local
poveanjem brzine prenosa podataka, naroito u Area Network). Since this technology from the perspective
sistemima koji bi trebalo da prenose multimedijalne of a very acceptable price (about seven times cheaper
podatke ili odgovaraju na upite iz multimedijalnih baza than cable transmission ) , the world appears a whole
podataka i koji se moraju izboriti sa velikim brojem expansion of wireless optical links .
postojeih i mnogih buduih multimedijalnih servisa. U
radu se govori o primeni jedne nove tehnologije za prenos 1. UVOD
multimedijalnih sadraja - Free Space Optics, beinog
optikog prenosa. Razvijena od strane vojske i NASA Free space optika je tehnologija koja omoguava
programa ona ve nekoliko decenija u razliitim formama prenos podataka kroz slobodan prostor. To je beina
ostvaruje brze komunikacione linkove sa razliitim optika mrea, zasnovana na korienju slobodnog
udaljenim lokacijama. Beian prenos ima tu osobinu da prostora (atmosfere) kao medijuma za prenos i lasera
se vrlo brzo moe implementirati svuda gde je to (ili LED dioda) malih snaga kao izvora svetlosti, naravno
potrebno, podrazumevajui pri tome izvanrednu brzinu uz jedan uslov, jer je optika vidljivost izmedju
protoka podataka i kratko vreme realizacije celog predajnika i prijemnika neophodna, Slika 1.
sistema. Moemo slati 1,25Gbps podataka, govor, muziku,
sliku, video i vriti simultane video konferencije kao kod
fiber - optikih komunikacionih sistema.
Beina optika veza moe se koristiti na dva nivoa:
kao gradska mrea (MAN Metropolitan Area Network)
za povezivanje korisnika u topologiji od take do take
(Point to Point), ili za komunikaciju u lokalnim mreama
unutar zgrada i objekata (LAN Local Area Network).
Poto je ova tehnologija sa stanovita cene vrlo
prihvatljiva (oko sedam puta jeftinija od kablovskog
prenosa), u svetu se javlja itava ekspanzija novih
beinih optikih linkova.
Abstract: - Last year there was a need for a drastic

increase in data rate , especially in systems should convey
multimedia information and respond to inquiries from
multimedia databases , and which must deal with a large Slika 1. Uproen FSO sistem
number of existing and many future multimedia services.
The paper discusses the implementation of a new Povezivanje vie raunara, informacionih i
technology for the transmission of multimedia content - multimedijalnih sistema koje se danas vri korienjem
Free Space Optics, wireless optical transmission. beine mree (OW), ograniava se na zatvoreni prostor
Developed by the military and NASA programs it has for koji je odreen fizikim granicama prostorije u kojoj se
several decades in various forms, realizes fast koristi. Kod FSO sistema radi se o komunikaciji laserskim
communication links with various remote locations . zracima uglavnom u infracrvenom delu spektra, pri emu
Wireless transmission has the property that can quickly se podaci od predajnika do prijemnika beino prenose
deploy wherever needed, assuming that the outstanding laserom, preko ugraenih sistema soiva.
data transfer speed and quick implementation of the Laserski modulator konvertuje podatke u svetlosni
system. We can send 1.25 Gbps of data , speech , music, signal koji laser prebacuje infracrvenim zrakom, a
pictures , video and perform simultaneous video generie se poluprovodnikim laserskim diodama i
conference at the fiber - optic communication systems . modulie elektrooptikim mogulatorima.
Wireless optical links can be used at two levels: as a Uporedna tablica performansi jedne i druge
metropolitan area network (MAN - Metropolitan Area tehnologije moe se prikazati kao:
Network) to connect users to the topology of point-to-
point (Point to Point), or communication in local area
Page 334 of 534

FSO OW snaan signal (direktni talas) LOS (Line Of Sight uslovi

Brzina prenosa
1.5 Gbit/s 1Gbit/s
propagacije ), tada govorimo o Rajs-ovom fedingu.
podataka Tada anvelopa signala, r, ima Rajsovu distribuciju:
Radna talasna
duina
1550 nm 400 700 nm r r 2 + a2 ra
f (r ) = 2 exp( ) I 0 ( 2 ) za r 0
Tip predajnika
VCSEL laser ,
Kolimirana LE D
LE D 2 2

APD, PIN,
Gde je I0 Basselova funkcija nultog reda.
Tip prijamnika Kvadrantna APD, PIN Ako je a = 0 (nema direktnog signala) ova funkcija
fotodioda, prelazi u Rejlijevu, a ako je a veliko ( jedan dominantni
Domet signala 3 km < 20 m signal ) ova funkcija prelazi u Gaussovu.
Ogranienja u Atmosferska Atmosferska Moe se dakle rei da laserski zrak ima distribuciju
dometu signala priguenja priguenja intenziteta opisanu Gaussovom (normalnom) raspodelom.
Topologija mree Isprepletena Zvjezdasta Pokazano je da na parcijalno koherentni zrak manje utiu
Komunikacija od atmosferske prilike u odnosu na potpuno koherentni zrak.
take do take, Lokalne beine
Primena
pristupna mree
Drugim reima, parcijalno koherentni zrak ima bolji
mrea, FTTx odnos srednje snage signala i srednje snage uma (SNR
Signal to Noise Ratio). Sistem FSO prenosa moe se
Talasne duine su u skoro vidljivom infra crvenom prikazati na slici 2.
spektru (780 nm do 850 nm), najvie zbog dostupnosti
izvora svetlosti zasnovanih na efikasnim i pouzdanim
poluprovodnikim diodama, ali se zbog opasnosti po
ljudsko oko sada uglavnom koriste talasne duine oko
1550 nm, isto kao i kod komercijalnih kablovskih
optikih komunikacionih sistema.
Slika 2. Izgled FSO sistema
FSO sistemi se koriste zbog sledeih osobina:
Ovi sistemi su takodje veoma pogodni za proirenje
gradske mree, kao i rezervni link u sistemima sa
velika brzina prenosa, optikim vlaknima.
modularan nain izgradnje mree, Jedan od osnovnih problema kod FSO sistema je uticaj
otpornost na prislukivanje, atmosfere na propagaciju laserskog snopa. U ovom radu
nema potrebnih dozvola, ispitana su dva osnovna efekta slabljenja u FSO
minimalni godinji trokovi, sistemima. Jedan je uticaj divergencije zraka na
manja cena od sistema sa optikim vlaknima, slabljenje, a drugi je uticaj optike vidljivosti.
laka i brza instalacija, Prilikom proticanja laserskog snopa kroz vazduh, na
efikasnost u premoavanju "poslednje milje", slabljenje utiu same karakteristike vazduha (ak i pri
lako povezivanje manjih delova mree. idealnim vremenskim uslovima), zatim kia, toplota i
najvie od svega magla. Tipian optiki beini link ima
Zbog toga se FSO komunikacione tehnologije rezervu od ~20 dB, odnosno ovaj podatak ukazuje koliko
razvijaju kao tehnologije osposobljene za irokopojasne izgubljene snage moe sebi link da priuti pre nego to
beine aplikacije. Potencijalno, FSO tehnologije nude prestane da radi.
talasne opsege irokih kapaciteta i to preko spektra Pod idealnim atmosferskim uslovima vazduh ima
nelicenciranih talasnih duina. Naravno, kod dugakih slabljenje priblino 1 dB/km (u optikom vlaknu ovo
FSO linkova postoji problem turbulencija u atmosferi slabljenje je 4 puta manje od 0.22 0.35 dB/km), pa je
koje mogu prouzrokovati varijaciju intenziteta primljenog maksimalni domet linka 20 km. Treba imati u vidu da su
signala i degradaciju performansi linka. Meutim, i ovi atmosferski uslovi retko kad idealni, odnosno da je mali
problemi se mogu reiti korienjem time delayed procenat vremena kada optiki link zaista moe postii
diverziti tehnike, koja u ovom sluaju moe pomoi, jer je domet od naksimalno predvienih 20 km, slika 3.
pri tome put zraka kroz atmosferu od predajnika do
prijemnika statistiki nezavisan u vremenskim intervalima
koji su van koherentnog vremena u kome se javlja
variranje intenziteta. Tako se poboljavaju komunikacione
performanse, jer je tada zdruena verovatnoa greke
signala manja od verovatnoe greke pojedinanog
kanala.
Poto postoji optika vidljivost izmeu prijemnika i
predajnika, tada je komponenta signala koja se prostire
ovom linijom daleko intenzivnija od komponenti koje se
dobijaju rasejanjem i moe se opisati Rajsovom
raspodelom. Javlja se ako uz vie signala slabije snage
(razliite refleksije) na prijemnu antenu stie i jedan Slika 3. Brzina protoka i domet FSO&RF sistema
Page 335 of 534

Na slici 4. prikazan je blok dijagram optikog Divergencija ili irenje svetlosti, slika 6. predstavlja
predajnika i optikog prijemnika. U predajniku, niz bitova poveanje poprenog prenika prostirajueg zraka sa
u osnovnom opsegu se vodi na ulaz modulatora, koji poveanjem rastojanja. Od svih atmosferskih procesa koji
neizmenino generie ili prekida jednosmernu struju koja izazivaju slabljenje, divergencija je jedini proces koji je
napaja lasersku ili LED diodu. Emitovana, modulisana po nezavistan od prenosnog medijuma, tj. javlja se u
intezitetu, svetlost zatim prolazi kroz soivo koje oblikuje vakumu, kao i u vazduhu. U predajniku, divergencija
svetlost u paralelni snop koji se prenosi atmosferom. Na zraka se javlja usled difrakcije oko krunog luka na kraju
drugom kraju FSO veze nalazi se prijemnik. Teleskop teleskopa. U praksi, emitovani zrak je u preniku vei od
skuplja i usmerava delove svetlosnog zraka na soiva u prijemniku i ovo omoguava potrebno
fotodetektor, koji pretvara optike signale u elektrine poravnanje predajnika i prijemnika i prilikom pomeranja
signale. Detektovani signal se zatim pojaava i procesira. istih, LOS.
Slika 6. Divergencija
Rasejanje, slika 7. je jo jedan uzrok slabljenja

svetlosnog zraka u atmosferi. U ovom procesu aerosoli i
estice koje se javljaju usled magle, oblaka i praine, koje
su sline veliinr kao talasna duina zraka, skreu svetlost
sa njegovog pravca. Neki od skrenutih delova zraka
putuju duim putem do predajnika i nisu u fazi sa pravim
zrakom.
Slika 4. Blok dijagram FSO komunikacionog sistema
Najvei broj FSO sistema koristi prosto dvopolno

kodiranje (ON-OFF keying-OOK) kao modulaciju, koja
je ista kao i kod digitalne kablovske optike, gde se podaci
prenose u digitalnom obliku i gde postojanje svetlosti Slika 7. Rasejanje
predstavlja logiku ,,1 , dok ne postojanje predstavlja
logiku ,,0. Ovako prosta modulaciona ema omguava Sledea tabela prikazuje prenike atmosferskih
da FSO sistemi budu nezavisni od protokola i brzina estica i njihove parametre veliine, za talasne duine 785
prenosa na fizikom nivou veza, slika 5. nm i 1550 nm.
Parametar veliine
Prenik
Vrsta
(m)
785nm 1550 nm
Molekuli
0.0001 0.0008 0.0004
vazduha
estice izmaglice 0.01-1 0.08-8 0.04-4
Kapljice magle 1-20 8-160 4-80
Kia 100-10000 800-80000 400-40000
Sneg 1000-5000 8000-40000 4000-20000

40000- 20000-
Grad 5000-50000
Slika 5. Modulacioni metodi 800000 400000
Pomeranje primopredajnika je neophodno kako bi se

2. SMETNJE U FSO SISTEMIMA obezbedilo da se ugao divergencije emitovanog zraka
poklopi sa vidnim poljem teleskopa na prijemniku. Kako
Nestacionarni atmosferski procesi, divergencija, je FSO zrak poprilino uzak, slika 8, neporavnjanje
rasejanje i pomeranje primopredajnika su najvei prouzrokovano torzijom i njihanjem nosaa
ograniavajui faktori u FSO sistemima. primopredajnika (zgrade) kao i refrakciona turbulencija,
Page 336 of 534

moe prekinuti komunikacioni link. Jedna od metoda za duine. Cilj je dakle da uporeivanjem ove dve razliite
reenje ovog problema je defokusiranje zraka (namerno talasne duine pri slanju podataka, pod uticajem razliitih
poveanje divergencije) kako bi se omoguilo pomeranje atmosferskih prilika, odredimo koja je talasna duina
primopredajnika bez prekida linka. Druga metoda je najpogodnija za prenos. Za izraunavanje koeficijenta
dizajniranje predajnika tako da on emituje niz zrakova slabljenja i grafiki prikaz koristiemo program Matlab.
tako da bar jedan bude usmeren ka prijemniku, dok ostali
Koeficijent
nisu. Vidljivost
Koeficijent
slabljenja Vremenski
slabljenja (dB/km)
(km) (dB/km) za uslovi
za 785 nm
1550 nm
0.3 13.03 13.03 Magla
0.7 5.20 4.5 Sumaglica
3 0.973 0.557 Izmaglica
Prosena
40 0.0615 0.0254
vidljivost
Velika
55 0.0402 0.0135
vidljivist
Slika 8. Pomeranje primopredajnika Slika 10. prikazuje izraunate dijagrame zavisnosti

koeficijenta slabljenja u funkciji od rastojanja za dve
Meutim, ovi problemi se mogu reavati i primenom razne talasne duine (785 nm I 1550 nm).
specijalnih vrsta antena, slika 9. Koeficijent slabljenja za talasnu duinu 785 nm
1
Velika vidljivost q=1.6
0.9 Prosecna vidljivost q=1.3
Izmaglica q=0.82
0.8
Sumaglica q=0.2
Magla q=0
0.7
0.6
SIGMA
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0
0 5 10 15 20 25
Slika 9. Prikaz optike antene sa heksagonalnim Rastojanje (km)
ploama
Koeficijent slabljenja za talasnu duinu 1550 nm
3. IZRAUNAVANJE KOEFICIJENTA 1
Velika vidljivost q=1.6
SLABLJENJA SIGNALA 0.9 Prosecna vidljivost q=1.3
Izmaglica q=0.82
0.8
Sumaglica q=0.2
Proveru prethodno navedenih tvrdnji o prednostima Magla q=0
0.7
talasne duine od 1550 nm nad talasnom duinom od
785nm emo izvriti preko formule za koeficijent 0.6
SIGMA
slabljenja: 0.5
q
3.91 0.4
=
V 550nm 0.3
0.2
kofecijent atmosferskog slabljenja 0.1
V- vidljivost ( u km) 0
0 5 10 15 20 25
- talasna duina (u nm) Rastojanje (km)
q: raspodela veliine estica Slika 10. Zavisnost koeficijenta slabljenja u funkciji od

q = 1.6 za veliku vidljivost (V > 50 km) rastojanja za dve razne talasne duine
q = 1.3 za prosenu vidljivost (6 km < V < 50 km)
q = 1.6 V + 0.34 za izmaglicu (1 km < V < 6 km) Na osnovu dobijenih rezultata jasno se moe zakljuiti
q = V 0.5 za sumaglicu (0.5 km < V < 1 km) da pri razliitoj vidljivosti i pod uticajem drugaijih
q = 0 za maglu (V < 0.5 km) atmosferskih prilika talasna duina od 1550nm ima
znatno manji koeficijent slabljenja u odnosu na talasnu
Izraunaemo slabljenje signala usled uticaja razliitih duinu od 785 nm. Shodno tome zakljuujemo da je
atmosferskih prilika pri prenosu multimedijalnog sadraja prenos signala (podataka) putem FSO linka pogodnije
ili bilo kog drugog vida podataka putem ove dve talasne vriti izborom talasne duine od 1550 nm. Izborom ove
Page 337 of 534

talasne duine spreavaju se i povrede ljudskog oka koje Zahvalnica

mogu nastati korienjem infracrvenih lasera. Kapaciteti
koji su u ovom trenutku na raspolaganju idu i do 2.5 Gb/s, Izrada rada je podrana projektom III 44006
na daljinama do nekoliko kilometara. Ministarstva obrazovanja i nauke REPUBLIKE SRBIJE.
LITERATURA
4. ZAKLJUAK:
[1] Analisis of Free-Space Optics as aTransmission
Ono to je karakteristino za tehnologiju beinog
Technology Tom Garlington, JoelBabbitt, George Long,
optikog prenosa je to, to je oprema relativno jeftina i
U.S. ArmyInformation Sistems Engineering
brzo se instalira. U poreenju sa cenom odreenog
Command(USAISEC),2005.
kablovskog optikog linka, ukoliko bi se uspostavio
[2] Internet protokoli - http://sr.wikipedia.org
beini optiki link utedelo bi se ak i do sedam puta u
[3] Optical Wirlwss Sluntions Based on Free-Space
odnosu na trokove uspostavljanja samog kablovskog
Optics (FSO) Tehnology LightPointe Communications,
linka. Takoe period uspostavljanja beinog optikog
Inc. 2004.
linka meri se satima, u najgorem sluaju danima, dok je
[4] Efekti slabljenja u optikim komunikacionim
za eventualno uspostavljanje optikog kablovskog linka
sistemima u slobodnom prostoru - Branko Radan i Dejan
potrebno vie meseci, nakon pribavljenih svih dozvola.
Gvozdi Elektrotehniki fakultet, Univerzitet u
Moda se do sada iz svega navedenog moe zakljuiti
Beogradu
da beini optiki link prestavla optimalnu alternativu
[5] Uticaj atmosfere i divergencije laserskog snopa na
optikom kablu, meutim postoje mnogi problemi koje je
prijem podataka u optikim komunikacionim sistemima u
potrebno reiti da bi pomenuti zakljuak zaista vaio i u
slobodnom prostoru Milan Miloevi, Telfor 2006.
realnim uslovima. Na performanse samog beinog
[6] Defining a Common Standard for Evaluating and
optikog linka utiu mnogi parametri, ime ga jo uvek
Comparing Free-Space Optical Product fSONA
znaajno udaljavaju od performanse optikog kabla. Ova
Communications, 2000.
prilino razvijena, ali zaboravljena tehnologija, u
[7] Wavelength Selection For Optical Wireless
poslednjih nekoliko godina ponovo postaje aktuelna,
Communications Sistems fSONA Communications,
nudei koncept potpuno novih optikih mrea koji
2001.
odgovara cilju razvoja savremenih tehnologija. FSO
[8] Comparison Of Laser Beam Propagation At 785 Nm
tehnologija ima potencijal da bude deo tehnoloke
And 1550 Nm In Fog And Haye For Optical Wireless
platforme koja treba da zadovolji sve vei zahtev za
Communications- Isaac I. Kim, Bruce McArthur, and Eric
protokom u bilo kom delu telekomunikacione mree.
Korevaar, Opical Access Incorporated, 2003.
Postoji opravdan porast interesovanja operatora mrea za
[9] Availability of Free Space Optics (FSO) and hibryd
ueem na rastuem tritu, sa to manjim poetnim
FSO/RF sistems Isaac I. Kim and Eric Korevaar,
ulaganjima.
Optical Access Incorporated, 2003.
Mree za pristup danas predstavljaju veliki problem i
[10] Hibryd Free Space Optical /Millimeter Wave
konicu u razvoju telekomunikacija, a time i privrednog,
Outdoor Links For Broadband Wirelless Access Networks
drutvenog i kulturnog ivota. Brzina uvoenja
T. Kamalakis, I. Neokosmidis, A. Tsipouras, Space
tehnologije koja moe da povee jezgro mrea sa krajnjim
Hellas S.A. 2007.
korisnicima, veoma je znaajna i za krajnje korisnike, jer
[11] 60 GHz MMW Applications Helsinki University of
omoguava brz odgovor na zahtevane servise, a to je
Technology, 2003.
najbitnije, uz niske trokove po prenesenom bitu.
[12] An Experimental Hybrid FSO/RF Communication
Tehnoloki pristup koji bi potencijalno omoguio
System Ankara University, 2007.
stambene mree velikih binarnih protoka je kombinacija
[13] The Last-Mile Solution: Hybrid FSO Radio Scott
postojee FTTN (vlakno ka susedstvu) ili FTTC (vlakno
Bloom, W. Seth Hartley, MS, 2002.
ka kraju mree) infrastrukture i FSO za pristup
[14]Optika u slobodnom prostoru - FSO, Duan
poslednjih 100 m kui. Ovo je ideja hibridne stambene
Mladenovi, UNIVERZITET U NIU
mree laserskog vlakna (HFL). Faktor koji za sada
ELEKTRONSKI FAKULTET.
spreava FSO tehnologiju da pone masovno da se uvodi
[15] Primena beinog optikog prenosa u kablovsko
u sve nivoe telekomunikacionih mrea jeste slabljenje
distributivnim sistemima - Borivoje M. Milosavljevi,
koje unosi atmosfera, kao medijum za prenos.
Aleksandar Stojanovi, Aleksandar Maksimovi, JP PTT
U postojeim FSO sistemima, neophodna je viestruka
saobraaja "Srbija", 2004.
opto-elektrika i elektro-optika konverzija signala.
[16] Uticaj atmosfere i divergencije laserskog snopa na
Tehnologija optikih vlakana i FSO tehnologija se mogu
prijem podataka u optikim komunikacionim sistemima u
integrisati i zajedno obratiti sveoptoj upotrebi sa
slobodnom prostoru - Milan Miloevi, TELFOR, 2006.
irokopojasnim servisima u bilo kom delu mree i
zapravo se dopunjavati i tako eliminisati nedostatke svake
od njih.
Page 338 of 534

OPTIMIZACIJA DUBOKIH DNS UPITA U SPOLJANJIM IZVORIMA

PODATAKA ZA BIND SERVER
OPTIMIZATION OF DEEP DNS QUERIES IN EXTERNAL DATA

SOURCES FOR THE BIND SERVER
Ivan Nejgebauer1, Milan Kerac1, Aleksandar Sudarevi1, Zoran Vojnovi1
1
O.J. ARMUNS, Univerzitet u Novom Sadu
Sadraj Naivna implementacija algoritma za razrea- format BIND servera. U zavisnosti od okruenja u kome
vanje DNS imena u spoljanjim izvorima podataka za se DNS servis koristi, ovo ne mora biti prepreka; veliki
BIND server, kao to su LDAP imenici, ima za posledicu broj instalacija ne zahteva krajnje dostine performanse u
veliki broj obraanja spoljanjem izvoru i pad perfor- DNS podsistemu. Dodatno, i potencijalno ozbiljnije:
mansi kod upita za imena sa dubokom hijerarhijskom analizom i praenjem rada SDB drajvera lako se moe
strukturom. Ovaj rad opisuje poboljanja SDB drajvera i zakljuiti da performanse dodatno opadaju u zavisnosti od
LDAP potpore za BIND server koja ispravljaju ovaj vrste imena koja se trae, unosei nepredvidljivost u rad
nedostatak. itavog sistema.
Abstract A naive implementation of the DNS name Ovaj rad analizira uzroke ovakvog ponaanja i opisuje
resolution algorithm in external data sources for the poboljanja koja ublaavaju pad performansi u sprezi sa
BIND server, such as LDAP directories, results in a large LDAP potporom za SDB drajver. Sledei odeljak opisuje
amount of external source traffic and performance opti postupak razreavanja imena i analizira implemen-
degradation with queries for deeply hierarchical names. taciju ovog postupka u SDB drajveru. Kasniji odeljci
This paper describes enhancements to the SDB driver and opisuju neophodne promene u SDB drajveru i potpori za
the LDAP backend of the BIND server which address this LDAP, kako u izvornom kodu, tako i u emi podataka,
shortcoming. radi poboljanja performansi, prezentuju empirijsku veri-
fikaciju poboljanja, i predlau mogua dalja poboljanja
1. UVOD u implementaciji.
DNS servis je kritina komponenta mrene infrastrukture 2. RAZREAVANJE DNS IMENA

na TCP/IP mreama; njegova aurnost i ispravna kon- 2.1. Opti postupak razreavanja
figuracija znaajno doprinose neometanom funkcioni-
sanju mree i sposobnosti reavanja problema koji se DNS imena su hijerarhijska, i sastoje se iz ureenog niza
tokom rada pojavljuju. Najrasprostranjenija implemen- komponenti, od kojih se svaka naziva labela. Imena se
tacija DNS servisa je programski paket BIND (Berkeley zapisuju s leva na desno, tako da je prva labela u zapisu
Internet Name Domain[1], po prvobitnoj implementaciji), najnia u hijerarhiji. Svaka labela moe da bude poetak
raspoloiv na svim modernim serverskim platformama i posebnog podruja administrativne odgovornosti, koja se
odgovoran za preko 80% DNS instalacija. naziva zona. Ako je odreeni DNS server podeen tako da
ima podatke vezane za zonu i spreman je da razreava
Osnovni format DNS podataka za BIND su obine tek- imena iz te zone, za njega se kae da je autoritativan za
stualne datoteke koje se transformiu u interni memorijski dotinu zonu. Uproeni, apstraktni postupak za razre-
format kao osnovu za odgovaranje na upite. Ovaj nain avanje imena ima sledee korake:
rada omoguava visoke performanse, i BIND je za to op-
timizovan; meutim, tekstualne datoteke nisu pogodan 1. Utvrdi najdui sufiks imena za koji je server
sistem za instalacije gde se oekuje vie od aice osoba autoritativan. Ovo odreuje zonu u kojoj e se obavljati
odgovornih za auriranje DNS podataka, niti tamo gde dalje razreavanje. Za potrebe ovog rada pretpos-
DNS podatke treba povezati sa drugim izvorima infor- taviemo da je ova pretraga uvek uspena, tj. da je
macijaprimera radi, kod Internet ili hosting provajdera. server autoritativan tano za jednu zonu u sklopu
imena.
Ovaj problem je odavno prepoznat, i u BIND softveru
ponueno je reenje koje povezuje server sa spoljanjim 2. Ako je traeno ime jednako imenu zone, pretraga se
izvorima podataka preko posebnog drajvera i potpore za obustavlja. Za ime zone uvek moraju biti vezani
odgovarajui izvor. Prvi raspoloiv drajver, i najjed- odreeni podaci, kao to su SOA i NS zapisi. U su-
nostavniji za implementaciju, jeste SDB (Simplified Data- protnom, poinje se od prve labele ispod imena zone.
base Interface), sa podrkom za mnogobrojne izvore po-
dataka, kao to su relacione baze podataka ili LDAP 3. Ako za traenu labelu postoji NS zapis, na tom mestu u
imenici. hijerarhiji dolazi do delegacije, tj. grananja u posebnu
zonu. Pretraga se obustavlja i vraa se rezultat koji
Jedan od nedostataka reenja kao to je SDB jesu ukazuje na postojanje delegacije. U suprotnom, ime se
znaajno slabije performanse u odnosu na memorijski produava za jo jednu labelu i postupak pretrage se
nastavlja.
Page 339 of 534

4. Ako se doe do punog imena, vraa se rezultat koji 5. Zatim se proverava delegacija, tj. postojanje NS zapisa,
eventualno postoji za to ime, ili poruka o nepostojanju osim ako se algoritam nalazi u vrhu zone, ili ako se
ukoliko podataka nema. trai spojni zapis. Delegacija prekida pretragu.
Moe se primetiti da postupak (konceptualno) zahteva 6. Ako ime nije krajnje, prelazi se na sledeu labelu.
proveru svakog deliminog imena u lancu od prvog nivoa
iznad poetka zone do krajnjeg imena da bi se utvrdilo da 7. Proverava se tip traenih zapisa i vraaju rezultati.
li na toj poziciji postoji delegacija. Vano je naglasiti da
ovaj algoritam ne diktira implementaciju; dokle god se Na primer, za razreavanje imena a.b.c.example.net treba:
implementacija ponaa kao da je provera obavljena na
svakoj poziciji, rezultati e biti dosledni i ispravni. S Ispitati example.net na DNAME;
druge strane, hijerarhijska pretraga je prirodan nain za
tretman podataka smetenih u strukturu stabla: BIND Ispitati c.example.net na NS i DNAME;
koristi crveno-crno balansirano binarno stablo[2] kao os-
novnu memorijsku strukturu, tako da je implementacija Ispitati b.c.example.net na NS i DNAME;
bliska konceptualnom opisu.
Ispitati a.b.c.example.net na NS i konano zahtevan tip
U modernim DNS implementacijama, NS zapisi nisu rezultata.
jedini nain koji dovodi do izlaska iz tekue zone.
DNAME zapisi[3] mapiraju itavo podstablo ispod labele Moe se primetiti da svaka iteracija algoritma znai
vezane za zapis i konceptualno se moraju proveravati za obraanje spoljanjem izvoru podataka (u drugom kora-
svaku labelu (sem ciljne), ukljuujui i zapis u vrhu zone ku), pa stoga nije teko konstruisati upit koji e mnogo-
koji, ako postoji, remapira sadraj itave zone. struko poveati iskorienje tog spoljnog izvora. Ovo
moe da bude deo zlonamerne upotrebe servera (kao to
Izuzetak od provere postojanja delegacije jeste traenje je Denial of Service napad), ali i regularnog korienja:
spojnih (glue) zapisa, koji omoguavaju da se otkriju IP veina zona za inverzno mapiranje IPv6 adresa se zavr-
adrese DNS servera unutar zone ka kojoj se obavlja ava na granici maske od 64 bita, a pojedinano 64-bitno
delegiranje. Bez postojanja ovih zapisa, delegiranje nikad adresno polje je predstavljeno sa 16 labela.
ne bi moglo da odmakne dalje od zone za koju je
pojedinani server autoritativan. Spojni zapisi su kon- Da bi se kvantifikovalo optereenje spoljanjeg izvora sa
ceptualno izvan skupa autoritativnih podataka, mada ih porastom dubine upita, obavljena su merenja performansi
sve realne implementacije skladite zajedno sa podacima servera za razliite veliine upitnog imena. Verzija BIND
za zonu, a njihov poseban status signalizuju specijalnim servera bila je 9.9.3, sa prilagoenjima za operativni
opcijama koje serveru naznaavaju da algoritam za sistem CentOS 6.5. BIND server je bio povezan sa LDAP
razreavanje ne treba da uzima u obzir delegacije. Iako se imenikom (OpenLDAP 2.4.38), posebno modifikovanim
eksplicitno ne spominju, DNAME zapisi bi stoga takoe za direktan rad u adresnom prostoru BIND-a. Sva merenja
trebalo da se zanemaruju prilikom traenja spojnih zapisa; su raena na virtuelnoj maini sa jednim virtuelnim proce-
tavie, smo postojanje DNAME zapisa u istoj grani sorom i 1 GB memorije, dovoljno da se svi radni podaci
hijerarhije predstavlja greku u konfiguraciji. za BIND i LDAP servere nalaze u njoj.
2.2. Implementacija razreavanja u SDB drajveru
Na slici 1 prikazane su izmerene performanse servera sa
SDB drajver isporuen uz verziju 9.9 BIND servera (koji standardnim algoritmom za razreavanje imena, gde je
se u osnovnim crtama ne razlikuje od onih u ranijim broj labela duine jednog znaka u upitu varirao od 1 do
verzijama) ima implementaciju algoritma za razreavanje 100 (blizu granine vrednosti za program queryperf kojim
koja dosledno prati konceptualni model, bez pokuaja da se mere performanse.) Za svaku duinu imena generisano
se pretraga optimizuje na bilo koji nain. Koraci koje je 10.000 upita i obavljeno deset merenja stope upita, a
algoritam preduzima, za svaku labelu poev od one koja kao krajnji rezultat uzeta je njihova srednja vrednost.
imenuje zonu, do krajnje labele u punom imenu, jesu
sledei:
1. Konstruie se delimino ime sastavljeno od svih labela

koje se trenutno razmatraju.
2. Za to ime se alje upit spoljanjem izvoru podataka.
3. Ako nema rezultata, prelazi se na sledeu labelu, osim

u sluaju da se algoritam nalazi na imenu zone, u kom
sluaju se prijavljuje greka (jer, kao to je ranije napo-
menuto, u vrhu zone mora biti podataka.)
4. Za naene podatke se prvo proverava DNAME Slika 1: Performanse standardnog razreavanja.

redirekcija, osim ako se algoritam nalazi na punom
imenu. Ako DNAME zapis postoji, pretraga se Moe se primetiti da skok sa jedne na deset labela, i dalje
prekida. u granicama regularnog korienja, prepolovljava perfor-
Page 340 of 534

manse servera. Dalji pad performansi je umereniji, ali _putrr() razlikuje po dodatnom parametru depth, ija je
opet znatan. vrednost broj labela rezultata relativno u odnosu na vrh
zone.
3. POBOLJANJA SDB DRAJVERA 3.2. Izmena strukture podataka
3.1. Principi i opti opis izmena Da bi se moglo utvrditi da li u nekoj grani hijerarhije
Da bi se ublaili ili eliminisali problemi opisani u imena postoji DNS zapis koji bi mogao dovesti do
prethodnom odeljku, postupak razreavanja imena u SDB delegacije ili redirekcije, na poetku svake takve grane
drajveru mora se promeniti, to za sobom povlai i dodaje se LDAP zapis koji nabraja sva imena u okviru
promenu potpore za spoljanji izvor podataka. Osnovna grane koja sadre odgovarajuu vrstu DNS zapisa. Na
zamisao poboljanja je da se modul za potporu spo- primer, u zoni example.net moe postojati sledea
ljanjeg izvora podataka (u naem sluaju, LDAP situacija:
imenika) unapredi tako da implementira deo DNS
algoritma za razreavanje imena, naime: potrebu za $ORIGIN example.net.
traenjem NS i/ili DNAME zapisa na nivoima hijerarhije d.c NS a.d.c
iznad traenog imena, i vraanje dotinih zapisa ako a.d.c A 192.168.0.1
postoje, kao i prepoznavanje sluaja traenja spojnih f.c DNAME f.c.example.org.
zapisa. Da se pretraivanje imenika ne bi prosto preselilo
iz SDB drajvera u modul za potporu, struktura podataka u U tom sluaju, na nivou c.example.net mora se nalaziti
imeniku takoe mora pretrpeti izmene. LDAP zapis koji e sadrati imena d.c i f.c.
Ove promene mogu se izvesti na vie naina; njihov Da bi se to manje remtila postojea struktura podataka u
konaan obim i implementacija bili su posledica poto- imeniku, ovakvi zapisi imaju klase objekata locality
vanja izvesnih principa: (strukturna), dcObject i domainRelatedObject, striktno
disjunktne u odnosu na klasu dNSZone, korienu za
Interfejs SDB drajvera ka postojeim modulima za obine zapise sa DNS vrednostima, i imenovani su
potporu drugih izvora podataka, kao to su PostgreSQL atributom dc/domainComponent, a ne relativeDomain
i SQLite relacione baze podataka, ne sme se menjati; Name. Imena koja se smetaju u ovakav zapis bie u
atributu associatedDomain. Sledei LDIF fragment
Svi postojei moduli, ako koriste originalni interfejs, navodi odgovarajui zapis za nivo c.example.net:
moraju nastaviti da rade bez ikakvih izmena i razlike u
dn: dc=c,zoneName=example.net
performansama u odnosu na prethodnu implementa- objectClass: locality
ciju; objectClass: dcObject
objectClass: domainRelatedObject
Izmene u potpori za LDAP imenik moraju biti takve da dc: c
se ouva funkcionalnost originalne implementacije; associatedDomain: d.c
associatedDomain: f.c
Izbor novog ili starog algoritma za razreavanje bira se
postavljanjem jednog opcionog flega prilikom inicija- Razreavanje imena a.b.c.example.net, opisano u odeljku
lizacije modula za LDAP imenik; 2.2, sada bi imalo sledee korake:
Struktura LDAP stabla ne sme radikalno da se menja; Ispitaj example.net na DNAME;
Ako je mogue, za dodatne podatke u imeniku upotre- Ispitaj c.example.net na postojanje imena za delegaciju
biti postojee klase objekata i atribute; i redirekciju. Pronai najdue ime koje je sufiks
traenog imena (u ovom sluaju nema nijednog);
Proirenje imenika obaviti tako da nema izmene origi-
nalnih zapisa, ve samo dodavanja novih. Direktno potrai a.b.c.example.net.
Ovi principi omoguavaju da se razvoj i testiranje Ovaj postupak zahteva tri obraanja imeniku, umesto
proirenja rade inkrementalno, kao i da se u svakom etiri kao u prvobitnom primeru. Za dua imena broj
trenutku sistem moe vratiti na poznatu polaznu taku, obraanja imeniku sa modifikovanim algoritmom ostaje
bez bojazni od gubitka podataka ili funkcionalnosti. isti, dok se kod originalnog postupka poveava propor-
cionalno duini imena.
Sa stanovita autora modula za potporu spoljanjeg izvora
3.3. Merenja
podataka, spremnost za korienje alternativnog algoritma
se signalizuje postavljanjem opcije SDB_DNSFLAG_DEEP Za poboljani SDB drajver ponovljena su merenja pod
_LOOKUP prilikom registracije modula kod SDB drajvera. istim uslovima i sa istim ulaznim podacima kao u odeljku
U okviru funkcije _lookup() mora se proveriti da li SDB 2.2. Rezultati su prikazani na slici 2.
drajver oekuje dubinsku pretragu i/ili spojni zapis, to se
postie pozivom novih SDB funkcija _do_deep_ Poboljanje je jasno vidljivo: iako pad performansi i dalje
lookup() i _glue_ok(). U sluaju da je zahtevana du- postoji za vee upite, daleko je blai u odnosu na onaj koji
binska pretraga, rezultati se moraju vratiti pozivom je izmeren sa originalnim postupkom razreavanja imena.
funkcije _putdeeprr(), koja se od standardne funkcije
Page 341 of 534

Pravila za korienje doker zapisa su suptilna i lako je

napraviti implementaciju koja e raditi za veinu uobi-
ajenih sluajeva, a opet biti pogrena za komplikovanije
konfiguracije. Reenje za SDB/LDAP bi se moglo napra-
viti na slian nain kao otkrivanje delgacije ili redirekcije.
Ovo bi unelo dodatni upit ka imeniku za svaki DNS upit,
ali bi posledice bile manje uoljive ako se uvede keiranje
upita za vrh zone.
5. ZAKLJUAK
SDB drajver za BIND server sa LDAP imenikom

Slika 2: Performanse unapreenog razreavanja. potporom omoguava jednostavno rukovanje DNS
podacima, ali ne i predvidljive performanse u razliitim
4. DALJI RAZVOJ scenarijima upotrebe. Izmene opisane u ovom radu,
nastale na osnovu analize izvornog koda i empirijskih
Iako opisane izmene rezultuju predvidljivijim i ujedna- merenja, poboljavaju performanse i ine ponaanje ita-
enijim funkcionisanjem SDB drajvera sa LDAP ime- vog sistema predvidljivijim, to je potvreno ponovnim
nikom, analiza i merenja ukazuju na mogunost daljih merenjima.
poboljanja naknadnim razvojem SDB drajvera.
LITERATURA
Analiza upita otkriva da oko polovine obraanja imeniku
trae podatke vezane za vrh zone. Poto se ovi podaci [1] Terry, D.B., Painter, M., Riggle, D.W., Zhou, S., The
relativno retko menjaju, mogue bi bilo keirati ih u okvi- Berkeley Internet Name Domain Server, Proceedings
ru modula za LDAP imenik, poto SDB drajver svakako of the USENIX Summer Conference, Salt Lake City,
obezbeuje infrastrukturu za pamenje proizvoljnih poda- Utah, June 1984, pp 23-31.
taka vezanih za svaku od konfigurisanih zona. Osvea- [2] Guibas, Leonidas J., Sedgewick, R., A Dichromatic
vanje podataka najvie jednom u sekundi znaajno bi Framework for Balanced Trees, Proceedings of the
rasteretilo LDAP server u sluaju velikog broja DNS 19th Annual Symposium on Foundations of Computer
upita, a aurnost ne bi bila naruena. Science, pp 8-21.
[3] Rose, S., Wijngaards, W., DNAME Redirection in the
SDB drajver nema logiku za rad sa doker DNS upitima. DNS, RFC 6672, ISSN 2070-1721, June 2012.
Page 342 of 534

OSNOVI FUNKCIONE ARHITEKTURE MREA NA SLOJU BEZ

USPOSTAVE VEZE
FUNDAMENTALS OF FUNCTIONAL ARCHITECTURE OF
CONNECTIONLESS LAYER NETWORKS
Radoslav K.Simi, RATEL
Rezime: U ovom radu su opisani osnovi funkcione Materija u ovom radu je izloena na sledei nain. U
arhitekture transportnih mrea koje podravaju servise bez odelkju 2 su date definicije pojmova iz funkcione
uspostave veze nezavisno od tehnologije realizacije istih arhitekture transportnih mrea, od kojih se veina prvi put
mrea. Date su definicije svih pojmova neophodnih za sree na srpskom jeziku.U odeljku 3 je dat opis transportne
razumevanje izloene funkcione arhitekure i prezentirani su mree koja podrava servise bez uspostave veze preko
koncepti uslojavanja i partitiranja. njenih arhitektonskih komponenata. U odeljku 4. su
prezentirani koncepti uslojavanja i partitiranja, kao i
Abstract: The fundamentals of functional architecture of klijent/server asocijacije. U odeljku 5 su prikazani odabrani
connectionless transport networks in a technology primeri primene funkcione arhitekture na razliitim vrstama
independent way are described in this paper. Definitions of tansportnih mrea. Poslednji odeljak ine zakljuci.
all notions that are necessary for understanding exposed
functional architecture, as well as, concepts of layering and 2. OSNOVNE DEFINICIJE
portioning are given.
Grupa pristupa je grupa kolociranih funkcija terminacije
toka koje su pridruene istom domenu toka ili istom linku
1. UVOD pula taaka toka.
Taka pristupa je referentna taka u kojoj se vri
Opisivanje transportnih mrea i njihovih brojnih povezivanje funkcija adaptacije i terminacije toka.
konstitutivnih elemenata je vrlo sloen proces. Imajui to u Funkcija adaptacije izvora je funkcija obrade transporta
vidu, u okviru ITU-T-a su donete prepuruke u kojima su koja na svom ulazu prihvata karakteristinu informaciju
definisane funkcione arhitekture transportnih mrea. Kao klijent mree na sloju i procesira je da bi omoguila njen
takve one ine glavni, ali i vrlo pogodan alat za opisivanje transfer preko treila server mree na sloju.
transportnih mrea i njihovih konstitutivnih elemenata. Funkcija adaptacije ponora je funkcija obrade transporta na
Shodno tome, identini funkcioni blokovi, koji pripadaju ijem izlazu je prisutna karakteristina informacija klijent
razliitim elementima transportnih mrea, su opisani preko mree na sloju koja potie od procesirane informacije od
istih grupa funkcija. Na taj nain opis svakog pojedinog treila server mree na sloju prisutne na njenom ulazu.
funkcionog bloka je u potpunosti postao nezavisan od vrste Adaptirana informacija je informacija iji se transfer vri
samog elementa, ime je postignuto da se razliiti elementi preko teilova ili CL treilova.
transportnih mrea mogu opisivati preko odgovarajuih Povezivanje (binding) je direktna relacija izmeu funkcija
kombinacija funkcionih blokova. obrade transporta ili entiteta transporta i drugih funkcija
obrade transporta ili drugih entiteta transporta, koja ini
U ITU-T preporuci G.805. je definisana funkciona statiku asocijaciju koju nije mogue direktno modifikovati
arhitektura transportnih mrea iji je koncept baziran na akcijom upravljanja.
pojmu veze (connection). Drugim reima ona je Karakteristina informacija je signal odreenog formata iji
primenljiva na transportne mree koje podravaju servise sa se transfer vri pomou tokova.
uspostavom veze [1]. Klient/server odnos ini asocijaciju izmeu mrea na sloju i
on se izvodi preko funkcija adaptacije kako bi se omoguilo
Implementaciom paketskih tehnologija, odnosno paketskih da tokovi iz klijent mree na sloju budu podrani od strane
mrea (IP mrea, Ethernet mrea i dr.), koncept baziran na treila server mree na sloju.
pojmu veze se pokazao nedovoljnim. Saglasno tome, CL treil je entitet transporta koji je odgovoran za transfer
doneta je i ITU-T preporuka G.809 u kojoj je definisana informacije od ulaza izvora terminacije toka do izlaza
arhitektura transportnih mrea koje podravaju servise bez ponora terminacije toka.
uspostave veze [2]. Funkcije transportnih mrea koje Tok je agregacija jedne ili vie jedinica prometa (traffic
podravaju servise bez uspostave veze su opisane u units) sa zajednikim usmeravanjem.
zavisnosti od: strukture mree na sloju, tehnologije Domen toka je topoloka komponenta namenjena za
umreavanja, karakteristine informacije, klijent/server prosleivanje odreenih karakteristinih informacija.
asocijacija i mapiranja izmeu mrea na sloju sa Tok domena toka je entitet transporta kojim se vri transfer
uspostavom veze i mrea na sloju bez uspostave veze. Na informacija du domena toka, a formira se pomou
taj nain stvoren je okvir za funkciono opisivanje svih ascocijacije portova na granici domena toka.
transportnih mrea.
Page 343 of 534

Taka toka je referentna taka koja ini taku transfera za znai da arhitektonske komponente definiu i karakteriu
jedinice prometa izmeu topolokih komponenata. informacione procese izmeu njihovih ulaza i izlaza.
Pul taaka toka je grupa kolociranih taaka toka koje imaju Meusobnim udruivanjem arhitektonskih komponenata
zajedniko usmeravanje. formiraju se elementi mree od kojih su konstituisane
Link pula taaka toka je topoloka komponenta koja realne transportne mree.
opisuje fiksan odnos izmeu domena toka ili grupe pristupa
i drugog domena toka ili druge grupe pristupa. Referentne take u arhitekturi transportnih mrea su rezultat
Terminacija toka je funkcija obrade transporta. asocijacija izmeu ulaza i izlaza funkcija obrade transporta
Mrea na sloju je topoloka komponenta koju ini i entiteta transporta.
kompletan skup grupa pristupa iste vrste koje mogu biti
udruene radi transfera informacije. Arhitektonske komponente se mogu klasifikovati u 4
Tok linka je entitet transporta koji vri transfer informacije kategorije. To su: topoloke komponente, entiteti
izmeu portova du linka pula taaka toka. transporta, funkcije obrade transporta i referentne take.
Matrica predstavlja granini sluaj rekurzivnog partitiranja Dijagramske konvencije uz pomo kojih je mogue
domena toka. predstavljanje mrea na sloju i njihovih komponenata su
Tok matrice ini entitet transporta koji vri transfer toka date u [1], [2].
du matrice.
Mreu ine svi entiteti koji zajedno obezbeuju 2.1. Topoloke komponente
komunikacione usluge.
Tok mree je entitet transporta formiran od niza uzastopnih Topoloke komponente omoguavaju najapstraktniji vid
tokova izmeu taaka terminacije toka. opisa mree preko topolokih relacija izmeu grupacija u
Port ini izlaz izvora terminacije toka ili domena toka ili koje spadaju referentne take. Topoloke komponente se
ulaz ponora terminacije toka ili domena toka. mogu svstati u 4 grupe (mrea na sloju, domen toka, link
Referentna taka je arhitektonska komponenta koja se pula taaka toka i grupa pristupa) pomou kojih je mogu
formira povezivanjem ulaza i izlaza funkcija obrade opis kompletne mree na sloju bez uspostave veze.
transporta i/ili entiteta transporta.
Topoloka komponenta je arhitektonska komponenta Mreu na sloju bez uspostave veze (CL mreu na sloju) ini
namenjena za opisivanje transportne mree preko kompletan skup grupa pristupa iste vrste koje su udruene u
topolokih odnosa izmeu skupa taaka u okviru iste mree cilju transfera informacija. Pomenute informacije ine
na sloju. karakteristiku svake mree na sloju i, kao takve, one se
Jedinica prometa (traffic unit) je jedinica u postupku nazivaju karakteristinim informacijama. Asocijacije
korienja karakteristine informacije terminacija toka, koje formiraju treilove bez uspostave veza
Transport je funkcioni proces transfera informacije izmeu (CL treilove) definisane su preko jedinica prometa. One u
razliitih lokacija. ovakvim CL mreama na sloju ine datagrame. Za svaku
Entitet transporta je arhitektonska komponenta koja vri vrstu terminacije toka postoji logiki potpuno odvojena
transfer informacije izmeu ulaza i izlaza u okviru iste mrea na sloju. Topologija mree na sloju se opisuje preko
mree na sloju. grupa pristupa domenova toka i linkova pula taaka toka.
Transportnu mreu ine funkcioni resursi mree koji nose
korisniku informaciju izmeu razliitih lokacija. Domen toka postoji u okviru svake mree na sloju. On je
Funkcija obrade transporta je arhitektonska komponenta definisan preko skupa taaka toka koje su raspoloive sa
koja definie obradu informacije izmeu svojih ulaza i ciljem transfera infomacija. Transferi datagrama du
izlaza. Pri tome je vano da ulazi ili izlazi ove funkcije domena toka koji odgovaraju posebnoj asocijaciji izmeu
budu unutar mree na sloju. ulaznih i izlaznih taaka toka ne moraju biti prisutni sve
Taka terminacije toka je referentna taka u kojoj se vri vreme. Domeni toka se mogu partitirati (ralanjavati) u
povezivanje terminacije toka sa tokom. manje domene toka koji su meusobno povezani sa
linkovima pula taaka toka. Matrica je graninii sluaj
3. ARHITEKTONSKE KOMPONENTE partitiranja domena toka. Ona se ne moe dalje partitirati.
Arhitektonske komponente ine sredstva preko kojih je Link pula taaka toka (FPP link) se sastoji od podskupa
mogue opisati funkcionisanje transportnih mrea taaka toka na granici jednog domena toka ili od podskupa
nezavisno od implementiranih tehnologija. Pomenuta taaka pristupa iz grupe pristupa koje su pridruene
sredstva su definisana preko funkcija koje se vre u odgovarajuem podskupu taaka toka na granici drugog
postupcima obrade informacija, ili preko odnosa koji se domena toka ili podskupu taaka pristupa iz druge grupe
iskazuju izmeu pojedinih arhitektonskih komponenata. pristupa sa ciljem transfera karakteristine informacije. FPP
Funkcije izloene u ovom radu se odnose na informacije link ini topoloku zavisnost i raspoloivi kapacitet izmeu
koje su prisutne na jednom ili vie ulaza i na procesirane jednog para domena toka, ili jednog domena toka i jedne
informacije koje su prisutne na jednom ili vie izlaza. A to grupe pristupa, ili izmeu jednog para grupa pristupa.
Page 344 of 534

Multipli FPP linkova mogu postojati izmeu bilo kojih takama terminacije toka (TFP takama). Generalno,
domena toka i grupa pristupa ili izmeu parova domena tokove mree na sloju ine konkatenirani tokovi domena
toka ili izmeu parova grupa pristupa. FPP linkovi se toka i tokovi linka. TFP taka se formira povezivanjem
uspostavljaju na vremenskoj skali server mree na sloju. porta terminacije toka sa portom domena toka ili sa portom
FPP linka.
Grupa pristupa je grupa kolociranih funkcija terminacije
toka koje su povezane na isti domen toka ili na isti FPP Treil bez uspostave veze (CL treil) ini transfer nadgledane
link. adaptirane karakteristine informacije klijent mree na
sloju izmeu taaka pristupa (AP taaka). On je ogranien
2.2. Entiteti transporta tim takama i, kao takav, ini asocijaciju izmeu izvora i
odredita bazianu na jedinici prometa ili datagramu. CL
Entiteti transporta obezbeuju transparentni transfer treil se formira pridruivanjem funkcija terminacije toka
informacije izmeu referentnih taaka mree na sloju. jedinici prometa ili datagramu.
Postoje dva osnovna entiteta transporta, a to su tokovi i
treilovi. 2.3. Funkcije obrade transporta
Sa topolokog stanovita tokovi se mogu dekomponovati na Prilikom opisivanja arhitekture transportnih mrea koje
vie naina u tokove mree, tokove domena toka i tokove podravaju servise bez uspostave veze treba razlikovati dve
linka. Tokove ini agregacija jedne ili vie jedinica prometa opte funkcije obrade transporta, a to su funkcije adaptacije
sa zajednikim usmeravanjem. Za tokove vai sledee: i funkcije terminacije toka.
- oni poseduju svojstvo unidirekcionog entiteta; Funkcija adaptacije izvora je funkcija obrade transporta
- jedan tok moe da sadri i drugi tok. Ovo svojstvo je koja prilagoava karakteristinu informaciju iz klijent
rekurzivno dok se, na primer, ne dostigne limit jedinice mree na sloju u oblik koji je pogodan za njen transport
prometa; preko treila server mree na sloju sa uspostavom veze [1] ili
- tokovi se mogu zajedno multipleksirati u okviru iste preko CL treila server mree na sloju bez uspostave veze
mree na sloju; [2]. Komplementarna funkcija kojom se informacija vraa u
- tokovi se mogu multipleksirati kao deo adaptacije prvobitno stanje iz koga je vrena njena obrada ini
prema server mrei na sloju; funkciju adaptacije ponora.
- jedan tok moe biti pridruen jednom ili veem broju
topolokih entiteta; Funkcija adaptacije izvora od svog ulaza do izlaza ima vie
- tok moe biti definisan preko parametra kao to su: ili jedan, odnosno jedan ili vie odnosa. U prvom sluaju
njegova karakteristina informacija, adresa prema kojoj su jedan ili vie ulaza klijent mree na sloju su adaptirani u
usmerene jedinice prometa ili kao adresa sa koje potiu jednu informacionu povorku pogodnu za transport preko
jedicice prometa; treila server mree na sloju sa uspostavom veze ili preko
- agregacija jedinica prometa moe biti prostorna ili CL treila server mree na sloju bez uspostave veze. Ovakav
vremenska. funkcioni odnos predstavlja multipleksiranje vie klijenata
u jedan server. U drugom sluaju jedna sloena povorka
Tok linka je u stanju da vri transparentni transfer se raspodeljuje na nekoliko izlaza te se ovakav funkcioni
informacije (jedinica prometa) du FPP linka. Pri tome, on odnos naziva inverzno multipleksiranje. Suprotni odnosi
je ogranien sa takama toka (FP takama) i predstavlja ine funkciju adaptacije ponora izmeu jednog njenog ulaza
fiksni odnos izmeu krajeva linka. Tok linka se sastoji od i jednog ili vie izlaza.
jednog para funkcija adaptacije i treila server mree na
C L ki je nt i C k ije n t i C L ki je nt i C k ije n t i
sloju. FP taka na ulazu unidirekcionog toka linka takoe C L se rv e r C s e rv e r C s e rv e r C L se r v e r
predstavlja ulaz izvora adaptacije, a FP taka na izlazu
unidirekcionog toka linka takoe predstavlja izlaz ponora A d a pt a c ije
iz v or a
adaptacije.
Tok domena toka ine grupisane jedinice prometa iji se

A d a pt a c ije
transparentni transfer vri du domena toka. On je p on o ra
ogranien sa portovima pridruenim takama toka na
granici domena toka i predstavlja asocijaciju izmeu ovih C L - c o nn e c tio nl e ss C - c o nn e c tio n
portova. Generalno, tokove domena toka ine konkatenirani

tokovi domena toka i tokovi linka. Slika 1. Funkcije adaptacije
Tok mree ine grupisane jedinica prometa iji se transfer Na Slici 1 prikazane su funkcije adaptacije: u mreama na
vri transparentno du mree na sloju. On je ogranien sa sloju bez uspostave veze; u mreama na sloju sa
Page 345 of 534

uspostavom veze i u meovitim varijantama pomenutih vremenskom periodu u toku koga datagram vri tranzit
mrea na sloju. preko take toka ili take terminacije toka.
Primeri procesa koji se mogu pojaviti samostalno ili u Fu nk cija Fu nk cija

a dap tac ije a dap tac ije
kombinaciji sa funkcijama adaptacije su: dodavanje izv ora po no ra
zaglavlja, vremensko rasporeivanje, ekanje (queuing),
memorisanje, multipleksiranje, izdvajanje datagrama,
C L treil
segmentacija i ponovno pridruivanje. Izv or AP AP Po no r
term ina cije term ina cije
tok a To k d om e na tok a tok a
Izvor terminacije toka je funkcija obrade transporta koja
na svom ulazu prihvata adaptiranu karakteristinu FP To k link a
TFP TFP
informaciju od klijent mree na sloju, dodaje informaciju
za nadgledanje CL treila i na svom izlazu prosleuje D o m en tok a
karakteristinu informaciju server mrei na sloju.
Ponor terminacije toka je funkcija obrade transporta koja na Slika 3. Povezivanje i vrste referentnih taaka
svom ulazu prihvata karakteristinu informaciju server
mree na sloju, regenere informaciju koja se odnosi na 4. KONCEPTI PARTITIRANJA I USLOJAVANJA
nadgledanje CL treila i na svom izlazu prosleuje preostalu
informaciju. Transportna mrea moe biti dekomponovana u vie
nezavisnih mrea na sloju sa klijent/server asocijacijama
izmeu susednih slojeva. Svaka mrea na sloju moe biti
potpuno nezavisno partitirana na nain koji odraava njenu
internu strukturu. Drugim reima uslojavanje i partitiranje
I z vo r P o n or I z vo r P o n or su dva ortogonalna koncepta [2], [3].
te r m ina c ij e te r m ina c ij e te r m ina c ij e te r m ina c ij e
to ka to ka tr e ila tr e ila
Koncept partitiranja je znaajan kao okvir za definisanje:
Slika 2. Funkcije terminacije
- strukture mree na sloju;
Na Slici 2. su prikazane funkcije terminacije toka i funkcije - administrativnih granica izmeu razliitih operatora
terminacije treila definisane u [2] i [1]. u okviru jedne mree na sloju;
- granica domena usmeravanja u okviru mree na
Funkcija izvora terminacije toka od svog ulaza do izlaza sloju koje se odnose na jednog operatora;
ima jedan ili vie odnosa. Jedna dolazna povorka - dela mree na sloju ili domena usmeravanja koji je
adaptirane informacije se raspodeljuje na jedan ili vie CL pod kontrolom treeg lica za potrebe usmeravanja.
treilova u server mrei na sloju. Funkcija izvora terminacije
toka je pripojena na vie taaka terminacije toka. Taka Primena koncepta uslojavanja transportne mree
terminacije toka koja je izabrana od strane odreenog omoguava:
datagrama je zavisna od odredine adrese. Korisno je
primetiti da je kod mrea sa uspostavom veze - nezavisno projektovanje i eksploataciju svake mree
podrazumevani kardinalitet takav da izvor terminacije treila na sloju;
poseduje jednu taku terminacije veze koja mu je - mogunost opisa svake mree na sloju pomou
pridruena. slinih funkcija;
- da svaka mrea na sloju ima svoju vlastitu
Funkcija ponora terminacije toka od ulaza do izlaza ima mogunost eksploatacije, dijagnostike i automatske
odnos jedan prema jedan. Ponor terminacije toka je rekonfiguracije;
ogranien na jednu taku terminacije toka. - implementiranje i modifikaciju mree na sloju sa
arhitektonskog stanovita bez uticaja na druge mree
2.4. Referentne take na sloju;
- jednostavno modeliranje mrea implementiranih u
Referentne take, videti Sliku 3 su formirane povezivanjem razliitim transportnim tehnologijama.
ulaza i izlaza funkcija obrade transporta, ali, one mogu, u
pojedinim sluajevima, imati i ulogu nepovezanog ulaza ili 4.1. Koncept partitiranja
izlaza funkcije obrade transporta. Specifine vrste
referentnih taaka su detaljnije definisane u [2]. Izmeu Generalno gledano, svaki domen toka, osim matrice, se
take toka ili take terminacije toka i CL datagrama postoji moe partitirati u konaan broj manjih domenova toka
dinamiko povezivanje. Ovo povezivanje postoji u meusobno povezanih sa FPP linkovima, videti Sliku 4.
Page 346 of 534

Ali, partitiranjem domena toka ne moe se proiriti ili TFP

Izv or Po no r
ograniiti njegov konektivitet. Drugim reima za svaki a dap tac ije a dap tac ije
domen toka vai: Tre il
AP AP
Izv or Po no r
- Portovi na granicama kompozitnog domena toka i ter m ina cije term ina cije
mogunosti meupovezivanja moraju biti predstavljene tre ila tre ila
preko domenova toka i FPP linkova sadranih u njemu. Ve za m re e
TC P TC P
- Partitirani domenovi toka i FPP linkovi ne mogu
A d ap ta cija A d ap ta cija
obezbediti konektivitet koji nije raspoloiv u klijent/se rve r klijent/se rve r
kompozitnom domenu toka. C L treil
AP AP
Izv or Po no r
term ina cije ter m ina cije
F P P L inkovi tok a tok a
... TFP
To k m re e
TFP
...
Dom eni toka
Slika 5. Primer klijent/server asocijacije
G rupe
pristupa
5. PRIMENA FUNKCIONE ARHITEKTURE
M re a n a
sloju
U skladu sa optim pravilima, definisanim u [1] i [2],
Ethernet transportne mree su opisane sa dve mree na
Slika 4. Partitiranje domena toka sloju. To su Ethernet mrea na sloju puta (ETH) i Ethernet
mrea na sloju sekcije (ETY).
Tok mree se moe partitirati u konkatenirane tokove
linkova i tokove domenova toka. ET H C L t re il
ET H _ A P ET H _ A P
ET H izv o r ET H p onor
FPP link se sastoji od grupisanog skupa tokova linka (i term i n aci je term i n aci je
ET H _ F D F
oznaenih pridruenih taaka toka u pulovima taaka toka), tok a ET H _ N F to k a
ET H _ F P
koje su ravnopravne za potrebe usmeravanja. FPP linkovi ET H _ LF
ET H _ TF P ET H _ TF P
se takoe mogu dalje grupisati u neke od eljenih
ET H _ F D
kapaciteta.
4.2. Koncept uslojavanja Slika 6. Primer ETH mree na sloju puta
Transportna mrea se moe dekomponovati u vei broj ETH mreu na sloju ine: ETH CL treil, funkcije izvora i
nezavisnih mrea na sloju sa odgovarajuim klijent/server ponora terminacije toka, tok ETH mree (NF), tok linka
odnosima izmeu susednih mrea na sloju. Sa svakom (LF), tok domena toka (FDF), domen toka (FD), take
mreom na sloju je definisano generisanje, transport i pristupa (AP), taka toka (FP) i take terminacije toka
terminiranje jedne i samo jedne karakteristine informacije. (TFP), videti Sliku 6. Funkcioni blokovi, koji ine funkcije
adaptacije izvora odnosno ponora, su na Slici 6 oznaeni
Mree na sloju o kojima je re u ovom radu, a koje su crvenom bojom, jer oni ne pripadaju ETH mrei na sloju.
definisane u [1] i [2] ne treba meati sa slojevima OSI ETH mrea na sloju omoguava transport adaptirane
referentnog modela. Jer svaki OSI sloj obezbeuje odreeni informacije preko ETH CL treila izmeu ETH taaka
servis korienjem jednog od vie raspoloivih i razliitih pristupa, videti Sliku 6. Karakteristinu informaciju ETH
protokola. Nasuprot tome svaka mrea na sloju prua uvek mree na sloju ine nekontinuirani tokovi ETH_CI jedinica
isti servis odreen preko karakteristine informacije. prometa [4]. Linkovi ETH mree na sloju su podrani od
strane treilova server mrea na sloju koja moe biti ETY,
4.3. Klijent server odnosi izmeu mrea na sloju VC-n, OTN ili neka druga mrea na sloju.
Postoji etiri mogua klijent/server odnosa. Jedan u ETY mrea na sloju omoguava transport adaptirane ETH
mreama na sloju sa uspostavom veze, jedan u mreama na karakteristine informacije preko ETY treila izmeu ETY
sloju bez uspostave veze i dva izmeu pomenutih mrea, taaka pristupa. Karakteristinu informaciju ETY mree na
videti detaljnije u referencama [1] i [2]. sloju ini kontinualna povorka bita sa odgvarajuim
linijskim kodom definisanim u [5] ili [6]. ETY_CI je dakle
Na Slici 5 je prikazan je sluaj pri kome je klijent mrea na signal koji se prenosi preko sekcija fizikog medijuma (na
sloju sa uspostavom veze podrana od server mree na sloju primer, metalnog kabla ili optikog vlakna). ETY mreu na
bez uspostave veze. U ovom sluaju veza linka klijent sloja sloju, ine: ETY treil, funkcije izvora i ponora terminacije
je podrana od strane CL treila server sloja.
Page 347 of 534

treila, ETY veza mree (NC), ETY veza linka (LC) i ETY Transport tokova linka izmeu IP rutera se vri preko jedne
link i ETY link koji jedini nije prikazan na Slici 7. SDH mree na sloju, na primer, VC-1 mree na sloju.
ET Y treil
ET Y _ A P ET Y _ AP I P to k link a
ET Y izvor ET Y p onor
term inacije term inacije I P C L tre il
AP AP
treila treila I P iz vo r te rm in ac ije IP po nor te rm in ac ije
tok a tok a
ET Y _ TC P ET Y _ TC P I P to k dom en a tok a
IP to k link a FP FP IP to k link a
TF P TF P
ET Y N C i ET YL C SD H tre il D o m en tok a SD H tre il

Slika 7. Primer ETY mree na sloju sekcije AP AP AP AP
Ve za m r e e
Na Slici 8 je prikazana dijagramska konvencija koja je Ve ze linka

TC P
koriena na Slikama 9 i 11. TC P
SD H p odm re e
TC P
TC P
SD H m re a na slo ju
Slika 8. Dijagramska konvencija za kolocirane take toka

Slika 11. Primer tokova linka i taaka toka
sa suprotnim smerovima
Transport TDM signala kroz paketsku mreu, nezavisno od Iz izloenih primera se moe vidieti da svaka transportna
vrste servisa koje opsluuje, mora na izlazu iz iste mree da mrea ima odreen broj mrea na sloju, odnosno slojeva (na
zadovolji odreene zahteve u pogledu sinhronizacije. primer, Ethernet mrea ima 2 sloja ETY i ETH, SDH
Shodno tome, na Slici 10 je prikazan primer koji ini opti mrea ima 4 sloja RS, MS, HOP i LOP).
model za distribuciju dva unidirekciona ETH toka koji su
namenjeni kao podrka emulaciji bidirekcionih TDM kola 6. ZAKLJUCI
[4], [7].
Funkcione arhitekture, definisane u ITU-T preporukama
G.805 i G.809, ine pogodne alate za opisivanje
transportnih mrea i njihovih konstitutivnih elemenata.
P akets ki
Pojmovi, ije su definicije izloene u ovom radu, su
ET H CL tr ei lo v i sloj ET H
tehnoloki nezavisni i mogu se upotrebljavati za opisivanje
fizikih i logikih komponenata svih transportnih mrea.
Ovo je posebno znaajno sa stanovita nadgledanja i
E TH dom en
toka
upravljanja, poto je kompletna transportna mrea
F i z i ki
modelirana od svog fizikog sloja preko mrea na sloju do
sloj ET Y najvieg sloja u kome se transportuju svi servisi namenjeni
krajnjim korisnicima.
LITERATURA
Slika 9. Primer primene ETH i ETY mrea na sloju za
potrebe sinhronizacije [1] ITU-T Rec. G.805: Generic functional architecture of
transport networks, Geneva 2000
Na Slici 10 su prikazana tri IP rutera koji su povezani preko [2] ITU-T Rec. G.809: Functional architecture of
dve transportne mree u kojima su IP paketi mapirani u connectionless layer networks, Geneva 2003.
ramovima SDH signala. [3] Radoslav K.Simi: The functional architecture of
transport networks, YuInfo, Kopaonik 2002
IP / SD H IP / SD H
networks., Geneva, February 2004.
IP ru te r IP ru ter
IP ru te r [4] ITU-T Rec. G.8010: Architecture of Ethernet layer
networks., Geneva, February 2004.
Slika 10. IP ruteri povezani preko IP/SDH mrea [5] IEEE 802.3, 2002
[6] IEEE 802.3ae, 2002
Korienjem dijagramskih konvencija definisanih u [1] i [2] [7] ITU-T Rec. G.8264: Distribution of timing information
na Slici 11 je dat primer tokova linka i taaka toka izmeu through packet networks, Geneva, November 2008
IP rutera transportne mreie prikazane na Slici 10.
Page 348 of 534

ANALIZA AUDIO SEKVENCE PRIMENOM PARTIKAL FILTERA

ANALYSIS OF AUDIO SEQUENCE USING PARTICLE FILTER
Davorin Mikluc, Nemanja Majstorovi, Milenko Andri

Univerzitet odbrane u Beogradu, Vojna akademija, Srbija
Sadraj U ovom radu je analiziran uticaj partikal utroka procesorskog vremena potrebnog za
filtera na proraun vrednosti spektralne entropije audio izraunavanje vrednosti spektralne entropije u zavisnosti
signala. Formirana je baza audio signala od nekoliko ve navedenih parametara.
karakteristinih audio signala, koja je predstavljena
spektralnom gustinom snage. Izvreno je poreenje 2. SPEKTRALNA ENTROPIJA
vrednosti spektralne entropije na osnovu prozorovanja i
sa partikal filtera. Analizirana je zavisnost spektralne Spektralna entropija se zasniva na analizi spektralne
entropije i procesorskog vremena od broja partikala, gustine snage. Pretpostavi se da je Ndft broj taaka za
broja taaka u kojima se rauna diskretna Furijeova odreivanje DFT, a L duina vremenskog prozora signala.
transformacija i duine prozora. Tada se mogu definisati elementi spektralne gustine snage
kao vektor P. Zatim se izvri normalizacija vektora P,
Abstract The influence of particle filter on calculating
prema sledeem izrazu:
the value of audio signal spectral entropy has been
analysed in this paper. Audio signal base with several P(i )
Pn (i ) Ndft
(1)
characteristic audio signals has been formed and then
presented through spectral density power. A comparison P( j )
j 1
of spectral entropy values has been done by gating and
using particle filter. Values of spectral entropy and CPU Ndft
time dependence were analysed according to the number
of points in which discrete Fuorier transformation,
pri emu je: P (i) 1.
i 1
n
window length and number of particles are calculated.

Vrednost spektralne entropije u k-tom prozoru se tada
proraunava sledeom jednakou:
1. UVOD
Ndft
1
Obrada govornog signala podrazumeva razliite primene: S (k ) Pn (i ) ln (2)
Odreivanje poetnog i krajnjeg trenutka izgovorene rei; i 1 Pn (i )
Prepoznavanje izgovorene rei iz ogranienog skupa rei;
Formantna analiza samoglasnika; Prepoznavanje Vrednosti spektralne entropije su normalizovane izmeu 0
govornika i sl [5]. Jedna od primena je prepoznavanje i 1 u skladu sa sledeom jednainom:
govornog signala u snimljenoj audio sekvenci koja se
moe analizirati sa aspekta entropije. Najee se pod S (k )
S n (k ) . (3)
ln Ndft
pojmom entropija podrazumeva mera ureenosti nekog
sistema u ovom sluaju audio sekvence.
U radu [1] su analizirani snimljeni audio Doplerovi
signali pomou spektralne entropije. Signal je Partikal filter predstavlja model procesa, zasnovan na
predstavljen kao konana sekvenca odgovarajuih unapred definisanoj funkciji gustine verovatnoe. Model
vrednosti koje su rezultat odabiranja kontinualnog signala procesa je opisan sledeim izrazima:
u skladu sa izabranom frekvencijom odabiranja. Za X (k 1) FX (k ) Q (4)
estimaciju spektralne gustine snage signala korien je
modifikovani periodogram. Nad elementima spektralne Y (k ) HX (k 1) R (5)
gustine snage primenjena je definicija entropije i tako
dobijene vrednosti spektralne entropije [3], [4]. Promenljiva k predstavlja indeks vremenskog prozora,
Zakljueno je da se spektralna entropija moe koristiti kao unutar koga se izraunavaju DFT koeficijenti. Sluajna
vano obeleje u procesu detekcije radarskog signala. U promenljiva X(k) predstavlja frekvencije u k-tom prozoru,
[2] je data primena spektralne entropije u izdvajanju a X(k+1) predikciju tih frekvencija, dok Y(k) predstavlja
govornog signala iz umnog okruenja. spektralnu gustinu snage. Q je um procesa opisan
Osnovni cilj ovog rada je poboljanje algoritama za normalnom raspodelom sa nultom srednjom vrednou i
varijansom X , tj. Q N (0, X ) . Model prelaza
2 2
proraun entropije primenom partikal filtera, [6], [7] . Na
taj nain bi se poveala razlika u vrednostima entropije stanja, F, je skalar jednak jedinici, jer se prate samo
izmeu delova sekvence koji su ureeni i umova. U radu vrednosti frekvencija. Opservacije procesa Y(k) u k-tom
su dati rezultati analize zavisnosti vrednosti spektralne prozoru su nelinearno zavisne od frekvencije, jer
entropije od duine vremenskog prozora sekvence, broja predstavljaju spektralnu gustinu snage u frekvenciji
taaka u kojima se rauna Discrete Fourier Transform X(k+1). Na osnovu toga sledi da je H nelinearna funkcija.
(DFT) i od broja partikala. Ovaj rad sadri i analizu Poto se DFT koeficijenti izraunavaju na jednom
Page 349 of 534

prozoru i dobija informacija o spektralnoj gustini snage Vrednost spektralne entropije u k-tom prozoru se
kao Pn na osnovu (1), tada opservacija procesa uzima izraunava sledeim izrazom:
vrednost Pn. um merenja R je ve uraunat u model 1
merenja sa pretpostavkom da je opisan normalnom S p (k ) Pn (k ) ln (14)
raspodelom nultog oekivanja i varijanse 2
. Prema P
n ( k )
Pn
tome, model procesa i merenja, izrazi (6) i (7) redom, se Vrednost Sp(k) je potrebno normalizovati da bi se mogla
svode na sledee relacije: uporediti sa vrednostima dobijenim pomou (3).
X (k 1) X (k ) Q , (6)
3. ANALIZA AUDIO SEKVENCE
Y (k ) Pn ( X (k 1)) , (7)
Formirana je audio sekvenca, duine 45 sekundi, koja se
pri emu su X(k) i Y(k) vektori duine N. Teinski sastoji od 9 sekvenci od po 5 sekundi, a to su:
koeficijent svakog p-tog partikala se rauna u skladu sa - beli Gausov um, standardne devijacije 0.2,
sledeim izrazom: - linearni irp, sa jedininim nagibom,
- plavi um,
(Yp ( k )Pn ( k ))2 - snimljena audio sekvenca kasljanja,

1 2 P2n - beli Gausova um, standardne devijacije 0.05,
wp (k 1) e wp (k ) , (8)
2 Pn - snimljena audio sekvenca govora,
- kvadratni irp,
- snimljena audio sekvenca zvidanja,
gde je Pn (k ) srednja vrednost normalizovane spektralne - linearni irp zaumljen belim gausovim umom,
gustine snage unutar k-tog prozora, a P2 njena standardne devijacije 0.2.
n
varijansa. Prikaz signala u vremenu je dat na slici 1.

Zatim se teinski koeficijenti normalizuju na sledei 1
nain: 0.8
wp (k )
wp (k )
0.6
N
, (9)
w (k )
0.4
j 0.2
j 1
Amplituda
pri emu je N broj partikala. Filtriranje partikala -0.2

podrazumeva odsecanje onih partikala iji teinski -0.4
koeficijenti imaju manju vrednost od 1/N. Broj
eliminisanih partikala se zamenjuje istim brojem koristei
-0.6
preostale partikle. Nakon toga, potrebno je ponovo -0.8
normalizovati teinske koeficijente u skladu sa (9). Sada -1

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
se izraunava srednja frekvencija k-tog prozora koja se vreme [s]
zaokruuje na celobrojnu vrednost: Slika 1. Vremenski prikaz signala
N
X k w j (k )X j (k ) , (10) Rezultati spektralne entropije zavise od broja taaka u
j 1
kojima se izraunava DFT, duine prozora i broja
partikala.
a srednja spektralna gustina snage, kao spektralna gustina
snage u srednjoj frekvenciji:
3.1 Zavisnost spektralne entropije od vrednosti Ndft
Pn (k ) Pn ( X (k )) (11)
U ovom delu rada se analizira zavisnost vrednosti
spektralne entropije od broja taaka u kojima se
Standardne devijacije po frekvenciji i po snazi se raunaju izraunava DFT-e. Upotrebljene su sledee vrednosti za
sledeim izrazima: Ndft: 512, 1024 i 2048. Broj partikala i duina
N vremenskog prozora su konstantne i iznose N=500
X (k ) w ( k )( X
j j (k ) X k ) 2 (12) partikala i L=400 odbiraka. Usrednjavanje rezultata je
j 1 izvreno na osnovu srednje vrednosti porcija od po 20
taaka.
N
P (k )
n w ( k )( P ( X
j 1
j n j (k )) Pn (k )) 2 (13)
Page 350 of 534

1 osnovu prozora. Prema tome za celu audio sekvencu

optimalan broj za Ndft je 1024.
0.9
3.2 Zavisnost spektralne entropije od duine prozora

Normalizovana vrednost
0.8
Sledi analiza vrednosti spektralne entropije u zavisnosti

0.7 od duine vremenskog prozora. Upotrebljene se sledee
vrednosti za duinu prozora od 200, 400 i 800 odbiraka.
0.6 Broj partikala je 500 i broj Ndft je 1024. Sluaj kada je
L=400 je ve prikazan na slici 3.
1
0.5
Entropija na osnovu prozora
Entropija na osnovu partikala
0.95
0.4
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
Indeks prozora 0.9
Slika 2. Spektralna entropija za Ndft=512
0.85
1
0.8
0.95
0.75
0.9
0.85 0.7 Entropija na osnovu prozora

0.8
0.65
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000
0.75 Indeks prozora
0.7 Slika 5. Spektralna entropija za L=200

0.65
1
Entropija na osnovu prozora
0.6
0.95
0.55
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 0.9
Indeks prozora
0.85
Slika 3. Spektralna entropija za Ndft=1024 0.8
Poreenjem rezultata sa slika 2 i 3 se vidi da je optimalan 0.75
broj Ndft 1024. Smanjivanjem Ndft poveava se rezolucija 0.7
po frekvenciji, to za posledicu ima loije izdvajanje 0.65

frekvencija od interesa. Ovo je posebno izraeno u 0.6
poslednjom delu audio sekvence, gde je linearni irp Entropija na osnovu prozora
maskiran umom. 0.55
1 0.5
0 500 1000 1500 2000 2500
Indeks prozora
0.95 Slika 6. Spektralna entropija za L=800
Poreenjem rezultata sa slika 3, 5 i 6 se vidi da je

0.9
optimalna duina prozora L je 400, na osnovu razlike

0.85 vrednosti spektralne entropije izmeu ureenih i
neureenih signala na audio sekvenci.
0.8
3.3 Zavisnost spektralne entropije od broja partikala
0.75
Entropija na osnovu prozora Analizira se uticaj broja partikala na vrednosti spektralne
0.7
entropije. Upotrebljene vrednosti za broj partikala su 50,
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
Indeks prozora
3500 4000 4500 5000
500, 1000, 5000 partikala. Duina vremenskog prozora L
je 400 i broja Ndft je 1024. Rezultat dobijen za broj
Slika 4. Spektralna entropija za Ndft=2048 partikala N=500 je ve prikazan na slici 3.
Na slikama 2, 3 i 4 se vidi da vrednost entropije dobijena
na osnovu prozorovanja ima vrlo slinu vrednost, dok
primenom partikal filtera vrednost entropije zavisi od
broja Ndft. Razlika vrednosti entropije izmeu ureenih i
neureenih signala na audio sekvenci dobijene upotrebom
partikal filtera je vea u poreenju sa upotrebom na
Page 351 of 534

1
zavisnosti od broja Ndft taaka, duine prozora L i broja
0.95 partikala N. Rezultati su prikazani u tabeli 1.
0.9
Tabela 1 Utroak procesorskog vremena
0.85
L=400, N=500,
0.8
vreme [s] vreme [s]
N=500 Ndft=1024
0.75
Ndft=512 43.8743 L=200 325.9356
0.7 Ndft=1024 84.2308 L=400 84.2308
0.65 Ndft=2048 163.5886 L=800 22.2132
L=400, L=400,
0.6 Entropija na osnovu prozora vreme [s] vreme [s]
Ndft=1024 Ndft=1024
0.55
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
N=50 82.7805 N=500 84.2308
Indeks prozora N=100 82.8024 N=1000 85.2541
Slika 7. Spektralna entropija za N=50 N=200 83.1333 N=5000 102.2392
1
Na osnovu tabele 1 se vidi potvrda da je optimum za
0.95 duinu vremenskog prozora L=400 odbiraka i broja
0.9
taaka DFT-e Ndft=1024 take. Kada se razmatra broj
potrebnih partikala, na osnovu tabele 1 se zakljuuje da
0.85
nema potrebe za veim brojem od 1000, dok za manji broj
0.8 je gotovo ujednaen utroak procesorskog vremena.
Na osnovu izvrene analize, predlog je da se usvoji
0.75
sledee opitmalne vrednosti: L=400 odbiraka, Ndft=1024
0.7 take i N=500 partikala. Za pomenute vrednosti
0.65 upotrebom partikala, slede rezultati, koji pokazuju srednju
vrednost frekvencije u zavisnosti od indeksa frejma na
0.6 Entropija na osnovu prozora
osnovu izraza (10).
4
0.55 x 10
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 2.5
Indeks prozora
Slika 8. Spektralna entropija za N=1000

2
1
Frekvencija [Hz]
0.95 1.5
0.9
1
0.85
0.8
0.5
0.75
0.7
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
0.65 Indeks prozora
0.6 Entropija na osnovu prozora Slika 11. Srednja vrednost frekvencija

0.55
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
Indeks prozora
0
400
Slika 9. Spektralna entropija za N=5000 -50
Ndft
-100
200
Na osnovu slika 3, 7, 8 i 9 se zakljuuje da broj partikala -150
mora biti vei od 50. Vrednosti spektralne entropije 0

-200
dobijene upotrebom partikala sa brojem veim od 500 su 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800
Indeks prozora
vrlo sline, tako da nije potrebno uzeti vei broj partikala.
500 -20
400
3.4 Analiza procesorskog vremena potrebnog za -40
300
obradu signala
Ndft
200 -60
100
Sve simulacije su uradjene na raunaru sa sledeim -80
karakteristikama: Pentium Dual Core, 2.8GHz, RAM 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500
Indeks prozora
2GB. Analizira se utroeno procesorsko vreme u
Slika 12. Spektrogram dobijen DFT-om i partiklima
Page 352 of 534

Slika 12 predstavlja uporednu analizu spektrograma LITERATURA

dobijenog Furijeovom transformacijom i upotrebom
partikala. [1] Milenko Andri, Stojadin Manojlovi, Analiza
radarskih signala pomou spektralne entropije, YUINFO
Standardna devijacija po frekvenciji se rauna na osnovu
2009, mart 2009.
izraza (12), a rezultat je dat na slici 13.
[2] Nemanja Majstorovi, Milenko Andri, Davorin
300 Mikluc, Entropy-based algorithm for speech recognition
in noisy enviroment, TELFOR 2011, Beograd, novembar
250 2011.
[3] Eyink, G. L., and S. Kim, A maximum entropy
200
method for particle filtering, J. Stat. Phys., 123, 1071
1128, 2006.
Ndft
150
[4] H. Misra, S. Ikbal, H. Bourlard, H. Hermansky,
100 Spectral entropy based feature for robust asr, Proc.
ICASSP, May 2004, pp. 193196.
50
[5] Lawrence Rabiner, Biing-Hwang Juang,
Fundamentals of Speech Recognition, Prentice Hall,
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000 Engle-wood Cliffs, New Jersey, 1993.
Indeks prozora
[6] A. Doucet, N. de Freitas, N. Gordon, Eds., Sequential
Slika 13. Standardna devijacija po frekvenciji Monte CarloMethods in Practice, Statistics for
Engineering and Information Science, Springer, New
U cilju analize broja resamplovanih partikala, odnosno York, NY, USA, 2001.
broja partikala koji su ostali nakon filitriranja, dat je na
slici 14. [7] S. Arulampalam, S. Maskell, N. Gordon, T. Clapp, A
100 tutorial on particle filters for online nonlinear/non-
Gaussian Bayesian tracking, IEEE Transactions on
90
Signal Processing, vol. 50, no. 2, pp. 174188, 2002.
80
70
60
Procent [%]
50
40
30
20
10
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
Indeks prozora
Slika 14. Procenat partikala iji su teinski koeficijenti

vei od praga filtriranja 1/N
4. ZAKLJUAK
U ovom radu je analiziran proraun vrednosti spektralne

entropije kroz nekoliko razliitih vrednosti duine
vremenskog prozora, broja taaka u kojima se rauna
DFT i broja partikala. Analiza je uraena na formiranoj
bazi audio signala, koja sadri nekoliko karakteristinih
audio signala. Predloene su optimalne vrednosti na
osnovu razlike vrednosti spektralne entropije dobijenih
upotrebom prozorovanja i upotrebom partikal filtera.
Komentarisan je utroak procesorskog vremena u
zavisnosti od odabranih vrednosti. Predstavljena je
srednja vrednost frekvencija signala, procenat filtriranih
partikala i spektrogram upotrebom partikala upotrebom
optimalnih vrednosti.
Page 353 of 534

PRISTUP U DOA ESTIMACIJI STOHASTIKIH IZVORA ZASNOVAN NA

KORIENJU NEURONSKIH MREA
NEURAL NETWORK APPROACH IN DOA ESTIMATION OF
STOCHASTIC RADIATION SOURCES
Zoran Stankovi1, Ivan Milovanovi2, Neboja Donov1, Bratislav Milovanovi1
1
Elektronski fakultet u Niu
2
Fakultet za informatiku i raunarstvo, Univerzitet "Singidunum" - DLS centar Ni
Sadraj: U radu je prikazan novi pristup u odreivanju (azimut i elevacija) upotrebom pravouganog ili
pravaca dolazeih EM signala vie stohastikih izvora u konformnog antenskog niza. Najpoznatiji algoritam za
dalekoj zoni zraenja. Pristup je zasnovan na primeni DOA estimaciju je super-rezolucijski MUSIC (Multiple
neuronskog modela koji je realizovan korienjem MLP SIgnal User Classification) [2], i njegove modifikacije.
(Multi-Layer Perceptron) neuronske mree. Uspeno MUSIC algoritam odreuje pravce na osnovu pretrage
obuen MLP neuronski model, moe se upotrebiti za spektra primljenih signala i smatra se najpouzdanijim
preciznu procenu pravca dolazeih signala a samim tim i algoritmom za DOA estimaciju. Meutim, njegova velika
poloaja stohastikih izvora u azimutalnoj ravni. mana je duina vremena neophodnog za procenu. Usled
Predloeni model ima veliku brzinu odreivanja pravaca kompleksnih matrinih operacija nad prostornom
dolazeih signala i kao takav, pogodan je za primenu u kovarijansnom matricom primljenih signala, MUSIC
realnom vremenu. Arhitektura ovog modela, rezultati algoritam nije pogodan za upotrebu u realnom vremenu.
njegove obuke i testiranja kao i simulacioni rezultati Rezultati skoro svih ostalih algoritama za DOA estimaciju
izloeni su u ovom radu u odgovarajuim sekcijama. porede se sa MUSIC algoritmom. Neka od predloenih
reenja daju prilino dobre rezultate u pogledu brzine
Abstract: In this paper, a new approach to provide high-
DOA estimacije, ali po cenu degradirane tanosti
resolution Direction of Arrival (DOA) estimation of the
procenjenih pravaca u odnosu na rezultate MUSIC
electromagnetic (EM) signal of Multiple Stochastic
algoritma.
Narrow-Band EM Sources in far-field is presented. The
approach is based on a neural model realized by MLP Primena vetakih neuronskih mrea [3] predstavlja
(Multi-Layer Perceptron) artificial neural networks. alternativu MUSIC algoritmu i ostalim super-
Successfully trained MLP neural model can be used for rezolucijskim algoritmima u oblasti DOA estimacije [4-
precise DOA of incoming EM signal and therefore for 6]. S obzirom na veoma brzo prostiranje signala kroz
accurate determination of azimuth location of stochastic neuronske modele, njihova efikasnost u DOA estimaciji je
radiation sources. Proposed model can provide DOAs in neuporedivo vea od vremenski zahtevnih algoritama,
a matter of seconds which makes the neural model very zasnovanih na dekompoziciji prostorne kovarijansne
convenient for real-time application. The architecture of matrice. Vetake neuronske mree posmatraju problem
this model, the results of its training and testing and procene pravca dolazeeg EM signala kao preslikavanje
simulation results are presented in this paper in the izmeu kovarijanse matrice i uglova u azimutu i/ili
appropriate sections. elevaciji. U referenci [7] je od strane autora ovog rada
korien pristup koji koji kombinuje MLP (Multi-Layer
1. UVOD Perceptron) i RBF (Radial Basis Function) neuronske
mree, obuene da detektuju izvore signala i obezbede
Umanjenje negativnog uticaja interferencije na mestu rezultate DOA estimacije u veoma visokoj rezoluciji. S
prijema signala je jedan o veoma vanih zadataka obzirom da obavljaju samo klasifikaciju ulaznih vektora,
prilikom projektovanja savremenih beicnih MLP neuronski modeli su se obuavali podacima iz jako
komunikacionih signala. Prostorno filtriranje signala redukovanog skupa DOA vrednosti, dok su za obuku RBF
antenskim nizovima i algoritmi adaptivnog beamforminga mrea za DOA estimaciju korieni znatno precizniji
za optimizaciju karakteristike zraenja anetnskih nizova podaci. Ovakav pristup u obuci mrea znatno je skratio
imaju veoma vanu ulogu u umanjenju negativnih efekata vreme potrebno za obuku krajnjeg neuronskog modela
interferencije [1]. Ove tehnike su zasnovane na DOA sposobnog da za nekoliko milisekundi obezbedi tane
(Direction of Arrival) estimaciji [1,2] i prostornoj informacije o pravcu dolazeeg EM signala.
lokalizaciji raznih izvora interferencije kako
deterministicke tako i stohasticke prirode zracenja. Signali koji su razmatrani u [7] u postupku DOA
estimacije na bazi neuronskih modela su bili
Najvei broj dananjih algoritama za DOA estimaciju deterministikog karaktera. Kada se radi o sluajnim
zasnovani su obradi prostorne kovarijansne matrice signalima, ne mogu se specificirati numerike vrednosti
signala koji se primaju senzorima antenskog niza. Veina za amplitude stohastikih EM polja u senzorima
njih odnosi se na 1D DOA estimaciju, odnosno, na antenskog niza. Umesto toga, mogue je dodelititi
odreivanje pravca dolazeeg EM signala u azimutnoj numerike oekivane vrednosti za auto- i kros-
ravni primenom linearnog i krunog antenskog niza. korelacione spektre amplituda stohastikih EM polja
Manji broj algoritama bavi se 2D DOA estimacijom
Page 354 of 534

proraunatih ili izmerenih u paru senzorskih taaka u uglovima i u azimutalnoj i elevacionoj ravni u odnosu
antenskom nizu. Na ovaj nain mogue je proraunati na prvi element antenskog niza) na nain
raspodelu spektralne energije kod stohastikih procesa
[8]. E ( , ) M ( , )I (3)
Prvi koraci u primeni vetakih neuronskih mrea u gde je r1, r2, ... , rN rastojanje take od prvog do N-tog
postupku DOA estimacije stohastikih izvora nainjeni su elementa antenskog niza respektivno, rc je rastojanje
u radovima [9,10]. U tim radovima je uzorkovanjem posmatrane take od centra niza, z0 je impedansa
signala jednog stohastikog izvora u dalekoj zoni slobodnog prostora a k je fazna konstanta (k=2/).
zraenja, ilustrovan postupak razvoja neuronskog modela
za odreivanje poloaja jednog stohastikog izvora u
jednoj ugaonoj koordinati (azimut) pri emu je za razvoj
modela koriena MLP [9] i RBF mrea [10]. Pri tome je
pretpostavljeno da se zraenje stohastikog izvora u
dalekoj zoni moe aproksimirati linearnim uniformnim
antenskim nizom od N elemenata gde je stepen
korelisanosti pobudnih struja elemenata niza opisan
korelacionom matricom dobijenom postupkom Slika 1. Predstavljanje zraenja stohastikog izvora elemenata u
uzorkovanja stohastikog polja u bliskoj zoni [11]. U radu dalekoj zoni linearnim uniformnim antenskim nizom od N
elemenata
[12] razvijen je neuronski model za odreivanje ugaonog
poloaja u azimutalnoj ravni tri stohastika izvora koji se Na osnovu preslikavanja (3) moe se odrediti
kreu na meusobnom konstantnom rastojanju. spektralna gustina elektrine energije u posmatranoj taki
u dalekoj zoni zraenja
Daljim razvojem neuronskog modela prikazanim u [12]
dobijen je neuronski model za odreivanje ugaonog (4)
WE ( , ) M ( , )c I M ( , ) H
poloaja u azimutalnoj ravni etiri stohastika izvora koji 2
se kreu na meusobnom konstantnim rastojanjima. Rad
je organizovan na sledei nain: u Sekciji 2 je dat Uoimo u dalekoj zoni zraenja M taaka (Y1 Y2, ...,
postupak za proraun zraenja stohastikog izvora u YN) u kojima se posmatraju nivoi elektrinog polja i koje
dalekoj zoni. U Sekciji 3, opisan je postupak razvoja se nalaze pod uglovima (1, 1), (1, 1), ... , (M, M)
neuronskog modela, zajedno sa njegovim procesom respektivno u azimutalnoj i elevacionoj ravni u odnosu
obuke i testiranja, za DOA estimaciju stohastikog na prvi element antenskog niza. Korelaciona matrica
signala. U Sekciji 4, prikazani su rezultati simulacija signala u dalekoj zoni moe da se dobije na osnovu
dobijeni neuronskim modelom i poreenje sa referentnim korelacione matrice struje napajanja antenskog niza
vrednostima dok poslednja sekcija u radu sadri prema
zakljuke.
C E [i, j ] M ( i , i )c I M ( j , j ) H i 1,..., M j 1,..., M (5)
2. ZRAENJE STOHASTIKOG IZVORA U U sluaju da korelaciona matrica struja napajanja
DALEKOJ ZONI elemenata antenskog niza nije poznata, korelaciona
matrica signala se moe dobiti merenjima jaine
U ovom radu zraenje stohastikog izvora zraenja u
elektrinog polja ili snage signala u izabranim takama
dalekoj zoni se predstavlja zraenjem linearnog
uzorkovanja.
uniformnog antenskog niza od N elemenata (Slika 1).
Struje napajanja elemenata antenskog niza definisane su
vektorom struje napajanja I=[I1, I2, , IN] mogu biti
meusobno nekorelisane ili delimino korelisane. Stepen
korelisanosti pomenutih struja se definie korelacionom
matricom struja napajanja koja ujedno i definie
stohastiku prirodu zraenja antenskog niza [9]
c I ( ) lim
T
1
2T

I ( ) I ( ) H (1)
Polazei od Green-ove funkcije za preslikavanje iz

domena struja izvora zraenja u domen elektrinog polja
u dalekoj zoni [9] moe se definisati vektor M na nain
M ( , ) jz 0
2rc
e
F ( , ) jkr1
e jkr2 e jkrN (2)
koji e povezati karakteristiku zraenja elementa

antenskog niza F(,), raspodelu struja napajanja po Slika 2. Odnos kretanja stohastikog izvora u azimutalnoj
elementima niza i intezitet elektrinog polja u ravni i taaka uzorkovanja EM polja u dalekoj zoni
posmatranoj taki u dalekoj zoni (taka se nalazi pod zraenja
Page 355 of 534

U scenariju kretanja stohastikog izvora u kome je 3. NEURONSKI MODEL ZA DOA ESTIMACIJU

primenjena neuronska mrea za DoA estimaciju njegovog VIE STOHASTIKIH IZVORA
signala u dalekoj zoni, stohastiki izvor se kree
pravolinijskom putanjom definisanom ortom x (Slika 2.). U skladu sa teorijom koja je izloena u prethodnoj sekciji
Ova putanja lei u azimutalnoj ravni. Stohastiki izvor se funkcijska predstava problema koji se modeluje ima oblik
aproksimira linearnim uniformnim antenskim nizom od N
elemenata gde su struje pobude elemenata niza (11)
f (C E )
nekorelisane. Polje u dalekoj zoni zraenja stohastikog
izvora se uzorkuje u uniformno raspodeljenim takama
du pravca definisanim ortom y koji takoe lei u To znai da vetaka neuronska mrea ima zadatak da
azimutalnoj ravni. Uinjena je pretpostavka da su ort x i izvri preslikavanje iz prostora signala koji je opisan
ort y paralelni. Broj taaka uzorkovanja je M. Rastojanje korelacionom matricom signala CE u prostor pravaca
izmeu dve susedne take uzorkovanja je s i definie se dolazeeg stohastikog signala gde predstavlja vektor
s=y2-y1. Rastojanje izmeu dva susedna elementa azimutalnih uglova (poloaja) stohastikih izvora.
antenskog niza je d i definie se kao d=x2-x1. Glavni
geometrijski elementi za opis primene predloene metode
na izloeni scenario kretanja izvora i uzorkovanja polja u
dalekoj zoni su opisani u narednom tekstu.
Rastojanje izmeu prave trajektorije kretanja
stohastikog izvora i skenirajueg niza taaka oznaeno je
sa r0. Ugao poloaja prve referentne take uzorkovanja u
odnosu na prvi referentni elemenat antenskog niza je 1.
Ovaj ugao ujedno predstavlja i ugao poloaja u
azimutalnoj ravni stohastikog izvora u odnosu na
skenirajui niz taaka =1. Ugao poloaja m-te take
uzorkovanja u odnosu na prvi referentni elemenat
antenskog niza je
( m 1) s (6)
m arctan tan 1
r0
Rastojanje izmeu prve referentne take uzorkovanja i
prvog referentnog elementa antenskog niza je r1(1) i
definie se na nain
Slika 3. Arhitektura MLP neuronskog modela za odreivanje
r0 (7)
r1(1) pravaca dolazeeg EM zraenja stohastikih izvora u
cos 1 azimutalnoj ravni
Ovo rastojanje se uzima za rastojanje stohastikog izvora
od niza taaka uzorkovanja r = r1(1). Rastojanje izmeu m- Moe se pokazati da za zadovoljavajuu aproksimaciju
te take uzorkovanja i prvog referentnog elementa ovog preslikavanja ne moraju da se koriste vrednosti svih
antenskog niza je rm(1) i definie se na nain elemenata ove matrice ve se moe iskoristiti samo prva
vrsta CE[1,i], i=1...M [7]. U skladu sa tim broj ulaza u
r0 (8) neuronsku mreu bie 2M jer u ulazi u neuronsku mreu
rm(1)
cos m ne mogu biti kompleksni brojevi ve samo realni. Ovo
znai da e neuronski model, funkcijski opisan kao
Rastojanje izmeu m-te take uzorkovanja i n-tog y=y(x,w), gde je y funkcija odgovarajue neuronske
elementa antenskog niza je rm(n) i definie se kao mree a w matrica teina neuronske mree [2,3], imati
vektor ulaznih veliina x=[Re{c11}, Im{c11}, Re{c12},
rm( n ) r(1)
m cos m r
2 (1)
m sin m ( n 1) ( x 2 x1 )
2
(9)
Im{c12}...Re{c1M}, Im{c1M}]T, dok e vektor izlaznih
veliina biti y=[]. Za realizaciju modela koriena je
odnosno vieslojna perceptronska mrea (MLP) pa e odgovarajui
MLP neuronski model biti definisan kao
rm( n ) r02 r0 tan m (n 1) ( x2 x1 ) (10)
2
Na osnovu (6) i (10) se moe lako odrediti vektor M y ([Rec11 , Imc11 , , Rec1M , Imc1M ]T , w ) (12)
prema (2), a onda se poznajui korelacionu matricu struje f MLP (Rec11 , Imc11 , , Rec1M , Imc1M , W )
napajanja u skladu sa (5) moe odrediti korelaciona
matrica signala u dalekoj zoni zraenja stohastikog
gde je fMLP prenosna funkcija ili funkcija obrade MLP
izvora. Ovaj postupak je primenjen za generisanje
mree. Predstavljanje matrica teina w u okviru jedne
uzoraka za obuku i testiranje neuronske mree jer u
matrine strukture podataka moe dovesti do tekoa u
takama uzorkovanja merene vrednosti jaine elektrinog
procesu implementacije strukture neuronske mree i
polja nisu bile raspoloive.
Page 356 of 534

njenog algoritma obuke. Zbog toga se matrica teina 4. REZULTATI MODELOVANJA

neuronske mree zamenjuje skupom teina mree W iji
su elementi matrice teina i vektori biasa pojedinih Arhitektura MLP modela prikazana na slici 3. primenjena
neuronskih slojeva i iji e izgled biti predstavljen neto je za odreivanje ugaonog poloaja u azimutu etiri
kasnije. Ova zamena ima implementacijski a ne mobilna korisnika gde se korisnici kreu unutar opsega
funkcionalni karakter. U toku obuke modela promenom [-80 80] tako da je drugi izvor udaljen od prvog za 10,
vrednosti teina iz W se eli da se funkcija obrade fMLP to treci je na 5 udaljenosti od drugog, a etvrti na 15
vie priblii modelovanoj funkciji. udaljenosti od treeg izvora. U ovom scenariju se antenski
niz od etiri elemenata deli na pojedinane dipol antene
Arhitektura MLP neuronskog modela za odreivanje koje prate gore navedeno kretanje i koji se napajaju
pravca dolazeeg EM zraenja stohastikog izvora u meusobno nekorelisanim strujama gde je stepen
azimutalnoj ravni prikazana je na slici 3. Izlaz l-tog korelisanosti opisan korelacionom matricom struja
skrivenog sloja MLP mree kojom se realizuje ovaj model napajanja cI. Uzorkovanje signala u dalekoj zoni vri se u
moe da se predstaviti vektorom yl dimenzija Nl 1 gde etiri take koje su na ekvidistantnom rastojanju. U tabeli
je Nl broj neurona u l-tom skrivenom sloju, i gde i-ti 1. date su vrednosti parametara ovog scenarija sa etiri
elemenat u tom vektoru - yl[i] predstavlja izlaz i-tog izvora.
neurona s-tog sloja mree (s=l+1 raunajui i ulazni sloj)
vi(s)=vi(l+1), tj. vai y l [v1( l 1) , v 2( l 1) ,, v N( l 1) ]T . Moe se
l Tabela 1. Vrednosti parametara antenskog niza kojim se
pokazati da taj vektor iznosi predstavljaju stohastiki izvori i naina uzorkovanja u
dalekoj zoni zraenja izvora
y l F ( w l y l 1 b l ) (13)
Frekvencija f = 7.5 GHz
gde je yl-1 vektor dimenzija Nl-1 1 i predstavlja izlaz
Broj izvora S=4
(l-1)-tog skrivenog sloja, wl je matrica teina veza izmeu
neurona (l-1)-tog i l-tog skrivenog sloja dimenzija Nl Nl- Broj elemenata antenskog niza
N=1
1, dok bl predstavlja vektor biasa neurona l-tog skrivenog
jednog izvora
sloja. U skladu sa ovom notacijom y0 predstavlja izlaz Rastojanje od stohastikog
ulaznog baferskog sloja tako da je y0 = x. Element wl[i,j] izvora do mesta uzorkovanja u r = 100 m
matrice teine wl oznaava teinu veze izmeu i-tog dalekoj zoni
neurona u skrivenom sloju (l-1) i j-tog neurona u Broj taaka uzorkovanja u
skrivenom sloju l, tj. izmeu i-tog neurona u sloju mree M=4
dalekoj zoni
s=l i j-tog neurona u sloju mree s=l+1, dok elemenat Rastojanje izmeu taaka
bi(l)=b[i] predstavlja vrednost biasa i-tog neurona u s = /2 (0.02 m)
uzorkovanja
skrivenom sloju l. Funkcija F predstavlja aktivacionu
funkciju neurona u skrivenim slojevima i u ovom sluaju
se koristi tanges hiperbolika sigmoidalna funkcija
Za realizaciju i obuku modela korieno je MatLab 7.0
u u softversko razvojno okruenje. Obuka neuronskog modela
e e
F (u ) (14) izvrena je sa 66 uniformno raspodeljenih uzoraka koji su
e u e u
generisani primenom funkcije (5) u dalekoj zoni zraenja.
Svi neuroni iz poslednjeg skrivenog sloja H su povezani Svakoj vrednosti azimuta iz opsega [-80 80] dodeljena
sa neuronom izlaznog sloja. Aktivaciona funkcija neurona je prva vrsta proraunate korelacione matrice (4
u poslednjem sloju je linearna te izlaz MLP mree iznosi kompleksna elementa 8 vrednosti, 4 za realne delove i 4
za imaginarne delove) koja predstavlja jednu kombinaciju
f r wo y H (15)
vrednosti ulaznih promenljivih neuronske mree. Za
gde je wo matrica teina veza izmeu neurona H-tog obuku modela je korien Levenberg-Marquartd metod
skrivenog sloja i neurona izlaznog sloja dimenzija 1 NH obuke. U cilju dobijanja to je mogue boljeg MLP
(Slika 2). U skladu sa ovim skup teina mree izgleda na modela izvrena je obuka veeg broja razliitih MLPH-
nain N1--Ni--NH modela gde je 1 H 2 i 4 Ni 30.
W w1 ,..., w H , w o , b1 ,..., b H (22) Testiranje svakog MLP modela izvreno je skupom

koji je sadrao 44 uniformno raspodeljenih uzoraka koji
Opta oznaka za ovako definisan MLP neuronski model koji nisu korieni u procesu obuke. Glavni kriterijum za
osvetljaja je MLPH-N1--Ni--NH gde H predstavlja ocenu uspenosti obuke je bila vrednost prosene
ukupan broj skrivenih slojeva koriene MLP mree, dok relativne greeke testiranja (ACE [%]) [3-5]. U cilju
Ni predstavlja ukupan broj neurona u i-tom skrivenom poreenja rezultata testiranja modela u Tabeli 2 su
sloju. Tako oznaka MLP2-10-10 oznaava MLP model prikazani rezultati testiranja za pet MLP modela koji su
ija neuronska mrea ima ukupno etiri neuronska sloja na istom skupu za testiranje imali najmanju prosene
(ulazni, izlazni i dva skrivena sloja) i koja ima 10 neurona relativne greeke testiranja. Takoe, u cilju poreenja
u prvom skrivenom sloju i 10 neurona u drugom modela u tabeli je data i vrednost maksimalne relativne
skrivenom sloju. greeke testiranja (WCE [%]) za svaki neuronski model
ponaosob.
Page 357 of 534

Slika 4. Poreenje izlaza 1 MLP2-16-4 neuronskog modela Slika 5. Poreenje izlaza 2 MLP2-16-4 neuronskog modela
(stohastiki izvor 1) sa referentnim vrednostima azimuta i sa (stohastiki izvor 2) sa referentnim vrednostima azimuta i sa
vrednostima azimuta dobijenim primenom MUSIC modela vrednostima azimuta dobijenim primenom MUSIC modela
Slika 6. Poreenje izlaza 3 MLP2-16-4 neuronskog modela Slika 7. Poreenje izlaza 4 MLP2-16-4 neuronskog modela
(stohastiki izvor 3) sa referentnim vrednostima azimuta i sa (stohastiki izvor 4) sa referentnim vrednostima azimuta i sa
vrednostima azimuta dobijenim primenom MUSIC modela vrednostima azimuta dobijenim primenom MUSIC modela
Kao reprezentativni model za DoA estimaciju zraenja

stohastikog izvora izabran je model MLP2-16-4. Za ovaj
Tabela 2. Rezultati testiranja est MLP modela sa
model na slikama 4-7. prikazan je dijagram rasipanja koji
najboljom prosenom grekom testiranja
je ovaj model iskazao u fazi testiranja za svaki izlaz
MLP model WCE [%] ACE [%] mree odnosno za svaki stohastiki izvor koji je pridruen
jednom izlazu mree ponaosob. Moe se videti da su
MLP2-16-4 1.70 0.28
izlazi neuronskog modela u visokom stepenu korelacije sa
MLP2-10-10 1.18 0.30 oekivanim (referentnim) vrednostima. Na ovim slikama
MLP2-16-10 1.20 0.33 je radi poreenja takoe dato i rasipanje MUSIC modela
za svaki stohastiki izvor ponaosob.
MLP2-13-13 1.10 0.34
MLP2-12-12 1.25 0.36 Odziv izabranog modela za sve test uzorke (ukupno 44
uzoraka) je bio ispod jedne sekunde i to na hardverskoj
MLP2-18-14 1.22 0.39 platformi Pentuim IV 1.4 GHz i 1GB RAM to govori o
velikoj simulacionoj brzini izabanog neuronskog modela.
Page 358 of 534

5. ZAKLJUAK
[7] M. Agatonovi, Z. Stankovi, N. Donov, L. Sit, B.
U ovom radu je predloena arhitektura efikasnog Milovanovi, T. Zwick, Application of Artificial Neural
neuronskog modela za preciznu DOA estimaciju Networks for Efficient High-Resolution 2D DOA
elektromagnetskog zraenja vie stohastikog izvora u Estimation, Radioengineering, Brno University of
azimutalnoj ravni koja je zasnovana na vieslojnoj Technology - Faculty of Electrical Engineering and
perceptronskoj mrei. Pokazuje se da se jednostavnim Communication, 2012, Vol. 21, No. 4, pp. 1178-1186.
uzorkovanjem signala u dalekoj zoni zraenja u vie [8] J.A. Russer and P. Russer, An Efficient Method for
taaka, formiranjem korelacione matrice signala i Computer Aided Analysis of Nosie Electromagnetic
dovoenjem prve vrste te matrice na ulaz neuronskog Fields, IEEE MTT-S International Microwave Symposium
modela moe na jedan efikasan nain odrediti poloaji Digest, Baltimore, USA, 2011, pp.1-4.
stohastikih izvora u azimutalnoj ravni. Predloeni
[9] Zoran Stankovi, Ivan Milovanovi, Neboja S. Donov,
neuronski model izbegava intezivna numerika Bratislav Milovanovi, Efikasna DOA estimacija
izraunavanja koja mogu veoma dugo da traju i stoga je stohastikog izvora korienjem neuronskih mrea,
znatno pogodniji za primenu u realnom vremenu od Zbornik radova Konferencije YU INFO 2013, sekcija
dosadanjih klasinih pristupa. Raunarske mree i telekomunikacije, Drutvo za
informacione sisteme i raunarske mree, Kopaonik, Srbija,
LITERATURA 3. - 6. mart, 2013.
[1] A.J. Paulraj, Space-time processing for wireless [10] Zoran Stankovi, Neboja Donov, Bratislav Milovanovi,
communications, IEEE Signal Processing Mag., vol. 14, Ivan Milovanovi Efikasni neuronski modeli za DOA
pp. 4983, Nov. 1997. estimaciju stohastikog izvora, 57. Konferencija ETRAN,
CD Zbornik radova, Zlatibor, Srbija, 3 6. juna 2013.,
[2] R. Schmidt, Multiple emitter location and signal
Drutvo za ETRAN, MT1.3-1-4, 2013.
parameter estimation, IEEE Transactions on Antennas and
Propagation, 1986, vol. 34, no. 3, pp. 276-28. [11] J.A. Russer and P. Russer, An Efficient Method for
Computer Aided Analysis of Nosie Electromagnetic
[3] S. Haykin, Neural Networks, New York, IEEE, 1994.
Fields, IEEE MTT-S International Microwave Symposium
[4] Q. J. Zhang, K. C. Gupta, Neural Networks for RF and Digest, Baltimore, USA, 2011, pp.1-4.
Microwave Design, Artech House, 2000.
[12] Z. Stankovi, N. Donov, J. Russer, I. Milovanovi, M.
[5] C. G. Christodoulou, M. Georgiopoulos, Application of Agatonovi, Neural Networks Based DOA Estimation of
Neural Networks in Electromagnetics, Artech House, 2000. Multiple Stochastic Narrow-Band EM Sources,
Proceedings of the 11th IEEE International Conference on
[6] A. H. El Zooghby, C. G. Christodoulou, M. Georgiopoulos, Telecommunications in Modern Satellite, Cable and
A neural network based smart antenna for multiple source Broadcasting Services, TELSIKS 2013, Ni, Serbia 16-19
tracking, IEEE Transactions on Antennas and October, Vol.2, pp.526-529, 2013.
Propagation, 2000, vol. 48, no. 5, p. 768 776.
Page 359 of 534

ANALIZA AMPLITUDSKIH MODULACIJA U SOFTVERSKOM

PAKETU MATLAB
MATLAB SOFTWARE ANALYSIS OF AMPLITUDE MODULATIONS
Filip Mldenovi 1 , Jankovi Milan2
Vojna kdemij, Univerzitet Odbrne 1,2
Sadraj U radu je sprovedena analiza amplitudskih 3. PRINCIP DOBIJANJA AM SIGNALA

modulacija u softverskom paketu MATLAB, za potrebe
edukacije studenata iz Osnova telekomunikacija. U tu Neka je u m t moduliui signl ija je srednja vrednost
svrhu je implementiran program koji vri prikaz signala jednkanuli, a njegov spektr ogrnien uestnou .
pre i nakon razliitih amplitudskih modulacija. Dobijeni Primenom Furijeove trnsformcije dobijmo:
rezultati pokazuju da je prikaz signala u skladu sa
U m j ,

m ; (1)
teorijskim osnovama analognih amplitudskih modulacija, U m j um t e jt dt

0, m .
i da se moe primeniti na laboratorijskim vebama radi
lakeg razumevanja postupaka i efekata amplitudkse

modulacije. |Um(j)|
Abstract - This document presents amplitude

modulation analysis implemented in MATLAB software
for educational use of students attending course of
Basics of Telecommunications. Therefore the
m 0 m
programme code is built to present waveform of entering
signal and amplitude modulated signal, by different types
of modulation systems. The results are matching with Slika 1. mplitudski spektr moduliueg signl
basic theoretical facts. Due to easier understanding of
steps while being modulated and effects of this Neka je signl nosioca definisn ko:
modulation, this can be used for performing labs. u0 t U 0 cos0t (2)
gde je: U0 const . - mplituda nosioc,
1. UVOD 0 2f 0 - kruna uestnost, t -vreme.
Mtemtika funkcija koja definie amplitudsku
U radu je realizovan softver koji je nmenjen za prikz
modulaciju glasi:
mplitudskih modulcija u vremenskom i frekvencijskom
u AM t kU um t cos 0t , (3)
domenu. Softver je nprvljen u Matlab-u ko GUI
(Guide User Interface) i namenjen je za realizaciju
laboratorijskih vebi iz Osnova telekomunikcij. gde je k u konstnta proporcionlnosti. Veliin kuum t u
Korisniku je omogueno birnje izgleda modulisnog relciji (3) je promenljiva mplituda koja sdri
signl, promena prmetra moduliueg signla i informciju, kako je prikazano na slici 2.
nosioc, izbor vrste mplitudske modulcije koja se eli
prikzti, ko i domena (vremenski ili frekvencijski) u
kome se vri prikz.
2. AMPLITUDSKA MODULACIJA (AM)
Postupkom M modulie se mplituda signla nosioc,

tko da je ona direktno srzmerna moduliuem signlu.
U odnosu na spektrlne komponente koje ine signl koji
se prenosi kroz neki fiziki medijum, postoje: )
1. Konvencionlna mplituska modulcija (KM);
2. mplituska modulcija sa dva bona opsega
(M-2BO);
3. mplitudska modulcija sa jednim bonim opsegom
(M-1BO);
4. mplitudska modulcija sa ne simetrinim bonim
opsezima (M-NBO):
U realnim sistemima prenosa uvek se dobija M-NBO,
jer dnnje mogunosti tehnologije ne dozvoljvju
realizaciju idelnih filtra [2]. b)
Page 360 of 534

|Y(j)|
-20 -0 -m -0 -0-m -2m -m 0 m 2m 0-m 0 0=m 20

Slika5. Spektrlna gustina mplituda modulisnog signla
y(t)
v)
Slika2. M modulcij: ) informcij, b) nosilc, Da bi se onemoguilo preklpnje u spektru, potrebno je
v) modulisni signl. ispuniti uslov (to se moe videti sa slike 5):
0 m 2m 0 3m , (7)
Sa slike 2 se uoava da je nvelopa modulisnog signla
direktno srzmerna moduliuem signlu, pri emu ko je zdovoljen uslov ortogonlnosti, komponente koje
promeni znak kada je u m t 0 . predstvljju koristn produkt treba izdvojiti jednim
ko je spektr dobijen Furijerovom trnsformcijom propusnikom opsega ija je prenosnafunkcij:
moduliueg signla ko u (1), spektr M signla se 1, [(0 m ), (0 m )];
H j (8)
dobija na sledei nin: 0, .
U AM j u AM t kU um t cos 0t
(4)
U AM j kU U m j 0 kU U m j 0
1 1
Na krju filtrirnja dobija se signl z(t):
zKAM t a1U0 cos 0t 2a2U0um t cos 0t.
2 2
(9)
|UAM (j)|
ko vi da je:
Z KAM j {zKAM t , (10)
-0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m
mplitudski spektr e izgledti ko naslici 6.

Slika 3. Amplitudski spektr modulisnog signl
|ZKAM (j)|
U spektru se vri trnslcija za 0 , to se moe videti i

sa slike 3.
4. KAM -0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m
Kod KAM-a dolzi do prenosa nosioca i oba bona Slika 6. mplitudski spektr KM signla Z KAM j
opseg. Ova vrsta modulcije se relizuje pomou
produktnog modultora(videti Sliku 4). Poreenjem slika 5 i 6 moe se uoiti da su svi nekorisni
produkti modulcije potisnuti filtrirnjem.
Um(t) Kod KM-a se moe jviti efekt premodulcije koji
izziva pojvu dodtnih komponenti u korisnom delu
x(t) Nelinearni sklop y(t) opseg. To se deva kda nvelopa korisnog dela ima i
y(t)= a1x(t)+a2x(t)
negtivne vrednosti. ko se relcija (9) npie na sledei
nin:
U0(t)
zKAM t a1U0 1 m0mt cos0t ,
(11)
Slika 4. Produktni modultor
gde je: mt - normlizivni moduliui signl,
Na ulzima se nlze moduliui signl um(t), koji je
definisn ko u relciji (1) i signl nosilc uo(t) koji je 2 a 2U m
m0 - indeks modulcije, onda je m0 1 uslov
definisn u (2). Oni se sbirju, a ztim njihov zbirni a1
signl x(t) ulzi u nelinerni sklop ija je prenosna koji treba ispuniti da se sprei premodulcij. To se moe
krkteristik: primetiti i na slici 7, gde je oblik moduliueg signla isti
yt a0 a1xt a2 x 2 t , (5) ko na slici 2.
Gde su: a0 , a1, a2 konstnte.

Na izlzu iz sklopa dobijmo:
yt a0 a 2 U 02 a1um t a2um2 t a2U 02 cos 20t (6)
1 1
2 2
a`1U 0 cos 0t 2a2U 0um t cos 0t .
Poslednji ln u relciji (6) predstvlja modulisni signl,

a pretposlednji nosilc. )
Page 361 of 534

krkteristiku i treba da omogue nulirnje signla

nosioc.
T1

i1(t) T2 i(t)
y(t)= a1x(t)+a2x(t)
um(t)
u(t) u(t)
um(t)

y(t)= a1x(t)+a2x(t)
b) i2(t)
Slika9. ema blnsnog nelinernog modultor
Trnsformtori sa slike 9, T1 i T2 su tkvi da ko je T1 sa

odnosom namotaja 1:n, onda je odnos n:1 na
transformatoru T2. Na ulz primra T1, dovodi se izvor
moduliueg signla tko da se na oba sekundra dobija
um(t). Na izlzu dobijmo:
ui t ui1t ui 2 t 2a1um t 4a2 um t u0 t . (5)
v)
Slika 7. ) m0 0.3 , b) m0 1 , v) m0 3 .
Opti izrz glsi:
ut k1u m t k 2u m t cos0t , (6)
Na slici 7g) primeuje se da nvelopa ne odgovra
informcionom signlu, dok na slikma 7b) i 7v) to nije
sluj. gde je: k1 2a1 , k 2 4a 2 U 0 .
Prednost ove modulcije je to se prenosi i nosilc, pa je Furijeova trnsformcija signla u(t) dta je relcijom:
demodulcija jednostvnij. S druge strne, nosilc je tj U j u t k1 * u m t k 2 * u m t * cos 0t
(7)
koji sdri njvei deo snge, tnije 4/6 od ukupne snge U m j U AM t
signl. Informcija se ne sdri u njemu ve u bonim U ( j ) k1U m j U AM j

opsezima koji ine po 1/6 ukupne snge, pa je onda
iskorienost snge za prenos informcije veoma ml, Da bi se dobio korisni produkt modulcije potrebno je
to je veliki nedosttk ove modulcije [1]. primeniti filtr propusnik opsega (6), li pre toga treba
ispuniti uslov 0 m m , tj. 0 2 m . Drugi nin je
5. AM-2BO i AM-1BO da koeficijent k1 bude jednk nuli, k1 0 . Bilo da se
primeni jedn ili drugi nin dobie se signl (slika 3):
Za rzliku od KM signl, kod M-2BO modulcije
treba eliministi signl nosioca iz prenos, rdi boljeg z AM 2 BO t

Z AM 2 BO j U AM j . (8)
iskorienja snge za prenos informcije. Ukoliko je
moduliui signl definisn ko u relciji (1), a nosilc Za dobijnje M-1BO signl, dovoljno je propustiti
ko u relciji (2), mplitudski spektr modulisnog M-2BO signl kroz filtr koji bi nm izdvojio eljenio
signla treba da izgleda ko na slici 8. pseg. Za gornji boni opseg koristio bi se filtr:
|ZKAM (j)| 1, 0 0 m ; (9)
H GBO
0 , .
-0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m Donji boni opseg bi izdvojili filtrom:

1, 0 m 0 ;
| ZAM-2BO(j)|
H DBO (10)
0, .
mplitudski spektri signla dobijenih proputnjem kroz

-0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m
idelne filtre iz relcija (9) i (10), prikzni su na slici 10.
Slika 8. Princip dobijnja M-2BO
| ZAM-GBO(j)=ZAM-2BO(j)*HGBO(j)|
Na slici 8 se primeuje da nosilc, koji se kod KM
signla nlzio na krunoj uestnosti 0 , kod M-2BO
signla ne postoji.
Ova vrsta modulcije se postie uz pomo dva sklop:
1. Blnsnog nelinernog modultor, i
2. Blnsnog prekidkog modultor. -0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m
Blnsni nelinerni modultor (slika 9) sstoji se iz dva
nelinerna sklopa koji treba da imju identinu prenosnu )
Page 362 of 534

| ZAM-DBO(j)=ZAM-2BO(j)*HDBO(j)| gde je: i 1,2 u skldu sa prmetrima koje smo uneli u

GUI.
Dvotonski moduliui signl definisn je ko:
u m t U1 cos2f1t U 2 cos2f 2 t . (12)
-0 -m -0 -0-m 0 0-m 0 0=m

Samim izborom domena u combox-u slike se iscrtavaju
na prozoru GUI-a. U zavisnosti sta je izabrano iscrtavaju
se izgledi signala u vremenu ili amplitudski spektri
b)
sledeih signala: modulisui signal, signal nosioca,
Slika10. mplitudski spektr ) M-GBO signl, b)
modulisani signal pre filtriranja i modulisani signal nakon
M-DBO signl
filtriranja.
Kvalitetniji prikz slika omoguen je pritiskom na dugme
6. SOFTVERSKA REALIZACIJA
PRIKI ZSEBNO SLIKE, a zvisno od izbrnog
domen u combox-u (vremenski/frekvencijski). Tda se
U softverskom paketu MATLAB napravljen je GUI koji
slike prikzuju ko zsebne figure koje su u daljem radu i
slui za analizu amplitudskih modulacija. U ovom
prikazane.
prozoru korisnik ima mogunost definisanja parametra
Neka su ulazni parametri signala kao na slici 11, s tim da
modulisueg signala, nosioca, izbor vrste modulacije, kao
je vrsta ulaznog signala 2.ton. Vremenski oblik ovih
i domen u kome eli da izvri prikaz. Zbog ovakvog
signla prikzn je na slici 12, a mplitudski spektr na
pristupa moze se primeniti na laboratorijskim vebama
slici 13.
osnovnih studija, i time omoguiti lake razumevanje
postupaka i efekata koji se javljaju prilikom amplitudske
modulacije. Izgled dela prozora u kome se unose eljeni
parametri prikazan je na slici 11.
b)
Slika 12. Izgled signl: ) moduluueg,
b) nosioc.
Slika 11. Izgled prozora gde se definiu ulazni parametri
Ukoliko je izbrno da je moduliui signl govorni,

signl nosioca je definisn preko vrednosti U 0 0,5V i
f 0 20kHz . . U softverskom modelu omogueno je da
korisnik vri izbor prmetra kko za moduliui signl
tko i za nosilc, s tim to se izbor frekvencije obavlja sa
celobrojnim umnokom. Jednotonski moduliui signal
definisn je ko:
u m t U i cos2f i t , (11) )
Page 363 of 534

) b)
Slika 12. Amplitudski spektar signala: Slika 15. mplitudski spektr: ) signla na izlzu
a) moduliueg, b) nosioca. produktnog modultor, b) KM signla nkon
filitrirnj
7. REALIZACIJA KAM-a
Na slici 15) vidi se svih sedm komponenti koje se vide i
U skldu sa funkcijom prenosa nelinernog sklopa na slici 5, a to je definisno relcijom (6). Nkon
produktnog modultor (5), definisna je funkcija iji su filtrirnja ovog signla idelnim filtrom, vidimo da su
koeficijenti: a0 0, a1 1, a2 0.1. ko su ulzni signli ostle tri komponente KM signala, od kojih je sredinja
produktnog modultora definisni ko u prethodnom nosilc.
poglvlju, izgled signla na izlzu produktnog modultora
i KM signla nkon filtrirnja su prikzni na slici 14. 8. REALIZACIJA AM-2BO i AM-1BO
Nelinerni sklop blnsnog modultora je isti ko kod

produktnog modultor, a ulzni signli neka su isti ko i
do sda, odtle sledi da su koeficijenti iz relcije (6)
sledei: k1 2, k 2 1,6 . Izgled signla na izlzu
blnsnog modultora ko i na izlzu rzliitih filtra
prikzni su na slici 16.
b)
Slika14. ) Signl na izlzu produktnog modultor,

b) KM signl nkon filtrirnj
Sa slike 14b vidi se da nije dolo do premodulcije i da

nvelopa ovog signla odgovra moduliuem signlu sa
slike 12.
Njihov mplitudski spektr dt je na slici 14. b)
) v)
Page 364 of 534

g) g)
Slika 16. Izgled signl: ) na izlzu blnsnog
modultor, b) M - 2BO, v) M - GBO, g) M - DBO. Slika17. mplitudski spektr signl: ) na izlzu
blnsnog modultor, b) M - 2BO, v) M - GBO,
Sa slike 15, vidi se da je suvna informcija u svim g) M - DBO.
signlim, smo da je primenom rzliitih filtra njihov
izgled rzliit. Kod M-2BO informcija se nlzi u Sa slike 17 se vidi da su niskofrekventne komponente
nvelopi i promeni fze, dok je kod M-1BO informcija eliminisne primenom odgovrjuih filtr. Poreenjem
u smom signlu. slika 17b), 17v) i 17g), jsno se vidi koje se komponente
mplitudski spektr ovih signla dt je na slici 17. prenose za dtu modulciju i kolike su frekvencije tih
komponenti.
9. ZAKLJUAK
U rdu je prikzna softverska relizcija mplitudskih

modulcija u programskom paketu Matlab. Za funkciju
koja vri konvencionlnu modulciju uzeta je funkcija
prenosa produktnog modultora kskdno poveznog sa
idelnim filtrom propusnikom opseg. Kod M
modulcija posmatrana je funkcija prenosa blnsnog
modultora i u zvisnosti od produkta eljene modulcije
) izlzni signl proputmo kroz idelni filtr koji izdvja
korisne komponete. Dobijeni grfici pokzuju da su
teorijski principi dobijnja odreenih mplitudskih
modulcija ispotovni.
Sprovedene simulacione analize bi imale znaaj u
realizaciji laboratorijskih vebi iz Osnova
telekomunikacija. One bi omoguile studentima da
vizuelno sagledaju postupke analognih amplitudskih
modulacija, da uoe fenomene koji se javljaju promenom
parametara signala i time lake savladaju gradivo.
LITERATURA
b)
[1] Miroslv Duki, Principi telekomunikcij,
kdemska miso, Beogrd, 2008.
[2] Ilija Stojnovi, Osnovi telekomunikcij,
Grevinska knjig, Beogrd, 1977.
[3] Ljiljana Mili, Zoran Sobrosavljevi, Uvod u
digitalnu obradu signala, Akademska misao, Beograd,
2009.
[4] eljen Trpovski, Osnovi telekomunikacija skripta
v) drugo izdanje, Delta press, Novi Sad, 2004.
Page 365 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST RAUNARSKI HARDVER I SISTEMI
FPGA REALIZACIJA INTELIGENTNIH SENZORA

FPGA IMPLEMENTATION OF INTELLIGENT SENSORS
Vojislav Maksimovi1, Marko Acovi1, Uro Peovi1, Sinia Rani1
Fakultet tehnikih nauka, aak1
Sadraj U radu je obraena problematika lake, proizvoai projektantima na raspolaganje stavljaju

projektovanja ureaja inteligentnog senzora na bazi odgovarajue razvojne sisteme i softverske alate. Shodno
FPGA (eng. Field Programmable Gate Array) kola i tome firma Microsemi projektantima za navedenu
razvijenih IP (engl. Intellectual property) jezgara. Dat je familiju FPGA kola na raspolaganje stavlja Fusion
pregled elemenata u sistemu nadzora i upravljanja, Embedded Development Kit M1AFS. Ovaj razvojni
akvizicije i kondicioniranja signala kao i uloga sistem se koristi u paru sa programskim paketom Libero
inteligentnog senzora koji u sebi integrie sve navedene 10.1 SP3 Microsemi kao razvojnim softverskim alatom
elemente. Ukazano je na uticaj pristupa razvoju i [1].
projektovanju raunara i raunarskih sistema na
S obzirom da se svaki inteligentni senzor bazira na
senzorske tehnologije. Prikazani su i osnovni zahtevi za
procesorskom jezgru u sluaju FPGA realizacije u bazno
projektovanje inteligentnog senzora. Prikazana je
kolo se mora integrisati odgovarajui procesor. Da bi se
tehnologija projektovanja na bazi FPGA kola i prednosti
izbeglo posebno projektovanje eljenog procesora kod
ovog pristupa. Predstavljen je princip implementacije
svake pojedinane realizacije inteligentnog senzora
kola na bazi FPGA kola, opta arhitektura ovih kola kao i
projektantima na raspolaganju stoje itave biblioteke
tehnike njihovog programiranja. Opisane su
gotovih procesorskih jezgara. Projektantu preostaje da
karakteristike i prednosti MicroSemi Actel Fusion FPGA
izvri izbor procesorskog jezgra u skladu sa zahtevima
platforme. Dat je kratak prikaz projekta inteligentnog
funkionalnosti inteligentnog senzora odnosno mogunosti
senzora na bazi javno dostupnog IP procesorskog
ugradnje izabranog jezgra u korieno FPGA kolo.
jezgara.
Izborom procesorskog jezgra u principu definisan je i
Abstract This paper presents the design of intelligent
itav niz kola kojima se oko datog jezgra realizuje
sensor based on FPGA circuits and developed IP cores.
inteligentni senzor, a namenjena su za rad sa unutranjom
The paper provides an overview of the elements in a
memorijom i za realizaciju U/I funkcija. Na taj nain i
system of supervision and control, acquisition and signal
odgovarajui blokovi se nude projektantima u obliku IP
conditioning and the role of intelligent sensor that
jezgara. Shodno ovakvom pristupu projektovanju
integrates all of these elements. Also shown is the impact
proizvoai FPGA kola po pravilu obezbeuju
of access to the development and design of computers and
projektantima biblioteke IP jezgara koja se mogu koristiti
computer systems to sensor technology. Shown are the
pri projektovanju. I firma Microsemi za svoju familiju
basic requirements for the design of intelligent sensors.
FPGA kola Fusion i razvojno okruenje Libero 10.1
This paper presents the technology of designing
nudi biblioteku IP jezgara. Da bi se raspoloiva jezgra
electronic circuits based on FPGA and advantages of this
lake ugradila u projektovani ureaj, Microsemi daje opis
approach. Introduction of the principles of implementing
dostupnih IP jezgara i nain njihovog meusobnog
circuits based on FPGA circuitry, their general
povezivanja.
architecture and art of their programming. Finally the
paper presents the features and benefits of Microsemi
Actel Fusion FPGA platform and a brief description of 2. INTELIGENTNI SENZORI
the project of intelligent sensors based on publicly
available IP processor cores. Razvoj tehnike i tehnologije, pre svega poluprovodnike,
i promene u raunarskoj tehnici uticao je na stvaranje
mogunosti da se danas mogu realizovati elektronska kola
1. UVOD
sa velikim brojem funkcionalnosti i visokih performansi,
malih gabarita, sa ugraenim komunikacionim
Cilj rada je da prikae prednosti projektovanja i
interfejsima i smanjenom potronjom elektrine energije.
realizacije elektronskih kola na bazi FPGA kola. Na
Istovremeno je dolo i do promena u pogledu pristupa
tritu je dostupan veliki broj FPGA razvojnih platformi i
projektovanju elektronskih kola. Do posebno znaajnih
alata za projektovanje, simulaciju, realizaciju i testiranje
promena u pogledu projektovanja dolo je u sluaju
koje omoguavaju razvoj elektronskih ureaja. Do sada su
projektovanja raunara i raunarskih sistema.
se na bazi FPGA kola uglavnom realizovali digitalni
sistemi, ali najnovije verzije FPGA kola nude i rad sa Raunari i raunarski sistemi su ranije projektovani kao
meovitim signalima. To je naroito znaajno kada je u autohtoni ureaji, kojima je ugraivan odreeni skup
okviru ureaja koje se realizuje na bazi FPGA kola funkcionalnosti, koje su se koristile u skladu sa potrebama
potrebno realizovati A/D ili D/A konvertor. Jedna od korisnika. Dananji pristup se ogleda u tome da su
familija FPGA kola koja omoguava rad sa meovitim projektovanje raunara i njihova realizacija postali zavisni
signalima je Fusion familija FPGA kola firme Microsemi. od konkretne primene i ispunjenja funkcionalnih i drugih
Da bi projektovanje ureaja na bazi FPGA kola bilo to zahteva date primene. Koristei jeftina ASIC (eng.
Page 366 of 534

Application Specific Integration Circuits) ili SoC (eng. se i protok informacija od senzora do glavnog
System on Chip) integrisana kola mogue je zadovoljiti upravljakog raunara, jer lokalnom obradom podataka se
funkcionalnost raunara/raunarskog sistema tako da vri njihovo filtriranje tako da se upravljakom raunaru
direktno podravaju specifine zahteve primene. prosleuju samo relevantne informacije.
Razvoj u oblasti raunarske tehnologije direktno je uticao Radi boljeg poimanja tehniko tehnolokog aspekta
na razvoj i unapreenje senzorske tehnologije, posebno inteligentih senzora potrebno je ukazati na tok informacija
kada su u pitanju inteligentni senzori. ISA (eng. u okviru mernog i upravljakog sistema. S obzirom na
International Society of Automation) [1] definie senzor uee oveka u kompletnom merno upravljakom
kao ureaj koji obezbeuje odgovarajui izlaz kao procesu u pomenuti tok informacija mora se ukljuiti i
odgovor na specifinu merenu veliinu. Veina senzora se interfejs ovek maina (MMI, Man Machine
u svojoj osnovi ponaa kao pasivni ureaj, kao na primer Interface). Na taj nain se dolazi do komunikacione eme
otpornik, ije se vrednosti menjaju u zavisnosti od prikazane na slici 2, kojom su povezana tri sveta, [5].
eksterne pobude [2].
1. Fiziki svet Predstavlja merene i objekte
Da bi se bolje opisalo mesto i uloga senzora, na slici 1 je kojima se upravlja, senzore i aktuatore.
prikazana uproena blok ema raunarski baziranog Informacije se prosleuju kao fizike veliine.
upravljakog sistema, gde se senzori najee koriste u
2. Logiki svet Predstavlja sistem za obradu
praksi. Sve ee umesto klasinih senzora, koriste se tzv.
informacija dobijenih merenjem i generisanje
inteligentni ili pametni senzori to je danas postalo
uptavljakih informacija. Ovim svetom
znaajno mesto primene raunarskih komponenata [3].
upravljaju logiki zakoni u kojima se informacije
predstavljaju odreenim logikim kodom.
3. Ljudski intelektualni svet To je interni svet
ljudskog mozga. Informacije se prevode u znanje
i koncepte.
Slika 1. Uproena blok ema raunarski baziranog

upravljakog sistema
Praktina primena upravljakog sistema kod koga se
koriste inteligentni senzori ogleda se u stvaranju
mogunosti da se akvizicione, ali i upravljake funkcije
mogu realizovati na distribuiranoj raunarskoj platformi.
Inteligentni senzori omoguavaju da se primarna obrada
podataka dobijenih sa senzora lokalizuje na neposredno Slika 3. Arhitektura inteligentnog senzora
na mestu gde se vri njihova akvizicija [4].
Informacije na nivou fizikog sveta se dobijaju tehnikama
merenja i senzorisanja i prosleuju logikom svetu.
Logiki svet vri obradu primljenih informacija i donosi
odgovarajue odluke ili prosleuje po potrebi obraenu
informaciju oveku. Nakon akcije oveka ili neposredne
odluke logikog sveta vri se upravljanje posmatranim
objektima. Korienjem inteligentnih senzora se granice
logikog i fizikog sveta pribliuju [6].
Inteligentnim senzorom, kao merno instrumentacionim
ureajem upravlja odreena raunarska komponenta, kao
to je mikroprocesor ili mikrokontroler. Ostale blokove
ine memorija, senzori, A/D i D/A konvertor i potrebni
ulzno izlazni interfejsi. Zahvaljujui programima koji se
izvravaju na procesorskoj osnovi inteligentnog senzora
oni poseduju mogunost odluivanja, obrade, dijagnostike
i komunikacije sa okruenjem. Arhitektura tipinog
Slika 2. Blok ema protoka informacija
inteligentnog senzora prikazana je na slici 3.
Primarna obrada podrazumeva: kondicioniranje signala,
analogono/digitalnu konverziju, obradu prihvaenih 3. PROBLEMI REALIZACIJE
podataka na nivou aritmetikih i logikih funkcija i INTELIGENTNIH SENZORA
donoenja odgovarajuih odluka. Primenom inteligentnih
senzora smanjuje se obim procesiranja podataka na nivou Pored standardnih zahteva, koji se postavljaju pri
glavnog upravljakog raunara. S druge strane smanjuje realizaciji bilo kog elektronskog ureaja, pri
Page 367 of 534

projektovanju inteligentnih senzora pojavljuju se i neki parametara bitnih za svoj rad. Takoe, inteligentni senzori
specifini zahtevi. Oni su motivisani pre svega uslovima moraju da poseduju skalabilnost da bi se obezbedilo
rada inteligentnih senzora na udaljenim lokacijama i proirenje funkcionalnosti, a posebno u pogledu
potrebom da se obezbedi dugotrajan rad korienjem povezivanja dodatnih fizikih senzora.
baterijskog napajanja. Danas je teko zamisliti senzorski
Razvoj poluprovodnike tehnologije pruio je mogunost
sistem u industrijskim pa ak i kunim uslovima, koji ne
integracije svih elemenata inteligentnog senzora u obliku
poseduje mogunost rada na udaljenoj lokaciji. Shodno
integrisanog elektronskog kola. Na taj nain inteligentni
tome kao jedan od glavnih uslova pri realizaciji
senzori postaju tipian primer SoC a. Ovaj tip projekta
inteligentnih senzora predstavlja obezbeenje rada na
je zasnovan na paralelnom razvoju hardvera i softvera i
udaljenim lokacijama. Rad na udaljenim lokacijama sa
kompletnom funkcionalnom testiranju i verifikaciji pre
sobom nosi rizik nepostojanja mrenog napajanja ureaja,
same realizacije integrisanog kola, to smanjuje trokove i
to podrazumeva postojanje baterijskog napajanja. S
vreme potrebno za realizaciju. Ponovno korienje istog
obzirom da je neophodno dopunjavanje baterije
koda i razvijenih blokova je takoe prednost pri
neophodno je i postojanje dobijanja elektrine energije iz
korienju ovog pristupa projektovanju. Postoji veliki broj
nekog od alternativnih izvora napajanja. U ovakvim
ve razvijenih komponenti koje znaajno olakavaju
sluajevima najee se koristi napajanje na bazi foto
posao inenjera u samom postupku projektovanja. Sve
naponskih elija.
komponente se integriu na istom integrisanom kolu i
Drugi problem rada ureaja na udaljenim lokacijama tako se ostvaruju kompleksne funkcije u veoma kratkom
predstavlja potreba ostvarivanja komunikacije sa vremenu. Na slici 4 je prikazan dijagram standardnog
ostatkom sistema. Zbog nemogunosti ostvarivanja ine projektovanja integrisanih kola, [7].
komunikacije kao vaan aspekt primene inteligentnih
senzora namee se potreba za beinom komunikacijom
sa okruenjem.
Baterijsko napajanje namee potrebu da se prilikom
projektovanja i realizacije inteligentnih senzora mora
voditi rauna o potronji elektrine energije. Kao prvo sa
aspekta utede elektrine energije, koja na prvi pogled,
kod ovakvih ureaja moe izgledati zanemariva.
Meutim, uzimajui u obzir da se u okviru jednog sistema
za nadgledanje ili upravljanje moe koristiti potencijalno
veliki broj inteligentnih senzora onda ukupno potroenu
energiju ne treba zanemariti. S druge strane kod ovakvog
napajanja dolazi do pranjenja baterije i potrebe za njenim
dopunjavanjem da bi se obezbedio dugotrajni rad ureaja.
Zbog toga se mora projektovati i realizovati energetski
efikasan ureaj koji e ispuniti sve funkcionalne zahteve
uz minimalno angaovanje i potronju elektrine energije.
Bitan deo inteligentnog senzora predstavlja i interfejs za
ostvarivanje komunikacije sa fizikim svetom, tj. sa
senzorima za registrovanje fizikih veliina. Ovaj
interfejs je uslovljen vrstom fizikih senzora koji se
ukljuuju u sistem. U zavisnosti da li se zahteva
pretvaranje fizike u elektrinu veliinu, konvertovanje iz Slika 4. Dijagram standardnog procesa dizajniranja
analognog u digitalni domen zavisi i struktura i integrisanih kola
funkcionalnost ovog interfejsa.
Kao poetni korak uvek se uzima sistemska analiza
U odreenim sluajevima od inteligentnih senzora moe zahteva naruioca, razvijanje na nivou podsistema i
da se zahteva i rad u uslovima povratne sprege pomou njihovo funkcionalno povezivanje. Tako se omoguuje
koje se preko inteligentnog senzora i odgovarajuih logiko projektovanje, odnosno sinteza digitalnih
aktuatora moe delovati na objekte upravljanja. Lokalnim integrisanih kola, nakon ega se dobija logika ema
ili eksternim generisanjem upravljanja moe se obezbediti digitalnog kola. Logika ema je sastavljena od niza
upravljanje u realnom vremenu ili u skladu sa unapred meusobno povezanih komponenata koje se usvajaju kao
definisanim scenariom. Procesorska jedinica inteligentnog topoloke celine. Ove komponente su uglavnom
senzora pored programa koji realizuju lokalnu obradu preprojektovane. Rezultati logike simulacije su tabele
podataka izvrava i programe kojima se vri logikih stanja u pojedinim vorovima kola, informacije o
samotestiranje, samoidentifikacija, samovalidacija i aktivnosti elije, optereenost elija, itd. Ovim se vri
adaptacija u skladu sa konkretnom primenom ureaja. provera da li e kolo stvarno obaviti logiku funkciju koja
Inteligentni senzor pored mogunosti komunikacije sa se zahteva. Sledei korak je odreivanje prostornog
okruenjem u okviru koje se vri distribucija prikupljenih rasporeda elija i odreivanje rasporeda veza izmeu njih,
podataka esto mora da obezbedi i lokalno memorisanje izmeu ostalog i generisanje podataka o maski za celo
Page 368 of 534

kolo. Projekat sistema i logiki projekat se tretiraju (Peripheral Component Interconnect), LVDS (eng. Low
jedinstveno kao funkcionalni projekat dok se prilikom Voltage Differential Signaling) i drugi [8].
projektovanja integrisanih kola, koristi naziv fiziki
Logiki blokovi su osnovni gradivni elementi svakog
projekat.
FPGA ureaja. Unutranja struktura je karakteristina za
Znaajno mesto u projektovanju i realizaciji inteligentnih svakog proizvoaa i njegovu familiju ureaja. U
senzora danas zauzima korienje programabilnih najoptijem sluaju blokovi sadre logika kola koja
elektronskih kola na bazi FPGA tehnologije. Ovaj pristup realizuju osnovne logike funkcije kao i memorijske
projektovanju i realizaciji kompletnih sistema posebno je elemente. Neretko se u standardnu paletu FPGA
znaajan pri izradi prototipa, kada se eli provera elemenata uvruje i procesori za digitalnu obradu signala
odreenih reenja. Takoe, realizacija ureaja na bazi (DSP) kao i blokovi koji predstavljaju fazno kontrolisane
FPGA je veoma pogodna i kada je potrebno realizovati petlje (PLL). Procesorska jezgra se mogu implementirati
realitivno mali broj ureaja. hardverski ili softverski to zavisi od samog proizvoaa.
Logika za povezivanje logikih blokova unutar FPGA
4. PRINCIPI FPGA REALIZACIJE
kola predstavlja skup linija koje omoguavaju da se
ostvare samo veze izmeu logikih, memorijskih, ulazno
Ponuda programabilnog hardvera je veoma velika i izlaznih ureaja i drugih implementiranih blokova za
programabilna logika kola predstavljaju samo jednu od koje je ustanovljeno da su potrebne za ostvarivanje
komponenti. FPGA je ureaj koji se moe programirati
eljenih funkcija. Neke od linija mogu biti rezervisane za
nakon produkcije, to nije sluaj kod ASIC kola gde su razmenu specifinih signala, kao to su signali takta. Ove
sve funkcionalnosti unapred definisane i promena linije za povezivanje izrauju se tako da je kanjenje pri
funkcionalnosti nakon same fabrikacije bi zahtevala
prenosu signala po tim linijama manje nego po drugim
ponovno projektovanje od samog poetka do nivoa linijama. Mogu postojati i globalne linije za komunikaciju
ponovne fabrikacije integrisanog kola. FPGA poseduje unutar celog integrisanog kola, putem kojih se razmenjuju
mogunosti reprogramiranja, prilagoenje novim
signali za koje je ustanovljeno da je neophodno najmanje
standardima i mogunost rekonfiguracije hardvera za kanjenje. Razliiti proizvoai, kao i familije ureaja
odreene primene. istog proizvoaa razlikuju se po logici koju koriste za
FPGA integrisana kola su posebno znaajna za izradu povezivanje blokova FPGA ureaja.
komunikacionih ureaja gde je potrebna brza obrada
podataka i meublokovska razmena informacija. 5. PROJEKAT INTELIGENTNOG SENZORA
Komunikacioni protokoli koji su najee realizuju su:
kodovanje, dekodovanje, multipleksiranje i U radu je prikazan primer projektovanja procesorske baze
demultipleksiranje u vremenskom domenu, IP rutiranje, jednog inteligentnog senzora. FPGA platforma koja u
sortiranje paketa, rasporeivanje paketa u mrenim znaajnoj meri zadovoljava osnovne pretpostavke koje
prekidaima i ruterima i druge. Komunikacione funkcije zateva realizacija inteligentnih senzora je familja Fusion
se relativno brzo realizuju na FPGA kolima, pa samim tim firme Microsemi, [9]. Procesorsku bazu projektovanog
ova tehnika znaajno smanjuje potrebno vreme razvoja. inteligentnog senzora predstavlja arhitektura ARM Cortex
Opta arhitektura FPGA ureaja prikazana je na slici 5. M1, [10], [11]. Znaajno je napomenuti da je ova ARM
arhitektura i razvijena sa pretpostavkom realizacije u
okviru FPGA kola, [12]. Integracijom dodatne logike sa
pomenutom procesorskom arhitekturom moe se dobiti
integrisano kolo koje nalazi iroku primenu, [13], [14].
Imajui u vidu karakteristike Fusion familije FPGA kola i
arhitekture ARM Cortex M1 i njihovu meusobnu
kompatibilnost odlueno je da se inteligentni senzor
realizuje na bazi ove hardverske platforme.
Uzimajui ARM Cortex M1 kao procesorsku osnovu
inteligentni senzor je projektovan prema sledeim
dodatnim zahtevima:
Realizovati ulazno izlazni blok koji
Slika 5.Opta arhitektura FPGA
ukljuuje realizaciju A/D i D/A konvertora,
Ulazno/izlazni blokovi su interfejsi preko kojih FPGA kao i standardnih komunikacionih interfejsa
ureaj komunicira sa okolinom (izvori ulaznih signala, kao to su RS232, USB, SPI i I2C;
spoljanji ureaji, memorije i drugi digitalni sistemi).
Ulazno izlazni ureaji povezuju pomou kontakata Obezbediti mogunost pamenja
preko kojih se vri razmena odgovarajuih signala (ulazni, prihvaenih podataka kao i rezultata
izlazni, bidirekcioni). Najpoznatiji standardi za razmenu dobijenih nakon obrade u internoj memoriji;
signala na ulazno izlaznim kontaktima su LVTTL (eng. Obezbediti mogunost komunikacije sa
Low Voltage Transistor Transistor Logic), PCI okruenjem radi razmene informacija
Page 369 of 534

korienjem IEEE 802.15.4/ZigBee smatrati da ove tehnologije opravdano zauzimaju

komunikacionog standarda [15]. znaajno mesto u razvoju elektronskih ureaja.
Projektovano kolo, u hardverskom pogledu nije fiksne
strukture to dozvoljava kasnije modifikacije koje ne
utiu na poveanje trokova, osim dodatnog vremena koje
je potrebno za proces realizacije izmena. Zahvaljujui
tome mogue je kreirati jezgro inteligentnog senzora koje
se uz odgovarajue modifikacije moe prilagoditi
zahtevima konkretne primene.
Projektovani inteligentni senzor ne samo da omoguava
veoma jednostavnu rekonfiguraciju i nadgradnju
postojeih funkcija ve i realizaciju algoritama
samodijagnostike i povezivanje u senzorske mree. U
ovom primeru korien je ZigBee komunikacioni protokol
preko koga se ovakvi senzori mogu povezivati u beine
senzorske mree.
ZAHVALNICA
Rad je rezultat istraivanja koja se sprovode u okviru

projekta Razvoj i modelovanje energetski efikasnih,
adaptibilnih, vieprocesorskih i viesenzorskih
Slika 6. ema inteligentnog senzora dobijena korienjem elektronskih sistema male snage (TR32043) koji se
Microsemi Libero softvera realizuje u periodu 2011 2014. godina, a koji finansira
Svi blokovi osim ZigBee komunikacionog modula su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
realizovani korienjem IP jezgara dostupnih kroz Libero Republike Srbije.
Fusion IDE [16]. Za IEEE 802.15.4/ZigBee komunikaciju
bie koriena eksterna komponenta sa kojom e se LITERATURA
komunicirati serijskom USART vezom. Na slici 6 je
prikazan ema inteligentnog senzora iji je projekat [1] Fusion Embedded Development Kit Users
prikazan u ovom u ovom radu, a na slici 7 izgled Guide, Actel Corporation, 2009
projektovanog kola (layout) nakon realizacije projekta na [2] WEB portal International Society of Automation
nivou FPGA kola. http://www.isa.org/
[3] Reznik, L., Intelligent sensor: an attempt to
define, Proceedings of Second International
Conference on Knowledge Based Intelligent
Electronic Systems, 1998, pp. 603 608
[4] Rani, S., Inteligentni senzori, Tehniki
fakultet, aak, 2010
[5] Wilson, J., Sensor Technology Handbook,
Newnes, 2004
Slika 7. Izgled projektovanog kola nakon realizacije na
nivou FPGA kola [6] Yamasaki, H., Inteligent Sensor Handbook of
Sensors and Actuators, Elsevier, 1996
Korieno softversko razvojno okruenje moe da na
osnovu broja iskorienih blokova u okviru FPGA kola i [7] Ramovi, R. M., Arsoski, V., Mikroelektronska
izvrene simulacije rada ureaja proceni potronju kola projektovanje, dizajn i karakteristike,
elektrine energije na nivou realizovanog ureaja. U Elektrotehniki fakultet, Beograd, 2006
sluaju ovog projekta ukupna potronja energije, prema [8] Sass, R., Schmidt, A. G., Embedded Systems
proraunu dobijenom simulacijom na razvojnom Design with Platform FPGAs, Morgan
okruenju manja je od 100mW to je izuzetno dobro. Na Kaufmann, Publishres, 2010
bazi dobijene procene nivoa potronje moe se zakljuiti
da je ureaj pogodan za primene gde se podraumeva [9] Fusion Family of Mixed Signal FPGAs,
baterijsko napajanje. Revision 4, Microsemi Corporation, January
2013
6. ZAKLJUAK [10] Developing Embedded Application with ARM
Cortex M1 Processors in Actel IVLOO and
Na bazi prikaza projektovanja i realizacije inteligentnog Fusion FOGAs, White Paper, Actel Co., 2009
senzora korienjem FPGA kola i IP jezgara moe se
Page 370 of 534

[11] The Advantages of the 32 bit Cortex M1 [14] Pesovic, U., Projovic, D., Randjic, S.,
Processor in Actel FPGAs, White Paper, Actel Stamenkovic, Z., Customized Hardware
Co., 2007 Platform for Wireless Sensor Networks in
Agricultural Applications, Proceedings of the
[12] Cortex M1, Technical Reference Manual,
5th WSEAS International Conference on Sensor
ARM, 2008
and Signals (SESIG'12), Sliema, Malta,
[13] Pesovic, U., Randjic, S., Stamenkovic, Z., A September 7 9, 2012, pp. 63 66
Wireless ECG Sensor Node Based on Huffman
[15] Libero IDE v9.1, User's Guide, Actel Co.,
Data Encoder, IEEE 14th International
2010
Symposium on Design and Diagnostic of
Electronic Circuits & Systems, Cottbus, April 13 [16] Bhat, M., IEEE 802.15.4 Protocol
15, 2011, pp. 411 412 Implementation on FPGA, LAP LAMBERT
Academic Publishing, 2011
Page 371 of 534

POSTOJEE METEOROLOKO I HIDROLOKO OSMATRANJE U

REALNOM VREMENU U SLIVU TOPIDERSKE REKE
EXISTING METEOROLOGICAL AND HYDROLOGICAL REAL TIME
MONITORING ON THE TOPIDERSKA RIVER CATCHMENT
Milutin Stefanovi1, Mileta Milojevi1, Jelena otri1, Irina Milovanovi1,
1
Institut za vodoprivredu Jaroslav erni a.d.
Sadraj - Standardni osmatraki sistem RHMZ 2. UNAPREENJE OPREME I SISTEMA

(Republiki hidrometeoroloki zavod) je prilogoen MONITORINGA BUJINIH POPLAVA
potrebama drave u kojoj je sliv Topiderske reke
Najava i odbrana od bujinih poplava zahteva podatke
jedna taka. Glavna meteoroloka opservatorija
o visini i intenzitetu kie na slivu, kao i o naglom
RHMZ-a se nalazi na vododelnici sliva, ali blie uu
porastu vodostaja u reci. Ti podaci moraju biti preneti
(Koutnjak). Iako ta stanica ima savremenu mernu
do centra nadlenog za odbranu od poplava u realnom
opremu, nije redak sluaj da ta opservatorija ne izmeri
vremenu.
kiu koja pogodi centralni i gornji deo sliva.
Meteoroloko radarsko osmatranje otkriva oblane Odreivanje vrste, broja i mesta intalitranja merne
sisteme, ali nedostaju kalibracioni pluviometrijski opreme je sloen zadatak. Previe gusta osmatraka
ureaji koji bi omoguili prognozu intenziteta i mrea moe da onesposbi sistem za akviziciju
koliine kia.[1] U cilju modernizacije osmatranja, podataka usled previe velikog broja podataka, kao to
instalirani su instrumenti za praenje kie i poplave na retka mrea osmatranja najee ne osmotri opasnu
Topiderskoj reci u realnom vremenu. pojavu i ne prosledi informaciju o kritinoj pojavi.
Abstract The standard observation system RHMZ Za svaki sistem koji osmatra pojave od znaaja za
(Serbian Hydrometeorological Service) treats the odbranu od bujinih poplava je od presudne vanosti
Topiderska river catchment as one point. The main definisanje kritinih veliina osmotrenih pojava koje
meteorological observatory of RHMZ is situated on the uzrokuju potencijalnu bujinu poplavu.
catchment boundary, but closer to the mouth of the
river (in Koutnjak). Although the observatory is Na osnovu ranijih istraivanja i osmatranja na
Topiderskoj reci, kao i na slinim bujicama u Srbiji
equipped with modern measuring equipment,
oftentimes rainfall in the central and upstream part of definisani su kriterijumi za alarmiranje sistema odbrane
the catchment is not measured at all. Meteorological od poplava.
radar observations detect cloud systems, but lack Za kie su definisani kriterijumi kada se javljaju bujini
pluviometric calibration devices in order to predict poplavni talasi po intenzitetu i visini pale kie:
rainfall intensities and amounts.[1] In order to
modernize surveillance, instruments were installed to - Po intenzitetu kada se osmotre kie
monitor rainfall and flooding in the river Topciderka in intenziteta veeg od 4 mm za 5 minuta
real time. - Po visini kie odrena je kritina veliina kada
1. UVOD padne vie od 40 mm za jedan sat.
Topiderska reka je hidroloki osmatrana od 1957. Za vodostaje su odreeni kriterijumi za alarmiranje

godine do danas sa manjim prekidima i uz premetanje odbrambenog sistema, prema dubini vode u bujinom
mernog mesta zbog radova na regulaciji vodotoka i koritu i prema brzini porasta vodostaja:
rekonstrukciji eleznikog koridora. Sadanje - Kada vodostaj u bujinom koritu pree 100
hidrometrijsko merno mesto je u Rakovici od cm
1990.godine. [2]
- Kada vodostaj iznad kritinog raste vie od 10
U periodu redovnog i kratkoronih namenskih cm u toku 10 minuta.
osmatranja koja traju od 1957. godine do danas,
zabeleeno je vie poplava, od kojih su karakteristine Navedeni kriterijumi su osnova za programiranje
poplave iz 1985, 1999. i 2005. godine. osmatrake nerne opreme. [3]
Zbog brzine nastanka i kratkog trajanja poplavnih Za ostvarivanje zadatka monitoringa u realnom
talasa, kao i ogranienja klasine meteoroloke i vremenu definisan je racionalan obim merne opreme
hidroloke opreme, analize su raene naknadno i koja e zadovoljiti uslove akrivne odbrane od bujica u
osmatranja nisu omoguila pravovremenu najavu i realnom vremenu. Odabrana su dva mesta za
odbranu od bujinih poplava. instaliranje ureaja za monitoring kie i dva mesta za
monitoring vodostaja.
Page 372 of 534

U okviru realizcije projekta Monitor 2, finansiranog od

strane Evropske unije, propisanom procedurom su
nabavljeni merni ureaji koji su ispunjavali postavljene
uslove. Nabavljena je merna oprema koju ine dva
automatska pluviografa i dva automatska limnigrafa.
Izabrana je oprema Eiklkamp, jer je osim zahtevanog
kvaliteta, ponudila jedinstven komunikacion sistem i
srazmerno jeftin softver za akviziciju podataka i
upravljanje ureajima.
Za svaki ureaj je nabavljen komunikacioni i
programabilni modul. Nabavljena su dva komandna
komunikaciona modula za komandni centar i analitiki Slika 2. e+ RAIN pluviograf na stanici Ripe sa
razvojni centar u Zavodu za ureenje bujica i zatitu od drugim meteorolokim instrumentima
erozije, Instituta za vodoprivredu Jaroslav erni.
Automatski merni ureaji su instalirani na unapred
pripremljenim mestima, koja su naznaena preglednoj
karti sliva Topiderske reke.
Slika 3. e+ RAIN Automatski pluviograf instaliran u

Ripnju -Draenovac
4. INSTALACIJA LIMNIGRAFA
- VODOMERA
Najnizvodniji automatski limnigraf je instaliran na
mostu u Resniku. Drugi uzvodni limnigraf je instaliran
na mostu Ripanj rampa.
Slika 1. Sliv Topiderske reke sa instaliranom

opremom za praenje kie i poplava
3. INSTALACIJA PLUVIOGRAFA
Slika 4. Limnigraf na profilu Ripanj rampa
- KIOMERA
Svaki instalirani ureaj je opremljen mernim i
Pluviografi - kiomeri su instalirani u gornjem delu
komunikacionim modulom, koji je programabilan.
sliva Topidreske reke. Jedno od odabranih mesta je
ogledna eroziona stanica Ripe, koja sa prekidima
radi vie od 40 godina. Drugi automatski pluviograf je
instaliran u Ripnju, na vododelnici Topiderske i
Barajevske reke.
Slika 5. Merna sonda za limnimetrijsko merenje

vodostaja
Page 373 of 534

5. ZABELEENI REZULTATI OSMATRANJA

Kako je period aktivnog osmatranja srazmerno kratak,
u poetku su usvojeni kriterijum za alarm koji su bili
nii od onih koji su potrebni. To je uraeno zato to je
pojava kia i proticaja manjih vrednosti verovatnija, to
daje bolje uslove za obuku zaduenog osoblja, jer se
takve pojave ee javljaju.
- Za kie je odabran kriterijum za alarm kada
tokom 5 minuta padne 2 ili vie milimetara
kie.
Slika 6. Detalj merne i transmisione instalacije na
limnimetrijskoj stanici Resnik - Za vodostaje je odabran kriterijum za alarm
kada vostaj pree 50cm.
Iako su kriterijumi snieni, tokom nepuna dva meseca
osmatranja zabeleena je pojava jedne jake kine
epizode, koja se dogodila 20.07.2011.godine. Tokom
15 minuta je na obe pluviometrijske stanice, skoro
istovremeno, palo 16 mm kie. To je intezitet koji je u
naim klimatskim uslovima uzronik bujinih poplava,
svakako kada sa istim prosenim intenzitetom traje
najmanje jedan sat. Ovom prilikom je tokom narednog
sata palo jo 12 mm. Ukupni rezultat je inicijalna
pojava naglog porasta proticaja, na Topiderskoj reci,
odgovarajua paloj kii. [4]
Na slici 8. je prikazan uporedni grafikon pluviograma
zabeleene kie i vodostaj i proticaj na limnimetrijskoj
stanici Resnik.
Slika 7. Dobijen alarm da je poela kia jakog

inteziteta
Slika 8. Uporedni prikaz zabeleene kie, vodostaja i proticaja
Page 374 of 534

Kako automatska merna oprema koja je instalirana ima

automatsku sinhronizaciju asovnika na svim mernim
mestima, sa akvizicionim kompjuterom i u ovom
sluaju je potvreno da u sluaju bujica, kakva je
Topiderska reka, bujini poplavni tajas nastaje dva do
tri sata nakon poetka jake kie.
Osmotrena kia koja je padala prvih 15 minuta (16
mm) uzrokovala je nakon tri sata nagli porast
vodostaja, sa trendom koji odgovara trendu jake kine
epizode. Naredna kina epizoda od 12mm, koja je
padala ceo sat, iako iznosi 75% prve intezivne epizode
nije uticala na porast vodostaja. Zaista je zabeleen
porast vodostaja od 1cm, koji moe da potie od
retardacije vode iz prve kine epizode, dok je druga
kina epizoda produila trajanje talasa.
Slika 11. 13:50 Kia slabog i umerenog intenziteta
Zabeleene kie su potvrene i meteorolokim iznad teritorije Beograda i Topiderske reke
radarskim osmatranjima.[5] Na etiri sukcesivna
radarska snimka, koji su dostupni preko interneta,
jasno je vidljivo kretanje kinih oblanih masa i
stvaranje kumulonimbisnih oblaka. Jasno je vidljiva
brzina kretanja olujnih oblaka i vreme jake kine
epizode koja je bila izmeu 12:35 i 12:50, to je
vidljivo na radarskom snimku od 12:50, na kojem se
jasno vidi da je centar kie bio iznad Topiderske reke
(crveno narandasta boja), kao i da kasnije nije bilo
jae kie.
Slika 12. 14:50 Kini oblaci odlaze od Beograda i

Topiderske reke
6. OBUKA LJUDSTVA
Obuka ljudstva ukljuenog u sistem odbrane od
bujinih poplava na Toiderskoj reci je neophodna i od
presudne vanosti. Naime, bujine poplave se dogaaju
nakon nekoliko sati, posle jake kie, pa svako
Slika 9. 11:20 Kini front sa olujnim jezgrima stie u zakanjenje u odbrani od bujinih poplava uzrokuje
Srbiju sa zapada nepotrebno velike tete. Zato je vano da angaovano
ljudstvo prepoznaje znaaj i vanost svake poruke i da
svoje delovanje uskladi sa promenom situacije, koja se
zaista brzo menja. Obuka ljudstva je podeljena na tri
dela.
- Prvu grupu ine strunjaci koji e prikupljati
sistematizovati i analizirati prikupljene
podatke. Posebno se prikupljaju podaci o
problemima koji se uoe tokom rada. Zadatak
ove grupe strunjaka je programiranje pragova
alarmnih poruka i njihove promene.
- Drugu grupu ljudstva ine strunjaci
odgovorni za operativnu odbranu od poplava.
Oni prate osmotrene podatke i imaju
ovlaenja da aktiviraju odbranu i pre
Slika 10. 12:50 Ekstremna kina jezgra iznad automatskog alarma, ako procene da je to
Beograda i Topiderske reke neophodno.
Page 375 of 534

- Treu grupu ine operativci, na odbrani od podii nivo svesti kroz tri faze upravljanja: priprema,
poplava, koji su obueni da prepoznaju znaaj odgovor, pomo.
poruke i da izvre predviene zadatke u
Sutina projekta je da se pobolja dostupnost
skladu sa operativnim planom aktivne odbrane
informacija kako bi informacije o individualnim
od poplava.
izlaganjima riziku i reakcijama u hitnim sluajevima
Obuka ljudstva za rad sa mernim akvizicionim mogle biti dostupne svima.
sistemom je zavrena i u toku je redovno prikupljanje
Jedino predloen sistem automatskog osmatranja
osmotrenih podataka i njihova analiza.
putem senzora omoguava raspolaganje potrebnim
podacima o bujinim poplavama i pravovremeno
donoenje ispravnih odlika bitnih za bezbednost
7. ZAKLJUAK graana koji su ugroeni na tom podruju.
Osmotreni podaci su pokazali upotrebljivost instalirane
Dobijeni izlazni rezultat je skup procedura za
opreme i mogunost pravovremene najave bujinih
osmatranje nastanka, uoavanje poplavnog talasa u
poplava. Sada predstoji dalja obuka ljudi, u skladu sa
realnom vremenu i skup procedura za smanjivanje
rezultatima analiza prikupljenih podataka i
rizika od bujinih poplava.
uvebavanje novih procedura za brzo reagovanje u
sluaju pojave jakih kia. LITERATURA
Uspostavljeni sistem za praenje pojave bujinih [1] M.Stefanovi, Z.Gavrilovi-Metodologija za izradu
poplava i odbrane od njih je minimalne konfuguracije, planova za odbranu od poplava Institut za
neophodne za uspostavljanje sistema monitoringa i vodoprivreduJaroslav erni- 1998.
pravovremenog delovanja.
[2] Milovanovi I., Stefanovi M., Gavrilovi Z.:
Slini sistemi su uspostavljeni u svetu, u razvijenim Monitoring bujinih poplava na Topiderskoj reci u
evropskim zemljama, ali uz angaovanje neuporedivo realnom vremenu, YUINFO-10, Konferencija o
veih sredstava u odnosu na ona koja su nam bila na raunarskim naukama i informacionim tehnologijama,
raspolaganju. Ipak, sustinske razlike nema. 03.-06.03.2010., Kopaonik, ISBN 978-86-85525-05-6,
Izdava: Drutvo za informacione sisteme i raunarske
Svi sistemi namenjeni pravovremenoj najavi bujinih
mree, rad CD-u 5 str., 2010.
poplava imaju slinu strukturu, koju je mogue
pojednostavljeno podeliti na: [3] Stefanovi M., Gavrilovi Z., Milovanovi I.,
Zlatanovi N., Milojevi M.: Determining criteria for
- Merni ureaji za osmatranje i akviziciju monitoring torrential rains, 13th Plinius Conference on
podataka o jakim kiama i pojavi bujinih
Mediterranean Storms - Disasters and Climate Change:
poplava.
Know to Adapt, Programme Book, 7-8 September
- Transmisioni ureaji za direktno povezivanje 2011, Savona, p. 43, 2011.
mernih ureaja i alarmnih i analitikih [4] Stefanovi M., Gavrilovi Z., Zlatanovi
centara. N:Torrential Flood Monitoring and Real Time Alerting
- Kompjuterski sistemi sa namenskim System in Serbia in Support of the Activation of
softverom za alarmiranje i za analize i Contingency Procedures, "MONITOR II - Practical
unapreenje sistema najave i odbrane od Use of MONITORing in Natural Disaster Management
bujinih poplava. - Final Conference", 14 May 2012, Innsbruck, Austria,
Proceedings pp. 44-50, 2012.
- Stalna finansijska podrka, podjednako za rad http://www.monitor2.org/downloads/MONITORII_FC
razvijenih sistema za alarmiranje, kao i za _conference%20proceedings.pdf
unapreenje postojeeg i razvoj boljih reenja.
[5] http://www.hidmet.gov.rs
Iako je sistem monitoringa na Topiderskoj reci
razvijen skromnim sredstvima, on ne zaostaje po
mogunostima za sistemima monitoringa razvijenim, u
vodeim evropskim zemljama, koji su viestruko
skuplji.
Instaliranje opreme za praenje bujunih poplava na
Topiderskoj reci je okonana i sistem monitoringa je
uspostavljen i stavljen u funkciju. Ali, to je tek poetak
dugoronog posla na njegovom odravanju i
unapreenju.
Cilj ovog projekta je da razvije procedure koje bi
omoguile integrisanje razliitih izvora informacija iz
monitoring sistema, zapisa prolih dogaaja, analize
hazarda i hazardnih procesa. Takoe, potrebno je
Page 376 of 534

ZNAAJ JTAG INTERFEJSA

ZA POPRAVKU MATINIH PLOA
THE IMPORTANCE OF JTAG INTERFACE
FOR REPAIRING MOTHERBOARDS
Sinia G. Mini1, Milo Vorkapi2
1
Uiteljski fakultet, PMF, Univerzitet u Pritini-K.Mitrovici
2
IHTM-CMTM, 11000 Beograd
Sadraj Svaka matina ploa koja na sebi ima procesor koja se bavila proizvodnjom istih, ali problem je bio u
i flash ip ili bios ima i mesto za spajanje JTAG adaptera. samom testiranju ispravnosti takvih ploa kao i tampanih
To nam omoguava da popravljamo ak i matine ploe veza koje su povezivale kako integralna kola, tako i sve
pametnih telefona, PDA ureaja, laptopa, modema, ostale elektronske komponente meusobno.
rutera itd. U radu je dat primer popravke IBM STB02500
matine ploe. JTAG adapter znatno bre, efikasnije i esto se deavalo da se prilikom serijske proizvodnje
preciznije otklanja nedostatke, greke i kvarove koje se tampanih elektronskih ploa pojavljivao veliki broj
javljaju na matinoj ploi, Prednost koritenja JTAG kvarova na njima, a sve se to deavalo prvenstveno zbog
adaptera ogleda se u stalnoj edukaciji tehnikog kadra. tzv. hladnih lemova koji su uzronici slabih spojeva na
pojedinim elektronskim komponentama, zatim
Abstract - Each motherboard is wearing a processor and nepravilnosti u proizvodnji tampanih ploa ili zbog
flash chip or bios has a place to connect JTAG adapter. prekida veza izmeu elektronskih komponenti. To je bio
JTAG adapter enables us to repair even the motherboard razlog za implementaciju i razvoj JTAG interfejsa.
of smart phones, PDAs, laptops, modems, routers, etc..
The paper gives an example of repair IBM STB02500 Danas se gotovo na svim matinim ploama nalazi JTAG
motherboard. JTAG adapter much faster, more efficiently konektor, na koji se spaja JTAG interfejs iji je zadatak
and accurately removes defects, errors or failures that da ispita njihovu ispravnost. Isto tako treba napomenuti,
occur on the motherboard. The advantage of using JTAG da se JTAG interfejs moe koristiti i za druge svrhe osim
adapter is reflected in the continual training to technical testiranja ispravnosti, a jedna od njih je popravka raznih
personnel. tipova matinih ploa.
1. UVOD JTAG je 1990. godine postao IEEE 1149.1 standard,

nakon njegove dugogodinje upotrebe. Te iste godine
JTAG interfejs se u samom poetku prvenstveno koristio Intel je objavio svoj prvi procesor za JTAG sa oznakom
za testiranje elektronskih tampanih ploa i to nakon 80486 [2]. Zbog svoje ekonomske opravdanosti, neka
njihove proizvodnje. Koritenje JTAG interfejsa, u skorije manja preduzea koja ne mogu da priute skupe ureaje
vreme postalo je znatno intezivnije i to: u testiranju, za testiranje, upravo koriste JTAG.
otklanjanju greaka, doradu fabrikog softvera i popravku
raznih tipova matinih ploa. 2. ARHITEKTURA JTAG
Gotovo svako modernije i savremenije preduzee, koje se Na slici 1 prikazana je jednostavna arhitektura JTAG-a.
bavi proizvodnjom, distribucijom, prodajom ili uvozom Re je o minimalnoj konfiguraciji koju obezbeuju etiri
potroake elektronike u svom sektoru servisa, poseduje spoljna pina: TCK, TDI, TDO i TMS pinovi [3]. Ovi
bar jedan JTAG interfejs (adapter). Re je o alatu koji se pinovi zajedno ine tzv. TAP Port (engl. Test Access
ne koristi svakodnevno. Korisnici moraju dobro da su Port). Treba napomenuti da JTAG arhitektura [4]
upoznati sa hardverom, softverom, arhitekturom raunara poseduje i dva dodatna registra, a to su registar za
i elektronikom. instrukcije, (engl. instruction register) i zaobilazni
registar (engl. bypass register).
Takav alat se danas koristi za popravku i testiranje gotovo
svih vrsta ureaja koji poseduju procesor, RAM memoriju Ukoliko se na pinu TCK nalazi logiko 1 tada e se vriti
i flash memoriju (ROM memoriju) od matinih poa pomeranje unutra, odnosno unos bita i oburnuto. Ako se
raunara i lap topa, pa do set top box-ova (digitalnih na pinu TCK nalazi logiko 0, tada se vri pomeranje
satelitskih, zemaljskih ili kablovskih prijemnika), spolja, odnosno isitavanje. Osnovni nain rada jeste da
pametnih (SMART) telefona, iPod ureaja i mrenih se sauva redosled stanja registara, tj. da se unos nove
ureaja. vrednosti, odnosno pomeranje unutra vri putem pina
TDI, dok se istovremeno pomeranje spolja ili isitavanje,
JTAG je skraenica od engleskih rei (engl. Joint Test vri putem pina TDO, tako da je registar automatski
Action Group), predstavlja industrijsku grupu osnovanu primio novu unesenu vrednost. Kada je re o minimalnoj
1985 godine koja je razvila metodu za testiranje konfiguraciji, postoje samo dva registra: granini registar
elektronskih tampanih ploa nakon njihove proizvodnje (engl. boundary register) i zaobilazni registar (engl.
[1]. U to doba, vieslojne elektronske ploe kao i bypass register).
integralna kola postaju standard u elektronskoj industriji
Page 377 of 534

jednom upisani podaci mogu izbrisati, ali samo

elektrino.
Development Panel dodatne opcije
Prilikom pogreno nadograenog Firmware-a matina
ploa postaje apsolutno beskorisna. Prvi korak koji se
preporuuje u takvim situacijama podrazumeva brisanje
sadraja flash memorije, videti sliku 3. Ovaj proces
postavlja sve bite u flash memoriji na logiko 1. Funkcija
programiranja (engl. Flash Programming), moe samo da
promeni bit logiko 1 na bit logiko 0 ali ne i obrnuto.
Nakon to se proces unosa Firmware-a zavri, matina
ploa se iskljui iz izvora napajanja, a zatim se ponovo
Slika 1. Arhitektura JTAG-a ukljuuje.
Postoji nekoliko naina na koji se raunar povezuje na

JTAG konektor matine ploe [5]: paralelni (printerski)
port, USB port, Ethernet port. Najjednostavniji nain je
povezivanje kabla za paralelni (printerski) port, dok su
mnogo bolji (i dosta komplikovaniji kada je u pitanju
kontrolisanje) USB i Ethernet JTAG kablovi jer
obezbeuju daleko bri prenos i komunikaciju izmeu
raunara i JTAG interfejsa [6].
Slika 3. Brisanje sadraja flash memorije
Informacije poput veliine flash memorije, zatite od
upisivanja podataka i slino, nalaze se u sklopu programa Nakon brisanja sadraja flash memorije pristupa se
JKeys. Na slici 2 prikazan je JKeys program. Kada se procesu unosa Firmware-a u flash memoriju (ip)
pokrene program, pretraujuje se flash memorija na matine ploe, to je prikazano na slici 4.
osnovu modela.
Slika 2. Detekcija procesora i izbor flash memorije
U padajuem meniju Region bira se flash memorija, na

osnovu modela, u koju se kasnije upisuje Firmware. Slika 4. Proces unosa Firmware-a u flash memoriju
Kada se odabere model flash memorije, u okvire Start,
Bytes, Width, Delta i Offset automatski se Firmware obino poseduje zaglavlje (engl. header), ili
dodeljuju podaci vezani za odabranu flash memoriju. drugim reima odreeni broj bajtova koji opisuju
Firmware. U tom sluaju, potrebno je otvoriti sadraj
Pritiskom na dugme Detect dobijaju se informacije o Firmware-a u Hex editoru, a zatim izbrisati dodatne
vrsti procesora koji se nalazi na matinoj ploi. Ostale bajtove koji ne pripadaju tom istom Firmware-u. Treba
opcije koje nudi JKeys program su : napomenuti da Firmware mora da bude tano odreene
Save Mem slui za spaavanje sadraja flash veliine kao i flash memorija (ip). Ukoliko se radi o
memorije Flash dump ili Backup. veliini flash memorije (ipa) od 2MB (2048KB), onda i
Flash Programming slui za programiranje flash Firmware mora da bude iste veliine. To je razlog zbog
memorije (unos Firmware-a) koga se briu dodatni bajtovi u zaglavlju.
EEPROM Programming slui za programiranje
EEPROM memorije. EEPROM (engl. Electricaly Naprednije matine ploe koje koriste set top box, obino
Erasable Programmable Read Only Memory) je se ne isporuuju sa JTAG prikljukom. U tom sluaju
vrsta izbrisane memorije koja moe da se brie i matina ploa koristi dva Bootloader-a. Prvi proverava
ponovo programira i to elektrinom strujom. Slui da li je uopte potrebno da se nadogradi novija verzija
za trajno pohranjivanje podataka, pri emu se Firmware-a. Ukoliko nije, drugi Bootloader se
pokree, koji zatim pokree postojei Firmware.
Prednost ove metode je u tome to se prvi Bootloader
Page 378 of 534

nikada ne nadograuje, tako da korisnici mogu da unose za JTAG interfejs adapter. Putanja koja vodi do fajlova je
Firmware koji ele. sledea :
3. POPRAVKA IBM MATINE PLOE C:\+JTAG Dm500\Jtagdm500AI0
Na sledeom primeru dat je primer popravke matinE Kada se pristupilo folderu, ukucava se naredba kojom se
plou koja primenjuje DOS operativni sistem. Koristiti se dobijaju informacije o matinoj ploi.
opisani JTAG interfejs adapter. Na slici 5 prikazan je blok
dijagram i fiziki izgled procesora [7]. Procesor poseduje C:\+JTAG Dm500\Jtagdm500AI0\jtagdm500 m dm500-i
pinove za spajanje JTAG interfejsa. Na osnovu dijagrama
vidi se da procesor (IBM STB02500) kontrolie i upravlja Ova naredba poziva izvrni fajl info.bat. U Windows
svim ostalim delovima matine ploe od memorije (Flash, okruenju dovoljno je samo pokrenuti info.bat. U
ROM, SRAM, SDRAM i slino), pa do perifernih trenutnku pokretanja izvrnog fajla info.bat, na matinu
ureaja, IDE interfejsa, audio i video ureaja, mrene plou mora se dovesti izvor napajanja. Nakon toga
kartice itd. pojavljuje se prozor (videti sliku 7) koji prikazuje sve
neophodne informacije vezane za matinu plou.
Najvanije je da procesor komunicira sa svim ostalim
delovima matine ploe.
Slika 5. Blok dijagram (levo),

fiziki izgled IBM STB02500 procesora (desno)
Slika 7. Pokretanje izvrnog fajla proba bat file.bat
Slika 6 prikazuje matinu plou sa svim njenim
standardnim elektronskim komponentama (flash Ako matina ploa i dalje ne funkcionie, pristupa se
memorija, procesor, SDRAM memorija, mrena karta procesu nadogradnje Bootloader-a, slinogoreopisanom
itd.). SDRAM memorija, mrena karta, audio i video primeru. Nadogradnja Bootloader-a vri se pokretanjem
karta su integrisani na matinoj ploi. Pored toga, na sledee naredbe :
matinoj ploi su navedeni naponi koji slue za pravilno
funkcionisanje navedenih elektronskih komponenti. C:\+JTAG Dm500\Jtagdm500AI0\jtagdm500 m dm500-
Ukoliko se desi da je vrednost nekog napona promenjena e 00:09:34:01:A4:3F
ili varira, matina ploa ili deo matine ploe nee
funkcionisati. Veina elektronskih komponenti se Matina ploa se prikljuuje na izvor napajanja i
direktno napaja naponom od 3,3V, osim procesora. pritiskom na komandu Enter, zapoinje proces
Procesor se napaja naponom ija vrednost iznosi 1,8V i nadogradnje Bootloader-a [8]. Unos Bootloader-a u
on mora da bude stabilisan, a stabilizacija se vri pomou flash memoriju traje oko 2 minute, a proces unosa se prati
stabilizatora napona AE1117. u procentima od 0% do 100%, videti sliku 8.
Slika 6. Prikaz matine ploe (IBM STB02500)

i JTAG interfejsa
Slika 8 Proces nadogradnje Bootloader-a
Matina ploa poseduje i JTAG prikljuak. Komunikacija
JTAG adaptera sa raunarom e se odvijati putem Jedna od prednosti ovakvog postupka je i promena MAC
paralelnog (LPT) porta. Kada se spoji JTAG interfejs adrese ureaja. Trenutna MAC adresa ureaja je
adapter na matinu plou, pre dodavanja izvora napajanja, 00:09:34:01:a4:3f. eljena MAC adresa treba da bude
potrebno je pokrenuti DOS ili cmd Command Prompt, a 3f:a4:01:34:09:00 i tada se napie sledea naredba:
zatim pronai folder u kome su smeteni svi fajlovi vezani
Page 379 of 534

C:\+JTAG Dm500\Jtagdm500AI0\jtagdm500 m dm500- od 3,3V, dok izlaz stabilizatora mora da obezbedi napon
e 3F:A4:01:34:09:00 (nova MAC adresa) od 1,8V koji slui za napajanje procesora.
Unosom nove MAC adrese vri se nadogradnja Poruka 4 ako se prilikom pokretanja naredbe dobije
Bootloader-a u flash memoriju. Meutim, prilikom sadraj poruke u kome se izvri naredba brisanja flash
pokretanja naredbe memorije Erase Flash. done i nakon toga se ne pojavi
proces nadogradnje Bootloader-a prikazan u
jtagdm500 m dm500-i procentima, u tom sluaju ponovo postoji problem sa
flash memorijom (ipom). Reenje problema se nalazi u
dobijaju se neophodne informacije o matinoj ploi, a pri Poruci 2.
tome se dobijaju sledee poruke (videti sliku 9):
Poruka 5 problem je isti kao i u poruci 4. Najee
reenje ovog problema je da se fiziki skine flash
memorija (ip) i programira korienjem odgovarajueg
programatora.
5. ZAKLJUAK
U ovom radu predstavljena je jedna sasvim nova metoda

koja moe biti od znaajne koristi sektorima servisa u
preduzeima koja se bave proizvodnjom, distribucijom i
prodajom potroake elektronike bazirane na upotrebi
matinih ploa. Predstavljen je alat koji je alternativa
skupim ureajima za testiranje, a koji moe biti itekako
koristan za testiranje, popravku, otklanjanje greaka,
pohranjivanje fabrikog softvera itd.
Slika 2. Prikaz moguih poruka JTAG interfejs (adapter) moe znatno bre, efikasnije i
preciznije da otkloni nedostatke, greke i kvarove koji se
Poruka 1 upozorava da se pojavila greka prilikom pojave na nekoj matinoj ploi, ali isto tako moe da
testiranja registara. U ovom sluaju, program nudi postigne i bolje rezultate ak iako je znatno jeftiniji od
mogue reenje problema, a to je da se proveri konekcija nekih sloenijih i skupljih ureaja namenjenih za istu
kablova, a odnosi se na paralelni (LPT) kabal kojim se svrhu.
spaja raunar sa JTAG interfejs adapterom i konektor koji
se spaja na matinu plou. Meutim, ako se pojavi ova JTAG interfejs se moe primenjivati na razliitim
poruka najei problem jeste na samom napajanju tipovima matinih ploa. Ne radi se samo o matinim
matine ploe, pa je neophodno proveriti napone koji ploama personalnih raunara, ve i o matinim ploama
napajaju matinu plou, a to su naponi od 3,3V, 5V i 12V. raznih drugih ureaja poput pametnih telefona, lap
topova, iPoda, mrenih ureaja i sl., odnosno svih onih
Poruka 2 upozorava da program ne moe da prepozna ureaja koji posjeduju procesor, RAM memoriju i flash
tip flash memorije (ipa). Ako se dobija ovakva poruka (ROM memoriju), a takvih je danas mnogo.
prilikom pokretanja naredbe, neophodno je proveriti
napajanje flash memorije, ija vrednost iznosi 3,3V (slika Za razliku od klasinih metoda i alata koji veinom
6). Ako je napajanje uredno, fiziki se skida flash koriste hardverski deo, JTAG interfes koristi i hardverski
memorija, a nakon toga se programira korienjem i softverski deo, to otvara bezbroj mogunosti, jer
programatora. Ukoliko flash memorija ne moe da se konbinacijom hardvera i softvera alat postaje efikasniji,
programira, onda je dolo do oteenja flash memorije bri i precizniji kada je u pitanju krajnji rezultat.
(ipa).
6. LITERATURA
Poruka 3 ukoliko se dobije ovakva poruka to znai da
program ne moe da prepozna tip procesora koji se koristi [1]http://en.wikipedia.org/wiki/Joint_Test_Action_Group
na matinoj ploi. U tom sluaju, neophodno je proveriti [2]http://en.wikipedia.org/wiki/Joint_Test_Action_Group
napon koji slui za napajanje procesora, a ija vrednost #cite_note-ieee1149.1-1990-1
iznosi 1,8V (slika 6). esto se deava da vrednost napona [3]http://en.wikipedia.org/wiki/Joint_Test_Action_Group
padne na 0,7V. Postoje dva mogua problema, a to su : #JTAG_IEEE_Std_1149.1_.28boundary_scan.29_instruct
greka u samom procesoru (npr. kratak spoj ili ions
optereenje, fiziko oteenje procesora, oteenje usled [4]http://www.amontec.com/pub/amt_ann004.pdf
udara groma i sl.) i greka u napajanju. U prvom sluaju [5]http://www.fpga4fun.com/JTAG2.html
matinu plou moemo popraviti samo ako fiziki [6]http://es.elfak.ni.ac.rs/Papers/ARM7%20Procesor.pdf
zamenimo procesor, dok u drugom sluaju mora se [7]http://elcodis.com/parts/6076200/STB02500.html
proveriti stabilizator napona AE1117 koji je najei [8]http://hr.wikipedia.org/wiki/Boot_loader
uzrok ovog problema. Na ulaz stabilizatora, dolazi napon
Page 380 of 534

[9]http://support.atmel.no/knowledgebase/avrstudiohelp/
mergedProjects/AVRDragon/AVRDragon_connecting_to
_target_through_the_jtag_interface.htm
[10]http://www.corelis.com/education/JTAG_Tutorial.ht
m#NeededTools
[11]http://trewmte.blogspot.com/2012/09/jtag-
tutorial.html
[12]http://en.wikipedia.org/wiki/Joint_Test_Action_Grou
p
[13]http://tesla.pmf.ni.ac.rs/Predavanja/racunar_sist/Knjig
a_-_Vol2/GLAVA7.pdf
[14]http://www.ee.ic.ac.uk/pcheung/teaching/ee3_dsd/ti_j
tag_seminar.pdf
[15]http://support.atmel.no/knowledgebase/avrstudiohelp/
mergedProjects/AVRDragon/AVRDragon_connecting_to
_target_through_the_jtag_interface.htm
[16]http://www.avrfreaks.net/modules/FreaksArticles/file
s/17/Guide_ToUnderstanding_JTAG_fuses_and_Security
.pdf
[17]Sinia G. Mini, Praktikum iz osnova informatike i
raunarstva, Uiteljski fakultet - Leposavi, 2007. godina,
Unigraf-Ni
[18]S. Mini, M. Vorkapi, Raunarsko obrazovanje za
inenjera Mehatronike, Konferencija Tehnika i
informatika u obrazovanju, 2008, aak, Maj 9-11,
Zbornik radova, str. 137-143, Tehniki fakultet aak,
ISBN 978-86-7776-062-5
Page 381 of 534

REALIZACIJA BREG SERIJSKOG KONVERTORA

PSEUDOSLUAJNOG U PRIRODNI KOD
REALISATION OF FASTER SERIAL PSEUDORANDOM/NATURAL
CODE CONVERTER
Goran Miljkovi, Dragan Deni, Milan Simi, Aleksandar Joci
Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet u Niu
Sadraj Konvertori pseudosluajnog u prirodni kod se oitavanje koda [2, 5], sistem za sinhronizaciju oitavanja
primenjuju u razliitim sistemima koji koriste koda [2, 6, 7], sistem za detekciju greaka oitavanja koda
pseudosluajne binarne sekvence (PSBS), kao to je [1, 8] i konvertor pseudosluajnog u prirodni kod [2, 7,
sluaj kod pseudosluajnih apsolutnih pozicionih 9].
enkodera. U radu su prikazane implementacije serijskog
konvertora koda sa Fibonaijevim generatorom PSBS, Metode konverzije pseudosluajnog u prirodni kod
kao i breg serijskog konvertora koda sa Galoa moraju da zadovolje dva suprotna zahteva, to krae
generatorom PSBS. Detaljna vremenska analiza i vreme konverzije koda i to manja sloenost i cena
ispitivanje funkcionalnosti prikazanih serijskih hardverske realizacije. Metode konverzije
konvertora koda je uraena pomou simulacija u pseudosluajnog u prirodni kod se mogu podeliti u tri
softverskom okruenju NI Multisim. razliite grupe: paralelni [7], serijski [2, 9] i serijsko-
Abstract The pseudorandom/natural code converters paralelni konvertori koda [7]. Paralelni konvertori
are applied in different systems which exploit pseudosluajnog u prirodni kod su najbri, ali zahtevaju
pseudorandom binary sequence (PRBS), such as absolute veliku ROM memoriju za smetanje tablice prevoenja,
pseudorandom position encoders. Both implementations posebno u sluaju enkodera visoke rezolucije. Serijski
of serial code converter with Fibonacci generator of konvertori koda su najjednostavniji, manje hardverski
PRBS, as well as a faster serial converter with Galois zahtevni, ali sporiji od paralelnih. Kompromisno reenje
generator of PRBS are presented in the paper. Detailed su serijsko-paralelni konvertori koda, koji kombinuju
timing analysis and functionality examining of presented prethodne dve metode.
serial code converters is performed through simulations
in NI Multisim software. U radu su najpre detaljno opisana dva razliita reenja
serijskih konvertora pseudosluajnog u prirodni kod koji
1. UVOD se mogu koristiti u apsolutnom pseudosluajnom
enkoderu ili u drugim oblastima gde se primenjuju PSBS.
Apsolutni pseudosluajni pozicioni enkoderi se koriste za Prvo, reenje koje koristi Fibonaijev generator PSBS je
merenje pozicije u industriji, robotici, liftovima, detaljno objanjeno, a zatim bre reenje koje koristi
teleskopima, antenama, tampaima, itd. Odreivanje Galoa generator PSBS. Prikazani serijski konvertori
apsolutne pozicije u ovim enkoderima se zasniva na pseudosluajnog u prirodni kod su zatim realizovani u NI
osobini n-bitne binarne pseudosluajne sekvence (PSBS) Multisim softverskom okruenju. Simulacije su
da prozor duine n, koji klizi du sekvence, uvek izdvaja iskoriene za funkcionalnu i vremensku analizu serijskih
jedinstvenu kodnu re u svakom trenutku [1, 2]. Takoe, konvertora pseudosluajnog u prirodni kod.
kodne rei su sada longitudinalno rasporeene na kodnoj
traci, a dve uzastopne kodne rei su preklapaju i razlikuju
samo u jednom bitu. Pseudosluajne binarne sekvence 2. SERIJSKI KONVERTORI
imaju sledee karakteristike [1]: pseudosluajni signal je PSEUDOSLUAJNOG U PRIRODNI KOD
periodian i bipolarni, ima uniformnu spektralnu gustinu
snage u irokom frekventnom opsegu, signal je Trajanje procesa konverzije pseudosluajnog u prirodni
deterministiki, itd. PSBS signal se koristi u mnogim kod, tj. vreme konverzije, postaje kritino kod
oblastima: kriptografiji, telekomunikacijama, testiranju pseudosluajnih enkodera visoke rezolucije. Serijski
VLSI kola [3], testiranju senzora gasa [4], merenju konvertori pseudosluajnih u prirodni kod se zasnivaju na
frekventnog odziva, itd. Apsolutni pseudosluajni injenici da je mogue odrediti vrednost pozicije p
pozicioni enkoderi imaju viestruke prednosti u odnosu na brojanjem koraka (pomeranja) potrebnih pomerakom
klasine apsolutne enkodere. Prvo, oni imaju samo jednu registru sa inverznom povratnom spregom da uzastopnim
kodnu traku na kodnom disku enkodera, nezavisno od pomeranjem od oitane pseudosluajne n-to bitne kodne
rezolucije enkodera. Takoe, oni imaju veu pouzdanost rei doe do poetnog stanja. Serijski konvertor
zbog mogunosti korienja pouzdanih metoda za pseudosluajnog u prirodni kod sa Fibonaijevim
detekciju greaka oitavanja koda. Jo jedna prednost se generatorom PSBS za rezoluciju n = 5 je prikazan na slici.
ogleda u tome to se oitavanje koda moe realizovati 1. 31-bitna pseudosluajna sekvenca 1110000110101001
korienjem jedne ili dve senzorske glave, kao serijsko 000101111101100 je iskoriena za kodiranje
oitavanje koda, to nije sluaj kod klasinih apsolutnih pseudosluajne kodne trake, a dobijena je 5-bitnim
enkodera. Apsolutni pseudosluajni pozicioni enkoderi se pomerakim registrom za direktni zakon generisanja
sastoje od sledeih funkcionalnih celina: sistem za PSBS sa setom za povratnu spregu [5,4,3,1]. Bitovi sa
Page 382 of 534

kodne trake se oitavaju pomou jedne senzorske glave x5 potrebni su 5-bitni broja i logika za identifikaciju
i smetaju se u dvosmerni pomeraki registar. Pomeraki poetnog stanja G(0). Potreban je dvosmerni pomeraki
registar sa povratnom spregom za inverzni zakon registar za formiranje oitane kodne rei.
generisanja PSBS, realizovane XOR kolima, formiraju
Fibonaijev generator PSBS. Oitana kodna re se uitava Logika za poetno prilagoavanje oitane pseudosluajne
u Fibonaijev generator PSBS. Konfiguracija povratne kodne rei je potrebna, jer oitana n-to bitna kodna re ne
sprege zavisi od korienog primitivnog polinoma, a odgovara potrebnom sadraju pomerakog registra, to je
odgovarajui setovi moguih povratnih sprega se mogu sluaj kod Fibonaijevog generatora PSBS. Procedura
nai u literaturi [10]. Set [5,4,2,1] za inverzni zakon projektovanja ove logike je detaljno objanjena u
generisanja PSBS se koristi na slici 1 (moe se dobiti iz referenci [9] za n = 5 bitnu rezoluciju i izabrani set
seta za direktni zakon generisanja PSBS [5,5-1,5-3,5-4] povratne sprege. Primenom ovog postupka za
[5,4,2,1]). Na poetku svakog ciklusa konverzije koda projektovanje logike u sluaju iste rezolucije n = 5 i
oitana kodna re se uitava u pomeraki registar drugog seta povratne sprege Galoa generatora PSBS
Fibonaijevog generatora. Pomeraki registar sa svakom [5,4,2,1], dobija se sledei set jednaina:
periodom takta prolazi kroz sekvencijalna stanja, dok ne
doe do stanja koje odgovara poetnoj kodnoj rei. Jedan X 5 = x5 (1)
5-bitni broja se koristi za brojanje koraka (pomeranja) X4 = x4x5 (2)
pomerakog registra u okviru jednog ciklusa konverzije X3 = x3x4 (3)
koda, a resetuje se na poetku svake konverzije. Potrebna X2 = x2x3x5 (4)
je dodatna logika za identifikaciju poetnog stanja. Kao X1 = x1x2x4x5 (5)
to se moe videti sa slike 1, povratna sprega se sastoji od
tri serijski povezanih logikih kola, ije ukupno
propagaciono kanjenje utie na maksimalnu frekvenciju
takta konvertora.
Slika 1. Serijski konvertor pseudosluajnog u prirodni

kod sa Fibonaijevim generatorom PSBS Slika 2. Serijski konvertor pseudosluajnog u prirodni
Umesto Fibonaijevog generatora PSBS u ovom radu se kod sa Galoa generatorom PSBS
predlae korienje breg Galoa generatora PSBS u
serijskom konvertoru koda [9]. Galoa generator takoe
koristi pomeraki registar, iji se sadraj modifikuje u 3. SIMULACIJA SERIJSKIH KONVERTORA
svakoj periodi takta pomou XOR kola konfigurisanih za KODA U NI MULTISIM
inverzno generisanje PSBS. Predloeno reenje serijskog
konvertora koda sa Galoa generatorom PSBS je pokazano U svrhe detaljne funkcionalne i vremenske analize
na slici 2. Ovo reenje je bre, jer je smanjen broj serijski prikazanih reenja serijske konverzije pseudosluajnog u
povezanih logikih kola (XOR kola) u povratnoj sprezi. prirodni kod, izvrena je simulacija hardverskih reenja u
Poloaj XOR kola izmeu flip flopova u Galoa softverskom okruenju NI Multisim 11.0, slika 3 i 4. Za
pomerakom registru se utvruje na osnovu korienog simulaciju je iskoriena serija 74LSXX digitalnih kola.
seta povratne sprege [5,4,2,1] za inverzni zakon Propagaciona kanjenja korienih logikih kola u ovim
generisanja PSBS. Meutim, dodatna logika za inicijalnu simulacijama su navedena u tabeli 1.
konverziju oitane kodne rei u odgovarajui sadraj
pomerakog registra je potrebna za pravilno Proces konverzije koda u simulaciji se obavlja na
funkcionisanje ovog konvertora. Ova logika samo konkretnom primeru oitane pseudosluajne kodne rei i
uestvuje na poetku svakog ciklusa konverzije koda i za definisanu poetnu kodnu re. 7-bitni binarni broja se
dalje ne uestvuje u procesu konverzije koda. Takoe,
Page 383 of 534

koristi za brojanje koraka potrebnih pomerakom registru Na slici 3 se koristi primer gde je oitana pseudosluajna
da doe do poetne kodne rei. Oitana 5-bitna kodna re kodna re x = {0,1,1,0,1}, a poetna kodna re je X(0) =
x = x1x2x3x4x5 se uitava u 5 D flip flopa na poetku {1,1,1,0,0}. Potrebno je est perioda takta da pomeraki
procesa konverzije koda. registar doe do poetnog stanja, to je izlaz binarnog
brojaa. U sluaju Galoa baziranog konvertora koda, slika
Tabela 1. Logika kola i njihova propagaciona kanjenja
4, oitana kodna re x = {0,1,1,0,1} se prvo konvertuje u
Korieno logiko
Propagaciono odgovarajue stanje Galoa pomerakog registra Xgaloa = e
Logiko kolo kolo iz serije {0,1,1,1,1} na osnovu jednaina (1) - (5), a potom je
kanjenje
74LSXX
AND 74LS08D 15 ns
takoe potrebno est perioda takta da pomeraki registar
OR 74LS32D 22 ns doe do Galoa poetnog stanja G(0) = {0,0,1,0,0}.
INV 74LS04D 15 ns Ispitana je funkcionalnost prikazanih realizacija za
XOR 74LS86D 30 ns razliite primere oitane i poetne kodne rei. Stanja
ts=20 ns odgovarajuih pomerakih registara u obe implementacije
D flip flop 74LS74D th=5 ns
tCLK-Q=25 ns su navedena u tabeli 2 za jedan konkretan primer.
AND sa 4 ulaza 74LS21D 15 ns
Slika 3. Simulacija serijskog konvertora koda sa Fibonaijevim generatorom PSBS u NI Multisim
Slika 4. Simulacija serijskog konvertora koda sa Galoa generatorom PSBS u NI Multisim
Page 384 of 534

Tkonv-Fibonai = 30 x 1/fmax-Fibonai = 5.16 s

Tabela 2. Sadraj pomerakog registra u oba konvertora
Tkonv-Galoa = 3x tpd(XOR) + 30 x 1/fmax-Galoa = 5.01 s
koda
Trajanje konverzije zavisi od rezolucije PSBS i
Sadraj pomerakog
Sadraj pomerakog korienog seta za konfiguraciju povratne sprege.
Izlaz binarnog registra
registra Galoa
brojaa Fibonaijevog
generatora PSBS
generatora PSBS
Oitana 4. ZAKLJUAK
pseudosluajna 01101 01111
kodna re, p = 0
P=1 00110 11010
Dva razliite implementacije serijskog konvertora
P=2 00011 01101 pseudosluajnog u prirodni kod bazirane na
P=3 00001 11011 Fibonaijevom i Galoa generatoru PSBS su predstavljene
P=4 10000 10000 i analizirane. Pokazano je smanjenje vremena konverzije
P=5 11000 01000 u Galoa baziranom serijskom konvertoru koda. Ispitana je
Poetna kodna re, funkcionalnost Fibonaijevog i Galoa baziranog
11100 00100
p=6
konvertora koda pomou simulacija u NI Multisim.
Da bi se pronala maksimalna radna frekvencija
prikazanih konvertora koda, to je najznaajnija razlika LITERATURA
izmeu dva prikazana reenja, potrebno je analizirati
propagaciona kanjenja svake putanje. Odnosno, potrebno [1] F.J. MacWilliams, N.J.A Slone, "Pseudo-random
je locirati putanju sa najveim propagacionim kanjenjem: sequences and arrays", Proceeding of IEEE, Vol. 64,
No. 12, pp. 1715-1728, 1976.
- za konvertor sa Fibonaijevim generatorom PSBS (od [2] E. M. Petriu, J. S. Basran, "On the position
izlaza petog flip flopa DFF5A, preko tri XOR kola u measurement of automated guided vehicles using
povratnoj sprezi XORA, XORB i XORC, onda AND1A, pseudorandom encoding", in IEEE Trans. IM, vol.
OR1A, do ulaza prvog flip flopa DFF1A): 38, no. 3, pp. 799-803, 1989.
T1 = tCLK-Q(5) + 3 tpd(XOR) + tpd(AND) + tpd(OR) + ts(1) = [3] J.C. Rau, P.H. Wu, Y.F. Ho, "A novel reseeding
25 ns + 3x30ns + 15 ns+ 22 ns + 20 ns = 172 ns, mechanism for improving pseudo-random testing of
- za konvertor sa Fibonaijevim generatorom PSBS (od VLSI circuits", in Tamkang Journal of Science and
izlaza petog flip flopa DFF5A, preko logike za Engineering vol. 11, no. 2, pp. 175-184, 2008.
identifikaciju poetne kodne rei INV1F, AND3D, [4] M.E.H. Amrani, R.M. Dowdeswell, P.A. Payne, K.C.
AND4B, OR2B, INV1A, onda AND1A, OR1A do ulaza Persaud, "Pseudo-random binary sequence
prvog flip flopa DFF1A): interrogation techniques for gas sensors", in Sensor.
T2 = tCLK-Q(5) + tpd(INV) + 2 tpd(AND) + tpd(OR) + Actuat. B-Chem. vol. 47, pp. 118-124, 1998.
tpd(INV) + tpd(AND) + tpd(OR) + ts(1)= 25ns + 15ns + [5] M. Arsi, D. Deni, "New pseudorandom code
2x15ns + 22 ns + 15 ns + 15 ns + 22 ns + 20 ns = 164 ns. reading method applied to position encoders", in
Dakle, maksimalna radna frekvencija ovog konvertora je, Electron. Lett. vol. 29, pp. 893-894, 1993.
fmax-Fibonai = 1/T1 = 5.81 MHz (6) [6] D. Deni, G. Miljkovi, "Code reading
synchronization method for pseudorandom position
- za konvertor sa Galoa generatorom PSBS (od izlaza encoders", in Sensor. Actuat. A-Phys. vol. 150, pp.
prvog flip flopa DFF1A, preko jednog XOR kola u 188-191, 2009.
povratnoj sprezi XOR1A do ulaza drugog flip flopa [7] E.M. Petriu, J.S. Basran, F.C.A. Groen, "Automated
DFF2B): guided vehicle position recovery", in IEEE Trans.
T3 = tCLK-Q(5) + tpd(XOR) + tpd(AND) + tpd(OR) + ts(1) = Instrum. Meas. vol. 39, pp. 254-258, 1990.
25 ns + 30 ns + 15 ns + 22 ns + 20 ns = 112 ns [8] D. Deni, M. Arsi, "Checking of pseudorandom
- T2 je isto kao u sluaju konvertora sa Fibonaijevim code reading correctness", in Electron. Lett. vol. 29,
generatorom PSBS, tako da je maksimalna radna pp. 1843-1844, 1993.
frekvencija Galoa baziranog konvertora [9] D. Deni, I. Stojkovi, "Pseudorandom/natural code
fmax-Galoa = 1/T2 = 6.09 MHz (7) converter with parallel feedback logic
configuration", in Electron. Lett. vol. 46, pp. 921-
Iz prethodne vremenske analize se moe zakljuiti da je 922, 2010.
Galoa bazirani konvertor koda bri od Fibonai [10] New Wave Instruments, "Linear feedback shift
baziranog. konvertora koda. Galoa bazirani konvertor registers: Implementation, M-sequence properties,
koda ima dodatno kanjenje zbog logike za inicijalnu feedback tables", (2004),
konverziju oitane kodne rei koje je jednako kanjenju
http://www.newwaveinstruments.com/resources/artic
tri serijski povezana XOR kola (XOR2A, XOR2C i les/m_sequence_linear_feedback_shift_register_lfsr.h
XOR2D). U predstavljenom primeru 5-bitnog tm
pseudosluajnog niza, 31 jedinstvenih kodnih rei
definiu apsolutnu poziciju. Dakle, u najgorem sluaju, Istraivanja u ovom radu su podrana od strane
konvertoru koda je potrebno 30 perioda takta za Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
konverziju koda. Trajanje jednog ciklusa konverzije koda Republike Srbije u okviru projekta TR32045 iz oblasti
za Fibonai i Galoa bazirani konvertor bi bilo, tehnolokog razvoja.
Page 385 of 534

UNIVERZALNA ASINHRONA KOMUNIKACIJA PREKO LINIJE NAPAJANJA
UNIVERSAL ASYNCHRONOUS POWER LINE COMUNICATION

Ognjen Leti1, Andrija Karadi1, Mladen Antoni1, Ivan Tot1
1
Laboratorija vojnoelektronskih sistema
Sadraj Komunikacija putem linije napajanja ili PLC upotreba u merenju potronje u pametnoj mrei napajanja
(power line communication) je sistem koji je u (Smart Grid). irokopojasni PLC se uglavnom koristi za
telekomunikacijama naao iroku primenu. Primena takozvanu poslednju milju (last mile) kod distribucije
varira od upotrebe u pametnim kuama, to jest interneta i kunog umreavanja.
automatizovanim domovima, do internet pristupa,
takozvani BPL (Broadband over power line). Prednosti Postoji jo jedna klasifikacija PLC, a to je: prenos preko
ovakve komunikacije su to omoguava prenos podataka linija naizmenine struje (PLC over AC lines) i prenos
preko ve postojee infrastrukture napajanja, samim tim preko linija jednosmerne struje (PLC over DC lines). Dok
smanjujui cenu takvog sistema, a novije realizacije se veina trine primene svodi na varijantu preko
omoguavaju i visoke brzine prenosa podataka. U ovom naizmenine struje i druga varijanta ima primene. Jedan
radu je predstavljen primer takvog sistema, koji koristei primer je korienje u sredstvima transporta (elektronika
UART (universal asynchronous reciver transmiter) u avionima, automobilima i vozovima). Ovakvo reenje
modul, alje signal preko linije jednosmernog napajanja. smanjuje sloenost povezivanja, ukupnu masu i konano
cenu komunikacija unutar vozila.
Jedan od protokola koji se esto koristi u sintezi sa PLC je

Abstract Power line communication is a system which X10 protokol [1]. X10 je protokol za komunikaciju
found broad use in telecomunications. A wide range of izmeu elektronskih ureaja koji se koriste u pametnim
power-line communication technologies are used for kuama. Primarno koristi PLC za signaliziranje i
different applications, ranging from home automation to kontrolu, gde su signali impulsi kratkog trajanja u opsegu
Internet access which is often called broadband over radio frekvencija (od 3 kHz do 300 GHz) koji
power lines (BPL). The main advantages of this kind of predstavljaju digitalne informacije. Postoji i beina
communication are that it uses the existing power supply varijanta ovog protokola. To je prvi protokol generalne
network, significantly decreasing the costs of such a namene u oblasti pametnih kua i do sada najvie
system, and a high speed data transfer, featured in some korien protokol te vrste. Iako postoje protokoli sa
of the newer examples. This paper presents an example of veom brzinom prenosa, X10 je najpopularniji,
such a system, featuring RS232 standard and UART prvenstveno zbog rasprostranjenosti i niskih cena
module message transfer over a DC power line. komponenti.
U ovom radu je predstavljen alternativni nain korienja

PLC bez upotrebe X10 protokola. Ponueni funkcionalni
1. UVOD model koristi UART modul na razvojnoj ploi za
komunikaciju sa Infrasys DPLC-413sc modulom koji se
Komunikacija linijom napajanja je komunikacija koja za
koristi za PLC.
prenos podataka koristi postojee linije napajanja izmeu
dva ureaja. U irem smislu moe se podeliti na dve vrste:
uskopojasni (narrowband) i irokopojasni (broadband).
2. MODUL ZA PLC
Uskopojasni PLC radi na niim frekvencijama (3-500
kHz), niim brzinama prenosa (do 100 kbps) i ima vei Za PLC komunikaciju se koristi Infrasys DPLC-413sc [2]
domet (do nekoliko kilometara), koji moe da se povea hibridni modul. Njega karakteriu mogunost rada na do
korienjem repetitora. irokopojasni PLC radi na viim 50V, napaja se sa 5V jednosmernog napona, ima jedan
frekvencijama (1.8 do 250 MHz), ima visoku brzinu ulazno/izlazni pin opte namene, kompatibilan je sa TTL
prenosa (do 100 Mbps) i koristi se u sistemima manjeg (transistor-transistor logic) naponskim nivoima i podrava
dometa. Jedna od primena uskopojasnog PLC jeste direktni UART ulaz. Maksimalna brzina prenosa
Page 386 of 534
podataka je 35000 bps, a tipino se koristi 19200 bps.

Podrava rad sa do 25 ureaja na jednoj liniji.
Maksimalan domet za komunikaciju je 300m. 4. REZULTATI EKSPERIMENTA
Sa ciljem provere da li predajnik alje predvieni paket

podataka, izvreno je merenje. U eksperimentu je za
3. HARDVERSKA REALIZACIJA merenje oblika signala korien osciloskop proizvoaa
OWON model PD S8202T, na ijem ekranu su
U ovom radu je korien ATMega16 mikrokontroler [3], prikazivani rezultati.
na razvojnoj ploi EasyAVR 5 [4]. Softverski deo
platforme realizovan je u programskom paketu mikroC Sa ulaznih tastera je poslata vrednost '0' (slika 3), odnosno
PRO for AVR , kojim se programira hardverski deo pritisnut je taster T0. Vrednost karaktera 0 u ASCII tabeli
ove platforme. je 48, a to odgovara binarnoj vrednosti 00110000. Ovaj
osmobitni niz je poslat u paketu podataka i to poevi od
ATMega16 je CMOS 8-bitni mikrokontroler baziran na LSB (Least Significant Bit).
AVR unapreenoj RISC (Reduced instruction set
computing) arhitekturi.
UART nije komunikacioni protokol, nego modul koji se

koristi za asinhronu serijsku komunikaciju. Zbog toga
UART modul dozvoljava aplikaciji da kontrolie veliki
broj njegovih komunikacionih parametara [5].
U realizovanom funkcionalnom modelu, UART izlaz (Tx)

mikrokontrolera se vezuje na UART ulaz (Rx) DPLC
modula, i na pritisak odreenog tastera, preko njega se
alje signal na liniju napajanja (slika 1). Sa druge strane
se nalazi DPLC modul koji prima signal, i prosleuje ga
na mikrokontroler, koji ita primljenu poruku i prikazuje
je na LED diodama.
Slika 3. Izgled signala a) logiki nivo b) meren na liniji
UART modul prilikom slanja podataka koristi Non return

to zero kodiranje. To znai da je IDLE stanje (stanje
neaktivnosti) podeeno na visok naponski nivo, odnosno
1. Poetak se odraava padom naposkog nivoa na 0, dok
biti podataka i bit parnosti zadravaju pozitivnu logiku.
Stop biti vraaju stanje na IDLE. Dva stop bita se koriste
sa ciljem da se dodatno odloi start nove poruke.
Prilikom samog slanja paketa podataka, UART modul
Slika 1. ema povezivanja a) predajnik b) prijemnik izvrava inverziju poslatih bita, radi utede energije.
Signal je struktuirana kao UART poruka, predstavljena Na slici 3a je predstavljena skica poslatog paketa
nizom od 12 bita (slika 2). Na poetku poruke se nalazi podataka, koja ujedno predstavlja i oekivanu vrednost na
start bit, sledi 8 bita podataka, bit parnosti, i dva stop bita. ekranu osciloskopa. Slika 3b predstavlja rezultat merenja
Poruka koja se prenosi u 8 bita podataka odreuje koju prikazan na ekranu osciloskopa, na kojoj se vidi izvrena
LED diodu treba da ukljui prijemnik. inverzija.
Slika 2. Izgled UART poruke
Page 387 of 534

Svrha rada je da sintetie automatizovani sistem u [1] Novel Algorithms and Techniques in
odreenim sluajevima primene. Mogunosti primene Telecommunications, Automation and Industrial
sistema sa PLC, koji se trenutno koriste primarno u Electronics, grupa autora, Springer, 2008.
pametnim kuama, se mogu nai u sektoru bezbednosti,
za sisteme nadzora i obavetavanja. [2] Application Note of DPLC-413SC for DC Network,
Infrasys Engineering Co, 2012.
Dalji rad na sistemu bi podrazumevao dodavanje jos
uredjaja na liniju komunikacije, u cilju razvijanja [3] Atmel , 8-bit AVR Microcontroller with 16K
kontrolisane mree, i razvoj softverskog protokola koji bi Bytes In-System Programmable Flash Atmega16, 2008.
omoguio kontrolu svakog ureaja pojedinano.
[4] MikroElektronika, EasyAvr5 Users Manual, 2008.
[5] Introduction to Microcontrollers, Gunther Gridling,

Bettina Weiss, 2007.
Page 388 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST RAZVOJ SOFTVERA I ALATI
SVEOBUHVATNA METODA EVALUACIJE UPOTREBLJIVOSTI WEB

ZASNOVANIH GIS APLIKACIJA
COMPREHENSIVE METHODOLOGY FOR USABILITY EVALUATION OF
WEB-BASED GIS
Neboja Djordjevi, Dejan Rani, Olivera Proni-Rani
Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu, Srbija
Sadraj U ovom radu je opisana metodologija za Sistema (GIS). Web Geografski Informacioni Sistemi
sveobuhvatnu evaluaciju upotrebljivosti Web zasnovanih (WebGIS) predstavljaju evoluciju standardnih GIS
GIS aplikacija.Upotrebljivost je karakteristika kvaliteta sistema nastalu promenom osnovnog radnog i razvojnog
koja je definisana od strane mnogih autora i nekoliko ISO okruenja sistema. WebGIS aplikacije implementiraju
standarda. Razvijeno je mnogo razliitih metoda procene standardni skup GIS funkcionalnosti i ine iskorak u
upotrebljivosti. Cilj rada je da predloi odgovarajui pogledu mogunosti koje nudi novo radno okruenje [1].
metod procene upotrebljivosti i identifikuje najozbiljnije Osnovna prednost korienja WebGIS reenja ogleda se u
probleme upotrebljivosti Web zasnovanih GIS aplikacija. injenici da ova reenja omoguavaju povezivanje
Korisnici WebGIS aplikacija su uglavnom krajnji razliitih tipova informacija u prostornom kontekstu i
korisnici koji imaju veoma malo kompjuterske pismenosti generisanje novih informacija i zakljuaka na osnovu
i ogranieno poznavanje GIS-a. Evaluacija ovako ostvarenih veza.
upotrebljivosti moe da povea kvalitet softvera i njegovu
sposobnost da zadovolji korisnike i njihove potrebe. WebGIS aplikacije imaju klijent/server arhitekturu, koja
Predloena metodologija bi trebalo da dovede do ima klijentsku i serversku stranu. U ovoj arhitekturi
smanjenja vremena potrebnog za vrednovanje WebGIS korisnici, na strani klijenta, komuniciraju sa GIS
aplikacija za specijalne namene kao i obradu rezultata. aplikacijom kroz internet koristei neki raspoloivi
pretaiva (browser). Internet i Web su u sajber prostoru
Abstract - This paper presents a comprehensive uklonili ogranienja realnih distanci u prostoru
methodology for usability evaluation of special purpose omoguavajui trenutni pristup informacijama bez obzira
web-based geographic information system. Usability as a na to koliko su korisnici i server udaljeni.
quality characteristics is defined by many authors and
several ISO standards. Many various methods of usability U poslednjoj deceniji, dolo je do naglog porasta u
evaluation have been developed. Aim of the paper is to korienju GIS aplikacija, posebno Web zasnovanih GIS
propose a suitable method of usability evaluation and aplikacija, u oblastima kao to su obrazovanje, saobraaj,
identify the most serious usability problems of Web-based kriminalistika, marketing, sociologija, odbrana,
GIS. The users of WebGIS aplications are mostly casual upravljanje rizicima i oporavak od katastrofa i sl. Danas
end users who have only a very low computer literacy and skoro sve kompanije i vladine agencije koriste GIS
limited knowledge of GIS. Usability evaluation can aplikacije kao sredstvo za donoenje odluka i reavanje
increase software quality and its capability to satisfy problema. Zbog sve vee upotrebe GIS aplikacija,
users and their needs. The proposed methodology should procenjivanje kvaliteta dobija veliku vanost i zahteva
lead to decreasing time necessary for evaluation of fleksibilan okvir modeliranja da ugradi posebne
applications and results processing. karakteristike GIS aplikacija u prostornu i vremensku
dimenziju.
UVOD
WebGIS aplikacije sa kakvim se danas susreemo na
U prolosti, informacioni sistemi su bili oslonjeni Internetu koriste podatke iz razliitih izvora, imaju
iskljuivo na informacije koje su bile dostupne u mogunost njihovog kombinovanja, procesiranja,
lokalnom okruenju. Moderni informacioni sistemi imaju pretraivanja, prikazivanja i promena u zavisnosti od
mogunost predstavljanja informacija iz velikog broja potreba korisnika. Korisnicima se, pored osnovnih GIS
distribuiranih i heterogenih izvora informacija. Osnovu za funkcionalnosti, prua mogunost kreiranja sopstvenih
dostizanje ovakvog nivoa u razvoju informacionih sistema mapa, personalizacija izgleda aplikacije, dodavanje
predstavlja razvoj Internet-a i Web-a i korienja Internet- vektorskih objekata, izvravanje sloenih prostornih upita,
a kao osnovnog radnog i razvojnog okruenja. U cilju dodavanje novih objekata u aplikaciju i sl. Zbog toga se
realizacije sistema koji imaju mogunost integracije reenja zasnovana na Web tehnologijama nameu kao
informacija i vizuelizacije integrisanih informacija sve logian izbor za vizuelizaciju i integraciju podataka iz
ee se koriste Web-zasnovana reenja. Izmeu Web heterogenih izvora. WebGIS sistemi predstavljaju
aplikacija i tradicionalnih softverskih sistema postoje posebnu vrstu potpuno funkcionalnih softverskih
odreene razlike koje proistiu iz specifine sredine u aplikacija sa sloenom poslovnom logikom koja je
kojoj se razvijaju, odravaju i koriste. Web aplikacije prevazila jednostavne sajtove za prenos informacija.
dodatno naglaavaju potrebu pozitivnog korisnikog Osim toga, korisnici su sve zahtevniji i raznovrsniji u
iskustva u interakciji s aplikacijom. Posebno interesantan svojim zahtevima. Shodno tome, kvalitet u upotrebi
tip Web-zasnovanih reenja za integraciju informacija WebGIS aplikacija , odnosno doivljen kvalitet sa strane
predstavljaju reenja iz oblasti Geografskih Informacionih krajnjeg korisnika sve vie dobija na znaaju. Zbog
Page 389 of 534

naglog porasta Web zasnovanih GIS aplikacija, znaajno unaprediti efikasnost evaluacionog procesa i
procenjivanje kvaliteta dobija veliku vanost i zahteva upotrebljivost softverskog proizvoda. Izbor prave metode
fleksibilan okvir modeliranja da ugradi posebne nije lagan zadatak, budui da on zavisi ne samo od tipa
karakteristike GIS aplikacija u prostornu i vremensku SW proizvoda, ve i od ciljeva razvojnog projekta i
dimenziju. konteksta upotrebe, te bi bilo potrebno imati efikasan
formalan mehanizam za procenu upotrebljivosti
Razumljivo je da kvalitet nema isti znaaj za proizvoae proizvoda koji se eli nabaviti. Pri tome izbor metoda
i korisnike softvera jer su oba poslovna pogleda veoma uslovljavaju razni kriterijumi, od kojih su meu
razliita, ali je kvalitet zajedniki faktor koji moe da im najvanijima resursi potrebni za izvoenje metoda
pomogne da ostvare svoje poslovne ciljeve. Programeri se (vreme, novac, broj potrebnih evaluatora i njihova
smatraju nisocima razvoja i nalaze se u ulozi proizvoaa strunost, broj korisnika za testiranje, mesto i oprema za
proizvoda koji e biti prodat odreenom korisniku. testiranje), potreban nivo objektivnosti, te mogunost
Korisnici softver vide kao sredstvo koje e im pomoi u primene u raznim fazama izrade aplikacije. Izbor
realizaciji poslovnih procesa. Da bi zadovoljio oekivanja najprikladnije metode za vrednovanje upotrebljivosti
korisnika softver treba da bude realizovan u skladu sa softvera je znaajan zadatak kako sa civilnog
potrebama i eljama korisnika. (industrijskog ili akademskog) tako i sa vojnog stanovita.
Ipak, postojanje i korienje svih ovih metoda ukazuje na
Poslednjih godina, razvijeno je mnogo raznovrsnih potrebu da se sloena konstrukcija upotrebljivosti
metoda za procenu kvaliteta i upotrebljivosti ali su one predstavi saeto u obliku kojim se moe manipilisati. Bez
uglavnom namenjene za evaluaciju kvaliteta adekvatnog formalnog okvira za procenu upotrebljivosti,
tradicionalnih softverskih proizvoda, Web sajtova. Mali ivotni ciklus softvera je neizvestan a izbor izmeu vie
broj raspoloivih metoda za procenu upotrebljivosti konkurentskih proizvoda pogrean.
WebGIS aplikacija, njihove potekoe u primeni,
nedostaci u objektivnosti i interpretaciji rezultata ukazuju Metode se meusobno ne iskljuuju, ve se mogu
na neistraenost ove oblasti na globalnom planu, a kombinovati nezavisno od toga koji je metod najpogodniji
pogotovo na naim prostorima. za reavanje datog problema. Svaka metoda ima svoje
prednosti i nedostatke koji zavise od konteksta primene.
Uoeni nedostaci nam ukazuju da postojee metode nisu U cilju eliminisanja nedostataka pojedinih metoda
pogodne za evaluaciju upotrebljivosti WebGIS aplikacija najbolje rezultate u proceni upotrebljivosti dobili bi
jer se zasnivaju na modelima kvaliteta koji nisu kombinovanjem navedenih metoda. Ovakav pristup daje
namenjeni da opisuju kvalitet specifinih softverskih podrku pretpostavci dobijanja pouzdanijih rezultata
proizvoda kao to su WebGIS aplikacije. Ovo ukazuje da vrednovanja upotrebljivosti i jasnoj i razumljivoj
postoji potreba za novim metodom za merenje interpretaciji rezultata, nedvosmislenog znaenja.
upotrebljivosti koji e integrisati mere kvaliteta i Meutim, veina navedenih pristupa procenjuju
upotrebljivosti. Imajui u vidu navedene nedostatke autor upotrebljivost nezavisno. Odvojena merenja nisu pogodna
razvija novu sveobuhvatnu metodu za evaluaciju za procenu sveobuhvatne upotrebljivosti jer se svaka
upotrebljivosti koja se zasniva na fleksibilnom modelu metrika meri na sopstvenoj skali a rezultati se teko
kvaliteta, skrojenog po meri, koji kombinuje dimenzije uporeuju. Interpretacija upotrebljivosti preko vie
kvaliteta proizvoda, podataka i upotrebljivosti WebGIS metrika postaje nespretna, teka i neubedljiva za
aplikacija. donoenje odluka, to je nedostatak ovakvog pristupa.
Navedeni nedostaci ukazuju da je potrebno jednom
Da bi opravdala epitet sveobuhvatnosti nova metoda mora merom iskazati ukupnu upotrebljivost. Jedna metrika
da integrie atribute razliitih aspekata kvaliteta (eksterni upotrebljivosti obezbeuje bolju procenu upotrebljivosti i
kvalitet i kvalitet u upotrebi), razliite poglede na kvalitet lake poreenje proizvoda nego razmatranje pojedinanih
sa stanovita korisnika ili eksperta, subjektivne sudove komponenti metrike. Bilo je pokuaja da se izvede jedna
korisnika i evaluatora i objektivne rezultate merenja. mera za upotrebljivost.
METOD Tri su osnovna problema prilikom dizajniranja

evaluacionog metoda za ocenu upotrebljivosti softvera.
Imajui u vidu da se Web aplikacije razvijaju u znatno Prvi se sastoji u izboru ta treba meriti (ocenjivati)? Drugi
kraem vremenskom periodu nego klasini informacioni je na koji nain treba izabrane osobine meriti (ocenjivati).
sistemi i injenicu da je za primenu pojedinih metoda Konano, postavlja se pitanje i na koji nain predstaviti
potrebna sofisticirana oprema i obimno znanje evaluatora, konane rezultate ovakvog merenja? Izbor bitnih osobina
vrednovanje upotrebljivosti se esto preskae. Obzirom predstavlja prvi evaluacioni korak. Polazei od konteksta
na brojne raspoloive metode i pristupe vrednovanju upotrebe softvera i njegove namene, osobine nisu
upotrebljivosti, postavlja se pitanje kako iskustva podjednake vanosti a izbor osobina koje e se meriti u
naunika i iskusnih praktiara najjednostavnije primeniti evaluacionom procesu se preputa ekspertima. Mnogi
u praksi i integrisati u svakodnevni rad? Danas postoji atributi, opti, kao i domen-karakteristini, mogu
vei broj raznovrsnih metoda za procenu upotrebljivosti. potencijalno doprineti kvalitetu Web aplikacije. Dakle,
Kao posledica toga, javlja se i pitanje izbora relativni znaaj svake karakteristike, podkarakteristike i
najprikladnijeg metoda za procenu upotrebljivosti atributa varira i zavisi od cilja i obima, tipa aplikacije i
odreenog SW proizvoda. Izbor adekvatnog metoda moe domena primene i korisnikog stanovita. Meutim, u
Page 390 of 534

skladu sa ranije reenim, evaluacija mora biti Da bi se obezbedio zahtevani kvalitet potrebno je meriti i
skoncentrisana na odreenu informacionu potrebu. vrednovati mnoge karakteristike koje omoguavaju
utvivanje kvaliteta softvera, pri emu metrika kvaliteta
Proces evaluacije kvaliteta softvera prvobitno je definisan softvera ima znaajnu ulogu. Planiranje merenja je faza u
standardom ISO/IEC 14598 [2] sa ciljem da prui metode kojoj je izvren izbor metrika kvaliteta i uspostavljanje
za merenje i evaluaciju kvaliteta softverskog proizvoda. nivoa zadovoljenja za metrike. Izabrane metrike pripadaju
Nova serija SQuaRE standarda [3] sadri poseban deo skupovima definisanim u ISO/IEC koje su prilagodjene
koji pomae pri specificiranju zahteva za kvalitetom konkretnom projektu. Uspostavljanje nivoa zadovoljenja
(serija ISO/IEC 2503n) i deo koji prua zahteve, za metrike je faza u kojoj su definisani prihvatljivi opsezi
preporuke i uputstva za evaluaciju softverskog proizvoda vrednosti i najnii nivoi, ispod kojih e se vrednosti datih
(serija ISO/IEC 2504n). Becker i Olsina [4] predstavljaju metrika smatrati neprihvatljivim.
C-INCAMI metodologiju namenjenu ozbiljnoj upotrebi
koja predstavlja sveobuhvatni radni okvir za realizaciju Nakon izbora metrike, izvrena je faza merenja i
projekata merenja i evaluacije kvaliteta. planiranja evaluacije. Elementarno merenje je aktivnost u
kojoj su sakupljene i izraunate izmerene vrednosti
Analizom navedenih metodologija za merenje i evaluaciju elementarnih metrika. Definisan je kriterijum
kvaliteta, za izgradnju doslednog programa merenja i prihvatljivosti po kom su se vrednovali podaci sakupljeni
evaluacije neophodno je definisati radni okvir koji e posredstvom metrika. Izradjen je plan evaluacije, kojim je
odrediti obim evaluacije i omoguiti izvoenje procesa definisano kada se sakupljaju koje vrste podataka, ko ih
merenja i evaluacije. Dobro definisan i sveobuhvatan sakuplja, kako se podaci agregiraju i procenjuju, u skladu
radni okvir treba da obezbedi konzistentnost i sa ranije izabranim metrikama i kriterijumima. U ovoj
ponovljivost procesa merenja i evaluacije upotrebljivosti i fazi su identifikovani elementarni, parcijalni i globalni
kvaliteta WebGIS aplikacija, a samim tim i njegovih indikatori.
rezultata.
Izvravanje evaluacije je naredna faza u kojoj je definisan
Na osnovu preporuka i uputstava, datih u pregledanim agregacioni kriterijum i model izraunavanja (skorovanja)
studijama i vaeim standardima, izvrena je redefinicija parcijalnih i globalnih indikatora i podrazumeva
postojeih metoda i definisan je proces za merenje i evaluaciju izraunate vrednosti svake metrike u odnosu na
evaluaciju upotrebljivosti i kvaliteta WebGIS aplikacija kriterijum koji je za nju odreen.
kroz nekoliko faza i aktivnosti.
Poslednji korak je analiza rezultata i njihova procena u
Definisanje zahteva za evaluaciju je faza, tokom koje su kom je, na osnovu uspostavljenog kriterijuma procene,
realizovane aktivnosti kojima su uspostavljene evaluiran niz izmerenih vrednosti radi davanja preporuka
informacione potrebe, specificiran kontekst upotrebe i ili donoenja odluka.
definisan model kvaliteta. Uspostavljanje informacione
potrebe zahtevalo je definisanje cilja evaluacije, Za obradu eksperimentalnih podataka koriene su:
korisnike take gledita i fokusa. Da bi se pojasnila svrha osnovne metode statistike obrade eksperimentalnih
evaluacije razmotreno je ko eli, koju vrstu evaluacije i u podataka i metode komparativne analize,
kojoj fazi. Korisnike uloge su klasifikovane u apstraktne metode za odreivanje vanosti atributa upotrebljivosti i
kategorije a ove dalje su razbijene u podkategorije. Na njihovo kvantifikovanje,
kraju, u poslednjoj aktivnosti uspostavljanja informacione metode za standardizaciju metrika upotrebljivosti i
potrebe identifikovan je fokus. izvoenje sumarne veliine upotrebljivosti.
Nakon uspostavljanja informacione potrebe, realizovano REZULTATI

je identifikovanje konteksta upotrebe. Ova aktivnost
podrazumeva izbor relevantnih svojstava konteksta i Radni okvir za merenje i evaluaciju zasnovan je na
kvantifikovanje svakog od njih, na osnovu pridruene injenici da postoje tri pogleda na kvalitet: interni,
metrike. Identifikovanje konteksta upotrebe je realizovano eksterni i kvalitet u upotrebi, i da predstavljaju samo
kroz identifikaciju i analizu korisnika, zadataka, razliite perspektive jedne te iste stvari ali da svaki od
okruenja i proizvoda i definisanja tipa proizvoda koji se njih ima relaciju sa druga dva. Iz ovoga je proistekla
evaluira, vrste potencijalnih korisnika, ambijenta i faze snana meusobna povezanost i obostrani uticaj izmeu
ivotnog ciklusa softvera. atributa kvaliteta i kvaliteta u upotrebi softvera i da je
Nakon definisanja kljunih inilaca (karakteristika, kvalitet u upotrebi kombinovani efekat karakteristika
podkarakteristika i atributa) koji potencijalno doprinose internog i eksternog kvaliteta na krajnjeg korisnika. U
kvalitetu Web aplikacije i njihovih medjusobnih odnosa, u ovom istraivanju Fokus je bio na kvalitet u upotrebi,
vidu modela kvaliteta, identifikovan je njihov relativni ali je zbog uticaja atributa eksternog kvaliteta
znaaj u odnosu na ciljeve i zadatke zainteresovanih posmatran u irem kontekstu. U tom smislu, fokus
strana za proizvod. U ovoj fazi procesa evaluacije obuhvata i karakteristike eksternog kvaliteta koje utiu,
potrebno je izabrati odgovarajue metrike i uspostaviti tj. od kojih zavisi kvalitet u upotrebi.
kriterijum prihvatljivosti.
Page 391 of 534

Iz ugla zainteresovanih strana, a u skladu sa preporukama Kao prvi korak u proceni kvaliteta softvera neophodno je
u ISO/IEC 25010, potencijalni korisnici web zasnovanig definisati ili izabrati model kvaliteta sa skupom
GIS aplikacija su klasifikovani u tri apstraktne kategorije: karakteristika kvaliteta koje treba oceniti. Modeli
Krajnji korisnici: osobe koje su u neposrednoj kvaliteta obezbeuju okvir za prikupljanje potreba
interakciji sa WGIS da bi ostvarili primarne ciljeve. zainteresovanih grupa [5]. Iako je neophodno da model
Podrka: osobe (eksperti) koje pruaju podrku kvaliteta bude zasnovan na aktuelnim ISO modelima
(pribavljanje i auriranje geoprostornih podataka, kvaliteta, bilo je neophodno prepoznati karakteristika
administriranje sistema i odravanje geoprostornih kvaliteta koje su vane za specifian domen primene, to
baza podataka) i imaju GIS iskustvo. je uslovilo krojenje modela po meri i njegovu korekciju.
Rukovodioci: osobe koje ne interaguju sa sistemom,
ali koriste geoprostorne podatke kao GIS proizvode u Da bi se definisao kvalitet softvera potrebno je meriti i
vidu vizuelnih prikaza ili tampanih izlaza. vrednovati mnoge karakteristike koje nam omoguavaju
utvivanje kvaliteta softvera, pri emu metrika kvaliteta
Svaki od ovih tipova korisnika ima potrebe za kvalitetom softvera ima znaajnu ulogu. Zato se moraju definisati
u upotrebi u odreenim kontekstima upotrebe [5]. Za karakteristike, koje esto nisu tako eksplicitne, ali
prikupljanje podataka o korisnicima i zadacima, koriena znaajno utiu na performanse i kvalitet sofvera.
je tehnika anketiranja jer se do pojedinih podataka moglo
doi jedino u neposrednom kontaktu sa korisnikom. Kao Postoje brojni, razliiti pristupi u definisanju skupa
instrument za prikupljanje podataka tehnikom anketiranja karakteristika koje je potrebno meriti da bi se utvrdio
korien je upitnik koji je sastavljen tako da ispitanici, kvalitet softvera, odnosno definisao modela kvaliteta.
svoje odgovore na ponuena pitanja, razliitog sadraja, Tokom nekoliko decenija, u razliitim literaturama su
mogu rangirati na petostepenoj skali intervalnog tipa, pri opisane razliite definicije i atributi upotrebljivosti.
emu prva dva stepena u skali predstavljaju negativne Mnogi istraivai su identifikovali razliite dimenzije
vrednosti, trei je neutralni stepen, dok etvrti i peti upotrebljivosti na osnovu definicija upotrebljivosti na
predstavljaju dominaciju pozitivnih utisaka. polju interakcije oveka i raunara. U studiji [8]
pregledano je 37 formalnih definicija, izdvojeno je
Cilj je bio da se identifikuju relevantne karakteristike ukupno 152 atributa, koji su grupisani pod 22 kategorije.
nameravanog konteksta. Za prikupljanje potrebnih Oni su ustanovili da se u navedenim definicijama
podataka sastavljen upitnik koji se sastoji od odreenog upotrebljivosti najee pojavljuju atributi: lakoa uenja,
broja pitanja koja su podeljena u tri grupe. Za kreiranje zadovoljstvo, fleksibilnost, efikasnost, efektivnost i
anketnih pitanja i upitnika, autor koristi okvir publikovan lakoa pamenja. Meutim, nedostatak ove studije je to
u [6] koji se sastoji od vie dimenzija uspostavljenih za su pregledane publikacije sa definicijama upotrebljivosti
merenje vie konkretnih informacija, sa aspekta korisnika iz samo jednog izvora (citation index database Scopus)
i zadataka. Prva dimenzija se bavi individualnim objavljene pre 2010. Neki istraivai na polju kvaliteta
karakteristikama korisnika koji imaju uticaj na upotrebu Web aplikacija [4], [9], [10] i [11] ukazuju da
aplikacije. Ova dimenzija obuhvata dva parametra: karakteristike kvaliteta softvera, navedene u modelima
demografiju i prethodno iskustvo. Prethodno iskustvo kvaliteta ISO/IEC 25010 standarda nisu dovoljne da bi
korisnika je vaan faktor koji utie na korienje opisivale kvalitet specifinih softverskih proizvoda kao
informacionih usluga jer novi korisnici (poetnici) i to su Web aplikacije. Upravo zbog toga, sagledane su
struni korisnici (eksperti) obino imaju znaajno razliita publikacije iz vie izvora objavljene 2010 i kasnije sa
oekivanja i rezultate uinka. Pitanjima iz ove ankete teitem na one koje se bave web upotrebljivou. Razlog
eleli smo identifikujemo demografski profil za ovo je da se izvri sveobuhvatnija analiza kako bi se
potencijalnog korisnika i saznamo pojedine podatke o identifikovali atributi koji u potpunosti odslikavaju i
statusu, obrazovanju, predznanju i iskustvu kojim imaju najvei uticaj na upotrebljivost web aplikacija na
raspolau korisnici. Druga dimenzija ima nameru da struktuiran i neredundantan nain.
razume korienje WebGIS iz perspektive zadatka
tumaenjem motiva korisnika (informativni, sticanje Kako bi se izolovali kljuni atributi koji najvie utiu na
znanja) i karakteristika najee korienih upotrebljivost korien je pristup koji podrazumeva
funkcionalnosti WebGIS aplikacije da bi dostigao ciljeve analizu sadraja svih formalnih definicija datih u
u svakodnevnom obavljanju funkcionalnih zadataka. pregledanim publikacijama i razmatranje modela
Trea grupa pitanja iskoriena je za procenu fizikog i upotrebljivosti predloenih od strane istraivaa i
tehnikog okruenja u kome se koristi WebGIS aplikacija. meunarodnih organizacija za standarde. Izvrena je
Nakon prikupljanja podataka, na osnovu studije [7] analiza izdvojenih atributa i identifikacija srodnih osobina
izradjen je demografski profil potencijalnih korisnika na osnovu kojih su grupisani u odreene kategorije
WebGIS aplikacije za specijalne namene. Dobijeni podaci atributa upotrebljivosti. Meutim, uoeno je da su
mogu posluiti kod izbora reprezentativnog uzorka za predloene definicije neformalne, suvie kratke i
testiranje upotrebljivosti. Njegovom primenom bi se dvosmislene. U 46 formalnih definicija, identifikovano je
obezbedila zastupljenost svake grupe korisnika u uzorku 186 razliitih atributa, koji su grupisani pod 22 razliite
srazmerna svojoj veliini to je uslov za ponavljivost kategorije. Od svih atributa, 21 se pojavljuju 2 ili vie
rezultata. puta (ukupna frekvencija 154) i grupisani su u posebnu
kategoriju dok se 32 atribut pojavljuju samo jednom i
grupisani su u grupu pod zajednikim imenom ostali.
Page 392 of 534

Na osnovu ukupne frekvencije atributa u svim efikasnou i lakoom uenja u upotrebi u odreenom
obuhvaenim definicijama moe se izvesti zakljuak da kontekstu korienja. Upotrebljivost u upotrebi se meri i
atributi: lakoa uenja, zadovoljstvo, fleksibilnost, vrednuje u realnom operativnom okruenju gde pravi
efikasnost, efektivnost i fleksibilnost imaju najvie uticaja korisnici obavljaju stvarne odreene zadatke.
na upotrebljivosti softverskog sistema.
Karakteristika Zadovoljstvo je, u odnosu na prethodni
Imajui u vidu prethodnu analizu, autori su zadrali tri standard, sada posebna karakteristika kvaliteta u upotrebi
pogleda na kvalitet, ranije usvojena u ISO/IEC 25010: i ima ire tumaenje jer integrie dimenzije upotrebljivosti
interni, eksterni kvalitet i kvalitet u upotrebi, ali u skladu i kvaliteta. Razlog za ovo je u injenici to je kod web
novim fleksibilnim kvalitativnim okvirom, redefinie aplikacija dodatno je naglaena potreba pozitivnog
modele kvaliteta predloene u standardu ISO 25010. Prvi korisnikog iskustva u interakciji s aplikacijom te
pogled na kvalitet u novom modelu, odnosi se na eksterni zadovoljstvo i oseaj ugodnosti korisnika predstavljaju
kvalitet i ukljuuje ranije karakteristike kvaliteta iz ISO bitan uslov za zadravanje korisnika. Aktuelni pristupi
25010 standarda kojima je dodat kvalitet informacija, kao zadovoljstvu obino procenjuju prvenstveno percepciju
nova deveta karakteristiku a koja predstavlja stepen u korisnika o efektivnosti i efikasnosti, tako da ako
kome softver obezbeuje informacije koje su tane, korisnici vide proizvod kao efektivan i efikasan,
pogodne, pristupane i usklaene sa zakonom. Drugi podrazumeva se da oni treba da budu zadovoljni.
pogled na kvalitet u novom modelu, odnosi se na kvalitet Zadovoljstvo sada ima tri latentne varijable: kvalitet
u upotrebi i ukljuuje etiri karakteristike: upotrebljivost, informacija, kvalitet sistema i kvalitet usluge (servisa).
zadovoljstvo, bezbednost i fleksibilnost. Sadraj i format su atributi kvaliteta informacija.
Zadovoljstvo kvalitetom sistema opisuju etiri atributa
Model kvaliteta u upotrebi sastoji se iz etiri (tanost, lakoa upotrebe, pravovremenost i brzina
karakteristika kvaliteta u upotrebi, koje se dalje dele na sistema). Na kraju, zadovoljstvo uslugom opisuje:
podkarakteristike (Slika 1.). Samo se podkarakteristike pouzdanost sistema, vreme odziva, osiguranje i empatija.
zadovoljstva kvalitetom (informacijama, sistemom i
uslugom) dele na atribute. Vanost pojedinih inilaca DISKUSIJA
kvaliteta odreuju dodeljeni brojevi koji predstavljaju
fiksne teinske faktore. Kvantitativna metodologija za evaluaciju Web zasnovane
Kvalitet u
GIS aplikacije za specijalne namene predstavlja
upotrebi sveobuhvatni i dobro razvijeni radni okvir za realizaciju
projekata merenja i evaluacije kvaliteta, koja kombinuje
Upotrebljivost Zadovoljstvo Bezbednost Fleksibilnost
u upotrebi kvalitetom u upotrebi u upotrebi dimenzije upotrebljivosti sa dimenzijama kvaliteta
proizvoda. Namenjena je da se na jednostavan nain, bez
Efikasnost u upotrebi Kvalitetom
informacija
Lina bezbednost Usaglaenost
sa kontekstom
posedovanja posebnog tehnikog ili domenskog znanja,
moe proveriti stepen korisnikog iskustva pri korienju
Efektivnost u Kvalitetom sistema Ekonomska teta Proirivost WebGIS aplikacije.
upotrebi na kontekst
Lakoa uenja u Kvalitetom Personalizacija

Meutim, kako se pojedini atributi kvaliteta mere
upotrebi usluge u upotrebi
nezavisno svaka metrika se odvojenim objektivnim ili
subjektivnim metodama meri na sopstvenoj skali. Poto
Slika 1. Model kvaliteta u upotrebi za WebGIS aplikacije odvojena merenja nisu pogodna za procenu sveobuhvatne
upotrebljivosti i uporedjivanje rezultata, kvantitativni
U poreenju sa ISO/IEC 25010, karakteristika kvalitet u model skorovanja obezbedjuje agregiranje i izvodjenje
upotrebi ukljuuje tri ranije karakteristike kvaliteta u jedne mere upotrebljivosti. Interpretacija upotrebljivosti
upotrebi (upotrebljivost, bezbednost i fleksibilnost), preko jedne metrike upotrebljivosti obezbeuje bolju
kojima je dodato zadovoljstvo kvalitetom kao posebna procenu upotrebljivosti i lake poreenje proizvoda nego
karakteristika kvaliteta u upotrebi, umesto kao razmatranje pojedinanih komponenti metrike, to je
podkarakteristika karakteristike Upotrebljivosti u upotrebi prednost ovakvog pristupa.
u standardu ISO/IEC 25010. Kvalitet u upotrebi
predstavlja stepen u kojem odreeni korisnici mogu da Za merenje subjektivnog zadovoljstva korisnika koriste se
ostvare stvarnu upotrebljivost i bezbednost, bez mehanizmi upitnika, koji se zasnivaju iskljuivo na
komunikativnih poremeaja u odreenom kontekstu gledite krajnjeg korisnika. Ovaj kvalitativni metod se
korienja. Kvalitet u upotrebi se ocenjuje ne samo svrstava u kategoriju metoda ispitivanja koji preko skupa
merama i indikatorima uinka korisnika nego i putem od 67 izjava ocenjuje 10 dimenzija kvaliteta, razvrstanih u
instrumenata za merenje subjektivnog zadovoljstva. tri kategorije najvieg nivoa: kvalitet informacija, kvalitet
sistema i kvalitet usluga. Iako ova metoda podrava tezu
Karakteristika Upotrebljivost u upotrebi ukljuuje dve da je korisniko zadovoljstvo izuzetno vano, ne
ranije karakteristike iz ISO/IEC 25010 standarda zanemarujuju ostale, svakako bitne korisnike uloge (npr.
(efikasnost i efektivnost), kojima je dodata Lakoa uenja razvoj i odravanje).
kao nova podkarakteristika. Upotrebljivost u upotrebi
sada ima ire znaenje i predstavlja stepen u kome Ovaj kvalitativni metod se moe svrstati u kategoriju
korisnik ostvaruje odreene ciljeve sa efektivnou, kombinovanih metoda i predstavlja dobar kompromis
Page 393 of 534

izmeu kvalitetnog vrednovanja upotrebljivosti,

potrebnog vremena i trokova izvoenja. Takodje, ovaj Ako se uzme u obzir da su metode za evaluaciju
pristup se moe koristiti za procenu postignutih ciljeva upotrebljivosti softverskih proizvoda relativno nove i
upotrebljivosti te se moe svrstati u sumativne neistraene na globalnom planu, a pogotovo na naim
evaluacione metode. prostorima, onda se s pravom moe oekivati da razvijena
metoda moe posluiti kao formalna podrka
ZAKLJUAK institucijama, kako za procenu ispunjenosti ugovorenih
zahteva tako i predvianje upotrebljivosti u svim fazama
U radu su sagledani razliiti aspekti upotrebljivosti Web razvoja, a naroito u fazi prijema gotovog softverskog
aplikacija i proueni vaei standardi i preporuke iz proizvoda od strane isporuioca pre uvoenja u
oblasti upotrebljivosti. Shodno ranije pomenutim operativnu upotrebu.
evaluacionim pristupima, u tezi su sagledani postojei
modeli za organizovanje faktora koji utiu na LITERATURA
upotrebljivost, raspoloive metode za kvantifikovanje
atributa upotrebljivosti i njihove prednosti i nedostaci kao [1] Eernisse M., Build Your Own Ajax Web Applications,
i metrike upotrebljivosti i metode standardizacije. Za tu SitePoint, 2006.
namenu, u tezi je razvijen novi kvalitativan model
[2] ISO/IEC 14598-1: 1999, Information Technology
upotrebljivosti koji e se zasnivati na proceni znaaja i
Software Product EvaluationPart 1: General Overview,
izboru faktora koji utiu na upotrebljivost u kontekstu
ISO/IEC, Geneva, Switzerland, 1999.
korienja WebGIS aplikacija za specifine namene.
[3] ISO/IEC CD 25010.3: 2011, Systems and software
U radu je istraena mogunost primene kombinovanja engineering Software product Quality Requirements and
metoda za merenje korisnikih performansi za vreme Evaluation (SQuaRE) Software product quality and
izvravanja skupa unapred definisanih zadataka i system quality in use models,. ISO (2011).
subjektivnih metoda za procenu nivoa korisnikog
[4] Becker, P. and Olsina, L., "Towards Support Processes
zadovoljstva u interakciji sa korisnikim interfejsom.
for Web Projects," GIDIS_Web, Engineering School,
Kombinovanjem se postie da do izraaja dou prednosti
pojedinih metoda, a nedostaci se smanje na najmanju UNLPam, La Pampa, Argentina, 2010.
moguu meru. Osnovna prednost ovakvog pristupa lei u [5] Cockton, G. Putting Value into E-valu-ation, in
pretpostavci dobijanja pouzdanijih rezultata vrednovanja Maturing Usability: Quality in Software, Interaction and
upotrebljivosti i jasnoj i razumljivoj interpretaciji Value, eds. E. Law, E.Hvannberg.,and G. Cockton, 287-
rezultata, nedvosmislenog znaenja. Za izvoenje 317, Springer, 2008.
sumarne veliine upotrebljivosti koriste se metode za
standardizaciju i odreivanje teinskih koeficijenata [6] Chang, K. (Grace), An Analytic Characterization Of
promenljivih. Webgis Utilization In Recreation And Tourism
Information Search, Dissertation Abstracts International,
Na kraju, kroz eksperimentalni test je ispitana praktina Volume: 70-09, Section: A, page: 3635, 2009.
upotrebljivost predloene metode. Rezultati dobijeni [7] Calisir, F., Gumussoy, C. A., Bayraktaroglu, A.E., and
eksperimentom pokazuju da je primena kombinovanog E. Saygivar (2011). Usability and Functionality: A
pristupa za evaluaciju sublimirana u novoj metodi Comparison of Key Project Personel's and Potential
mogua, opravdana i da utie na objektivnost u proceni Users' Evaluations. Proceedings of the International
upotrebljivosti. Conference on Computer, Electrical, and Sytems
Sciences, and Engineering, November 14-16, Paris-
Osim toga, nova metoda je zasnovana na kompozitnom France, pp. 204-208.
modelu kvaliteta koji integrie razliite poglede na
kvalitet (interni, eksterni i kvalitet u upotrebi) koji [8] Dubey, S.K. and Rana, A.,Analytical Roadmap to
ukljuuje relevantne karakteristike kvaliteta WebGIS Usability Definitions and Decompositions, vol. 2, no. 9,
aplikacija i njihovu vanost u skladu sa tipom korisnika. pp. 47234729, 2010.
Kvantitativni model ukupnog kvaliteta sadri koeficijente [9] Bublione, L., Gasparro, F., Giacobbe, E. and Grande,
relativnog znaaja karakteristika kvaliteta u zavisnosti od C., "A Quality Model for Web-based Enviroments:
domena primene. Metod je usaglaen sa vaeim GUFPI-ISMA Viewpoint," GUFPIISMA, Rome, 2002.
standardima i preporukama iz oblasti kvaliteta i
upotrebljivosti i obezbeuje objektivnost u evaluaciji [10] Olsina L., Papa F. and Molina, H.,How To
upotrebljivosti WebGIS aplikacija u svim fazama Measure And Evaluate Web Applications In A Consistent
ivotnog ciklusa. Kombinuje vie poznatih evaluacionih Way, in Web Engineering Modelling and Implementing
pristupa i integrie razliite podatke o atributima Web Applications, Gustavo Rossi et al., Eds. London:
upotrebljivosti dobijenih od korisnika, ekperata ili Springer, ch. 8, pp. 385-420, 2008.
merenjem performansi korisnika u toku izvravanja skupa [11] Lew, P. and Olsina, L.,Instantiating Web
unapred definisanih zadataka. Interpretira upotrebljivost Quality Models in a Purposeful Way, in 11th Intl
preko jedne metrike i omoguava jednostavno i lako Conference on Web Engineering (ICWE2011), Paphos,
poreenje konkurentskih proizvoda ili istog proizvoda u Cyprus, 2011, Volume 6757, pp. 214-229.
razliitim fazama ivotnog ciklusa.
Page 394 of 534

IMPLEMENTACIJA PODLOGE ZA SARADNJU KROKI ALATA SA

ALATIMA ZA UML MODELOVANJE OPTE NAMENE
IMPLEMENTATION OF BASIS FOR COOPERATION BETWEEN KROKI

TOOL AND UML MODELING TOOLS
eljko Ivkovi, Renata Vaderna, Milorad Filipovi, Gordana Milosavljevi, Igor Dejanovi
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
{zeljkoi, vrenata, mfili, grist, igord}@uns.ac.rs
Sadraj U radu je prikazana implementacija import i

Na slici 2.1. prikazan je izgled glavnog prozora Kroki
export funkcija za Kroki alat za skiciranje poslovnih
alata. Kao to je navedeno u [1], sastoji se od:
aplikacija. Opisan je postupak mapiranja metamodela
Kroki alata na Eclipse UML2 metamodel. Eclipse UML2 Komponente tipa stabla za kreiranje i prikaz
biblioteka omoguava snimanje i uitavanje UML modela hijerarhijske strukture poslovnih sistema i
u razliitim standardnim formatima koji su podravani od podsistema i njihovog sadraja (gornji levi
strane veine UML alata za modelovanje. ugao)
Abstract The paper presents implementation of import Prostora za skiciranje ekranskih formi,
and export functions for Kroki mockup tool and describes podeljenog u jezike tabove (centralni deo
the process of maping Krokis metamodel to Eclipse alata). Svakoj formi koja je u datom trenutku
UML2 metamodel. Eclipse UML2 metamodel is a java otvorena dodeljuje se jedan tab.
library that provides save and load of UML models using Palete komponenti koje se mogu smetati na
different standard formats supported by most modeling formu (desna strana alata)
tools. Panela za podeavanje osobina selektovane
forme ili neke njene komponente (donji levi
1. UVOD
ugao).
U ovom radu je opisana implementacija podloge za Konzole za brzo kreiranje formi korienjem
dvosmernu komunikaciju (import i eksport) Kroki alata za komandnog jezika
skiciranje poslovnih aplikacija sa UML alatima za Kroki alat je skoncentrisan na specifikaciju krupnih
modelovanje opte namene. Kroki alat omoguava (course-grained) gradivnih elemenata aplikacije (formi,
skiciranje aplikacija poslovnih sistema korienjem podsistema, izvetaja i sl) [1]. Zahvaljujui ovome,
grafikog editora formi, na nain koji je blizak krajnjem omoguen je razvoj modela na visokom nivou apstrakcije,
korisniku [1]. Implementiranjem import i export to doprinosi brem razvoju i lakoj itljivosti modela. U
funkcionalnosti bie omogueno projektantima da koriste fazi specifikacije, kreiranje i pokretanje skica se koristi u
alate sa kojima su ve upoznati za kreiranje modela funkciji smanjivanja neodreenosti i savlaivanja barijera
poslovnih sistema, a zatim da prebacivanjem tih modela u u komunikaciji sa korisnikom. Elementi koji se koriste za
Kroki alat dobiju inicijalnu specifikaciju korisnikog kreiranje skica odgovaraju izgledu elementima u
interfejsa koju odmah mogu da isprobaju sa krajnjim izgenerisanoj aplikaciji poslovnog sistema i zato korisnici
korisnikom. Export funkcionalnost treba da omogui da mogu bre da naue da koriste Kroki alat.
se elementi poslovnog sistema koje je kreirao korisnik u
Kroki alatu mapiraju na elemente modela koji se moe Kroki alat implementira konkretnu sintaksu EUIS
sauvati u nekom od standardnih formata za razmenu (Enterprise User Interface Specification) DSL-a (Domain
izmeu alata za modelovanje. Import funkcionalnost treba Specific Language) [1]. EUIS DSL je jezik za
da omogui import modela iz nekog standardnog formata specifikaciju korisnikog interfejsa poslovnih aplikacija
i mapiranje njegovih elemenata na elemente koje koristi na visokom nivou apstrakcije. U Kroki alatu EUIS DSL je
Kroki alat. implementiran kao UML profil u kojem su proirene
metaklase Element, Class, Property, Operation,
Ostatak rada je organizovan na sledei nain. U poglavlju Parameter, Constraint i Package.
2 je dat kratak opis Kroki alata. U poglavlju 3 je opisana
Eclipse UML2 biblioteka koja je iskoriena za Elementi KROKI alata koji su korieni prilikom
implementaciju import i export funkcionalnosti. Poglavlje implementacije import i export funkcionalnosti su:
4 sadri opis mapiranja elemenata metamodela Kroki podsistemi, standardne forme, izvetaji i zoom
alata na elemente metamodela Eclipse UML2 biblioteke. mehanizam.
Poglavlje 5 sadri zakljuak i pravce daljeg razvoja.
2.1 STANDARDNA FORMA
2. KROKI ALAT
Standardna forma predstavlja formu za prikaz podataka,
Kroki alat namenjen je za skiciranje formi i njihovih prikaz polja za unos podataka i dodatnih akcija koje se
meusobnih veza. mogu izvriti nad podacima.
Page 395 of 534

Na slici 2.1. dat je primer skiciranja standardne forme standarda za modelovanje softverskih sistema, kao to je
lanovi karate kluba u okviru Kroki alata. UML standard [4].
Slika 2.1. Izgled Kroki alata
Standardna forma sadri tri grupe elemenata: Eclipse biblioteka koja sadri Eclipse UML2 metamodel,
omoguava snimanje i uitavanje UML modela u
1. toolbar elemente - opcije zajednike za sve
razliitim formatima.
standardne forme.
2. polja za unos i zoom polja.
Za implementaciju import i export funkcionalnosti
3. dodatne akcije koje se mogu izvriti za datu
korien je samo podskup elemenata Eclipse UML2
standardnu formu. To mogu da budu akcije koje
metamodela, i to su: Model, Package, Class, Property,
pokreu kreiranje i prikaz izvetaja ili
Operation, Association i Stereotype.
definisanih transakcija.
3.1 CAMEL CASE NOTACIJA
2.2 ZOOM MEHANIZAM
Camel case notacija, kao to je navedeno u [5],
Zoom mehanizam omoguava da se iz jedne standardne
predstavlja pisanje reenica tako to se rei u reenici ne
forme referencira podatak iz druge standardne forme.
razdvajaju praznim mestima, ve se piu spojene jedna sa
Zoom mehanizam je realizovan kao combo-box koji
drugom. Da bi se razlikovale razliite rei u reenici, prvo
sadri vrednosti koje se mogu izabrati. Ako se
slovo svake rei poinje velikim slovom, a sva ostala
odgovarajua vrednost ne nalazi meu ponuenim
slova rei se piu malim slovima.
vrednostima, pored njega se nalazi i dugme sa tri take
kojim se otvara druga forma iz koje moe da se izabere Camel case notacija se koristi za davanje naziva
vrednost iji identifikator se prenosi u polje za unos prve elemenata Eclipse UML2 modela. Za nazive instanci
standardne forme. Na slici 2.1. to su polja Kilaa, Uzrast i Model, Package i Class elemenata prvo slovo prve rei u
Pojas. nazivu se prebacuje u odgovarajue veliko slovo, dok se
za nazive instanci Attribute, Operation i Property
3. ECLIPSE UML2 elemenata prvo slovo prve rei prebacuje u odgovarajue
malo slovo, a ostale rei u nazivu prate camel case
Eclipse je besplatan alat koji omoguava razvoj notaciju.
softverskih aplikacija. Podrava razliite vrste
programskih jezika. EMF (Eclipse Modeling Framework) U Kroki alatu nazivi elemenata koriste notaciju gde je
je deo Eclipse alata koji omoguava kreiranje modela svaka re u reenici razdvojena praznim mestom. Iz ovog
softverskih aplikacija i generisanje koda na osnovu razloga prilikom mapiranja elemenata nazivi se moraju
kreiranih modela. Za modelovanje se koriste elementi transformisati u odgovarajuu notaciju.
Eclipse UML2 metamodela.
4. MAPIRANJE ELEMENATA
Eclipse UML2 je EMF bazirana implementacija UML
2.x OMG (Object Managment Group) metamodela, kao Za realizaciju import i export funkcionalnosti korien je
to je navedeno u [2]. podskup elemenata EUIS metamodela koji koristi Kroki
alat i Eclipse UML2 metamodela. Mapiranja metaklasa
OMG grupa [3] je internacionalni neprofitni konzorcijum
EUIS DSL-a u okviru Kroki alata na odgovarajue
za kompjutersku industriju, koji se bavi utvrivanjem
Page 396 of 534

metaklase Eclipse UML2 metamodela, prikazana su u Ovaj stereotip se koristi prilikom izvravanja import i
tabeli 4.1. export funkcionalnosti kod StandardPanel,
VisibleProperty, VisibleOperation i Zoom elemenata.
Tabela 4.1. Mapiranja za realizaciju import i export
funkcionalnosti 4.3 MAPIRANJE IZMEU ELEMENTA
Elementi Kroki alata Eclipse UML2 BUSSINESSUBSYSTEM I ELEMENTA TIPA
elementi MODEL
BussinesSubsystem Model
BussinesSubsystem Package Element BussinesSubsystem u Kroki alatu se koristi za
StandardPanel Class predstavljanje korenskog elementa za ostale podelemente.
VisibleProperty Property Element Model odgovara korenskom elementu Eclipse
VisibleOperation Operation UML2 diagrama i sadri sve ostale elemente Eclipse
Zoom Association UML2 metamodela.
Property
ElementsGroup Prilikom implementacije import funkcionalnosti za
Operation
odgovarajui element tipa Model kreira se odgovarajui
4.1 KORIENJE STEREOTIPA element tipa BussinesSubsystem, a tokom implementacije
export funkcionalnosti za element tipa BussinesSubsystem
UML profil predstavlja specijalizaciju UML-a kao jezika kreira se odgovarajui element tipa Model.
za modelovanje opte namene u cilju prilagoavanja
nekom specifinom domenu primene, platformi ili 4.4 MAPIRANJE IZMEU ELEMENTA
metodologiji [4]. Specijalizacija putem profila se ogleda u BUSSINESSUBSYSTEM I ELEMENTA TIPA
definisanju stereotipa koji predstavljaju proirenja PACKAGE
postojeih metaklasa UML-a, kreiranju njihovih atributa
Element tipa Model u okviru UML2 biblioteke sadri
(tagova) i ogranienja.
podelemente tipa Package, koji takoe mogu da sadre
EUIS UML profil poseduje stereotipe koji predstavljaju podelemente koji su tipa Package, ime je omogueno
proirenja metaklasa Element, Class, Property, kreiranje hijerarhije paketa.
Operation i Package, u cilju kreiranja podrke za
Element tipa BussinesSubsystem koji predstavlja korenski
modelovanje poslovnih aplikacija u okviru UML alata
element projekta u Kroki alatu sadri podelemente koji su
opte namene. Prilikom implementacije exporta iz Kroki takoe tipa BussinesSubsystem i time je omogueno
alata, potrebno je izvriti mapiranje EUIS DSL metaklase kreiranje hijerarhija i podsistema kao logikih celina u
na odgovarajuu UML metaklasu proirenu stereotipom,
poslovnom sistemu.
radi dobijanja to priblinije specifikacija sistema kakva
postoji u Kroki alatu. Prilikom implementacije import funkcionalnosti se za
odgovarajui element tipa Package kreira odgovarajui
Prilikom aktiviranja export-a, moe se birati da li se eli element tipa BussinesSubsystem, a zatim se pristupa
export sa stereotipima ili bez njih, poto postoje alati za njegovim paketima i tako rekurzivno sve dok se ne stigne
modelovanje koji ne podravaju UML profile. do paketa koji ne sadri druge pakete. Kreirani
Prilikom implementacije import funkcionalnosti nije BussinesSubsystem elementi po hijerahiji odgovaraju
neophodno da svi elementi UML2 modela imaju hijerahiji Package elemenata.
dodeljene stereotipove. Za elemente koji nemaju dodeljen
Tokom implementacije export funkcionalnosti se za
stereotip bie kreirani odgovarajui Kroki elementi sa
odgovarajui element tipa BussinesSubsystem kreira
unapred definisanim vrednostima.
odgovarajui element tipa Package. Za svaki
4.2 STEREOTIP VISIBLEELEMENT BussinesSubsystem element se rekurzivno prolazi kroz
njegove podelemente tipa BussinesSubsystem i tako sve
Stereotip VisibleElement, koji je prikazan na slici 4.1., dok se ne stigne do elementa koji nema podelemente tipa
proiruje UML2 metaklasu NamedElement. Metaklase BussinesSubsystem. Kreirani Package elementi po
Class, Operation i Property su samo neki od elemenata u hijerarhiji odgovaraju hijerarhiji BussinesSubsystem
UML2 metamodelu koji nasleuju NamedElement. elemenata.
4.5 MAPIRANJE IZMEU ELEMENTA

STANDARDPANEL I ELEMENTA TIPA CLASS
Metaklasa StandardPanel u okviru Kroki alata

predstavlja panel namenjen za pregled i auriranje
podataka iz jedne tabele, kao to je objanjeno u Poglavlju
Slika 4.1 Stereotip VisibleElement 2. Ona se mapira na metaklasu Class u okviru Eclipse
UML2 metamodela.
Na slici 4.1 se vidi da stereotip VisibleElement poseduje
dva taga: label i visible, a koja slue za uvanje naziva Instance metaklase StandardPanel mogu biti podelementi
koji nije u camel case notaciji i vrednosti kojom se instanci metaklasa BussinesSubsystem u okviru Kroki
odreuje da li element treba da bude vidljiv na alata. Instance metaklase Class mogu biti podelementi
korisnikom interfejsu aplikacije. instanci metaklasa Model i Package.
Page 397 of 534

Prilikom implementacije import funkcionalnosti za kreira odgovarajui element tipa Property. U okviru
element tipa Class se kreira odgovarajui element tipa standardnih formi Kroki alata mogue je kreirati grupe i
StandardPanel, a tokom implementacije export podgrupe polja za unos koristei elemente tipa
funkcionalnosti se za element tipa StandardPanel kreira ElementsGroup, kao to je prikazano na slici 4.4.
odgovarajui element tipa Class.
4.6 STEREOTIPOVI STANDARDPANEL I

VISIBLECLASS
Stereotipovi StandardPanel i VisibleClass su proirenja

UML2 metaklase Class i koriste se za uvanje vrednosti
atributa metaklase StandardPanel u Kroki alatu.
Slika 4.4. Hijerahija polja za unos
U sluaju kad se izabere opcija za export kad se ne

dodeljuju stereotipovi elementima UML2 modela, za
kreirani Property element, naziv se sastoji od naziva
VisibleProperty elementa i naziva svih ElementsGroup
elemenata u hijerahiji u kojima se nalazi VisibleProperty
element.
U sluaju kada se dodaju stereotipovi elementima, za
naziv Property elementa se postavlja naziv odgovarajueg
VisibleProperty elementa, a za svaki ElementsGroup
Slika 4.2. Stereotipovi StandardPanel i VisibleClass element kreira se poseban Property element kojem se
dodeli stereotip ElementsGroupProperty, koji je prikazan
Na slici 4.2 prikazani su tagovi koje poseduju stereotipovi na slici 4.5. Ovaj stereotip dodaje vrednost, Property
StandardPanel i VisibleClass. Stereotip VisibleClass uva elementu, pomou koje se odrede svi Property elementi
vrednost da li odgovarajui Kroki element StandardPanel koji pripadaju grupi elemenata, koja je odreena
treba da bude modalan dijalog, a StandardPanel stereotip ElementsGroup elementom.
odreuje koje operacije je dozvoljeno da se izvre nad
podacima u dijalogu.

VISIBLEPROPERTY I ELEMENTA TIPA
PROPERTY
Elementi tipa VisibleProperty predstavljaju polja za unos

Slika 4.5. Stereotip ElementsGroupProperty
u okviru standardnih formi Kroki alata (instanci klase
StandardPanel). Elementi tipa VisibleProperty su Prilikom izvravanja import funkcionalnosti za Property
podelementi instanci StandardPanel klase. Mapiraju se na element kojem je dodeljen ElementsGroupProperty
obeleja klase u okviru UML2 biblioteke. Obeleja klase stereotip, kreira se ElementsGroup element umesto
su elementi tipa Property, koji su podelementi instance VisibleProperty elementa.
klase Class.
U Kroki alatu podrani su razliiti tipovi polja za unos u
zavisnosti od vrednosti koja se moe uneti u odgovarajue
polje, takoe i obeleja klase mogu imati postavljen tip
vrednosti koja odgovara obeleju.
Za tip vrednosti obeleja moe da bude postavljen
element tipa Enumeration. Ovaj element predstavlja
definisane vrednosti koje obeleje moe da sadri.
Definisane vrednosti odgovaraju elementima
EnumerationLiteral koji su podelementi instance
Enumeration klase. Prilikom implementacije import
Slika 4.3. Stereotip VisibleProperty
funkcionalnosti kreira se odgovarajue polje za unos
Stereotip koji proiruje Property metaklasu je kojem se odreuju definisane vrednosti koje odgovaraju
VisibleProperty, koji je prikazan na slici 4.3. Njegovi EnumerationLiteral podelementima. Prilikom
tagovi odgovaraju atributima polja za unos u okviru Kroki implementacije export funkcionalnosti, za polje za unos
alata. koje ima definisane vrednosti kreira se odgovarajui
Enumeration objekat sa EnumerationLiteral
Prilikom implementacije import funkcionalnosti, za
podelementima. Za sve ostale tipove polja za unos
odgovarajui element tipa Property kreira se odgovarajui
postavlja se tip vrednosti koji je ve definisan u UML2
element tipa VisibleProperty, a tokom implementacije
metamodelu. Ako ne postoji odgovarajui tip u UML2
export funkcionalnosti se za element tipa VisibleProperty
Page 398 of 534

metamodelu kreira se objekat tipa PrimitiveType koji se

postavlja kao tip vrednosti za obeleje klase.

VISIBLEOPERATION I ELEMENTA TIPA
OPERATION
Elementi tipa VisibleOperation predstavljaju dodatne

akcije u okviru standardnih formi Kroki alata (instanci
klase StandardPanel). Klase Report i Transaction Slika 4.8. Hijerahija dodatnih akcija
odgovaraju odreenom tipu dodatne akcije i to su
izvetaji i transakcije. Elementi tipa VisibleOperation su U sluaju exporta bez dodele stereotipova elementima
podelementi instanci StandardPanel klase. Mapiraju se na UML2 modela, za kreirani Operation element naziv se
metode klase u okviru UML2 biblioteke. Metode klase su sastoji od naziva VisibleOperation elementa i naziva svih
elementi tipa Operation, koji su podelementi instance ElementsGroup elemenata u hijerahiji u kojima se nalazi
klase Class. VisibleOperation element.
U sluaju kada se dodaju stereotipovi Operation
elementima, za naziv elementa se postavlja naziv
odgovarajueg VisibleOperation elementa, a za svaki
ElementsGroup element kreira se poseban Operation
element kojem se dodeljuje stereotip
ElementsGroupOperation, koji je prikazan na slici 4.9.
Slika 4.6. Stereotip BusinessOperation

Stereotip koji proiruje Operation metaklasu je
BusinessOperation, koji je prikazan na slici 4.6. Ovaj
stereotip sadri tagove koji su zajedniki za razliite
tipove akcija.
Prilikom implementacije import funkcionalnosti, ako za Slika 4.9. Stereotip ElementsGroupOperation
Operation element nije postavljen jedan od stereotipova Ovaj stereotip dodaje vrednost Operation elementu,
Report ili Transaction, bie prikazan dijalog na kojem pomou koje se odrede svi Operation elementi koji
treba da se izabere koji tip dodatne akcije za Operation pripadaju grupi elemenata, koja je odreena
element treba da se kreira. Na slici 4.7. prikazani su ElementsGroup elementom.
stereotipovi Report i Transaction koji proiruju Operation
metaklasu, a pomou kojih se direktno u UML2 modelu Prilikom izvravanja import funkcionalnosti, za
odreuje koji tip dodatne akcije da se kreira tokom Operation element kojem je dodeljen
izvravanja import funkcionalnosti. ElementsGroupOperation stereotip kreira se
ElementsGroup element umesto dodatne akcije.
4.9 MAPIRANJE IZMEU ELEMENTA ZOOM

I ELEMENTA TIPA ASSOCIATION
Zoom element predstavlja zoom polje, koje implementira

zoom mehanizam kao to je objanjeno u poglavlju 2.2.
Zoom element je podelement StandardPanel elementa.
Element tipa Association predstavljaju vezu asocijacije
Slika 4.7. Stereotipovi Report i Transaction izmeu elemenata tipa Class. Moe biti podelement
instanci klasa Model, Package i Class. Element tipa
Stereotipovi Report i Transaction poseduju tagove koji su Association je preko instance Property klase povezan na
specifini za odgovarajui tip dodatne akcije. Class elemente koje povezuje.
Prilikom implementacije import funkcionalnosti za
Tokom implementacije export funkcionalnosti se za Association elemente koji predstavljaju One-To-Many
element tipa VisibleOperation kreira odgovarajui vezu kreira se odgovarajui Zoom element. Da bi
element tipa Operation i postavlja se odgovarajui Association element predstavljao One-To-Many vezu,
stereotip u zavisnosti od tipa dodatne akcije. U okviru
jedan kraj asocijacije mora za gornju granicu kardinaliteta
standardnih formi Kroki alata mogue je kreirati
imati postavljenu vrednost 1, a drugi kraj asocijacije mora
hijerahije dodatnih akcija koristei elemente tipa imati postavljenu vrednost n (koja oznaava proizvoljan
ElementsGroup, kao to je prikazano na slici 4.8. broj). Koju standardnu formu referencira zoom polje
odreuje se na osnovu tipa vrednosti koja je postavljena
za element tipa Property kojem je za gornju granicu
kardinaliteta postavljena vrednost 1. Kao tip vrednosti
Page 399 of 534

postavljena je instanca Class elementa koju povezuje Realizovana je import funkcionalnost koja omoguava
asocijacija, a za koju je ve kreirana odgovarajua korisnicima da kreirane modele u drugim alatima mogu
instanca klase StandardPanel. da uitaju u Kroki alat i time dobiju inicijalni predlog
korisnikog interfejsa aplikacije, ako u modelu nisu
Zoom polje e biti podelement standardne forme koja
korieni stereotipovi ili da korienjem stereotipova
odgovara klasi koja je postavljena za tip vrednosti
dobiju korisniki interfejs koji bez dodatnih izmena mogu
Property elementa drugog kraja asocijacije.
da isprobaju sa korisnicima.
Prilikom implementacije export funkcionalnosti, za Zoom
Realizovana je export funkcionalnost kojom je
element kreira se odgovarajui Association element koji
omogueno da se poslovni sistemi kreirani u Kroki alatu
povezuje klase koje odgovaraju: standardnoj formi koja
uitaju u alat za modelovanje i nad tim modelom koriste
sadri zoom polje i standardnoj formi koju referencira
ve poznate mogunosti alata za modelovanje.
zoom polje. Za kraj asocijacije koji povezuje klasu koja
odgovara standardnoj formi koju referencira zoom polje Dalji razvoj predvia da se, prilikom importa, kreiranjem
za gornju granicu kardinaliteta postavlja se vrednost n, a sloenih, parent-child formi, u situacijama gde za to
za drugi kraj asocijacije postavlja se vrednost 1. postoje uslovi (asocijacija izmeu klasa sa kardinalitetom
1..n), pokriju i dodatne mogunosti koje nudi Kroki alat.
4.10 STEREOTIP VISIBLEASSOCIATIONEND Na ovaj nain bi predloena specifikacija korisnikog
interfejsa aplikacije iji se model importuje bila jo blia
Stereotip VisibleAssociationEnd proiruje UML2
finalnom reenju.
metaklasu Property, kao to se vidi na slici 4.10.
LITERATURA
[1] Milorad Filipovi, Vladan Marseni, Gordana
Milosavljevi, Igor Dejanovi, KROKI: Alat za
interaktivni razvoj poslovnih aplikacija baziran na
skicama, YuInfo, Kopaonik, 2013
[2] MDT/UML2/UML2 4.0 Migration Guide,

http://wiki.eclipse.org/MDT/UML2/UML2_4.0_Migratio
n_Guide
[3] Object Management Group,

Slika 4.10. Stereotip VisibleAssociationEnd http://en.wikipedia.org/wiki/Object_Management_Group
Za Property element koji predstavlja kraj Association
[4] Unified Modeling Language (UML),
elementa i koji ima maksimalni kardinalitet postavljen na
http://www.omg.org/spec/UML/
vrednost 1, postavlja se stereotip VisibleAssociationEnd
sa vrednostima tagova koji odgovaraju vrednostima Zoom
elementa Kroki alata. [5] Camel case,
http://en.wikipedia.org/wiki/CamelCase
5. ZAKLJUAK
U ovom radu implementirana je razmena modela izmeu

Kroki alata za skiciranje poslovnih aplikacija i UML alata
opte namene. Prikazano je mapiranje elemenata Kroki
modela na elemente Eclipse UML2 modela. Eclipse
UML2 model se moe sauvati u razliitim formatima i
mogu se uitavati razliiti formati podrani od UML alata
za modelovanje.
Page 400 of 534

ITERATIVNI POSTUPAK ADAPTACIJE OPSEGA KVANTIZERA U

OKVIRU DPCM SISTEMA
ITERATIVE PROCEDURE FOR QUANTIZER RANGE ADAPTATION
WITHIN DPCM SYSTEM
Aleksandar Joci, Zoran Peri, Jelena Nikoli, Aleksandra Jovanovi, Dragan Deni, Goran Miljkovi
Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet
Sadraj U ovom radu je razmatran postupak adaptacije smanjenja kompleksnosti sistema, u ovom radu
opsega uniformnog kvantizera primenjenog u okviru predlaemo model sistema za kompresiju baziran na
DPCM sistema za kompresiju ECG signala. Obrada primeni samo DPCM tehnike niske sloenosti. Dakle,
signala je izvrena na principu frejm po frejm. predloeni DPCM sistem se sastoji od linearnog
Dugoronom adaptacijom u okviru frejma se odreuju prediktora prvog reda i uniformnog kvantizera male
optimalne vrednosti opsega kvantizera. Kratkoronom bitske brzine. U cilju optimizacije predloenog DPCM
adaptacijom u okviru podfrejma se vri izbor jednog od sistema, tj. uniformnog kvantizera signala razlike, prouili
dva kvantizera u zavisnosti od dinamike signala razlike. smo prirodu ECG signala. Uoivi da su kod ECG signala
Izvreno je poreenje predloene metode sa nedavno vrednosti amplitude u periodu depolarizacije elija srca
predloenom metodom. (QRS kompleks), pa i u periodu repolarizacije elija (T
segment), viestruko vee nego u ostalom periodu [7],
Abstract In this paper procedure for uniform quantizer doli smo na ideju da je neophodno prilagoditi model
range adaptation applied within DPCM system for ECG kvantizera ovim kratkim segmentima signala, tj. uvesti
signal compression is discussed. Signal processing is tzv. kratkoronu adaptaciju [6]. Da ne bi dolo do
done on the principle frame by frame. Long-term degradacije kvaliteta prenetog ECG signala, u ovim brzo
adaptation is used for determining the optimal values of promenjivim segmentima velike amplitudske dinamike,
the quantizer range within the frame. Short-term predlaemo korienje uniformnog kvantizera sa veim
adaptation is used for selecting one of the two quantizers brojem izlaznih nivoa od kvantizera koji je namenjen za
depending on the dynamics of the signal difference within obradu sporo promenjivih segmenata male amplitudske
the subframe. A comparison of the proposed method with dinamike. Blie reeno, koristi se prekidaka kvantizacija
the recently proposed method is performed. prilikom izbora jednog od dva uniformna kvantizera koji
su projektovani za segmente signala velike odnosno male
1. UVOD amplitudske dinamike. Cilj je da se na ovaj nain postigne
vei stepen kompresije u segmentima male dinamiike a da
Metodi za kompresiju signala imaju sve vei znaaj i u se pri tom ouva visok kvalitet reprodukovanog ECG
oblasti medicine kao to je telemedicina. U sluajevima signala. Kako kompresiju ECG signala treba izvriti tako
kada je neophodno u duem vremenskom periodu da je informacija i posle kompresije pouzdana, pri emu
daljinski pratiti vitalne parametre funkcionisanja ovejeg nije od vanosti obrada u realnom vremenu, pored
organizma, dolazimo i do potrebe za kompresijom kratkorone adaptacije kvantizera vri se i njegova
izmerenih veliina. Ako se uzme u obzir da koliina "dugorona adaptacija" [6], odnosno dodatno se
podataka pri takvim merenjima moe biti relativno velika, adaptiraju opsezi ova dva kvantizera na osnovu vrednosti
da su resursi memorije za uvanje, a naroito prenosnih odmeraka signala razlike. Kako vrednosti odmeraka
puteva ogranieni, kao i da mobilni ureaji u signala razlike zavise od nainjene greke pri kvantizaciji,
telemedicinskom sistemu, koji imaju sopstveno napajanje, koja opet zavisi od veliine kvanta, odnosno opsega
troe dosta energije za slanje tih podataka, jasna je uniformnog kvantizera, namee se ideja da se adaptacija
potreba za kompresijom tj. smanjenjem koliine podataka opsega kvantizera treba obaviti kroz vie iteracija. Na
za prenos informacije [1]-[4]. ovaj nain se unosi kanjenje pri obradi ECG signala,
Najvanije karakteristike metoda za kompresiju signala su meutim, kako je primarni cilj kompresija uz dobar
mera kompresije, greka rekonstruisanog signala u kvalitet, kod koje kanjenje nije ograniavajui faktor, to
odnosu na originalni i kompleksnost same metode [1]-[6]. je u ovom sluaju uvoenje iterativnog postupka za
Iako su u literturi do sada predloeni brojni algoritmi poboljaavanje kvaliteta reprodukovanog signala
kompresije, malo njih se sada koristi u monitoring opravdano.
sistemima i telemedicini. Osnovni cilj kome se tei pri Dobitak ostvarene kompresije sagledan je odreivanjem
kompresiji ECG signala je ostvariti porast stepena odnosa kompresije CR (compression ratio). Takoe,
kompresije uz ouvanje kvaliteta rekonstruisanog signala. sagledana je distorzija rekonstruisanog signala u odnosu
Cena koja se pri tom najee plaa je poveanje na originalni odreivanjem parametra PRD (percentage
kompleksnosti sistema za kompresiju signala. root-mean-square difference), kao i SQNR (Signal to
U literaturi su predloeni metodi za kompresiju ECG Quantization Noise Ratio) [5],[6] koji su od posebnog
signala bazirani na korienju tehnika delta modulacije znaaja pri obradi biomedicinskih signala, kao to je
(DM) i diferencijalno impulsno kodovane modulacije elektrokardiogram (ECG), kod kojih zanemarivanje
(DPCM) [4]. U cilju poveanja stepena kompresije, uz gubitaka (distorzije) pri kompresiji moe dovesti do
odravanje kvaliteta kompresovanog signala, ali i pogrene dijagnoze bolesti od strane lekara.
Page 401 of 534

2. DPCM TEHNIKA kompresije ECG signala. Kako se kod ECG signala

smenjuju sporopromenjivi segmenti malih amplituda i
Tehnikom diferencijalno impulsno kodovane modulacije segmenti velikih amplituda, u novom sistemu koji
(DPCM) [4],[6] koduje se signal razlike odmerene predlaemo za kompresiju ECG signala implementirana
trenutne vrednosti analognog signala xn i njene procenjene su zapravo dva DPCM kvantizera namenjena upravo
vrednosti x n (Sl. 1.). Procena ili predikcija tekue obradi segmenata signala male odnosno velike
vrednosti ulaznog signala x n ostvaruje se prediktorom u amplitudske dinamike. Grupisanjem odmeraka ECG
signala u frejmove (duine L) koji su dalje podeljeni na
kolu povratne sprege na osnovu poznavanja vrednosti
podfrejmove (duine M) mogue je izvesti obradu ECG
prethodnih odmeraka signala i meukorelacije izmeu
signala na principu frejm po frejm. Kratkoronom
odmeraka. U ovom radu korien je fiksni prediktor prvog
adaptacijom se podfrejmovi tekueg frejma klasifikuju u
reda tj. x n = y n 1 , gde je koeficijent prediktora. dve grupe znatno razliite amplitudske dinamike.
Klasifikacija se izvodi na osnovu izraunatog PRD-a za
xn + dn d n + en svaki podfrejm:
+ Encoder M
-
xn Decoder (x
n =1
n x n ) 2
PRD[% ] = 100 M
, (1)
+ x n2
yn n =1
Predictor koji se odreuje nakon paralelne obrade odmeraka
tekueg podfrejma ulaznog signala od strane oba DPCM
a) kvantizera. Izbor jednog od dva DPCM kvantizera, a time
i grupe kojoj pripada podfrejm, predlaemo na osnovu
d n + en yn manje vrednosti PRD-a. U cilju to efikasnije kompresije
Decoder + ECG signala, odluili smo se da za kvantovanje
segmenata signala razlike male amplitudske dinamike,
xn
Predictor koji pripadaju prvoj grupi podfrejmova, koristimo DPCM
kvantizer sa manjim opsegom i dva amplitudska nivoa,
b) dok za kvantovanje segmenata signala velike amplitudske
Slika 1. DPCM sistem, a) predajnik, b) prijemnik. dinamike, koji pripadaju drugoj grupi podfrejmova,
predlaemo korienje DPCM kvantizera sa veim
Kako se kvantovanjem signala razlike dn (dn =xn- x n ) opsegom i osam amplitudska nivoa.
unosi greka koju emo predstaviti sa en, oigledno je da Kao to je ve reeno pored kratkorone predlaeno je i
se ona dalje odraava na rekonstruisani odmerak yn uvoenje dugorone adaptacije kojom se za svaki frejm
(yn=dn+en+ x n =xn+en) u povratnoj petlji predajnika, kao i na osnovu statistikih karakteristika odgovarajue grupe
na samom izlazu prijemnika. Pri ovome treba naglasiti da podfrejmova iterativno odreuju adaptirani opsezi oba
je zanemaren kanalni um jer nije od interesa pri analizi DPCM kvantizera. Kako frejm objedinjuje vie kratkih
problema u oblasti izvornog kodovanja. Iako se podfrejmova, ovakav nain adaptacije podrazumeva
nedostatak DPCM tehnike ogleda u pomenutoj neminovan neznatan porast brzine prenosa usled prenosa
propagaciji greke kvantizacije, njena vana prednost u tzv. sporedne informacije. Sporedna informacija sadri
odnosu na PCM tehniku bazira se na injenici da se podatak o tome koji kvantizer razlike se koristi za svaku
umesto kodovanja trenutnih vrednosti odmeraka koduje grupu podfrejmova, kao i vrednosti optimalnih opsega
signal razlike koji uzima znatno ui opseg moguih kvantizera signala razlike korienih u okviru grupa. Uz
vrednosti. Time se postie da se uz jednaku veliinu predpostavku da se ove vrednosti opsega kvantizera
amplitudskih kvanata, kao kod PCM tehnike, koristi predstavljaju sa po 8 bita, moe se odrediti i bitska brzina
manji broj kvantnih nivoa, odnosno da se fiksiranjem predloenog kompresionog sistema:
broja kvantnih nivoa postie finije kvantovanje. Prema n + 3n2 nq 8no
R= 1 + + , (2)
tome, DPCM tehnika, u poreenju sa PCM tehnikom, n1 + n2 M I
prua mogunost kompresije odnosno smanjenja snage
uma kvantizacije. pri emu je n1 broj podfrejmova kod kojih se odmerci
signala razlike koduju jednim bitom (dva, n2 broj
3. POSTUPAK ADAPTACIJE UNIFORMNOG podfrejmova kod kojih se odmerci signala razlike koduju
KVANTIZERA U OKVIRU DPCM sa 3 bita, nq broj bita koji nose informaciju o tome koji je
SISTEMA kvantizer korien u okviru podfrejma duine M, odnosno
informaciju o broju raspoloivih opsega selektovanog
Ovo poglavlje sadri detaljan opis postupka kompresije kvantizera, a no je broj opsega kvantizera koje treba
ECG signala koji se bazira na adaptaciji kvantizera u preneti u svakom frejmu duine I. U naem sluaju nq = 1,
okviru DPCM sistema. Korien je uniformni kvantizer a no = 2.
signala razlike koji sa prediktorom prvog reda ini DPCM Radi sagledavanja efekata postignute kompresije najee
sistem (Slika 1.) koji emo optimizovati u cilju efikasne se definie odnos kompresije CR (Compression Ratio),
Page 402 of 534

koji se odredjuje na osnovu broja bita po odmerku odnosa kompresije CR (3), mere distorzije PRD (1) kao i
potrebnih za predstavljane originalnog signala R0 i odnosa signal-um kvantizacije
rekonstruisanog signala R [5], [6]: PRD
R SQNR = 20 log . (8)
CR = 0 . (3) 100
R
Korak 6. Sagledavanje dobitka u pogledu kvaliteta i
U nastavku je predstavljen iterativni postupak dugorone kompresije ostvarenih u tekuoj iteraciji u odnosu na
adaptacije opsega DPCM kvantizera koji je unapreen u prethodne na osnovu analize ispunjenosti kriterijuma:
odnosu na postupak predstavljen u [4] u kriterijumu
adaptacije opsega kvantizera na osnovu maksimalnih SQNR SQNR opt
> 6. (9)
vrednosti signala razlike po podfrejmovima. Ovde treba R R opt
ukazati na meusobnu zavisnost signala razlike, opsega
kvantizera i uinjene greke pri kvantizaciji, koja u Ukoliko je kriterijum zadovoljen par vrednosti (SQNRopt,
potpunosti opravdava uvoenje iterativnog pristupa Ropt) odreen za vrednosti opsega kvantizera xm1opt i xm2opt
dugorone adaptacije opsega DPCM kvantizera. zamenjuje se novim parom vrednosti (SQNR, R)
Adaptacija opsega DPCM kvantizera signala razlike vri odreenim u tekuoj iteraciji. Takoe usvaja se par novih
na osnovu utvrenih maksimalnih vrednosti signala optimalnih vrednosti xm1opt=xm1, xm2opt= xm2. Ukoliko
razlike po podfrejmovima tekueg frejma. Izabrane uvedeni kriterijum nije ispunjen ne dolazi do promene
inicijalne vrednosti opsega DPCM kvantizera optimalnih vrednosti.
proglaavaju se optimalnim, xm1opt, xm2opt, a zatim se Korak 7. Provera konvergencije iterativnog postupka.
adaptiraju iterativnim postupkom. Opsezi pomenuta dva Kada su vrednosti opsega kvantizera razlike xm1 i xm2,
kvantizera signala razlike inicijalizuju se vrednostima odreene u tekuoj iteraciji, jednake vrednostima iz neke
opsega odreenih dugoronom adaptacijom prethodnog od prethodnih iteracija uslov konvergencije je ispunjen i
frejma, dok se za prvi frejm ovi opsezi inicijalizuju iterativni postupak se prekida, a za vrednosti opsega
empirijski odreenim vrednostima. Kasnije emo pokazati kvantizera za dati frejm se uzimaju vrednosti xm1opt i
da izbor inicijalnih vrednosti pri obradi prvog frejma ne xm2opt. Ukoliko uslov konvergencije nije ispunjen, prelazi
utie bitno na brzinu konvergencije iterativnog postupka. se na Korak 1. tj. poinje nova iteracija.
Iterativni postupak adaptacije opsega DPCM kvantizera, Iterativnim pristupom koji je ovde predstavljen se postie
tj. svaka iteracija ovog postupka se sastoji od sledeih poboljanje performansi sistema, ali uvodi i neznatno
koraka: kanjenje prenosa signala u trajanju jednog frejma.
Korak 1. Kvantovanje odmeraka signala razlike u okviru
podfrejmova odgovarajuim DPCM kvantizerima. Za 4. EKSPERIMENTALNI REZULTATI
kvantovanje odmeraka signala razlike u okviru podfrejma
koristi se jedan od dva kvantizera iji su opsezi xm1 (ako Testiranje predloenog metoda, odnosno poreenje sa
podfrejm pripada prvoj grupi) i xm2 (ako podfrejm pripada nedavno predloenim metodom je izvedeno nakon obrade
drugoj grupi). realnog ECG signala iz referentne MIT-BIH baze [8].Za
Korak 2. Odreivanje maksimalnih vrednosti veliinu frejma odabrano je I=3600 odmeraka (segment
kvantovanih odmeraka signala razlike za svaki podfrejm, trajanja 10s). Veliina podfrejma odreena je trajanjem
za obe grupe podfrejmova dijmax i=1,2 , j=1,...,ni, gde je ni intervala velike amplitudske dinamike kako bi odmerci iz
broj podfrejmova u i-toj grupi. tih intervala bili obuhvaeni u jednu statistiku grupu.
Korak 3. Odreivanje maksimalnih vrednosti signala Tako smo obradom raspoloivog ECG signala ustanovili
razlike po podfrejmovima za obe grupe podfrejmova: da optimalna duina podfrejma iznosi M=20. Pritom se
( )
d ij max = max d ij , i = 1,2 , j = 1,2,..., ni , (4) najbolji kvalitet rekonstruisanog signala postie kada je
koeficijent linearnog prediktora = 0.98. Usvajanjem
tako odreenih vrednosti u nastavku emo izvesti analizu
kao i odreivanje aritmetikih sredina ovako odreenih odnosa kvalitet-kompresija koji se postie predloenim
maksimalnih vrednosti signala razlike: pristupom.
ni
U Tabelama 1 i 2 prikazane su vrednosti parametara od
d
1
d i av max = max
ij , i = 1,2 , j = 1,2,..., ni . (5) znaaja za svaku iteraciju predloenog pristupa: xm1 i xm2 -
ni 1 opsezi oba DPCM kvantizera (6), R (7), PRD (1) i SQNR
(8), koji su dobijeni u okviru jednog frejma. Za prvu
Korak 4. Adaptacija opsega DPCM kvantizera razlike xm1 iteraciju su proizvoljno izabrane vrednosti opsega
i xm2 na osnovu usrednjenih maksimalnih vrednosti kvantizera - inicijalne vrednosti. Istaknimo da su
signala razlike odreenih u koraku 3: tendenciozno odabrane razliite inicijalne vrednosti
xmi = d i av max , i = 1,2 . (6) opsega kvantizera sa ciljem da se pokae da rezultat
iterativnog postupka, odnosno odreivanje para
optimalnih vrednosti podvuenih u Tabelama 1 i 2 (xm1opt,
Korak 5. Izraunavanje brzine DPCM kodera R:
xm2opt) ne zavisi od izbora inicijalnih vrednosti. Primetimo
n + 3n2 1 16
R= 1 + + , (7) jedino da izbor inicijalnih vrednosti neznatno utie na
n1 + n2 M I duinu trajanja iterativnog postupka za koji smo ranije
definisali da se zaustavlja kada su vrednosti opsega
Page 403 of 534

DPCM kvantizera xm1 i xm2, odreene u tekuoj iteraciji, tabeli 3 se uoava neto loija vrenost CR predloenog
jednake vrednostima iz neke od prethodnih iteracija. metoda, to je posledica toga da je u [4] je korien signal
kodovan sa R0 = 12 bit/sample, dok je signal korien u
Tabela 1. ovom radu kodovan sa R0 = 11 bit/sample [8]. Oigledan
je dobitak u kvalitetu kompresovanog signala koji se
xm1 xm2 R PRD SQNR
ogleda u poboljanju SQNR-a za 3,36dB, odnosno PRD-a
1. 0.01 0.10 3.06 45.46 6.85 za 2,65%.
2. 0.11 1.99 1.35 7.88 22.07
3. 0.29 1.05 2.85 8.27 21.65 5. ZAKLJUAK
4. 0.22 0.92 1.90 6.76 23.41
5. 0.17 0.98 1.48 5.84 24.67 Primenom kratkorone i dugorone adaptacije opsega
6. 0.16 0.91 1.45 5.59 24.96 DPCM kvantizera izvedene kroz iterativni postupak
7. 0.19 0.93 1.40 6.07 24.34 mogue je postii vrlo visok kvalitet kodovanog signala
8. 0.17 0.89 1.47 5.71 24.86 uz vrlo visoku kompresiju. Metodom predloenom u
9. 0.15 0.97 1.44 5.50 25.19 ovom radu ostvaruje se poboljanje u odnosu na nedavno
10. 0.17 0.94 1.42 5.80 24.73 predloenu slinu metodu.
11. 0.16 0.94 1.42 5.61 25.02
12. 0.18 0.96 1.37 5.94 24.53 NAPOMENA (ZAHVALNICA)
13. 0.19 0.93 1.40 6.07 24.34
Rezultati istraivanja predstavljeni u ovom radu podrani
Tabela 2. su od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog
xm1 xm2 R PRD SQNR razvoja Republike Srbije u okviru projekta Inteligentne
1. 0.80 2.80 3.05 22.14 13.10 energetske mree, III42009.
2. 0.36 0.96 3.06 7.57 22.41
3. 0.34 0.90 3.06 7.07 23.01 LITERATURA
4. 0.23 0.96 1.83 6.97 23.14
5. 0.17 0.89 1.47 5.71 24.86 [1] C. Fira and L. Goras, An ECG signals
6. 0.15 0.97 1.44 5.50 25.19 compression method and its validation using
7. 0.17 0.94 1.42 5.80 24.73 NNs, IEEE Trans.Biomed. Eng. 55, 13191326,
8. 0.16 0.94 1.42 5.61 25.02 2008.
9. 0.18 0.96 1.37 5.94 24.53 [2] H. Bahar and Y. Khiabani, Optimal design of
10. 0.19 0.93 1.40 6.07 24.34 DPCM scheme for ECG signal handling, in
11. 0.17 0.89 1.47 5.71 24.86 Proc. 6th WSEAS Int. Conf. Signal, Speech
Image Processing, Lisbon, Portugal, pp. 156
Na osnovu Tabela 1 i 2 moe se uoiti da je uslov 161, 2006.
konvergencije zadovoljen u dvanaestoj odnosno desetoj
iteraciji obzirom da je ponovno dobijen par vrednosti iz [3] J. Chen, F. Wang, Y. Zhang, and X. Shi, ECG
sedme odnosno pete iteracije, respektivno. Rezultat compression using uniform scalar dead_zone
predloenog iterativnog postupka je par optimalnih quantization and conditional entropy coding,
vrednosti (xm1opt, xm2opt)= (0.16, 0.94) opsega dva DPCM Med. Eng. Phys. 30, 523530, 2008.
kvantizera koriena pri kodovanju raspoloivog ECG [4] Z. Peric, D. Denic, J. Nikolic, A. Jocic, and A.
signala. Kako je izbor ovih optimalnih vrednosti izveden Jovanovic DPCM Quantizer Adaptation
na osnovu kriterijuma (9), na ovaj nain je odreen Method for Efficient ECG Signal Compression,
optimalan odnos kvalitet-brzina (SQNRopt, Journal of Communications Technology and
R ) = (25.02 dB, 1.42 bit/sample) odnosno (PRDopt,
opt
Electronics, Vol. 58, No. 12, pp. 12411250.
CRopt)=(5.61%, 7.75). Pleiades Publishing, Inc., 2013.
U cilju ocene ove metode u tabeli 3 smo izvrili poreenje
rezultata sa metodom predloenom u [4]. [5] M. Velasco, F. Roldan, J. Llorente, J. Velasco,
C. Aparicio, and F. Ferreras, On the use of PRD
Tabela 3. and CR parameters for ECG compression, Med.
Eng. Phys. 27, 798802, 2005.
Predloeni Referenca [4]
metod [6] N. Jayant and P. Noll, Digital Coding of
Ropt
1.42 1.42 Waveforms, Principles and Applications to
CRopt 7.75 8.45 Speech and Video, Prentice_Hall, Englewood
PRDopt 5.61 8,26 Cliffs, NJ, pp. 115251, 1984.
SQNRopt 25.02 21.66 [7] Malcolm S. Thaler, The Only EKG Book You'll
Ever Need, Lippincott Williams & Wilkins,
Radi uporedivosti performansi ovih metoda posmatrane 2010.
su iste bitske brzine, tako da su vrednosti parametara iz
[8] http://www.physionet.org/physiobank/database/
[4] preraunate na osnovu kriterijuma da se poveanjem
mitdb/
brzine za 1bit/sample poveava SQNR za 6dB [6]. U
Page 404 of 534

IMPLEMENTACIJA EMC DOCUMENTUM-a U PORESKU UPRAVU

SRBIJE
IMPLEMENTATION OF EMC DOCUMENTUM IN TAX
ADMINISTRATION OF SERBIA
Aleksandar Milovanovi, Ivana Raki, Milo Nikoli
Ministarstvo finansija, Poreska uprava
Sadraj: Upravljanje dokumentima predstavlja izazov u Meu najveim izazovima koji imaju veze sa
javnoj upravi, a posebno u Poreskoj upravi. Reenje za upravljanjem dokumentima sa kojima se suoavala
upravljanje dokumentima (Document Management Poreska uprava su:
System) treba da omogui svim servisima Poreske uprave
Nemogunost dostizanja operativne efikasnosti u
da poboljaju efikasnost izvravanja poslovnih procesa, izvravanju poslovnih procesa: Meu najbitnijim
smanje operativne trokove, poboljaju servise prema izazovima poslovnih procesa zasnovanih na papirnoj
klijentima i implementiraju pouzdanu arhitekturu koja e dokumentaciji je osobina papira da se moe nai samo
omoguiti Poreskoj upravi da odgovori na sve zahteve i na jednom mestu u odreenom momentu i biti
regulatorne promene. korien od strane jedne osobe. Tu se moe ukljuiti i
ogranien pristup dokumentu u toku njegovog
Abstract: Document management is a challenge in public korienja, to oteava praenje toka dokumenta i
administration, particularly in the Tax Office. Solution for njegovog statusa. Kada su dokumenti kljuni inioci
inicijacije ili zavretka poslovnog procesa, kao to je
Document Management (Document Management System) sluaj u Poreskoj upravi, navedeni problemi
is to provide all services of the Tax Administration to korienja dokumenta u papirnom obliku postaju
improve the efficiency of the execution of business prepreke za efikasno izvravanje procesa. Na kraju,
processes, reduce operating costs, improve services to korienje papira kota.
customers and implement a reliable rchitecture that will
enable the Tax Office to respond to the demands and Neprihvatljiv nivo rizika: U procesima koji se odvijaju
u Poreskoj upravi, trajni i poverljivi dokumenti su u
regulatory changes.
papirnom obliku, bez obzira da li se nalaze u ormanu
ili sefu. Suoena sa moguim scenarijima unitenja
1. UVOD papira, Poreska uprava postaje ranjiva, s obzirom da
ne postoji brz i lak nain oporavka ili ponovnog
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izvrenja operacija iji je rezultat bio uniteni papir.
konstituisana je Poreska uprava kao organ uprave u
sastavu Ministarstva finansija. Poreska uprava je organ Nemogunost brzog i lakog pristupa informacijama:
uprave koji obavlja upravne i druge strune poslove. Vri Za Poresku upravu veliki problem moe da predstavlja
registraciju poreskih obveznika i vodi jedinstveni i samo izvravanje procesa, s obzirom da informacija
registar poreskih obveznika. Vri utvrivanje poreza i koja je neophodna da bi se neki proces izvrio nije
obavlja poresku kontrolu i otkriva poreska krivina dela lako dostupna. Bez obzira da li je pomenuta
i njihove izvrioce i u vezi sa tim preduzima zakonom informacija u papirnom obliku ili u formi
propisane mere. Obavlja poslove koji se odnose na elektronskog dokumenta, ako nije unutar sistema za
obraun, naplatu i prinudnu naplatu obaveznih doprinosa, upravljanje dokumentacijom, njeno pronalaenje u
kao i podnoenje prekrajnih prijava i voenje relativno kratkom roku moe biti veliki izazov.
prekrajnog postupka zbog povrede propisa o plaanju
obaveznih doprinosa. Odluuje o albama izjavljenim Nemogunost sticanja kompletne slike o klijentu:
protiv reenja donetih u poreskom postupku. Poreska Koliko je bitno da Poreska uprava dostavi u kratkom
uprava prikuplja i obrauje podatke o utvrenim i roku informaciju zahtevanu od strane klijenta, toliko
naplaenim porezima i obaveznim doprinosima i predlae je bitno i da Poreska uprava ima kompletnu sliku o
izmene poreske politike i poreskih propisa, kao i drugih konkretnom korisniku. U veini sluajeva,
propisa u cilju unapreenja poreskog sistema i administracija ima sve neophodne informacije, ali
delotvornije naplate poreza i obaveznih doprinosa. Stara problem je u tome to su te informacije pohranjene u
se o primeni meunarodnih ugovora o izbegavanju raznovrsnim sistemima, bez mogunosti uniformnog
dvostrukog oporezivanja, vodi poresko knjigovodstvo, pristupa.
prua strunu pomo poreskim obveznicima u primeni
poreskih propisa, u skladu sa kodeksom ponaanja Nemogunost brzog prilagoavanja promenljivim
zaposlenih. Poreska uprava obavlja i druge poslove u regulatornim zahtevima: Sve javne kompanije svoje
skladu sa zakonom. poslovanje vre pod budnim okom regulatornih tela i
odgovornih agencija, pa u tom smislu, ni Poreska
uprava ne predstavlja izuzetak. S obzirom na
Page 405 of 534
poslovanje Poreske uprave koje se zasniva na nain rada svakog poreskog slubenika, na komunikaciju
papirnim dokumentima, i dodatnih zahteva izmeu zaposlenih u Poreskoj upravi, kao i sa poreskim
regulatornih tela takoe u papiru, stanje se dodatno obveznicima. Projekat je zahtevan tehniki,
komplikuje. organizaciono, finansijski i kadrovski.
2. PORESKA UPRAVA SRBIJE Ovim idejnim projektom se predvia da bi projektno

reenje trebalo da obuhvati upravljanje dokumentima u
Poreska uprava Republike Srbije je organizovana na elektronskom obliku, kao i skeniranim slikama papirnih
sledei nain: postoji Centrala, Centar za velike poreske dokumenata, odnosno svim nestruktuiranim
obveznike i mrea filijala (80) veliine A, B i C, a dalje informacijama u obliku tekstualnih dokumenata, tabela,
pojedine filijale imaju svoje ekspoziture (92) i punktove slika, audio i video zapisa.
(2). Organizacionih jedinica ima ukupno 174 (filijala 80 +
ekspozitura 92 + punkta 2). Veliina filijale (A, B i C) Sistem obuhvata sledee komponente Sistema za
zavisi od broja poreskih obveznika koja ta filijala ima i upravljanje dokumentima:
broja zaposlenih: filijale A imaju preko 90 zaposlenih,
filijale B imaju od 51 do 90 zaposlenih, a filijale C imaju I Upravljanje dokumentima u uem smislu, a koje
do 50 zaposlenih. Organizacija Poreske uprave Republike obuhvata sledee servise:
Srbije je prikazana na sledeoj slici:
Servis za unos dokumenata (Data Entry services);
Servis za smetanje dokumenata (Storage services);
Servis za pretraivanje dokumenata (Retreiving
services);
Sistem za arhiviranje dokumenata (Archive
managment).
Servis za unos dokumenata: Kompletno reenje za unos

dokumenata, podrazumeva efektivne naine poslovanja i
upravljanja razliitim tipovima dolaznih informacija.
Takvo reenje obezbeuje Poreskoj upravi efikasnije i
sigurnije servise kako prema klijentima, tako i unutar
same uprave. Osnovni cilj je brz i efektivan pristup
dokumentaciji u elektronskom obliku, bez obzira na
Slika 1. Organizacija Poreske uprave
mesto njenog ulaska u Poresku upravu. Suoena sa stalno
rastuom koliinom dolazne dokumentacije Poreska
uprava je uoila potrebu da uvede nove standarde u svoj
3. PROJEKAT ePISARNICE I eARHIVE nain poslovanja. Kljuni deo ove inicijative treba da
U PORESKOJ UPRAVI SRBIJE predstavlja procesiranje dolazne dokumentacije i
dokumentacije koja se generie u svakodnevnom radu
Uvodjenje Enterprise Document Management System-a u Poreske uprave. To pre svega podrazumeva da platforma
Poreskoj upravi Srbije ima zadatak da obezbedi obezbeuje najvii stepen automatizacije poslovanja. U
jedinstveno i jednoobrazno sistemsko reenje, zasnovano delu koji se odnosi na Input Managment to se pre svega
na primeni savremenih informaciono tehnikih odnosi na automatsko preusmeravanje skenirane
tehnologija i dostignua. Jedna od polaznih taaka i ideja dokumentacije kroz poslovne procese u skladu sa tipom
implementacije bilo je smanjenje obimne dokumenatcije, dokumenta.
bri protok informacija i saradnja sa poreskim
obevznicima, kao i integracija Elektronske arhive sa Servis za smetanje dokumenata: Preduslov za uspenu
drugim aplikacijma i web servisima Poreske uprave. implementaciju reenja za upravljanje dokumentacijom u
poslovanju je sistematizacija informacija u okviru
Osnovni cilj implementacije Enterprise Document poslovnog sistema. Pod tim se podrazumeva detaljna
Management System-a je: analiza toka i ivotnog ciklusa informacije, kao i uloge
svakog zaposlenog prema razliitim informacijama. Na
Jedinstveno elektronsko zavoenje svih primljenih taj nain vri se neophodno razvrstavanje dokumenata po
dokumenata; tipovima, otkrivanje praznog hoda u radnim procesima i
Poveana upotrebljivost i sigurnost informacija; uspostavlja se, kao krajnji rezultat, efikasniji i pregledniji
Poveana produktivnost zaposlenih; rad, sa mogunostima sloenih ekonomskih i statistikih
Poveanje zadovoljstva poreskih obveznika; analiza.
Smanjenje trokova Poreske uprave;
Jedinstvena centralna elektronska arhiva. Servis za pretraivanje dokumenata: Primenjeno
reenje omoguava pretragu po kljunim reima uz
U pitanju je izuzetno kompleksan, dugotrajan, zahtevan upotrebu doker znaka, za zamenu jednog slova ili dela
projekat, koji je u potpunosti promenio poslovne procese rei. Treba da se vri logika kontrola i provera valjanosti
u Poreskoj upravi, koji utie na organizaciju poslovanja, indeksnih termina prilikom svakog pronalaenja
Page 406 of 534

dokumenta. Reenje obezbeuje unos termina za pretragu Upravljanje radnim tokovima za redovnu i prinudnu
preko dijalog-polja. Omoguava jo sloene pretrage uz naplatu;
pomo relacionih i logikih operatora (manje, vee, Upravljanje tokovima dokumentacije vezane za
jednako, i, ili) i prikaz rezultata po azbunom redu zaplenjenu robu;
pojmova u pojedinanom polju. Omoguena je i pretraga i Upravljanje tokovima finansijske dokumentacije
prikaz na odreenom nivou u hijerarhijskoj strukturi. (rauni, ugovori, ...);
Reenje obezbeuje izbor koja polja arhive koju Upravljanje tokovima dokumenata iz oblasti radnih
pretraujemo e initi listu rezultata. odnosa, itd.
Sistem za arhiviranje dokumenata: Reenje omoguava Projektno reenje vri integraciju resursa, informacija,
jedinstvenu platformu za unos, skladitenje, pristup, procesa rada i dokumentacije na svim lokacijama Poreske
organizaciju, kontrolisanje, dostupnost i arhiviranje bilo uprave, u jedinstven dokumentacioni sistem na nivou
kog tipa informacija unutar poslovnog okruenja. Ono je poslovnog sistema cele Poreske uprave.
transparentno povezano sa storage infrastrukturom, koja
se sastoji od razliitih diskova i razliitih ureaja za Softver obuhvata podrku za:
masovno skladitenje podataka (storage). Storage
infrastruktura je dizajnirana da ispuni specifine zahteve Izradu i implementiranje aplikacije za upravljanje
po pitanju pouzdanosti, sigurnosti, polisa, cene i dokumentima u elektronskoj formi, koja podrazumeva
operativnih zahteva. Sistem ne pravi razliku izmeu uspostavljanje ureene centralne arhive svih
sadraja koji se skladiti u razliitim okruenjima, ve dokumenata;
vri komunikaciju sa interfejsom sistema za skladitenje Centralno arhiviranje i efikasno pretraivanje arhive
sadraja.Podrava bilo koji tip storage sistema - od hard dokumenata u elektronskom obliku;
diskova lokalnog servera i RAID sistema do network- Procese verifikacije i kontrole dokumenata u skladu sa
attached storage (NAS) ili kompleksnih storage mrea pravima svih uesnika autorizovanih korisnika
(SAN) - od bilo kog proizvoaa storage sistema. Storage sistema;
sistemi su transparentni za ponuenu platformu. Upravljanje odreenim radnim tokovima potupcima;
Publikovanje, uvanje, pretraivanje i preuzimanje
II Upravljanje sadrajima, ukljuujui i web sadraje, relevantnih dokumenata na intranetu Poreske uprave;
koje obuhvata: Autorizovan pristup sistemu;
Statistiku korienja: prikupljanje i prikaz podataka o
Upravljanje procesima kreiranja, pregleda, revizije, broju pristupa pojedinom dokumentu;
odobravanja internih dokumenata, a u skladu sa Arhiviranje dokumenata koja vie ne vae i
predefinisanim poslovnim pravilima i radnim mogunost njihovog pretraivanja.
tokovima
Sistem za odravanje, publikovanje i korienje 4. FAZE IMPLEMENTACIJE
kataloga internih dokumenata na intranetu Poreske
uprave, a koji obuhvataju: U poetnoj fazi izvoa je ozvaniio poetak projekta
- opta metodoloka uputstva, potpisivanjem ugovora i obavetavanjem odgovornih o
- uputstva za poreske postupke i poreske oblike, nameni i ciljevima projekta, predstavio koncept reenja
- naredbe, svim lanovima strunog tima Poreske uprave. Poreska
- korisnika uputstva za softverske aplikacije, uprava je imenovala:
- Sistem za odravanje sadraja Pomoi u
softverskim aplikacijama; Sponzora projekta (lan uprave koji imenuje
- Sistem za spregu sa bazom znanja Kontakt centra koordinatora projekta i obezbeuje uslove za aktivno
Poreske uprave; uee zaposlenih);
- Sistem za spregu sa web sajtom Poreske uprave; Koordinatora projekta (internog vou projekta koji:
- Upravljanje elektronskom potom odnosno aktivno uestvuje u svim fazama projekta, obezbeuje
sistem za integrisanje dokumenata koji stiu e- uslove za uee odgovornih osoba, prua pomo pri
mailom ili faksom; reavanju tekuih i organizacionih problema tokom
- Sistem za slanje vanih obavetenja. projekta, izvetava o statusu i realizaciji projekta
sponzora projekta, verifikuje kontrolne take
III Upravljanje radnim tokovima projekta);
lanove strunog tima (iz navedenih poslovnih
Definisanje i potpuno praenje radnih tokova u skladu sa oblasti).
svim relevantnim poslovnim pravilima, a koji se odnose
na: Izvoa je imenovao:
Upravljanje tokovima dokumenta u upravnim Vou projekta i
postupcima; Strune saradnike (konsultanti, analitiari,
Upravljanje radnim tokovima prijema i obrade administratori, programeri).
poreskih prijava;
Praenje predmeta Poreske policije;
Praenje predmeta terenske i kancelarijske kontrole;
Page 407 of 534

Pre samog poetka implementacije, koji se odvijao u u odreenom vremenskom periodu. Ova aktivnost se
nekoliko faza, krenulo se od sagledavanja trenutnog stanja moe nazvati i generalna proba ili test period. Rezultat
aplikacija koje postoje u Poreskoj upravi, njihovim ove aktivnosti je puna osposobljenost korisnika za
tehnologijama, buduim potrebama i iskustvima samostalan rad.
korisnika. Prilikom analize postojeeg stanja, dolo se do 7. Instalacija projektnog reenja, podeavanja, na
podataka koji su umnogome pomogli pri izradi projekta u radnim mestima: Izvoa je instalirao aplikativno
svim fazama, kao i samoj impementaciji sistema: reenje na serverima i nekoliko radnih mesta, a
administratori na ostalim radnim mestima. Zajedno sa
Period Broj koordinatorom i lanovima strunog tima, izvoa je
RB izvrio unos svih potrebnih podataka, ifarnika,
posmatranja predmeta
organizacije i prava na rad svih korisnika koji su
1 dnevni 7.000
predvieni da rade sa aplikativnim reenjem. Rezultat
2 nedeljni 37.000
ove aktivnosti je potpuno spremno radno okruenje za
3 meseni 200.000 poetak faze eksploatacije aplikativnog reenja.
4 kvartalni 500.000 8. Primopredaja poslovnog reenja za upravljanje
5 pola godine 1.050.000 dokumentima - zakljuivanje projekta (kontrolna
Tabela1. Analiza zavedenih predmeta taka):Poreska uprava je potpisom primopredaje
zapisnika verifikovala i potvrdila kraj projekta.
Na dnevnom nivou posmatranja, u Poreskoj upravi se u 9. Procena potrebnog vremena:Uz maksimalno
proseku zavede 7.000 predmeta, nedeljno 37.000, angaovanje kadrova iz angaovanog softverskog
meseno 200.000, kvartalno 500.000, a polugodinje preduzea i uz adekvatno angaovanje naih strunih
1.050.000 predmeta i zahteva. saradnika, projekat od uvoenja do potpune
funkcionalnosti sistema za elektronsko upravljanje
Aktivnosti koje su preduzete u okviru implementacije dokumentima (na bazi parametarski definisanih radnih
sistema za elektronsko upravljanje dokumentima: tokova) se realizovao u roku od est kalendarska
1. Detaljna analiza projektnih zahteva i izrada idejnog meseca.
reenja od strane izvoaa: Namena aktivnosti je
prikupljanje i razrada detaljnih poslovnih zahteva,
izrada adekvatne projektne specifikacije. Rezultat je
izvrena i verifikovana detaljna analiza i specifikacija
projektnih zahteva i izraeno idejno reenje.
2. Verifikacija projektnih zahteva (Kontrolna taka):
Sponzor projekta je verifikovao detaljno specificiran
projektni zahtev. Rezultat je verifikovano kompletno
projektno (poslovno) reenje, napravio se zapisnik o
verifikaciji i predlaio se precizan termin - plan
narednih aktivnosti. Izrada i dorada aplikacije prema
usvojenim zahtevima Poreske uprave. U okviru ove
aktivnosti je izvoa izradio aplikativno reenje u
skladu sa projektnim zahtevima. Rezultat je izraena
aplikacija u skladu sa projektnim zahtevima.
3. Verifikacija dizajna projektnog reenja Simulacija 1
(Kontrolna taka): U okviru ove aktivnosti izvoa je
predstavio kompletno funkcionisanje reenja na
izabranim realnim podacima sa realnim ulogama u
potpunosti. Poreska uprava je verifikovala kompletno
reenje, dala primedbe na eventualne neusaglaenosti.
4. Popravka dizajna i usaglaavanje: Izvoa je sproveo
i usaglasio sve zahteve i primedbe koji su proistekli
posle Simulacije 1, odnosno posle verifikacije.
Rezultat je potpuno zavrena i usaglaena aplikacija
prema zahtevima Poreske uprave.
5. Obuka korisnika: Izvoa je izvriti obuku
administratora aplikacije i jednog dela korisnika za rad
sa aplikacijom i izradio detaljna uputstva za rad.
Nakon toga, administratori su obuavali sve ostale
kljune korisnike. Rezultat ove kontrolne take su
obueni korisnici i sva potrebna dokumentacija za rad.
6. Verifikacija projektnog reenja: Korisnici Slika 2. Algoritam aktivnosti
predstavljaju kompletan rad sistema na izabranom
poslovnom primeru potpuno samostalno (simulacija 2)
Page 408 of 534

Tok uvoenja sistema za upravljanje dokumentima broj zavedenih akata biti oko 400.000, to iznosi oko 20%
obuhvata: procenata od ukupnog broja zavedenih predmeta u 2013-
oj godini.
Reenja dokument menadment sistema, za
upravljanje dokumentima, podrazumeva svu navedenu Druga funkcionalnost odnosi se na digitalizovanje
funkcionalnost napred definisanu, kao i eventualnu odnosno skeniranje prijemne dokumentacije i
nadgradnju za specifine potrebe korisnika. Arhivi dokumentacije koja nastaje u kasnijem radu, putem EMC
pristupaju sve grupe korisnika koristei web browser Captiva resenja. Za sam proces skeniranja koriste se
ili klijent aplikaciju. skeneri koji imaju mogucnost dupleks skeniranja i mogu
Integracija sa ostalim informacionim sistemima skenirati i do 30 stranica u minuti. Prilkom svakog
organizacije, u zavisnosti od potreba. Mesta i nivo skeniranja, postupak je da se ono pokree na vec
integracije se detaljno odreuju tokom implemetacije kreiranom i zavedenom predmetu, nakon ega se vri
projekta. proces skeniranja dokumenta, izmena potrebnih stavki,
Implementacija dokument menadment reenja, koja indeksiranje i slanje paketa. Prilikom indeksiranja
predstavlja uvoenje reenja u jedinstveni poslovni dokumenata unosi se naziv dokumenta i njegov tip, i vri
sistem analizu poslovnih procesa, klasifikaciju se optiko prepoznavanje skeniranog dokumenta (OCR),
dokumenata, identifikaciju i postavku poslovnih koje nam omoguava da sadraj svakog skeniranog
pravila i obuku svih tipova korisnika. dokumenta moemo koristiti u daljem radu za neke druge
Aplikacioni server je tehnoloka osnova na kojoj je poslovne potrebe, pretragu svih dokumenata po kljunim
dokument menadment reenje. Navedena platforma reima bez uticaja na skenirani dokument. Optiko
omoguava pristup definisanom broju korisnika prepoznavanje teksta vri se pomou NuanceOCR
dokument menadment sistema. endina, a skenirani dokumenti se uvaju u PDF fajl
Klijentska radna mesta, pristupaju serveru preko web formatu.
pregledaa (browsera).
Skenirna radna mesta, na kojima se vriti skeniranje Prednosti digitalizacije papirne dokumentacije
(imaging) dokumenata u papirnom obliku i njihov korienjem ovog reenja ogledaju se u smanjenju obima
obuhvat u dokument menadment sistemu. papirnih dokumenata, lakoj pretrazi sadraja dokumenata
Proirivost i nadogradivost: Implementacija dokument po kljunim reima i smanjenju prostora za fiziko
menadment sistema omoguava fazno podizanje arhiviranje predmeta. Pretpostavka je da e broj
funkcionalnosti kompletnog sistema, uz racionalan i skeniranih dokumenata, odnosno stranica u 2014-oj
optimalan nivo investicija. Na ovaj nain su se veoma godini biti oko dva miliona.
brzo kvantifikovali efekti implementacije dokument
menadment sistema. Pristup je koncipiran tako da je Postignuti rezultati u prvoj godini korienja nove
u ranim fazama eksploatacije u potpunosti zadovoljio elektronske pisarnice u Poreskoj upravi je 2.200.000
odreene potrebe korisnika, a da se kasnije kako se zavedenih predmeta, to je vie od oekivanog. Nakon
bude poveavao obim podataka i broj korisnika, deset godina postojanja Poreske uprave Srbije, ovo je prvi
pridodaju odreeni moduli i podie opta projekat koji je jednobrazan za sve organizacione jedinice
funkcionalnost sistema. Sistem je tako koncipiran da Poreske uprave, savremeno reenje koje zadovoljava
je otvoren za uvoenje radnih tokova (workflow), potrebe svih struktura bez obzira na nivo odluivanja.
implementaciju poslovnih pravila, proirenje
funkcionalnosti prema specifinim zahtevima 5. ZAKLJUAK
korisnika, kao i integraciju sa ostalim delovima
(poslovnim sistemima) informacionog sistema. Sistemi upravljanja dokumentima su se nametnuli kao
potreba da se izvri potpuna automatizacija poslovanja
Posmatrajui broj predmeta iji se unos vri kroz jedne poslovne organizacije. Zameniti papirnu
aplikaciju, kao i broj dokumenata koji se u tom sluaju
dokumentaciju dokumentima u elektronskoj formi nije ni
pojavljuju, u 2014-oj godini implementirane su dve nove
funkcionalnosti a to su: Popisi akata i Captiva-skeniranje malo jednostavan posao, a kada se uzme u obzir da sa
prijemne dokumentacije. takvim dokumentima treba dalje upravljati i odravati ih,
shvatamo da je takav sistem jako teko razviti i
Popisi akata e omoguiti znatno smanjenje pribegavamo reenjima velikih softverskih firmi. U
dokumentacije i papirnih dokumenata, skratiti rokove pitanju je izuzetno kompleksan, dugotrajan, zahtevan
uvanja i doprineti lakem i brem izluivanju
projekat, koji u potpunosti treba da promeni poslovne
registraturskog materijala. Popisi akata se odnose na
zavodjenje i kreiranje masovnih predmeta, odnosno procese u Poreskoj upravi, koji utie na organizaciju
predmeta iste materije a koji imaju manji stepen vanosti. poslovanja, nain rada svakog poreskog slubenika, na
Na osnovu internog uputstva, svaka lokacija mora kreirati komunikaciju izmeu zaposlenih u Poreskoj upravi, kao i
minimum 15 popisa akata, u okviru kojih e zavoditi akte sa poreskim obveznicima. Utede primenom sistema
na dnevnom nivou, tako da posmatrajui broj od 174 upravljanja dokumentacijom su brojne i oigledne, od
lokacije, minimlan broj popisa akata i oekivani broj potrebnog fizikog prostora, koji je na elektronskim
kreiranih akata, pretpostavka je da e na godinjem nivou
medijima nebrojeno puta manji, do raznoraznog
Page 409 of 534

kancelarijskog materijala. Najvee utede se ipak postiu [3] Grupa autora Poreska uprava, Kratak pregled projekta
Poreska uprava Document Management sistem, 2010. g.
u brzom i pravovremenom donoenju poslovnih odluka.
[4] Grupa autora Poreska uprava, Modul 3 - Sistem
Nije zanemarljiva ni mogunost izrade rezervnih kopija upravljanja dokumentacijom, 2010. g.
dokumentacije, ime se firma obezbeuje od eventualnog [5] Grupa autora Poreska uprava, Idejni projekat DMS,
fizikog unitenja, gubitka ili krae podataka znaajnih za 2010.g.
poslovanje. Poreska uprava, kao institucija koja tei [6] Grupa autora, Kancelarijsko poslovanje, Slubeni
savremenom nainu poslovanja, na vreme je uoila glasnik, 2012. g.
vanost sigurno sauvane informacije, uvek dostupne na [7] Grupa autora, Primer informacionog sistema,
Vodoprivreda Srbije VIS, 2010. g.
brz i efikasan nain. Zato je odluka da se pristupi
[8] http://technet.microsoft.com/, Document management
uvoenju sistema elektronskog upravljanja dokumentima overview, SharePoint Server 2010, 2010. g.
izuzetno znaajna i u skladu sa svim modernim [9] http://technet.microsoft.com/, Document management
trendovima i standardima. overview, SharePoint Server 2013, 2013. g.
[10] Milovanovi A., Predlog reenja aplikacije Pisarnica
6. LITERATURA Poreske uprave, 2010. g.
[11] Raki I., Dubaji O., Dopuna dokumenta Idejni
[1] ComTrade IT Solutions and Services, IISPU projekat Document management system, 2010. g.
eArhiva i ePisarnica - hardverska i softverka specifikacija [12] Veljovi A., Modeliranje informacionih sistema,
radnih stanica v. 1.0, 2011. g. Megatrend Univerzitet primenjenih nauka Beograd, 2003
[2] ComTrade IT Solutions and Services, Sistem za [13] Veljovi A., Radojii M., Vesi, J., Menadment
upravljanje sadrajima sa modulom ePisarnica - Informacioni Sistemi, Tehniki Fakultet aak, 2011.
KORISNIKO UPUTSTVO - v. 1.3, 2011. g.
Page 410 of 534

PROIRENJE KROKI ALATA GRAFIKIM UML EDITOROM

ENHANCING KROKI TOOL BY PROVIDING A GRAPHICAL UML
EDITOR
Renata Vaderna, Gordana Milosavljevi, Igor Dejanovi, Milorad Filipovi, eljko Ivkovi
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
Kratak sadraj U radu je opisano proirenje Kroki alata) ideja je da se u modelu aplikacije uvek kreiraju
alata za skiciranje poslovnih apliukacija grafikim informacije koje su potrebne za sve navedene poglede.
UML editorom, radi dobijanja jo jednog pogleda na Pojedine akcije nad elementima dijagrama u UML
skiciranu aplikaciju u vidu UML dijagrama klasa. editoru, poput kreiranja paketa ili klase, uspostavljanja
Zahvaljujui ovom proirenju, korisnik moe da bira ili raskidanja veza izmeu klasa, dodavanja ili
da li e aplikaciju modelovati korienjem editora uklanjanja atributa i metoda klase, rezultuju
klasa ili skiciranjem formi. promenom skica kao i nizom odgovarajuih akcija
sprovedenih u okviru dizajnera formi. Takoe, skice
Abstract This paper describes an extension of kreirane u okviru dizajnera formi se uvek mogu
Kroki, a tool for participatory development of pregledati i editovati u okviru UML editora klasa.
business applications based on mockups, which adds Elementi se inicijalno rasporeuju tako da dijagram
another way to observe the sketched application - as odnosno skica budu to pregledniji, ali je doputena
UML class diagrams. Because of this extension, the naknadna runa izmena, pri emu se sve promene u
user can choose between modeling the application UML modelu direktno reflektuju na skice i obrnuto.
using the class editor or by sketching forms. Na ovaj nain, svaki korisnik moe izabrati nain rada
koji mu vie odgovara, umanjujui tako mogunost
1. UVOD greke i poveavajui brzinu rada.
Kroki (fr. croquis skica) je alat namenjen za Ostatak rada je organizovan na sledei nain. U sekciji
interaktivni razvoj poslovnih aplikacija baziran na 2 je dat pregled Kroki alata. U sekciji 3 je opisan
skicama formi. Skice se kreiraju korienjem dizajnera editor dijagrama UML klasa i njegova integracija sa
formi koji implementira konkretnu sintaksu EUIS Kroki alatom. U sekciji 4 nalazi se nekoliko primera
(Enterprise User Interface Specification) DSL-a upotrebe editora radi skiciranja i pregleda skica.
(Domain Specific Language), koja je projektovana Sekcija 5 sadri zakljuak i pravce daljeg razvoja.
tako da omogui modelovanje korisnikog interfejsa
na prirodan nain (crtanjem formi i njenih 2. PREGLED KROKI ALATA
elemenata). Kroki omoguava skiciranje ekranskih
formi razliitih vrsta, potujui na standard U predstojeoj sekciji bie dat pregled EUIS DSL-a i
korisnikog interfejsa koji definie njihov izgled i Kroki alata uz stavljanje akcenta na elemente bitne za
funkcionalnost (vie detalja o standardu se moe nai razumevanje naina integracije sa editorom dijagrama
u [1]). klasa, bez ulaenja u detalje.
Kroki je namenjen kako projektantima, tako i 2.1 Iplementacija EUIS DSL-a

korisnicima razliitih struka i nivoa znanja, te je
postojanje vie pogleda na skiciranu aplikaciju od EUIS DSL je implemetiran u vidu UML profila [2],
izuzetne vanosti. Pogled na aplikaciju sa stanovita koji je dalje korien pri izradi Kroki alata. Profil
njenog korisnikog interfejsa je pogodan za korisnika, poseduje brojne stereotipove koji predstavljaju
dok projektantima obino vie pogoduje model proirenje metaklasa Element, Class, Property,
aplikacije u vidu dijagrama klasa ili modela podataka. Operation, Parameter, Constraint i Package iz
Proirenje alata grafikim UML editorom uvedeno je paketa UML::Kernel [1]. Osnovni element
upravo radi pruanja ove dodatne alternative, korisnikog interfejsa predstavlja stereotip
prvenstveno imajui u vidu projektante. Akcenat je VisibleElement (element modela vidljiv na
stavljen na specifikaciju aplikacije (korisniki interfejs korisnikom interfejsu aplikacije), koji proiruje
i perzistentni sloj) uz oslonac na UML dijagram klasa metaklasu Element. Vidljivim elementima pridruuje
i EUIS UML profil (EUIS UML profil predstavlja se komponenta (tekstualno polje, dugme, comboBox
implementaciju EUIS DSL-a za potrebe modelovanja itd.) i natpis. Vidljive klase (VisibleClass) proiruju
poslovnih apliukacija u okviru UML editora opte metaklasu Class, reprezentujui klase iz modela koje
namene) [1]. se preslikavaju na panele razliite vrste
(StandardPanel, ParentChild, ManyToMany).
Nezavisno od naina na koji se aplikacija modeluje Standardni panel uvek se pridruuje nekoj
(korienjem dizajnera formi, UML editora ili perzistentnoj klasi, dok ParentChild omoguuje
komandne konzole koja takoe postoji u okviru Kroki
Page 411 of 534

hijerarhijsku organizaciju drugih standarnih i povrinu, nakon ega se preko panela naznaenog
ParentChild panela. zelenom bojom podeavaju osobine selektovane forme
ili neke njoj pripadajue komponente (osnovne, poput
Vidljiva obeleja (VisibleProperty) proiruju boje, ili napredne, koje ukljuuju i informacije
metaklasu Property, omoguavajui preslikavanje potrebne za kreiranje niih slojeva aplikacija).
atributa vidljivih klasa na komponente korisnikog Crvenom bojom na slici 2.1 izdvojeno je stablo za
interfejsa. Vidljivi krajevi asocijacije kreiranje i prikaz hijerarhijske strukture poslovnih
(VisibleAssociationEnd) takoe proiruju metaklasu sistema i podsistema, kao i njihovog sadraja, a
Property i mogu se primeniti na vidljivo navigabilno plavom konzola za kreiranje sistema, podsistema i
obeleje koje pripada binarnoj asocijaciji standardnih panela tekstualnim putem. Naime, EUIS
uspostavljenoj izmeu dve vidljive klase. Definie DSL poseduje i tekstualnu sintaksu, koja upravo
odnos izmeu panela pridruenog klasi koja je vlasnik omoguava rad u okviru konzole.
obeleja i panela koji pripada klasi na drugom kraju
asocijacije. Konkretna priroda odnosa izmeu panela Tekua verzija alata omoguava skiciranje i
definisana je vrstom primenjenog stereotipa - Next, povezivanje standardnih i parent-child formi, a jedan
Zoom ili Hierarchy. Sve klase koje implementiraju primer standardne forme prikazan je na slici 2.2.
vidljive krajeve asocijacije poseduju obeleja koja Uoava se da je ispotovan standard opisanim u [1],
odreuju aktivacioni i ciljni panel, na osnovu ega se podelom forme na tri dela naznaena razliitim
moe zakljuiti o tome koji su paneli povezani. bojama na slici.
Vidljive metode (VisibleOperation) jesu proirenje

metaklase Operation i oznaavaju metode kojima se
pridruuje komponenta korisnikog interfejsa, u vidu
dugmeta ili stavke menija, i mogu se aktivirati sa
forme od strane korisnika. Metode mogu omoguiti
aktiviranje pridruene perzistentne metode, koja
poseduju semantiku iz poslovnog domena, poput
knjienja i drugih sloenih poslovnih transakcija ili
prikaza izvetaja. Slika 2.2 Primer skicirane standardne forme
Poslovni podsistem (BusinessSubsystem) proiruje Prikazana forma omoguava unos podataka o

metaklasu Package i koristi se za definisanje zaposlenima u preduzeima, koje odlikuje JMBG,
poslovnih podsistema i referata. ime, prezime i samo preduzee. Primeuje se da se na
toolbar-u nalaze standardne operacije koje karakteriu
2.2 Prikaz Kroki alata za skiciranje formi svaku standardnu formu, dok se sa desne strane nalazi
niz komponenti, koje predstavljaju specifine
Glavni prozor alata prikazan je na slici 2.1, gde su operacije - transakcije, pozivanje izvetaja i
razliitim bojama zaokruene celine od posebnog aktiviranje vezanih formi. Na slici 2.3 prikazane su
znaaja. dve forme povezane preko Zoom i Next mehanizama.
Slika 2.3 Dve forme povezane preko zoom i next

mehanizama
Forme sa primera pridruene su entitetima

Preduzee i Zaposleni, izmeu kojih je
Slika 2.1 Glavni prozor Kroki alata uspostavljena one-to-many veza. Dakle, iz forme
Preduzee, putem next mehanizma moe se prei u
Kao centralni element prozora izdvaja se prostor za formu Zaposleni, gde se vri filtriranje i prikazuju
skiciranje ekranskih formi, zaokruen crnim okvirom samo radnici datog preduzea, dok se iz forme
na slici 2.1. Skiciranje se vri dodavanjem komponenti Zaposleni putem zoom mehanizma moe prei na
sa palete, zaokruene narandastom bojom, na ovu
Page 412 of 534

Preduzee, radi izbora preduzea u kome je dotini Zoom klizaa i statusne linije, lociranih pri
zaposlen. Next mehanizam realizovan je preko link , a samom dnu prozora
zoom preko comboBox komponente koja se, izborom
odgovarajueg dugmeta na paleti alatki, transformie u
combozoom. Za obe komponente potrebno je
specificirati posebno obeleje, target panel, kako bi se
zadalo koja se forma otvara pri njihovoj aktivaciji.
Prethodno kreirani standardni paneli mogu se uvezati

u hijerarhijsku strukturu kreiranjem parent-child
forme. Primer je prikazan na slici 2.4. U konkretnom
primeru se radi o dvonivovskoj hijerarhiji, gde se
panel Preduzee nalazi na prvom, a Zaposleni na
dugom nivou. Kako se prvopomenuti panel nalazi na
vrhu hijerarhije, on nema roditelja, dok drugi panel,
Zaposleni ima. U pitanju je, naravno, panel
Preduzee, to se automatski postavlja pri
dodavanju panela na nivo u hijerarhiji nakon
korenskog.
Slika 3.1 Glavni prozor grafikog editora
Editor podrava i niz naprednijih funkcionalnosti,

poput kopiranja i lepljenja elemenata, ukljuujui i
itave pakete, kao i eksportovanje dijagrama u .png
ili .jpg format. Takoe, omogueno je i kreiranja
preica na eljene elemente. Pored toga to se mogu
koristiti za poveanje preglednosti velikih dijagrama,
preice su od kljunog znaaja za uspostavljanje veza
izmeu elemenata razliitih paketa, kojima se
Slika 2.4 Primer skicirane parent-child forme dodeljuju zasebni dijagrami, to iskljuuje mogunost
direktnog povezivanja.
3. GRAFIKI EDITOR DIJAGRAMA KLASA I
INTEGRACIJA SA KROKI ALATOM 3.1 Integracija Kroki alata i editora dijagrama
klasa
Grafiki editor dijagrama klasa o kome e u nastavku
biti vie rei predstavlja proirenje reenja [3]. U tekuoj verziji, editor je prvenstveno namenjen za
Omoguava kreiranje dijagrama dodavanjem eljenih kreiranje skica formi kao i pregled postojeih skica,
elemenata na radnu povrinu, uspostavljanjem veza ali je postavljena podloga za kasnije proirivanje
izmeu njih, te izmenom njihovih osobina. Glavni funkcionalnosti radi podrke projektovanja
prozor editora prikazan je na slici 3.1. perzistentnog sloja.
Prozor se sastoji od sledeih celina:
Komponente tipa stabla, naznaene zelenom 3.1.1 Reimi rada editora
bojom na slici, za kreiranje i prikaz
hijerarhijske strukture projekata i paketa Pri pravljenju dijagrama radi skiciranja poslovnih
Prostora za podeavanja osobina elemenata i aplikacija moraju se ispotovati odreena ogranienja,
veza, oznaenog narandastom bojom poput zadavanja tipa atributa ili stereotipa klasa i
Prostora za prikaz dijagrama podeljenog u metoda iz limitarog skupa moguih vrednosti
jezike, koji zauzima centralni deo prozora. definisanih EUIS DSL-om. Meutim, upotreba editora
Svakom paketu i projektu pridruen je jedan za neku drugu namenu donela bi neka druga
dijagram, to dalje znai da im se dodeljuje ogranienja ili ukinulo postojea. Da bi editor mogao
jedan jeziak, iji se naslov poklapa sa ostati upotrebljiv i u drugim situacijama, ogranienja
nazivom paketa, odnosno, projekta. moraju biti fleksibilna.
Palete elemenata, zaokruene plavom bojom
na slici Iz pomenutog razloga uvedeni su reimi rada editora.
Komponente za navigaciju, oznaene Za potrebe Kroki alata, radi se o dva reima, koji
crvenom bojom, koja pokazuje koji deo odgovaraju dvema primenama editora modelovanju
dijagrama je trenutno vidljiv i omoguava korisnikog interfejsa i perzistentnog sloja. Za svaki je
pozicioniranje na njegov proizvoljni deo specificirano koje funkionalnosti su dostupne, kao i
poetni nazivi klasa, vrednosti njihovih stereotipa i sl.
Page 413 of 534

UI (User Interface) reim podrazumeva potovanje 3.1.2 Skiciranje upotrebom editora klasa
odreenih pravila, a elementi dijagrama i veze izmeu
njih imaju posebnu semantiku, navedenu u tabeli 3.1. Editor se, u UI reimu rada, moe koristiti radi
skiciranja na jo jedan, potencijalno bri nain.
Element dijagrama klasa Element skice Kreiranje paketa moe se vriti ne samo akcijama nad
stablom, nego i dodavanjem odgovarajuih elemenata
Standardni na dijagram. Na ovaj nain se struktura poslovnog
Klasa sa stereotipom StandardPanel
panel sistema moe definisati znatno bre. Naime, svaki
Parent-child paket dobija pridrueni dijagram, ijim punjenjem se
Klasa sa stereotipom ParentChild aurira njegov sadraj.
panel
Poslovni Klase odgovaraju panelima, dok je stereotipovima
Paket
podsistem definisano o kojoj se tano vrsti radi. Atributi klasa
Vidljivo mogu se posmatrati kao elementi korisnikog
Atribut interfejsa, gde tip definie tip komponente, a naziv
obeleje
labelu. Metode, u zavisnoti od svog stereotipa,
Metoda sa stereotipom Transaction Transakcija odgovaraju pozivima izvetaja i transakcija, a ukoliko
Metoda sa stereotipom Report Izvetaj poseduju parametre, prilikom njihovog poziva se vri
prikaz forme za unos parametara.
Veza asocijacije izmeu dve klase Next i Zoom
sa StandardPanel stereotipom mehanizmi Izmeu klasa mogu se uspostavljati veze, to odgovara
Labele inicijalizaciji Zoom i Next mehanizama ili
Uloga na krajevima asocijacije uspostavljanju hijerarhije. Dva standardna panela
komponenti
mogu biti povezana samo one-to-many vezama, pri
Veza asocijacije izmeu klase sa Uspostavljanje
emu se na osnovu kardinaliteta na krajevima
ParentChild stereotipom i druge hijerarhijske
asocijacije odreuje mehanizam (Next ili Zoom), za
klase strukture
svaki od uesnika, te se na panele dodaju
Tabela 3.1 Mapiranje elemenata dijagrama klasa na odgovarajue komponente (link na jedan i comboBox
elemente skice sa primenjenom combozoom transformacijom na
drugi), a njihova obeleja relevantna za povezivanje
Formiranje skica na navedeni nain obuhvata automatski podeavaju. Uloge u okviru veze definiu
dodavanje i povezivanje panela (standardnih ili labelu odgovarajuih komponenata korisnikog
parent-child), predstavljenih klasama sa interfejsa, a ciljni paneli se postavljaju na osnovu
odgovarajuim stereotipovima. Drugi elementi, povezanih klasa. Kardinalitet se sme menjati, ali se
dostupni u punom reimu editora, kao to je interfejs forsira zadravanje iste vrste veze. Raskidanjem veze
ili bilo koja veza izuzev asicijacije, ne bi smeli biti na izmeu klasa uklanja se i svaki trag njihovog
raspolaganju korisniku. Imajui spomenuto u vidu, svi postojanja na panelima, ime se dobija kako na brzini
nepotrebni elementi su uklonjeni sa palete u ovom rada, tako i smanjenju rizika od pravljenja greke.
reimu rada editora. Brisanje klase dovodi do brisanja odgovarajueg
panela, ali i do raskidanja svih postojeih veza. Dakle,
Klase pri kreiranju dobijaju nazive koji odgovaraju ne moe se desiti ni da zaostane komponenta koja bi
njihovoj semantici - sa prefiksom Panel. Takoe, aktivirala nepostojei panel i slino.
menjanje svojstava elemenata i veza ne moe se vriti
potpuno slobodno. Svako obeleje koje moe dobiti Parent-child paneli mogu imati uee samo u one-to-
samo vrednost iz nekog ogranienog skupa se one vazama sa drugim parent-child ili standardnim
podeava izborom putem comboBox-a. Osobine panelima, pri emu se formira hijerarhijska struktura.
elementata koje imaju unapred poznate vrednosti se Kao i kada je re o vezama izmeu dva standardna
uopte ni ne mogu specificirati. Radi se o, recimo, panela, vrednosti relevantnih obeleja, u ovom sluaju
vidljivosti atributa ili metode. Radi demonstracije svojstava hijerarhije, se automatski postavljaju i
pomenutog, na slici 3.2 je prikazan dijalog za unos korisnik je rastereen te brige. Radi se o ciljnom
atributa. panelu, koji zavisi od panela na drugoj strani veze, kao
i roditeljskoj hijerarhiji u sluaju da je u pitanju panel
koji se nalazi na viem nivou u hijerarhiji. Takoe,
stereotip veze se automatski postavlja tako da jasno
ukazuje na nivo hijerarhije na kom se dati panel
nalazi. Prvopovezani e biti na prvom nivou, drugi na
drugom itd.
Slika 3.12 Dijalog za unos atributa
Page 414 of 534

3.2 Prikaz dijagrama skiciranih poslovnih sistema 4. PRIMERI SKICIRANJA I AUTOMATSKOG

RASPOREIVANJA
Svaka skica se, bez obzira na nain kreiranja, moe
prikazati u okviru editora dijagrama klasa. Tom U predstojeoj sekciji bie demonstrirano kreiranje
prilikom se vri automatsko rasporeivanje elemenata, panela preko dijagrama klasa, kako standardnih, tako i
kako bi rezultujui dijagram bio to pregledniji. parent-child, ali i prikazan dijagram dobijen nakon
Trenutno je podran samo jedan algoritam, ali je u kreiranja skica na neki od drugih raspoloivih naina.
narednim verzijama editora planirana implementacija Na slici 4.1 prikazan je dijagram koji obuhvata dve
novih, uz eventualno nuenje korisniku vie povezane klase - Preduzee i Zaposleni.
alternativa. Nakon otvaranja, dijagram je mogue
menjati na istovetan nain kao i pri kreiranju.
Omoguen je prikaz itavog sadraja workspace-a,
kao i pojedinanih projekata.
Pre samog rasporeivanja, neophodno je kreirati

odgovarajue elemente dijagrama i uspostaviti veze
izmeu njih. Nazivi i stereotipovi klasa, kao i atributi i Slika 4.1 Primer jednostavnog dijagrama klasa
metode koje sadre se izvode na osnovu elemenata korisnikog interfejsa
UML profila koji se iscrtavaju, dok se veze formiraju
pronalaenjem i analiziranjem Zoom, Next i Hierarchy Primeuje se da obe klase imaju stereotip
obeleja. Da bi se izmeu dva standardna panela StandardPanel, ime je oznaeno da reprezentuju
uspostavila bidirekciona veza, potrebno je da jedan standardne panele. Uoava se da su krajevi asocijacije
poseduje Zoom iji je aktivacioni panel jednak imenovani, i radi se o nazivima Preduzee i
odredinom za Next drugog panela. Zaposleni. Na slici 4.2 prikazana je standardna
forma koja je kreirana na osnovu klase Preduzee.
Po kreiranju, elementi se rasporeuju u stabla, uz
oslonac na open source projekat abego TreeLayout
[4]. Algoritam koji se koristi jeste proirenje Walker-
ovog algoritma za crtanje stabala proizvoljne veliine.
Optimalne pozicije vorova stabla izraunavaju se na
osnovu njihovih veliina i veza u kojima uestvuju, pri
emu se garantuje da se veze nee presecati, da e
vorovi na istom nivou biti na minimalnom
horizontalnom rastojanju, te da e stabla biti
Slika 4.2 Standardna forma Preduzee
simentrina [5]. Projekat abego TreeLayout
dozvoljava i specificiranje vie aspekata
Klasa Preduzee ima tri atributa iji je tip TextField,
rasporeivanja, poput razmaka izmeu redova ili
koji oznaava tekstualno polje. Na slici 4.2 uoavaju
minimalnog rastojanja elemenata, pozicije korenskog
se upravo tri komponente odgovarajueg tipa, ije se
vora i poravnanje manjih vorova u okviru nivoa (na
labele poklapaju sa nazivima atributa. etvrti atribut
sredini, vrhu ili pri dnu). Na osnovu izraunatih
je tipa CheckBox, koji oznaava polje za ekiranje,
optimalnih pozicija koje se preuzimaju kao rezultat
koje se takoe nalazi na panelu. Posmatrana klasa se
rada algoritma se dalje postavljaju lokacije elemenata
nalazi na 1..1 strani veze, te rezultujua forma ima i
na dijagramu. Na jednom dijagramu moe se nalaziti
link komponentu, preko koje je povezana sa formom
vie stabala, ukoliko nisu izmeu svih panela
Zaposleni, koja je prikazana na slici 4.3. Labela
uspostavljene veze, kada se i ona sama rasporeuju
komponente je dobijena na osnovu naziva kraja
prema definisanim kriterijumima (prvo vea i sl.).
asocijacije.
Algoriam ima izuzetno dobre performanse, ali se
izbegavanje presecanja komplikuje ako postoje veze
izmeu elemenata koji se ne nalaze na susednim
nivoima u hijerarhiji. Naime, jedan element se moe
nalaziti na samo jednom mestu na dijagramu, te se ne
moe uvek jednoznano mapirati na jedan vor stabla.
Presecanje veza izazvano opisanim problemom se,
meutim, moe prevazii upotrebom preica,
posredstvom kojih se elementi mogu viestruko javiti Slika 4.3 Standardna forma Zaposleni
unutar jednog dijagrama. Brisanjem preica se ne
raskidaju veze, ve samo prevezuju na drugu, tako da Forma ima etiri tekstualna polja, ali i combozoom
korisnik pri eventualnom kasnijem samostalnom komponentu koja je nastala kao posledica nalaenja
organizovanju dijagrama nije ni na koji nain sputan. odgovarajue klase na vie strani asocijacije, gde se
Page 415 of 534

na drugoj strani nalazi klasa Preduzee. Labela

komponente je i u ovom sluaju dobijena na osnovu
naziva kraja asocijacije. Specifinost ove klase jesu i
dve metode, sa stereotipom Report. Posledica
njihovog kreiranja jeste dodavanje komponenata tipa
Report (izvetaj) na panel, ije su labele izvedene na
osnovu naziva odgovarajuih metoda.
Na slici 4.4 je prikazan dijagram korisnikog

interfejsa u kome se javlja jedan parent-child panel,
povezan sa dva prethodno definisana standardna, a na
slici 4.5 rezultujua forma. Slika 4.6 Dijagram korisnikog interfejsa u kome se
javlja jedna parent-child panel
5. ZAKLJUAK
Kroki alat za skiciranje poslovnih aplikacija namenjen

je korisnicima razliitih nivoa znanja i uloga u izradi
projekata, pa je bitno postojanje vie pogleda na
skiciranu aplikaciju. Proirenjem alata grafikim UML
editorom uveden je jedan novi pogled, nudei
alternativni, potencijalno bri nain rada strunim
korisnicima. Zahvaljujui razliitim reimima rada
editora, olakano je modelovanje korisnikog
interfejsa i smanjena verovatnoa pravljenja greaka.
Slika 4.4 Dijagram korisnikog interfejsa u kome se Skice formi kreirane u okviru dizajnera formi se
javlja jedan parent-child panel mogu prikazati i menjati u okviru implementiranog
UML editora (i obrnuto), pri emu se elementi
rasporeuju na nain pogodan za korisnika, uz oslonac
na algoritme za automatsko rasporeivanje.
Prilikom razvoja, voeno je rauna i o postavljanju

podloge za naknadna proirenja:
Za modelovanje perzistentnog sloja,
Za podrku drugih naina automatskog
rasporeivanja elemenata dijagrama.
5. LITERATURA
[1] G. Milosavljevi, Prilog metodama brzog razvoja

adaptivnih poslovnih informacionih sistema,
Slika 4.5 Parent-child forma Preduzee Zaposleni doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu,
Fakultet tehnikih nauka, 2010.
Klasa PreduzeeZaposleni sa stereotipom
[2] B. Perii, G. Milosavljevi, I. Dejanovi, B.
ParentChild, povezana je sa dva standardna panela, Milosavljevi, UML Profile for Specifying User
koja su ve bile analizirana. Na osnovu stereotipa veze
Interfaces of Business Applications. Computer
se moe videti na kom se nivou hijerarhije nalazi svaki Science and Information Systems, Vol. 8, No. 2,
od dva panela. Dakle, Preduzee se nalazi na prvom,
405-426. (2011)
a Zaposleni na drugom. [3] I. Cverdelj Fogarai, R. Vaderma, M. Joki, R.
Molnar. Projekat iz predmeta Projektovanje
Na slici 4.6 prikazan je dijagram klasa nastao na softvera, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
osnovu skice kreirane preko Kroki editora formi koja
tehnikih nauka, 2012
obuhvata parent-child formu Preduzee Zaposleni [4] Udo Borkowski abego TreeLayout - Efficient and
sa dvonivovskom hijerarhijom.
Customizable Tree Layout Algorithm in Java
http://code.google.com/p/treelayout/
[5] Buchheim C, Jnger M, Leipert S. Drawing
rooted trees in linear time. SoftwarePractice
and Experience 2006; 36(6):651665
Page 416 of 534

SISTEM INTEGRACIJA PRIMENOM APACHE CAMEL PLATFORME
SYSTEM INTEGRATION USING APACHE CAMEL PLATFORM

eljko Vukovi1, Nikola Milanovi1, Duan Okanovi1
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad1
Sadraj Obimne promene poslovnih sistema koje uklju- takvog postupka, naroito ukoliko su prethodna ulaganja
uju pojavu novih poslovnih funkcija ili ak novih delat- u delove informacionog sistema znaajna. Moda jo
nosti, praene su pribavljanjem novih softverskih reenja. vanija je injenica da je postojei softver u upotrebi
Vremenom delovi informacionog sistema mogu postati godinama, ime je maksimalno testiran, rukovodioci su
meusobno nekonzistentni. Njihova integracija je proces sigurni u njegovu pouzdanost, a korisnici efikasni u nje-
koji zahteva premoavanje tehnikih i semantikih razli- govom korienju. Pred razvojni tim novog, sveobuhvat-
ka. Razvoj integracionih reenja moe se osloniti na usta- nog reenja, stavlja se teak zadatak, jer je neophodno
ljene integracione ablone, a praktina realizacija olak- parirati ili nadmaiti performansu svakog od postojeih
ana je primenom gotovih alata. delova, od kojih je svaki usko specijalizovan za jednu
oblast. Iz ovih razloga, veliki poslovni sistemi se retko
Abstract - Large changes of an enterprise that include odluuju da napuste postojea, oprobana softverska ree-
introduction of new business functions are followed by nja.
acquisition of new software solutions. In time, parts of the Umesto toga, mogue je sprovesti proces integracije
enterprise information systems may become inconsistent poslovnog informacionog sistema. Cilj ovakve integracije
with each other. Their integration is a process that re- je da omogui da razliita postojea softverska reenja
quires overcoming of technical and semantic differences. mogu da funkcioniu kao celina. Pretpostavka je da delo-
When developing integration solutions, one can rely on ve sistema koji se integriu nije mogue menjati, da su oni
common integration patterns, while implementation is heterogeni i disparatni. Oekivani rezultat je interopera-
aided by use of available tools. bilnost razliitih delova sistema, deljenje podataka bez
gubitka integriteta i odavanje utiska korisniku da se radi o
1. UVOD celovitom reenju. Dodatna pogodnost je to integracija
ne mora biti ograniena na unutranju organizaciju
Informacioni sistemi rastu pratei razvoj poslovnog poslovnog subjekta, ve kao ravnopravni delovi u njoj
sistema ili institucije koji podravaju. Uz otvaranje novih mogu uestvovati i softverski sistemi organizacija sa
organizacionih struktura i kreiranje novih poslovnih funk- kojima on sarauje.
cija dolaze i nova softverska reenja koja ine njihov rad Poslovna integracija omoguava primenu strategije slabe
efikasnijim. Problem nastaje kada novi delovi informaci- povezanosti (loose coupling) informacionog sistema i na
onih sistema nisu sinhronizovani sa postojeim. Na pri- najviem nivou. Time se dobija mogunost izbora kom-
mer, moe se desiti da neki podaci moraju biti runo uneti ponenti koje najvie odgovaraju datim zahtevima, kao i
na vie mesta u sistemu. Naknadne izmene tih podataka u njihovog kasnijeg odravanja ili zamene drugom kompo-
nekom delu sistema mogu dovesti do toga da podaci u nentom, bez uticaja na ostatak sistema. Sve to je neop-
razliitim softverskim paketima ne budu meusobno hodno je podrati pogodan interfejs date komponente na
konzistentni. Posledice ovakvih problema mogu biti ka- mestu njene integracije. Osim povezivanja i deljenja po-
tastrofalne od gubitka profita do ozbiljnog naruavanja dataka, integracija omoguava i deljenje poslovnih proce-
zdravstvenog stanja ukoliko se radi o medicinskim usta- sa i njihovo izvravanje na onom delu sistema koji je
novama (to je jedan od razloga zato e vas lekari svaki najpogodniji za to.
put iznova pitati na koje ste lekove alergini, iako na Iako donosi mnoge pogodnosti, integracija nije jednosta-
prvoj stranici vaeg kartona pie velikim crvenim slovima van proces i nosi sa sobom niz novih problema, koji
neto poput CAVE BACTRIM!, ili zato se krvna gru- zahtevaju reavanje. Razliiti softverski paketi mogu
pa proverava nakon svakog davanja u zavodu za transfu- uvati podatke na razliit nain i u razliitim formatima.
ziju). Uzmimo za primer sinhronizaciju podataka o nekom
Ovakvi problemi mogu se reiti na vie naina. Sistemi sa radniku. Na jednoj strani, sistem za upravljanje resursima
niskim nivoom razvijenosti mogu izabrati da ih ignoriu i kompanija je zakupila kao servis u oblaku. Na drugoj
prihvate eventualne posledice. Sa druge strane, sistemi strani, imamo softver za obradu linih dohodaka. Prvi
koji imaju elju za rastom i napretkom, moraju nai nai- zadatak je dobaviti podatke sa ove dve strane, od kojih ih
na da prevaziu ove probleme, a da to ne ukljuuje potre- jedna uva u NoSQL bazi podataka i nudi kao web servis,
bu da, na primer, prilikom svake narudbine tri razliita a druga je razvijena na COBOL-u i uva ih u datoteci.
slubenika iz tri sektora tog preduzea zovu klijenta kako Prva uva tekstualne vrednosti kao UTF-8, a druga kao
bi proverili da li je u meuvremenu promenio adresu. EBCDIC. Pored ovakvih, tehnikih razlika, javljaju se i
Druga mogunost je pribavljanje ili razvijanje sveobu- semantike. Prva strana uva ime, prezime, devojako
hvatnog softverskog reenja, uz naputanje svih postoje- prezime, srednje slovo i titulu kao odvojena polja, dok
ih. Postavlja se, meutim, pitanje ekonomske isplativosti druga sve ovo objedinjuje u jedno polje. Navedeni primer
Page 417 of 534

semantikog konflikta samo je jedan u nizu razlika koje abloni mogu biti podeljeni na one koji se bave komuni-
se javljaju pri uvanju podataka o istim osobinama entite- kacionim kanalima, konstrukcijom poruka, rutiranjem
ta, a jo neki su: reprezentacija vremenskih odrednica, poruka, njihovoj transformaciji, one koji odreuju na koji
raspoloivi identifikatori, itd. Neki semantiki konflikti nain se aplikacije uvezuju u integraciono reenje (mes-
proizlaze i kao posledica kulturolokih razlika, razliitih saging endpoints), ukljuujui omoguavanja uea u
poslovnih politika, navika i drugih faktora. integracionom reenju aplikacija koje nisu predviene za
Takoe, neophodno je da integraciono reenje zadovolji i razmenu poruka i one koji se bave upravljanjem integra-
sve nefunkcionalne zahteve, kao i da ne narui ispunjava- cionim reenjem u eksploataciji.
nje nefunkcionalnih zahteva pojedinanih komponenata.
Message Endpoint predstavlja mesto na kom se aplikaci-
2. INTEGRACIONI STILOVI ja povezuje sa komunikacionim kanalom putem kojeg
moe da alje i prima poruke.
Postoji vie naina na koji integracija moe biti izvrena.
Koji od raspoloivih stilova e biti primenjen zavisi od Message Router omoguava da pristigle poruke butu
toga koliko konkretan integracioni scenario odgovara
prosleene razliitim filterima, tj. komponentama u zavi-
prednostima i manama koje neki stil nosi. Ukoliko pro-
snosti od nekog uslova (sadraja poruke, vremena pristi-
blem to zahteva, stilovi se mogu i kombinovati. Grubo se
zanja, )
mogu podeliti na sledei nain:
Deljene datoteke dve ili vie aplikacija koriste istu
datoteku u koju e pisati i iz koje e itati. Uspostavlja se Message Translator ablon omoguava ostvarivanje
protokol o tome kada koja aplikacija pie u koju datoteku, komunikacije izmeu sistema koji koriste razliite forma-
kada koja ita i koja aplikacija je odgovorna za eventual- te podataka.
no brisanje privremenih datoteka.
Deljena baza podataka aplikacije koriste istu bazu Request-reply ablon bavi se nainima na koji aplikacija
podataka i na taj nain poseduju identine podatke, ili se moe dobiti odgovor na poslatu poruku, ukoliko se izme-
baze podataka svake od aplikacija nekim drugim putem u nje i primaoca nalazi kompleksna infrastruktura.
usklauju, uz voenje rauna o ouvanju integriteta.
Udaljeni pozivi aplikacije omoguavaju pozivanje odre- Aggregator omoguava objedinjavanje poruka primljenih
enih svojih funkcija od strane drugih aplikacija, pri emu iz razliitih izvora.
ti pozivi mogu tei preko mree. Time ostvaruju sinhronu
komunikaciju u realnom vremenu. Resequencer ponovo uspostavlja redosled poruka koji je
Razmena poruka aplikacija alje poruku na odreenom naruen tokom obrade (zbog problema sa mreom, razlii-
komunikacionom kanalu. Druge aplikacije mogu primiti te duine obrade i slino).
tu poruku oslukujui kanal. Komunikacija moe tei
asinhrono. Izmeu zainteresovanih strana moe postojati
Normalizer je kompozitni ablon koji primljene poruke
kompleksna infrastruktura koja omoguava preusmerava-
velikog broja razliitih formata prevodi u jedan format.
nje, transformaciju i upravljanje porukama.
Sastoji se od Content-based Router-a, koji svaku poruku
Semantika integracija na osnovu meta-podataka o
alje na pogodan Translator.
sistemima (dobijenih direktnim publikovanjem od strane
tih sistema, anotiranjem modela sistema, leksikom anali-
zom artifakata sistema) mogue je izgraditi ontologije
koje omoguavaju u manjoj i ili veoj meri automatizova-
no sprovoenje integracije.
3. INTEGRACIONI ABLONI
Prilikom dizajniranja integracionih reenja, od velike Slika 1. Osnovna grafika notacija koriena u [1]
pomoi su znanja sakupljena i dokumentovana u integra-
cionim ablonima. Kolekcija od 65 ablona, koji formira- 4. PRIMER INTEGRACIONOG REENJA
ju jezik ablona, publikovana u [1] predstavlja odlino
polazite, ali i industrijski standard na ovom polju. Primer 4.1 Integracioni scenario
grafike notacije za predstavljanje ovih ablona dat je na
Slici 1. Fokus ablona je na reenjima koja se realizuju Dom za negu starih lica poseduje informacioni sistem
asinhronom razmenom poruka. Svaki ablon praen je zasnovan na komercijalno raspoloivom softverskom
primerom, obino u .NET, JMS ili Microsoft BizTalk paketu. Klijenti ove ustanove upuuju se u lokalnu bolni-
okruenju, ija je svrha lake i potpunije razumevanje cu na redovan godinji pregled. Za potrebe pregleda ura-
izloenog reenja. Pored samih ablona, knjiga obiluje ene su analize krvi u dve razliite laboratorije. Jedna je
korisnim savetima iz prakse. rezultate poslala kao CSV, a druga kao XLS datoteke.
Podatke o svakoj osobi, koji se nalazi u bazi podataka
potrebno je spojiti sa rezultatima analiza i poslati bolnici
Page 418 of 534

u obliku HL7 poruka (HL7 je standard u domenu infor- presretanje poruka. Na raspolaganju su i alati za upravlja-
macionih sistema zdravstvene zatite), poput one koja je nje radom reenja u eksploataciji.
prikazana na Listingu 4. Podaci se alju bolnici samo
ukoliko rezultati analiza sadre abnormalne vrednosti za 4.3 Implementacija
koje je potrebna analiza specijaliste. ema scenarija pri-
kazana je na slici 2.
Reenje je implementirano upotrebom Java DSL-a. Poda-
ci dobijeni od laboratorija stiu kao datoteke CSV ili XLS
formata u RESULTS_INBOX direktorijum. Za njihovo
itanje koristi se File komponenta Camel-a. im neka
datoteka pristigne u navedeni direktorijum, ona biva pro-
itana i pretvorena u Camel poruku. File komponenta
zatim premeta datoteku u drugi folder i oznaava je kao
obraenu. Zatim se upotrebljava Content-based Router i
na osnovu tipa datoteka (koji se utvruje iz zaglavlja
poruke), poruka se dalje alje na rutu za obradu datog
tipa. Deo Camel rute za itanje datoteka i rutiranje na
Slika 2.Integracioni scenario sa korienim ablonima osnovu tipa prikazan je na listingu 1.
1 from("file:" + RESULTS_INBOX)
2 .routeId("file")
4.2 Apache Camel kao korieni alat 3 .choice()
4 .when(header("CamelFileName")
5 .endsWith(".xls"))
Apache Camel je framework namenjen integraciji, koji 6 .to("direct:XLSTestResults")
velikim delom predstavlja implementaciju integracionih 7 .when(header("CamelFileName")
ablona. Jezik ablona koji je oformljen u [1] formalizo- 8 .endsWith(".csv"))
van je u Camel-u. Framework je modularan, plagabilan, 9 .to("direct:CSVTestResults");
otvoren (pod Apache licencom), sa dobrom podrkom Listing 1. itanje datoteka i prosleivanje na obradu
aktivnih korisnika i dobrim resursima za uenje, poput
[2]. Moe raditi samostalno, biti ugraen u druge aplikaci- Za itanje iz baze podataka koriena je SQL Camel
je ili framework-e, izvravati se u okviru aplikativnih komponenta, kao to je prikazano na Listingu 2. Prilikom
servera ili koristiti njihove usluge (JBoss, Tomcat, Spring, zadavanja upita za SQL komponentu, mogue je koristiti
MINA, ). Camel nije zamiljen kao Enterprise Integra- imenovane parametre. Naziv imenovanog parametra na-
tion Bus. vodi se iza kombinacije znakova :#, a njegova vrednost
bie pronaena u zaglavlju poruke. Potrebno je prvo na
Razvoj integracionog reenja u Camel-u sastoji se od osnovu imena, prezimena i datuma roenja (to su podaci
izgradnje ruta koje povezuju razliite Camel komponente: raspoloivi u laboratorijskim rezultatima) pronai primar-
Endpoint, Processor, Producer, Consumer, Message ni klju Z_PF u tabeli PFLEGEBED. Vrednost ovog
Translator, itd. Rute se specificiraju u jednom od raspolo- kljua postavlja se u zaglavlje poruke upotrebom proceso-
ivih internih DSL-ova: Java, Spring, Blueprint, Groovy, ra MapBodyToHeader. Svrha ovog procesora je da jedan
Scala. Usvojeno je naelo konvencija umesto konfiguraci- red tabele dobijen od SQL komponente mapira u zaglavlje
je za svaku komponentu podrazumevana su podeavanja tako to e kreirati parametar zaglavlja sa nazivom jedna-
koja odgovaraju najveem broju sluajeva korienja. kim nazivu kolone i vrednou jednakoj vrednosti u bazi.
Ukoliko je potrebno promeniti neke od parametara, to se Vrednost kljua Z_PF prosleuje se uskladitenoj proce-
moe uiniti u okviru URI-ja kojim se komponenta i iden- duri koja prikuplja podatke o pacijentu iz raznih tabela i
tifikuje. smeta ih u jedan red tabele Export.
Za velik broj formata na raspolaganju su komponente koje 1 from("direct:loadDb").routeId("Database")

vre konverziju iz jednog formata u drugi kada je to 2 .process(new PatientHeaders())
potrebno. Za formate koji nisu podrani, kao i za podra- 3 .to("sql: " + makePatientQuery())
vanje poslovne logike koja se ne moe drugaije realizo- 4 .process(new FirstItemToBody())
5 .process(new MapBodyToHeader())
vati, mogue je razviti potrebne komponente koje se za-
6 .to("sql:exec [dbo].[ExportiereDebitor_Event]
tim lako koriste u okviru integracionog reenja. Kompo- :#Z_PF ?dataSource=db")
nente mogu implementirati neki od Camel interfejsa ili 7 .setBody(simple(""))
biti realizovane kao bean-ovi, kako bi mogle biti korie- 8 .to("sql:select top(1) * from
ne i van Camel-a. U drugom sluaju, ponekad je potrebno [DemoDBVivAmbulant].[dbo].[Export] where
potovati odreene konvencije. Pflegebed_Z_PF = :#Z_PF ?dataSource=db")
9 .process(sqlToBean);
Camel poseduje sopstveno okruenje za testiranje razvije- Listing 2. Pronalazak i itanje iz baze podataka
nih reenja, bazirano na JUnit. Ono ukljuuje i gotove
mockup komponente, logere, kao i alate za praenje i
Page 419 of 534

Dobijeni podaci pretvoreni su u objektni model upotre- no e doi do semantikih konflikata. Njihovo automatsko
bom za tu namenu izraenog procesora. Podaci iz labora- razreavanje je zadatak Automatic Semantic Conflict
torije i opti podaci o klijentu spajaju se primenom agre- Resolver (ASCR) komponente. Konflikti ije je razrea-
gatora, kao to je prikazano na Listingu 3. i zatim (ukoli- vanje neuspeno ostavljaju se za runo razreavanje. Na-
ko postoje rezultati sa vrednostima koje su van normal- kon runog razreavanja, ASCR e proveriti da time nisu
nih) prosleuju komponenti koja dobijene POJO klase izazvani novi konflikti. Nakon to se svi konflikti razree,
pretvara u HL7 objektni model, a zatim ga korienjem generie se integraciono reenje, praeno dokumentacijom
HAPI biblioteke konstruie string u HL7 pipe-and-hat i testovima.
formatu i alje ga bolnici.
Za realizaciju ovog reenja, mogao bi se upotrebiti EMF
1 from("direct:aggregate").routeId("aggregator") (Eclipse Modeling Framework). Apstraktna sintaksa
2 .to("log:test?level=DEBUG&showHeaders=true") Camel DSL-ova je ve raspoloiva. Za konkretnu sintak-
3 .aggregate(header("idString"), su, moe se odabrati jedan od ranije pomenutih raspoloi-
new EnrichPatientResults()).completionSize(2) vih DSL-ova, pri emu je za SpringDSL na raspolaganju i
4 .process(new ResultsAlertToHeader()) vizualizator koji koristi grafiku EIP notaciju. Za opis
5 .choice() poslovnih procesa, mogao bi se koristiti BPMN (Busi-
6 .when(header(ResultsAlertToHeader.HAS_ALERTS) nesses Process Modeling Notation).
.isEqualTo(true))
7 .to(DIRECT_HOSPITAL);
8 from(DIRECT_HOSPITAL)
9 .process(new PatientBeanToHL7())
10 .to("mina2:tcp://localhost:333?sync=true
&codec=#hl7codec");
Listing 3. Agregacija i prosleivanje ukoliko su rezultati
abnormalni
Reenje je razvijeno sa ciljem da prikae jedan primer

konkretne implementacije, ali i da omogui sagledavanje
eventualnih mogunosti za mesta iji razvoj moe biti
automatizovan primenom neke od metoda inenjerstva
upravljanog modelima u daljem istraivanju.
5. ARHITEKTURA ZA AUTOMATIZACIJU
INTEGRACIJE
Izrada integracionog reenja je kompleksan zadatak, koji

je zahteva dug vremenski period i podloan je grekama.
Ovo je potvreno i tokom izrade prikazanog primera, koji
je relativno jednostavan i sadri svega tri interfejsa. Kao i
svako softversko reenje, proces integracije poinje pri-
kupljanjem zahteva od klijenata, koji su podloni prome-
nama ak i u toku samog razvoja. Korienje inenjerstva
voenog modelima (Model Driven Engineering) moglo bi Slika 3. Arhitektura za automatizaciju integracije
pomoi u ovim problemima. Dajemo jedan predlog arhi-
tekture za automatizaciju integracije, prikazan na Slici 3. 6. ZAKLJUAK
Arhitektura je data u idejnom obliku, bez konkretne
implementacije. Integracija poslovnih informacionih sistema je oblast koja
Proces poinje prikupljanjem trenutnog stanja i na osnovu zahteva veliku irinu znanja o najrazliitijim tehnologija-
njega izgradnjom PSM (Platform Specific Model), inici- ma koje se mogu javiti kao primenjivane u razvoju strana
jalne rute i modela poslovnih procesa. Jezici ja modelo- koje se integriu. Sama integracija je dobro razvijena
vanje korieni u ovoj fazi moraju biti razumljivi za ljude oblast, sa velikim brojem raspoloivih tehnika, tehnologi-
bliske domenu. Treba skrenuti panju na to da se ovde ja i stilova. Takoe, ona je oblast koja je jo uvek u razvo-
odstupa od uobiajene sekvence modela (CIM u PIM u ju i nudi velike mogunosti u naunoistraivakom radu.
PSM), obzirom da se kree od ve postojee konkretne Istraene su i predstavljene neke metodologije koje se
implementacije, koja se modeluje, a zatim se njen nivo koriste prilikom integracije poslovnih informacionih
apstrakcije podie do CIM (Computational Independent sistema, sa naglaskom na integraciju putem razmena
Model) nivoa. poruka, uz korienje integracionih ablona (Enterprise
Integration Patterns) Razvijeno je jedno reenje koje se
Anotirani CIM, definicije poslovnih procesa i opisi ruta moe koristiti kao primer za razumevanje konkretnog
prosleuju se Interface Mapper-u, koji gradi inicijalno procesa integracije i koje je omoguilo da se uvide neki
mapiranje interfejsa. Prilikom ovog mapiranja, neminov- od problema koji se tom prilikom javljaju. Prikazano
Page 420 of 534

reenje takoe predstavlja osnovu za razmatranje mogu- LITERATURA

nosti unapreenja metodologije.
[1] Hophe G, Woolf B, Enterprise Integration Patterns:
Od velikog znaaja je nastavak razvoja na polju automati- Designing, Building, and Deploying Messaging Soluti-
zacije procesa integracije primenom semantikih metoda i ons, Pearson Education, 2012.
inenjerstva upravljanog modelima. Veliki napredak na
ovom polju prikazan je u radovima poput [3] i [4], ali [2] Ibsen C, Anstey J, Camel in Action, Manning, 2011.
potreban je dalji rad na automatskoj ekstrakciji znanja u
obliku domenski specifinih ontologija, kao i automatske
[3] Agt H, Bauhoff G, Cartsburg M, Kumpe D, Kutsche
analize kompozicionih konflikata i generacije integracio-
R, Milanovi N, Metamodeling Foundation for Software
nog koda, u koju svrhu ve postoji nauno-istraivaki
and Data Integration, 2010.
projekat na Fakultetu tehnikih nauka.
[4] Agt H, Bauhoff G, Cartsburg M, Kumpe D, Kutsche
1 MSH|^~\&|HCM|SAP|MedFolio|Nexus|
20130218080959||MFN^M05|01166422|P|2.3|| R, Milanovi N, Shtelma M, Widiker J, Metamodels and
NP97I0| Transformations for Software and Data Integration,
2 MFI|LOC|||||NE| Technische Universitt Berlin, 2010.
3 MFE|||||
4 LOC||||Martin-Luther-Krankenhaus^^
0000010133|Casper-They-Str.27-29^^
Berlin^^14193^DE|030/8955-0~030/8955-
5055|
5 MFE|||||
6 LOC||||Rettungsstelle^^0000010047|
Stadtrandstr.555-
662^^Berlin^^13589^DE|030/3702-
0~030/3702-2000|
Odgovor:
1 MSH|^~\&|MedFolio|Nexus|HCM|SAP|
20130826233743.528+0200||ACK^M05|501|P|
2.3|
2 MSA|AA|01166422|
Listing 4. HL7 poruka i odgovor
Page 421 of 534

UPOREDNI PRIKAZ TEHNOLOGIJA ZA PUSH NOTIFIKACIJE

KORIENIH KOD ANDROID PAMETNIH UREAJA
COMPARATIVE REVIEW OF PUSH NOTIFICATION TECHNOLOGIES
USED WITH ANDROD SMART DEVICES
Eleonora Mili, Milena Stankovi, Duan Jevti
Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
Elektronski fakultet, Univerzitet u Niu
Fazi D.O.O
Sadraj - U ovom radu predstavljena su istraivanja u umesto da alje prazan odgovor, server zadrava zahtev
oblasti tehnologija za implementaciju Push notifikacija otvorenim i eka da informacija za odgovor postane
kod Android pametnih ureaja. Za uporeivanje dostupna. Kada se to desi server momentalno alje odgvor
koriene su Android klijentske aplikacije i serverske klijentu i kompletira zahtev. Ovim putem uobiajno
aplikacije specijalizovane za dve razliite tehnologije. vreme koje treba da proe izmeu slanja zahteva i
Kao rezultat istraivanja predloena su reenja u dobijanja odgovora je maksimalno umanjeno. Jedna od
zavisnosti od potreba i mogunosti sistema koji se takvi tehnologija je i XMPP o kojoj e biti rei u nastavku
realizuje. Napravljen je osvrt na konkretnu primenu [1].
reenja kroz razvoj prototipa aplikacija, a prikazane su i Push notifikacije su veliku primenu nale kod mobilnih
prednosti i mane korienih tehnologija koje su otkrivene klijenata. One omoguavaju aplikaciji da obavesti
tokom realizacije. korisnika o novim porukama ili dogaajima kada
aplikacija nije aktivna na ureaju. Notifikacije mogu biti
Abstract - This paper presents the research in the field of emitovane svim korisnicima, ako je u pitanju neka
technologies for implementation of Push notifications in marketing kampanja, ili nekoj grupi korisnika u sluaju
Android "smart" devices. For comparison purposes were personalizovanih informacije [2]. Prednosti korienja
used the Android client applications and server push tehnologije u odnosu na poll kod mobilnih klijenata
applications specialized for two different technologies. As su brojne. Najbitnije su: uteda baterije, smanjeno
a result of the research are proposed solutions depending korienje Internet konekcije, mogunost prijema poruke
on the needs and capabilities of the system that is being kada korisnik ponovo upali telefon, a poruka je poslata
implemented. It's made reference to a specific application kada je on bio ugaen, itd. Naravno, vreme od slanja do
of solution through the development of prototype prijema push notifikacije moe varirati, u zavisnosti od
applications, and there are shown the advantages and serverske pozadine [3].
disadvantages of the technologies that were discovered Tri najvea operativna sistema, specijalizovana za
during the implementation. pametne ureaje, koji imaju najbitniji udeo na tritu
pametnih ureaja koriste push tehnologiju. Google-ov
1. UVOD Android najvie upotrebljava GCM i XMPP (Google
Cloud Messaging i eXtensible Messaging and Presence
Push, ili server push, opisuje jedan od naina Protocol) za implementiranje push notifikacija. Odmah za
komunikacije preko Internet-a gde je zahtev za Android-om procentualno najzastupljeniji je Apple-ov iOS
transakciju iniciran od strane servera (dobavljaa i APNS (Apple Push Notification Service) notifikacije,
informacija). Push tehnologija predstavlja suprotnost u dok Microsoft-ov Windows Phone koristi MPNS
odnosu na Poll tehnologiju, gde je zahtev za (Microsoft Push Notification Service) servis.
komunikaciju iniciran od strane klijenta (primaoca Problem na koji je orjentisan ovaj rad je kako napraviti
informacija). serversku i klijentsku stranu za implementaciju i
Push servisi funkcioniu tako to se klijent prepie na korienje Push notifikacija. Za klijenta je odabran
informacione kanale obezbeene od strane servera. Uvek Android ureaj, a na serverskoj strani je ASP.NET MVC
kada je novi sadraj dostupan na tim kanalima server framework. Potrebno je pronai koji od dostupnih
pogura te informacije klijentima. protokola, servisa, cloud servera, RTC servera i
Email, Sinhrone konferencije i Instant messaging su tehnologija pruaju najbolje performanse, najmanje
tipini primeri push servisa. Chat poruke i ponekad optereuju sam Android ureaj, najjednostavnije su za
fajlovi alju se korisniku im dou do messaging servisa. implementaciju i obezbeuju notifikacije klijentima u to
Long polling sam po sebi nije pravi push. Predstavlja realnijem vremenu.
varijaciju tradicionalne polling tehnologije, ali
omoguava emulaciju push mehanizma pod okolnostima 2. PREDLOENO REENJE
gde pravi push nije mogu. Takva situacija je recimo kod
sajtova gde bezbedonosne polise zahtevaju odbijanje Na Kako bi se nalo najoptimalnije reenje za
dolaznih HTTP/S zahteva. Kod Long polling-a klijent implementiranje real time Push notifikacija na Android
zahteva informacije od servera isto kao kod normalnog ureajima poreene su dve tehnologije. Jedna varijanta
polling-a, sem to alje svoje HTTP/S zahteve u puno bila je implementiranje Push notifikacija pomou GCM-a
duim vremenskim intervalima. Ukoliko server nema ni (Google Cloud Messaging) , a druga varijanta
jednu novu informaciju za klijenta kada je poll primljen,
Page 422 of 534

korienjem XMPP-a (eXtensible Messaging and Ostvaruje bidirekcionu vezu izmeu Android
Presence Protocol). klijenta i servera korienjem real time
GCM collaboration servera, u ovom sluaju open
Po Google-ovoj dokumentaciji GCM je servis koji
source reenja koje prua Openfire server.
pomae softverskim inenjerima prilikom slanja podataka
sa servera Android aplikacijama i ureajima. Korienjem Kada se korisnik nalazi u offline modu poruke
ovog servisa mogue je poslati podatke aplikaciji uvek se uvaju na Openfire serveru dok korisnik ne
kada su novi podaci dostupni, umesto stalnog slanja postane dostupan i tada se isporuuju Android
zahteva serveru i proveravanja da li ima novih podataka. ureaju na kome je prijavljen.
Integrisanje GCM-a u aplikaciju poboljava korisnikovo Nije potrebno da Android ureaj ima instaliranu
iskustvo i tedi bateriju na ureaju [4]. Notifikacije koje
ni jednu dodatnu aplikaciju.
dobija Android ureaj najee su malog formata koje
obavetavaju ureaj da na serveru ima novih podataka za Android ureaj se povezuje samo sa Openfire
njega (npr. novi email), ili su to poruke do 4kb i nose serverom, i nije potrebno povezivanje sa Google-
konkretnu informaciju (recimo poruke koje razmenjuju ovim ili neki drugim servisima.
korisnici kod Instant messaging-a). GCM servis opsluuje Push notifikacije preko XMPP-a mogu biti
sve aspekte ubacivanja poruka u red i dostavljanja implementirane na svim Android ureajima
eljenoj Android aplikaciji. Njegova implemenacija
ukljuuje Google provided connection server, cloud poev od Android-a 1.5 i navie.
server koji opsluuje eljenu Android aplikaciju i
klijentsku aplikaciju na Android ureaju na kojoj 3. PRILAGOAVANJE REENJA KONKRETNIM
dozvoljen GCM i korienje Push notifikacija [5]. POTREBAMA
Osnovne karakteristike Google Cloud Messaging-a
(GCM) su: Iako najkorienija varijanta komuniciranja sa serverom,
Poll sa svojim HTTP request/response stilom
Omoguava serveru slanje poruka Android
komunikacije nije optimalno reenje kada treba da se
aplikacijama. poziva u kratkim intervalima kako bi se proverilo da li
Korienjem GCM Cloud Connection Server-a ima novih podataka i notifikacija. Potrebno je
mogue je vriti razmenu poruka izmeu implementirati neko data driven reenje, koje bi
Android ureaja. funkcionisalo u to realnijem vremenu i bilo skalabilno sa
Aplikacija na Android ureaju ne mora biti serverske strane gledano (u smislu da je mogue poslati
notifikacije hiljadama instanci Android aplikacije za
aktivna da bi notifikacije pristizale.
vreme mereno u sekundama).
Aplikacija ima punu kontrolu nad pristiglom Prvo pitanje koje se postavlja je kako se osnovi odrava
notifikacijom i sama bira kako e da je obradi. veza izmeu klijenta i servera koji klijentu alje Push
Notifikacije funkcioniu na ureajima poevi od notifikacije? Android ima mehanizam kojim alje mali
Android 2.2, koji u sebi imaju instaliranu Google paket preko mree (zvan hartbeat) na svakih n minuta
Play Store aplikaciju. kako bi izbegao TCP connection timeout i proveravao da
li je konekcija i dalje aktivna. Ukoliko konekcija nije
Koristi postojeu konekciju ka Google servisima. aktivna ona tim putem biva ponovo uspostavljena i
Na ureajima pre verzije Android-a 3.0 korisnici Android ureaj je opet spreman za prijem notifikacija.
moraju imati podeen Google nalog na GCM push notifikacije
ureajima, od Android-a 4.0.4 to vie nije Kod imlementacije Push notifikacija korienjem GCM-a
potrebno. neophodno je realizovati serversku stranu aplikacije,
klijentsku stranu na Android ureaju i povezati klijente i
server sa GCM connection serverom. Prvi korak u
XMPP
Predstavlja skraenicu od Extensible Messaging and kreiranju veze sa GCM connection serverom registrovanje
Presence Protocol-a, koji je protokol za komunikaciju aplikacije za korienje GCM-a pomou Google Cloud
slanjem poruka u XML formi. Njegovo originalno ime Console-e. Za tako neto neophodno je da se: kreira
bilo je Jabber, jer je razvijen od strane Jabber open- Google API projekat, dozvoli korienje GCM servisa za
source community-a za Instant messaging. Prednost taj projekat i preuzme API klju (application id) koji e
XMPP-a je ta to je decentralizovan i njegova arhitektura se koristiti na serverskoj i klijentskoj strani za
je slina email-u, u smislu to svako moe da pokrene povezivanje sa GCM connection serverom [7].
svoj XMPP server i ne postoji neki centralni, master Slanje Push notifikacija na serverskoj strani uraeno je
server [6]. Implementacija Push notifikacija preko pomou ASP.NET MVC Web API-a, u programskom
XMPP-a zahteva klijentsku aplikaciju na Android ureaju jeziku C#. Za prosleivanje notifikacija Android
sa bibliotekom za XMPP konekciju, server koji opsluuje klijentima i povezivanje sa GCM connection serverom na
Android aplikaciju i real time collaboration server koji serverskoj strani aplikacije je koriena PushSharp
vri razmenu poruka i moe se izvravati na bilo kom server-side biblioteka [8].
raunaru. Za povezivanje sa GCM cloud serverom i prijem
Osnovne krakteristike XMPP-a su: notifikacija na Android klijentu koristi se gcm.jar
biblioteka. to se tie Android aplikacije ona mora da
Page 423 of 534

poseduje sledee dozvole kako bi neometano open-source server koji se povezuje sa serverskom i
komunicirala sa GCM connection serverom: klijentskom stranom i vri razmenu poruka izmeu njih.
INTERNET - za korienje Internet servisa. Naravno, mogue je i povezati se sa serverom koji
ACCESS_NETWORK_STATE - za detektovanje obezbeuje Google, ili bilo kojim drugim koji podrava
XMPP, ali odabrano je open- source reenje koje se ne bi
stanja mree i Internet statusa.
oslanjalo na treu stranu i bilo to je mogue vie
GET_ACCOUNTS GCM-u je nephodan dostupno softverskim inenjerima za upravljanje i
Google-ov nalog. administriranje. Glavna razlika je ta to se OpenFire
WAKE_LOCK za buenje ureaja kada server moe instalirati na bilo kom raunaru, tako da se
stigne notifikacija. moe nalaziti i na raunaru gde se izvrava serverska
VIBRATE da bi se omoguilo vibriranje strana aplikacije. OpenFire je preko web pretraivaa
dostupan administratorima, koji mogu imati uvid u
ureaja kada notifikacija stigne.
odreene statistike vezane za XMPP saobraaj, broj
korisnika i slino, za razliku od GCM servera koji
GCM push notifikacije u naelu funkcioniu ovako:
inenjerima nije dostupan za bilo kakvo administriranje li
1) Prvo Android ureaj alje sender id i application
pregled. Vrlo je lak za konfigurisanje i povezivanje sa
id GCM serveru kako bi se registrovao za prijem bazom podataka u kojoj e pamtiti korisnika imena i
notifikacija. Primer application id-a: lozinke registrovanih klijenata [9]. Takoe, aplikacija se
908543534. ne mora registrovati da bi koristila XMPP, kao to je
2) Nakon uspene registracije GCM server alje sluaj sa GCM-om. Dovoljno je registrovati serversku
registration id Android klijentu. Primer stranu aplikacije kao jedan nalog koji alje notifikacije i
svaki Android klijent mora imati svoj nalog kako bi
registration id-a:
primio te notifikacije.
APA91bF9EqqUk4dt1GDUmgjOKY8I- Za slanje Push notifikacija na serverskoj strani korien je
7HLnilfMYMMAnwZJAnhNHcg. takoe ASP.NET MVC Web API-a, a web servisi pisani su
3) Zatim Android ureaj alje registration id u programskom jeziku C#. Kod prosleivanje notifikacija
serveru. Android klijentima i povezivanje sa OpenFire serverom
4) Serverska strana aplikacije pamti registration id na serverskoj strani aplikacije je koriena agsXMPP
u bazu podataka radi kasnije upotrebe. SDK/ biblioteka [10].
Za konektovanje sa OpenFire serverom i prijem
notifikacija na Android klijentu koristi se asmack.jar
Svi registration id-evi za datu aplikaciju automatski se klijentska biblioteka, koja sadri niz metoda i rutina za
pamte na GCM connection serveru. Uvek kada je XMPP protokol. Da bi komunicirala sa OpenFire
potrebno serverska strana aplikacije alje poruku GCM connection serverom Android aplikacija mora da poseduje
serveru zajedno sa registration id-em klijenta kome je sledee dozvole:
namenjena (a). GCM connection server isporuuje tu INTERNET - za korienje Internet servisa.
poruku Android ureaju pomou dobijenog registration ACCESS_NETWORK_STATE - za detektovanje
id-a (b) [5]. Komunikacija je ilustrovana na Slici 1 u stanja mree i Internet statusa.
nastavku. WAKE_LOCK za buenje ureaja kada
stigne notifikacija.
VIBRATE da bi se omoguilo vibriranje
ureaja kada notifikacija stigne.
XMPP push notifikacije funkcioniu po sledeem

principu:
1) Prvo Android ureaj alje jabber id i jabber
password OpenFire serveru kako bi se
registrovao za prijem notifikacija. Primer jabber
id -a i jabber password-a: androiduser,
androidpassword.
2) Nakon uspene registracije OpenFire server alje
potvrdu Android klijentu o uspenom
registrovanju i klijent se prijavljuje na server.
3) Zatim Android ureaj alje svoj jabber id
Slika 1. GCM push notifikacije
serveru.
XMPP (Jabber) push notifikacije 4) Serverska strana aplikacije pamti jabber id u
Za implementiranje ove vrste notifikacija potrebno je bazu podataka radi kasnije upotrebe.
kreirati slinu arhitekturu kao kod GCM-a. Neophodna je 5) Posle toga serverska strana mora da registruje
serverska strana aplikacije, Android klijent i OpenFire svoj nalog na OpenFire serveru i prijavi se sa
Page 424 of 534

jabber id -em i jabber password-om kako bi Poreenjem GCM-a i XMPP-a zabeleeno je sledee:
mogla da alje notifikacije klijentima. Primer
jabber id -a i jabber password-a serverske Problem sa GCM-om je taj to je neophodno
aplikacije: "serveruser", "serverpassword" [11]. konfigurisati serversku stranu aplikacije da
komunicira sa eksternim GCM serverom. XMPP
je druga varijanta za implementiranje Push
Svi nalozi automatski se pamte u bazi podataka kreiranoj notifikacija koja, za razliku od GCM-a, ne
od strane OpenFire servera. Kada za to postoji potreba zahteva povezivanje sa eksternim serverima, jer
serverska strana aplikacije alje poruku OpenFire serveru XMPP server kao to je OpenFire moe se
zajedno sa jabber id-em Android klijenta kome je izvravati na istom raunaru gde se nalazi i
namenjena (a). OpenFire server isporuuje tu poruku serverska strana aplikacije, a GCM je cloud
server.
Android ureaju pomou dobijenog jabber id -a (b).
Komunikacija je ilustrovana na Slici 2. u nastavku.
Isto kao i kod GCM-a Android klijent i kod
XMPP-a mora odravati perzistentu TCP
konekciju sa svojim serverom i slati mu
povremeno hartbeat. Kod GCM-a hartbeat
se alje na svakih 28 minuta kod 2G, 3G i 4G
veze i na 15 minuta preko WiFi-a, dok se kod
XMPP-a alje na svakih 5 minuta (ove vrednosti
mogu se oitati sa Android ureaja ukucavanjem
koda *#*#8255#*#*).
Zbog ovih intervala kod GCM-a moe doi do

kanjenja prilikom isporuivanja notifikacija.
Takoe, problem sa kanjenjem moe biti
prouzrokovan time to su mnogi WiFi ruteri
podeeni tako da ukoliko na nekoj TCP konekciji
nema saobraaja u periodu od 5 minuta veza se
Slika 2. XMPP push notifikacije prekida (u ovom sluaju sa GCM serverom) i do
sledeeg hartbeat-a nee biti uspostavljena i
4. POREENJE REENJA notifikacija nee stii Android ureaju.
Nakon implementiranja ova dva mehanizma za Push Jedna od prednosti XMPP-a je to se aplikacija
notifikacije poredie se uticaji na bateriju, vreme koje je ne mora registrovati preko Google Cloud
potrebno da notifikacija stigne do ureaja i razne Console.
mogunosti i ogranienja koja postoje kod Push
tehnologija. Jedna od najveih mana kod Google-a je to
Android razvojni tim pri Google-u istraivao je na temu ograniava broj notifikacija koje mogu biti
uticaja Poll-a na bateriju. Grafik je dat na Slici 3. poslate aplikaciji, dok kod XMPP -a ne postoji
ogranienje vezano za broj notifikacija koje
mogu biti poslate jednoj aplikaciji.
Vreme od trenutka kad serverska strana preko

GCM servera poalje notifikaciju Android
ureajima registrovanim za primanje tih
notifikacija moe biti od 1sekunde, pa navie, jer
to vreme u mnogome zavisi od GCM servera i na
njega se ne moe uticati. to znai da ako su za
potrebe neke aplikacije neophodne notifikacije u
realnom vremenu GCM nee biti dobro reenje.
Slika 3. Uticaj Poll-ovanja na bateriju ureaja Na konkretnoj implementaciji korienoj u radu

proseno vreme za isporuivanje Push
Naravno da nema dileme da su od Poll mnogo efikasnije notifikacija do Android klijenta putem GCM-a
Push notifikacije obzirom da se izvravaju u pozadini bilo je najee oko 2 sekunde, dok je u najgorim
ureaja i na taj nain omoguavaju aplikaciji da primi sluajevima trajalo izmeu 1 i 5 minuta. XMPP
notifikacije. Push tehnologija koristi Internet konekcije protokolu je najee bilo potrebno manje od 1
samo kada je neophodno i obezbeuje svee podatke sa sekunde za isporuivanje notifikacija, a u
manjim troenjem baterije ureaja. najgorim sluajevima izmeu 1 i 3 sekundi.
Page 425 of 534

Jo jedna prednost u odnosu na GCM je ta to utroka baterije.

notifikacije stiu Android ureajima u realnom
vremenu, pa zbog toga i mnogi servisi tipa Gtalk LITERATURA
koriste XMPP.
[1] Push Technology, 2013, decembar 2013. godine,
Kada je u pitanju troenje baterije kod Push varijanti na http://en.wikipedia.org/wiki/Push_technology
primeru baterije 1400mAh moglo se primetiti sledee:
[2] Android Push notifications, decembar 2013. godine,
U stanju mirovanja ureaj koji je povezan na 3G https://parse.com/tutorials/android-push-notifications
mreu koristi aproksimativno 5mA.
[3] Mike Willbanks, Mobile: Push for Synch &
Hartbeat nakon buenja ureaja deava se
Notifications, 2011, ZEND/PHP Conference 2011,
na svakih 5 minuta (u najuestalijoj opciji kod http://www.slideshare.net/mwillbanks/mobile-push-
XMPP-a), traje 3 sekunde i troi 300mA. Poto notifications
se kod GCM-a hartbeat deava na svakih 15 i
vie minuta znai da e implementacija Push [4] Android Push Notifications using Google Cloud
notifikacija preko GCM-a manje troiti bateriju Messaging (GCM), PHP and MySQL, 2012, decembar
telefona od one realizovanje preko XMPP-a. 2013.godine,
http://www.androidhive.info/2012/10/android-push-
Samim tim na svaki sat utroak baterije notifications-using-google-cloud-messaging-gcm-php-
predstavlja sumu utroka u stanju mirovanja i and-mysql/
utroka prilikom hartbeat-a, to je priblino
8mAh. [5] GCM, decembar 2013. godine,
Baterija koja je koriena za testiranje bi pri tom http://developer.android.com/google/gcm/gcm.html
trajala 11,6 dana u stanju mirovanja, a 7,3 dana
[6] XMPP, 2013, decembar 2013. godine,
kada bi aplikacija za Push notifikacije bila http://en.wikipedia.org/wiki/XMPP
aktivna. Naravno ovde nisu uraunati drugi
uticaji na troenje baterije koji se deavaju u [7] Createing Google API Project, decembar 2013.
realnim uslovima. godine,
http://developer.android.com/google/gcm/gs.html#create-
proj
5. ZAKLJUAK
[8] PushSharp, 2013, decembar 2013. godine,
GCM i XMPP tehnologije su open-source, to znai da se https://github.com/Redth/PushSharp/
stalno razvijaju i da ih prati dosta tehnike dokumentacije.
Pored dokumentacije, Push notifikacije su tema mnogih [9] OpenFire, decembar 2013. godine,
diskusija na forumima, a postoji i dosta tutorijala koji u http://www.igniterealtime.org/projects/openfire/
detalje objanjavaju njihovu upotrebu. Za veinu
inenjera moda i najbitnija prednost je ta to su Push [10] agsxmpp-sdk, decembar 2013. godine,
notifikacije veoma pouzdane i daju dobre performanse u http://www.ag-software.net/agsxmpp-sdk/
zavisnosti od potreba korisnika. to znai da e u
zavisnosti od zahteva koji oslikavaju potrebe date [11] Building-XMPP-Client-using-MatriX-XMPP-SDK,
aplikacije biti odabrana i tehnologija za realizaciju Push decembar 2013. godine,
notifikacija, naravno ukoliko se Poll varijanta ispostavi http://www.codeproject.com/Articles/219418/Building-
kao loije reenje u pogledu zahtevanih performansi i XMPP-Client-using-MatriX-XMPP-SDK
Page 426 of 534

PROJEKAT PAMETNA KUA PRIMENOM SOFTVERSKOG PAKETA

LabVIEW
SMART HOUSE PROJECT USING SOFTWARE LabVIEW
Stefan Radivojevi, Duan Perii, Davorin Mikluc

Vojna Akademija
Sadraj U ovom radu predstavljeno je jedno od reenja

problema utede energije projektom pametna kua.
2. OPTA STRUKTURA SISTEMA
Informacije dobijene pomou odgovarajuih senzora
(Detektora pokreta,svetla i toplote) se prenose pomou
odgovarajue kartice na raunar, gde je sam program
koji obradjuje date informacije i postupa po zadatim
parametrima. Korien je grafiki programski jezik za
pravljenje instrumentacionog sistema primenom
programskog paketa LabVIEW i NI USB-6008 DAQ
Device kartice.
Abstract - In this paper we presented a solution to the

problem of energy saving project smart house.
Information obtained by using appropriate sensors
(motion, light and heat detector) is transmitted using the
appropriate card to the computer, where is a program
that handles provide information and act according to
given parameters. We used a graphical programming
language for creating instrumentation system using
LabVIEW and NI USB-6008 DAQ Device card.
Slika 1 Blok ema sistema
1. UVOD
Akvizicioni sistem predstavlja kolekciju softvera i
hardvera koji nas povezuju sa fizikim svetom i
Svesni smo da ivimo u doba informatike ere i da je omoguuju da dobijemo informacije o razliitim fizikim
automatizacija umnogome olakava ivot i poboljava prcesima u obliku koji je pogdan za njihovu dalju analizu.
efikasnost sistema. Svedoci smo da se problem prirodnih Osnovni element ovakvog sistema je hardver za
izvora energije sve vie poveava i da tenja ka utedi akviziciju koji omoguuje konverziju analognih signala u
energije sve vie raste. pametna kua je objekat koji se digitalne i obrnuto. Hardver moe biti interni u sklopu
dinamiki prilagoava promenama klime i korienja (tj. samog raunara (primer: zvuna kartica na PC-u) ili
potrebama i zahtevima vlasnika ili korisnika kue), a da eksterni (akviziciona kartica). U o p t em s lu aju s as t o ji
se prilikom realizacije ovih dinamikih promena energija s e iz v ie p o d s is t ema za izv ren je specijalizovanih
dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno. Aktivno zadataka, kao to su:
delovanje pametne kue moe se uvideti na sledeim analogni ulaz,
primerima: Prilikom vruih letnjih dana sunce je obasjalo analogni izlaz,
vae prozore dok ste vi na poslu, svetlosni senzor digitalni ulaz/izlaz,
detektuje i inicira sputanje roletni. Stan ostaje prijatan
broja/tajmer.
kada vi doete sa posla. Zaboravili ste da zatvorite prozor
dok je grejalica ostala ukljuena, program e sam Analogni ulaz konvertuje analogni u lazn i s ig n al
iskljuiti utinicu grejalice i spreiti bespotrebno troenje d o b ijen o d s en zo ra u digitalni kod, koji moe biti
energije. Ovi primeri su samo mali delovi primene korien na raunaru. To su obino viekanalni u re aji
pametne kue. Zahvaljujui grafikom interfejsu mogue ko ji d aju 12 d o 16 b it a rezolucije po signalu.
je bez problema promeniti parametre ili dodati odredjene Analogni izlaz konvertuje digitalni signal sa 12 bita
senzore. Sam programski paket LabVIEW (Laboratory rezo lu cije u an alo g n i s ig n al. Ob in o ima dva kanala
Virtual Instrumentation Engineering Workbench) nastao ali moe biti i viekanalni. Digitalni ulaz/izlaz slui za
je 1986. godine od strane amerike kompanije National prenos digitalnih signala ka i od hardvera. Broja/tajmer
Instruments, sa ciljem da se obezbedi programski alat koji slui za brojanje impulsa, merenje frekvencije i perioda
bi omoguio inenjerima da razviju svoje specifine digitalnog signala, kao i za generisanje povorke
aplikacije bez veeg poznavanja programiranja. Koristi G impulsa.[1]
programski jezik, ili kako ga jo nazivaju G (grafiki) Senzori pretvaraju fizike veliine u analogne ili
programski jezik za inenjere. digitalne signale. Kod digitalnih senzora vana je
Page 427 of 534

kompatibilnost sa ostatkom sistema za akviziciju,

posebno po nivoima koje daju. Analogni senzori daju na
svom izlazu kontinualne signale srazmerne fizikim Na slici 4 prikazan je blok dijagram ove kartice. [2]
veliinama kao to su temperatura, pritisak, pozicija,
brzina, ubrzanje i dr. Uobiajeni analogni senzori su
tahogeneratori (merenje brzine), akcelerometri
(merenje ubrzanja), mikrofoni, merai pritiska, RTD
(mera temperature), merai napetosti (sile) i dr.
Izlaz senzora moe biti analogni ili digitalni naponski ili
strujni signal u odredjenom opsegu. Strujni signal se
koristi u okruenjima sa velikim umom, jer je manje
podloan njegovom delovanju.
Raunar slui za memorisanje i procesiranje
snimljenih signala kao i za generisanje odgovarajuih
upravljakih akcija prema zadatom algoritmu. Brzina
procesora treba da omogui realizaciju navedenih
zadataka u realnom vremenu.[1] Raunar takodje mora
posedovati odgovarajui s oftver koji omoguava
razmenu informacija izmeu raunara i hardvera.
3. HARDVER ZA KONVERZIJ U PODATAKA
Hardverski deo sistema ini akviziciona kartica NI USB-

6008
Slika 3 Blok ema NI USB-6008
Mnogi senzori i pretvarai generiu signale koji se

prethodno moraju pogodno obraditi kako bi merenje
takvih signala pomou akviziciionog sistema bilo
precizno. Neki od oblika prethodne obrade su:
pojaanje/slabljenje, filtracija, elektrina izolacija i s l.
Osim toga, za ispravan i precizan rad mnogi senzori
zahtevaju pobudu iz posebnih strujnih ili naponskih
izvora, mosni spoj, linearizaciju, veliko pojaanje i dr. [2]
4. FRONT PANEL
Front panel ili prednja ploa predstavlja upravljaki deo

aplikacije i jedina stvar kojoj korisnik ima pristup, to je
veoma bitno jer je razdvojen upravljaki deo od pozadine
aplikacije i programskog koda, pa e korisniku obezbediti
Slika 2 NI USB-6008 jednostavan nain upravljanja aplikacijom bez poznavanja
programiranja i programskog koda, a imae i jasan
pregled stanja sistema preko indikatora.
Akviziciona kartica NI USB-6008 je 16-to bitna sa
maksimalnom brzinom semplovanja 10 kS/s. Neke od Na slici 1 prikazan je front panel aplikacije na kojoj su
osnovnih karakteristika su [2]: postavljene dve kontrole, od kojih je jedna za
zaustavljanje aplikacije a druga temperaturni kontroler u
- 8 analognih ulaza koju korisnik upisuje eljenu temperaturu. Temperatura
e da bude jedna od osnovnih informacija na osnovu koje
- opseg ulaznih napona +/- 10 V,
e aplikacija da kontrolie ostalim elementima sistema, o
- 2 analogna izlaza, 12 digitalnih ulaza/izlaza, emu e biti rei u narednom poglavlju.
- 32 bitni counter/timer modul i dr.
Page 428 of 534

Prilikom pokretanja aplikacije vri se itanje relevantnih

veliina sa spoljnih senzora, to je prikazano na slici 6.
itanje napona vri se sa temperaturnog i foto senzora.
Slika 4 front panel Slika 6 Oitavanje napona sa foto senzora
Od indikatora na front panelu su postavljene kontrole: Nakon odreivanja ovih podataka oni se prosleuju dalje
Thermometer, koji grafiki prikazuje trenutnu na proraun. Proraun temperature vri sektor
temperaturu u vidu termometra. Ispod navedenog Temperaturni interpreter, a njegova struktura prikazana
indikatora nalazi se numeriki indikator koja prikazuje je na slici 7. Nakon dobijanja izlaznog parametra iz ovog
brojnu vrednost trenutne temperature. sektora vrednost temperature se prikazuje na indikatoru
povezanim na front panelu.
Na levoj strani aplikacije nalaze se tri Round LED
indikatora, koji prikazuju u kom reimu rada radi klima
ureaj zaduen za dostizanje eljene temperature, ito
(odozgo na dole) prvi Round LED indikator pokazuje
da li je klima ureaj ukljuen u reimu grejanja (u sluaju
da jeste zasvetlie zelenom bojom), drugi e svetliti u
sluaju da je klima ureaj iskljuen, a trei ukoliko se on
nalazi u reimu hlaenja. Slika 7 Proraun temperature na osnovu ulaznog napona
Prilikom rasporeda Round LED indikatora vodilo se sa temperaturnog senzora
rauna o tome da se oni rasporede simbolino tako to e
gornji indikator oznaavati porast temperature, a donji Odreivanje doba dana vri u sektoru Kontroler roletni i
pad. limiter temperature koji je prikazan slikom 8, iji je
ulazni parametar napon sa foto senzora.
5. BLOCK DIAGRAM
Prilikom programerskog reavanja problema Pametna

kua, problem je razloen na vie logikih celina, koje su
nazvane sektorima, a na osnovu kojih je napisan i
programski kod za aplikaciju[3]. U nastavku e biti
prikazani neki od tih sektora.
Na slici 5 prikazan je blok dijagram aplikacije, iju

strukturu u osnovi ine subVI-evi koji poboljavaju
preglednost koda. To je najvei stepen apstrakcije koji je
koriten i za modelovanje aplikacije bez dodatnog alata
namenjenog samo za tu svrhu.
Slika 8 Proraun kontrolnih parametara na osnovu

napona dobijenog sa foto senzora
Nakon to se izrauna vrednost trenutne temperature i

doba dana, te vrednosti idu u sektor Kontroler eljene
temperature koji na osnovu odgovarajuih parametara
generie upravljake signale koji upravljaju klima
ureajima. Struktura sektora prikazana na slici 9.
Slika 5 Blok dijagram aplikacije
Page 429 of 534

Slika 8 Upravljanje spoljnim fizikim
Slika 9 Kontrolor temperature i roletni
Upravljaki signali iz sektora Kontroler eljene ureajima

temperature alju se u sektor Upravlja klima
ureajima koji na osnovu parametara, logikim kolima,
odreuje koji od upravljakih signala e biti odgovarajui
(slika 10). 6. ZAKLJUAK
U radu je predstavljena primer primene programskog

paketa LabVIEW . Obzirom da programski jezik G
(grafiki) , koji koristi, smanjuje vreme koje se kod
drugih programskih jezika gubi na pisanje programskog
koda, ujedno samom programeru prua mogunost da se
posveti reavanju problema sa minimumom programskog
koda imajui pri tom na raspolaganju grafiki
predstavljenja realna elektronska kola.
Projekat Pametna kua primenom programskog paketa

LabVIEW je odlino reenje kako za manje tako i za vee
Slika 10 Upravlja klima ureajima prostore, obezbeujui utedu energije koritene za
regulaciju temperature prostorija.
Izlaz iz sektora Upravlja klima ureajima preuzima

sektor Kontroler temperature i roletni kao ulazne
informacije, koji, pored tih signala dobija i informacije o LITERATURA
gornjem i donjem limitu temperature i vri kontrolu
spoljnjim fizikim ureajima (slika 8). Temperaturni [1] Momir Stankovi, Stojadin Manojlovi, Davorin
limiteri (gornji i donji) funkcioniu na taj nain to se Mikluc Akvizicioni sistem za analizu elektrinih
proraunavaju na osnovu doba dana, a koriste se pri servosistema YU-INFO 2013.
odluci aplikacije u koji od stanja treba da ukljui klima
ureaje, tako da temperatura u prostorijama treba da bude [2] NI USB-6008 Users Manual, National
u intervalu (zeljena_temperatura-donji_limit, Instruments, USA, 2009.
zeljena_temperatura+gornji_limit). Upravljaki signali za [3] AbadiAllah A. Al-Tahrawi, Hossam R. El.
kontrolu roletni dobijaju se iz sektora Kontroler roletni i Hennawi, Khaled H. Dawoud Smart house aplication'',
limiter temperature. project 2011.
Page 430 of 534

UNAPREENJE POSTOJEEG SOFTVERSKOG PAKETA PRIMENOM

WPF TEHNOLOGIJE
IMPROVEMENT OF EXISTING SOFTWARE PACKAGE USING WPF

TECHNOLOGY
Dragana Glii, Veljko Jovani, Vladimir Nei

Institut Mihajlo Pupin Beograd
UVOD
Sadraj - U okviru postojeeg programskog paketa
Konfigurator, namenjenog za konfiguraciju Atlas Max- Daljinska stanica Atlas Max-RTL u zavisnosti od potreba
RTL daljinskih stanica, javila se potreba za unapreenjem konkretnog projekta moe da obavlja sledee funkcije:
postojeeg GUI alata, a sa ciljem smanjivanja vremena
potrebnog za integraciju daljinske stanice u sistem. Funkciju RTUa (Remote Terminal Unit);
Funkciju PLCa (Programmable Logic
Abstract - Within the existing software package Controller).
Konfigurator, intended for configuration Atlas Max-RTL
remote stations, there is a need to improve the existing U oba sluaja, ako se izuzme projektovanje PLC funkcija,
GUI tools, with the aim of reducing the time required for postoji jedinstvena aplikacija Konfigurator kojom se vri
the integration of remote stations in the system. konfigurisanje ureaja (videti sliku 1).
Slika 1. Izgled glavnog prozora Konfiguratora
Konfigurator je Windows desktop aplikacija pisana poseduje sve informacije vezane konkretno za izabrani
programskim jezikom C# u .Net tehnologiji. U pozadini parametar. Osim toga aplikacija nudi veoma bogat alat za
aplikacije se nalazi data engine u okviru Microsoft rad nad tabelama podataka, slian onom u Microsoft
Access baze iji se podaci prezentuju kroz aplikaciju. Excel softverskom paketu. Ovakvim pristupom korisniku
Prezentacija podataka se trenutno vri tabelarnim je omogueno da veoma brzo unese izmene u okviru
prikazom izabranog parametara daljinske stanice (tabela tabele.
za prikaz podataka na slici 1). U okviru tabele korisnik
Page 431 of 534

Ipak, korisnik se sree sa nizom problema tokom U osnovnoj izvedbi daljinska stanica poseduje interni
konfigurisaja ureaja kroz ve postojeu aplikaciju. Ovi memorijski kapacitet veliine 16k (16 * 1024) linearnih
problemi kao posledicu imaju produenje vremena memorijskih lokacija. Ako se pretpostavi da se u okviru
potrebnog za integraciju ureaja i samim tim produenje jednog projekta iskoristila barem jedna polovina ukupne
vremena implementacije. Sve zajedno kao i niz memorije za podatke i da se ti podaci alju ka tri
nepredvienih problema koji se pojavljuju u toku nadreena centra u kojima se nalaze SCADA sistemi tada
implementacije dodatno uveavaju krajne trokove. korisnik u okviru jedne tabele mora da prikae i
iskonfigurie 8192 podataka. Kako sada ima tri centra
S tim u vezi pristupilo se ozbiljnoj analizi korisnike tako se nameu i tri posebne tabele i to svaka sa po 8192
aplikacije koja slui za konfigurisanje daljinskih stanica i podatka. Sada bismo mogli rei da poto se radi o
njenoj modernizaciji i unapreenju kao i pribliavanju podacima istog tipa i kao to je navedeno u uvodu teksta
korisniku. da aplikacija poseduje napredne edit kontrole korisniku
ostaje samo da iskonfigurie jedan pravac, a u ostale
DEMISTIFIKACIJA PROBLEMA iskopira iste podatke pod uslovom da su komunikacione
adrese ka svim centrima za isti podatak jednake. U nekim
Na osnovu ve izreenog, reklo bise da Konfigurator kao sluajevima moe da se primeni navedeni sistem, ali u
aplikacija ispunjava sve uslove za moderan rad na veini svaki centar ima svoj opseg komunikacionih
konfigurisanju daljinskih stanica. Osim toga, jednom adresa.
instalirana aplikacija nema potrebe za novim
instalacijama usled proirivanja postojeeih parametara Sledee sa im se susreemo je eksploatacija internog
daljinske stanice. Naime, izgled prozora, menija, tabela memorijskog prostora. U toku nultog konfigurisanja
parametara i tipova komandi aplikacija crpi iz baze daljinske stanice, kao to je ve navedeno, korisnik ima
podataka koja se nalazi u pozadini. U okviru iste baze se na raspolaganju 16k linearnog internog memorijskog
uvaju ve postojei projekti, tako da svakim novim prostora. Pri tome se najee ne vodi preterano mnogo o
uitavanjem korisnik vue sve projekte koji se nalaze u efikasnosti raspodele procesnih podataka u okviru
okviru njegove MS Access datoteke (na slici 1 desni deo internog prostora. Sam korisnik gleda da procesne
glavnog prozora koji sadri stablo sa postojeim podatke jedne funkcionalne grupe ne mea sa podacima
projektima). druge i na taj nain u linearnom internom memorijskom
prostoru pravi tzv. memorijske gapove ili
Meutim, viegodinjom eksploatacijom se ispostavilo da neiskorienje memorijske segmente. Stvarni problem
naizgled dobro reenje ima jednu, ali znaajnu manu. nastaje kada se pojave dodatni procesni podaci iji broj
Ukoliko se izuzme model data engine u pozadini, zatim prevazilali najveu slobodnu memorijsku zonu u okviru
deo softverskog paketa za obradu podataka takozvani ve postojee konfiguracije. Tada je korisnik prisiljen da
view model ono to ostaje, a sa im korisnik ima trai runo slobodne adrese za nove podatke. Jedini nain
najvie zajednikih dodirnih taaka je sam view tj. da proveri svoj novi unos jeste da u okviru debug tabele
prezentacija podataka. pretrauje greke (videti sliku 2).
Slika 2. Prikaz debug tabele sa indikacijom greke na memorijskoj lokaciji 4224
Page 432 of 534

Treba napomenuti da navedena tabela poseduje sve obradom i uvanjem takoe treba zadrati uz
podatke iz svih tabela za konfigurisanje komunikacionih sitne adaptacije, sa novoizabranom platformom,
pravaca pa se samim tim jedna memorijska lokacija moe Promeniti grafiki prikaz aplikacije i prilagoditi
pojaviti vie puta u okviru iste tabele. To veoma utie na ga novijim tehnologijama koje podravaju
vreme pristupa debug tabeli koje moe da potraje i MVVM arhitekturu (Model View ViewModel),
preko nekoliko desetina sekundi.
Do gore dovedenih uslova dolo se na osnovu praktinih
Ipak, na svu sreu proirenje sistema novim procesnim razloga:
podacima nije est sluaj i broj novododatih informacija u
odnosu na postojei je ponekad zanemariv. Ali, nulta Aplikacija se nalazi na dobrim osnovama,
konfigiracija i broj procesnih podataka u startu nije Dobar deo korisnika je ve uveliko koristi,
zanemariv i sve je dobro ako sedite u kancelariji i pri Nedovoljan broj ljudskih resursa kojima bise u
tome imate na raspolaganju jedan od 24 monitor ime se kratkom roku proizvela nova aplikacija, a koja bi
poveava preglednost tabele, tj. broj vrsta koje mogu biti u tom sluaju najverovatnije bila pisana u Java
prikazane u okviru jednog ekrana. Ipak, najei broj programskom paketu zbog podrke za Linux
implementacija se odrauje na samom objektu gde na operativne sisteme,
raspolaganju imate laptop i skuen prostor. Deo aplikacije koji bi u ovom trenutku trebalo
unaprediti odnosi se samo na view deo, a to je
Poslednji, a moda i najvei problem je nepregledna manje od polovine ukupnog koda.
debug opcija kada se aplikacija pokrene u online
reimu. Na slici 2 se vidi da se jedna memorijska lokacija
moe pojaviti vie puta ime se dodatno smanjuje WPF TEHNOLOGIJA ? DA : NE
preglednost itanja vrednosti procesnih podataka.
WPF (Windows Presentation Fundation) tehnologija bila
Prilikom procene upotrebljivosti softvera od strane je logian izbor za unapreenje grafikog interfejsa
strunog tima i obraenih utisaka korisnika dolo se do Konfiguratora. To je tehnologija koja je nasledila stari
jedinstvenog zakljuka da view deo aplikacije, tj. GDI model, ali je usvojila nove tehnologije o prikazu
grafiki interfejs pati od sindroma poznat u programerskoj korisnikog interfejsa kroz XML tip datoteka, takozvani
praksi kao user unfriendly. XAML (Extensible Application Markup Language) jezik
kojim se uvezuju i definiu razni elementi korisnikog
PRONALAENJE REENJA interfejsa.
Na osnovu iznesenih injenica dolo se do sledeih Izborom WPF smo dobili mogunost definisanja ablona
zakljuaka: podataka u okviru postojeeg modela. Ova opcija na
izgled deluje nejasno onome koji ne poznaje u detalje
Zadrati platformu u okviru koje radi aplikacija, sistem u okviru koga se nalazi daljinska stanica. Naime, u
tj. Windows OS, veini sluajeva ona je deo reka u okviru koga se nalaze
Podrati od strane aplikacije algoritam za UI moduli sa kojih stiu procesni podaci. Svi moduli
automatsku preraspodelu internog memorijskog dimenziono su isti, ali imaju razliite maske. Ukoliko bi
prostora novim procesnim podacima, dizajner svaki UI modul pa i sam CPU nacrtao kao
Ukinuti korisniku mogunost da radi direktno sa vektorsku sliku SVG (Scaled Vector Graphic) i snimio je
internim memorijskim prostorom, osim ako to kao XAML datoteku nekim od ponuenih konvertora na
nije krajnje neophodno u pojedinim sluajevima Ethernetu (Microsoft ima svoj Expression Blend paket)
kroz napredna podeavanja, tada bi svaki detalj te grafike bio jedan vizuelni element
Unaprediti prikaz za praenje procesnih koji se moe uiniti u toku rada ivim, tj. da reaguje na
podataka od ulaska u daljinsku stanicu, preko korisnikove pokrete miem.
PLC funkcije (ako se podaci obrauju u okviru
iste) do take kada bivaju predati komunikacijom Na primer, ukoliko se na masci vaeg UI modula nalaze
ka drugim takama sistema, diode za indikaciju prisutnosti signalizacije u online
Zadrati tu osobinu aplikacije da korisnik nema reimu, one mogu da oive zahvaljujui binding
potrebe za promenom izvrne datoteke, tj. nove tehnologiji WPF koja povezuje kroz objekat
instalacije, ve samo proirenjem postojeih LedBackground pozadinu diode sa vrednou i statusom
resursa dobija se na novim fnkcionalnostima, procesnog signala (videti sliku 3).
Poboljati debug opciju za prikaz podataka,
Deo softverskog paketa vezanog za model, tj.
deo aplikacije koji opisuje podatke treba
zadrati,
viewmodel ,tj. deo aplikacije koji se bavi Slika 3. WPF binding tehnologija
uitavanjem podataka modela, njihovom
Page 433 of 534

to je bitnije sve radi automatski i nema dodatnog koda diode dodelimo referencu na objekat klase
kojim bismo morali da podrimo signal promene stanja i LedBackgraund.
statusa ulaznog signala kroz event u glavnom kodu.
Jedino to preostaje da konstekstu vizuelnog elementa
Slika 4. Prikaz jedne tipine konfigiracije reka
Jo jedna prednost WPF tehnologije je korienje ablona

ili ti DataTemplate objekata. Na slici 4 se primeuje da se
u okviru jednog reka nalaze razliiti UI moduli. Meutim,
u pozadini se radi samo o jednoj korisnikoj kontroli koja
u zavisnosti od izbora imena UI modula menja ablon.
Svaki ablom je XAML datoteka koja se nalazi u
direktorijumu koji se pridruuje putanji resursa korisnike
kontrole. Svaki ablon poseduje x:Key podatak na osnovu
kojeg korisnika kontrola zna ime da popuni svoj
sadraj. U naem sluaju vrednost kljua je ujedno i ime
UI modula (videti sliku 5). Slika 5. XAML okvir ablona za BIS32 modul digitalnih
ulaza
Page 434 of 534

Lista postojeih resursa (videti sliku 4) je standardna popunjava kolekcijom podataka iz baze podataka. Ono to
vizuelna kontrola tipa TreeView koja se u okviru samog je dobro jeste da je primena ovog ablona jednosmerna i
XAML dela aplikacije i uz pomo svojstva moe se videti na slici 6.
HierarchicalDataTemplate klase TreeView automatski
Slika 6. Korienje HierarchicalDataTemplate svojstva za popunjavanje TreeView kontrole
Osim prednosti vezanih za rad sa korisnikim interfejsom

Ono to je nas zainteresovalo jeste da ukoliko korisnik Konfigurator je aplikacija koja u startu veoma podsea na
poseduje ve postojeu aplikaciju, dovoljno je da u okviru MVVM arhitekturu, ali ne sa jasno definisanim granicama
modela, MS Access datoteke proiri tabelu sa novim izmeu delova. Svaka MVVM tehnologija sadri sledee
imenom UI modula, a direktorijumu sa resursima, tj. komponente:
XAML opisima modula doda novu XAML datoteku. Na Model deo gde se nalaze podaci,
ovaj nain e lista UI ablona biti automatski osveena View korisniki interfejs,
novim modulom. Ovim se izbegavaju neprijatnosti koje ViewModel deo aplikacije, kod koji lepi
mogu da nastanu ukoliko ve postojea aplikacija nee da prethodna dva dela.
prihvati novu korisniku kontrolu jer se sada to samo
zasniva na pretrazi resursa, a ne proirivanju switch..case U veini sluajeva Model i ViewModel su najee
struktura u kodu i ponovnom bildovanju aplikacije i novoj nerazdvojive celine. Ovde imamo jasnu sliku dela
instalaciji. vezanog za Model a koji se odnosi na MS Access
datoteku i ViewModul delu koji je kod Konfiguratora koji
Sledei korak je kako prilagoditi podatke iz baze sa uitava i parsira podatke iz baze. Kao to smo rekli
kodom, a posle i sa prikazom. Stare opcija uitavanja radi nedostaje jo View deo. Kako WPF podrava datu
preko DataSet klase, dok nova koristi XLINQ (Language arhitekturu to je bio jo jedan glas za navedenu
Integrated Query over XML). Kako se radi o relacionoj tehnologiju.
bazi ceo sadraj uitavamo u XML, a onda XLINQ
zahtevima kao da radimo sa standardnim SQL upitima ZAKLJUAK
pretrujemo podatke po XML datoteci. Neko bi se zapitao
zbog ega je uveden jo jedan pristup obrade podataka. elei da zadrimo funkcionalnost stare aplikacije uz
Odgovor je vrlo jednostavan, Konfigurator predvia za poboljanje postojeeg grafikog dela nadamo se da e
korisnike koji nemaju instaliran MS Access na svojim postojei problemi koji nastaju zbog nepreglednosti
raunarima, a ponekad i sa promenom verzije samog MS tabela, neautomatizovanog dodeljivanja internog
Accessa stari adapter za podrku nee da podri nove memorijskog prostora i ostalih zamerki od strane
verzije datoteka, korisniku je ostavljena mogunost da sve korisnika nestati. Preostaje da se vidi da li e unapreenje
to radi uva u XML datotekama. Tako e ponekad postojee aplikacije doneti novi trend u pristupu
umesto MS Access datoteke aplikacija uitavati XML razmiljanja razvoja postojeih GUI aplikacija.
konfiguracionu datoteku, pa je XLINQ bio logian izbor.
U svakom sluaju da ako stavimo na jednu stranu
Jo jedan, ali moda i ne tako bitna stvar je nain uvanja injenicu da osim C#, WPF i GDI nemaju mnogo toga
vizuelnog dela projekta. WPF omoguava uvanje zajednikog i da je potrebno vreme za savlaivanje nove
tekueg sadraja u XAML datoteci, tako da pri sledeem tehnologije, na drugoj strani se oekuje zasluan iskorak
uitavanju projekta nema potrebe za postojanjem izvesne napred u razvoju GUI aplikacija.
netliste na osnovu koje treba nacrtati sliku. Glavni prozor
samo treba da uita poslednju validnu XAML datoteku i [1] Nathan A., WPF 4 Unleashed, SAMS, Indianapolis,
vaa slika je opet tu bez preteranog rada i kodovanja. 2010.
Page 435 of 534

[2] Vice R., Siddiqi S. M., MVVM Survival Guide for

Enterprise Architectures in Silverlight and WPF, Packt
Publishing, Birmingham-Mumbai, 2012.
[3] Sorensen Erik, phD., Mihailes M. I., Model-View-
ViewModel (MVVM) Design Pattern using Windows
Presentation Fundation (WPF) Technology, University
of Southern Denmark, Department of Computer
Engineering, Odense, Denmark
Page 436 of 534

@GOVHOSTEMAIL SISTEM ZA ELEKTRONSKU KOMUNIKACIJU

DRAVNIH ORGANA
@GOVHOSTEMAIL SYSTEM FOR ELECTRONIC COMMUNICATION OF

GOVERNMENT AUTHORITIES
Dijana Dimitrijevi1, Vjekoslav Bobar1, anka olaji1
Uprava za zajednike poslove republikih organa1
Sadraj U ovom radu je opisan sistem za Kako su prednosti ovog naina komunikacije i razmene
administriranje korisnikih (email) naloga elektronske dokumenata postajale opte prihvaene meu
pote Uprave za zajednike poslove republikih organa zaposlenima u dravnoj upravi, tako je rastao i broj
(UZZPRO) kao deo IKT servisa koje UZZPRO nudi korisnika koji su koristili ovaj servis i koji su u svojoj
organima dravne uprave. Takoe, dat je uopten pregled slubenoj e-mail adresi prvo imali nastavak za internet
celog e-mail sistema sa opisom koncepta i naina domen sr.gov.yu, a zatim i gov.rs koji je zvanini
implementacije. domen dravne uprave Republike Srbije. Ovaj domen
gov.rs je odlukom Vlade Republike Srbije namenjen za
Abstract - This document presents information system for registraciju Internet domena organa dravne uprave [2].
administration of users ( email ) accounts that is the part Istovremeno, oaj domen je delegiran na upravljanje
of Administration for Joint Services of the Republic UZZPRO-u, a na osnovu ovlaenja Registra nacionalnog
Bodiess e-mail system, and also part of the ICT services internet domena Srbije [3] i tadanjeg Ministarstva za
that this government authority offers to government telekomunikacije i informatiko drutvo [4].
bodies. It also provides a general overview of the entire e-
mail system with decsription of concept and Nakon to je prepoznala znaaj i zastupljenost
implementation. komunikacije putem elektronske pote u dravnoj upravi,
Vlada Republike Srbije donosi odluku iz reference [2]
1. UVOD koja se odnosi na dravne organe i u kojoj, izmeu
ostalog, stoji:
Sa razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT) u svetu rasla je i potreba za korienjem ovih 3. Adrese elektronske pote zaposlenih u instituciji treba
tehnologija u svakodnevnom obavljanju poslova u da budu u formatu ime.prezime@nazivdomena.gov.rs ( na
dravnoj upravi. Jedna od njih je i e-mail tehnologija - primer, jova.jovanovic@uzzpro.gov.rs ) [5].
elektronska pota. 4. Kada se adrese elektronske pote vezuju za ulogu
zaposlenog ili organizacionu jedinicu, treba da nose naziv
Korespodencija putem elektronske pote omoguila je koji jasno ukazuje na ulogu ili organizacionu jedinicu ( na
pisanu komunikaciju znaajno bru od papirne, bez primer, kabinet@uzzpro.gov.rs )
troenja dodatnih resursa prilikom pravljenja vie 5. Svaka institucija treba da ima bar jednu adresu
primeraka, vie verzija, kao i samog skladitenja date elektronske pote za generalno obraanje instituciji u
korespodencije. Takoe, napretkom korisnikih programa formatu kontakt@nazivdomena.gov.rs (na primer,
za slanje, odnosno primanje elektronske pote pristup kontakt@uzzpro.gov.rs )''.
poti i dokumentima, sortiranje i arhiviranje je postalo
znaajno jednostavnije. U novom sistemu komunikacije, Imajui u vidu navedeno, UZZPRO je pristupila kreiranju
sigurnost sadraja email poruka kao i celokupna sigurnost odgovarajueg informacionog sistema koji bi omoguio
postaju veoma znaajni [1]. Zahvaljujui IMAP (Internet administraciju i hosting elektronske pote organa dravne
Message Access Protocol) protokolu i webmail uprave.
aplikacijama omoguena je dostupnost sa bilo koje
lokacije na internetu - to nije bio sluaj sa potom i 2. KONCEPT @GOVHOSTEMAIL SISTEMA
dokumentima u papirnoj formi. ELEKTRONSKE POTE DRAVNIH ORGANA
Uprava za zajednike poslove republikih organa Odluku o prelasku dravnh organa sa domena sr.gov.yu
(UZZPRO) je, kao glavni provajder IKT usluga dravnim na domen gov.rs, a samim tim i neophodnost promene
organima Vlade Republike Srbije, od samih zaetaka IKT svih postojeih email adresa na UZZPRO servisu
servisa u dravnoj upravi, pruala uslugu besplatnog elektronske pote, UZZPRO je iskoristila da osavremeni i
servisa elektronske pote organima dravne uprave. Jedini nadogradi dotadanji servis elektronske pote.
uslov korienja ovog servisa bio je zvanian zahtev od
organa dravne uprave koji je upuen UZZPRO, a u kome Pri pravljenju projekta novog sistema za email dravnih
se trai dobijanje e-mail adrese na internet domenu datog organa vodilo se rauna o sledeim, u tom trenutku
organa. prepoznatim kao kritinim, stavkama:
Page 437 of 534

Konstantan porast korisnika i protoka elektronske Hartbeat je cluster sistem za Linux [8]. On omoguava da
pote na sistemu. Broj korisnika email sistema se monitoriu resursi i da se sele sa jednog na drugi nod.
UZZPRO se vie nego udvostruio od 2008. godine Ovakvo reenje za visoku dostupnost mailbox-ova
do danas, a protok poruka je oko 10 puta vei korisnika izabrano je iz razloga to u trenutku
Vanost funkcionisanja servisa zahteva njegovu implementacije na raspolaganju nije bio storage kao
dostupnost 24h/7 sa svih lokacija na internetu i skuplja hardware-ska platforma.
intranetu Aktivni nod failover POP/IMAP/POPS/IMAPS klastera je
Neaurnost informacija o statusu zaposlenih koji due u isto vreme primarni drbd nod (source nod za
naloge elektronske pote dovodila je do bespotrebnih replikaciju).
troenja resursa sistema i sigurnosnih rizika. Ovo je
naroito bilo izraeno u periodu posle izbora, kada su Kao dodatna mera sigurnosti svi mailbox-ovi se backup-
pojedine osobe duile i koristile po nekoliko slubenih uju rsync-om na izdvojeni backup server.
email adresa
Ogranienost postojeih resursa, pre svega Blok ema servera u cluster-u data je na slici 1.
finansijskih, a samim tim i hardware-skih i software-
skih
Imajui u vidu navedene stavke, kao reenje, razvijen je i

implementiran novi sistem elektronske pote -
@GovHostEmail.
Pri projektovanju ovog sofisticiranog reenja kao polazne

take uzete su jeftin hardware, koji je u tom trenutku bio
na raspolaganju i open source (free) software sa ciljem da
se ralizuje modularan, fleksibilan i neprekidno dostupan
sistem. Dati sistem je morao biti u stanju da izdri, bez
dodatnih hardware-skih i software-skih nadogradnji, nagli
porast, odnosno pad broja klijenata (posle republikih
izbora) kao i promene u protoku poruka (broj, koliina
itd).
Takoe, za potrebe administriranja korisnikih naloga

elektronske pote razvijena je specifina aplikacija
Control Panel prilagoena specifinim zahtevima
korisnika (organa dravne uprave) i skalabilnosti i
modularnosti novog sistema.
Slika 1. Blok ema servera u Cluster-u
3. IMPLEMENTACIJA @GOVHOSTEMAIL
SISTEMA Sistem za autentifikaciju mail korisnika je Open Source
LDAP [6], to omoguava izuzetnu fleksibilnost i
Mail cluster sistema zasniva se na opensource platformi i skalabilnost sistema. Ovaj sistem sastoji se iz dva noda
sastoji se iz 4 nod-a i petog LDAP (Lightweight Directory koja su u LDAP aktiv/aktiv klasteru. Na ovim nodovima
Access Protocol) servera [6]. Hardware-sku platformu se takoe nalazi i web aplikacija Control Panel.
sistema ine dva jaa servera i dva slabija/starija Programski kod ove aplikacije je razvijen za okruenje
servera. Dva servera na kojima su podignuti servisi Load Apache/PHP, MySQL i LDAP, MySQL i Apache [9].
Balancer (Piranha) se nalaze na dva slabija/starija
servera. Ovi serveri neprekidno rade u aktiv/pasiv 4. CONTROL PANEL APLIKACIJA ZA
klasteru. ADMINISTRIRANJE KORISNIKIH NALOGA NA
@GOVHOST EMAIL SISTEMU
Ostali servisi nalaze se na virtuelnim serverima koji su
raporeeni na dva jaa servera, na kojima je se koristi Control Panel aplikacija koja ini centralni deo
besplatan software za virtuelizaciju VMware vSphere @GovHostEmail sistema slui za administraciju email
Hypervisor [7]. Load balancer-i balansiraju SMTP naloga na celom sistemu.
(Simple Mail Transfer Protocol) saobraaj ka farmi
SMTP servera (dva noda) na kojima se nalazi i open Preko ove aplikacije administratori mogu da
source webmail aplikacija za pristup korisnikim administriraju (otvaraju/menjaju/gase) email naloge, vre
mailbox-ovima. pregled i tampu, promenu statusa i resetovanje lozinke
naloga.
Dva POP/IMAP/POPS/IMAPS servera nalaze se u
klasteru ije je reenje visoke dostupnosti bazirano na Postoje dve vrste administratorskih naloga:
dovecot, drbd i corosync/heartbeat software-u.
Page 438 of 534

root administratori koji imaju apsolutna prava Navedena prava se ograniavaju na odreeni dravni
pri administraciji email naloga i podataka organ/instituciju, a mogu biti dodatno ograniena i na
vezanih za email hosting i odreeni sektor, domen i lokaciju datog dravnog
delegirani administratori ija prava se organa/institucije.
dodeljuju pojedinano i mogu biti kombinacija
gore navedenih prava i prava dodeljenih po
odreenom kriterijumu: po dravnom
organu/instituciji, sektoru, internet domenu i
geografskoj adresi.
''Root'' administratori su administratori koji su zaposleni u

UZZPRO. Oni, preko svog interfejsa na Control Panel
aplikaciji, imaju mogunost da unesu/promene/obriu
dravni organ, dravnu instituciju kao i sve ostale podatke
vezane za email hosting nekog organa: internet domene
na kojima e biti otvarane email adrese, adrese lokacija na
kojima se nalaze budui korisnici, kontakt osobe iz
organa i njihovi podaci i organizacione jedinice (sektori i
odeljenja).
Prilikom promene podataka o internet domenima,

administratori mogu da menjaju i osnovne podatke o ovim
domenima: kontakt osobe, DNS serveri, hosting podaci i Slika 2. Interfejs za dodelu prava delegiranih
slino. administratora
Istovremeno, ''Root'' administratori imaju uvid u logove

korienja Control Panel aplikacije. U ovim logovima
belei se vreme, administratorski nalog kroz koji je vrena
promena podataka i vrsta i opis promene podataka.
Takoe, omoguena je i pretraga logova po specifinom
kriterijumu.
Slika 3. Korisniki interfejs delegiranih administratora
Slika 1. Korisniki interfejs root administratora
Root administratori mogu da otvaraju nove naloge na

Control Panel-u, tzv. delegirane administratore. Nalog
delegiranog administratora ima ograniene mogunosti
koje zavise od prava koja su mu dodeljena od strane
root administratora. Dodeljena prava mogu biti: izmena
email naloga, pregled email naloga, promena statusa
email naloga, resetovanje lozinke email naloga na poetnu Slika 4. Forma unosa email naloga kojoj pristupa
i unos email naloga. delegirani administrator
Page 439 of 534

''Delegirani'' administrator moe da vri i pretragu naloga 5. ZAKLJUAK

elektronske pote po specifinom kriterijumu, kao i da
tampa i izvozi dobijene rezultate (word, excell, pdf itd.), @GovHostEmail sistem predstavlja po svojoj prirodi
a sve u okviru dodeljenih prava. indormacioni sistem iji je odnos kvaliteta, performansi,
fleksibilnosti i finansijskih zahteva na izuzetno visokom
Opcija Prijava predstavlja deo Control Panel aplikacije nivou. Implementacijom ovog sistema poveana je
preko kojeg budui korisnik moe da popuni zahtev za pouzdanost, kako u smislu boljih performansi, tako i u
otvaranjem naloga za elektronsku potu. U zavisnosti od smislu otkaza dela hardvera. Takoe, stvoreni su uslovi za
popunjenih podataka u zahtevu ovaj zahtev postaje vidljiv korienje naprednijih funkcija za krajnje korisnike i za
iz interfejsa delegiranog administratora pod iju administratore sistema.
nadlenost spada. Ova nadlenost zavisi od podudarnosti
popunjenih podataka u zahtevu i dodeljenih prava Van pikova kroz sistem prolazi vie od 50 000 poruka
delegiranog administratora. na dnevnom nivou, a najvei broj aktivnih email naloga je
u jednom trenutku iznosio 12 000.
Na primer, ukoliko je korisnik iz Ministarstva ABC
njegov zahtev e moi da obradi administrator kome su Razvojem novih IKT-a kao to su Cloud Computing i
dodeljena prava administriranja email naloga Ministarstva dostupnou novih pametnih telefona i mobilnih ureaja
ABC. Root administratori vide sve zahteve, kao i sve dananji, klasini e-mail sistemi polako postaju
email naloge. nedovoljni za potrebe buduih elektronskih
korespodencija. U budunosti ovi sistemi e biti,
najverovatnije, samo mali delovi kompleksnih sistema
koji e obuhvatati usluge kao to su instant messaging,
video conferencing, document menagment sisteme i
blogove. U istom pravcu se kree i namera UZZPRO-a
kada je u pitanju nadogradnja opisanog sistema.
LITERATURA
[1] Seyyed Hossein Raja Securing Risks of Electronic

Mail Based on the Type of Organization International
Journal of Innovation, Management and Technology, Vol.
3, No. 3, 2012.
[2] Vlada Republike Srbije, Zakljuak 05 Broj: 030-
4199/2008, sednica Vlade RS odrana 9. oktobra 2008.
[3] Registar nacionalnog internet domana Srbije: Odluka
o delegiranju gov.rs domena, sednica Upravnog
odbora 30.10.2007.
[4] Ministarstvo za telekomunikacije i informatiko
drutvo: Odluka o delegiranju gov.rs domena broj
030-01-12/2007-01/1, 19.12.2007.
[5] Vlada Republike Srbije, ''Zakljuak 05 Broj: 030-
8362/2011, sednica Vlade RS odrana 10. novembra
Slika 5. Forma unosa zahteva za otvaranje email naloga 2011.
Deo Control Panel aplikacije koji je oznaen kao [6] Lightweight Directory Access Protocol,
''Lozinka'' namenjen je krajnjem email korisniku i http://www.openldap.org/
omoguava promenu informacija o korisniku, aktiviranje [7] VMware vSphere Hypervisor,
autoreply opcije, promenu lozinke i podeavanje http://www.vmware.com/products/vsphere-hypervisor/
dostupnosti korisnikovih informacija u web adresaru.
[8] Heartbeat cluster, http://linux-ha.org/wiki/Heartbeat
Webadresar je takoe deo Control Panel aplikacije a [9] Antonijevi, A., Izrada i integracija softverskog
preko kojeg korisnici sistema mogu nai podatke (ako je reenja za e-mail sistem - dokument izvedenog stanja
korisnik dozvolio vidljivost ovih podataka) o drugom 3.0, ATOS IT Solutions and Services, d.o.o Beograd,
korisniku (email adresu, lokaciju, telefon itd). Iz 2012.
bezbedonosnih razloga, ova aplikacija je vidljiva samo iz
mree dravnih organa. Korisnici koji nisu na UZZPRO
mrei mogu joj pristupiti preko VPN naloga.
Page 440 of 534

PRIMENA EKSTREMNOG PROGRAMIRANJA I SKRAMA

NA RAZVOJ SPREDIT APLIKACIJA
EXTREME PROGRAMMING AND SCRUM APPLIED

ON SPREADSHEET APPLICATION DEVELOPMENT
Tamara Valok Radulovi 1
Faculty of Organizational Sciences 1
Sadraj U ovom radu analizirana su skoranja research is based on this problem. Some research showed
istraivanja na temu spredit aplikacija i njihovih the similar errors happen in spreadsheet applications due
uobiajenih greaka. Kako neadekvatna metodologija to the poor development methodology. Actually, there is
razvoja moe prouzrokovati greke u bilo kojoj vrsti no development methodology specifically created for this
aplikacija, ovaj problem se dodatno komplikuje kada je kind of applications. For this reason, some researchers
re o spredit aplikacijama, jer jo uvek ne postoji came to the idea to apply the traditional ERP development
metodologija razvoja specijalno kreirana za njih. U methodologies on spreadsheet application development.
skoranjim radovima autori su pokuali da primene neke In this paper, the author is trying to show how
od postojeih tradicionalnih metodologija razvoja nontraditional ERP development methodologies i.e. agile
informacionih sistema na spredit aplikacije. S druge development methodologies could be applied on
strane, ovaj rad pokazuje kako se najrasprostranjenije, spreadsheets, which could help solving the already
netradicionalne, agilne metodologije razvoja, ekstremno mentioned common spreadsheet errors.
programiranje i skram, mogu primeniti na spredit
aplikacije kako bi se izbegao ili barem redukovao This paper consists of the following: first, the introduction
pomenuti problem. of spreadsheet applications, their development and
common errors are given. Second, there is a survey of
Abstract This paper analyzes recent research referring existing approaches to applying some of the information
to the spreadsheet applications and their common errors. systems development methodologies on spreadsheet
As inadequate development methodology could cause applications. This is followed by the introduction of the
errors in any kind of applications, this problem is even agile development methodologies, Extreme programming
more complicated when it comes to the spreadsheets as and Scrum, and comparison of the agile principles with
there is still no development methodology specifically the software engineering principles. Finally, Extreme
created for them. In the recent papers, authors tried to programming and Scrum, the most popular agile
apply some of the existing traditional development methodologies, are applied on the spreadsheet
methodologies for the information systems on spreadsheet development. The discussion of this is given in section 6
applications. On the other side, this paper shows how the and the paper is concluded.
most widespread, nontraditional, agile development
methodologies, Extreme programming and Scrum, could 2. SPREADSHEET APPLICATIONS
be applied on spreadsheet applications in order to avoid
or at least reduce the mentioned problem. Nowadays, spreadsheet applications are very widespread
in small and medium-sized companies. Valuable business
1. INTRODUCTION data is persisted using this kind of applications, and
managed in order to get meaningful information for
In the turbulent business environment every company reports and decision making. Managing data means their
strives to stay competitive. For that reason, companies persisting, organizing, calculating using some of the
invest significant financial resources in the business mathematical, textual, logical, financial, statistical
applications which give them ad hoc reports about the functions built in the application, and finally presenting,
current status of a company and help decision making. In performance measuring, analyzing, planning and decision
most cases those applications refer to Enterprise Resource making. These built-in functions provide complex
Planning (ERP) systems. For those companies which situations to be analyzed through the heterogeneous
could not provide such an expensive all-in-one business possible scenarios.
application, there are Spreadsheet applications which are
the fairly well backup solution able to satisfy the business Spreadsheet applications are considered user-friendly
demands of the small and medium-sized companies. because of its ability to present data in various ways.
Besides presenting data in separate datasheets, tables and
Nowadays, spreadsheet applications are very popular formats, graphical appearance of data is also included,
applications since they are less expensive than the ERP, such as different kinds of charts, which facilitate getting
and the required time for their implementation and the immediate state of some phenomenon. All this makes
training is shorter. On the other side, these applications easy to organize data in a user preferable way. Today
are also known for their common errors, so a lot of there are several spreadsheet vendors competing for this
Page 441 of 534

market share, but the most popular is surely the Microsoft 3. SURVEY OF EXISTING APPROACHES
with its Excel application.
Spreadsheet errors and their causes are the subjects of
2.1. Spreadsheet application development many recent papers. The papers showed plenty of
different lapses which have occurred during the
In order to develop usable spreadsheet application, development process. All those lapses are associated with
programmers have to maintain high interaction with its bad documentation, organization of work, design,
end-users or even include them in programming team. To programmers and end-users communication, and so on,
maintain usable even after some update is required, indicating poor development methodology. As ERP
application has to have an ability to adapt to the changing applications implement some of the software development
business environment. As business changes, so does its methodology, spreadsheet applications should as well.
model. Spreadsheets are considered very potential, These methodologies are designed with the goal to
because spreadsheet engineering allows frequent business organize people working on development, systematize the
model changes. phases of their work, increase productivity, make user-
friendly applications, minimize errors, and make
Spreadsheet engineering adapts the lessons of software applications easy to maintain.
engineering to spreadsheets, providing eight principles as
a framework for organizing spreadsheet programming In his paper [1] Grossman says that software must be
recommendations. Deployment of best practices is engineered and one cannot assume a good software could
difficult and merits research [1]. happen spontaneously. As there have been many years of
software engineering, some principles of good
This paper gives comparison of these eight principles with development practice emerged. Grossman says that
the principles of the agile development methodologies to principles of software engineering could also be applied
show how agile methodologies could fit spreadsheet on spreadsheet applications at least as a starting point,
development. although they have not been verified on spreadsheets yet.
Also, Grossman points out experimental evidence of non-
2.2. Spreadsheet errors existing correlation between user experience in using
spreadsheets and productivity and quality. He proposes a
Even though spreadsheet modelers interact with their end- theoretical explanation which may help improving
users and have experience and knowledge to create usable existing practices.
applications, errors in spreadsheet applications are very
common. Errors are thought to be prevalent in A spreadsheet errors classification could be found in an
spreadsheets, and in some instances they have cost interesting research [2] on spreadsheet errors and their
organizations millions of dollars [2]. Some authors [3] try sources. The authors of the paper mentioned some of the
to explain this by criticizing the bad trainings or even non possible error causes such as lack of domain knowledge,
existing trainings of modelers in any development illogical physical layout, limited or non-existent
methodology. They also underline that however sound a documentation and so on. They concluded that a company
methodology is, we cannot expect modelers to undergo has to pay attention on good development practices and
much training in software engineering, e.g. object improvement of organizational culture, because they have
orientation may be technically ideal, but not if modelers noticed many spreadsheet applications were built in a way
have to learn the Unified Modeling Language first. that violate good design practices. This research included
five organizations. The one with the highly educated
Also, these authors, in their other paper [4], have employees and excellent working culture has, as authors
classified the spreadsheet errors and created the described, spreadsheets which were works of art, as they
spreadsheet error taxonomy. They have stressed there are were well-documented, thoughtfully designed, easy to
various reasons for developing a taxonomy of spreadsheet understand and error free. Another four organizations did
errors, but the most important probably is that it forces us not pay much attention on documenting the development
to clearly understand the characteristics of an error as well process, design, simplicity and so on. In some of these
as the nature of its occurrence. In their research organizations best and worst practices of spreadsheets
framework, they included two different approaches. The development could be found depending on the culture of
first is based on the nature and characteristics of errors, working teams.
while the second one is based on the spreadsheet
development life cycle. The second one approach should The author of [5] introduced the idea of applying
present the critical points throughout the development traditional information system development
process which generate errors. Those critical points may methodologies on spreadsheets. Two methodologies are
be improved if the adequate spreadsheet development selected, the waterfall and the spiral development
methodology is applied. methodology, as they have proven as a good development
practices. The author has concluded that waterfall
methodology could serve well when it comes to creating
good documentation and continued development, at least
as a starting point. Also, the author presents the spiral
Page 442 of 534

methodology as very potential because of its has the minimum possible integration points and the
characteristics of incrementality and continual ability to adapt to the new customer demands easier.
improvement, development and implementation of new
functions. On the other side, Grossman [1] points out that The core value of this methodology is an oral
some spreadsheet programming projects start as modeling communication with minimum documents, reports or
projects and evolve into a mixture of purposeful plans. Because of this characteristic, one of the practices
programming and continued modeling. As these projects is programming in pairs which requires constant
could meet some substantial changes throughout the communication. XP is meant for small and medium-sized
development process, development of spreadsheets must programming teams containing 6 to 20 people. These
follow these changes. Looking at these situations, people are given the team roles which are not fixed, so
Grossman considers flexible lifecycle models more e.g. programmer could become e.g. consultant in some
advantageous over less flexible development different business situation. The team is divided into two
methodologies, such as the traditional waterfall. groups. The first one consists of a customer and manager,
and the second one is the technical part of the team, i.e.
4. AGILE DEVELOPMENT METHODOLOGIES programmers, testers, controller and trainer. Besides those
main roles, there are also consultant, analyst, operator,
Modern business requires fast and efficient responses to project manager and a person who takes care of possible
the changes in its environment, so flexibility is considered risks.
one of the most important characteristics of every
company. According to Highsmith [6], agility presents the XP methodology consists of five phases: research,
ability to respond to the changes in order to profit in a planning, iterations, production and maintenance.
turbulent business environment. As every company has to
be agile to stay competitive, new methodologies are The first Extreme programming phase is research which
introduced, so-called agile methodologies. First, they clearly defines the vision and mission of the system.
were created as methodologies for information systems, During this phase, programmers are given customer
but with some minor modifications could be understood requirements which are then interpreted and translated
as project management methodologies. into so-called user stories. These stories are not the same
as the use cases, but they consist of 3-4 sentences written
Information systems development models used from in non-technical language. User stories are held by
1970s to 1990s were trying to introduce some sort of programmers and they are used to describe customers
discipline starting from information system idea, to the needs and for estimation of the required time and methods
development, system documenting and testing. Agile for their successful implementation.
methodologies do not agree with this, but stressing the
importance of flexibility in system development [7]. In the phase of planning, programmers analyze user
stories and plan how to arrange them into deliveries. If
Agile methodologies are based on the Agile Manifesto. possible risks are noticed, programmers warn customers
The Agile Manifesto consists of twelve principles of about them. After the deliveries are carefully planned,
agility explained in [8]. The methodologies which accept they are divided into iterations. As iteration delivers
these principles and their values are considered agile. specific value, programmers should take care that
iteration makes improvement compared to the previous
The already mentioned eight software engineering one. The length of the each iteration is controlled by the
principles explained in [1] and twelve principles of agile customer.
methodologies could be compared in order to show which
agile principles are or are not in the agreement with the After arranging the user stories into deliveries, the stories
principles of software engineering. This comparison is are divided into programming tasks. This is the phase of
given in the section 5. iterations when programming starts. Programmers chose
the preferred tasks and estimate the time required for their
4.1. Extreme programming methodology implementation. First, programmers write tests and then
start programming in pairs. Throughout the iterations,
Extreme programming (XP) is known as the most popular they perform integration which is supported in modern
agile methodology. XP has the ability to adapt to the programming environments.
changes in business environment, so it is considered very
flexible methodology. This means it is able to adapt the According to companys need and system itself, the phase
lifecycle of information system development and that way of production could be done in several ways such as big
remove the errors if happened. As being an agile bang, phased approach, parallel approach, etc.
methodology, XP does not promote a priori planning, but
promotes fast development iterations. As a result, XP As every system changes during time, continual
provides direct and working product to the customer maintenance is required after the system was
which satisfied his current needs. This way, XP produces implemented. The automated platforms for testing the
the simplest result that works. Being simplest means it system support the system modifications when they are
Page 443 of 534

needed. As changing requirements are considered phase includes final application integrations, final testing
frequent, it is necessary to develop these platforms. and documenting the application.
4.2. Scrum methodology 5. AGILE PRINCIPLES VS. SOFTWARE

ENGINEERING PRINCIPLES
Besides Extreme programming, Scrum is one of the most
popular agile development methodology meant for the Because not every methodology could be applied on each
complex software projects. It uses the iterative software, best development practices emerged as well
incremental approach which consists of simple processes proven methodology in some business situation. Software
and fast feedback. Like Extreme programming, Scrum engineering and agile principles both consider best
also supports changing of project requirements even those development practices situation-dependent. When
which are unpredictable. choosing development methodology, best practices have
large impact when it comes to software engineering. On
One of the most important things for the Scrum is the the other side when it comes to agile principles, although
team work. Scrum consists of several autonomous and choosing the best practices, the chosen methodology is
self-organized teams. The implementation of the revised at regular time intervals and adapted if needed.
application increment is done in parallel by these teams.
At first only high level demands are implemented, and Both agile and software engineering principles pay a lot
later the application increment is extended to more of attention on the design and social factors.
specific ones. To handle this way of development, Scrum Programming is considered social not individual activity
methodology needs a product owner as representative of which needs to be managed appropriately. Agile
customer, a scrum master, and the rest of the team principles go even further claiming that business people
specialized for the various development fields. and development team have to work together daily to
develop working software reducing possible errors to
Scrum consists of three phases: preparation, development minimum. Also, one of the agile principles stresses the
and final phase. need for forming the self-organizing teams.
Preparation phase includes defining plans and goals of the Software engineering needs application requirements in
project according to the vision of a company, so scrum advance to produce the working application. On the
team and its customers could understand and cooperate contrary, agile principles do not need a priori
with each other better. The most important thing to be requirements, but only those requirements which are
done in this phase is creation of the product backlog necessary for the development of the first working
where the product means application. It presents a list of application version and later extend them and accept the
the application requirements. It consists of the application new ones. This is because agile principles stand for the
characteristics, functionalities, updates and upgrades to be frequently working software delivery.
made. They are all described by the priority and time
estimations. Also in this phase the scrum team is formed. Similar to that, software engineering principles claim
The team works according to the product backlog starting lifecycle planning and predicting future are very
with the highest priority items. In situations of changes in important when it comes to software development. In
the business environment, the team has to go back to the contrary to that, agile principles welcome the changing
product backlog and change it accordingly. requirements and sustainable application development
which are very important characteristics when it comes to
Ones a product backlog is created, a development phase spreadsheet application development.
could start. This phase is done through the iterations
called the sprints which last from two to four weeks. 6. AGILE DEVELOPMENT METHODOLOGIES
During the sprint, team works on the several items from APPLIED ON SPREADSHEET APPLICATIONS
the product backlog which are then called the sprint
backlog. During the sprint, every day a daily meeting is The idea of applying agile methodologies on spreadsheet
held. It is called the daily scrum. During these meetings applications could be found in [9] where the author said
team members have to present what have been done since that just as there were many development methodologies
the last meeting, if there have been some unpredictable for software, especially new agile methods, spreadsheet
problems and the idea of solving them. This way team development might be done in nontraditional ways,
could exactly know how far the project has reached. especially agile methods. His idea was extended in this
Finally, the result of each sprint is the application paper showing how the most popular agile methodologies,
increment called the demo which should be presented to Extreme programming and Scrum, could be used as
the customer. spreadsheet development methodologies.
When all the items from the product backlog are 6.1 Extreme programming methodology applied on
implemented and the customer agrees the application Spreadsheet application development
satisfies all the requirements, final phase could start. This
Page 444 of 534

As spreadsheet applications are known for their common because of their frequent errors. They are used for
errors and changes of business requirements, it could be validating the functions and the whole spreadsheet.
concluded that Extreme programming should suit well for
the development of spreadsheet applications as it Production phase means putting the spreadsheet
promotes fast iterations and adaptation to the changing application into work. If everything was planned well and
requirements. These characteristics should help in iterations were carefully specified, errors would rarely or
discovering spreadsheet errors and remove them in the not emerge at all. In this situation, big bang seems like an
early development phases. Also, division of team roles as adequate solution for putting the application into
specified by XP could be applied on spreadsheet production. However, in situations when additional
development team, as it needs manager, programmers, checking is needed, company could choose phased
testers, consultant, analyst and finally trainer as well. approach or parallel approach. Many companies choose
parallel approach to test the new application putting it to
When developing spreadsheet applications, programmers work in parallel with the old one. This gives the chance to
and end-users should interact often or even end-users test the applications readability, speed of response,
should be included in the development team. This is design, integration, degree of the user-friendliness and the
especially important when it comes to the writing overall view.
functions. First, end-users have to have a clear picture of
their demands to be able to write stories. When the stories After putting the application into work, the phase of
are written, programmers should be able to interpret and continual maintenance could start. In this phase
translate them into the programming language i.e. automated platforms for testing are used in situations of
functions. It is obvious that programmers should making some modifications on the application. These
recognize those parts of the stories which would present modifications could be changing the input data formats,
user inputs, outputs and logic of the function. Also, the data sources, output data formats, number of function
stories should specify the form of the expected output inputs, function logic, representation of data output, data
which could be in the simple text format, or presented exports etc. Also, maintenance considers user trainings
graphically. which should teach the users to use the spreadsheet
application adequately i.e. in a specified way. Handling
The phase of planning should be carefully done since it the application inadequately could cause some
considers iterations. As those iterations are unpredictable errors, so programmers should be warned of
interconnected, the programming should be planned in a them. If they happen, programmers should take some
way to reduce dependencies. First, programmers and end- modification steps such as writing additional restrictions
users should agree about the prioritizing the stories. After on the application or defining some privileges.
that, programmers should be able to notice if some
problems could emerge considering integrations with the 6.2. Scrum methodology applied on Spreadsheet
next iteration. These problems could be omission of some application development
data in the current iteration which should appear in the
next iteration, or incomplete stories which would result in After observing the Scrum characteristics, we could
incomplete spreadsheet. Also problems could appear if assume this methodology should be successfully applied
prioritizing the stories was not done well, which is very on the development of spreadsheet applications. At start,
common in situations of interdependent functions. This it is necessary to know the main idea of the application.
could be solved if interdependent functions are defined in Later on this idea is expanded. The team working on the
the same iteration. Appearance of these errors is the application should be self-organized according to
reflection of poor planning. agreement with the customers and work on their own
organized schedule. A scrum master manages the team,
Actual programming starts in the phase of iteration. After but gives them freedom in organizing. The specialized
the functions and their inputs and outputs are recognized team which consists of spreadsheet programmers, testers
from the stories, programmers have to start programming and designers, is in constant communication with the
them. The programmers have to choose the adequate data product owner, i.e. customer and spreadsheet end-users to
formats, the way of data imports and exports, and data be sure the application would satisfy the demands.
presentation. After defining all that considers data,
programmers have to write functions that would If Scrum is applied on spreadsheet development, the most
manipulate these data. The functions should accept the important thing to do in the preparation phase is creation
defined data input and after the specified calculation they of product backlog. As it is already said, at first only the
should present the output data in a user preferable way. most relevant demands are known. This should be enough
This could be in a text, tabular or graphical format. to specify the spreadsheet windows with the required user
Anyway, the output data should be presented in user- input regions, visual identity, standards of data formats
friendly way. Also, it is very important for functions to be and their presentation, standards for writing the
independent, so that way they could be used as much as application functions and presenting their outputs, etc. As
needed throughout the different sheets and stories. more demands are added to the product backlog, the
Independent functions are easier to test as well. The tests spreadsheet application is extended accordingly.
are especially important for spreadsheet applications
Page 445 of 534

In the development phase scrum team starts working on left for the future research. It should prove that the idea of
the highest prioritized items from the product backlog. If applying agile methodologies on spreadsheets is
there are some problems or some modifications are applicable since this paper gives only theoretical point of
needed, programmers have to update the product backlog. view.
On the daily scrum meeting programmers could get new
ideas from each other considering readability of the LITERATURE
spreadsheet or modularity of the created functions. Also,
when presenting their plans for tomorrow work, it could [1] Grossman, T. A. (2002). Spreadsheet Engineering: A
happen someones task has to wait for someone elses to Research Framework. European Spreadsheet Risk
be done. In this situation, reprioritizing of tasks has to be Interest Group Symposium.
done. [2] Powell, S. G., Lawson, B., and Baker, K. R. (2007).
Impact of Errors in Operational Spreadsheets. (str. 57-
After the development phase has finished, the final phase 67). Eusprig.
starts. This phase is very important since it tests the [3] Knight, B., Chadwick, D., and Rajalingham, K.
previous one. The programmers are responsible for (2000). A Structured Methodology For Spreadsheet
writing tests and handling the possible development Modelling. Spreadsheet Risks, Audit and Development
errors. These errors could include inadequate data input or Methods. 1, str. 4350. EuSpRIG.
output formats, bad logic of a function or logic that does [4] Rajalingham, K., Chadwick, D. R., and Knight, B.
not follow the specified standards, presentation of data in (2001). Classication of Spreadsheet Errors.
non user-friendly way, etc. Error could also happen if EuSpRIG.
some data or function is left unused, because it is [5] Iljamovi, S. (2012). Mogunost razvoja spredit
unnecessary thing on the spreadsheet. Also, if spreadsheet inenjerstva po uzoru na metodologiju razvoja
is unnecessarily large, it should be revised. In situations informacionih sistema. Strategijski menadment. Bor:
when some data should be locked or have limited access, Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru,
programmers could write additional privileges or lock the Odsek za menadment.
cells holding them. Finally, documenting the application [6] Highsmith, J. A. (2004). Agile Project Management.
is left for the very end. This preserves a significant Boston: MA : Addison-Wesley.
amount of time and avoids errors which could happen if [7] Pfleeger, S. L., and Atlee, J. M. (2009). Software
correcting the documentation after each sprint. Engineering: Theory and Practice (4th izd.). Prentice
Hall.
7. CONCLUSION [8] Fowler, M., and Highsmith, J. (2001). The Agile
Manifesto. Software Development , 28-32.
A lot of papers are written on the subject of spreadsheet [9] Panko, R. R. (2007). Recommended Practices for
applications, as they become popular in business world. Spreadsheet Testing. CoRR.
One of the most important concerns about this kind of
applications is appearance of their common errors which
happen during application development. Many different
authors blame development methodology for this
problem, when none methodology is applied or the wrong
one is chosen. Looking at this problem, this paper
presented the idea of applying two currently the most
popular nontraditional agile methodologies on
spreadsheets, Extreme programming and Scrum. After
analyzing their characteristics, they seem to fulfill all the
spreadsheet development requirements. Besides being the
most popular agile methodologies, XP and Scrum are
chosen for the reason of their ability to support the
changing requirements, team work and iterative approach.
If applied on spreadsheet applications, development
processes would be simple, phases well organized and
final goals clear. As XP is stricter than Scrum, it should
be considered with the companies having the higher level
of control. On the other side, Scrum should be considered
with the companies where teams are given more freedom
in their organizing. However, both methodologies stress
the importance of team work which helps preventing
retransmission of errors. Also, both XP and Scrum
provide time preserving and errorless documentation
because testing and documenting the application is done
after the appropriate processes and phases have finished.
The practical demonstration of applying Extreme
programming and Scrum on spreadsheet applications is
Page 446 of 534

PODRKA RAZVOJU MULTIPLATFORMSKE WEB APLIKACIJE U ASP

.NET MVC 4
SUPPORT TO DEVELOPMENT THE MULTI-PLATFORM WEB
APPLICATIONS IN ASP. NET MVC 4
Zoran Velikovi 1, Milojko Jevtovi2, Zoran Milivojevi1
Visoka tehnika kola strukovnih studija, Ni1
Ienjerska akademija Srbije, Beograd2
Sadraj U ovom radu je prikazan razvoj Web itaa je esto izvor problema loeg izgleda i
multiplatformske Web aplikacije u integrisanom nezadovoljavajue funkcionalnosti Web aplikacije. Trend
razvojnom okruenju ASP .NET MVC 4. Korien je pregledavanja Web sadraja mobilnim platformama je ve
ablon Internet aplikacije koji je modifikovan na nain da postojei problem kompatibilnosti izmeu Web itaa
jednako dobro izgleda i u desktop i mobilnim Web samo uveao. Dizajn Web aplikacija koje se istovremeno
itaima. Primenom ovog reenja se mogu razvijati Web mogu efikasno pregledavati i na mobilnim i desktop
aplikacije za iroku klasu korisnika sa heterogenom ureajima stvorio je novi izazov Web dizajnerima i
terminalnom opremom. programerima. Dizajn Web aplikacija koje izgledaju
podjednako dobro i poseduju odlinu funkcionalnost na
Abstract - This paper presents the development of svim platformama nije jednostavan zadatak. Prilikom
multiplatform Web applications integrated development dizajna mobilnih aplikacija treba voditi rauna o
environment ASP. NET MVC 4. We used a template specifinostima mobilnih platformi i neto drugaiju
Internet applications that is modified in a way that looks upotrebu samih ureaja. esto mobilni Web itai imaju
as good in desktop and mobile browsers. Application of redukovani skup funkcija i neto skromnije raunarske
this solution can be developed Web applications for a mogunosti [4].
wide class of users with heterogeneous terminals. Kreiranje posebnih Web aplikacija koje su
namenjene samo jednoj klasi korisnika je bilo prvo
1. UVOD reenje koje je nalo primenu u praksi. Tako su Web
aplikacija kreirane samo za mobilne korisnike jo uvek
Savremene RIA (engl. Rich Internet Application) prisutne na Webu. Meutim, iako su ova reenja prisutna i
aplikacije podrazumevaju funkcionalnost slinu desktop danas, ona se ne smatraju dobrim. Druga generacja
aplikacijama [1]. Obzirom da su RIA aplikacije deo Web dizajna mobilnih Web aplikacija je zasnovana na
2.0 standarda, karakteriu se prijatnim korisnikim adaptaciji desktop verzije na mobilnu putem zastupnikog
interfejsom koji omoguava jednostavan pristup svim servera mobilnih korisnika. Adaptacija Web sadraja se
funkcionalnostima Web aplikacije. Pored ostalog, za obavlja na zastupnikom serveru (pre slanja klijentu),
perezentaciju svojih sadraja RIA aplikacije koriste korienjem nekog od serverskih skript jezika. Dakle, na
multimedijalne sadraje kao to su animacije, video ili zastupnikom serveru se izrauje potpuno nova Web
VoIP (engl. Voice over Internet Protocol). Poznato je da stranica u trenutku izvrenja (upita), tako da se njen
multimedijalne aplikacije potrauju veliki mreni protok i sadraj moe adaptirati klijentskom Web itau. U praksi
zahtevaju zadovoljenje odgovarajueg aplikacijskog QoS- su prisutna i reenja koja koriste automatsko
a (engl. Quality of Service) [2]. Podrka multimedijalnim konvertovanje desktop Web stranica u mobilne, ali ona ne
Web aplikacijama se realizuje specijalizovanim daju prihvatljiva reenja. Najbolja reenja se dobijaju
protokolima koji su postali standard u svim savremenim kada se dizajnira posebna stilizacija Web sadraja za
digitalnim mreama [3]. U heterogenoj multiservisnoj mobilne korisnike. Ovo naravno ima za posledicu
mrei kakav je Internet, nije jednostavno dizajnirati Web divergenciju korisnikih zahteva, to dizajn Web
sadraje koji bi bili dostupni irokoj klasi korisnika. Jedno aplikacija znatno uslonjava.
od reenja koje omoguava dostupnost Web sadrajima Koncept koji bi razdvojio sadraj Web stranice od
najirem krugu korisnika (bilo desktop bilo mobilnim) je njenog izgleda bi omoguio prikaz istovetnog Web
korienje Web itaa za korisniki interfejs RIA sadraja na razliite naine. Ovo bi omoguilo da se
aplikacija. Meutim, pored funkcionalnosti koje RIA uvae specifinosti klijentskih terminala. Ova ideja je
aplikacije treba da zadovolje, njihov imperativ je da dobro realizovana u XML (engl. eXtended Markup Language)
izgledaju na svim platformama. Ovo je veliki dizajnerski i tehnologiji [1], [4]. Benefit koji donosi ovaj koncepta je
programerski izazov. da se ne dupliraju istovetni sadraji na serveru za razliite
Raspodela aplikacionih poslova na klijentski i korisnnike. Dakle, sadraj Web stranice se uva na
serverski deo, moe imati pozitivan efekat na jednom mestu (odvojeno od konkretne realizacije), a pri
funkcionalnost i brzinu odziva Web aplikacije. Obzirom svakoj realizaciji se koristiti po potrebi. Jedino to treba
na injenicu da se klijentski interfejs RIA aplikacija uvati za konkretnu realizaciju su odvojeni fajlovi stilova
realizuje u Web itaima, oni imaju presudnu ulogu na za razliite klase korisnika. U prethodnim radovima je
izgled i funkcionalnost Web aplikacije. Zbog uticaja na razmatrano nekoliko naina da se to uradi [5], [6].
izgled i funkcionalnost Web aplikacija, meusobna Najznaaniju ulogu u stilizaciji stranica ima CSS (engl.
kompatibilnost Web itaa je izuzetno vano pitanje koje Cascade Style Sheet) specifikacija u svojoj treoj verziji.
Web dizajneri vrlo esto postavljaju. Nekompatibilnost Pored uvaavanja karakteristika terminalne opreme,
Page 447 of 534

novija reenja prepoznaju i tip Web itaa, ime se

adaptacija sadraja prilagoava njihovim specifinostima.
Najnovije reenje koje je ponudila kompanija
Microsoft za dizajn Web aplikacija koje rade besprekorno
i na desktop i na mobilnim Web itaima je ASP.NET
MVC 4/5. MVC (engl. Model View Controller) koncept
uvodi novi skup funkcija koje imaju za cilj da pomognu
programerima pri kreiranju multiplaformskih Web
aplikacija [7]. ASP.NET MVC 4/5 formira HTL kod koji
je kompatibilan sa HTML 5 i CSS 3 standardom tako da
koristi nove semantike oznake kao to su <header>,
<footer>, <nav>, <section>, i pojednostavljena <!
DOCTIPE html> direktiva.
U ovom radu se razmatra problem kako dizajnirati
multiplatformsku Web aplikaciju koja dozvoljava pristup
velikom broju klijenata sa irokom paletom ureaja. Na
primeru jednostavne Internet Web aplikacije zasnovane
na MVC 4 ablonu su pokazane mogunosti koje prua Slika 1. Implementacija MVC koncepta u .NET-u,
ovo razvojno okruenje. Struktura rada je sledea. U direktna (puna linija) komunikacija i indirektna
drugom poglavlju je razmatrana arhitektura MVC (isprekidana linija) komunikacija izmeu delova MVC
aplikacija i dat je funkcionalni opis pojedinih blokova. aplikacije.
Razvoj multiplatformske Internet aplikacije u MVC ASP
.NET okruenju je predstavljen u treem poglavlju. obradi podataka, pozivaju se klase koje oblikuju odgovor
Prikazani su detalji realizacije i deo izvornog kda koji je na klijentski zahtev u vidu HTML koda koji se prikazuje
generisao izabrani MVC ablon. U etvrtom, zavrnom na klijentskom raunaru. Prva verzija ASP .NET MVC
poglavlju, su date perspektive ovog reenja u primeni na radnog okruenja se pojavila 2009. godine, dok je ASP
multiplatformske Web aplikacije. Dobijeni rezultati .NET MVC 2 realizovan 2010. ASP .NET MVC 3 je bio
potvruju dobre perspektive ovog koncepta. dostupan 2011. godine, a verzija MVC 4 se pojavljuje kao
sastavni deo Visual Studia 2012. Trenutno je aktuelna
2. ARHITEKTURA ASP .NET MVC APLIKACIJE verzija ASP .NET MVC 5 koje se pojavljuje krajem 2013.
godine. U ASP .NET MVC 4/5 je realizovan novi skup
ASP.NET MVC je besplatno Microsoft-ovo reenje za funkcija koje imaju za cilj da pomognu programerima pri
Web aplikacije koje koriste MVC ablon (engl. pattern) kreiranju Web aplikacija koje rade besprekorno i na
[8], [9]. Obzirom da se ovaj koncept zasniva na ASP.NET desktop i na mobilnim Web itaima.
platformi, mogu se koristiti aplikacioni programski
intefejsi API (engl. Application Programming Inteface) MVC Kontroleri
kao kod tradicionalnih ASP.NET Web Forms aplikacija.
MVC kontroleri obrauje klijentske zahteve za Web
Glavni cilj dizajna sa ablonima je da se izoluje poslovna
stranicama koji su pristigli putem HTTP protokola.
logika od korisnikog interfejsa kako bi se glavna panja
Kontroleri su .NET klase izvedene iz klase
posvetila strukturi Web aplikacije [10]. Dobro definisana
System.Web.Mvc.Controller. Ime kontrolera je
struktura Web aplikacije obezbeuje njeno lake
odravanje i testiranja. Svaka ASP .NET MVC aplikacija proizvoljno, ali se mora zavravati reju Controller.
ima tri osnovna dela: model (engl. models), pogled - Koncept MVC-a podrazumeva da se svaki klijentski
izgled (engl. views) i kontroler (engl. controller). Na slici zahtev obrauje zasebnim kontrolerom koji zapravo
1 su prikazane komunikacije izmeu osnovnih delova predstavlja jednu .NET klasu. Metode lanice ovih klasa
MVC aplikacije. Punim linijama su predstavljene za obradu klijentskih zahteva se nazivaju akcionim
direktne, a isprekidanim indirektne komunikacije izmeu metodama i obino vraaju objekte tipa ActionResult. Za
delova ASP .NET MVC aplikacije. Znaenje pojedinih specifine primene izveden je itav niz klasa. Pregled
oznaka su sledee: najee korienih klasa izvedenih iz klase iz
ActionResult koje se koriste za vraanje rezultata rada
1. Procesiranje zahteva direktna komunikacija; akcionih metoda je dat u nastavku:
2. Vraanje odgovora klijentu - direktna ViewResult: Koristi se da vrati prikaz koji e se
komunikacija; realizovati u itau. Ovo je najei ActionResult
3. Slanje kao dela zahteva - direktna komunikacija; objekt.
4. Slanje za prezentaciju klijentu indirektna
PartialViewResult: Slian sa ViewResult-om, vraa
komunikacija;
pacijalni prikaz.
5. Slanje klijentskog zahteva indirektna
ContentResult: Slui za vraanje bilo kojeg sadraja.
komunikacija.
Podrazumevano se koristi za vraanje obinog teksta,
Model ASP .NET MVC aplikacije se realizuje od klasa dok se aktuelni sadraj moe eksplicitno definisati.
koje obrauju podatke i na taj nain formiraju poslovnu EmptyResult: Ovo je ekvivalent void methoda, po
logiku. Obradu podataka pokreu klase iz kontrolera koje definiciji radi se o ActionResult objektu koji ne ini
su zaduene za obradu klijentskih zahteva. Po zavrenoj nita.
Page 448 of 534

FileResult: Koristi se da vrati binarni sadraj (primer MVC Views

preuzimanje fajla). Kd kojim se opisuje sadraj dinamikih Web stranica
HttpUnauthorizedResult: Moe se vratiti se nalazi na serverskoj strani. Izvravanje serverskog kda
HttpUnauthorizedResult objekt kada se zatrai e proizvesti konaan HTML kd i time odrediti
zabranjeni objekt (primer: zahtev za pristup definitivan izgled Web stranice kod klijenta. Prilikom
objektima od strane neautorizovanog korisnika). kreiranja izgleda, u ASP .NET MVC treba specificirati
Pretraiva e biti preusmeren na prijavnu stranicu. view engine koja e se koristiti za procesiranje
JavaScriptResult: Koristi se da vrati JavaScript kod. serverskog koda. Na raspolaganju su dve tehnike: ASPX -
JsonResult: Koristi se da vrati objekt u JSON (engl. originalna tehnika razvijena jo u verziji ASP.NET MVC
JavaScript Object Notation) formatu. 1, i RAZOR - nova tehnika koja koristi jednostavnu
RedirectResult: Koristi se za redirekciju HTTP fluidnu sintaksu. Obe tehnike poseduju specifinu
zahteva na drugi URL. Moe se definisati trenutna sinatksu za rad sa serverskim elementima i proizvode
(kd 302) ili stalna (kd 301) redirekciju. specifian izgled koji e se ostvariti u klijentskom itau.
RedirectToRouteResult: Koristi se da obavi Vaan dodatak u ASP.NET MVC 4 su Display Modes
redirekciju HTTP zahteva, specifinom putanjom. koji omoguavaju aplikacijama da izaberu prikaz koji je
pogodniji za klijenta. Na ovaj nain se moe uvaiti
MVC Routing injenica da se sve ee pristupa Web stranicama putem
Proces kojim se zapoinje obrada klijentskog zahteva mobilnih ureaja. Oubiajeno je kreiranje View klasa za
se u MVC kontekstu naziva routing engine. Zapravo, svaki akcioni metod sa istim imenom. Postoje nekoliko
MVC ruting je odgovoran za preslikavanje klijentskog baznih karakteristika koje karaktriu razliite View-e:
zahteva u poziv odgovarajuoj metodi nekog MVC Strongly-typed view: strogo tipiziran view, prihvata
kontrolera. Rezultat rada akcione metode je objekt koji poznat tip modela kao parametar akcione metode;
treba vratiti korisniku na njemu pogodan nain. Partial view: definie parcijalni view kao deo HTML
Adaptacija rezultata akcionog metoda se obavlja u koda koji se moe ponovo koristiti u drugim view-
odeljku Views gde se mogu uvaiti specifinosti ima;
klijentskog Web itaa i hardverske platforme. ASP .NET
MVC ruting omoguava kreiranje logikog skupa URL- Layout or master page: definie view prema
ova koji su nezavisni od strukture datoteka Web aplikacije generalnom izgledu sa logom, menijem, zaglavljem i
na serveru. URL-ovi dobijeni na ovaj nain su zaeljem stranice.
deskriptivniji i korisniki razumljiviji. Sa druge strane ovi
URL-ovi su prepoznatljiviji pretraivaima ime se MVC Modeli
ostvaruje vea vidljivost Web aplikacije. URL pattern Modeli u ASP. NET MVC predstavljaju skup objekata
je definicija segmenata koji sainjavaju URL zahtev. kojima se implemntira funkcionalnost Web aplikacije. U
Svaki segmet se sastoji od jednog ili vie ivara mesta ASP .NET MVC konceptu postoji nekoliko tipova
(engl. placeholders) razdvojenih literalima - najee se modela: model podataka (engl. data model), poslovni
koristi crtica (engl. hyphen). Segmenti se razdvajaju model (engl. business model) i view model. Zajednikim
kosom crtom / (engl. slash). uvari mesta se definiu imenom skup ovih modela se naziva domain model.
svojim imenom koje se nalazi izmeu vitiastih zagrada: Posebno je znaajan model podataka koji obezbeuje
{controller}/{action}/{id}. Svaka ASP. NET interakciju sa bazom podataka. Poslovni model se koristi
MVC aplikacija poseduje skup ruting objekta koji za opis poslovne logike i tesno sarauje sa modelom
predstavljaju dozvoljene rute koje se nazivaju ruting podataka prilikom dobijanja podataka ili njihovog
tabele. Ruting tabele se formiraju prilikom prvog smetanja u bazu. View model slui za prosleivanje
startovanja aplikacije. Metod RegisterRoutes() informacija od kontrolera do view-a. Obzirom da se klase
statike klase RouteConfig formira ruting tabelu ija se koje podravaju rad sa bazom podataka najee realizuju
podrazumevana vrednost dobija kodom prikazanim na u nekom objektno-orijentisanom programskom jeziku (C#
slici 2. ili VB .NET) koristi se apstrakcioni sloj za formiranje
upita bazi podataka. Model podataka se moe formirati
public class RouteConfig automatski ili implementacijom ADO .NET.
{
public static void
RegisterRoutes(RouteCollection routes) 3. RAZVOJ APLIKACIJE U ASP .NET MVC 4
{
routes.IgnoreRoute("{resource}.axd/{*pathInfo}"); MVC Model Web aplikacije
routes.MapRoute(name: "Default",
url: "{controller}/{action}/{id}", Dizajn ASP .NET MVC 4 Web aplikacije stratuje
defaults: new {controller = "Home", formiranjem novog projekta u Visual Studiju 2012 [7]. U
action = "Index", prozoru New Project treba izabrati ASP .NET MVC 4
id = UrlParameter.Optional});
} Web aplikaciju koja se razvija u programskim jezikom
} C#. Na raspolaganju su abloni karakteristinih MVC
Slika 2. Programski kod za formiranje podrazumevane aplikacija sa sledeim nazivom: Empty, Basic, Intranet
rute MVC ablona Internet aplikacije (podrazumevano Application, Mobile Application, Web API, Single Page
ime domena je Home, a akcionog metoda Index). Application i Facebook Application.
Page 449 of 534

U ovom radu je prikazan razvoj multiplatformske izgled svim stranicama Web aplikacije. Nainjene izmene
Web aplikacije u C# za ablonizovani model tipine na master stranici sprovode se na svim stranicama
Internet aplikacije. Izabrani model Internet aplikacije aplikacije. Podrazumevani izgled master stranice se uva
poseduje kompletnu Web aplikaciju koja podrava HTML u fajlu _ViewStart.cshtm. Zapravo sam HTML kod
5 i CSS 3 specifikaciju. Pored ostalog, Internet model se uva u _Layout.cshtml fajlu u folderu Shared.
MVC aplikacije poseduje formu za autentifikaciju u Zaglavlje koda iz _Layout.cshtml fajla je
Accont kontroleru. Posle izbora modela, treba se prikazano na slici 3 i predstavlja ablon koji se
opredeliti za nain formatiranja HTML koda (engl. view podrazumevano implementira za ovu vrstu aplikacije.
engine), koji je kljuni inilac u formiranje izgleda Web Znaajno je primetiti da ASP .NET MVC 4 implementira
strana. Razor je preporueni nain formatiranju HTML HTML5 kd, to se identifikuje <!DOCTYPE html>
koda za nove aplikacije. Posle formiranja projekta u direktivom. Takoe, na samom poetku kda se
Visual Studiju na osnovu ablona Internet aplikacije, formiraju reference na spoljanje fajlove u kojima se
dobija se bogat Solution Explorer prozor sa nalaze skiptovi (/Scripts/modernizr-2.6.2.js) i
komponentama koje su pridruene projektu. Komponente opisi stilova (/Content/site.css). Prikazani folderi se
aplikacije su svrstane u vie foldera, a najznaajniji od mogu identifikovati u prozoru Solutions Explorer. Vrlo
njih su: Models, Views i Controllers. znaajana meta oznaka (engl. tag) je <meta name =
U folderu Controllers se smetaju kreirane "viewport" content = "width = device-width"
programske klase kontrolera. Ove klase su odgovorne za /> koja zadaje mobilnim itaima irinu viewport-a.
opsluivanje klijentskih zahteva. Metode u ovim klasama, Zadata irina viewport-a na ovoj nain je jednaka
kako je ve reeno, se nazivaju akcionim metodama i aktualnoj irini ekrana ureaja.
vraaju neki oblik rezultata korisnike akcije. Akcioni
rezultat moe biti HTML kod, objekt odreenog tipa ili <!DOCTYPE html>
ak izuzetak. Vana karakteristika MVC tehnologije je da <html lang="en">
<head>
se pristup kontrolerima i akcionom metodama u okviru
<meta charset="utf-8" />
njih moe ostvariti samo putem odgovarajueg URL-a. <title>@ViewBag.Title - My ASP.NET MVC
Dakle, klijentski zahtev u formi URL-a se upuuje Application</title>
domenu koji treba da na osnovu URL-a prepozna <link href="~/favicon.ico" rel="shortcut
icon" type="image/x-icon" />
kontroler i u okviru njega traenu metodu. Ve je <meta name="viewport"
napomenuto, za razliku od klasinog naina pristupa Web content="width=device-width" />
sadrajima (kada se pristupa odreenim dokumentima - @Styles.Render("~/Content/css")
fajlovima), u MVC arhitekturi se pristupa akcionim @Scripts.Render("~/bundles/modernizr")
</head>
metodama. Procesiranje klijentskog zahteva zapoinje
preslikavanjem HTTP zahteva u poziv odgovarajuoj
Slika 3. Zaglavlje HTML fajla za podrazumevani izgled
akcijskoj metodi. Spisak tipova koje mogu vratiti akcijske
glavne stranice _Layout.cshtml za projekt tipa Internet
metode date su odeljku o arhitekturi MVC-a. Najei tip
Application.
koji vraaju akcione metode je View koji zapravo
predstavlja HTML kod e se kasnije interpretirati na
Ako se dizajnira Internet aplikacija za tri razliite
klijentskom raunaru. Ako akciona metoda vrati tip
platforme, potrebno je formirati tri akcione metode u klasi
ViewResult, ASP. NET MVC e pozvati HTML stanicu
Controllers. Na slici 4a je prikazan izgled prozora
i poslati je na prikazivanje klijentskom itau. Stranice
Solution Explorer u kome su pored ostalih prikazane tri
koje se vraaju klijentu se smetaju u View direktorijum
akcione metode vane za multiplatformsku aplikaciju:
koji se moe videti u prozoru Solution Explorer. esto se
Index(), Mobile() i iPhone(). Prvi akcioni metod
kao rezultat rada akcione metode vraa samo HTML kod.
Index() se primenjuje za desktop aplikacije, dok se
Nedostatak ovog pristupa je to se njime mogu predstaviti
samo statiki sadrji Web stranice. Obzirom na injenicu Mobile() koristi za optu klasu mobilnih ureaja, a
da se HTML kd dinamike Web stranice formira u iPhone() za telefone tipa iPhone. Za svaku od akcionih
trenutku upita, dobro je dopuniti ga serverskim metoda kreirani su zasebni view-i koji se mogu
skriptovima koji e Web stranicu uiniti dinamikom. identifikovati na skici 4b. Primetite da su ekstenzije ovih
fajlova .cshtml. Prema osnovnim karakteristikama
Multiplatformska MVC Internet aplikacija pristupnog ureaja formiraju se .cshtml fajlovi koji su
specifini za svaki model klijentskog ureaja. Sve ove
Dizaj multiplatformske ASP .NET MVC 4 Web
metode vraaju tip ActionResult.
aplikacije se bazira na mogunosti formiranja vie
CSS specifikacije za rad sa razliitim tipovima
akcionih metoda sa pripadajuim View-om koji je
medija koristi pravilo @media. Ovo pravilo dozvoljava da
prilagoen razliitim klijentskim platformama [8]. Za
svaki akcioni metod se formira odgovarajui HTML kod se zada vie pravila za vie tipova medija u jednom opisu
(view stranica) kao odgovor akcionog metoda. Imena stila. Media queris predstavljaju definiciju tipa medija
view stranica su jednaka imenima akcionih metoda sa i skup njegovih karakteristika, kao to su dimenzije
ekstenzijom .cshtml. Ako se izabere opcija Layout or ekrana ili broj boja koje su na raspolaganju za kreiranje
master page definie se izgled Web stranice prema izgleda. Uz ablon MVC 4 Internet aplikacije
generalnom konceptu sa logom, menijem, zaglavljem i podrazumevano se pridruuje fajl sa opisom stilova
zaeljem stranice. Izbor ove opcije prua konzistentan Site.css koji sadri kd: @media only screen and
(max-width: 850px).
Page 450 of 534

a)
a)
b)
Slika 5. Izgled podrazumevane Web stranice MVC 4
Internet ablona sa a) maksimalnim prozorom itaa b) sa
prozorom itaa manjim od 850 piksela.
b)
Slika 4. Izgled prozora Solution Explorer a) sa metodama
u folderu Controllers i b) odgovarajuim .cshtml
fajovima u folderu View.
Ovim kodom se definie da se pravila koja slede

primenjuju samo na ureaje sa ekranom rezolucije do
maksimalno 850 piksela. Raspored elemenata, veliina
fonta, kao i boja pozadine su posebno dizajnirane za
mobilnu, odnosno, desktop Web stranicu. Na slikama 5a i
5b se moe primeniti da je MVC identifikovao veliinu
prozora Web itaa kojim se pristupa stranici. Tako je na
stranici kojom je pristupljeno sa desktop Web itaa u
punoj iruni prozora, bio ispisan pozdravni tekst sa
plavom pozadinom. Meutim, ako se istoj stranici pristupi
sa desktop raunara i irinom prozora Web itaa manjim Slika 6. Izgled podrazumevane Web stranice MVC
od 850 piksela, bie ispisan isti pozdravni tekst sa Internet ablona na mobilnom telefonu Samsung Galaxy
crvenom bojom pozadine koja je predviena za mobilne II.
itae (irina prozora je manja od 850 piksela).
Sa tehnikama koje su prikazane do sada, mogue je Na slici 6 je prikazan izgled ekrana MVC Internet
formirati sadraje na osnovu veliine displeja ureaja ablona na mobilnom telefonu Samsung Galaxy II. Sa
kojim se pristupa Web sadraju. Dakle, bilo je mogue slike se moe ustanoviti da je MVC prepoznao da se radi
prepoznati specifinu hardversku platformu (mobilnu ili o mobilnom ureaju sa dimenzijama ekrana manjim od
desktop), dok je identifikacija samog Web itaa izostala. 850 piksela i njemu prilagodio izgled.
Page 451 of 534

reenja nisu dovoljno fleksibilna da prihvate veliki broj

razliitih klasa terminalnih ureaja. Svoje vienje reenja
ovog problema je dao Microsoft kroz ASP .NET MVC
koncept. Koristei predloeni ablon Internet aplikacije
pokazana je snaga ponuenog reenja. U radu je prikazan
razvoj multiplatformske Web aplikacije koja podjednako
dobro izgleda na svim platformama. Primenom ovog
reenja se mogu razvijati Web reenja za iroku klasu
korisnika sa heterogenom terminalnom opremom.
Dodavanje fraze za prepoznavanje konkretnog ureaja,
moe se ugraditi specifina podrka za veliki broj
postojeih, ali i buduih Web itaa i platformi. Umesto
da se pravi itav niz Web stranica koje bi zadovoljile
specifine klijentske zahteve, ASP .NET MVC 4 koncept
nudi dizajn multiplatformske Web aplikacije.
Multiplatformskoj Web aplikaciji svi klijenti pristupaju
preko jedinstvenog URL-a. Pokazane su prednosti MVC
koncepta na planu razvoja generikog Web reenja za
iroku klasu korisnika sa heterogenom terminalnom
opremom.
LITERATURA
Slika 7. Izgled podrazumevane Web stranice MVC [1] P. Deitel, H. Deitel, AJAX, Rich Internet
Internet ablona na mobilnom telefonu iPhone. Applications and Web Development for Programmers,
Deitel, 2008.
Novina u ASP .NET MVC 4/5 je da se moe prepoznati [2] Z. Velikovi, M. Jevtovi, V. Pavlovi,
specifini Web ita, odnosno, hardverska platforma Quality of services in IP/MPLS networks, UNITECH
klijenta. Na ovaj nain se problem kompatibilnosti Web 2013, pp. II-107-112, Gabrovo 2013.
itaa moe efikasno reiti. Prepoznavanje specifinih
Web itaa se realizuje dodavanjem novog moda za [3] M. Jevtovi, Z. Velikovi, Komunikacioni
prikazivanje u Global.asax.cs fajlu. Za ove potrebe se protokoli prepletenih slojeva, Akademska misao, 2013.
koristi klasa DisplayModeProvider. Pored ostalog, [4] Z. Velikovi, A. Ili, Primena XML
treba definisati ta to treba identifikovati u klijentskom tehnologija na mobilnim platformama zasnovanim na
itau kako bi se Web stranica pripremila za njega. U BADI, YUINFO 2012, ISBN: 978-86-85525-09-4, pp.
prikazanom sluaju se radi o tekstu iPhone [11]. Za 624-628, Kopaonik 2012.
specificiranu platformu iPhon-a formiran je view sa
ekstenzijom iPhone.cshtml. [5] B. Krsti, Z. Velikovi, Stranienje Web
Primer prepoznavanja specifine platforme, u ovom stranica zasnovano na CSS3 specifikaciji, Informacione
sluaju iPhon-a, je prikazan na slici 7. Treba primetiti da tehnologije, pp. 52-55, abljak 2012.
se sada umesto opteg pozdrava mobilnom ureaju, sada [6] M. Stojkovi, S. Stoovi, Z. Velikovi, Smart
moe identifikovati specifina poruka za odreeni tip TV aplikacija zasnovana na web 2.0 tehnologiji,
ureaja. Sa slike 7 se moe uoiti da je prikazan izgled YUINFO 2012, ISBN: 978-86-85525-09-4, pp. 641-646,
Web stranice adaptirane za iPhon sa odgovarajuim Kopaonik 2012.
sadrajem. Dakle, kada se pristupa Web stranici sa
iPhona, MVC prepoznaje o kojoj platformi se radi i [7] J. Lyle, S. Monteleoney, S. Faily, D. Pattiy,
njemu prosleuje odgovarajuu Web stranicu dizajniranu Fabio Ricciatoz, Cross-platform access control for
prema njegovim karakteristikama. Ne samo da je mobile web applications, Policies for Distributed
omogueno razliito dizajniranje Web stranica u funkciji Systems and Networks, pp. 37-44, 2012.
itaa, ve je dozvoljeno potpuno redefinisanje mobilne [8] J. Rolando, G. Paz, Beginning ASP.NET MVC
verzije sadraja. Primetite da je sadraj pozdravne poruke 4, Apress Media, 2013.
izmenjen i da je tom prilikom prepoznata iPhone
platforma. [9] J. Palermo, J. Bogard, E. Hexter, M. Hinze, J.
Skinner, ASP.NET MVC 4 in Action, Manning
4. ZAKLJUAK Publications, 2012.
[10] Microsoft Corporation, Developing Modern
Efikasano programiranje Web aplikacija koje Mobile Web Apps, patterns & practices, 2012.
izgledaju podjednako dobro i na desktp i na mobilnim
platformama je problem koji je u ii interesovanja Web [11] Z. Velikovi, M. Jevtovi, Web programiranje
programera. Iako je ovaj problem egzistirao i ranije, od serverskih kontrola do MVC 4, Infoteh 2014,
pojava smart telefona ga je uinila urgentnim. Prethodna Jahorina, 2014.
Page 452 of 534

RAZVOJ SOFTVERA ZA AUTOMATSKO TESTIRANJE PERFORMANSI

SCADA VIEW4 SISTEMA
SOFTWARE DEVELOPMENT FOR SCADA VIEW4 SYSTEM AUTOMATIC
PERFORMANCES TESTING
Biljana Anti
Institut Mihajlo Pupin, Automatika
Sadraj - U ovom radu opisane su faze u procesu Analiza dobijenih rezultata Provera da li se
automatskog testiranja performansi VIEW4 SCADA rezultati slau sa oekivanim.
sistema. Faze u testiranju razvijane su na osnovu
korisnikih zahteva pri projektovanju i realizaciji
distribuiranog sistema automatskog upravljanja na 2. DEFINISANJE POKAZATELJA RADA
trafo stanici TS 400/110kV Vranje 4. Sistem je testiran SISTEMA
sa namerom da se pokae puna snaga sistema u
projektovanom okruenju. Centralnu i najvaniju komponentu sistema VIEW4
SCADA predstavlja VIEW4 Server, koji poseduje tri
Abstract Stages in the software development and glavne sistemske baze podataka: bazu izvornih
implementation of automatic performance tests VIEW4 (strukturnih) podataka, bazu konfiguracionih podataka
SCADA system are described in this paper. Testing i bazu tekuih podataka. VIEW4 Server prikuplja
phases are developed on user requirements and pogonske podatke iz procesa kroz komunikaciju sa
implementation of distributed control systems in procesnim stanicama, omoguuje izdavanje
transformer station 400/110kV Vranje 4. The system is upravljakih naloga u vidu digitalnih komandi ili
tested in order to demonstrate the system full power in zadavanjem analognih vrednosti neke veliine,
designed environment. obrauje i arhivira prikupljene podatke za kasniju
analizu, i obezbeuje osnovnu podrku za rad VIEW4
1. UVOD HMI podsistema (podsistemi za spregu sa
korisnicima). Podaci koji se automatski prikupljaju iz
Testiranje performansi predstavlja direktan nain da se procesa, preko SCADA sistema, i arhiviraju na
oceni, odnosno, izmeri ta karakteristikakvaliteta arhivskom serveru omoguuju generisanje svih
informacionog sistema. Na osnovu ove ocene moe se potrebnih izvetaja za praenje rada i analizu podataka
zakljuiti da li su performanse sistema prihvatljive i da sa procesa, to arhivski server ini drugom
li zadovoljavaju potrebe korisnika. Proces testiranja najvanijom komponentom SCADA sistema [4].
performansi obuhvata aktivnosti definisanja, izgradnje Tipino se performanse sistema izraavaju preko
i izvravanja testa performansi, pa se ciklus testiranja vremena odziva ili broja promena u jedinici vremena
moe podelili na nekoliko faza [3]: (pri specifinom optereenju), pa je imajui u vidu
navedene funkcije SCADA VIEW4 sistema, kao
Definisanje pokazatelja rada sistema softverske pokazatelje, koje je mogue testirati
definisanje pokazatelja rada sistema koji odreuju automatskim test procedurama, definisano sledee:
brzinu odreenih aspekata sistema.
Vreme izdavanja komande (en. Command
Izbor programskog jezika definisanje Output Time - COT): Maksimalno proteklo vreme
kriterijuma i izbor programskog jezika koji ih izmeu izdavanja komandnog naloga i trenutka
kada je informacija o izdavanju naloga zabeleena
zadovoljava.
u arhivsku bazu.
Razvoj automatskih test procedura izrada Vreme izvrenja komande (en. Command
simulatora kojim e se simulirati rad sistema u Execute Time - CET): Definie se za sluaj
razliitim reimima rada kao i izrada scriptovanih izdavanja komandi koje zahtevaju povratne
scenarija koja e se izvravati u virtualnom test informacije sa sistema kojim se upravlja. Vreme
okruenju. izvrenja komandi je maksimalno proteklo vreme
izmeu trenutka izdavanja komandnog naloga i
Priprema testiranja konfigurisanje sistema i trenutka kada je informacija o rezultatu izvrenja
putanje sistema u rad. komande zabeleena u arhivsku bazu.
Izvravanje testiranja Generisanje simuliranih Maksimalno vreme obrade alarma (en. Alarm
vrednosti i aktiviranje automatskih test procedura. Processing Time - ALRPT): Maksimalno proteklo
Page 453 of 534

vreme izmeu trenutka kada se desio alarm, i Funkcija koja ita vrednosti upisane u arhivsku
trenutka kada je informacija o generisanju alarma bazu
zabeleena u arhivsku bazu.
Funkcija koja proverava da li su oitane vrednosti
Uestanost osveavanja podataka (en. Data jednake simuliranim
Update - DU): Broj promena vrednosti analognih i
digitalnih veliina u jedinici vremena, zabeleenih Funkcija koja rezultate testiranje upisuje u Excel
u arhivsku bazu. tabele pogodne za dalju analizu na bilo kojoj
platformi.
Uestanost osveavanja statusa (en. Status
Update SU): Broj promena statusa analognih i
digitalnih veliina u jedinici vremena, zabeleenih Pokazatelji rada sistema definisani su ili kao
u arhivsku bazu. maksimalno vreme obrade odreenog dogaaja ili kao
uestanost osveavanja, pa su automatske test
Softverski pokazatelji rada sistema mere se na procedure podeljene u dve grupe:
aktivnom serveru.
Za hardverske pokazatelje rada sistema izabrani su: Procedure koje mere uestanost osveavanja i
Zauzee procesora (en. CPU Usage CU) Procedure koje se koriste za merenje vremena
obrade.
Zauzee memorije (en. Mem Usage MU)
Kao rezultat razvoja, nastali su programski alati koji
Optereenje mree (en. NET Usage NU) objedinjuju navedene funkcije i mogu da izvre obe
procedure. Pored navedenih programskih alata, za
Hardverski pokazatelji rada sistema mere se na svakoj
potrebe hardverskog testiranja performansi korieni
komponenti SCADA sistema (serverima i su i Linux sistemski alati.
operatorskim stanicama) u toku softverskog testiranja.
Programski alati
3. IZBOR PROGRAMSKOG JEZIKA
DataAcquisition
Koristi se za merenje uestanosti osveavanja

Pokazatelji rada sistema definisani su ili kao broj
(pokazatelji: Data Update, Status Update, Alarm
promena odreenih dogaaja upisanih u arhivsku bazu,
Update), na osnovu rezultata dobijenih u toku
ili kao maksimalno vreme potrebno za obradu
testiranja.
pojedinih dogaaja. Imajui to u vidu, na izbor
programskog jezika za izradu automatskih test
Ulazni parametri programa su:
procedura presudno je uticala mogunost lakog i brzog
pristupa arhivskom podsistemu za skladitenje Datum datum kada je izvren test
pogonskih podataka. VIEW4 arhivski podsistem je
realizovan kao MySQL DB, pa je trebalo izabrati Poetno vreme vreme poetka testa
programski jezik koji ima dobre i dokumentovane Krajnje vreme vreme kada je zavren test
module i ekstenzije za rad sa MySQL-om [1]. Drugi
kriterijum za izbor programskog jezika bila je potreba Perioda skeniranja vremenski interval u kome
da se rezultati testiranja sauvaju u formatu pogodnom simuliramo promene
za analizu na bilo kojoj platformi. Kako je Excel
Broj signala broj signala koji se simulira
aplikacija za tabelarne proraune, trebalo je izabrati
programski jezik koji ima mogunost modularnog Ime baze ime arhivske baze
povezivanja sa Excel-om [2]. Izabrali smo programski
jezik Python. Tip simulirane velicine analogne / digitalne /
Python je script jezik visokog nivoa koji ima velike statusne veliine.
prednosti zahvaljujui jednostavnoj sintaksi. Podrava Kao rezultat izvravanja ovog programa dobija se
objektno-orjentisane i funkcionalne stilove Excel tabela sa kolonama: perioda skeniranja i broj
programiranja i zadovoljava oba navedena kriterijuma. upisa. Analizom ove tabele mogue je utvrditi
maksimalan, minimalan i prosean broj upisa u jedinici
4. RAZVOJ AUTOMATSKIH TEST vremena i predstaviti ih grafiki. Jedinica vremena je
PROCEDURA definisana periodom skeniranja.
U toku razvoja automatskih test procedura polazna ProcessingTime

ideja bila je da se razviju alati sa integrisanim
simulatorom. Osnovne funkcije koje takvi alati treba Koristi se za merenje vremena obrade (pokazatelji:
da obezbede su: Command Output Time,Command Execute Time,
Alarm Processing Time, Analog Processing Time,
Funkcija simulatora
Page 454 of 534

Digital Processing Time, Status Change Processing Povezivanje sistema kojima se upravlja sa
Time). serverima
Ulazni parametri programa su:
Instalacija odgovarajue source baze na servere
Datum datum kada je izvren test
Pokretanje VIEW4 HMI servera
Pocetno vreme vreme poetka testa
Pokretanje HMI aplikacija na svim operatorskim
Perioda vremenski interval za se oekuje da je stanicama
obrada simuliranog signala zavrena
Pokretanje on-line dijagnostike na svim
Krajnje vreme vreme kada je zavren test raunarima u sistemu
Broj signala broj signala koji se zadaje Definisanje optereenja sistema u normalnom i
vrnom reimu rada
Tip simulirane velicine komande / alarmi
Optereenje sistema definie se u okviru scenarija za
Ime baze ime arhivske baze. reim normalnog rada i reim vrnog optereenja.
Kao rezultat izvravanja ovog programa dobija se Parametri scenarija definiu se u skladu sa korisnikim
Excel tabela sa kolonama: poetno vreme, krajnje zahtevima.
vreme i vreme obrade. U Tabeli 4.1 naveden je primer definisanja parametra
koje treba obezbediti kontinualno, tokom trajanja testa.
Sysstat
U Tabeli 4.2 naveden je primer definisanja akcija
Sysstat je sistemski alat za praenje aktivnosti sistema, korisnika koje treba izvravati sa odreenom
jer moe da prikae gotovo sve relevantne informacije, uestanou, ne bi li se test okruenje sto vise pribliilo
ukljuujui mrenu aktivnost i optereenje sistema. okruenju u realnim uslovima rada.
Koristi se za on-line dijagnostiku, odnosno merenje
hardverskih performansi raunara.
Prati veliki broj razliitih mernih jedinica. Minimalni Optereenje sistema Normalno Vrno
period testiranja je jedna sekunda, a to je adekvatno optereenje optereenje
vreme za testiranje sistema. Broj promena digitalnih 20/sec 15% svih/sec
Sistem se konfigurie da prikuplja podatke na ulaza
dnevnom nivou.
Broj promena analognih
Rezultati procesa analize se skladite u binarnoj formi i 20/sec 15% svih/sec
ulaza
na kraju dana prevode u tekstualni format.
Broj generisanih 10/sec 500/sec
PowerSistemSize alarma/dogaaja
Spontane promene statusa 1/sec 10%svih/sec

Pokree se nezavisno na svakoj od raunarskih
komponenti SCADA sistema (serverima, operatorskim
HRD sve Sve
stanicama, arhivskim serverima) nakon isteka periode
testiranja. Koristi se za prevoenje rezultata dobijenih
radom sysstat-a iz binarnog u tekstualni format, za dati Tabela 5.1 Akvizicija podataka
vremenski period odreen periodom testiranja.
Optereenje sistema Normalno Vrno
optereenje optereenje
Poetno vreme vreme poetka testa
Broj komandnih naloga/ min 5 10
Krajnje vreme vreme kada je zavren test.
Potvrda alarma/min 100 200
kSar
Otvaranje slika/min 5 10
kSar je sistemski alat koji omoguuje grafiku
prezentaciju rezultata analize hardverskih performansi Priprema i pokretanje
sistema i njihovo uvanje u pdf formatu. dijagrama/min
1 2
5. PRIPREMA TESTIRANJA Priprema i tampanje 1 1

izvetaja/min
Priprema testiranja podrazumeva konfigurisanje
sistema u projektovanom (virtualnom) okruenju u On-line editovane baze Jedan Dva
skladu sa korisnikim zahtevima. U toku ove faze upis/min upisa/min
sprovode se sledee akcije: Tabela 5.2 Akcije korisnika
Instalacija i konfigurisanje virtualnog okruenja
Page 455 of 534

6. IZVRAVANJE TESTIRANJA Poreenjem rezultata iz ove Tabele sa korisnikim

zahtevima, proverava se da li sistem zadovoljava
korisnike zahteve u pogledu softverskih performansi.
Nakon podeavanja poetnih uslova, na aktivnom
serveru se pokreu programi DataAcquisition (za Program PowerSistemSize, pokree se na svakoj
svaki od tipova simuliranih veliina) i ProcessingTime raunarskoj komponenti, nakon zavrenog testiranja.
(za svaki od tipova simuliranih veliina).
Analizom rezultata ovog programa dolazi se do
Podrazumeva se da je na svim komponentama SCADA podataka o zauzeu procesora, optereenju mree i
sistema pokrenuta on-line dijagnostika za praenje iskorienju primarne i sekundarne memorije.
hardverskih pokazatelja.
8. ZAKLJUAK
Predvieno vreme trajanja testa je 2h.
Primenom automatskih test procedura u instaliranom
7. ANALIZA REZULTATA virtuelnom okruenju distribuiranog sistema
automatskog upravljanja na trafo stanici TS 400/110kV
Za svaki od definisanih softverskih pokazatelja rada Vranje 4, dokazano je da VIEW4 SCADA sistem
sistema, u toku testiranja generie se odgovarajua zadovoljava korisnike zahteve u pogledu softverskih i
Excel tabela, npr: hardverskih performansi.
- DateUpdate_##.xls (gde je ## datum testiranja). Pokazatelji rada sistema definisani su tako da u

Analizom ove tabele moe se utvrditi potpunosti prikazuju brzinu i propusnu mo sistema u
maksimalan, minimalan i prosean broj promena bilo kom projektovanom okruenju, pa e se atomatske
vrednosti analognih veliina u jedinici vremena test procedure razvijene na ovom projektu koristiti i u
(DataUpdate). narednim projektima.
- StatusUpdate_##.xls (gde je ## datum testiranja). Programski alati imaju mogunost iskljuenja

Analizom ove tabele moe se utvrditi simulatorske funkcije i mogu se koristiti i u stvarnom
maksimalan, minimalan i prosean broj promena radnom okruenju za validaciju sitema.
vrednosti signalizacija u jedinici vremena
(StatusUpdate). 9. LITERATURA
Rezultati analize belee se u Tabeli iji je format: [1] http://dev.mysql.com/doc/connector-

python/en/index.html
Broj promena / Max broj Min broj Prosean [2] http://www.python-excel.org
promena / promena / broj promena
DataUpdate
[3]http://www.cisco.com/en/US/tech/tk869/tk769/tech
jedinica vremena / jedinica

jedinica
jedinica nologies_white_paper09186a008011fde2.shtml#data
vremena
StatusUpdate
vremena
vremena [4]http://www.view4.rs/index.php?option=com_conten
t&view=article&id=158%3Apregled-sistema-
. view4&catid=37%3Aobavetenja&Itemid=69

.. Tabela 7.1 Rezultati testiranja
Page 456 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST VETAKA INTELIGENCIJA I RAUNARSKA SIMULACIJA
INTEGRACIJA AGENTSKOG JEZIKA ALAS U

JAVA AGENTSKO OKRUENJE XJAF
ALAS AGENT LANGUAGE INTEGRATION TO THE

XJAF JAVA AGENT ENVIRONMENT
Dejan Mitrovi1, Mirjana Ivanovi2, Milan Vidakovi3, Dejan Sredojevi4, Duan Okanovi5
Prirodno matematiki fakultet - Novi Sad1,2
Fakultet tehnikih nauka - Novi Sad3,5
Visoka poslovna kola strukovnih studija - Novi Sad4
Sadraj ALAS je agentski programski jezik za brz i reiv od strane jednog agenta ili monolitnih sistema
efikasan razvoj softverskih agenata. ALAS, kao naziva se multiagentski sistem (MAS).
jednostavan, ali moan skup jezikih konstrukcija je
napravljen da podri izvravanje agenata u razliitim Multiagentski sistem je softverski sistem sa
okruenjima. U ovom radu bie opisan postupak infrastrukturnom podrkom za svoje agente [6]. Njegove
integracije ALAS-a u novo java agentsko okruenje - osnovne funkcionalnosti ukljuuju upravljanje ivotnim
XJAF. XJAF je multiagentski sistem koji podrava FIPA ciklusom agenta, razmenu poruka, servisni podsistem koji
specifikaciju. Njegovi osnovni zadaci su da obezbedi efikasno podrava agente, daje im mogunost pristupa
efikasno okruenje za izvravanje svojih agenata kao i da resursima, izvravanje sloenih algoritama itd. Takoe,
obezbedi spoljnim klijentima jednostavan pristup ovoj multiagentski sistemi u mnogim situacijama nude
agentskoj tehnologiji. XJAF je implementiran u Java EE bezbednost (npr. agentski kod i integritet podataka kao i
tehnologiji. enkripciju poruka), sistem konekcije koji omoguava
interakciju agenata u fiziki razdvojenim okruenjima,
Abstract - ALAS is an agent-programming language for podrku za mobilnost i perzistentnost agenata. Agenti,
quick and efficient development of software agents. It has programiranje agenata i multiagentski sistemi uvode nove
been developed as simple, yet powerful set of language i nekonvencijalne ideje i koncepte. Prema [7] postoji
constructs that enables agent execution in heterogeous preko 100 agentskih platformi i alata koji su razvijeni ili
environments. This paper presents integration of ALAS se jo uvek razvijaju.
into XJAF multiagent system. XJAF is an multiagent
system that supports FIPA specification. Its main tasks Multiagentski sistem opisan u ovom radu, XJAF, je
are to enable efficient environment for agent execution kompatibilan sa FIPA specifikacijom [8]. FIPA
and to allow external clients to interact with agents. specifikacija predstavlja skup specifikacija koje
XJAF has been implemented in JavaEE technology. omoguuju saradnju izmeu agentskih okruenja. FIPA,
specifikacija standarda za agente i multiagentske sisteme
1. UVOD zvanino je prihvaena od IEEE asocijacije 2005. godine.
Agentska tehnologija predstavlja jedan od XJAF je agentsko okruenje zasnovano na Java EE

najkonzistentnijih pristupa razvoju distribuiranih sistema tehnologiji i to je jedna od osnovnih prednosti ovog
[1]. Agentski sistemi implementirani u polju tehnikog okruenja u odnosu na druge multiagentske sisteme.
inenjerstva u poslednjoj deceniji usvojeni su kao novi i Njegovi osnovni zadaci su da obezbedi efikasno izvrno
efikasni koncepti za kontrolu sistema [2]. Softverski agent okruenje za svoje agente, kao i da obezbedi spoljnim
je program koji autonomno deluje u korist svog klijentima da lako pristupaju ovoj agentskoj tehnologiji
nadreenog dok obavlja sloene informacione i [9]. XJAF koristi postojee, standardizovane Java EE
komunikacione zadatke koji su mu namenjeni [3]. To su tehnologije, alate i biblioteke kao to su JNDI, JMS i EJB
ciljno orijentisani raunarski programi koji reaguju na da bi mogao implementirati velike podskupove
svoje okruenje, rade bez direktnog nadzora i izvravaju funkcionalnosti neophodnih za multiagentske sisteme.
zadatke za krajnjeg korisnika ili neke druge programe [4]. Izbor Java EE kao XJAF implementacione platforme se
Osobine softverskog agenta ukljuuju autonomiju, pokazao kao vrlo koristan. Osnovne prednosti ovog
inteligenciju, mobilnost, upornost, komunikaciju i pristupa su krae razvojno vreme samog sistema i
aktivnost. Sa take gledita davaoca zadatka, agenti ovladavanje naprednih programskih funkcija kao to je
poboljavaju njegovu efikasnost smanjenjem vremena i raspodela optereenja (load balancing). Pored load
naporom da se izvri zahtevani lini ili poslovni zadatak. balancing-a XJAF podrava i klasterizaciju (clustering).
Softverski agenti mogu ponuditi razliite pogodnosti Preciznije, XJAF se za svoje funkcionisanje oslanja na
krajnjim korisnicima automatizacijom zadataka koji se sledee Java EE tehnologije:
ponavljaju ili reavanjem njihove kompleksnosti [5]. - JNDI (Java Naming and Directory Interface)
Sistem koji se sastoji od nekoliko softverskih agenata [10]: koristi se za implementiranje direktorijuma
sposobnih da kolektivno ree neki zadatak koji je teko agenata i servisa
Page 457 of 534

- JMS (Java Message Service -) [11]: obezbeuje Novi multiagentski sistem zasnovan na SOA nazvan
komunikacionu infrastrukturu (razmena poruka SOM (SOA - based MAS), zadrao je Java EE
izmeu agenata) implementacionu platformu ali su menaderi redefinisani
- EJB (Enterprise JavaBeans) [12]: koriste se kao kao veb servisi [17]. SOM je konceptualna specifikacija
uvari mesta za agente i servise veb servisa, njihove funkcionalnosti i interakcije pa
- Serijalizacija: Podrka mobilnosti i njegova implementacija moe biti raena u mnogim
perzistentnosti agenata savremenim programskim jezicima koji podravaju veb
- Java PKI API [13]: koristi se za implementaciju servise (npr. Java, Python, C# itd.). Na ovaj nain
nekih bezbednosnih sistema poveana je interoperabilnost tako da spoljni klijenti i
- JAXB (Java Architecture for XML Binding) nezavisni alati mogu upoljavati SOM agente kroz veb
[14]: pojednostavljuje korienje zadataka servis interfejse primenom standardizovanog
opisanih XML jezikom. komunikacionog protokola (Simple Object Access
Protocol SOAP [18]).
XJAF je projektovan kao modularni sistem koji se sastoji
od modula, odnosno menadera. Svaki menader je Primena veb servisa, meutim, ne reava sve probleme.
relativno nezavisan modul zaduen za rukovanje Poto drugi programski jezici mogu da se koriste za
posebnim delovima celokupnog procesa upravljanja implementaciju SOM-a, pisanje agenta koji moe da se
agentima. Postoji nekoliko prednosti modularnog izvrava u razliitim okruenjima postaje skoro nemogu
pristupa. Na primer, funkcionalnost sistema moe se lako zadatak. Problem postaje oigledan kada se agenti pisani
proiriti dodavanjem novih menadera. Glavni menader u razliitim programskim jezicima kreu preko mree i
XJAF okruenja, AgentManager je zaduen za stignu u okruenje koje je implemntirano u nekom
upravljanje ivotnim ciklusom agenata. AgentManager drugom programskom jeziku: agent razvijen za SOM
ukljuuje funkcionalnosti koje su povezane sa onim u baziran na Java programskom jeziku ne moe se lako
FIPA servisu agentskih direktorijuma [15]. Pored toga, prilagoditi SOM-u implementiranom npr. u Python-u. Da
njegov osnovni zadatak je da uva direktorijume agenata i bi se reio ovaj problem, implementiran je agentski jezik
aktivira ili deaktivira egente po potrebi. AgentMnager za SOM ALAS (Agent LAnguage for SOM). Pored
koristi JNDI za implementaciju servisa agentskih mogunosti da se uz pomo programskih konstrukcija
drektorijuma. AgentManager transformie svoje agente u sakrije sloenost razvoja agenata, glavna karakteristika
EJB komponente i tako ih prosleuje aplikacionom novog jezika je hot compilation - prilikom pristizanja
serveru. Novi aplikacioni serveri koriste EJB pooling agenta u neki SOM, koji je implementiran u nekom
tehniku uvajui broj EJB instanci u memoriji sve vreme. programskom jeziku X, njegov ALAS izvorni kod se
Ovo omoguuje XJAF-u da uravnotei broj pokrenutih automatski prevodi u X izvorni kod. Ovaj kod se dalje
agenata sa dostupnim resursima sistema uz minimalnu prosleuje matinom kompajleru koji proizvodi izvrni
koliinu programskog napora. Pored AgentManger-a, za kod, nakon ega agent moe da nastavi sa izvravanjem
izvravanje agenata u XJAF sistemu koriste se svog zadatka. Na ovaj nain programeri se fokusiraju na
ConnectionManager i MessageManager. reavanje konkretnih zadataka i ne moraju da vode rauna
o interoperabilnosti i detaljima imeplementacije SOM-a.
Ostatak rada je organizovan na sledei nain: u poglavlju ALAS trenutno podrava sledee agentske platforme:
Prethodni rad opisana su dosadanja reenja po pitanju SOM, JADE, PySOM (platforma bazirana na
interoperabilnosti XJAF platforme. Takoe, u ovom programskom jeziku Python) i XJAF.
poglavlju opisano je nekoliko postojeih agentskih jezika
AOPL (Agent Oriented Programming Language) koji su Agentsko programiranje (Agent-Oriented Programming
imali znaajan uticaj na razvoj ALAS-a. U sledeem AOP [19]) je programska paradigma gde se
poglavlju ALAS i njegove osobine opisan je sam implementacija softvera zasniva na konceptu softverskih
programski jezik ALAS i postupak transformacije u kod agenata. Za razliku od objektno orijentisanog
koji se moe izvravati u okruenju XJAF. U poslednjem programiranja (Object-Oriented Programming OOP) koje
poglavlju dat je zakljuak, ta je do sad uraeno i planovi ima objekte u svojoj strukturi, AOP ima agente (sa
za budua istraivanja. interfejsima i sistemom za razmenu poruka) u svojoj
strukturi. Ipak, objektno orijentisane i agentske
2. PRETHODNI RAD programske paradigme dele mnoge programske koncepte
pa je i razvoj agentskih programskih jezika zasnovan na
XJAF je uspeno korien u nekoliko softverskih sistema, OOP prirodan proces. Jedan od ranih predstavnika ovog
kao to je virtualni centralni katalog i sistem za dizajna je AgentSpeak [20]. Njegove prve programske
eksploataciju podataka za biblioteku grau [16]. Zbog konstrukcije su familije agenata analogno klasama u
specifikacije svog okruenja XJAF za neke sisteme ipak objektno orijentisanom programiranju. Iako nikad nije
nije mogao biti korien jer je zavisio od razvojne uao u praktinu upotrebu, neki od njegovih koncepata,
platforme Java EE. Poto je implementiran u Javi, kao to je razlika izmeu privatnih i javnih servisa uticali
postojala je mogunost interakcije samo sa agentima su na razvoj ALAS-a.
zasnovanim na programskom jeziku Java. Da bi se reio
problem interoperabilnosti i omoguila njegova ira Drugi agentski jezik koji je imao uticaja na razvoj ALAS-
upotreba, XJAF je redizajniran kao servisno orijentisana a je JACK [21]. JACK je robusno, jednostavno okruenje
infrastruktura - SOA (Service Oriented Architecture). za brz razvoj multigentskih sistema. On proiruje
Page 458 of 534

programski jezik Java uvoenjem novih kljunih rei i jedan parametar tipa String. Povratna vrednost servisa je
jezikih konstrukcija. Pratei kompajler proizvodi ist void a rezultat koji daje servis hello je ispis primljenog
Java kod koji dozvoljava svakom JACK agentu da bude parametra.
korien kao drugi Java objekat. Kompajler za ALAS se
ponaa na slian nain, meutim, da bi zadovoljio agent PingAgent {
objektivni dizajn novog jezika, ALAS kompajler je service void hello(String name) {
log("Hello, " + name);
dizajniran da omogui transformaciju originalnog }
agentskog izvornog koda u ist izvorni kod pisan na }
proizvoljnom jeziku kao to je Java, Python, C# itd. Listing 1. Primer PingAgent napisan u ALAS-u
Mobilnost agenata, esto od sutinskog znaaja osobina Glavna jezika konstrukcija za predstavljanje agenata je
agenta, moe biti esto veoma sloen proces za servis a kljuna re za oznaku servisa je service [25]. U
sprovoenje. Bilo koji agentski jezik bi trebalo da sakrije ALAS-u, servis je funkcionalnost koja agenta nudi
ovu sloenost od strane krajnjih korisnika. SAFIN [22] i drugim, unutranjim ili spoljanjim korisnicima sistema i
CLAIM [23] su dobri primeri kako kompleksna podrka moe se posmatrati kao javna metoda u objektno
moe biti efikasno implementirana. Jezici, meutim, orijentisanom programiranju. Spoljni entiteti mogu
sakrivaju ovu kompleksnost od programera pruajui im zatraiti izvravanje servisa slanjem odgovarajue poruke
jednostavne ali mone programske konstrukcije. ALAS je agentu. Funkcije, s druge strane su lokalne i njihov cilj je
implementiran zasnivajui se i na konceptima ova dva da razbiju servis na vie manjih logikih jedinica. U
jezika. primeru koji je prikazan u Listingu 1, prikazan je
jednostavan servis hello koji nema povratnu vrednost a
JIAC V [24] je multiagentski sistem koji moe da njegov zadatak je da ispie ime koje mu je prosleeno kao
izvrava agente razvijene u istom Java programskom parametar. Servis e ime ispisati uz pomo funkcije log
jeziku ili primenom prateeg agentskog jezika JADL++. koja je implementiran unutar ALAS-a.
Slino kao kod AgentSpeak-a, dejstvo JADL++ agenata
moe biti privatno, za internu upotrebu, ili javno i u tom Od datog izvornog koda agenta ALAS kompajler generie
sluaju to je servis dostupan drugim delovima sistema. Stateless session EJB prikazan u Listingu 2.
Javni servisi agenata pisani u JADL++ opisani su
primenom OWL-S ontologije koja dozvoljava drugim package org.xjaf2x.server.agents;
OWL tehnologijama da koriste ove agente i obrnuto.
Slian pristup je primenjen u dizajnu ALAS-a. @Stateless
@Remote
@Clustering
3. OSOBINE AGENTSKOG JEZIKA ALAS public class PingAgent extends AgentAdapter {
Poto SOM moe biti implementiran primenom bilo kojeg @Override

programskog jezika koji podrava servisno orijentisanu @Lock(LockType.WRITE)
public void onMessage (ACLMessage message) {
arhitekturu (SOA), jedan od osnovnih ciljeva dizajna
ALAS-a je da osigura rad agenata bez obzira na vrstu alas.stdlib.java.common.migration.
implementacije platforme. Ova osobina je naroito vana ServiceDesc _service$ = new
za vreme seobe agenata, kada se, na primer, agent seli iz alas.stdlib.java.common.migration.
SOM sistema pisanog u Javi u sistem implementiran u ServiceDesc("hello");
Python-u. Prema tome, jezik kompajlera je dizajniran da if (_service$.isService("hello")) {
bude veoma fleksibilan. Njegov ulaz sadri kompilacijsku _service$.put("name",
jedinicu - izvornu datoteku koja sadri jedinstvenu message.getContent(), String.class);
defniciju agenta pisanu u ALAS-u i identifikaciju String name = _service$.get("name",
String.class);
odredine platforme kao to je Java, Python, C# itd. Na {
osnovu ulaza, kompajler generie definiciju agenta alas.stdlib.java.common.
zavisno od platforme kao i opis njegovih sposobnosti Log.write("Hello, " + name);
nezavisno od platforme. Definicija agenta zavisna od }
platforme se dalje prosleuje matinom kompajleru koji }
}
generie izvrni kod (npr. Java bajt kod, ako je u pitanju }
Java odredina platforma). Za vreme seobe, agent prenosi Listing 2. Automatski generisani EJB kod za PingAgent
svoje stanje kao i originalni izvorni kod pisan u ALAS-u.
Kada agent stigne do ciljne instance, originalni izvorni Ovaj jednostavan primer pokazuje kako ALAS
kod se rekompajlira u kod odredine platforme i vraa se predstavlja reenje koje postie najbolje performanse pri
stanje agenta. ALAS se koristi za razvoj reaktivnih emu sakriva samu kompleksnost ukupnog procesa
agenata koji izvravaju svoje akcije kao odgovor na razvoja agenta. Prednost razvoja agenata primenom
spoljni ulaz kao to su poruke primljene od drugih ALAS-a u odnosu na razvoj u istom Java jeziku je
entiteta. oigledna. Agentski izvorni kod je mnogo krai i
razumljiviji i ukupan proces je dosta prirodniji i u skladu
U Listingu 1 prikazan je primer PingAgent napisan u sa filozofijom agentskog razvoja (npr. ne postoje
ALAS-u. PingAgent sadri jedan servis, hello, koji ima
Page 459 of 534

specijalni interfejsi za implementaciju i nema nepotrebne U narednom periodu plan je da se ALAS integrie i u
konverzije tipova ili izdvajanja podataka koji se neka druga okruenja. Prilikom pristizanja novih agenata
izvravaju). u XJAF okruenje aplikacioni server svaki put ponovo
instalira sve ostale agente to dovodi do gubitka sesije
Proces transformacije ALAS izvornog koda u izvrni kod svih agenata. Reenje ovog problema je takoe jedan od
prikazan je na Slici 1. U prvom koraku, agentski izvorni buduih planova.
kod napisan u ALAS-u se analizira i generie se
apstraktno sintaksno stablo. U VM selektoru se odreuje LITERATURA
koji je jezik implementacije odredine platforme u kojoj
e se agent izvravati (u ovom sluaju to je programski [1] Vidakovi, M., Ivanovi, M., Mitrovi, D., Budimac,
jezik Java jer je XJAF implementiran u Javi). Sledei Z., Extensible Java EE Based Agent Framework
korak je MAS selektor gde se odreuje koji multiagentski Past, Present, Future, Multiagent Systems and
sistem je u pitanju (u naem sluaju XJAF). Nakon toga, Applications, Intelligent Systems Reference Library
dobija se potpuno funkcinalan izvorni kod agenta koji se Volume 45, pp. 55-88, 2013
dalje prosleuje matinom kompajleru koji generie
[2] Metzger, M., Polakow, G., A survey on applications
izvrni kod.
of agent technology in industrial process control,
Industrial Informatics, IEEE Transactions on 7(4), pp. 570
ALAS VM MAS XJAF
581, 2011
izvorni selektor selektor
kod
javac [3] Intelligent and Mobile Agents Research Group,
http://agents.usluge.tel.fer.hr, 19.01.2014.
Slika 1. Proces transformacije ALAS izvornog koda u
[4] Software agent,
izvrni kod
http://whatis.techtarget.com/definition/software-agent,
19.01.2014.
4. ZAKLJUAK
[5] Wikipedia, Serenko, A., Detlor, B., Intelligent agents
U ovom radu je opisan postupak integracije agentskog as innovations (PDF). 18(4). pp. 364381, 2004
jezika ALAS u XJAF okruenje. XJAF je multiagentski http://en.wikipedia.org/wiki/Software_agent#cite_note-5,
sistem zasnovan na FIPA standardima. Osnovne 19.01.2014.
funkcionalnosti multiagentskih sistema, samim tim i
XJAF-a su upravljanje ivotnim ciklusom agenta, [6] Bdic, C., Zoran Budimac, Z., Burkhard, Hans-
razmena poruka, servisni podsistem koji efikasno Dieter, and Ivanovi, M., Software Agents: Languages,
podrava agente, daje im mogunost pristupa resursima, Tools, Platforms, 2011
izvravanje sloenih algoritama itd. XJAF koristi [7] Luck, M., Ashri, R., dInverno, M., Agent-Based
postojee, standardizovane Java EE tehnologije, alate i Software Development, Artech House, 2004
biblioteke kao to su JNDI, JMS i EJB da bi mogao [8] FIPA homepage, http://www.fipa.org, 20.01.2014.
implementirati velike podskupove funkcionalnosti
neophodnih za multiagentske sisteme. XJAF je [9] Mitrovic, D., Ivanovi, M., Vidakovic, M., Al-
projektovan kao modularni sistem koji se sastoji od Dahoud, A., Developing Software gents using
modula, odnosno menadera. Svaki menader je relativno Enterprise JavaBeans, BCI Local, volume 920 of CEUR
nezavisan modul zaduen za rukovanje posebnim Workshop Proceedings, pp. 147-149, 2012
delovima celokupnog procesa upravljanja agentima. [10] JNDI Homepage,
http://www.oracle.com/technetwork/java/jndi/index.html,
Kao i mnogi slini sistemi i XJAF je imao problem sa 20.01.2014.
interoperabilnosti. Reenje tog problema su donekle veb
servisi. Problem interoperabilnosti je u potpunosti reen [11] Haas, K., Java message system tutorial
implementacijom agentskog jezika ALAS. Osnovni http://docs.oracle.com/javaee/1.3/jms/tutorial/1_3_1-
ciljevi ALAS-a su: fcs/doc/jms_tutorialTOC.html, 20.01.2014.
- da osigura rad agenata u odredinoj platformi [12] EJB Homepage,
bez obzira u kojem je programskom jeziku ona http://www.oracle.com/technetwork/java/javaee/ejb/index
implementirana. .html, 21.01.2014.
- sakrivanje kompleksnosti razvoja agenta od
strane programera [13] Java PKI Programers guide,
http://docs.oracle.com/javase/6/docs/technotes/guides/sec
ALAS se koristi za razvoj reaktivnih agenata koji urity/certpath/CertPathProgGuide.html, 21.01.2014.
izvravaju svoje akcije kao odgovor na spoljni ulaz kao [14] JAXB homepage, http://jaxb.java.net, 21.01.2014.
to su poruke primljene od drugih entiteta. U ovom radu
pokazano je kako se agent koji pristigne u neko okruenje [15] FIPA Abstract Architecture Specification,
automatski transformie u agenta koji se moe izvravati http://www.fipa.org/specs/fipa00001/SC00001L.pdf,
u tom okruenju. ALAS je za sada integrisan u 4 21.01.2014.
platforme: SOM, JADE, PySOM i XJAF.
Page 460 of 534

[16] Vidakovi, M., Extensible Java based agent [21] Winikoff, M., JACK Intelligent Agents: An
framework, Ph.D. thesis, Faculty of Technical Sciences, Industrial Strength Platform, Multiagent Systems,
University of Novi Sad, Serbia, 2003 Artificial Societies, and Simulated Organizations Volume
15, pp. 175-193, 2005
[17] Mitrovi, D., Ivanovi, M., Vidakovi, M.,
Introducing ALAS: a novel agent-oriented programming [22] Xu, D., Zheng, D., and Fan, X., Information and
language, In Symposium on computer languages, imple Software Technology, pp. 435442, 1998
mentations and tools, SCLIT 2011, Greece, pp. 1925,
[23] Fallah-Seghrouchni, A., E., and Suna, A., CLAIM
2011
and SyMPA: A Programming Environment for Intelligent
[18] World Wide Web Consortium (W3C) SOAP version and Mobile Agents, Multiagent Systems, Artificial
1.2., http://www.w3.org/TR/soap, 22.01.2014. Societies, and Simulated Organizations Volume 15, pp.
95-122, 2005
[19] Shoham, Y., Agent-oriented programming,
Robotics Laboratory Computer Science Department, [24] Hirsch, B., Konnerth, T., and HeSSler, A., Merging
Stanford University Stanford, CA 94305, USA, 1993 Agents and Services the JIAC Agent Platform, in
Multi-Agent Programming: Languages, Tools and
[20] Weerasooriya, D., Rao, A., S., Ramamohanarao, K.,
Applications, edited by El Fallah Seghrouchni, A., Dix, J.,
Design of a Concurrent Agent-Oriented Language, in
Dastani, M., and Bordini, R., H., Springer US, pp. 159
ECAI Workshop on Agent Theories, Architectures, and
185, 2009
Languages, edited by Wooldridge, M., and Jennings, N.,
R., Springer, vol. 890 of Lecture Notes in Computer [25] Mitrovi, D., Ivanovi, M., Budimac, Z., Vidakovi,
Science, pp. 386401, 1994 M., Supporting heterogeneous agent mobility with
ALAS, ComSIS, Vol. 9, No. 3, Special Issue, 2012
Page 461 of 534

DMX UPITI U ULOZI PREDVIANJA KORISNIKIH OBRAZACA

PONAANJA U ELEKTRONSKOM UENJU
DMX QUERIES IN PREDICTING ROLE OF USER BEHAVIOUR

PATTERNS IN E-LEARNING
Marija Blagojevi1, Vlade Uroevi2

Fakultet tehnikih nauka aak, Univerzitet u Kragujevcu 1
Fakultet tehnikih nauka aak, Univerzitet u Kragujevcu 2
Sadraj U ovom radu je opisana primena DMX upita

pri testiranju data majning modela neuronskih mrea. U ovom istraivanju predstavljeni su rezultati DMX upita
Prikazana je struktura neuronske mree, kao i arhitektura pri utvrivanju obrazaca ponaanja korisnika sistema
sistema koji ukljuuje DMX upite pri predvianju elektronskog uenja, a koji predstavljaju meurezultate
korisnikih obrazaca ponaanja u elektronskom uenju. pri kreiranju Veb bazirane aplikacije koja ih koristi u cilju
omoguavanja predlaganja odgovarajuih modela koje
Abstract - This paper describes aplliance of DMX queries treba ponuditi studentima.
in testing data mining model of neural network. Here is
shown structure of neural network and architecture of 2. SVRHA I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
system which includes DMX queries in predicting user
behaviour patterns in e-learning. Svrha istraivanja sastoji se u primeni DMX upita u cilju
dobijanja informacija o obrascima ponaanja korisnika u
1. UVOD okviru sistema za upravljanje elektronskim uenjem.
Savremena nastava podrazumeva aktivnu saradnju svih Ciljevi istraivanja:

uesnika u nastavnom procesu, to se esto postie -Utvrivanje mogunosti primene DMX upita pri
primenom informacionih tehnologija. U poslednje vreme otkrivanju obrazaca ponaanja korisnika u razliitim
se u tu svrhu u velikoj meri koriste sistemi za upravljanje vremenskim dimenzijama
uenjem (LMS-Learning management system). Moodle -Ispitivanje mogunosti primene razliitih funkcija DMX
[1] sistem za upravljanje uenjem je jedan od najee upita
korienih. U okviru pomenutog sistema postoji poseban
deo koji se odnosi na izvetavanje o aktivnostima Zadaci istraivanja:
korisnika. Izvetavanje korisnika omoguava pregled i -Preuzimanje log datoteke sa sistema za upravljanje
statistiku aktivnosti u okviru pojedinanih kurseva. uenjem
Meutim, Moodle sistem ne omoguava predvianje -Selekcija podataka
buduih obrazaca ponaanja. Potencijalno reenje za taj -Transformacija podataka
problem je primena tehnika data mining-a koji -Kreiranje data mining modela
podrazumeva otkrivanje korisnih informacija iz velikih -Evalucija modela
kolekcija podataka [2]. -Testiranje modela
-Kreiranje Veb bazirane aplikacije
Nakon kreiranja odgovarajuih modela data mining-a
pristupa se evaluaciji i testiranju istih. Jedan od naina U ovom istraivanju prikazan je postupak testiranja data
testiranja modela data mining-a su i DMX (Data Mining mining modela, jer su prethodni zadaci obavljeni, a
Extensions) upiti [3], koji su primenjeni i u ovom kreirani DMX upiti predstavljaju dodatnu podrku Veb
istraivanju. aplikaciji.
Postoji veliki broj istraivanja koji se bavi testiranjem 3. REZULTATI

modela majninga podataka i primenom DMX upita. Kao
to je prikazano u [3], DMX upiti se uspeno mogu Nakon kreiranja strukture neuronske mree i modela
primenjivati na razliitim modelima data mining-a u cilju majninga podataka pristupa se evaluaciji i testiranju
otkrivanja korisnikih obrazaca ponaanja. Slino, u [4] modela. Struktura neuronske mree prikazana je na slici
su DMX upiti korieni kako bi se izvrila adaptacija 1. Na ovoj slici se mogu videti elementi ulaznog sloja,
elektrornskih kurseva prema predviajuim aktivnostima kao i broj vorova u skrivenom sloju, i definisani izlaz.
korisnika u okviru elektronskih kurseva. Osim u oblasti Na izlazu je modul jer se vri predvianje upravo za
elektronskog uenja pomenuti upiti korieni su i u njega.
drugim oblastima. Na primer, u istraivanju [5] DMX
upiti su uspeno primenjeni pri kreiranju sistema za
donoenje odluka u oblasti kardiologije.
Page 462 of 534

Slika 1. Struktura neuronske mree [6]
Za testiranje neuronske mree su ovom istraivanju Jednoznani upiti za predvianje daju mogunost unosa
korieni jednoznani upiti za predvianje. konkretnih vrednosti za ulazne atribute, ime se vri
testiranje mree i predvianje verovatnoe za vrednosti
Prvi upit koji je kreiran a slui za predvianje spada u izlaznog atributa. U prikazanom upitu koji sledi vrednost
jednoznane upite za predvianje, a koriena je funkcija koja se unosi odnosi se na ulazni atribut godina, a
PredictHistogram. Funkcija daje rezultat u obliku tabele, vrednost koja je zadata je 2015.
primer prikaza dat na slici 2. Sledi prikaz jednoznanog upita za predvianje uz
korienje pomenute funkcije i odreene vrednosti za
Upit sadri rezervisanu re SELECT koja u ovom upitu atribut godina.
slui za predvianje nad kreiranim modelom. S obzirom
da je izlazni atribut modul, i da se on predvia u nastavku SELECT
pomenute naredbe pie se naziv modela i atribut koji se [Neuronske mree].[Modul],
predvia. TopCount(PredictHistogram([Modul]),$Ad
justedProbability,2)
From
[Neuronske mree]
NATURAL PREDICTION JOIN
(SELECT 2015 as [godina]) AS t
Slika 2. Prikaz rezultata predviajueg upita

U prvoj koloni (slika 2) nalaze se nazivi modula, zatim intervalu od 0 do 1. Algortimi koji se odnose na analizu
sledi broj sluajeva koji ih podravaju, i njihova podataka u okviru Microsoft-ovih alata ne podravaju
verovatnoa. Postoje dve vrste verovatnoe. Prva je izraunavanje varijanse i standardnog odstupanja. Iz tog
realna verovatnoa, dok je druga tzv. prilagoena, koja razloga se u poslednje dve kolone nalaze nule (0).
se razlikuje od realne i uzima u obzir i druge parametre u
Kreiran je jednoznani upit za predvianje koji sledi:
analizi. tj. smanjuje verovatnou onim vrednostima koje
SELECT
su ve popularne. Vrednost za verovatnou kree se u
Page 463 of 534

[Neuronske mree].[Modul], resursa, to moe biti znaajno za organizovanje nastave u

PredictHistogram([modul]) narednom periodu.
From
[Neuronske mree] Osim jednoznanih upita za predvianje, kreirani su i tzv.
NATURAL PREDICTION JOIN paketni upiti. Ovi upiti su korisni za predvianje sa
(SELECT 'view' AS [Aktivnost], eksternim podacima koji se koriste kako bi se dobila
'sreda' AS [Dan Ime], predvianja. Pri ovakvom pristupu se vri mapiranje
2016 AS [Godina]) AS t novih kolona sa podacima sa postojeim u modelu.
Ovaj upit je po svojoj strukturi i svrsi slian prethodnom, U kreiranom paketnom upitu cilj je dobijanje predvianja
i takoe spada u jednoznane upite. Razlika se odnosi na za vie novih podataka, kako se ne bi pisali pojedinani
korienu funkciju, kao i drugaije vrednosti ulaznih singletone upiti za svaki od sluajeva. Ovi upiti spadaju
atributa za koje se vri predvianje vrednosti modula, i to: fundamentalne upite za predvianje.
za atribut aktivnost vrednost je view, za atribut ime
dana odabrana je sreda, a za atribut godina odabrana Ovakvo predvianje je korisno kada se ele kreirati
vrednost 2016. predvianja na osnovu treniranog modela, a dostupan je
veliki broj podataka. Vano je da u novim podacima
Jednoznani upit za predvianje (eng. singleton query) je postoje sve kolone koje postoje i u modelu. Moe se
koristan u sluaju kreiranja predvianja u realnom dogoditi da nema vrednosti za neku kolonu u novim
vremenu. Kod ovog tipa upita, kao to je prikazano u podacima. Bez obzira na to, upit e funkcionisati, ali
prethodnom primeru, daju se jedna ili vie vrednosti koje ovakvi nedostaci mogu uticati na preciznost predvianja.
predstavljaju ulaz u model, a predvianja se dobijaju u U ovom primeru novi podaci se odnose na period koji nije
realnom vremenu. Kada se kreira jednoznani upit za ukljuen u istraivanje, mart, april i maj mesec 2013.
predvianje, modelu se obezbeuju novi podaci kroz godine, i ti novi podaci su korieni u paketnom upitu.
PREDICTION JOIN. Prediction join koristi se za Predvianje se dobija za svaki red novih podataka. Sledi
kreiranje predvianja koja su zasnovana na obrascima primer takvog paketnog upita, gde su novi podaci
koja postoje u modelu. Ovakav upit obavezno ima smeteni u bazu pod imenom NOVI.dbo
rezervisanu re ON koja omoguava koja omoguava
mapiranje izmeu ulaznih podataka i kolona u modelu. SELECT
t.*,
U ovom upitu korien je NATURAL PREDICTION vba! format (PredictProbability
JOIN jer se predvianje kreira nad modelom kod koga ([Modul]), 'Percent') as [Probability]
se podudaraju kolone u modelu sa kolonama u tabeli. From
Upravo zbog toga uz ovu klauzulu se ne koristi [Neuronske mree]
rezervisana re ON jer se mapiranje vri automatski. PREDICTION JOIN
OPENQUERY([Moodle],
Dobijeni rezultati prikazani su na slici 3. 'SELECT distinct
[Dan],
[Mesec],
[Godina],
[Sat],
[Aktivnost]
FROM
[dbo].[NOVI]
') AS t
ON
[Neuronske mree].[Dan] = t.[Dan]
AND
[Neuronske mree].[Mesec] =
t.[Mesec] AND
[Neuronske mree].[Godina] =
t.[Godina] AND
[Neuronske mree].[Sat] = t.[Sat]
Slika 3. Prikaz rezultata tzv. singleton upita AND
[Neuronske mree].[Aktivnost] =
Rezultati upita koji su prikazani na slici 3 dati su u dve t.[Aktivnost]
kolone. U prvoj koloni prikazan je modul, a u drugoj order by PredictProbability([modul])
verovatnoa. desc
Za dati jednoznani upit predviaju se verovatnoe za Kao to se moe videti na slici 4 verovatnoa pristupa
spisak modula dat u prvoj koloni. Nakon samog pristupa odreenim modulima sortirana je u opadajuem
kursu, najverovatnije je da e student pristupiti nekom od redosledu. To je postignutom primenom naredbe:
Page 464 of 534

order by PredictProbability([Modul]) desc
Slika 4. Prikaz dela rezultata paketnog upita
sadre iste kolone, odnosno aktivnost, modul, sat, dan,

Kreirani paketni upit daje rezultate iji je deo prikazan na
minut, mesec, godina...
slici 3. Na slici je dat samo deo rezultata, jer postoji veliki
broj novih zapisa. Rezultat paketnog upita je dat u obliku
Kreirani upiti e biti podrka u ve kreiranom sistemu
tabele. Svaki red u tabeli daje jedinstvenu kombinaciju
preko koga se vri majning podataka dobijenih iz sistema
odabranih ulaza, i za njih pridruenu verovatnou. Ovakvi
za upravljanje uenjem, a ija je arhitektura prikazana na
upiti mogu se koristiti i kada su novi podaci dostupni sa
slici 5.
nekog drugog sistema za upravljanje uenjem, ukoliko
Slika 5. Arhitektura sistema [6, 7]
4. ZAKLJUAK odluivanju. Budui rad odnosi se na integraciju novih

upita i proirenje aplikacije novim modelima data
Prikazani rezultati ukazuju na mogunosti koje pruaju majninga.
DMX upiti pri testiranju neuronskih mrea. Data je
struktura neuro mrea, kao i arhitektura kreiranog sistema
za koji e prikazani upiti predstavljati podrku u
Page 465 of 534

ZAHVALNICA
Ovaj rad je nastao kao rezultat projekta podranog od
[4] Blagojevi M. and Mici ., Adapting e-courses
strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja
using data mining techniques-PDCA approach and quality
(Projekat III 44006,
spiral, International Journal for quality research, Vol. 7,
http://www.mi.sanu.ac.rs/projects/projects.htm#interdisci
No. 3, pp. 3-14, 2013. ISSN 1800-6450
plinary).
[5] Palaniappan, S. and Awang, R., Web-Based Heart
LITERATURA Disease Decision Support System using Data Mining
Classification Modeling Techniques, dostupno na:
[1] Moodle LMS, www.moodle.org, poslednji pristup http://pdf.aminer.org/000/248/170/using_neural_networks
22.12.2013. _for_modeling_the_input_requirements_of_electronic.pdf
, poslednji pristup 22.12.2013.
[2] Heikki, M., Data mining: machine learning, statistics,
and databases, IEEE 1996. [6] Blagojevi, M. Doktorska disertacija, 2014.
[3] Blagojevi M. and Mici, ., Contribution to The [7] Blagojevic, M. and Mici, . A web-based intelligent
Creation of Dmx Queries in Mining Student Data, report e-learning system using data mining techniques,
International Journal of Emerging Science, Vol. 2, No. 3, Computers and Electrical Engineering, Vol. 39, No. 2, pp.
pp. 334-344, 2012. 465-474, 2013.
Page 466 of 534

MODEL ZA LOKACIJU MERNIH STANICA NA MREI ELEZNICA

SRBIJE
MODEL FOR LOCATING A TRAIN WAYSIDE MONITORING SYSTEMS
AT SERBIAN RAILWAYS
Biljana Mitrovi1, Sanjin Milinkovi1, Slavko Veskovi1, Irina Branovi2, ivota orevi3
1
Univerzitet u Beogradu - Saobraajni fakultet,
2
Univerzitet Singidunum,
3
eleznice Srbije
Sadraj eleznica je jedan od kljunih faktora u eleznikog teretnog transporta u celini, izvrena je
razvoju i napretku modernog drutva. Da bi ostale identifikaciju uticajnih parametara na stanje radne
konkurentne na transportnom tritu, eleznice moraju ispravnosti teretnih kola, analiza otkaza na mrei S,
stalno da rade na poveanju pouzdanosti prevoza i na istraivanje savremenih tehnologija monitoringa i
smanjenju trokova prevoza. Pravovremena detekcija dijagnostikih metoda, i na kraju je ustanovljen predlog
defekta moe sprei nastajanje vanrednih dogaaja i da za razvoj dijagnostikog sistema na domaim prugama.
izbegne nepotrebne trokove dodatnog odravanja i
investicija. Predmet ovog rada je model za izbor lokacije 2. NEISPRAVNOSTI NA ELEZNIKIM
mernih stanica na mrei eleznica u Srbiji. Merne stanice VOZILIMA KOJE UGROAVAJU BEZBEDNOST
koriste nadzor teretnih kola pomou savremenih SAOBRAAJA
dijagnostikih sistema i slue da otkriju defekte koji
nastaju na kolima. U radu su predstavljena dva modela. elezniko vozilo je transportno sredstvo sastavljeno od
Prvi model koristi viekriterijumsku analizu za veeg broja funkcionalnih celina (sklopova, podsklopova,
odreivanje makro lokacije mernih stanica (sekciju), a agregata, elemenata) i predstavlja tipian primer sloenog
drugi model, zasnovan na fazi logici odreuje mikro tehnikog sistema koji je izgraen da izvrava odreenu
lokaciju za postavljanje merne stanice na mrei funkciju cilja-transport robe i putnika.
eleznica Srbije. U eksploataciji do promene stanja eleznikih vozila
moe doi usled habanja, korozije, zamora, starenja,
Apstract Railway is one of the key factors in modern preoptereenja, uslova korienja, pogrenog rukovanja
society development and progress. To remain competitive itd [1]. Znaajne negativne promene stanja transportnog
in a transport market, railway need to increase a sdredstva, mogu se dogoditi pri vanrednim dogaajima.
reliability and to reduce the transport costs. Timely
detection of a fault can prevent a possible accident and
can reduce a maintenance costs. This paper presents a
model for selection of locations for wayside train
monitoring systems. Wayside train monitoring systems
are used to detect a fault on wagons. First model based
on multicriteria decision making method are used in
selecting a macro location, and second model based on
fuzzy logic is used to determine a micro location of a
wayside train monitoring system on a Serbian rail
network. Slika 1. Grafikon strukture vanrednih dogaaja na S
Neispravnosti na vagonima mogu da ugroze bezbednost

1. UVOD saobraaja. Meutim, prema dosadanjim iskustvima,
studijama i analizama, kod nas i u svetu, najvei procenat
Stalnim usavravanjem tehnikih sistema, gradnjom vanrednih dogaaja u eleznikom saobraaju je
sistema visokih performansi, koji svoju funkciju cilja posledica neispravnosti treeg stroja i konica (Slika 1).
treba da ostvaruju u uslovima optih tehnikih, U ovom radu analizira se lokacija sistema za merenje i
bezbednosnih, ekolokih, ekonomskih i drugih zahteva, detekciju da bi se pravovremenom akcijom na otklanjanju
znaaj odravanja postaje sve vei. U ovom radu nisu neispravnosti poboljala efikasnost i smanjili trokovi. To
razmatrati svi aspekti eleznice, ve je akcenat stavljen se postie praenjem stanja i odravanjem na osnovu
na odravanje i praenje stanja teretnih kola. detekcije promene odreenih parametara i njihovih
Modernizacija odravanja teretnih kola na mrei specifinosti u zavisnosti od karakteristika pruga,
eleznice Srbije je, pored izgradnje/rekonstrukcije optereenost vagona, obima saobraaja, klimatskih
eleznike infrastrukture, proces koji moe da podigne uslova, naina prenosa podataka i reakcija na eventualne
teretni elezniki transport na vii nivo i da tako povea registrovane nepravilnosti (Slika 2).
efikasnost i konkurentnost. Da bi se utvrdili predlozi
razvijanja i unapreenja odravanja teretnih kola, a time i
Page 467 of 534

Tabela 2. Normalizovani teinski koeficijenti za problem

izbora varijante
Procenat
me.
Broj
Obim pruga po
Kriterijumi iskljuenih
prevoza sek.
kola
(usvojena
ocena)
Normaliz.
teinski 0,4 0,3 0,3
koeficijenti
Slika 2. ema jedne vrste merne stanice Primenom viekriterijumske analize, metodom
PROMETHEE u SANNA okruenju (MC Excel add-in),
3. MODEL ZA UTVRIVANJE uraen je model za utvrivanje makro lokacije mernih
MAKROLOKACIJE MERNE STANICE stanica [4].
Reavanje problema u ovom programu prikazano je kroz
Za model utvrivanja makrolokacije koriena je sledee korake:
viekriterijumska analiza [2] koja istrauje naine kako
bez uproenja polaznog problema odrediti kompromisno Nova postavka zadatka. Korisnik poziva
reenje. Zadatak optimizacije je da se izabere najbolja komandu Data-New data set, koja prikazuje prozor
varijanta (najbolje reenje) iz niza moguih ili niza parametara problema (Parameters of the problem), gde
povoljnih, na osnovu usvojenih kriterijuma. Kriterijum korisnik mora odrediti broj alternativa i kriterijuma. Lista
definie kvalitet i predstavlja meru za poreenje prilikom za problem sa 11 alternativa i 3 kriterijuma je prikazana
odabiranja najbolje varijante. na Slici 3.
Kriterijumi za uporeivanje i izbor najbolje varijante za
postavljanje mernih stanica su (Tabela 1): Postavka problema. Date su varijante ai, sa
- Broj iskljueni kola iz saobraaja po vrsti kvara, po vrednostima kriterijuma za svaku varijantu fj(ai), i
sekcijama; =1,2,...,m; j = 1,2,...n. Cilj je rangirati varijante. Svakom
- Obim prevoza po sekcijama; kriterijumu fj dodeljuju se odgovarajui teinski
- Procentualno uee meunarodnih pruga po koeficijent wj. Polazni podaci prikazani su na Slici 3.
sekcijama. Teine kriterijuma se mogu uneti bilo direktno u data
Varijante odnosno alterantive predstavljaju su sekcije na sheet ili putem jednog od dostupnih naina.
mrei eleznica Srbije
.
Tabela 1. Ulazni podaci po sekcijama
pruga po sekcijama
(usvojena ocena)
Broj iskljuenih
meunarodnih
Obim prevoza
Sekcije
Uee
kola
Beograd 2057 37172 4

Poarevac 3572 120082 1 Slika 3. Polazni podaci
Zrenjanin 1689 57195 2
Subotica 3357 85906 4 Odreivanje funkcija preferencija Pj (ai , as).
Novi Sad 687 126956 1 Za primenu metoda PROMETHEE u zavisnosti od
Ruma 901 76987 1 generalizovanog kriterijuma za svaki par varijanti (ai , as)
Zajear 811 147960 1 i svaki kriterijum fj treba da se odredi vrednost funkcije
Ni 4567 79689 4 preferencije pisj = Pj (ai , as) , i, {1,2, , }, i s, j =
Lapovo 570 100439 2 1,2,...n; uz definisanje potrebnih parametera ( , , ).
Kraljevo 269 110698 1 Funkcija preferencija za posmatrani problem prikazane su
Poega 1200 79689 1 na Slici 4.
Anketiranjem eksperata dobijeni su podaci pomou kojih

su definisani teinski koeficijenti za model kriterijume u
modelu (Tabela 2).
Page 468 of 534

sa aspekta broja iskljuenih kola, obima saobraaja i

procenta meunarodnih pruga po sekcijama.
4. MODEL ZA UTVRIVANJE
MIKROLOKACIJE
Slika 4. Funkcija preferencije ulaznih promenljivih Nakon izbora makrolokacije, potrebno je odrediti
mikrolokaciju za postavljanje merne stanice. Za reavanje
Reavanje problema metodom ovog problema napravljen je model koji koristi tehnike
PROMETHEE raunarske inteligencije, tj. fazi logiku. Model fazi
logikog sistema izraen je u softverskom paketu Matlab.
Problem makro lokacije reen je primenom metode Matlab Fuzzy Logic Toolbox (FLT) predstavlja
PROMETHEE II. Naredbom Report wizard izvetaja kolekciju funkcija i alata koji se koriste za izgradnju i
prikazuje se prozor u kome korisnik moe definisati oblik prikazivanje Fuzzy sistema zakljuivanja na bazi
na osnovu napravljenog izvetaja. aproksimativnog rezonovanja (Fuzzy Interface System -
Nakon to smo zadali naredbu za reavanje problema, i FIS), ali i za njegovo ukljuivanje u simulacioni proces u
izabrali kakav tip izvetaja elimo da dobijemo, dobijamo okviru dela softverskog paketa MATLAB Simulink.
konane rezultate, tanije dobijamo potpuni poredak Model fazi sistema za odreivanje mikrolokacije mernih
varijanata (slika 5). Primenom metode PROMETHE II sistema definisan je tako da ima tri ulazne promenljive i
dobili smo poziciju alternativa na rang listi (slika 5). jednu izlaznu promenljivu [4].
Dobijeni rezultati mogu da se predstave i na sledei nain:
a8 > a4 > a2 > a7 > a1 > a5 > a10 > a11 > a9 > a3 > a6, dok je Ulazne promenljive su:
njihov prikaz odgovarajuim grafom prikazan na Slici 6. 1. ocena deonica pruge sa tehnikog aspekta sa
opisnom ocenom: loa, zadovoljavajua i
odlina. Svaka pruga u sklopu sekcije,
podeljena je na odreene deonice i dodeljena joj
je opisna ocena (Tabela 3).
Tabela 3. Ocena deonica pruge sa tehnikog aspekta

NI DIMITROVGRAD
NI Nika Banja 1,4
Prosek staj. Radov Dol staj 1,5
Dolac Bela Palanka 1,6
Crkvica staj. 1,5
Bourat staj. Dimitrovgrad 2
NI PREEVO
Slika 5, Potpuni poredak varijanti NI Doljevac 2,2
Koane staj. Peenjevce 3
ivkovo staj. Leskovac 2
orevo Seline staj. 1,6
Vladiin Han Vranje 1,6
Neradovac staj. Preevo 1,8
NI KOSANIKA RAA
NI Doljevac 1,6
DOLJEVAC - itoraa 1,8
Reica staj. Prokuplje 1,6
Toplika Mala Plana tov. i staj. 1,6
Plonik tov. i staj.
Barlovo tov. i sta. Kurumlija 1,6
Slika 6. Graf po metodi PROMETHE II Rasputnica Kastrat Kosanika raa 1,6
NI - STALA
Na osnovu predstavljenih rezultata, moemo zakljuiti da
NI - Supovaki Most staj. 2
se na prvom mestu nalazi sekcija Ni, a zatim redom
sekcije Subotica, Poarevac, Zajear, Beograd, Novi Sad, Greja St. - Nozrina staj. 2
Kraljevo, Poega, Lapovo, Zrenjanin, Ruma. ALEKSINAC - UNIS 2,4
Prema tome, sekcija Ni je izabrana makro lokacija i
najpogodnija za izgradnju merne stanice na teritoriji S,
Page 469 of 534

2. broj teretnih vozova. Ova parametar je opisan Fuzzy proces aproksimativnog rezonovanja sastoji se iz 5
ocenama: mali, srednji i veliki (Tabela 4). delova, tzv. koraka:
Korak 1: Fazifikacija ulaznih promenljivih.
Tabela 4. Ocena parametra broj teretnih vozova
Fazifikacija ulaza odreena je izgledom funkcije
NI DIMITROVGRAD 50
pripadnosti. Za svaki od odabranih fuzzy skupova
NI PREEVO 30
odreen je stepenom pripadnosti preko funkcije
NI KOSANIKA RAA 20
pripadnosti i to, za ulaznu promenljivu:
NI STALA 90 1. Ocena deonice pruge sa tehnikog aspekta:
-loa (0 0 0.8 1.6) trapezoidna f-ja pripadnosti
3. udaljenost deonice pruge od mernih stanica koje (trapmf)
se nalaze na graninim prelazima. Ocene su:
mala i velika (Tabela 5). Model je pravljen -zadovoljavajua (1.2 2 2.5) - trigonometrijska f-ja
pod pretpostavkom da se na svim graninim pripadnosti (trimf)
prelazima nalaze merne stanice. -odlina (2 2.5 3 3) - trapezoidna f-ja pripadnosti
(trapmf)
Tabela 5. Ocena parametra udaljenost deonice od Na Slici 7 prikazane su funkcije pripadnosti ulazne
mernih stanica promenljive Ocena deonice sa tehnikog aspekta u
NI DIMITROVGRAD Fuzzy Logic Toolboxu (FLT) Membership Function
NI Nika Banja 103,9 Editor u.
Prosek staj. Radov Dol staj 89,2
Dolac Bela Palanka 82,2
Crkvica staj. 55,4
Bourat staj. Dimitrovgrad 27
NI PREEVO
NI Doljevac 157
Koane staj. Peenjevce 137,3
ivkovo staj. Leskovac 122,5
orevo Seline staj. 104,7
Vladiin Han Vranje 70,9
Neradovac staj. Preevo 38,6 Slika 7. Funkcija pripadnosti ulazne promenljive
Ocena deonice pruge sa tehnikog aspekta
NI KOSANIKA RAA
NI Doljevac 87,5 2. Broj teretnih vozova:
DOLJEVAC - itoraa 66,27 -mali (0 0 20 40) - trapezoidna f-ja pripadnosti
Reica staj. Prokuplje 56,9 (trapmf)
Toplika Mala Plana tov. i staj. -srednji (30 50 70) - trigonometrijska f-ja
47,9
Plonik tov. i staj. pripadnosti (trimf)
Barlovo tov. i sta. Kurumlija 23
-veliki (60 80 100 100) - trapezoidna f-ja
Rasputnica Kastrat Kosanika
11,4 pripadnosti (trapmf)
raa
Na Slici 8 prikazane su funkcije pripadnosti ulazne
NI STALA
promenljive Broj teretnih vozova u FLT Membership
NI - Supovaki Most staj. 121,7
Function Editor u.
Greja St. - Nozrina staj. 132,2
ALEKSINAC - UNIS 151,5
Izlazna promenljiva je rezultat model koji daje mikro

lokaciju deonice za postavljanje merne stanice. Formira
se na osnovu promenljivih izraenih preko numerike
skale za ocenu od 1 do 15. Najmanja ocena pokazuje da je
to najloija, a najvea ocena pokazuje da je to najbolja
deonica za postavljanje merne stanice. Model je razvijen
u Matlabu sa tri ulazne promenljive i jednom izlaznom
promenljivom (Slika 7).
Slika 8. Funkcija pripadnosti ulazne promenljive Broj
teretnih vozova
Page 470 of 534

3. Udaljenost deonice od merne stanice

- mala (0 0 65 120) - trapezoidna f-ja pripadnosti
(trapmf)
- velika (60 120 180 180) - trapezoidna f-ja
pripadnosti (trapmf)
Na Slici 9 prikazane su funkcije pripadnosti ulazne
promenljive Udaljenost deonice od merne stanice u
FLT Membership Function Editor u.
Slika 11: If-Then pravila
Korak 3. Primena metoda implikacije zakljuivanja

Pre nego to se pree na metodu implikacije, za svako
pravilo se odredi teina pravila (broj izmeu 0 i 1), koji se
uvodi za zadat broj pretpostavki.
Korak 4. Agregacija svih izlaza

Slika 9. Funkcija pripadnosti ulazne promenljive Odluke su zasnovane na testiranju svih pravila, a pravila
Udaljenost deonice od merne stanice se kombinuju u po odreenom redosledu kako bi se
formiralo pravilo za svaku kombinaciju vrednosti ulaznih
Korak 2. Uvoenje i primena fuzzy operatora
i izlaznih promenljivih. Zatim se kroz agregaciju procesa
Nakon fazifikacije ulaza, poznat je stepen pripadnosti za
svaki od podataka postavljenih na ulazu. fazi skup koji predstavlja izlaz svakog pravila saima u
Kao fazi operator koji treba da obezbedi jedan broj koji jedan fazi skup.
predstavlja rezultate pretpostavki za dato pravilo i koji se
aplikuje na izlaznu funkciju usvojen je AND metod: Korak 5. Defazifikacija
min.
Ulaz u proces defazifikacije je fazi skup (fazi skup kao
rezultat procesa agregacije), a izlaz za svaku promenljivu
je jedan broj. Za proces defazifikacije izabran je metod
centroid (teite povrine ispod krive).
Na Slici 12 prikazana je vrednost izlazne promenljive u
FLT Rouler Viewer -u, a na Slici 13 vrednost izlazne
promenljive u FLT Surface Viewer u.
Slika 10. Funkcije pripadnosti izlazne promenljive
Postavljeno je 18 If-Then pravila za date pretpostavke

(Slika 11). Pravila su kreirana na sledei nain:
-Pravilo 1: If OcenaDeonicePrugeSaTehnikogAspekta
loa and BrojTeretnihVozova mali and
UdaljenostDeoniceOdMerneStanice mala then Deonica
loa
-Pravilo 2: If OcenaDeonicePrugeSaTehnikogAspekta
zadovoljavajua and BrojTeretnihVozova mali and
UdaljenostDeoniceOdMerneStanice velika then
Deonica dobra, itd. Slika 12. Proraun izlazne promenljive u zavisnosti od
vrednosti ulaznih promenljivih
Ocena pogodnosti deonice za postavljanje merne stanice

sa Slike 12 uzima vrednost 9.67, odnosno nalazi se u
Page 471 of 534

skupu vrednosti odlina. Ocena sa aspekta tehnikih 5. ZAKLJUAK

karakteristika pruge u tom sluaju uzima vrednost 2 (to Na osnovu ulaznih podataka o broju i strukturi
pripada skupu zadovoljavajua), ocena broj vozova iskljuenih kola, obima saobraaja i procenta
meunarodnih pruga po sekcijama, viekriterijumskom
vrednost 90 (to pripada skupu vrednosti veliki), a analizom dobijeno je da je sekcija Ni najbolja sekcija za
ocena deonice sa aspekta udaljenosti od merne stanice postavljanje merne stanice na mrei S. Za sekciju Ni,
ima vrednost 121,7 (to pripada skupu vrednosti napravljen je fazi model u Matlab-u, kako bi se dobila
velika). najpogodnija deonica u okviru ove sekcije za izgradnju
merne stanice. Model je napravljen na osnovu broja
teretnih vozova, udaljenosti od graninih prelaza i
tehnikih karakteristika pruga. Dobijeni rezultati sugeriu
da mernu stanicu treba locirati na pruzi Ni Stala, na
deonici izmeu Nia i Nozrina stajalita. Za odreivanje
sledee lokacije potrebno je ponoviti ceo postupak
primene modela i odreivanja ulaznih promenljivih za
izmenjene vrednosti.
Model za lokaciju mernih stanica mogao bi se dodatno
podesiti uz upotrebu iskustava prve merne stanice koja se
nalazi kod stanice Batajnica.
Razvojem dijagnostikih sistema za kontrolu tehnikog
stanja voznih sredstava eleznice Srbije e se ukljuiti
u savremeni evropski transportni sistem, kroz podizanje
nivoa pouzdanosti i kvaliteta usluga. Uvoenje
dijagnostikih sistema je proces koji treba stalno inovirati
u skladu sa novonastalim uslovima i spoznajom novih
Slika 13. Zavisnost ulazne i izlazne promenljive podataka.
Makrolokaciju, odnosno, sekciju za postavljanje merne ZAHVALNOST
stanice dobili smo primenom viekriterijumske metode Ovaj rad je podran od strane Ministarstva nauke i
PROMETHE II. Na osnovu ranga alternativa, tehnologije Republike Srbije (br. projekta 36012 od 2011.
zakljuujemo da je sekcija Ni najpogodnija sa aspekata do 2014.).
broja iskljuenih kola, obima saobraaja i procenta
meunarodnih pruga po sekcijama. Nakon sekcije Ni,
merne stanice bi trebalo postaviti u sekcijama Subotica,
LITERATURA
[1] orevi ., Razvoj dijagnostikog sistema za
Poarevac, Zajear, Beograd itd. Za izabranu sekciju
odravanje eleznikih teretnih kola, Mainski fakultet,
primenili smo model za izbor mikro lokacije mernih
Ni, 2012.
sistema primenom fazi logike. Za svaku deonicu na
sekciji Ni proraunata je ocena. Dobijeni rezultati [2] iak M., Modeliranje u eleznikom saobraaju,
pokazuju da mernu stanicu treba locirati na pruzi Ni Saobraajni fakultet, Beograd, 2003.
Stala, izmeu Nia i Nozrina stajalita (Tabela 6).
[3] Milanovi Z., Primena logike u razvoju modularnog
pristupa u planiranju osnovne ponude eleznikog
Tabela 6. Rezultati modela mikro lokacije mernih stanica
putnikog saobraaja, Saobraajni fakultet, Beograd,
. . . 2007.
1,4 50 103,9 3,41
. . 1,5 50 89,2 7,51 [4] Mitrovic B. Model za lokaciju mernih stanica za
1,6 50 82,2 6,38
. 1,5 50 55,4 3,27 teretna kola na mrei eleznica Srbije, master rad,
. 2 50 27 3,01 Saobraajni fakultet, Beograd 2013.

2,2 30 157 5
. 3 30 137,3 5
. 2 30 122,5 5
. 1,6 30 104,7 3,59
1,6 30 70,9 3,27
. 1,8 30 38,6 3,12

1,6 20 87,5 3,27
- 1,8 20 66,27 3,27
. 1,6 20 56,9 3,27
. . . . 1,6 20 47,9 3,27
. . 1,6 20 23 3,27
1,6 20 11,4 3,27
-
- . 2 90 121,7 9,67
. - . 2 90 132,2 9,67
- 2,4 90 151,5 9,64
Page 472 of 534

ANALIZA SISTEMA BG VOZA PRIMENOM SIMULACIONOG PAKETA

OPENTRACK
ANALYSIS OF THE BGVOZ SYSTEM BY OPENTRACK SIMULATION
SOFTWARE
Milan Milosavljevi1, Sanjin Milinkovi1, Slavko Veskovi1, Irina Branovi2, Slavia Aimovi1
1
Univerzitet u Beogradu - Saobraajni fakultet,
2
Univerzitet Singidunum
Sadraj - Visok kvalitet prevozne usluge je postao osnovni infrastrukture, karakteristikama prevoznih sredstava, ali
uslov opstanka na savremenom transportnom tritu. U uz potovanje zahteva putnika za kvalitetnim prevozom.
saobraajnom sistemu Beograda postoji potreba za Cilj rada je analiza mogunosti uvoenja jo jedne linije
kvalitetnom i pouzdanom gradskom eleznicom sa veom kao i produetak postojee linije sistema BG voza. Sistem
brzinom prevoza, odgovarajuim redom vonje, ali uz sve saobraaja vozova na linijama gradske eleznice
prednosti koje eleznica kao ekonomian i ekoloki modeliran je raunarskom simulacijom. Prilikom izrade
prihvatljiv sistem nudi. U ovom radu predstavljen je simulacionog modela nije uvek mogue uzeti u obzir sve
simulacioni model saobraaja vozova u sistemu BG voza, komponente realnog sistema, pa tako je i ovaj model
na relacijama Batajnica-Panevaki most i Resnik- izraen sa nekim ogranienjima i pretpostavkama koje se
Karaburma. Cilj je da se simulacionim modeliranjem odnose na nain vonje mainovoe i odabir koloseka za
analiziraju efekti pojave konfliktnih situacija u formiranje puteva vonji u stanicama. Pre izrade
saobraaju vozova i proraunaju vremena vonje na ovim simulacionog modela potrebno je upoznati se sa realnom
relacijama kako bi se uz primenu raunara prikazalo sistemom kao i zakonitostima i pravilima saobraaja
ponaanje realnog sistema. vozova. Iako je u radu razmatran sistem BG voza,
Apstract High quality public transport is a key potrebno je pre svega blie upoznavanje sa celokupnim
condition for competitiveness in a modern transport eleznikim vorom Beograd, redom vonje vozova, kao i
market. In Belgrade public transport system there is a sa garniturama koje e se koristiti u sistemu BG voza.
need for a quality and reliable urban passenger rail
transport with increased speed, good timetable, and other 2. SISTEM BG VOZA GRADSKE ELEZNICE
economic and ecological benefits of railway transport.
This paper presents a simulation model of a city railway Stalni porast broja stanovnika u velikim gradovima,
system BgVoz on lines Batajnica-Panevaki most and razdvojenost mesta stanovanja od radnog mesta kao i
Resnik-Karaburma. The aim of the paper is to analyse the zakrenost saobraajnica uz elju putnika da stignu na
results of the simulation model in order to detect the odredite u to kraem roku, dovodi do potrebe da se
conflicts of the trains and to calculate the train running saobraajni sistem bolje organizuje i pobolja. elezniki
times on BgVoz lines. saobraaj je jedan od kljunih vidova prevoza za razvoj i
modernizaciju sistema transporta ne samo ne velikim
1. UVOD rastojanjima ve i prigradskom i gradskom jezgru. Ovaj
vid prevoza prua mnoge pogodnosti kao to su
Od transportnog sistema korisnici prevozne usluge masovnost, odnosno prevoz velikog broja putnika, obino
zahtevaju odreeni kvalitet prevoza koji zadovoljava na kratkom rastojanju od 10 do 50 km, kao i veliku
njihove kriterijume. Najvei znaaj za korisnike imaju frekventnost i brzninu kretanja vozova, to ini kljune
sledei parametri: pouzdanost, brzina prevoza, preduslove za prevoz gradskih i prigradskih putnika. Za
ekonominost, kapacitet, komfor i bezbednost. U velikim uspean sistem prevoza u gradskim sredinama veoma je
gradovima osnovni princip uspene koncepcije moderne vana koordinacija izmeu razliitih vidova prevoza, dok
gradske eleznice je adekvatna frekvencija polazaka je jedan od najvanijih uslova, za to bolje opsluivanje
vozova [1]. Da bi gradska eleznica bila konkurentna, putnika, minimizacija utroka vremena na ekanje voza i
potrebno je obezbediti dovoljan broj garnitura kojima e na sam prevoz. Ovim zahtevima u najveoj meri
se ostvariti odreeni broj polazaka u toku dana, a naroito odgovaraju elektrificirane linije sa elektromotornim
u vrnom asu kada najvei broj putnika putuje ka ili od vozovima, visoki peronima na stanicama i ostale usluge i
radnog mesta, kole i sl. Druga vana karatkteristika objekti koje se nude da bi olakale pristup eleznici (npr.
uspenog eleznikog transportnog sistema je integracija i Park&Ride usluga, veze sa ostalim vidovima itd.).
povezivanje sa ostalim vidovima saobraaja. Realizacijom U cilju pruanja bolje usluge javnog gradskog prevoza u
projekta Gradske eleznice BG voz novi gradski Beogradu, a po ugledu na druge evropske gradove, grad
prevoz, eleznica je pokazala da moe biti konkurentna Beograd je, u saradnji sa JP eleznice Srbije realizovao
ostalim vidovima prevoza, to se najbolje vidi po stalnom projekat Gradske eleznice BG voz novi gradski
porastu broja putnika, ali i pouzdanou saobraaja prevoz. BG voz je sistem gradske eleznice u Beogradu
vozova. Dalji unapreenje usluge gradske eleznice mora koji funkcionie u okviru integrisanog tarifnog sistema i
se paljivo planirati u skladu sa mogunostima eleznike deo je integrisanog sistema naplate Bus Plus. Ovaj tip
Page 473 of 534

javnog prevoza poeo je da funkcionie 1. Septembra ulove, i koje bi zadovoljile sve potrebe gradskih
2010. godine na relaciji Novi Beograd Panevaki most, eleznica. To su (Slika 2):
a 15. aprila 2011. godine linija je produena do Batajnice. 1. EMV serije 412/416,
Radno vreme linije Panevaki most Batajnica je 2. EMV Stadler Flirt,
svakodnevno od 6.00 do 23.30 asova. Planirani interval 3. EMV Siemens Desiro,
sleenja kompozicija je 15 minuta u periodima vrnog 4. EMV Bombardier Talent.
optereenja odnosno 30 minuta u van vrnom periodu,
dok je subotom interval 30 minuta do 12h, a od 12h i
nedeljom 60 minuta.
Na trasi od Panevakog mosta do Batajnice ima 9
stanica/stajalita i to (Slika 1): Panevaki Most, Vukov
spomenik, Karaorev park, Beograd Centar, Novi
Beograd, Toin Bunar, Zemun, Zemun Polje i Batajnica.
Gradsku eleznicu najvie koriste zaposleni, studenti i
srednjokolci. U stanicama Panevaki most i Batajnica
dolazi do preklapanja izmeu linija BG i Beovoza pa
putnici iz prigradskih delova grada mogu da presedaju i
vrlo lako dou do samog gradskog jezgra.
Kako za sada postoji samo jedna linija BG voza, da bi
gradska eleznica bila maksimalno iskoriena, potrebno
je nastaviti sa njenim razvojem. Dalji razvoj se planira u Slika 2. Elektromotorne garniture
tri faze:
1. Nova stajalita Kamendin i Altina-Plavi horizonti. Trenutno se u sistemu BG voza koriste Elektromotorni
2. Produetak prve linije do Ove i izgradnja linije od vozovi serije 412/416, dok su preostale tri garniture
Resnika do Karaburme. priblinih tehnikih karakteristika, dok je razlika u
3. Povezivanje Mladenovca, Lazarevca i Umara sa dizajnu i spoljanjem izgledu [4].
centralnim gradskim jezgrom.
Projekat Gradske eleznice BG voz novi gradski 3. IZRADA MODELA OPEN TRACK ZA DEO
prevoz je odriv i otvoren za dalju nadogradnju, npr. BEOGRADSKOG ELEZNIKOG VORA
elektrifikacijom pruge oko Kalemegdana i povezivanjem
sa Vinjikom banjom, sa aerodromom Nikola Tesla, Simulacioni model sistema BgVoza izraen je u softveru
Dobanovcima kao i buduim linijama metroa. Open Track [2,3] pri emu je uzet u obzir deo
beogradskog eleznikog vora, odnosno pruge kojima
trenutno saobraaju BG vozovi kao i pruge na kojima se
planira uvoenje novih linija BG voza. U modelu postoji
15 stanica, odnosno stajalita, koja su podeljena na dve
linije BG voza.
Jedna linija obuhvata trasu Batajnica Zemun polje
Zemun Toin bunar Novi Beograd Beograd centar
Karaorev park Vukov spomenik Panevaki most
Krnjaa Sebe Ova a druga linija obuhvata sledea
stajalita: Resnik Rakovica Karaorev park Vukov
spomenik Karaburma.
U modelu su koriene tri razliite garniture za saobraaj
BG vozova, koje predstavljaju tri razliite varijante
modela, a to su garniture Stadler Flirt, Siemens Desiro
kao i ve postojea garnitura koja saobraa, garnitura
EMV 412/416.
Za izradu simulacionog modela korien je softverski
paket Open Track, koji je namenjen za kontinualne
simulacije kretanja vozova na mrei. Najvea prednost
ovakvih i slinih simulacionih modela je u tome to se na
jednostavan i brz nain mogu ispitati veliki sistemi kao
to su sistemi kretanja vozova. Za samo nekoliko minuta
mogue je simulirati kretanje vozova i rezultate prikazati
u vidu grafikona i raznih statistika.
Slika 1. Linije obraene modelom
Opis rada modela
Zbog kompleksnosti eleznikog vora Beograd, nisu
Vozna sredstva u sistemu BG voza uzete u obzir sve pruge koje se nalaze u voru kao i drugi
Postoje nekoliko razliitih tipova elektro-motornih
vozovi koji se nalaze na mrei, iako u stvarnosti oni i te
garnitura koje bi bile interesantne za nae transportne
Page 474 of 534

kako utiu na planiranje reda vonje i organizaciju Signal se unosi u model tako to se nakon izbora ikonice
saobraaja u celini. Svi podaci o duinama prostornih za signal u Toolbox meniju, izabere jedna od dve strane
odseka pruga, broja koloseka i poloaja signala na mrei vertex-a, i nakon toga se signal pojavljuje na radnoj
su preuzeti iz planova pruga i definisani su pre poetka povrini. Ovde je potrebno voditi rauna o izboru strane
izrade simulacionog modela [5, 6]. jer postoji razlika izmeu strana vertex-a, jedna strana je
Potrebno je naglasiti da je, zbog ogranienja raspoloive za jedan smer a druga za drugi smer kretanja voza. U
verzije softvera, simulacija vremena vonje vozova modelu su korieni glavni signali (ulazni, izlazni i
vrena za samo etiri voza, po jedan iz svake polazne prostorni), dok su se u stanici Batajnica i Karaburma
stanice, dok je vreme simulacije ogranieno na sat koristili i signali Stop Head, koji oznaavaju da se voz
vremena. mora da se zaustavi do svojom eonom stranom do ovog
signala, i svi vozovi pored signala prolaze brzinom koja je
Podaci o infrastrukturi definisana na trasi.
Na poetku izrade modela, najpre je potrebno definisati Stanino podruje se odreuje oznaavanjem i
sve koloseke, odnosno celokupnu elezniku grupisanjem svih elemenata opcijom Function Group
infrastrukturu. Pored toga potrebno je napraviti i bazu Station Area, a sama stanica se pravi izborom
podataka svih stanica u modelu. odgovarajue ikonice i definisanjem parametara. Sve
Pravljenje modela poinje na sledei nain: Iz toolbox stanice u modelu su posednute, osim Toinog bunara i
palete se bira ikonica vertex koja predstavlja deo na Sebea koji su u modelu predstavljeni kao stajalita, dok
pruzi na kome se jedan deo osobine pruge menja (nagib, se saobraaj na stajalitu Karaorev park regulie iz
brzina, izolovani odsek pruge, itd.) ili mesto gde se nalazi stanice Beograd Centar.
signal. Pored osnovnog vertex-a u modelu postoji i jo
jedan tip vertex-a koji se zove station vertex. On Podaci o voznim sredstvima
predstavlja referentnu taku u modelu i mora da se nalazi Da bi definisali garnituru odnosno voz koji e se kretati
gde i stanina zgrada u svakoj stanici. Ovaj vertex je moraju se definisati podaci o vunom vozilu. To se vri u
stvoren jednostavnim ukljuivanjem opcije station vertex okviru menija Engines, gde se za svako vuno vozilo
u vertex inspector meniju. definisane tehnike karakteristike, brzina, masa, otpori.
Svaka dva postavljenja vertex-a moraju biti povezana, Pored toga bitno je napraviti dijagram vune sile po brzini
izborom ikonice edge, pri emu se mora voditi rauna i podatke sauvati kako bi se lokomotiva mogla koristiti u
o tome kako se povezuje jer e smer u kome se poveu modelu.
dva vertex-a biti smer kretanja voza. Na ovaj nain pruga Nakon definisanja garniture, neophodno je definisati voz,
se deli na deonice, pri emu svaka od njih ima svoje pri emu su za svaki voz definisana vuna vozila
osobine koje se definiu u okviru Edge Inspector (garniture), broj kola u sebi ili broj jedinica, naziv koji
menija. Ovde se mogu definisati duina odseka, zatim koristi kao i koji je tip voza, da li je teretni, IC ili voz za
poluprenik krivine, nagib, kao i da li ima tunela ili ne. prevoz putnika. Svi vozovi u simulacionom modelu su
Takoe moe se definisati i brzina kojom se mogu kretati zapravo elektromotorne garniture za prevoz putnika.
vozovi za razliite kategorije vozova, uz mogunost Kada su definisani svi vozovi, pristupa se definisanju
izbora da ta brzina bude ista za oba smera kretanja. odreenih operacija koje e se odvijati sa vozovima i koje
Ikonica Connector slui za povezivanje delova su iste za sve varijante koje e se simulirati.
koloseka odnosno sekcija ukoliko je model kompleksan Pre svega, neophodno je definisati rute kojim e se
ili ukoliko zbog preglednosti samog modela elimo da garniture kretati, pri emu jedna ruta uvek poinje i
podelimo isti na nekoliko delova. Potrebno je imati dva zavrava se pored nekog glavnog signala to znai da se
konektora, na svakoj strani modela koji elimo da rute definiu za svaki odsek pruge izmeu dva signala.
spojimo konektorima. Nakon izbora nekog od signala od koga e poeti ruta, i
U modelu su na ovaj nain ostvarene veze izmeu dva izborom opcije Routes, pojavljuje se meni u kojem sam
rada lista, u jednom se nalaze stanice Rakovica i Resnik softver automatski pretrauje sve mogue rute od tog
(Slika 3), a u drugom modelu se nalaze sve preostale signala. Odgovarajuu rutu je potrebno prebaciti u model
stanice, kao i neke veze unutar samog radnog lista. preko dugmeta fetch tako da ona moe da ostane u
modelu. Mogue je definisati postojea ogranienja
brzine na pruzi, brzinu kojom e se vozovi kretati kroz
rutu, videti duinu tog dela pruge kao i sve vertex-e koje
obuhvata.
Naredni deo informacija o vozovima u softveru
predstavljaju putanje (Path). One se sastoje od nekoliko
uspeno napravljenih ruta u jednom pravcu kretanja, pri
emu se u okviru jedne putanje moe ukljuiti
neogranien broj ruta.
Slika 3. Izgled jednog dela modela
Page 475 of 534

voz kree po svakoj deonici posebno. Razlog postojanja

vie tipova brzina je taj to se na prugama nalaze razliite
kategorije vozova, i kako nije ista brzina za sve njih na
ovaj nain se lako model moe prilagoditi razliitim
kategorijama vozova.
Za sve tri garniture su korieni isti kursevi sa jedinom
razlikom u tipu voza koji se koristi. Definisano je po
nekoliko kurseva za svaku od linija za oba smera, da bi se
pronala srednja vremena kojima se vozovi kreu, jer se
vozovi nee uvek kretati istim kolosecima kroz
elezniku mreu.
Nakon to se definiu svi kursevi u modelu oni se nalaze
Slika 4. Izgled jedne od putanja na liniji Batajnica Ova u bazi podataka, i svakom od njih je potrebno dodeliti
odgovarajui red vonje. Red vonje se sastoji od
U modelu su definisane dve linije BG voza, Resnik vremena polazaka, zaustavljanja po meustanicama u
Karaburma i Batajnica Ova, tako da su sve putanje sekundama, od podatka da li e se voz zaustaviti u stanici
koje se nalaze u modelu poele upravo u nekoj od ove ili ne, zatim od oznake kursa kao i svih stanica koje se
etiri stanice. Kao i rute i putanje poinju pored glavnih nalaze u okviru kursa.
signala, a to su u ovom sluaju izlazni signali ovih
stanica. U opisu putanje moe se videti koja je zadnja ruta
na putanji, kolika je duina svake od ruta kao i ukupna
duina putanje, koji je poslednji signal, koliko je ruta
ukljueno i tako dalje. Za svaku od linija proizvoljno je
napravljeno po nekoliko ruta koje poinju sa razliitih
koloseka i koje e se koristiti za simulaciju i dobijanje
rezultata.
Poslednji deo i ujedno i najvaniji deo informacija i
podataka o vozovima je maruta odnosno itinerer
garnitura (Itinerery). Jedna maruta se sastoji od nekoliko
uspeno povezanih putanja, pri emu jedna putanja moe
ujedno biti i jedna maruta voza. U samom simulacionom
procesu svakom vozu se dodeljuje lista itinerera sa
Slika 5. Red vonje za liniju Batajnica Ova
prioritetima za svaki itinerer posebno. Kojom marutom
e se voz kretati zavisi od same simulacije, odnosno voz
U modelu postoje redovi vonje za dve linije Batajnica
e uvek ii rutom koja je slobodna i ima najvei prioritet i
Ova u oba smera kao i Resnik Karaburma u oba smera.
tako redom.
Definisana su samo vremena polazaka voza iz stanica, a
U okviru menija Tools postoji opcija Itinerers nakon
uzeto je i to da e se garnitura zaustaviti u svakoj stanici,
ega se otvara lista svih postojeih itinerera. Nov itinerer
pri emu definisano vreme zaustavljanja voza u svakoj
se dodaje izborom iz liste svih putanja koje su prethodno
stanici iznosi 35 sekundi.
definisane, tako da u modelu imamo neki od sledeih
itinerera:
Analiza rezultata simulacije
I:BAT_[1091]-OVA_[2995]
Pre poetka simulacije potrebno je izvriti izbor rezultata
I:OVA_[2927]-BAT_[1347]
koje elimo da posmatramo i analiziramo. Za analizu su
I:RES_[57]-KAR_[3259]
odabrani podaci o vremenu vonje, zaustavljanja i
I:KAR_[3268]-RES_[32]
kanjenja kako u samim stanicama tako i na otvorenoj
Brojevi u zagradi oznaavaju lokacije izlaznih signala iz
pruzi. Pored toga podeava se i nain na koji e se podaci
stanica odnosno lokacije signala do kojih voz mora da se
prikazati na izlazu, grafikoni, tabele i animacije.
zaustavi u krajnjim stanicama.
U modelu postoje tri varijante koje su simulirane [7].
Na kraju ostaje jo jedan deo podataka koji moraju da se
Varijante su iste sa aspekta linija na kojima su se
definiu pre simulacije. To su podaci o kretanju vozova na
garniture kretale, a jedina razlika je u vrsti garniture koja
mrei u toku nekog perioda dana, a termin koji se koristi u
se kree, tj. u razmatranim tipovima garnitura i njihovim
programu OpenTrack je Course. Kurs se sastoji od niza
tehnikim i vunim karaketristikama (Slika 2). U varijanti
itinerera sa definisanim redovima vonje. Nakon
1 korien je BG voz 1, u varijanti 2, BG voz 2, a u
pokretanja simulacije svako zaustavljanje voza i svaki
varijanti 3 garnitura BG voza 3. Takoe potrebno je
prolazak voza kroz neku od stanica se belei i poredi se sa
naglasiti da je maksimalna brzina kojom se vozovi kreu
planiranim vremenima, ukoliko su ta vremena definisana.
kroz mreu 90km/h jer je to preporuena brzina za
Svaki kurs moe da se sastoji od nekoliko razliitih
kretanje vozova unutar BG vora. U sluaju da ovo
itinerera, kojima je dodeljen prioritet koji e se potovati
ogranienje nije uzeto u obzir, rezultati simulacije bili bi
prilikom kretanja voza. Najpre se unosi ID kursa, nakon
znaajno drugaiji i bili bi vie zavisni od tehnikih
toga daje se blii opis samog kursa, a potom je izabran
karakteristika vozila.
voz koji e saobraati na toj liniji. Deo speedtype je u
modelu uvek Reihe R, a on predstavlja brzine kojima se
Page 476 of 534

U modelu je najvie panje usmereno na izraunavanje stanice. U ovom sluaju kod varijante 3 se javljaju
vremena vonje za sve tri varijante za obe posmatrane najvea vremena vonje i ona iznose 19 minuta i 30
linije i za poreenje dobijenih rezultata. Pored toga, sekundi za smer Karaburma Resnik odnosno 19 minuta
razmatrana je i pojava konfliktnih situacija u modelu, i 50 sekundi za suprotan smer. Najmanje vremena vonje
odnosno situacije nepredvienog zaustavljanja nekih od su za varijantu 2 i iznose za smer Karaburma Resnik 18
vozova na nekom od signala, pri emu je panja usmerena minuta i 41 sekunda odnosno 19 minuta za suprotan smer.
na deonicu pruge od Panevakog mosta do Posmatrajui dobijene rezultate za obe varijante moe da
Karaorevog parka. se konstatuje da nema velike razlike u vremenima vonje
Rezulati simulacionog modela dali su podatke o vremenu izmeu sve tri garniture, to je i pretpostavljeno s obzirom
vonje vozova (Slika 6). Ukupno vreme vonje od na ogranienja infrastrukture. Donosioci odluke o izboru i
Batajnice do Ove kada je u pitanju Varijanta 1 je 32 investicijama u nove garniture mogu koristiti rezultate
minuta i 22 sekunde, dok je ovo vreme vonje za ovog modela uz dodatne podatke o tehniko-tehnolokim,
varijantu 2, 33 minuta i 58 sekundi. Za varijantu 3 to eksplotacionim i drugim karakteristikama garnitura.
vreme vonje iznosi 34 minuta i 40 sekundi.
Za suprotan smer ukupna vremena vonje su 31 minut i Analiza konfliktnih situacija
37 sekundi za varijantu 1, za varijantu 2 vreme vonje je Drugi deo analize dobijenih rezultata odnosi se na neke
33 minuta i 9 sekundi, dok je za varijantu 3 to vreme karakteristine take na pruzi. To su dva signala, prostorni
vonje jednako 33 minuta i 55 sekundi. signal ispred stajalita Vukov spomenik sa strane
Panevakog mosta i Karaburme ija je oznaka u modelu
element 3520 i prostorni signal ispred stajalita
Karaorev park sa strane Rakovice, ija je oznaka 3552.
Slika 6. Grafik ukupnog vremena vonje po varijantama

za relaciju Batajnica-Ova
Na Slici 6 moe se videti da je za smer Batajnica Ova

najvie vremena potrebno BG vozu 1, dok je za smer
Ova Batajnica najvie vremena u vonji provela
garnitura BG voz 3. U oba sluaja najmanje vremena u
vonji provede garnitura BG voza 2. Slika 8. Konfliktne situacije za varijantu 1
Ukupna vremena vonje za planiranu trasu od Resnika do
Karaburme (faza II izgradnje BgVoza) za sve tri varijante Na Slici 8, mogu se videti vremena vonje vozova, kao i
su predstavljena su na Slici 7. zadravanja po meustanicama na posmatranoj relaciji za
varijantu 1, kao i delovi linija koje saobraaju na relaciji
Karaburma Resnik u oba smera i to na onim delovima
koji su zajedniki za ove dve relacije. Takoe, na Slici 8,
na grafikonu saobraaja vozova, prikazane su i konfliktne
situacije koje se mogu javiti (oznaene su kruiima).
Prikazani grafikon saobraaja vozova je za relaciju
Batajnica Ova za varijantu 1. Moe se uoiti da
postoje konfliktne situacije koje predstavljaju ekanje
voza ispred signala. To su signali 3520 i 3552, pri emu je
raznim varijantama saobraaja garniture u razliitom
vremenskom period utvreno da je e voz koja saobraa
na trasi Karaburma Resnik ekati u proseku 92 sekunde
na signalu 3520 ukoliko se otprema u intervalu od sedam
do deset minuta nakon to je otpremljen voz iz stanice
Slika 7. Grafik ukupnog vremena vonje po varijantama Ova i koji se kree ka Batajnici. Ukoliko se voz otpremi
za relaciju Resnik Karaburma pre i posle ovog vremena nee imati nikakvih ekanja.
Pored ovoga javlja se i ekanje na signalu 3552 pri emu
Na osnovu Slike 7, moe se vidi da su vremena vonje za ovde postoje dve varijante, da voz iz Resnika eka na
sve varijante priblino ista i da e u sve tri varijante, vozu prolaz voza iz pravca Batajnice i da voz iz pravca
biti potrebno oko dvadeset minuta od poetne do krajnje
Page 477 of 534

Batajnice eka na voz iz pravca Resnika. Ukoliko je to simulacionog modela mogu se koristiti u
vreme vee od 10 minuta nee se javiti nikakve smetnje ni viekriterijumskoj analizi pri odluivanju o investicijama i
ekanja. planiranju novog reda vonje i daljeg razvoja gradske
eleznice.
ZAHVALNOST
Ovaj rad je je podran od strane Ministarstva nauke i
tehnologije Republike Srbije (br. projekta 36012).
LITERATURA
[1] iak, M. Organizacija eleznikog saobraaja II,
Saobraajni fakultet, Beograd, 2005.
[2] Huerlimann, D. and Nash, A. Open Track
Simulation of railway network Version 1.3.,
Institute for Transport Planning and Systems, Zurich,
2010.
Slika 9. Grafik ekanja na signalima po varijantama [3] Fischer, U., Mirkovi, S., Milinkovi, S., Schbel,
A., Possibilities for integrated timetables within the
Na osnovu poreenja sve tri varijante (Slika 9) moemo Serbian railway network. Facta universitatis-series:
da potvrdimo ve dobijene rezultate simulacije, da se Mechanical Engineering, Vol. 10, 145-156, 2012.
najvea ekanja na signalu 3520 javljaju kod varijante 1,
da je najvee ekanje na signalu 3552 u prvom sluaju [4] Generalni projekat novih elektromotornih vozova za
podjednako za varijantu 1 i 3 a da je najvee ekanja za potrebe JP eleznice Srbije, Beograd, 2007.
signal 3552 u drugom sluaju onda je to varijanta 2. [5] Putniki sistem eleznikog vora Beograd
ekanja koja se javljaju na ovim signalima nisu velika, ali Modeliranje i utvrivanje propusne moi, ISF,
ipak postoje, to ukazuje da se o tome mora voditi rauna Beograd, 1999.
o tome kada e se koji voz otpremati iz svoje polazne
stanice prilikom planiranja reda vonje. To je posebno [6] Putniki sistem eleznikog vora Beograd Metode
izraeno za stanicu Karaburma u kojoj se javilo ekanje, i relevantni parametri za utvrivanje propusne moi,
odnosno zakanjenje voza u polasku, to bi moglo da ISF, Beograd, 1998.
doprinese da se poremeti celokupan red vonje i da [7] Milosavljevi, M. Simulacija kretanja vozova u
prouzrokuje kanjenja narednih vozova. sistemu BG voza primenom softverskog paketa Open
Track, master rad, Saobraajni fakultet, Beograd,
4. ZAKLJUAK 2013.
Sistem BG voza kao i celokupan sistem beogradskog
eleznikog vora ima veliki potencijal za vee uee u
saobraajnom sistemu Beograda. Dosadanja iskustva sa
organizacijom i eksploatacijom ove gradske eleznice
pokazuju da su oekivanja prevaziena. Vozovi
saobraaju bez kanjenja, broj putnika je sve vei, to
navodi na zakljuak da unapreenjem BgVoza i daljim
razvijanjem, grad Beograd moe imati mnogo koristi, dok
e putnici dobiti, brz, efikasan, bezbedan i pouzdan sistem
prevoza.
Izgradnjom drugog koloseka do Paneva, zavretkom
eleznice stanice Beograd centar, kao i osposobljavanjem
i prilagoavanjem ostalih stanica u voru mogle bi se u
ovaj sistem uvesti i jo neke linije, tako da svi delovi
grada budu povezani i da putnici iz svih krajeva mogu
stii na svoje odredite za relativno kratko vreme.
Rezultati dobijeni simulacijom pokazali su da pri zadatim
uslovima dobijamo odlina vremena vonje na
posmatranim linijama, kao i da ne postoje neke velike
razlike izmeu posmatranih elektromotornih garnitura.
Rezultati dobijeni simulacionim modelom su samo
poetne analize koje su ograniene primenjenom
studentskom verzijom softvera OpenTrack. Detaljniji
rezultati mogli bi se dobiti primenom pune verzije
softvera pri emu bi se mogao simulirati saobraaj svih
vozova u voru i eleznikoj mrei Beograda. Rezultati
Page 478 of 534

PRIKAZ STRUJNOG I TEMPERATURNOG POLJA IZRAUNATIH LB

METODOM U PROGRAMU ZA POST-PROCESIRANJE PARAVIEW
VISUALISATION OF FLOW AND TEMPERATURE FIELD CALCULATED

BY LB METHOD IN POST-PROCESSING SOFTWARE PARAVIEW
Jelena Teki, Predrag Teki, Milo Rackovi

Prirodno-matematiki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Sadraj U radu je prikazan nain za vizualizaciju hardverska nezavisnost razvijenog softvera, takoe,
podataka, koji nastaju kao rezultat programa za postignuta su znaajna ubrzanja izvravanja simulacije u
simulaciju toka fluida, pomou softvera za post odnosu na programe koji se izvravaju sekvencijalno na
procesiranje ParaView. Date su osnovne jednaine centralnim procesorskim jezgrima, to je i pokazano u
Lattice Boltzmann metode za strujanje fluida radu [7].
implementirane u solver za simulaciju toka fluida.
Program simulira tok fluida i temperaturna polja u 2. MATEMATIKI MODEL I METOD
ogranienom domenu i odreuje polje brzina i SIMULACIJE
temperaturno polje koji se zatim post procesiraju u
softveru ParaView. Prikaz polja strujanja i temperaturnih Lattice Boltzmann-ova jednaina koja opisuje strujanje
polja dat je na primeru prirodne konvekcije u kvadratnoj fluida pod dejstvom sila, korienjem BGK aproksimacije
upljini. moe se napisati u obliku:
Abstract In this paper a data visualization, which are ( ) ( )

result of fluid flow simulation software, using post ( ) ( ) (1)
processing software ParaView has been presented. Basic
Lattice Boltzmann method equations that have been
Ovde je ( ) raspodela gustine estica, a
implemented in this fluid flow solver are given. Software
simulates fluid flow and temperature fields in limited ravnotena raspodela gustine estica na poziciji u
domain and results, velocity field and temperature field, trenutku sa vektorom brzina . je sila koja deluje na
are post processed using ParaView. Visulisation of fluid, a je vreme relaksacije. Makroskopske vrednosti
velocity field and temperature field has been presented on gustine treba da zadovolje sledee jednaine:
natural convection flow in a square cavity example.
(2)
1. UVOD (3)
Program za simulaciju toka fluida i temperaturnih polja je Gornje LB jednaine zamenjuju Navier-Stokes-ove
razvijen od strane autora [6]. Solver koji prestavlja jednaine u CFD uz odgovarajui izbor mree i ( ).
centralni deo razvijenog programa implementira Lattice Oblik funkcije ravnotene raspodele gustine estica mora
Boltzmann metodu za raunanje (simuliranje) toka fluida. biti izabrana tako da za fluid vai princip odranja mase i
Metoda koja je implamentirana izuzetno je pogodna za koliine kretanja. Za dvodimenzioni D2Q9 model,
paralelizaciju, s obzirom na tu injenicu, program je ravnotena raspodela gustine estica je data kao:
napisan tako da se izvrava paralelno na vie procesorskih
jezgara koristei potencijal ipova novih grafikih kartica ( )
(4)
(GPU) i/ili ipova novih procesora sa vie jezgara (CPU).
Makroskopsko temperaturno polje opisano je korienjem
Kopjuterska dinamika fluida (Computational Fluid
LBE za funkciju raspodele energije, bez disipacije usled
Dynamics) je oblast kojoj pripada napisan program.
viskoznih sila, koja moe biti napisana kao:
Programi iz ove oblasti zahtevaju da pored pisanja koda
za sam solver, koji slui za izraunavanje simulacije,
( ) ( )
postoji nain i za pre i post procesiranje. Jedan od
programa otvorenog koda koji se koristi za post ( ) ( ) (5)
procesiranje dobijenih rezultata je ParaView. ParaView je
softver otvorenog koda koji se koristi za analizu i Gde je relaksaciono vreme za energetsku jednainu.
vizualizaciju podataka [4][5]. Funkcija raspodele energije u ravnotenom stanju
moe biti napisana kao:
Program je napisan u Java programskom jeziku i koristi
OpenCL standard za paralelno izvravanje algoritma. ( )
(6)
Izborom ovakve arhitekture, postignuta je softverska i
Page 479 of 534

jezika, potrebno bi bilo da koristimo Java Native

Ovde je makroskopska veliina temperature definisana Interface (JNI) za pozivanje konkretnih
sa: metoda/procedura. JOCL je biblioteka koja nam
(7) omoguava da koristimo OpenCL ureaj bez direktinih
poziva JNI metoda.
Viskozitet i toplotna difuzivnost su povezane sa
vremenima relaksacije sa
( ) (8)
( ) (9)
Za problem prirodne konvekcije u kvadratnoj upljini,

prikazan na Slici 2., sila u jednaini (1) je uz korienje
Boussinesq-ove aproksimacije data kao:
( ( ) ) (10)
Gde je koeficijent toplotnog irenja, gravitaciono

ubrzanje, a referentna temperatura.
Strujanje fluida kao posledica razlike temperatura moe

se u bezdimenzionom obliku definisati preko Rayleigh-
ovog broja
(11)
Gde je
(12)
(13)
neophodno za izraunavanje definisane

jednainom (10) rauna se iz Rayleigh-ovog broja uz
pretpostavku da je =1 a H=N, gde je N broj latica u
pravcu H.
U ovoj simulaciji, funkcija raspodele gustine estica i

funkcija raspodele energije date jednainama (1) i (5) su
reene u dva koraka, t.j. kolizionog koraka i streaming
koraka. Takoe, pri raunanju koriena su samo prva dva
lana, na desnoj strani jednaine (6) [3].
3. STRUKTURA PROGRAMA
Na Slici 1, prikazan je dijagram strukture programa za Slika 1. Dijagram strukture programa

simulaciju toka fluida u kvadratnoj upljini. Program je
napisan u kombinaciji Java programskog jezika i OpenCL U host delu programa postavljaju se vrednosti za
standarda. Sastoji se iz host dela koji se izvrava u Java makrosokopske promenljive, vri se inicijalizacija
programskom jeziku i metoda/procedura (kernel-a) koji su funkcija za strujanje i temperaturu. Zatim se pozivaju
napisani po OpenCL standardu i izvravaju se na ureaju kernel-i, kojima se prosleuju podaci nad kojima e se
koji podrava OpenCL standard (npr. grafika kartica). vriti izraunavanje i oni se izvravaju paralelno na
Koriena je biblioteka JOCL (Java OpenCL Library) [8], OpenCL ureajima (u ovom sluaju, grafikoj kartici).
napisana u java programskoj jeziku, kao veza izmeu Program sadri dva kernel-a, prvo se poziva kernel koji
Java programskog jezika i OpenCL-a. vri raunanje graninih uslova, makroskopskih veliina,
ravnotene funkcije, collision i streaming za strujanje.
Korienje ureaja za izraunavanja pomou OpenCL-a Nakon toga se poziva kernel koji rauna granine uslove,
zahteva i driver-e za upravljanje samim ureajem makroskopske veliine, ravnotene funkcije, collision i
(grafikom karticom). OpenCL driver-i, za Windows streaming za temeperaturu.
platformu se nalaze u paketu OpenCL.dll. S obzirom na tu
injenicu, da bi ureajem upravljali iz Java programskog
Page 480 of 534

U toku izvravanja programa, koristi se metoda u host dve vrste VTK XML fajlova, paralelni i serijski, koji
delu programa, koja rezultate izraunavanja dobijene sa mogu sadrati podatke o struktuiranim i nestruktuiranim
OpenCL ureaja, upisuje u format (.vti fajl) koji je skupovima podataka.
prilagoen ParaView softveru. Metoda je napisana tako
da dobijene rezultate izvravanja simulacije zapisuje u U ovom primeru korien je XML format fajlova sa
formatu koji je mogue iskoristiti za postprocesiranje ekstenzijom .vti poto fajl sadri serijske struktuirane
(vizualizaciju). podatke o slici. Na Slici 3 prikazana je struktura jednog
file-a zapisanog u XML VTK formatu pogodnog za
4. OPIS PRIMERA I PRIKAZ REZULTATA U postprocesiranje softverom ParaView.
SOFTVERU PARAVIEW
Primer predstavljen u ovom radu je simulacija prirodne

konvekcije toka, koji se koristi kao benchmark primer za
poreenje i testiranje koda. Kvadratna upljina (square
cavity) visine H, ispunjena vazduhom, prikazana je na
Slici 2, gornji i donji zid kvadratne upljine su adijabatski
(adiabatic), desni zid je konstantno hladan, a levi zid se
uniformno greje. Primer je uraen za Rayleigh-ov broj od
103 do 105, Prandtl-ov broj je fiksiran na 0.71, jer je
square cavity ispunjen vazduhom.
Simulacija problema uraena je kombinacijom Java

programskog jezika i koda napisanog u skladu sa OpenCL
specifikacijom. Na kraju simulacije rezultati su upisani u
fajl VTK formata, za dalje postprocesiranje pomou
softvera ParaView.
Slika 3. Primer XML koda
Element VTK fajla koji je na nivou dokumenta sadri

informaciju o tipu VTK fajla (u ovom primeru korien je
ImageData tip), verziji i redosledu bajtova. Sledei XML
element je ImageData koji sadi podatake o dimenzijama
slike po X, Y i Z osi, poetku osa i razmaku podeoka osa.
Zatim se navodi Piece element, koji sadri dimenzije dela
podataka koji e biti prikazani, a u okviru Piece elementa
navodi se element PointData. Element PointData sadri
DataArray elemente. Svaki DataArray element sadri
podatke o nazivu tog elementa, tipu i formatu (binarni ili
Slika 2. Prirodna konvekcija u kvadratnoj upljini ASCII) podataka koje sadri, takoe ukoliko su podaci
koji e biti navedeni u okviru ovog elementa vektorski
Softver ParaView je aplikcija koja u svojoj osnovi koristi onda se navodi i podatak o dimenziji tog vektora. Zatim
Visualization Toolkit (VTK) [9] skup biblioteka koje se se u okviru ovog elementa navodi skup podataka koji
koriste i za vizualizaciju podataka. VTK skup biblioteka treba da bude vizualizovan, u prikazanim primerima to su
omguava rad, (metode za itanje i pisanje) sa podaci o temperaturi (scalar) i podaci o brzini (vector).
popularnim formatima za uvanje podataka, a koristi i
svoje formate za reprezentaciju podataka. Postoje dve Program je izmenjen tako da podaci izraunavanja
vrste VTK formata, stari (Legacy) format, i noviji, simulacije budu sauvani u file-ovima formiranim u
XML, format. skladu sa opisanim pravilima XML VTK formata.
Kreirani su posebni fajlovi za svaki korak simulacije toka
Stari format koristi ASCII naslove koji razdvajaju grupe fluida u kvadratnoj upljini, kako za temperaturna polja,
podataka, dok podaci mogu biti binarni ili ASCII. Novi tako i za polja strujanja (strujnice), za Rayleigh-ov broj
format koji je zasnovan na XML-u grupie podatke u od 103 do 105.
XML tagove, podaci u okviru ovih tagova mogu biti
ASCII ili binarni. XML format ima sledee prednosti: Vizualizacija podataka, pomou softvera ParaView,
podrava prenosno binarno kodiranje, proizvoljan pristup dobijenih na osnovu paralelnog izraunavanja
podacima, big endian i little endian raspored bajtova, (simulacije) na grafikoj kartici, je prikazana na slikama
kompresiju podataka, delovi podatka mogu biti u od 4-9. Na slikama 4-6 su prikazana temperaturna polja za
razliitim fajlovima i razliiti tipovi podataka koji su Rayleigh-ov broj od 103 do 105, a na slikama od 7-9
upisani u VTK fajlove imaju razliite ekstenzije. Postoje prikazane su strujna polja (strujnice) za Rayleigh-ov broj
od 103 do 105.
Page 481 of 534

Slika 4. Temperaturna polja za Ra=103 Slika 7. Strujnice za Ra=103
Page 482 of 534

Program, koji je napisan za potrebe simulacije strujanja [1] Y. Shi, T.S. Zou, Z.L. Guo, Thermal Lattice
fluida i temperaturnih polja, se izvava paralelno na Bhatnagar-Gross-Krook Model For Flows with Viscous
arhitekturama sa vie procesorskih jezgara i nezavistan je Heat Dissipation In The Incompressible Limit
od platforme na kojoj se izvrava. Paralelnim Physics.Rev. E70:66310(2004)
izvravanjem programa postignuta su bolje performanse
[2] S. Hou, Q. Zou, S. Chen, G.D. Doolen, A.C. Cogley,
(brzina) izraunavanja simulacije, a izborom arhitekture
Simulation of Cavity Flow by the Lattice Boltzmann
je postignuta platformska nezavisnost programa.
Method, Journal Of Computational Physics, 118,329,
Pokazano je da se za post procesiranje rezultata simulacija
(1995)
ovog programa moe uspeno koristiti softver ParaView.
ParaView se, takoe, moe koristiti na vie razliitih [3] A.A. Mohamad, Lattice Boltzmann Method,
platformi, pa se kombinacijom ova dva softvera dobija Springer (2011)
efikasan, platformski nezavistan paket za kompjutersku
simulaciju tokova fluida. [4] ParaView User's Guide v3.12, Kitware
[5] ParaView, http://www.paraview.org/, Kitware
Pravci daljeg istraivanje vezano za postprocesiranje
rezultata simulacije bili bi vezani za prikaz rezultata [6] Teki, P., Raenovi, J., Luki, N., Popovi, S.,
simulacije u realnom vremenu, ili kreiranje animacije od Lattice Boltzmann simulation of two-sided lid-driven
dostupnih podataka. U tom sluaju bilo bi potrebno flow in a staggered cavity, International Journal of
napisati poseban modul programa koji bi se koristio Computational Fluid Dynamics, (ISSN 1061-8562), Vol.
postprocesiranje. Takoe, jedan od pravaca bi mogao biti 24, Issue 9, pp. 383-390, 2010.
uporeivanje mogunosti softvera ParaView, vezano za [7] Teki, P., Raenovi, J., Rackovi, M.,
postprocesiranje rezultata simulacije toka fluida, sa nekim Implementation of the Lattice Boltzmann Method on
od komercijalno dostupnih softvera kao to je MATLAB. Heterogeneous Hardware and Platforms using OpenCL,
Advances in Electrical and Computer Engineering,
(ISSN: 1582-7445), Vol. 12,No 1, pp. 51-56, 2012.
[8] Java OpenCL Library - JOCL, http://www.jocl.org/
[9] Visualization Toolkit - VTK, http://www.vtk.org/
Page 483 of 534

MERENJE EFIKASNOSTI RENIH PRISTANITA PRIMENOM DEA I SFA

METODE
EFFICIENCY MEASUREMENT OF RIVER PORTS USING DATA
ENVELOPMENT ANALYSIS AND STOCHASTIC FRONTIER ANALYSIS
Danijela Pjevevi, Ivana Vukievi, Milo Nikoli, Katarina Vukadinovi
Univerzitet u Beogradu-Saobraajni fakultet, Beograd
Sadraj U radu je prikazana primena DEA (Analize Grafiki prikaz promene prometa po godinama
obavijanja podataka) i SFA (Analiza stohastikih dat je na Dijagramu 1.
granica) metode za merenje efikasnosti renih
pristanita na Dunavu na teritoriji Srbije. Razmatra se Ukupan promet u pristanitima
efikasnost pet pristanita na osnovu izabranih resursa, 3500.0

3000.0
ukupne duine keja i broja dizalica angaovanih pri 2500.0
Promet
2000.0
pretovaru, kao i njihovog ostvarenog prometa. 1500.0
1000.0
Abstract This paper presents the application of DEA 500.0
0.0
(Data Envelopment Analysis) and SFA (Stochastic 2007 2008 Godine 2009 2010
Frontier Analysis) methods for measuring the

A B C D E
efficiency of river ports on the Danube in Serbia.
Authors discuss the efficiencies of five ports on the
basis of the chosen resources, which are the total quay Dijagram 1. Promet tereta u pristanitima za period 2007.
length and the number of quay cranes, and their do 2010. godine
products which are throughputs. Sa Dijagrama 1., moe se zakljuiti da
ostvareni promet u pristanitima varira.
1. UVOD U Tabeli 2. je prikazana procentualna
U radu su primenjene i poreenje dve metode promena prometa u posmatranim pristanitima.
efikasnosti na primeru pet renih pristanita na Dunavu Tabela 2. Procentualne promene ostvarenog prometa
na teritoriji Srbije. Promet odgovara poznatom po pristanitima u periodu od 2007.-2010.
god.
ostvarenom prometu pristanita, a za potrebe
Promene ostvarenog prometa (u %)
predloene analize izabrane su dve ulazne promenljive,
duina keja i broj dizalica. Tokom daljih istraivanja Pristanite 2007. - 2008. 2008. - 2009. 2009. - 2010.
ostali resursi e biti ukljueni u modele. A -23% -22% -14%
Izvrena je analiza efikasnosti predloenih B 4% -35% 42%
pristanita korienjem DEA (Analiza obavijanja C 20% -64% -1%
podataka) i SFA (Analiza stohastikih granica) metode
D -30% -11% 14%
ukljuujui duinu keja, broj dizalica i ostvareni
E -26% -35% 44%
godinji promet tereta u pristanitima u periodu od
2007 do 2010. godine.
U pristanitu A promet je u opadanju.
U Tabeli 1., dat je prikaz ostvarenog prometa
Pristanite B belei blagi rast od 4% 2008. godine a
tereta (u hiljadama tona) za period od 2007. do 2010.
zatim 2010. godine znatan porast prometa od 42%.
godine.
Kod pristanita C, 2008. godina donosi poveanje
Tabela 1. Promet tereta (u hiljadama tona) u periodu od
2007.-2010. god. prometa od 20%, a zatim je u opadanju. Pristanita D i
Pristanite 2007 2008 2009 2010 E belee pad do 2009. godine i ponovni rast 2010.
A 389.6 299.5 234.6 200.7 godine, i to za 14% u pristanitu D, odnosno za 44% u
B pristanitu E.
2923.5 3030.4 1956.2 2782.6
C Zbog naina prikupljanja i obrade podataka u
2123.4 2541.9 909.2 896.7
Republikom zavodu za statistiku, nisu nam bili
D 1275.2 890.7 791 903.2
dostupni podaci za 2011. i 2012. godinu, tako da nisu
E 1788.9 1316.7 852.4 1224.1
ni razmatrani.
Ideja ovog rada jeste da se ispita efikasnost
posmatranih pristanita korienjem DEA i SFA
Page 484 of 534

metode, kao i da se izvri poreenje ove dve metode na vrednosti njenih ulaznih promenljivih (virtuelni ulaz).
istom skupu podataka [5], [6]. CCR ratio model izraunava ukupnu tehniku
efikasnost u koju su ukljuena i ista tehnika
2. ANALIZA OBAVIJANJA PODATAKA I efikasnost i efikasnost kao posledica razliitih obima
ANALIZA STOHASTIKIH GRANICA poslovanja. Pretpostavlja se dakle konstantni prinos na
Analiza obavijanja podataka [3], [4] (Data obim, odnosno da poveanje vrednosti angaovanih
Envelopment Analysis DEA) je tehnika ulaznih promenljivih treba da rezultuje u
matematikog programiranja koja se koristi za proporcionalnom poveanju ostvarenih izlaznih nivoa.
odreivanje relativne efikasnosti organizacija koje Moe se pokazati da vrednost hk ne zavisi od jedinica u
imaju vie raznorodnih ulaza i koriste ih za stvaranje kojima se posmatraju izlazne i ulazne promenljive, pri
vie raznorodnih izlaza. emu su naravno ove jedinice iste za sve DMU.
Organizacija iju efikasnost treba proceniti u Poto i za k tu DMU za koju se trai
terminologiji DEA naziva se jedinica o kojoj se odluuje maksimalna efikasnost (1) vai uslov (2), oigledno je
ili jedinica odluivanja (Decision Making Unit da vai 0<hk 1. Ako je vrednost za hk u funkciji cilja
DMU). jednaka 1, onda je k ta DMU relativno efikasna, a ako
Charnes, Cooper i Rhodes su predloili da se za je manja od 1 DMUk je relativno neefikasna i vrednost
svaku DMU rei optimizacioni zadatak (u literaturi hk pokazuje za koliko procentualno ova jedinica treba
poznat kao CCR ratio model) kojim bi trebalo odrediti da smanji svoje ulaze. DMUk se moe smatrati potpuno
vrednosti promenljivih, koje su teinski koeficijenti efikasnom ako, i samo ako, dostignua drugih DMU ne
obezbeuju dokaz da bi se neki od njenih ulaza ili
pridrueni svim ulazima i izlazima, ur i i tako da
izlaza mogao poboljati bez pogoravanja nekog od
njena efikasnost bude maksimalna. Za k-tu jedinicu njenih preostalih ulaza ili izlaza.
optimizacioni zadatak glasi[3], [4]:
s
Analiza stohastikih granica (Stochastic frontier
u r y rk analysis) - Proizvodnu funkciju stohastikih granica (5)
Max hk (u , ) = r =1
m su nezavisno predloili Aigner, Lovell i Schmidt
x
i =1
i ik (1977) [1] i Meeusen i Broeck (1977). [7] Predloena
proizvodna funkcija obuhvata greku koja se sastoji od
(1) dve komponente. Prva komponenta greke je sluajna,
s
a druga se odnosi na tehniku neefikasnost. Ova
u r yrj
funkcija moe biti zapisana kao:
r =1
1 , j = 1, 2, ..., n
m
Yi = xi + (Vi U i ) , i = 1, N
x
i =1
i ij
(5)
(2) gde su:
ur 0 , r = 1, 2, ..., s Yi - proizvodnja ili logaritam proizvodnje i-te firme;
(3) xi - k 1 vektor ulaza i-te firme;
i 0 , i = 1, 2, ..., m - vektor nepoznatih parametara;
(4)
Vi - sluajna promenljiva normalno raspodeljena
N (0, V ) ;
2
gde su:
hk relativna efikasnost k te DMU; U i - nenegativna sluajna promenljiva normalno

N (0, U ) , koja predstavlja tehniku
n broj DMU koje treba porediti; 2
raspodeljena
m broj ulaznih promenljivih;
s broj izlaznih promenljivih; neefikasnost proizvodnje; pri emu su Vi i U i
ur teinski koeficijent izlazne promenljive r; nezavisne sluajne promenljive.
i teinski koeficijent ulazne promenljive i. U ovom radu je korien Kob-Daglasov model
Relativna efikasnost hk, k-te jedinice DMUk, je koji obuhvata i vremensku komponentu:
definisana kao odnos teinske sume vrednosti njenih
izlaznih promenljivih (virtuelni izlaz) i teinske sume
Page 485 of 534

Yit = xit + (Vit Uit ) , i = 1, N t = 1, T Tabela 3. Prikaz ulaznih i izlaznih promenljivih
Duina keja
(6)
Pristanite
hiljadama
Promet (u
dizalica
Godina
(Izlaz)
(Ulaz)
(Ulaz)
tona)
Broj
gde su:
Yit - logaritam proizvodnje i-te firme u periodu t; 2007 560 6 389.6

xit - k 1 vektor logaritama ulaza i-te firme u A
2008 560 6 299.5
2009 560 6 234.6
periodu t;
2010 560 6 200.7
Vit - sluajna promenljiva normalno raspodeljna 2007 500 7 2923.5
N (0, V ) ;
2 2008 500 7 3030.4
B
2009 500 7 1956.2
( ( t T ))
U it = U i 2010 500 7 2782.6
(7) 2007 950 16 2123.4
- parametar ija se vrednost odreuje; 2008 950 16 2541.9
C
2009 950 16 909.2
3. ODREIVANJE EFIKASNOSTI 2010 950 16 896.7
PRISTANITA
2007 720 5 1275.2
Analizira se efikasnost pet pristanita: A, B,
D 2008 720 5 890.7
C, D i E u periodu od 4 godine. Ova pristanita su
2009 720 5 791
uzeta u razmatranje kao pristanita istog,
2010 720 5 903.2
meunarodnog statusa.
Procena efikasnosti posmatranih pristanita 2007 760 5 1788.9
zapoinje izborom odgovarajuih ulaznih i izlaznih E 2008 760 5 1316.7
veliina. Za ulazne promenljive korieni su: ukupna 2009 760 5 852.4
duina keja i broj dizalica, a kao izlazna promenljiva 2010 760 5 1224.1
godinji promet tereta. Duina keja je znaajna sa
aspekta dimenzija brodova koji mogu da pristanu u U tabeli 4. dat je prikaz efikasnosti
pristanite, a samim tim i koliine tereta koji se posmatranih pristanita po godinama primenom DEA
pretovara. Broj dizalica utie direktno na poveanje metode, kao i srednja efikasnost.
propusne sposobnosti luke pri pretovaru tereta pa je
stoga uvren u ulazne promenljive. Tabela 4. Efikasnost primenom DEA metode
Ukupna koliina tereta koja se pretovari na DEA Efikasnost
pristanitu u toku godine predstavlja godinji promet
2007 2008 2009 2010
tereta.
A 0.155 0.115 0.139 0.084
Pregled vrednosti ulaznih i izlaznih
5 3 9 1
promenljivih po pristanitima i godinama dat je u 1.000 1.000 1.000 1.000
Tabeli 3. B
0 0 0 0
Za odreivanje efikasnosti posmatranih C 0.382 0.441 0.244 0.169
pristanita najpre je primenjen osnovni CCR DEA 3 5 6 6
model korienjem LP Solvera [8]. D 0.610 0.411 0.566 0.454
7 5 1 4
E 0.856 0.608 0.610 0.615
Jedno pristanite predstavlja jednu DMU. 7 3 0 9
Srednja 0.601 0.515 0.512 0.464
efikasnost 0 3 1 8
Na osnovu Tabele 4. moe se zakljuiti da

pristanite A ima najmanju efikasnost u svim
posmatranim godinama. Pristanite B se u
posmatranom periodu jedino izdvaja kao efikasno i to u
Page 486 of 534

svim godinama, to nas dovodi do zakljuka da ono 2007. do 2010. godine. Kao ulazne promenljive
svojim ulazima, posmatranim resursima, adekvatno koriene su duina keja i broj angaovanih dizalica, a
ostvaruje zadati izlaz, tj. ostvareni promet. Srednja kao izlazna promenljiva ostvaren godinji promet.
efikasnost posmatranih pristanita ima opadajui trend. Ovaj rad ima za cilj da identifikuje neefikasna
U Tabeli 5. je prikazana dobijena efikasnost pristanita i izvri poreenje srednje efikasnosti
primenom SFA metode korienjem softvera Frontier primenom DEA i SFA metode. DEA metoda daje nie
4.1. [2] Korien je Kob-Daglasov model. vrednosti efikasnosti posmatranih pristanita u odnosu
Dobijeni rezultati srednje efikasnosti SFA na SFA metodu, osim u prvoj godini.
metodom imaju veoma bliske vrednosti sa rezultatima Izborom drugih pokazatelja ili ukljuivanjem
osnovnog CCR DEA modela. novih, postoji mogunost da bi se dobili drugaiji
DEA model daje kao rezultat niu srednju rezultati efikasnosti, to istie vanost odabira ulaznih i
efikasnost posmatranih pristanita u odnosu na SFA izlaznih promenljivih.
model po svim godinama izuzev prve. Realna analiza efikasnosti postojeih
pristanita na Dunavu, zahtevala bi detaljno ispitivanje
postojeeg stanja u pristanitima, kako po pitanju
Tabela 5. Efikasnost primenom SFA metode prometa, pristanine infrastrukture, vlasnitva, tako i po
SFA Efikasnost broju angaovane radne snage.
Ovaj rad je podran od strane Ministarstva za
2007 2008 2009 2010
nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije kroz
A 0.143 0.128 0.135 0.079
5 7 1 1 projekat TR 36002, za period 2011 - 2014
B 0.999 0.999 0.994 0.999

0 6 6 5 LITERATURA
C 0.382 0.296 0.381 0.312
1 3 2 2 [1]. Aigner, D., J., Lovell, C., K., Schmidt, P.,
D 0.501 0.533 0.551 0.406 Formulation and Estimation of Stochastic
8 2 5 9 Frontier Production Function Models, Jurnal
E 0.696 0.815 0.606 0.575 of Econometrics, 6, pp 21-37, 1977.
8 2 7 1 [2]. Coelli, T.J., A Guide to FRONTIER Version
Srednja 0.544 0.554 0.533 0.474 4.1.,http://www.une.edu.au/econometrics/cepa
efikasnost 6 6 8 5 wp
[3]. Cooper, W., W., Seiford, M., L., Tone, K.,
Na Dijagramu 2. je dat uporedni prikaz Introduction to Data Envelopment Analysis
srednje efikasnosti posmatranih pristanita u periodu and Its Uses, 2004., Boston.
[4]. Cooper, W., W., Seiford, M., L., Zhu, J.,
od 2007 do 2010. godine primenom DEA i SFA
Handbook On Data Envelopment Analysis,
metode. 2004., Boston.
[5]. Cullinane, K., Wang, T-F., Song, D-W., Ji, P.,
1.00 The technical efficiency of container ports:
Comparing data envelopment analysis and
Srednja efikasnost
0.80
stochastic frontier analysis, Transportation
0.60 Research Part A 40, pp. 354-374, 2006.
[6]. Lin, L.C., Tseng, L.A., Application of DEA
0.40
and SFA on the Measurement of Operaing
0.20 Efficiencies for 27 International Container
Ports, Proceedings of the Eastern Asia Society
0.00
for Transportation Studies, Vol. 5. pp. 592-
2007 2008 Godine 2009
607, 2005
DEA SFA [7]. Meeusen, W., van den Broeck, J., Efficiency
Estimation from Cobb-Douglas Production
Dijagram 2. Srednja efikasnost posmatranih pristanita Functions With Composed Error, International
Economic Review, 18, pp 435-444, 1977.
4. ZAKLJUAK [8]. Software Efficiency Measurement System, LP
Solver DLL. http://www.netlib.org.
U ovom radu su primenjene DEA i SFA
metoda za analizu efikasnosti pet pristanita na Dunavu
na teritoriji Srbije. Posmatran je vremenski period od
Page 487 of 534

Prepoznavanje karaktera korienjem neuralnih mrea

Character Recognition Using Neural Networks
Miklo Pot1, Roku Arnold1
1
Visoka Tehnika kola Strukovnih Studija, Subotica
Sadraj U ovom radu izvreno je prepoznavanje rukom

napisanih karaktera korienjem neuralnih mrea.
Neuralne mree se naveliko koriste za prepoznavanje
uzoraka. Pomou softverskog paketa Matlab i njegovog
Neural Network Toolbox-a izvreno je prepoznavanje
rukom napisanih karaktera koji su projektovani na
reetke razliitih veliina (5x7, 7x11 i 9x13). Rezultati su
pokazali da tanost prepoznavanja zavisi od rezolucije
reetke na koju se karakter projektuje. Takoe je utvreno
da procenat prepoznatih karaktera zavisi i od rukopisa
kao i od veliine reetke na koju se projektuje. Na osnovu
toga zakljueno je da jedna namenska neuralna mrea ne Slika 1. Korisniki interfejs programa
moe biti pogodna za prepoznavanje svaijeg rukopisa.
A. Feedforward Backpropagation (propagacija greke
Abstract In this paper we presented a method for unazad)
recognizing handwritten characters using neural
networks. Neural networks are widely used for character Najznaajnija osobina Backpropagation (BP)
recognition. Using the Matlab software package and its algoritma je greka koju neuralna mrea dobija na svom
Neural Network Toolbox we tried to recognize izlazu. Ova greka jednaka je razlici izmeu stvarne i
handwritten characters by projecting them on different eljene vrednosti na izlazu mree. Poto algoritam
sized grids (5x7, 7x11, 9x13). The results showed that the propagacije greke unazad predstavlja obuku neuralne
precision of the character recognition depends on the mree sa nadzorom (supervised), u svakoj iteraciji
resolution of the character projection. We also realized algoritma potrebno je menjati teine to dovodi do
that not every writing style can be recognized using the minimizacije greke na izlazu. Obuavanje se zavrava
same network with the same precision. This shows that kad greka na izlazu padne ispod unapred definisane
the variety of human handwriting habits can not be fully vrednosti .
covered with one neural network. Algoritam propagacije greke unazad je metoda koja
zavisi od gradijenta momenta. Obuavanje poinje kada
1. UVOD se svi podaci za obuku dovedu na ulaz mree najmanje
jednom. Nain obuavanja sastoji se od modifikacije
Zadatak optikog prepoznavanja karaktera je teina mree.
klasifikacija alfanumerikih ili drugih optikih uzoraka Algoritam BP sastoji se od malih iterativnih koraka:
koji su sauvani u obliku digitalne slike. Proces nakon prikazivanja svih uzoraka neuralnoj mrei, ona e
prepoznavanja sastoji se od nekoliko koraka. Programski generisati izlaznu vrednost na osnovu inicijalnih teina.
paket Matlab poseduje poseban skup funkcija (Neural Zatim se dobijena izlazna vrednost uporeuje sa eljenom
Network Toolbox) koji umnogome olakava konstrukciju izlaznom vrednou, i izraunava se srednja kvadratna
najoptimalnije neuralne mree. Iako Toolboxprua greka. Nakon toga, greka se alje unazad kroz mreu
znaajnu podrku, neophodno je i dobor poznavanje (Backpropagation), a teine se u svakom koraku
teorije iz ove oblasti. podeavaju. Za podeavanje (promenu) teina koristi se
Cilj napisanog programa je da istrai preciznost i gradijentkako bi se srednja kvadratna greka
brzinu prepoznavanja karaktera u zavisnosti od minimizovala. Ovaj metod e obraditi sve uzorke i vrie
parametara implementirane neuralne mree. minimizaciju greke sve dok greka ne padne ispod
Komunikacija se korisnikom odvija se preko grafikog zadatog nivoa. Nakon obuavanja, moemo konstatovati
korisnikog interfejsa (GUI). Nakon uitavanja slike da je mrea nauila da prepoznaje uzorke dovoljno dobro.
(karaktera) na raspolaganju su tri neuralne mree razliite Neuralna mrea nikad nee biti obuena da savreno
veliine za prepoznavanje. Sve mree mogu da se obue prepoznaje sve uzorke, ali e asimptotski teiti ka tome.
sa eljenim parametrima. Algoritam se sastoji od sledeih koraka:
1. Definisanje uzoraka za obuku mree
2. OPIS POSTUPKA 2. Poreenje dobijenog izlaza sa eljenim
Sledee metode su veoma vane jer opisuju nain izlazom, i izraunavanje greke za svaki
rada neuralnih mrea pri prepoznavanju karaktera. izlazni neuron.
Metode opisuju na koji nain se menjaju parametri 3. Izraunavanje eljenog izlaza za svaki (ne
neuralne mree pri prepoznavanju skupa karaktera. samo izlazni) neuron, na taj nain
odreujemo lokalnu greku. Mora se voditi
rauna i o znaku greke (incremental factor).
Page 488 of 534

4. Modifikacija teina tako da se minimizuju mnogim primenama nije mogue dati analitiko reenje.
lokalne greke. U tim sluajevima potrebno je menjati parametre sistema
5. Svakom neuronu dodeljuje se blame, tako dok ne odredimo minimum polja kriterijuma.
da neuroni sa veim teinama imaju i vei Najznaajnija metoda kod reavanja problema
znaaj. prepoznavanja karaktera je metod najveeg nagiba koja
6. Ponavljati algoritam poev od koraka 3. vri iteracije u negativnom smeru gradijenta. Iterativna
jednaina ima oblik:
Podeevanje teina u svakom koraku vri se na
osnovu sledee formule: wk 1 wk C k (4)
xk 1 xk ak g k (1)
3. NEURALNE MREE
gde x k predstavlja vektor trenutnih teina i bias-a,
Kod reavanj aovog problema koristi se pet neuralnih
g k oznaava trenutni gradijent, a a k je koeficijent mrea od kojih svaka ima istu konstrukciju. Sve poseduju
obuavanja (Learning Rate LR). jedan ulazni sloj i dva aktivna sloja od kojih je jedan
izlazni sloj a drugi je skriveni sloj. U korisnikom
B. Koeficijent uenja i moment interfejsu mogue je menjati broj neurona u skrivenom
sloju. Broj skrivenih neurona moe da varira izmeu 1 i
Trenutno ne postoji opti metod za odreivanje 5000, i na taj nain se definie veliina skrivenog sloja.
koeficijenta obuavanja. Kada obuavamo neuralnu Veliina ulaznog i izlaznog sloja zavisi od izabrane
mreu koja se sastoji od samo jednog neurona neuralne mree, i to je mesto po emu se pet neuralnih
(perceptron), nije teko odrediti LR, ali kod mrea sa vie mrea razlikuju. Tako se opisuje rezolucija neuralne
slojeva koeficijent obuavanja se odreuje na osnovu mree, ili tanije tako se opisuje rezolucija karaktera koji
iskustva. Za svaki sloj potrebno je odrediti LR vrednost se prepoznaje. Dimenzija neuralne mree pokazuje
() drugaije. Mala izabrana vrednost za rezultovae rezoluciju slike koju prepoznajemo, a to opet definie
sporim uenjem, dok veliko nosi opasnost od mreu na koju projektujemo karakter. Rezoluciju definie
preskakanja take minimuma i nenalaenja optimalnog broj neurona u ulaznom sloju (broj vrsta x broj kolona) i
reenja. Dobra praksa predlae da se obuavanje zapone to varira izmeu 35 (5x7) i 117 (9x13). Broj karaktera
sa velikom vrednou parametra , i da se u svakom koje treba prepoznati definie broj nerona u izlaznom
koraku parametar postepeno smanjuje. sloju. Na poetku program uitava prvu neuralnu mreu.
Metod momenta je heuristika metoda gde u svakom Dimenzije svih korienih mrea dati su u Tabeli I.
iterativnom koraku promena teina se sastoji dva koraka.
Prvo se pomou gradijenta definiu vrednosti za Tabela I. Dimenzije neuralnih mrea
modifikaciju teina, ali treba takoe uzeti u obzir i koji su korieni u programu
prethodne promene. Formula za promenu teina ima
sledei oblik:
wk 1 k wk (2)
pri emu je sa obeleen moment ija vrednost varira

izmeu 0 i 1.
4. GLAVNE FUNKCIJE
C. Opadanje gradijenta
Prepoznavanje karaktera sastoji se od sledeih logikih
U toku procesa obuavanja trai se optimizacija celina:
skupa kriterijuma, to jest vrednosti teina w za koji e
funkcija kriterijuma minimizovati greku. Vizuelno 1. Obuavanje
gledano, funkcija kriterijuma (criteria-function) je a. Predobrada obrada podataka u eljenoj formi.
povrina koja se naziva poljem kriterijuma (criteria-field). b. Izdvajanje osobina (feature extraction)
Zadatak je odrediti vrednosti za koje ovo polje dostie minimizira se veliina podataka snimanjem samo
svoj maksimum ili minimum. Funkcije obuavanja su potrebnih podataka. Tako dobijamo vektor sa
optimizacione funkcije koji se esto sreu u terminologiji skalarnim vrednostima.
neuralnih mrea, kao i u drugim naunim disciplinama. U c. Estimacija modela sa jednim brojem vektora
sluaju neuralnih mrea najvaniji je metod najveeg vri se estimacija modela za svaku klasu
nagiba gradijenta (steepest descent) koji ima zadatak da podataka za obuavanje.
pronae minimum polja kriterijuma.
2. Testiranje
C w
C w
a. Predobrada
0 (3)
w b. Izdvajanje osobina
c. Klasifikacija vektor se uporeuje sa modelom
gde C w predstavlja generalizovanu greku. Na kako bi se naao vrednost koja najvie odgovara.
osnovu izraza (3) dobija se analitiko reenje sto u Za ostvarivanje ovog cilja postoji nekoliko
sloenijim sluajevima moe predstavljati problem jer u metoda.
Page 489 of 534

Predobrada se sastoji od nekoliko koraka:

1. Konverzija u binarni oblik.
2. Morfoloke metode.
3. Segmentacija.
Segmentacija je najvaniji deo postupka predobrade i

omoguava izdvajanje i najmanjeg detalja kod svakog
karaktera. Nakon segmentacije treba odluiti koji su
znaajni detalji. Izdvajanje osobina ima sledee korake:
1. Detalji bazirani na momentu.
2. Hough i Chain code transformacija.
3. Fourier-ova transformacija.
Estimacija modela sastoji se od estimacije statistikog

modela koji je definisan ya svaki karakter. Na primer, u
toku prepoznavanja vri se statistika provera orijentacije
i veliine za svaki stil pisanja. Na osnovu svega, glavni
cilj sistema za prepoznavanje je odluivanje u sluaju
klasifikacije podataka u zavisnosti od uzoraka. OCR
programu se dovode izdvojene osobine karaktera na
osnovu kojih treda se odlui koji je karakter na slici.
5. DEFINISANJE PODATAKA ZA OBUKU Slika 2. Izgled ulaznih podataka

Svakoj neuralnoj mrei potebni su podaci kako bi se Vee vrednosti obezbeuju bre obuavanje, ali se moe
izvrilo obuavanje. Ovi podaci sastoje se od ulaznih desiti da se propusti globalni minimum. Pritiskom na
(input) i ciljnih podataka (target). Obuavanje za dugme za obuavanje (Train, Slika 1), poinje obuavanje
prepoznavanje jednog karaktera moe da se izvri sa mree sa definisanim podacima i podeenim parametrima.
jednim ulaznim i jednim izlaznim vektorom. Duina Ukoliko imamo uitanu sliku i ako obeleimo deo slike na
ulaznog vektora predstavlja rezoluciju ulaza. Ako na kom se nalazi karakter, prepoznavanje poinje pritiskom
primer prepoznavanje vrimo sa etvrtom mreom, duina na dugme Recognize. Selektovani deo slike se iseca
ulaznog vektora bie 77 elemenata, a elementi e se (Crop), pretvara se u binarnu sliku i projektuje se na
uitavati po vrstama. Svi elementi uzimaju vrednost iz mreu za prepoznavanje.
skupa {0, 1}. U sluaju da je polje na slici prekriveno vie Ovaj proces naziva se izdvajanje osobina (feature
od 50%, tada e dati element vektora imati vrednost 1, u extraction). Poslednjim korakom generie se vektor iji
suprotnom sluaju imae vrednost 0, Slika 2. Vektor se elementi pokazuju koji pikseli imaju vrednost0 a koji
popunjava elementima proveravanjem svih polja. U pikseli imaju vrednost 1 na ulaznoj slici. Nakon toga,
sluaju prve neuralne mree zadatak je prepoznati 10 vektor se dovodi na ulaz izabrane mree. Prepoznavanje
brojeva. To znai da emo imati 10 vektora vrsta (ili podrazumeva proveru koji od izlaznih elemenata ima
matricu sa 10 vrsta), od kojih svaka vrsta predstavlja najveu vrednost i na osnovu toga moemo zakljuiti koji
jedan broj. Na taj nain je definisana ulazna matrica i tako od brojeva je prepoznat.
se dovodi na ulaz neuralne mree u Matlab-u.
Za mreu sa N izlaza, izlazna matrica imae 7. REZULTATI
dimenzije NxN koja na glavnoj dijagonali ima jedinice, a
na ostalim mestima nule. Na taj nain su svi karakteri Slika 5 prikazuje broj poterbnih iteracija za
klasifikovani jer su sve vrste razlikuju u jednom obuavanje mree u zavisnosti od broja neurona u
elementu. Ovaj korak prepoznavanja izvren je manualno. skrivenom sloju. Na osnovu Tou-a i Gonzales-a [5], broj
skrivenih neurona mora biti bar polovina od broja izlaznih
6. OSOBINE PROGRAMA neurona. Sa slike se moe uoiti da u sluaju 10 izlaznih
neurona, vreme za uspeno obuavanje je bilo najkrae
U neuralnoj mrei koju smokonstruisali za prepoznavanje ako je korieno 120 neurona. Poveavanjem broja
karaktera neki parametri mogu da se podeavaju. To su tip neurona u skrivenom sloju takoe se poveava i vreme
performanse (performance type), cilj performanse potrebno za obuavanje i preoznavanje. U sluaju da se
(performance goal), moment i koeficijent obuavanja. program ne izvrava na savremenom raunaru obuavanje
Nakon svake promene parametara mrea mora ponovo da moe da potraje. Ipak, korienjem viejezgarskih
se obuava. Tip performanse moe biti Sum Squared procesora, obuavanje je mogue izvriti ak i ako je broj
Error (SSE) ili Mean Squared Error (MSE). Cilj neurona u skrivenom sloju 10 puta vei od broja neurona
performanse odreuje minimalnu vrednost greke pri u izlaznom sloju. Vea rezolucija ulaznih podataka takoe
kojoj e se obuavanje zaustaviti. Moment i koeficijent poveava broj potrebnih iteracija, ali nema uticaja na
uenja slue da se prevaziu problemi lokalnih performanse mree. U sluaju da se broj neurona u
minimuma, tako da se moraju paljivo odabrati. skrivenom sloju smanji tako da bude manji od polovine
izlaznih neurona, mrea e postati nestabilna.
Page 490 of 534

Za svrhu testiranja, etiri osobe su napisale po 45

karaktera na sve etiri pravougaone mree tako to su
pokuali da ih napiu na isti nain kako su bili
odtampani, ali su se karakteri ipak razlikovali zbog
specifinosti njihovih rukopisa. Slika 7 prikazuje tanost
prepoznavanja.
Slika 3. Izdvajanje osobina
Slika 8. Razlike u rukopisu
U toku procesa prepoznavanja rukopisa preciznost je

Slika 5. Broj potrebnih iteracija za uspeno prepoznavanje znaajno opala u odnosu na prepoznavanje tampanih
u zavisnosti od broja skrivenih neurona karaktera. Razlog za smanjenu tanost je u tome to se
neuralna mrea srela sa podacima koje ranije nije
videla. Najbolji rezultati dobijeni su za tampani tekst
koji je imao najveu rezoluciju. Slika 8 prikazuje zato
neki karakteri uopte nisu bili pravilno prepoznati. Na
primer, gornji deo slova B i srednji deo slova M se
veoma razlikuju od originala to je rezultiralo
neprepoznavanjem pomenutih karaktera.
Slika 8 takoe pokazuje zato je teko konstruisati
jedinstvenu neuralnu mreu koja prepoznaje sve rukopise.
Pri pisanju karaktera testirane osobe su svaki karakter
napisali sa razlikom u orijentaciji i veliini. Manja slova
su bolje prepoznata pomou neuralne mree sa manjom
Slika 6. Uspenost prepoznavanja u zavisnosti od rezolucijom. Bez obzira na razlike u orijentaciji, veliini i
performansi mestu karaktera, neuralna mrea ipak poseduje tanost od
oko 60%. To je daleko od standarno prihvatljivih 97%, ali
Na osnovu dijagrama optimalna implementacija 2D prepoznavanje je samo deo reenja. Kombinacijom
podrazumeva bar duplo vie neurona u skrivenom sloju ove metode sa mnogim drugim metodama za
nego to ih ima u izlaznom sloju. Slika 6 prikazuje minimizaciju prostora za pretragu, neuralne mree
performanse mree. Uoava se da ja najpreciznija mrea dokazuju da obeavaju [1].
ona sa najveom rezolucijom. Testiranje je izvreno na
osnovu tampanog teksta. Primeuje se da sa smanjenjem LITERATURA
cilja performanse raste preciznost. Za prepoznavanje
[1] Alexander J. Faaborg (Cornell University, Ithaca
rukom pisanih karaktera koristili smo poslednje dve
NY) UsingNeural Networks to Create an Adaptive
neuralne mree.
Character Recognition System (May 14, 2002)
[2] Altrichter Marta, Horvath Gabor, Pataki Bela, Strausz
Gyorgy, Takacs Gabor, Valyon Jozsef Neuralis
Halozatok (2006, Budapest, Panem Konyvkiado
Kft.)
[3] Deepayan Sarkar (University of Wisconsin, Madison)
Optical Character Recognition using Neural
Networks (December 18, 2003)
[4] Jesse Hansen A Matlab Project in Optical
Character Recognition (OCR)
[5] J.T. Tou and R.C. Gonzalez (Reading,
Slika 7. Preciznost prepoznavanja karaktera za etiri Massachusetts) Pattern Recognition Principles ,
osobe koje su testirali sistem Addison-Wesley Publishing (1974)
[6] Hertz J., Krogh A., Palmer R. G. Intorduction to
the Theory of Neural Computation, Addison-Wesley
Publishing (1991)
Page 491 of 534

PREDIKCIJA VJEROVATNOE POARA NA OSNOVU FAZI SKUPA

PODATAKA
THE FIRE POSSIBILITY PREDICTION BASED ON FUZZY LOGIC
GENERATED DATASET
Mirjana Maksimovi1, Vladimir Vujovi1, Vladimir Miloevi2
Faculty of Electrical Engineering, University of East Sarajevo, Bosnia and Hezcegovina1
Faculty of Technical Scieneces, University of Novi Sad, Serbia2
Sadraj Sa take gledita oteenja imovine i line is examined. To detect fire, one or a combination of
povrede, protivpoarni sistem je jedan od najvanijih sensors and a detection algorithm are needed. The sensors
sistema u inteligentnim zgradama. Beine senzorske might be part of a WSN or work independently [1]. The
mree (BSM) su oblast istraivanja koja se vrlo brzo main purpose of sensors network for fire detection is to
razvija i ima irok opseg primjene. Pomou BSM mnogi collect the monitoring original data, and provide basic
kritini dogaaji, kao to su poari, mogu biti detektovani information and decision support for monitoring centre.
ranije i na taj nain gubici ljudskih ivota, velike Also, data mining algorithm has to be sufficiently fast to
materijalne tete i oteenja objekata mogu biti process high-speed arriving data.
sprijeeni. Integracija fazi logike, neuronskih mrea i Sensor data mining is a relatively new area but it already
data mining (dubinska analiza podataka) tehnika u reached a certain level of maturity. Sensor data brings
senzorske vorove, moe rezultovati znaajnijim numerous challenges with it in the context of data
poboljanjem detekcije kritinih dogaaja. Odabir collection, storage and processing. Data mining is an
odgovarajueg data mining algoritma zavisi, ne samo od iterative process of extracting hidden patterns from large
primjene, ve i od kompatibilnosti skupa podataka. U data sets. A variety of data mining methods such as
ovom radu vjerovatnoa poara se odreuje na osnovu clustering, classification, frequent pattern mining, and
vrijednosti senzora temperature i dima. Nekoliko data outlier detection are often applied to sensor data in order
mining tehnika i algoritama je primjenjeno na unaprijed to extract actionable insights (Fig. 1). This data usually
generisani fazi skup podataka sa ciljem pronalaska koji needs to be compressed and filtered for more effective
od njih je odgovarajui i ima najbolju klasifikacijsku mining and analysis.
tanost za konkretan sluaj detekcije poara.
Abstract - From the point of view of property damage and

personal injury, fire detection system is one of the most
important systems in intelligent buildings. Using Wireless
Sensor Networks (WSN), a rapidly growing area for
research and commercial development with very wide
range of applications, many critical events like fire can be
detected earlier to prevent loosing human lives and heavy
structural damages. Integration of fuzzy logic, neural
networks and data mining technique on sensor nodes, can
significantly lead to improvements of critical events
detection possibility. The selection of a correct data Figure 1. Data mining process
mining algorithm depends on not only the goal of an
application, but also on the compatibility of the data set. As it can be seen in Fig. 1, data mining process involves
In this paper fire confidence is determined based on the three main steps:
values of temperature and smoke sensors. Various data Pre-processing the raw data must be cleaned in
mining techniques and algorithms are applied on order to become suitable for mining. Data
predefined fuzzy logic generated dataset with the goal to cleaning includes removing noises and
find out which of them has the best classification abnormalities, handling too large data,
accuracy and is the most appropriate for a particular identifying and removing irrelevant attributes,
application of fire detection. and so on. Data cleaning is procedure that
usually consumes a lot of time and it is very
1. INTRODUCTION labor-intensive but it is absolutely necessary step
for successful data mining.
Fire as an extreme event can cause massive damage to the Data mining the process of applying data
indoor area and life threatening conditions. Early mining algorithm that will produce patterns or
residential fire detection is important for prompt knowledge.
extinguishing and reducing damages and life losses [1]. Postprocessing Among all discovered patterns
Using Wireless Sensor Networks (WSN) fire can be or knowledge, it is necessary to discover ones
detected earlier and also initiate the rescue operation that are useful for the application. For making
before it becomes fire [2]. In this paper, the possibility of the right decision there are many evaluation and
few different data mining techniques for detecting the fire visualization techniques that can be used.
Page 492 of 534

The main challenge is that conventional mining describe problems (based on heuristic
algorithms are often not designed for real time processing information that mainly comes from expert
of the data. Therefore, new algorithms for sensor data knowledge of the system) and making the
stream processing need to perform the analytics in a creation of rules simple, independently of the
single pass in real time. In addition, the sensor scenario previous knowledge in the field of fuzzy logic.
may often require in-network processing, wherein the data In this work the experiment for fire detection will be
is processed to higher level representations before further based on approach given in [6, 7]. Detection of fire is
processing. This reduces the transmission costs, and the usually based on temperature and smoke sensors readings.
data overload from a storage perspective [3]. Thus, fire confidence determination can be based on
In sensor networks, data are distributed by nature. temperature, temperature difference, smoke obscuration
Prediction in sensor networks can be performed in the and smoke obscuration difference measurement.
way that each sensor learns a local predictive model for Temperature and smoke sensors will generate an alarm
the global target classes, using only its local input data. condition if the temperature and smoke within the
On this way, individual nodes access and process local protected area reaches a predetermined level and when the
information and in order to achieve a collective decision, temperature and smoke rises at a rate exceeding a
they must communicate to neighbor nodes, to send local predetermined value, respectively. As it already stated,
and partial models and negotiate a common decision. In instead of using crisp values, fuzzy logic proposes use of
this case, whole data cannot be stored and must be linguistic variables. Therefore, data obtained from
processed immediately by their compressing and filtering proposed detectors according to fuzzy technique and
for more effective mining and analysis in order to thresholds, for the purpose of the experiment are
generate actionable insights from massive, disparate and described with values: low (L), medium (M) and high (H),
dynamic data, in real time or near real time. This process presented with membership functions shown in Fig. 2 [7].
by reducing the number of inputs, deleting redundancy, Due to their simple formulas and computational
and improving the system speed and correct rate would efficiency, both triangular and trapezoidal membership
decrease the potential network traffic and prolong functions have been used extensively, especially in real-
network life span making early fire detection possible. time implementations as it is fire detection.
The rest of this paper is organized as following. Second
section presents data preparation file while third section
provides an implementation of selected data mining
techniques. The experimental results including
comparative analysis of selected algorithms are shown in
fourth section. Fifth section gives the conclusion.
2. FIRE DETECTION PREPARING THE

INPUT FILE
Preparing input for a data mining investigation usually

consumes the bulk of the effort invested in the entire data
mining process [4]. Like many other human-recognizable
Figure 2. Membership functions of input variables
events, the phenomenon fire has no real meaning to a
sensor node. Therefore, suitable techniques that would
Fire confidence in this experiment is defined as output
allow describing events in ways that sensor nodes would
variable and is also described with low (L), medium (M)
be able to "understand" are needed. One of them is fuzzy
and high (H) linguistic variables as it shown in Fig. 3 [7].
technique. What makes fuzzy logic suitable for use in
WSNs is that it can tolerate unreliable and imprecise
sensor readings, it is much closer to human way of
thinking than crisp logic and compared to other
classification algorithms based on probability theory,
fuzzy logic is much more intuitive and easier to use. It
allows using linguistic variables whose values are not
numbers but words or sentences in a natural or artificial
language [5]. Fuzzy rules are conditional statements in the
form of IF-THEN which: Figure 3. Membership functions of output variable
Require less computational power than With 4 input variables, each of which can take 3 values,
conventional mathematical computational the number of rules in the full fuzzy rule-base of
methods, experiment is 81 (3*3*3*3) (with n variables each of
Require few data samples in order to extract the which can take m values, the number of rules in the rule-
final result, base is mn) [6]. Table 1 shows first 10 rules.
and the most important, it can be effectively

manipulated since they use human language to
Page 493 of 534

Table 1. The fire data test (first 10 rules) original. Getting a good measure of performance is a
computation-intensive undertaking [4].
Smoke Fire In applications with only two classes two measures named
Temperature Smoke
Temperature obscuration confidence
difference obscuration Precision and Recall are usually used. Their definitions
difference (class)
L L L L L are:
L L L M L TP
P=
L L L H L TP + FP (1)
L L M L L
TP
L L M M L R=
L L M H L TP + FN (2)
L L H L L TP, FP and FN used in Eq. (1) and Eq. (2) are the
L L H M L numbers of true positives, false positives and false
L L H H M negatives, respectively. These measures can be also used
L M L L L in case of larger number of classes, which in this case are
seen as a series of problems with two classes. It is
For further analysis Excel .csv data file is formed based convenient to introduce these measures using a confusion
on data given in Table 1. The next step is its exporting to matrix. A confusion matrix contains information about
WEKA data mining tool [8] in order to apply chosen actual and predicted results given by a classifier.
classification algorithms presented in rest of the paper. However, it is hard to compare classifiers based on two
measures, which are not functionally related [4].
3. CLASSIFICATION ALGORITHMS If a single measure to compare different classifiers is
IMPLEMENTATIONS needed, the F-measure is often used:
2 P R
FM =
Implementations of chosen classification algorithms are P+R (3)
performed in WEKA, which is a collection of machine Another measure is the receiver operating characteristic
learning algorithms for data mining tasks. The algorithms (ROC). It is a term used in signal detection to characterize
in WEKA can be applied directly to a previous formed the tradeoff between hit rate and false-alarm rate over a
data set as it is used in this paper. The main advantage of noisy channel. ROC curves depict the performance of a
using WEKA is to apply the learning methods to a data classifier without regard to class distribution or error
set and analyze its output to extract information about the costs. They plot the true positive rate on the vertical axis
data. These learning methods are called classifiers. In against the true negative rate on the horizontal axis.
simulation process the classifiers from WEKA in order to In addition, it is possible to evaluate attributes by
analyze the classification accuracy of simulation data are measuring their information gain with respect to the class
used. Classification here means the problem of correctly using Info-Gain Attribute Evaluation and measuring their
predicting the probability that an example has a gain ratio with respect to the class using Gain-Ratio
predefined class from a set of attributes describing the Attribute Evaluation [4]. Information gain is biased
example. The purpose is to apply the learning algorithms towards multivalued attributes while gain ratio tends to
and then to choose the best one for prediction purposes prefer unbalanced splits in which one partition is much
[4]. smaller than the others.
There are many methods and measures for estimation the In simulation process presented in this paper three widely
strength and the accuracy of a classification/predictive used classification algorithms [4] are implemented for
model. The main measure is the classification accuracy comparative analysis with FURIA on given fire data sets.
which is the number of correctly classified instances in Thus, the comparative analysis is based on following
the test set divided by the total number of instances in the algorithms:
test set. Some of the common methods for classifier
evaluation are holdout set, Multiple Random Sampling FURIA
and Cross-validation. J48 decision tree
The output of the simulator proposed in this paper is used Naive Bayes
to learn the difference between a subject that is low (L), Neural Network classifier
medium (M) and high (H). For the experiment averaging
and 10-fold cross validation testing techniques are used. FURIA
During the process the data set is divided into 10 subsets. FURIA (Fuzzy Unordered Rule Induction Algorithm) is a
Then the classification algorithms are fed with these fuzzy rule-based classification method proposed in 2009
subsets of data. The left-out subsets of the training data by Hhn and Hllermeier [9]. FURIA extends the well-
are used to evaluate classification accuracy. When known RIPPER algorithm preserving its advantages, such
seeking an accurate error estimate, it is standard as simple and comprehensible rule sets. In addition,
procedure to repeat the cross-validation process 10 times FURIA includes a number of modifications and
(that is 10 times tenfold cross-validation) and average the extensions. It obtains fuzzy rules instead of the usual strict
results. This involves invoking the learning algorithm 100 rules, as well as an unordered rule set instead of the rule
times on data sets that are all nine-tenths the size of the list. Moreover, to deal with uncovered examples, it makes
Page 494 of 534

use of an efficient rule stretching method. The idea is to Table 2. Attributes evaluation
generalize the existing rules until they cover the example.
Decision Tree Classifier Attribute InfoGainAttributeEval GainRatioAttributeEval
The decision tree classifier is a tree based classifier which

selects a set of features and then compares the input data Temperature 0.257 0.1623
with them and its main advantage is classification speed. Temperature
difference 0.213 0.1342
Learned patterns are represented as a tree where nodes in
Smoke
the tree embody decisions based on the values of obscuration 0.107 0.0678
attributes and the leaves of the tree provide predictions Smoke
[4]. WEKA uses the J48 decision tree which is an obscuration 0.101 0.0637
implementation of the C 4.5 algorithm difference
Applying FURIA classifier to existing rules shown in

Nave Bayes Table 1, 81 rules are generalized into only 9 (Table 3).
The Nave Bayes classifier, for each class value, estimates
the probability that a given instance belongs to that class. Table 3. The fire data test obtained using FURIA
It is a statistical classifier and performs probabilistic
Smoke Fire
prediction, i.e., predicts class membership probabilities. A Temperature
Temperature Smoke
obscuration confidence
simple Bayesian classifier, Nave Bayes Classifier (based difference obscuration
difference (class)
on Bayes theorem), has comparable performance with L L / / L
decision tree and selected neural network classifiers. Each M L L / L
training example can incrementally increase/decrease the L / L L L
probability that a hypothesis is correct - prior knowledge H / M / H
can be combined with observed data. Even when H / H / H
Bayesian methods are computationally intractable, they M / / H H
can provide a standard of optimal decision [10]. Nave H / / H H
Bayes gives a simple approach, with clear semantics, for / H H / H
representing, using, and learning probabilistic knowledge M H / M H
and it can achieve impressive results [4].
Neural network classifier Classifiers evaluation is presented in Table 4.

The area of neural networks probably belongs to the
border line between the artificial intelligence and Table 4. Classifier evaluation
approximation algorithm. A neural network is a collection CCI ICI
of neurons like processing units with weighted connection TP FP P R FM ROC
(%) (%)
between them. The Neural network classifier is used for FURIA 62.96 37.03 0.63 0.256 0.619 0.63 0.594 0.732
many pattern recognition purposes. It uses the
NB 75.3 24.7 0.753 0.161 0.775 0.753 0.757 0.877
backpropogation algorithm to train the network. The
accuracy of the neural network classifiers does not depend J48 70.37 29.62 0.704 0.186 0.704 0.704 0.702 0.74
on the dimensionality of the training data [4].
NN 80.24 19.75 0.802 0.105 0.806 0.802 0.802 0.9
In rest of the paper comparative analysis, using FURIA as

base predictive model, will be performed. From Table 4 it can be seen that Neural network has the
best prediction model. It generated a model with 80%
4. COMPARATIVE ANALYSIS OF correctly classified instances (CCI), a precision of 80%
SIMULATION RESULTS (0.806) and the classification above the ROC curve area
(0.9> 0.5).
In multiclass prediction, the result on a test set is often
Simulation results (performances and classifier error) of
displayed as a two-dimensional confusion matrix with a
above described experiment and chosen algorithms are
row and column for each class. Each matrix element
shown in rest of the paper. It will be shown which of
shows the number of test examples for which the actual
applied algorithms has the highest percentage of correct
class is the row and the predicted class is the column.
classified instances (CCI), the minimal of incorrect
Good results correspond to large numbers down the main
classified instances (ICI), the highest precision (P) and the
diagonal and small, ideally zero, off-diagonal elements
classification above ROC curve area in function of chosen
[4]. The results are shown in Table 5.
experiment and its number of data
Attributes evaluation of data used in the experiment are
shown in Table 2.
Page 495 of 534

Table 5. Confusion matrices Results have shown that among FURIA, J48, Naive
Bayes and Neural Network classifiers, the Neural
Network showed the best predicting power on particular
FURIA J48 data set.
Predicted class Predicted class Even applied data mining techniques are efficient in some
a b c Real class a b c Real class case, none of them can be considered as unique or general
solution. On the contrary, the selection of a correct data
10 2 4 a=L 10 4 2 a=L
mining algorithm depends of an application and the
5 7 15 b=M 3 16 8 b=M compatibility of the observed data set. Thus, each
situation should be considered as a special case and
1 3 34 c=H 0 7 31 c=H
choice of adequate predictor or classifier should be
performed very carefully based on empirical arguments.
Nave Bayes Neural Network The aim of future research is to explore the possibility of
Predicted class Predicted class including the additional parameters in the analysis in
a b c Real class a b c Real class order to achieve better predictive results and use of other
classification algorithms for creating more precise
11 5 0 a=L 15 1 0 a=L
predictive model.
0 19 8 b=M 4 19 4 b=M
0 7 31 c=H 0 7 31 c=H LITERATURE
[1] Bahrepour, M. et al., Use of AI Techniques for

5. CONCLUSION Residential Fire Detection in Wireless Sensor
Networks, AIAI-2009 Workshops Proceedings,
The general idea of using prediction models for reducing pp. 311-321, Thessaloniki, Greece, 2009
both node activity and bandwidth is to find a prediction
models that can predict the measurements of a sensor [2] Sathik, M., Mohamed M.S., Balasubramanian,
given a subset of others. Using these prediction models A., Fire Detection Using Support Vector
the number of sensors that need to report their Machine in Wireless Sensor Network and
measurements is reduced. Rescue Using Pervasive Devices, Int. J.
The aim of this paper was to make a comparative analysis Advanced Networking and Applications,
between few different classification algorithms in a case Volume:02, Issue:02, Pages:636-639, 2010
of fire and to see which of applied techniques has the best [3] Gama, J. and Gaber, M.M., Learning from Data
prediction performances in order to reduce node activity Streams, Processing Techniques in Sensor
and bandwidth. Networks, Springer-Verlag Berlin Heidelberg,
The initial dataset is generated using fuzzy logic 2007
principles. FURIA, as fuzzy unordered rule induction
algorithm, which significantly reduced the full-rule base, [4] Witten, I.H. et al., Data mining: practical
was used as a base prediction model. Results of using machine learning tools and techniques, Morgan
FURIA has shown that significantly reduced number of Kaufmann, Amsterdam, 2011
rules led to significantly reduced prediction accuracy. [5] Zimmermann, H.J., Fuzzy Set Theory and Its
Generally, the main disadvantage of using fuzzy logic is Applications -Third Edition, Kluwer Academic
that the number of rules grows exponentially to the Publishers, 1996
number of variables and storing the rule-base might
require a significant amount of memory. Since sensor [6] Kapitanova, K. et al., Using fuzzy logic for
nodes have limited memory, storing a full rule-base on robust event detection in wireless sensor
every node might not be reasonable. Also, constantly networks, Ad Hoc Netw. , 2011
traversing a large rule-base might considerably slow [7] Kapitanova, K., Son, S. H. and Kang, K. D.,
down the event detection or decision making. To address Event Detection in Wireless Sensor Networks -
this problem, a number of techniques that reduce the size Can Fuzzy Values Be Accurate?, Ad Hoc
of the rule-base have been designed. A key property of Netw., Vol. 49, pp 168-184, 2010
applying rule reduction techniques to a particular problem
is that they do not affect the application accuracy. In this [8] WEKA data mining tool, Available:
experiment, 81 rules are generalized into only 9, but www.cs.waikato.ac.nz/ml/WEKA
accuracy decreased to 62.9%. Considering this results, it [9] Hhn, J. and Hllermeier, E., FURIA: An
can be concluded that choose of the best reduction rule Algorithm For Unordered Fuzzy Rule
technique for particular case is very challenging. Induction, Data Mining and Knowledge
For simulation results the standard measures for Discovery, 19, 293-319, 2009
evaluation of the accuracy of the predictive model (the
number of correctly and incorrectly classified examples, [10] Han, J. et al., Data Mining: Concepts and
TP, FP, recall, precision, F-measure, the area of the ROC Techniques, Morgan Kaufmann, USA, 2012
curve) were applied while confusions matrix was used for
a more detailed analysis of the class attribute distribution.
Page 496 of 534

YU INFO 2014 - OBLAST ZATITA PODATAKA I PRAVNI ASPEKTI
INFORMACIONE OPERACIJE I KONCEPTI INFORMACIONE

BEZBEDNOSTI i INFORMACIONE MOI
dr Goran Mati1, mr Milan Miljkovi1
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podataka1
Sadraj: U ovom radu je sa teorijskog aspekta opisan ratovanje, leher, pod informacionim ratovanjem
odnos informacionih operacija i koncepata informacione podrazumeva: Akcije preduzete da bi se ostvarila
bezbednosti i informacione moi. informaciona superiornost, kao podrka nacionalnoj vojnoj
strategiji, uticajem na protivnike informacije i
Abstract: This document presents the relationship between informacione sisteme, dok se istovremeno tite sopstvene
information operations and concepts of information security informacije i informacioni sistemi. Dokument
and information power from the theoretical aspect . Ministarstva odbrane SAD Information Operation
Roadmap iz 2003. godine definie informacione operacije
1. UVOD kao zajednike aktivnosti:
U savremenom informatikom dobu, pitanje zatite i kontrole - elektronskog ratovanja,

nad informacijama i kompletnim informacionim spektrom - kompjuterskih mrenih operacija,
posebno je aktuelizovano. Kljuna odlika informatike - psiholokih operacija,
revolucije nije samo brzina komunikacije izmeu bogatih i - vojnog obmanjivanja i
monih, nego je sutinska promena u izuzetno smanjenju - zatite operacija.
trokova prenosa informacije. Kao posledica, koliina
informacija koje se mogu preneti irom sveta postala je Ove aktivnosti se sprovode sa ciljem uticaja, prekidanja ili
neograniena. Rezultat je eksplozija odnosno obilje nanoenja neispravnosti protivnikom ljudskom ili
informacija koje su dostupne raznim korisnicima. Samim automatizovanom sistemu za rukovoenje. Ovom
tim moe da se kae da je znaaj informacija i svih aktivnosti definicijom blie je objanjeno koje aktivnosti ulaze u
koje su vezane za irenje i produkciju informacija, porastao i sastav informacionih operacija.
od poveanog znaaja za nacionalnu bezbednost.
Za ruske eksperte informacija predstavlja vaan faktor
U informacionoj epohi, informaciona revolucija transformie koji moe biti iskorien u postizanju politikih ciljeva ali
ratovanje i izaziva promene u tome kako drutva dolaze u i ciljeva posle zavretka vojnih operacija. Ruski eksperti
konflikt i kako njihove oruane snage vode oruani sukob. iznose da se informacione operacije sprovode[3]:
Savremeni sukob je nezamisliv bez velikog broja relevantnih
informacija o protivniku, sopstvenim snagama, prostoru i 1) informaciono-tehnikim sredstvima i metodata
vremenu. Saglasno tome, savremeni sukobi su naglaeno (napadom na kritine objekte nacionalne
okarakterisani i kao borba u sferi informacija. Sa vojnog infrastrukture, kiber napadima) i
gledita, informacioni prostor se ve due vreme procenjuje 2) informativno-perceptivnim sredstvima i metodama
kao borbeni prostor savremenog globalnog drutva[1]. Za (propagandnom, upravljanjem percepcijom
razliku od industrijskog doba, gde su zemlje koje su imale protivnika, dezinformacijama, psiholokim
prevlast na moru i vazduhu vladale svetom, u operacijama i obmanom) [4].
informacionom dobu zemlje koje dominiraju informacionim
prostorom ostvaruju vaan preduslov za dominaciju u svetu. Iako ruski strunjaci smatraju da je razvoj vojnotehnike
Novi nain angaovanja drava u sukobu uslovio je pojavu komponente u okviru transformacije oruanih snaga
novih sredstava, a sa njima i novih naina voenja sukoba. veoma vana za sustizanje zapadnih oruanih snaga i
Jedan od njih je i informaciono ratovanje - (information njihovih borbenih sposobnosti, takoe daju teite na
warfare - IW). meku dimenziju informacionog rata, tj. na psiholoki i
propagandni aspekt.
Postoje brojne definicije informacionih operacija
(Information Operations - IO). Stevan Sinkovski navodi da je 2. INFORMACIONE OPERACIJE I
informaciono ratovanje mogue definisati i kao oblik INFORMACIONA BEZBEDNOST
konflikta kojim se direktno napadaju informacioni sistemi a
time i sistemi znanja i ubeenja protivnika, odnosno utie na U savremenim uslovima, pored tradicionalne i prevaziene
protivnike informacije, procese zasnvannj na informacijama, podele komponenti nacionalne bezbednosti na unutranju i
informacione sisteme itd [2]. Ameriki ekspert za elektronsko spoljnu bezbednost, sve vie je prisutan koncept integralne
Page 497 of 534

nacionalne bezbednosti u kojoj u savremenom mo. Nezamislivo je znai govoriti o nacionalnoj

informacionom dobu znaajno mesto zauzima informaciona bezbednosti odvojeno od vojne ili nekog drugog oblika
bezbednost. nacionalne moi. Sutina moi je u nametanju sopstvene
volje drugome[8]. Konkretnije, mo je sposobnost
Informaciona bezbednost, kao jedan od novijih pravaca pojedinca, grupe ili drave da nametne svoju volju
istraivanja u sferi bezbednosti, posledica je tehnolokog drugome, oslanjajui se pri tom na efikasnost sredstava
razvoja i odraz je novog pogleda na svet. Ona se javlja ne sile u sluaju nepokoravanja[9]. Drava uporebljava
samo kao jedan od vidova bezbednosti, ve i kao presek svih svoju mo s ciljem da zatiti stabilnost svog politikog,
drugih vidova bezbednosti u kojima informacione tehnologije ekonomskog i pravnog sistema drutva kao celine. U tom
zauzimaju vano mesto. O znaaju informacione bezbednosti kontekstu, pojavljuju se termini kao to su politika mo i
govori i injenica da je ona postala jedna od osnovnih nacionalna mo.
komponenata nacionalne bezbednosti[5].
Masovna primena informaciono-komunikacione
U dokumentima Ruske Federacije informaciona bezbednost tehnologije u svim sferama drutvenog ivota, pa i u
je definisana kao stanje zatienosti ivotno vanih interesa bezbednosnoj sferi, ima za posledicu da se i u savremenim
linosti, drutva i drave u informacionoj sferi od spoljanjih razmatranjima inilaca nacionalne moi, sve vie pominje
i unutranjih opasnosti (rizika). informacioni element kao mogui inilac i znaakan faktor
ukupne nacionalne i meunarodne moi drave. Tako se
Kao osnovno polazite u definisanju pojmova informacione tokom poslednjih godina, u vojnim doktrinama SAD
bezbednosti, odnosno informacionog obezbeenja, u SAD (Department of Defense - DoD), kao i u Nacionalnoj
posluila je teorija informacionog ratovanja IW (information strategiji za bezbednost SAD iz 2002. godine, navodi se da
warfare) i informacionih operacija IO (information etiri osnovna stuba amerike nacionalne i meunarodne
operations). Informaciona bezbednost je u SAD definisana moi predstavljaju diplomatska, vojna, ekonomska i
kao: zatita informacionih sistema protiv neautorizovanog informaciona mo [10] (poznato kao paradigma DIME -
pristupa ili modifikacija informacija bilo u skladitenju, Diplomatic/Political, Informational, Military, Economic).
obradi ili prenosu i protiv liavanja usluga autorizovanih
korisnika, ukljuujui neophodne mere detekcije, I pojedini domai eksperti meunarodnih odnosa, navode
dokumentovanja i otklanjanja takvih pretnji[6].Uoavamo da sledee elemente nacionalne i meunarodne moi:
se u Doktrini informacione bezbednosti Ruske Federacije politiku, ekonomsku, diplomatsku, finansijsku,
termin informaciona bezbednost koristi u irem smislu , dok informacionu, socijalnu, trgovinsku i, naravno, vojnu[11].
je u amerikim dokumetima re o uem smislu pojma jer se Slino, i pojedini domai eksperti bezbednosti navode
odnosi samo na informacije i informacione (komjuterske) politike, ekonomske, vojne ili informacijske elemente
sisteme. Informaciona bezbednost se u ruskoj definiciji kao osnovne elemente nacionalne moi[12] .
vezuje za bezbednost u informacionoj sferi infosferi,
odnosno informacionoj okolini. Infosfera se fiziki sastoji od U informacionom drutvu, komunikacione poruke su
tri elementa: od 1) informacione infrastrukture (sistemi i odavno poele da skoro bez ikakve kontrole masovno
ureaji za prikupljanje, prenos, obradu i dostavljanje prelaze dravne granice. Poruke koje se prenose
informacija), 2) od informacija i njihovih tokova i 3) od televizijskim i radio talasima i preko Interneta kreu se
personala koji obavlja razliite delatnosti. oko Zemlje bez prethodnih saglasnosti drava, a
mogunosti za nadzor nad njima mogu imati samo subjekti
Moemo da zakljuimo da informaciona bezbednost meunarodnih odnosa koji kontroliu ustanove u okviru
podrazumeva zatienost nacionalne informacione sfere i kojih one nalaze i koje poruke stvaraju i emituju. To po
nacionalnih informacionih resursa, od fizikog i drugog pravilu znai da su u pitanju drave na ijim teritorijama
naina ugroavanja, uz odsustvo opasnosti koje mogu da se nalaze ovakve ustanove, osim u sluajevima u kojim su
ugroze informacionu stabilnost i samostalnost.Takoe, za one locirane u meunarodnim vodama mora ili okeana.
ostvarenje informacione bezbednosti istie se vanost Drave ijim stanovnicima su te poruke namenjene ili do
informacionih operacija (information operations), posebno kojih sluajno dopiru mogu koristiti jedino diplomatske i
defanzivnih, kao skupa aktivnosti, kojima se obezbeuje sline akcije (proteste, demare, intervencije, pregovore)
informaciona bezbednost nacionalnih informacionih resursa, prema prvim ili mogu da se slue esto nepopularnim,
imajui u vidu da se informacionim operacijama brane prilino skupim i uz to nepouzdanim ometanjima[13].
vlastite informacije i informacione sistemi [7].
Televizija, Internet i ostale elektronske komunikacije ine
3. INFORMACIONE OPERACIJE I INFORMACIONA granice sve vie poroznim; omoguile su da se prodre kroz
MO deo dravne cenzure, a tradicionalne koncepcije
nacionalnog suvereniteta sve manje su relevantne. Dolo
Odranje i uveanje moi su osnovni ciljevi drave, a je do slabljenja kontrole komuniciranja unutar granica
najvaniji elemenat moi do kraja Hladnog rata bila je vojna nacionalnih drzava. Stabilan, stari poredak nacionalnih
Page 498 of 534

komunikacionih sistema, izgraivan nakon Drugog svetskog destabilizacije drutva i vlasti. Rusija smatra da se svako
rata, sada je ugroen i primoran da se prilagodi novim namerno irenje informacije na Internetu od strane neke
mogunostima i pritiscima. U ovom sluaju radi se tome da strane vlade sa ciljem podrivanja ili ruenja vlade druge
masovna primena informaciono-komunikacione tehnologije drave mora u meunarodnim odnosima kvalifikovati kao
uvodi sasvim nove drutvene vidove moi. Izmeu ostalog, agresija[17].
informacije i komunikacije, zbog mogunosti uticaja na
stavove ljudi i njihove odluke, predstavljaju sredstva kojima Sasvim suprotan stav pomenutom promoviu SAD i
su dodeljene kljune uloge u okviru procesa integracije ili drave okupljene oko NATO saveza koje negiraju pravo
razdvajanja, u zavisnosti od njihovih sadrina i ciljeva, na svaki pokuaj uspostavljanja dravne cenzure ideja i
odnosno efekata[14]. informacija na Internetu, obrazlaui to univerzalnim
principom zatite ljudskih prava i demokratije. Sa
U skladu sa navedenim, moe da se kae da informaciona amerikog stanovita informaciono delovanje ne moe biti
mo potie od pristupa i kontroli nad informacijama. to je oblik oruane agresije na neku dravu u smislu u kome ga
vea mogunost pristupa i kontrole nad informacijama, to je prepoznaje meunarodno pravo. SAD podrazumevaju da
vea i infromaciona mo. U jednoj organizaciji, informaciona informacioni napad u smislu primene sile ini iskljuivo
mo se stie raspolaganjem informacijama koje drugi ofanzivna upotreba kiber oruja sa ciljem nanoenja tete
pojedinci u organizaciji ne poseduju ili im nisu dostupne. (privremenim ili trajnim naruavanjem ili
Informaciona mo se naroito ispoljava u uslovima i onesposobljavanjem funkcije) odreenom cilju koji zavisi
sredinama kada informacije nisu dostupne irem krugu od informacija i informacionih sistema koji su direktan
zaposlenih, pa oni koji ih poseduju ili su im na raspolaganju, objekat napada, odnosno napad ija se priroda manifestuje
imaju na osnovu toga veliku koliinu moi. kroz tehniki aspekt sajber ratovanja.
Naa oblast interesovanja su informacije koje imaju visoku U situaciji kada u meunarodnoj zajednici nema slaganja
potencijalnu vrednost za nacionalnu bezbednost. U tom u vezi sa pitanjem da li se informaciono medijsko dejstvo
smislu, potencijal za informaciona mo imaju oni koji na protivnika smatra agresijom, navedeno ostavlja otvoren
stvaraju, kontroliu i imaju pristup informacijama od znaaja prostor za maksimalno korienje pogodnosti koje daje
za nacionalnu i meunarodnu bezbednost i na taj nain imaju informacione operacije za ostvarenje nacionalne i
prednost u meunarodnoj politici[15]. meunarodne moi u informacionoj sferi.
Meutim, pre potpunog definisanja pojma moi u Imajui u vidu i gore navedene definicije da mo
informacionoj sferi treba imati u vidu ranije iznete definicije predstavlja sposobnost da se utie i konano iznudi
u kojima se istie da je mo sposobnost pojedinca, grupe ili izvesno ponaanje druge drave ili meunarodnog
drave da nametne svoju volju drugome, oslanjajui se pri subjekata u eljenom pravcu, moe da se prihvati
tom na efikasnost sredstava sile u sluaju nepokoravanja. U definicija da informaciona mo predstavlja: sposobnost
dananjem svetu, sila se u veini sluajeva moe upotrebiti pojedinca, organizacije, grupe, drave, ili drugog
samo u sluaju meunarodnog konsenzusa o njenoj primeni, subjekta bezbednosti da, koristei informacije i
a do izraaja dolazi meka mo, ije su osnovne dimenzije, informaciono-komunikacionu tehnologiju, utie na
pored stepena nauno-tehnolokog i ekonomskog razvoja, informacije, informacine sisteme, pa samim tim i odluke
obrazovna i starosna struktura stanovnitva, prevlast u znanju drugog subjekta bezbednosti. Informaciona mo se
i posebno informaciona superiornost, tj. informaciona ostvaruje primenom informacionih operacija.
mo[16].
Savremena informaciona mo u kontekstu nacionalne
U vezi sa navedenim, Ruska Federacija je predvodnik velike bezbednosti i kao mogui inilac nacionalne moi,
grupe drava koje smatraju da je informaciono ratovanje, zasnovana je na stepenu tehnolokog razvoja (tehnoloka
oblik agresije na politiki i drutveni sistem napadnute drave mo), odnosno na stratekoj informacionoj prednosti
i da kao takvo podlee meunarodnoj regulaciji kao i oruani (informacionoj superiornosti) u odnosu na druge drave
sukobi. Po ruskom shvatanju, informaciona bezbednost se koju subjekti bezbednosti dostiu pravovremenim i
sastoji od ljudskog, drutvenog, duhovnog i tehnikog objektivnim obavetajnim informacijama i podacima
podruja, pa se u meudravnim odnosima, ukljuujui i (informaciona mo u uem smislu) [18].
sukobe, mora posmatrati sveukupnost informacionog
delovanja, a ne samo izolovano tehnoloko-tehniki aspekt Preduslov za ostvarenje informacione moi je
(kiber ratovanje). U informacionom prostoru se mogu informaciona prednost, odnosno superiornost koja se u
preduzeti tehnoloki kiber napadi, ali se mogu iriti i amerikim vojnim doktrinarnim dokumetima definie kao
dezinformacije i stvarati lana slika u medijima izvrtanjem sposobnost prikupljanja, obrade i dostavljanja tanih
istine, dezorjentisanjem, uticajem na volju stanovnitva i informacija pravim osobama, na pravo mesto i u pravo
drugim oblicima manipulacije radi podrivanja dravnog, vreme, u razumljivom i upotrebljivom obliku, uz
ekonomskog i drutvenog sistema sa krajnjim ciljem
Page 499 of 534

istovremeno onemoguavanje neprijatelja da uini isto[19]. multimedijalne sisteme, broj 24, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2007, str. 1011.
4. ZAKLJUAK [6]Nacional Security Agency, Nacional Information
Systems secutity Glossary, NSTISSI No 4009,Fort
asovna primena savremene informacione tehnologije i Meade, MD spt 2000
fenomen obilja informacija, pogoduje pomeranju teita [7]Joint Vision 2020, United States Department of
savremenih sukoba sa oruane na neoruane oblike, odnosno Defence, Washington DC, 2000,
sa vojne na druge sfere i delatnosti kao to je informativna, www.dtic.mil/jv2020/jv2020.doc
to je materijalizovano u pojavi novih oblika sukoba kao to [8]Mala politika enciklopedija, Savremena
su informacione operacije. Zbog toga u informacionom administracija, Beograd, 1966, str. 678).
dobu informacije operacije postaju sve vanije kao aktivnost [9]Mijalkovski M.: Komplementarnost ljudske,
za ostvarenje nacionalne moi i nacionalne bezbednosti, nacionalne i kolektivnebezbednosti, Vojno delo 2/2008,
odnosno postaju jedno od sredstava za odgovor str.119.
bezbednosnim izazovima na meunarodnoj sceni. U tom [10]Veber, M.: Privreda i drutvo, Prosveta, Beograd,
smislu, namee se potreba usklaivanja doktrinarnih 1976, str. 57-58.
dokumenata R. Srbije iz oblasti odbrane i nacionalne [11]Josten R.J.: Strategic Communication: Key Enabler
bezbednosti i unapreenje uloge organizacija koje uestvuju for Elements of National Power, Infosfere, Summer 2006,
u izvoenju informacionih operacija u odbrani nacionalne p.16.
bezbednosti. [12]Mievi T.: Filozofija sveobuhvatnog pristupa
bezbednosti, Novi vek, 2013, str 17.
LITERATURA [13]Mijalkovi S., eri V.A., Bokovi G.,:Korelacija
informacione i nacionalne bezbednosti,
[1]Vuleti D.: ta je informaciono ratovanje, Bezbednost, itvestak.org.rs/ziteh_10/zbornik_radova, str.5
broj 5, 2005, str. 491. [14]Isakovi Z.: Teritorija i stanovnitvo kao elementi
[2]Sinkovski S.: Informaciona bezbednost komponenta politike moi u meunarodnim odnosima, Meunarodni
nacionalne bezbednosti, Vojno delo, 2/2005, str.49. problemi, Vol 58, MP 3, 2006, str 246.
[3]Thomas L. T., Comparing US, Russian and Chinese [15]Mek Kvejl D.:Stari kontinent - Novi mediji, NOVA,
Information operations conceptr, Foreing Military studies Beograd, 1994, str. 5.
office, Fort Leaverton, Cansas, 2004., [16]Milainovi S., Bajagi M.: Globalizacija i
www.dodccrp.org/events/2004_CCRTS. fragmentacija vladajue dinamike globalnog drutva,
[4]Thomas L. T., Russian Views on Information-based Megatrend revija, vol. 2 (2) 2005. str. 28,29.
Warfare, Airpower Journal (Special Edition 1996), pp.25- [17]Mladenovi M., Drakuli M., Jovanovi D.:
35, and Timothy L. Thomas, The Russian Understanding of Meunarodno pravo i sajber ratovanje, Vojno delo,
Information Operations and Information Warfare in Alberts, prolee 2012, str.17
David S. and David S. Papp (eds), Volume III of Information [18]Mijalkovi S., eri V.A., Bokovi G.:Korelacija
Age Anthology: The Information Age Military (Washington informacione i nacionalne bezbednosti,
DC: DoD, C4ISR Cooperative Research Program, 2001), itvestak.org.rs/ziteh_10/zbornik_radova, str.5
pp.777-815. [19]FM 3 13, Information Operations: Doctrine,
[5]Petrovi, L.: Informaciona sigurnost u savremenom Tactics, Techniques, and Procedures, 2003.
svetu, Info M asopis za informacione tehnologije i
Page 500 of 534

RAD SA TAJNIM PODACIMA U INFORMACIONO-

TELEKOMUNIKACIONIM SISTEMIMA
WORK WITH CLASSIFIED INFORMATION IN THE INFORMATION
AND TELECOMMUNICATION SYSTEMS
Nenad Kovaevi1, Slavica Rakovi1, Sanja Dai1
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podataka R Srbije1
Sadraj - Zatita tajnih podataka (TP) trebalo bi da bude poverljivosti, integriteta ili raspoloivosti, kao i gubitak
u vrhu prioriteta u jednoj dravi, budui da je re o integriteta ili raspoloivosti samih sistema.
informacijama koje se neposredno odnose na nacionalnu - Informaciona garancija (Information Assurance) je
bezbednost i zatitu vitalnih interesa drave. Iz tih skup mera kojima se ostvaruje odreeni stepen poverenja
razloga postupanje sa takvim podacima trebalo bi da u zatitu komunikacionih, informacionih i drugih
bude regulisano na poseban nain i oni ne bi trebalo da elektronskih sistema, neelektronskih sistema i
budu dostupni javnosti. Rad je namenjen licima i informacija koje se uvaju, obrauju ili prenose u ovim
organizacijama koji rade sa TP, a njegov cilj je sistemima u pogledu njihove poverljivosti, integriteta,
prezentacija sistema zatite TP u R Srbiji, kroz raspoloivosti, neporicljivosti i utvrivanja
prezentaciju pravne materije koja regulie ovu oblast, sa verodostojnosti. podrazumeva poverenje da e IKT
teitem na ispunjavanju neophodnih uslova IKT sistema sistem adekvatno zatititi podatke i da e biti obezbeeno
za rukovanje sa TP. neprekidno funkcionisanje sistema, pod kontrolom
ovlaenih lica. Efikasna informaciona garancija zasniva
Abstract The protection of classified information (CI) se na procesu upravljanja rizikom.
should be the top priority of a country because it - TEMPEST (Transient Electromagnetic Pulse
concerns information directly related to the national Emanation Standard) je meunarodno prihvaen termin
security and protection of the vital interests of the state. za kompromitujue elektromagnetno zraenje.
For these reasons, handling CI should be regulated in a - Sajber odbrana (CYBER DEFENCE) obuhvata
special way and it should not be publicly available. This primenu mera bezbednosti preduzetih u cilju zatite
work is intended for individuals and organizations infrastrukturnih komponenti IKT sistema od sajber
working with CI, and its goal is to present the system of napada.
CI protection in the Republic of Serbia, through outlining - Interna dokumentacija u odnosu na sistem zatite
the legislation regulating this area, with an emphasis on obuhvata: upravljaku dokumentaciju, interne procedure,
fulfilling the necessary conditions for ICT systems projektnu dokumentaciju, tehniku dokumentaciju i
handling CI. ostala dokumenta (materijal za obuku, dokumenta sa
konferencija, strune instrukcije).
1. UVOD - Eksterna dokumentacija, koju u odnosu na sistem
zatite namee administrativni nivo organizacije
1.1. Blia pojmovna odreenja U cilju obuhvata: politiku zatite na nivou organizacije (ili
prevazilaenja eventualnih nejasnoa, koje bi se mogle program zatite), ostale politike zatite, industrijske
javiti u daljem tekstu, smatramo da bi bilo svrsishodno standarde, uputstva za zatitu i druga radna dokumenta
da se na samom poetku jasno preciziraju odreeni (radne kontrolne liste, uzorci, katalozi kontrola zatite,
pojmovi koji e biti tretirani u radu, a koji u naoj zemlji uzorci politika zatite i dr.).
jo uvek nisu dobili iru upotrebu, budui da je, u
predstojeem periodu, neophodna harmonizacija 1.2. Uvodne napomene - Kada govorimo o zatiti
domaeg zakonodavstva sa evropskim standardima [1]. IKT sistema moramo razlikovati tipove podataka koji se
u tim sistemima nalaze. U tom smislu pre svega se misli
U tom smislu, teite je na pojmovnim odreenjima za na polaznu hipotezu da nisu isti zahtevi za primenom
sledee termine: mera zatite IKT sistema ako se u njemu radi sa TP, od
- Informaciono-telekomunikacioni (IKT) sistem IKT sistema u kome se radi sa podacima bez stepena
podrazumeva svaki sistem koji omoguava rukovanje tajnosti.
podacima u elektronskom obliku i obuhvata sve vane
faktore potrebne za njegovo funkcionisanje, ukljuujui Sistem zatite TP sastoji se od sledeih komponenti:
infrastrukturu, organizaciju, osoblje i informacione personalna bezbednost, fizika bezbednost,
resurse. administrativna bezbednost, informaciona garancija (IG)
- Informaciona bezbednost (INFOSEC) predstavlja i industrijska bezbednost. U ovom radu e biti razmatran
primenu mera bezbednosti za zatitu informacija koje se segmenat informacione garancije kao i personalna i
obrauju, uvaju ili prenose u komunikacionim, fizika bezbednost, ali samo u delu koji je bitan za
informacionim i drugim elektronskim sistemima, kako bi razumevanje informacione garancije. Navedena oblast je
se spreio sluajan ili nameran gubitak njihove prilino obimna i kompleksna da bi u potpunosti bila
Page 501 of 534

obraena u ovom radu to i nije cilj, ve je u prezentaciji 3. NADLENA TELA I ODGOVORNA LICA
teite na upoznavanju korisnika IKT sistema, u kojima
se obrauju TP, sa zahtevima za zatitu, kako bi IKT U skladu sa propisima EU koji reguliu oblast
sistem mogao da bude akreditovan za rad sa TP. informacione bezbednosti svaka drava treba da ustroji
organe nadlene za:
Nacionalni organ za zatitu TP u naoj dravi je bezbednosnu akreditaciju (SAA);
Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu TP informacionu garanciju (IAA);
(Kancelarija Saveta), koja predstavlja strunu slubu TEMPEST (TA);
Vlade Republike Srbije. Kancelarija Saveta je nadlena odobrenje kriptozatite (CAA);
za zatitu stranih TP (Evropske unije, NATO, distribuciju kripto materijala (CDA).
EUROPOL, ...), usaglaavanje bilateralnih sporazuma u
oblasti razmene i zatite TP, izdavanje bezbednosnih IAA je naroito znaajan jer je odgovoran za izradu
sertifikata za pristup nacionalnim i stranim tajnim bezbednosne politike i smernica u vezi sa informacionom
podacima, kontrolu i struni nadzor nad primenom garancijom i nadgledanje njihove efikasnosti i
Zakona o tajnosti podataka [2] i potpisanih primenjivosti, obezbeivanje mera za zatitu TP u skladu
meunarodnih sporazuma, kao i edukaciju kadrova sa relevantnim politikama koje ureuju njihovu primenu,
organa javne vlasti po pitanju zatite TP. da su kriptografski proizvodi odabrani u skladu sa
politikama koje ureuju njihovu primenu i izbor, kao i za
Ministarstvo pravde i dravne uprave nadleno je i za koordinaciju obuke i podizanje svesti o vanosti
voenje politike zatite TP i inspekcijski nadzor nad informacione garancije, ...
primenom zakona.
Svaki organ koji implementira informacionu garanciju na
2. PROPISI svoj IKT sistem mora da odredi lice ili organizacionu
jedinicu unutar svog organa, koji e biti rukovalac TP.
Pravna regulativa na planu ureenja oblasti informacione Pored rukovaoca TP potrebno je odrediti i lice koje e biti
bezbednosti [3] u R Srbiji jo uvek nije zaokruena, ali odgovorno za informacionu garanciju. Izbor ovog lica je
su u toku aktivnosti dravnih organa koje imaju za cilj vrlo osetljiv proces, jer ovo lice pored ispunjenosti
donoenje propisa koji e biti harmonizovani sa kvalifikacija za posao zatite IKT sistema mora da proe
normativom EU. i odgovarajue bezbednosne provere.
Trenutno od propisa koji ureuju oblast informacione Za unutranju kontrolu i nadzor, obaveza rukovodioca
bezbednosti, za rad sa TP, na snazi su Zakon o tajnosti dravnog organa je da sistematizuju radno mesto ili
podataka i Uredba o posebnim merama zatite TP u IKT organizacionu jedinicu.
sistemima [4]. Navedeni propisi delimino ureuju oblast
informacione bezbednosti, a nedostaju, kao najbitniji, 4. SISTEM ZATITE TP - KLASIFIKOVANI IKT
Zakon o informacionoj bezbednosti i Uredba o SISTEMI
kriptozatiti. U toku je izrada Zakona o informacionoj
bezbednosti koji e propisati sve aspekte korienja IKT 4.1.Personalna bezbednost - Veina najvanijih pitanja
sistema u radu sa tajnim podacima, od podnoenja zatite ukljuuje ljudski faktor: korisnike, projektante,
zahteva za akreditaciju IKT sistema, procesa specijaliste za implementaciju i menadere zatite. irok
sertifikacije, nadlenih tela, kontrole i nadzora, krivinih spektar pitanja personalne zatite odnosi se na interakciju
odredbi i drugo. ovih lica sa objektima IKT sistema, u procesu dobijanja
pristupa i ovlaenja koja su potrebna za obavljanje
Pored navedenog neophodno je propisati i nadlena njihovih poslova.
nacionalna tela, minimalne zahteve koje moraju da
ispune IKT sistemi, standarde, i dr. Personalna bezbednost predstavlja primenu mera kojima
se obezbeuje pristup TP samo za lica koja
Nacionalni zakoni o zatiti podataka i informacija u IKT zadovoljavaju princip potrebno da zna, imaju izvrenu
sistemima moraju obavezati rukovodioce (menadersku bezbednosnu proveru odgovarajueg nivoa i koja su
strukturu), korisnike i administratore sistema na detaljno informisana o svojim odgovornostima (izvren
obaveznu edukaciju i obuku, adekvatnu odgovornost i brifing). Personalna zatita usko je u vezi sa servisom
ulogama u sistemu zatite. Programi za razvoj svesti o logike kontrole pristupa (lica zaduena za
potrebi zatite, obuka i obrazovanje u zatiti viestruko administraciju i bezbednost IKT sistema moraju ispuniti
su korisni za organizaciju u celini i zahtevaju posebne posebne bezbednosne zahteve, u skladu sa osetljivou
metode i tehnike za implementaciju. Presudni su za uspeh prirode posla).
programa zatite u celini, jer ako zaposleni nisu propisno
informisani o politici i procedurama zatite, ne moe se 4.2. Fizika bezbednost - Jedan od prvih koraka kod
oekivati da rade efektivno na zatiti informacija i implementacije sistema zatite TP je odreivanje stepena
objekata IKT sistema. potrebnih mera fiziko-tehnike zatite. Relevantni
faktori za odreivanje stepena potrebnih mera fiziko-
tehnike zatite su: stepen tajnosti podataka, priroda
Page 502 of 534

dokumenta u kome je sadran tajni podatak (tampani ili bezbednosnim prodorima, upotreba prenosnih
elektronski) i procena pretnje za bezbednost tajnog raunarskih sredstava za rad van bezbednosnih zona,
podatka. Na osnovu relevantnih faktora rukovodilac opte bezbednosne obaveze korisnika, i dr.). Neophodno
organa javne vlasti odreuje: administrativnu zonu, je obezbediti potpisivanje izjave o bezbednosnim
bezbednosne zone, odgovarajuu bezbednosno-tehniku procedurama i obavezama od strane svakog korisnika.
opremu, kao i mere obezbeenja bezbednosnih zona. Takoe, neophodno je dokumentovati formalizovane
procedure, odravati ih aurnim i koristiti ih kao
Za rukovanje TP u IKT sistemu potrebno je obezbediti pomonu dokumentaciju, kako se ne bi svaki put radila
odgovarajue kategorije bezbednosnih zona (BZ) za nova dokumentacija za dati proces.
razliite stepene TP:
INTERNO - BZ 2. kategorije Donoenje odluke o izboru strategijskog pristupa za
POVERLJIVO - BZ 1. ili 2. kategorije razvoj programa zatite nije jednostavna i to iz vie
SP i DT - BZ 1. kategorije. razloga. Naime, zatita informacija esto se smatra
nunim zlom u veini organizacija, uprkos injenici da
Sam koncept fiziko-tehnike zatite bazira se na ako postojei sistem zatite ne funkcionie na
vieslojnom sistemu zatite odbrana po dubini, i zadovoljavajui nain, postoji mogunost da se zatita
potrebno je primenjivati vei broj tehnikih i netehnikih zaobie i nanese nepredvidljiva teta.
mera bezbednosti, kao i standardne principe fizike
zatite. Takoe, kada je re o fizikoj bezbednosti kod Tradicionalni pristup odozgo na dole, u reaktivnom
IKT sistema, treba imati u vidu sledee: planiranje sistemu zatite, poinje sa definisanjem plana i politike
lokacija, smetaj opreme, redovan nadzor i revizija zatite, te njenim razvojem usaglaavanja, to je teak i
zatite, zatita zaposlenih i korisnika, upravljanje vremenski zahtevan zadatak. U nekim organizacijama
vanrednim dogaajem, fizika zatita TP i fizikih ovo se smatra intelektualnom vebom bez velike
objekata IKT sistema (procena rizika, plan zatite praktine vrednosti.
lokacije, odgovornost za uspostavljanje odgovarajueg
okruenja-restriktivne zone), fizika zatita raunarske Za sve organizacije bitno je da je sistem zatite primenjiv
opreme konzistentna zatiti papirnih informacija i i praktian, da brzo i efektivno reaguje i efikasno
zatita medija za skladitenje, koje zahtevaju posebne odgovara na sve bezbednosne zahteve. Kratkorona
fiziko-tehnike mere zatite jer fizika zatita tvrdih reenja sistema zatite ne obezbeuju dugoronu
kopija i prenosnih medija nije direktno primenljiva za stabilnost procesa (i servisa) zatite, jer njega moe da
fiziku zatitu IKT sistema. obezbedi samo strateki pristup, koji po pravilu angauje
sve resurse organizacije ukljuujui maksimalnu podrku
Fizika bezbednost treba da se zasniva na standardima i menaderske strukture. S druge strane, strateke
principima dobre prakse fizike zatite znaajnih inicijative daju slabe rezultate u kratkoronim periodima.
objekata, koja obuhvata fiziko obezbeenje i tehniku
zatitu: kontrolu pristupa, video nadzor, protivpoarnu i Upravljanje bezbednosnim rizikom je sastavni deo
protivprovalnu zatitu. definisanja, razvoja, funkcionisanja i odravanja IKT
sistema. Upravljanje rizikom (procena, postupanje,
4.3. Informaciona garancija - Kada se ispune zahtevi prihvatanje i obavetavanje) je proces koji se ponavalja i
personalne i fizike bezbednosti pristupa se zatiti IKT sprovodi zajedno sa predstavnicima vlasnika sistema,
sistema. Prvi korak ka implementaciji zatite IKT sistema projektnim organima, operativnim organima i organima
je donoenje programa zatite, a preduslov za to je za bezbednosno odobrenje uz korienje proverenog,
potovanje metodoloke osnove, koju ine interna i transparentnog i potpuno razumljivog procesa procene
eksterna dokumentacija zatite. rizika. Podruje primene IKT sistema i njegovih
sastavnih delova mora biti jasno definisano na samom
Politika zatite na najviem nivou organizacije poetku procesa upravljanja rizikom. Nadleni organi
uspostavlja smernice za zatitu, obezbeuje resurse za vre pregled moguih pretnji za IKT sistem i sprovode
implementaciju, a obuhvata najmanje sledee strukturne aurne i precizne procene pretnji koje sadri trenutno
komponente: namenu, obim, odgovornosti i radno okruenje. Neprekidno auriraju svoja saznanja o
usaglaenost. Program zatite treba da sadri izjavu pitanjima osetljivosti i periodino pregledaju procene te
kojom se obavezuju odgovorna lica na izradu svih osetljivosti da bi ili u korak sa promenljivim okruenjem
internih dokumenata zatite. Ovaj program treba da informacionih tehnologija. Posebni zahtevi, obim i
sadri minimalno sledei set dokumenata: Politika stepen detalja, koji je odredio nadleni organ za
zatite, Procedure zatite, Plan zatite i Uputstva za akreditaciju bezbednosti IKT sistema, moraju biti
zatitu. srazmerni procenjenom riziku, uzimajui u obzir sve
vane inioce, ukljuujui stepen tajnosti TP sa kojima
Procedure za zatitu moraju da budu razumljive, se rukuje u IKT sistema. Akreditacija obuhvata zvaninu
jednostavne i precizne (upoznavanje korisnika IKT izjavu o preostalom riziku koje daje odgovorni organ i
sistema sa obavezama za identifikaciju i kontrolu time prihvata preostali rizik.
pristupa, rukovanje i skladitenje TP, nain na koji se
izvetava o problemima neispravnostima i potencijalnim Upravljanje rizikom u IKT sistemima, u sutini, obuhvata
sveukupan proces uspostavljanja i odravanja sistema
Page 503 of 534

zatite IKT objekata. Analiza rizika, kljuna komponenta Bezbednosne procene, inspekcije i pregledi vre se
upravljanja rizikom, je nain na koji se rizik identifikuje periodino tokom rada i odravanja IKT sistema i u
i procenjuje, da bi se opravdali trokovi sistema zatite. sluaju nastupanja vanrednih okolnosti. Bezbednosna
Cilj analize rizika je da se obezbedi rentabilan i dokumentacija za IKT sisteme menja se tokom ivotnog
adekvatan sistem IKT zatite, koji odgovara realnim ciklusa IKT sistema kao sastavni deo procesa upravljanja
pretnjama. U praksi zatite termin upravljanje rizikom promenama i konfiguracijom.
esto se koristi jedinstveno i obuhvata upravljanje i
analizu rizika. Odravanje stanja bezbednosti IKT sitema Organizacija mora da uspostavi, implementira,
na prihvatljivom nivou rizika, podrazumeva neprekidno primenjuje, prati, preispituje, odrava i poboljava
praenje i to preciznije identifikovanje potencijalnih akreditovani IKT sistem u kontekstu zatite TP.
pretnji i faktora rizika od kojih treba tititi objekte IKT
sitema. Faktori rizika odreuju se u procesu analize rizika Nadleni organi/tela moraju da preispituju sistem zatite
i definiu od ega se informacije i IKT sitemi moraju IKT sistema organizacije u planiranim intervalima
tititi. (najmanje jedanput godinje) da bi se obezbedila njegova
stalna pogodnost, adekvatnost i efektivnost. To
esto dolazi do zabune i meanja termina akreditacija preispitivanje mora da obuhvati procenjene mogunosti
i sertifikacija. Sertifikacija je proces koji obuhvata za poboljavanje i potrebu za promenama sistema zatite,
procenu tehnikih i netehnikih kontrola zatite IKT ukljuujui politiku bezbednosti informacija i ciljeve
sistema i obezbeuje neophodne informacije da ovlaeni bezbednosti informacija.
organ donese valjanu odluku, zasnovanu na proceni
rizika, za putanje sistema u rad. Sloenost sistema je Glavni cilj svakog programa zatite je da obezbedi
glavni problem u procesu sertifikacije, jer to je sistem efikasno upravljanje rizikom koji prati svaku tehnologiju
kompleksniji to je tee temeljno pregledati i evaluirati pa i IKT. Upravljanje rizikom ukljuuje upravljanje sa
sve njegove komponente zatite. Kod zatite IKT sistema povredama privatnosti, incidentima u sistemu zatite,
naroito je bitna pri implementaciji mera kriptozatite i neovlaenim aktivnostima, malicioznim napadima itd.
TEMPEST zatite. Program zatite treba da bude osnov na kojem se vode
poslovi organizacije i mora biti u celini implementiran.
Akreditacija je autorizacija ili odobrenje IKT sistema za Odnosno, rizik nije mogue redukovati ako se plan
rad, a sprovodi je nedleno nacionalno telo SAA, kroz zatite ne implementira. Program zatite moraju
kvalitativnu kontrolu rada upravljakih, operativnih i realizovati zaposleni u organizaciji, a odgovornost za to
tehnikih kontrola zatite. imaju svi rukovodei organi na svim nivoima u
organizaciji.
Plan zatite je osnovni dokument koji se zahteva na uvid
u procesu akreditacije, a potrebno je izvriti i procenu ri- Rukovodilac organizacije mora imenovati odgovarajua
zika i evaluaciju sistema zatite, ili sertifikaciju koja lica za koordinaciju i nadgledanje procesa realizacije
obezbeuje informacije potrebne telu za izdavanje for- programa zatite. Ova lica moraju biti sposobna da
malne izjave - akreditacije da je odobreno putanje nekog identifikuju interne i eksterne faktore rizika za
IKT sistema u rad, na prihvatljivom nivou rizika. Ova od- poverljivost, integritet i raspoloivost podataka i
luka se zasniva na implementaciji planiranog skupa upra- informacija, ukljuujui i rizik od nedovoljne i
vljakih, oprativnih i tehnikih kontrola zatite. Akredi- nekvalitetne obuke u oblastima: upravljanja zatitom;
tacijom sistema, nadleni organ potvruje da prihvata ri- bezbednog procesiranja, skladitenja, prenosa, ili
zik pridruen tom sistemu. Formalizacija postupka akre- odlaganja linih informacija u IKT sistemu; upravljanja
ditacije smanjuje mogunost da sistem bude puten u rad, raunarskim incidentom; godinjeg izvetavanja o
bez odgovarajue kontrole nadlenog tela. Posle znaaj- reviziji programa sa preporukom za poboljavanje.
nih promena u sistemu, okruenju ili tehnologijama
zatite, treba ponovo izvriti akreditaciju, najmanje svake 4.3.1. Tehnike mere zatite - Postoji veliki broj tehnikih
tree godine, a ee ako je u pitanju povean rizik i vea mera koje je potrebno primeniti kod realizacije zatite
mogunost nastanka tete. IKT sistema, ali s obzirom da rad informativno obrauje
predmet zatite u IKT sistemima bie navedene i kratko
Podrazumeva se da je potrebno obezbediti zatitu TP opisane samo neke od obavezujuih mera.
tokom ivotnog ciklusa IKT sistema [5]. Ostvarivanje
zatite je zahtev koji postoji tokom celog ivotnog Upravljanje konfiguracijom je dobra inenjerska praksa
ciklusa IKT sistema, od njegovog putanja u rad do koja obezbeuje garanciju da sistem u operativnoj praksi
prestanka rada. Uloga i meudelovanje svih funkcionie onako kako treba. Namena procesa
uesnika/inioca, ukljuenih u IKT sistem po pitanju upravljanja konfiguracijom je da obezbedi da se
zatite, utvruje se za svaku fazu ivotnog ciklusa IKT neizbene promene u sistemu odvijaju na poznat i
sistema. Svaki IKT sistem, ukljuujui tehnike i kontrolisan nain i da ne utiu negativno na bilo koju
netehnike mere zatite, podlee bezbednosnom funkciju sistema ili implementaciju politika zatite.
testiranju tokom procesa akreditacije da bi se ostvario
zadovoljavajui nivo bezbednosti i proverilo da li je Proces upravljanja konfiguracijom zasniva se na etiri
pravilno primenjen, integrisan i konfigurisan. osnovna principa:
Page 504 of 534

1. identifikacija - neautorizovanog hardvera ili

softvera 4.3.2. Povezivanje na druge mree - Povezivanje na
2. kontrola promena konfiguracije - druge mree podrazumeva neophodnost realizovanja
podeavanje parametara dozvoljeno je samo zatite u skladu sa: bezbednosnom akreditacijom i
administratorima sistema i zatite dokumentacijom, bezbednosnom procenom rizika,
3. evidencija (registrovanje) stanja konfiguracije i metodama povezivanja, realizovanim mehanizmima
4. revizija (auditing) procesa upravljanja zatite, proverama bezbednosti i inspekcijama.
konfiguracijom.
4.3.3. Kontinuitet poslovanja - Osnovna ideja
Autentifikacija i autorizacija je potrebna zbog kontinuiteta poslovanja je zatita informacija u sluaju
obezbeenja kontrole pristupa, odgovornosti i kontrole, neke vee i neoekivane nezgode, kao i obezbeenje
registrovanja pretnji (neovlaen pristup podacima sa konstantne dostupnosti informacija.
podacima autorizovanog korisnika i ilegalni pristup
podacima od strane neovlaenog korisnika pomou Dobro je poznato da su IKT sistemi podloni irokom
podataka ovlaenog korisnika). Svojstva za opsegu napada i zloupotreba - od korupcije baza do
autentifikaciju mogu biti: znanje (ta korisnik zna, npr. virusa i razornog uticaja prirodnih katastrofa. Neke od
pristupnu ifru), posedovanje (ta korisnik ima, npr. ovih zloupotreba mogu se definisati kroz standardne IKT
smart karticu), karakteristika (ta je korisnik, npr. operativne procedure (npr. grekom izbrisana datoteka
biometrija). restauracijom iz rezervne kopije). Drugi tetni dogaaji -
raunarski incidenti, nastaju zbog namernih malicioznih
Kontrola pristupa treba da obezbedi pristup tajnim tehnikih aktivnosti iznutra (nezadovoljni zaposleni),
podacima po principu potrebno da zna, na nain da: spolja (hakera, krakera, vandala), mogu imati
omogui pristup samo onim podacima koji su korisniku nepredvidljive posledice i potrebno ih je kontrolisati.
potrebni za izvrenje zadatka, implementirati pristupne
privilegije (odobravanje/onemuguavanje itanja, Planiranje vanrednih dogaaja ukljuuje vie od samog
pisanja, izmene i brisanja podataka), obezbediti planiranja evakuacije izvan zone u kojoj je uniten IKT
automatsko zakljuavanje radne stanice posle odreenog centar organizacije ili drugi kapaciteti IKT sistema
vremenskog perioda nekorienja raunara (aktivirati organizacije. Plan obuhvata i kako neka organizacija
screensaver sa potrebom ifre za nastavak rada), odrava kritine IKT funkcije u operativnom stanju u
aktivirati banere upozorenja pri logovanju (upozorenje da sluaju veih i manjih prekida i nastavlja poslovanje u
je dozvoljen rad na sistemu samo autorizovanim vanrednim okolnostima.
korisnicima i da sistem identifikuje neovlaene
aktivnosti), i dr. Prilikom kontrola potrebno je pratiti: U veini kriznih situacija za tipine IKT sisteme,
vreme i datum dogaaja, vrsta dogaaja, identitet potrebno je uspostaviti lanac upravljanja i obezbediti
korisnika (podizanje i gaenje sistema, logovanje i svest rukovodstva o potrebi izgradnje kapaciteta
izlogovanje korisnika, promena privilegija i dozvola za organizacije za efikasno reagovanje. Ovo je bitno i zbog
korisnike, promena sistemskih parametara koji se odnose mogunosti da zadueni pojedinci ne budu na
na bezbednosne servise, svaki pristup tajnim podacima, raspolaganju u datom trenutku, ili ne bude mogue
neuspeni pokuaji pristupa podacima i resursima preduzeti neophodne akcije u ogranienom periodu
sistema, ), kao i mogunost analize i revizije aktivnosti vremena. U kategoriju vanrednih dogaaja u IKT sistemu
sistema i kontroli podataka (kontrola moguih ili mogu se svrstati: sve prirodne katastrofe i nesree,
otkrivenih bezbednosnih propusta). poari, poplave, nestanak elektrinog napajanja,
trajkovi i odsustvo zaposlenih sa posla, kvarovi sistema
Zatita od maliciozog softvera obuhvata, u najirem za grejanje/hlaenje, opti kvarovi opreme i dr. Ovi su
smislu, prevenciju i zatitu od malicioznog softvera. dogaaji stohastiki po svojoj prirodi i tetne posledice
Neke od mera za zatitu od maliciozog softvera su: njihovog uticaja mogu se smanjiti samo planiranjem i
upotreba softvera za detekciju virusa/malicioznog uvebavanjem scenarija vanrednih dogaaja i oporavka
softvera na svim serverima, radnim stanicama, kao i na sistema.
svim prenosnim raunarskim sredstvima; podeavanje
automatskog skeniranja prenosnih medija prilikom Za uspostavljanje kapaciteta organizacije za upravljanje
konekcije na raunar; obavezno periodino auriranje vanrednim dogaajem treba definisati i implementirati
antivirus baze; i dr. proces planiranja vanrednih dogaaja, ukljuujui
postavljanje to realnijih scenarija i uvebavanje svih
Primena mera kriptozatite obuhvata definisanje i delova organizacije i IKT sistema.
primenu kriptografskih ureaja i mehanizma koji
obezbeuju poverljivost TP i koji su odobreni od strane 4.4. Obuka - Korisnici se smatraju najslabijom
nadlenog tela, kao i zatitu TP sa adekvatnim nivoom komponentom sistema IKT zatite, koja se moe ojaati
zatite u skladu sa stepenom tajnosti. sa razvojem svesti o potrebi zatite, obukom i razvojem
vetina i izgradnjom potrebnih znanja za razvoj,
TEMPEST [6] zatita je obavezna komponenta zatite projektovanje, implementaciju i operativno odravanje
IKT sistema [6] koji su namenjeni za rukovanje tajnim sistema zatite. Realizaciju ove komponente zatite
podacima stepena tajnosti POVERLJIVO i vie. obezbeuje program od tri gradivna bloka, za: razvoj i
Page 505 of 534

podizanje svesti o potrebi zatite, obuku za sticanje i kako ih koristiti, korisnici mogu istinski prihvatiti
vetina i edukaciju u oblasti zatite. odgovornosti za svoje akcije i sprovoditi
obaveze/procedure propisane politikom zatite.
Da bi program zatite bio efikasan, politika i procedure
zatite moraju biti prenete i dobro objanjene svim 6. LITERATURA
zaposlenima. Od zaposlenih se ne moe oekivati da
budu odgovorni, ako nikada nisu upoznati sa politikom [1] COUNCIL DECISION of 23 September 2013 on the
zatite i postali svesni ta se od njih oekuje. Bitno je security rules for protecting EU classified information
shvatiti da je sajber bezbednost problem ljudi i procesa, (2013/488/EU)
u kojem tehnologija igra malu ulogu (ljudske greke zbog [2] Slubeni glasnik R Srbije br. 104/2009
nedostatka znanja, obuke i pogrenog sprovoenja [3] mr Goran Mati, Zakon o tajnosti podataka (prikaz
procedura zatite, uzrokuju 80% proboja sistema zatite). pojedinih novih instituta), Sistem zatite tajnih podataka,
Obuka u oblasti zatite treba da obuhvati najmanje Zbornik radova, Misija OEBS u Srbiji i Kancelarija
sledee kategorije: Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podatka,
2012.
- Svi zaposleni moraju izgraditi svest o potrebi zatite, [4] Slubeni glasnik R Srbije br. 53/2011
kroz adekvatnu formu obuke, gde treba predstaviti [5] Sistem zatite tajnih podataka u BiH, Sistem zatite
osnovne koncepte zatite poverljivosti, integriteta i tajnih podataka, Zbornik radova, Misija OEBS u Srbiji i
raspoloivosti informacija, aplikacija i servisa. Svest o Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu
potrebi i obuka o etikim principima bitna je za kreiranje tajnih podatka, 2012.
bezbednosne kulture. [6] Zatita tajnih podataka u R Sloveniji, Sistem zatite
tajnih podataka, Zbornik radova, Misija OEBS u Srbiji i
- Tehniko osoblje zahteva obuku o korienju i Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu
odravanju opreme i softvera koje koriste u izvravanju tajnih podatka, 2012.
svojih radnih obaveza.
- Sistem administratori zahtevaju specijalizovanu obuku

za reagovanje i rukovanje sa raunarskim incidentom,
izbegavanje incidenta, analizu dogaaja, redukciju
ranjivosti sistema, oporavak sistema i nastavak
poslovanja. Tehnologija ne moe sama reiti problem
raunarskog incidenta. Taj proces zahteva eksperte u
oblasti IKT sistema, zvanine policijske organe istrage i
specijalizovanu tehnologiju za digitalnu forenziku
istragu, akviziciju i analizu.
Edukacija i svest o zatiti TP podrazumeva: inicijalno

upoznavanje sa obavezama po pitanju zatite IKT
sistema sa teitem na bezbednosnim radnim
procedurama, periodino obnavljanje obaveza, kao i
praenje novosti na polju zatite IKT sistema putem
interneta, broura, literature,
5. ZAKLJUAK
Dosadanja praksa u postupanju sa TP, ukljuujui i

njihovu eksploataciju kroz IKT sisteme pokazala je niz
problema. U tom smislu, iako postoji potreba za
podizanje bezbednosnih kapaciteta za rad sa TP, jo uvek
smetnju predstavljaju nepoznavanje Zakona o tajnosti
podataka, kanjenje u zakonodavnim aktivnostima,
nepostojanje nadlenih organa za IG, sistematizacija
posebnih radnih mesta, nedostatak kompetentnih
kadrova, strah od novih saznanja, budetske restrikcije, i
dr.
Samo korisnici svesni svoje odgovornosti u zatiti i
obueni za korektnu praksu, mogu menjati svoje
ponaanje i poveati individualno prihvaenu
kontrolisanu odgovornost (accountability), koja je
najznaajnija za poboljanje sistema zatite. Promena
stava korisnika prvi je korak u promeni ponaanja. Tek
sa poznavanjem potrebe zatite, neophodnih mera zatite
Page 506 of 534

POSMATRANJE RTVE PRVI KORAK U NAPADU NA

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE SISTEME
FOOTPRINTIG FIRST STEP IN HACKING
INFORMATION AND COMMUNICATION SYSTEMS
Mladen B. Triko1, Dejan M. Savi2
Vojna akademija, Beograd1
Ministarstvo odbrane Republike Srbije2
Sadraj Praktina potreba globalne povezanosti pored Razumevanje osnovnih principa koji napadai koriste da
neospornih prednosti dovodi do pojave znatnih osvoje neki sistem neosporno olakava preduzimanje
bezbednosnih rizika. S obzirom da je dostupnost odgovarajuih mera zatite.
informacija posredstvom globalne mree u ekspanziji kao
i injenicu da je informacija najskuplja roba, moramo biti Napadai pre praktinog napada ine dva koraka kojima
veoma obazrivi koje informacije dostavljamo javnosti a nastoje da sakupe to veu koliinu potrebnih informacija
koje ne. Ovaj rad predstavlja praktian prikaz prvog koje bi im omoguile neopaen pristup sistemu,
koraka eventualnog napada na informaciono- footprinting odnosno izvianje, i enumeraciju i
komunikacioni sistem jedne visokokolske ustanove, sa skeniranje. Kada pristupe sistemu, nastoje da ostvare to
ciljem da skrene panju administratorima na mere za vee privilegije, kako bi omoguili potpun pristup svim
poveanje bezbednosti i odravanja IKS koje treba svesti resursima, realizovali svoje motive i bezbedno napustili
na prihvatljiv nivo rizika. IKS.
Abstract - Practical needs for global connectivity beside Veoma bitan korak jeste i prikrivanje tragova koje su
undeniable benefits leads to the occurrence of significant ostavili u toku prisustva u sistemu to ih ini praktino
safety risks. Bearing in mind that the availability of neuhvatljivim i neprimetnim. Neretko napadai u IKS
information throught global network is in expansion and ostavljaju veto maskirane maliciozne programe kojima
that information is the most expensive commodity, we ostvaruju nadgledanje i kontrolisanje IKS ili mogunost
must be aware what information can be deliver to the za olakani ponovni ulazak. Ovaj korak se naziva
public and what dont. This paper presents a practical odravanje pristupa.
overview of the first steps of an potentional attack on
information and communication systems of one higher U realizaciji napada prvi korak koji se preduzima jeste
education institution, in order to draw the attention of footprinting. Ukoliko se eli izvesti uspean napad
administrators on measures that must be done to increase neophodno je doi do to veeg broja informacija kako bi
the security and maintenance of the ICS to be reduced to se napravio otisak rtve koji e diktirati dalji tok napada.
an acceptable level of risk. Veoma bitan momenat kod footprining-a jeste potpuna
pasivnost. Footprinting se izvodi tako da ne postoji
1. UVOD mogunost da meta ili trea strana zaduena za njenu
bezbednost dobije ikakvu spoznaju o poetku
U teoriji a i praktino prepoznato je da informaciono- interesovanja za nju. To suava upotrebu alata na
komunikacioni sistem (IKS) napadaju vie vrsta sistemske alate za pretragu name servera, alate za
napadaa[1], od skript-klinaca do pravih hakera. Skript- pretragu javnih baza podataka i alate za pretragu
klinci koriste automatizovane alate koje pronau na Interneta. Ovde se moe upotrebiti i socijalni ininjering
mrei, oni uglavnom poseduju skromno znanje i vetine, ali krajnje resrtiktivno obzirom da u ovom koraku ne
veoma su znatieljni, brzopleti i lako uhvatljivi. Na drugu postoje nikakva saznanja o meti.
stranu, hakeri spadaju u veoma obrazovanu i vetu
grupaciju. Uglavnom namenski razvijaju sopstvene alate i Ovaj rad ima za cilj da skrene panju na primere propusta
metode za ciljane napade, a obzirom da vode rauna o vienih u praksi i na taj nain doprinese smanjenju
prikrivanju tragova teko su uhvatljivi i neretko greaka lica koja bitno utiu na funkcionisanje a samim
sponzorisani za to to rade. tim i bezbednost sistema, pre svega IT administratora.
Napadae, shodno motivima moemo da svrstamo u prave 2. FOOTPRINTING

hakere i krekere (cracker). Hakeri su znatieljne i
nadarene osobe koje su sposobne da sa raunarima urade Footprinting se moe nazvati i posmatranje rtve. Kao i
neto za to oni nisu u startu osmiljeni i njihovi motivi su kod svakog drugog napada tako i kod napada na IKS, pre
voeni dobronamernom znatieljom, odnosno oni su praktine realizacije neophodno je sakupiti odreene
dobri. Krekeri su maliciozni napadai na IKS voeni informacije o meti u to veoj koliini. To u sluaju IKS
eljom za ostvarivnje linih ili ak i viih interesa predstavlja opseg korienih IP adresa, imena aktivnih
(haktivizam) i oni su loi [2]. domena, aktivne mrene servise, aktivne TCP i UDP
portove, vrste operativnog sistema u upotrebi, aktivne
korisnike na sistemu, vrste mrene opreme i nain njenog
Page 507 of 534

administriranja. Napadai pri sakupljanju informacija domen jeste server Akademske mree i on je za upit o
najee polaze od potpuno pasivnog istraivanja resursa institutionname.ac.rs dao odgovor o name serveru ac.rs
dostupnih na Internetu. Za poetak to je web stranica mete domena. Veoma lepo je zamaskirna meta tako da napada
i njen trenutni i istorijski sadraj kao i svi ostali javno ovde nita nemoe dobiti.
dostupni podaci o meti. Podaci koji sadre informacije o
adresama, telefonskim brojevima, imenima i elektronskim Drugi alat, nslookup, je dao IP adresu
adresama i telefonima zaposlenih, pravilima za zatitu institutionname.ac.rs. U naem sluaju ona je 192.185.x.x.
privatnosti i bezbednosti, vezama ka drugim serverima i Poto je domen ac.rs na mrei 147.91.x.x, zakljuak je da
mreama, oglasi kojima se vri nabavka IT opreme i posmatrana institucija ne koristi resurse Akademske
usluga, zapoljavanje u IT sektoru mete, biografije mree ve da ih samostalno hostuje.
zaposlenih u IT sektoru su vrednosti na osnovu kojih
napada zakljuuje o kom sistemu zatite se radi, kakva je Whois upit o IP adresi 192.185.x.x govori da je to IP
bezbednosna praksa i praksa u odravanju i razvoju IKS adresa HGBLOCK-10 mree kao i to da je njen vlasnik
koja se primenjuje, koje su potencijalne rtve za websitewelcome.com kompanija iz Houston-a, Teksas.
eventualni socijalni ininjering, koliko je veto IT osoblje Ovo je oigledno IP preprodavac i on zasigurno nije
kao i koje tehnologije primenjuju. voljan da prui bilo kakve informacije o svom klijentu.
Ova faza se sprovodi po unapred definisanom algoritmu Meutim, whois upit o imenu institucije je dao podatak da
namenski razraenim za metu i predstavlja dugotrajan ona poseduje 13 domena. Reverznim IP Lookup-om se
proces. U toku footprinting-a napada dolazi do podataka dolazi do podatka da IP adresa 192.185.x.x hostuje 3
o registrovanim domenima, njihovoj fizikoj lokaciji, IP domena, institutionname.ac.rs, institutionname.edu.rs i
adresama, podataka o provajderima, nainu spajanja sa institutionname.rs. Sa ovom spoznajom napada moe da
Internetom i slino. Od alata u ovoj fazi napada najee pretpostavi da je IP adresa 192.185.x.x pristupna taka
koristi sistemske alate za pravljenje upita na name servere institucije i da je to interfejs mrenog ureaja ili proksija.
kao to je nslookup [3] (saznaje aktuelne IP adrese IKS),
whois (saznaje aktivne domene), traceroute [4] (utvruje Nadalje, whois upit o domenu institutionname.rs daje
topologiju i potencijalne puteve pristupanja meti), drugu IP adresu, 217.26.x.x, koja pripada Eunetu i koja
pretragu po Internetu sa ciljem pronalaenja relevantnih treba da se skenira.
podataka neophodnih za planiranje napada [5].
Dalje tragajui pomou Internet pretraivaa za email
3. PRAKTINI PRIMER nalozima institutionname.ac.rs dolazi se do obrasca koji
se primenjuje za dodeljivanje imena email naloga.
Polazei od pretpostavke da IT osoblje nema dovoljno Takoe, pokazuje se da email nalozi imaju ak i
izgraenu svest o bezbednosti IKS, a u cilju dokazivanja generiku lozinku za prvo prijavljivanje na sistem.
te pretpostavke pokuano je prikupiti to je mogue vie Institucija je implementirala Microsoft Exchange Server
informacija o IKS jedne visokokolske ustanove. Izvren sa SkyDrive i SharedView i javno dala detaljne
je prvi korak napada odnosno napravljen je otisak rtve informacije u korisnikom upustvu za korienje
koji bi potencijalnim napadaima dao polaznu osnovu za studentskg portala kao i email naloga. Obrazac koji se
dalje delovanje (Slika 1). koristi za generisanje email naloga je
ime.prezime.godinaUpisa@institutionname.rs.
Obzirom da je email nalog vezan za domen koji hostuje

Eunet moe se pretpostaviti da Eunet prua cloud uslugu
posmatranoj instituciji.
Slika 2. WiFi oprema institucije
Daljom pretragom institutionname.ac.rs za wireless

Slika 1. Koraci napada na IKS
pristupnim takama u kampusu institucije dovodi do pdf
dokumenta sa detaljnim popisom resursa koje jedan od
departmana posmatrane institucije koristi. U njemu se
Praktino se polazi od whois [6] istraivanja o domenu nalazi detaljan spisak hardvera i softvera koji je u
mete, institutionname.ac.rs. Primarni name server za .ac.rs upotrebi: Windows 7 i Office 2010 kod klijenata,
Page 508 of 534

ProLiant ML110 serveri, MACOLA InfinibandRaid Svaki odsek posmatrane institucije verovatno ima
POPX1 8TB i Netgear Storage Central SC101 u data sopstvenu IT infrastrukturu i primenjene mere
centru, wireless AP Linksys WAP54G, Tenda W311R+ i bezbednosti u skladu sa znanjima IT administratora
TP-Link WR542G za WiFi pristupne take u kampusu svakog odseka posebno, to potvruje injenica da
(Slika 2). Takoe, institucija koristi 16/2 MB link prema posmatrana institucija koristi vie provajdera, razliite
Beotelu. opsege IP adresa i razliite tehnologije.
U pronaenom pdf dokumentu takoe su detaljno Objavljivanje podataka o konkretnim ureajima i

pobrojani telefonski i email kontakti celokupnog osoblja primenjenim tehnologijama u kojima su implementirani
institucije to predstavlja polaznu taku za eventualni pojedini servisi predstavlja kritian oblik bezbednosnog
socijalni ininjering. Za osoblje departmenta se koristi propusta. Ono omoguava zasiguran pokuaj napada koji
sledei obrazac ime.prezime@institutindepartment.edu.rs. koriste poznate i ve isprobane slabosti, mogue
Takoe dokument dovodi do sledeeg domena institucije, korienje zero day propusta kojih ni sami proizvoai
institutindepartment.edu.rs, i sledee IP adrese 217.26.x.x softvera nisu svesni i u znatnome olakava napadau
koja je u vlasnitvu Net++ technology provajdera. fokusirajui ga na poznatu mu tehnologiju.
Sudei po popisu hardvera i softvera u pomenutoj listi u Postojanje obrazaca za bilo koje naloge kao i generike
instituciji se nalazi posebna unutranja raunarska mrea lozinke za iste predstavlja znatan bezbednosni rizik i daje
koja je mogue povezana na Internet adrese 77.105.x.x sliku o neiskustvu IT administratora koji je
koja pripada Orion Telekom servis provajderu. automatizacijom stvorio eventualni bezbednosni rizik.
Pretragom na Internetu za login ili password stranama na Ovaj rad ima za cilj da naglasi znaaj centralizovanog
domenu institutionname.ac.rs dovodi do sistema za uenje menadmenta i stalne i kvalitetne obuke i nadzora IT
na daljinu (DLS), dls.institutionname.ac.rs, i nove IP osoblja zaduenog za bezbednost IKS.
adrese.
Bezbednost sistema je u toliko bolja u koliko je svest
DLS platforma ima odreena pravila za kreiranje lozinki. pojedinca i stepen obuenosti podignut na vei nivo. Time
Lozinke moraju imati jedno veliko slovo, jedan broj i se dobija jaa i homogenija sredina koja je otporna na
jedan poseban karakter to omoguava olakano svakodnevne pretnje koje ugroavaju funkcionalnu
pravljenje liste potencijalnih lozinki. Shodno upustvu sposobnost sistema [8].
pronaenom na sajtu DLS-a korisnika imena nemaju
obrazac. LITERATURA
Izvorni kod stranica DLS platforme ukazuje na to da [1] http://en.wikipedia.org/wiki/Hacker_(computer_

institucija koristi Moodle [7] platformu. Takoe i svi security)#cite_note-GISEC-17
ostali domeni izuzev e-maila su shodno izvornom kodu
[2] http://www.eccouncil.org/
izraeni u php-u, na ta ukazije i sadraj robots.txt fajlova
pronaenih na domenima. [3] http://en.wikipedia.org/wiki/Nslookup
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Traceroute
4. ZAKLJUAK
[5] Stuart McClure, Joel Scambray, George Kurtz;
Imajui u vidu evidentno postojanje nedovoljno razvijene Hakerske tajne-prevod treeg izdanja.
svesti menadmenta, administratora ili moda nedovoljno
obuenosti po pitanju bezbedosti IKS izvren je prvi [6] http://en.wikipedia.org/wiki/Whois
korak napada odnosno napravljen je otisak rtve jedne [7] https://moodle.org/
visokokolske ustanove. Ovo je uraeno sa ciljem
poveanja svesti i uoavanja nedostataka bezbednosti. [8] Slavia Ili, Milan Dulanovi, Umanjenje
uticaja ljudskog faktora na bezbednost u IT-u,
Na osnovu dobijenih rezultata dolazi se do zakljuka da Zbornik radova, YUINFO, Kopaonik, 2012.
posmatrana institucija ima decentralizovanu organizaciju
IT resursa i nedovoljno izgraenu svet o bezbednosti
informacija kod IT menadera.
Page 509 of 534

BEZBEDNOST U WIFI MREAMA

WIFI NETWORK SECURITY
Radivoje Lakovi, Vladimir Dobrosavljevi, Dragan Polimac

Centar za KISIP, Vojska Srbije - Ministarstvo Odbrane, Beograd
Sadraj Beino umreavanje (Wifi) predstavlja pomo EAPOL-Key poruke, koju prati uspena
bezbednosni izazov prethodnih godina. Ovaj rad nam autentifikacija.
predstavlja kako se IEEE 802.1X standardi za
kontrolisanim pristupom mrei primenjuju i omoguavaju Razvoj 802.1X kontrole pristupa u IEEE 802 mreama je
nam bezbednosno reenje na koje se moemo osloniti. U proizaao iz sledeih trendova i zahteva:
radu je predstavljen pregled 802.1X standard, mehanizam 1) Poveanje potrebe za LAN na javnim i polu-
iznad same tehnologije i pregled 802.1X arhitekture. javnim mestima. 802.1X je originalno dizajniran da
Detaljno su objanjene prednosti korienja 802.1X u kontrolie pristup inim mreama. Slino kao i kod
beinim mreama. 802.1X, ako korisnik prikljui svoj ureaj u fiziki port,
korisnik je dobijao pun pristup mrei. 802.1X je
Abstract Wireless networking (Wifi) has presented a originalno razvijan da kontrolie pristup mrei
important security issue and challenge over the past few primoravajui korisnika da se autentifikuje i da bude
years. This paper looks at the fundamentals on how the autorizovan pre dobijanja pristupa mrei. Ovaj problem je
IEEE 802.1X network access control standard applies postao oigledan sa ubrzanim rastom beinih mrea. Bilo
and provide an inherently secure solution to wireless koji korisnik koje se nalazi u dometu WLAN access point
networks. It provides an overview of 802.1X, the history moe da iskoristi mrene resurse. Kako se beine mree
behind the technology, and an overview of the 802.1X postavljaju na fizikim/geografskim granicama mree,
architecture. It concludes with an explanation of the mnogo puta se mree proire u javnost, mora postojati
advantages of using 802.1X in wireless networks. kontrola pristupa korisnika i korisniki podaci moraju biti
enkriptovani;
1. UVOD 2) Potreba za kontrolom na nivou porta. Port
predstavlja mesto prikljuenja na mreu i to je logino
Veina 802.11 beinih mrenih pristupnih taaka i mesto na kome treba izvriti kontrolu korisnika. Port, isto
svieva formira IEEE 802.1X okruenje. Postoje razni predstavlja logino mesto, na kome treba implementirati
termini koji se poistoveuju 802.1X i predstavljaju inspekciju paketa i protokola. Prema tome, kontrolom
sigurnosni protokol, sigurnosni aspekt, sigurnosni pristupnih taaka u mrei, korisnika mrena oprema
standard, metoda autentikacije, protokol moe biti konfigurisana da ispuni sve korisnike potrebe i
autentifikacije korisnika, poveanje sigurnosti, omogui kontrolu pristupa;
sigurnije okruenje. Ovi termini nam esto ne prikazuju 3) Potreba za autentifikacijom, autorizacijom i
jasnu sliku kako se 802.1X uklapa u bezbednost na samoj praenjem (AAA). Mnoge organizacije su investirale u
mrei. 802.1X standard, kada se iskoristi na pravi nain, tehnologiju za autentifikaciju, autorizaciju i praenje
obezbeuje visok nivo mrene sigurnosti u beinim (AAA) u cilju kontrole pristupa mrei sopstvenih
mreama. korisnika, kao i VPN korisnika koji koriste udaljeni
pristup ili pristup preko firewall-a. 802.1X moe da
2. PREGLED 802.1X podigne funkcionalnost postojeih AAA servera, obino
su to RADIUS serveri, da omogui ove funkcionalnosti
802.1X standard, kontrola pristupa mrei na nivou porta, novim 802.1X klijentima;
definie mehanizme za kontrolu pristupa mrei koja 4) Potreba za distrubucijom dinamikih kljueva za
koristi karakteristike fizikog pristupa IEEE 802 mrene enkripciju. Prvenstveni cilj WEP (Wired Equivalent
infrastrukture. 802.1X nam obezbeuje sredstva Privacy) je da omogui nivo sigurnosti priblian inim
autentifikacije i autorizacije ureaja koji su prikljueni na mreama. Naalost, WEP je propao kada su istraivai
LAN port, koji ostvaruje mrenu konekciju tipa point-to- publikovali algoritam koji je veoma brzo mogao da
point. Isto tako nam obezbeuje zatitu od neovlaenog dekoduje kljueve za enkriptovanje WEP oslukivajui
pristupa, u sluaju da autentifikacija i autorizacije nisu mreni saobraaj. WEP je zamenjen TKIP i AES,
uspene. bezbednijom tehnologijom enkripcije kao deo 802.11i
standarda. 802.1X se esto naziva i 802.11i standardom i
802.1X specifikacija ukljuuje veliki broj opcija koje omoguavaju nam bezbednu metodu razmene kljueva
ciljaju posebno na podrku upotrebi Port Access Control izmeu access point-a i drugih ureaja. Distribucija
(kontrole pristupa na nivou porta) u IEEE 802.11 kljueva se moe koristiti sa WEP, TKIP i AES.
mreama (beinim mreama WLAN). Ovo ukljuuje
mogunost da WLAN access point distribuira ili da Na Slici 1. prikazane su komponente 802.11 mree
dobavi globalne kljueve od/za prikljuene stanice, uz koristei 802.1X.
Page 510 of 534

802.1X
omoguava funkcije kao to je startovanje, odjavu i
AAA distribuciju kljueva.
RADIUS (Remote Access Dial In User Service) je

Switch
PC RADIUS Server standard za autentifikaciju, autorizaciju i praenje servisa
na mrei. Iako, podrka za RADIUS u 802.1X opcionalna,
Server za
Sistem za autentifikaciju autentifikaciju oekuje da mnogi IEEE 802.1X standardi opisuju
smernice za 802.1X RADIUS korienje i mnogi access
Suplikant
Servisi
sistema za Autentifikator
Server za
autentifikaciju
point ureaji koji podravaju 802.1X podravaju i
autentifikaciju RADIUS.
3. 802.1X ARHITEKTURA
kontolisan nekontrolisan 802.1X kontrola na nivou porta ima za sporedni efekat,

port port
kreiranje dve razliite take pristupa autentifikatoru u
LAN. Jedna taka pristupa omoguava razmenu frejmova
izmeu raznih sistema na LAN. esto, ovaj
LAN
nekontrolisani port dozvoljava samo razmenu
autentifikacionih (EAP) poruka. Druga, kontrolisana
Slika 1. Komponente 802.11 mree koristei 802.1X taka pristupa dozvoljava razmenu frejmova samo u
sluaju da je port autorizovan.
Na slici je prikazan suplikant, autentifikator i server za Kada se host povee na LAN port na 802.1X sviu
autentifikaciju u 802.1X inoj mrei. Kontrolisan port autentinost hosta se razreava od strane porta na sviu,
nije autorizovan te nije dozvoljen saobraaj. prema protokolu koji je definisan od strane 802.1X, pre
nego to servisi na tom portu budu dostupni. Dok se
Port u ovom kontekstu je taka pristupa u LAN autentifikacija uspeno ne izvri, samo EAPOL frejmovi
infrastrukturi. Primetite da u 802.11 LAN mreama, mogu proi kroz port. Kada je autentifikacija uspena,
access point upravlja logikim portovima. Svaki od port poinje da radi kao svaki normalan port.
ovih logikih portova komunicira izmeu sebe. U LAN mreama, mora da postoji jedan-na-jedan veza
izmeu suplikanta i autentifikatora. U inim LAN,
Autentifikator forsira autentifikaciju pre nego to suplikant je direktno vezan za autentifikator. Kao to je
omogui pristup servisima koji se nalaze iza tog porta. prikazano na Slici 1, radna stanica je direktno povezana
Autentifikator je odgovoran za komunikaciju sa na LAN port. Svaki port je povezan sa autentifikatorom.
suplikantom i za slanje informacija primljenih od Radna stanica dobija pristup mrei kada se suplikant na
suplikanta na odgovarajui server za autentifikaciju. Ovo radnoj stanici autentifikuje na LAN port.
nam omoguava verifikaciju korisnikih podataka na
osnovu kojeg e port biti autorizovan ili blokorian. Vano 4. 802.1X U 802.11 BEINIM MREAMA
je napomenuti da je funkcionalnost autentifikatora
nezavisna od metode autentifikacije. Ovo se efektivno 802.1X specifikacija ukljuuje dve glavne karakteristike
postavlja kao pass-through autentifikacija za potrebe koje ciljano podravaju korienje Port Access Control
razmene kljueva. (kontrole na nivou porta) u IEEE 802.11 mreama:
1) Logiki portovi. Sposobnost da se iskoriste MAC
Suplikant pristupa servisima dostupnim autentifikatoru. adrese stanice i access pointa kao destinacione adrese u
Suplikat je odgovoran da odgovara na zahteve od strane EAPOL razmeni;
autentifikatora koje zahtevaju informacije o 2) Upravljanje kljuevima. Sposobnost access
kredencijalima. pointa da distribuira informacije o kljuevima od/ka
prikljuenim stanicama, putem EAPOL razmene kljueva,
Extensible Authentication Protocol (EAP) je metoda koja prati uspenu autentifikaciju.
sprovoenja autentifikacije izmeu korisnika i servera za
autentifikaciju. Ureaji u mrei, kao to su access point i U 802.11 LAN okruenju, stanice nisu fiziki povezane
proxy serveri nemaju ulogu u autentifikaciji. Njihova na mreu. Kao dodatak tome, mnoge stanice dele
uloga je da proslede EAP poruke izmeu ureaja koji medijum za pristup mrei (etar). Specijalan sluaj
pokuavaju da se autentifikuju. 802.1X koristi Extensible deljenog medijuma postoji u IEEE 802.11 beinim
Authentication Protocol (EAP) kao framework za mreama u okviru koga stanica se mora povezati sa
autentifikaciju. access pointom da bi mogla da koristi LAN.
Extensible Authentication Protocol Over Lan (EAPOL). Protocol koji ostvaruje vezu omoguava stanici i access
802.1X definie stantard za enkapsulaciju Extensible pointu da meusobno razmene MAC adrese. Ovo se
Authentication Protocol (EAP) poruka tako da one efektivno naziva logiki port koji stanice koriste da
direktno mogu da budu obraene od strane LAN MAC komuniciraju sa access pointom. Access pointovi su
servisa. Ovako enkapsulirana forma EAP frejma se naziva konfigurisani da koriste otvorenu autentifikaciju (Open
EAPOL. Kao dodatak obradi EAP paketa, EAPOL nam Authentication). Ovo omoguava suplikantima da se
Page 511 of 534

poveu na access point pre dinamike razmene kljueva. 5. PREDNOSTI KORIENJA 802.1X U BEINIM
Kada se izvri povezivanje, stanica se onda moe MREAMA
autentifikovati korienjem Extensible Authentication
Protocol (EAP). Postoji mnogo prednosti korienja 802.1X standarda u
802.11 mreama, kao to su:
802.1X ne iskljuuje, niti zahteva kriptografske algoritme. 1) Kontrola na pristupnoj sloju mree. 802.1X nam
Meutim, omoguava nam mehanizam za distribuciju kontrolu pristupa mree na pristupnom sloju, gde je i
kljueva za enkripciju od access pointa do klijenta najlake implementirati i upravljati zatitom. Kontrolisani
koristei EAPOL-Key poruke. Ova informacija o kljuu portovi, ini i beini, spreavaju neautorizovane
za enkripciju se distribuira na nivou sesije da bi se korisnike da pristupaju resursima na mrei;
prosledili dinamiki WEP, TKIP i AES kljuevi i da bi se 2) Dinamiko upravljanje kljuevima. 802.1X
spreilo kompromitovanje kljueva. poseduje framework koji omoguava sistemu da koristi
dinamike kljueve u sesijama, da periodino obnovi
5. POVEZIVANJE I EAP PROCEDURA sesiju sa novim kljuem, da periodino izvri ponovnu
AUTENTIFIKACIJE autentifikaciju korisnika. Ovo poveava bezbednost tako
to eliminie statike kljueve i osujeivanje napada na
Kao to je ranije navedeno, stanica se mora povezati sa kljueve, to zahteva velike koliine podataka
datim access pointom. Kada se stanica povee sa access enkriptovanih jednim kljuem da bi dalja enkripcija
pointom, onda moe da doe do razmene EAP poruka sa podataka bila ugroena;
serverom za autentifikaciju da bi se port autorizovao. Pre 3) Mali overhead. 802.1X ne ukljuuje
nego to je logiki port autorizovan, logiki port samo enkapsulaciju, tako da ne dodaje overhead na nivou
razmenjuje EAP poruke. Na Slici 2 je objanjen proces paketa (osim kada se ostvaruje enkripcija koristei TKIP
razmene poruka izmeu stanice i servera za ili AES) i moe biti implementirana na postojeim
autentifikaciju (RADIUS servera). svievima i access point ureajima sa malim uticajem na
performanse. Ovo znai da je skalabilno, i da moe biti
omogueno na postojeim svievima samo sa
osveavanjem softvera (firmvera). Poto se 802.1X moe
implementirati na nivou NIC drajvera (drajvera mrene
kartice), nove verzije drajvera od proizvoaa mrenih
kartica mogu da nam omogue korienje funkcionalnosti
bez potrebe za instalacijom novog operativnog sistema.
4) Korienje standarda. 802.1X se integrie sa
svim postojeim standardima za autentifikaciju,
autorizaciju i praenje (ukljuujui RADIUS), to nam
omoguava da to bude implementirano na postojeoj
infrastrukturi za upravljanje udaljenim i VPN mreama.
RADIUS serveri koji podravaju EAP mogu da se koriste
za autentifikaciju 802.1X zahteva za pristup mrei.
5. ZAKLJUAK
Od skromnih poetaka u umreavanju, 802.1X se proirio

dalje nego to se ikad moglo pretpostaviti. S konceptom
koji je konstantno doraivan, dopunjavan i prilagoavan,
802.1X slui mnogim korisnicima ve dugi niz godina.
IEEE 802.1x kontrola mrenog pristupa temelji se na
portovima i prua znatno poboljana reenja za
autentifikaciju za WLAN i ini LAN. To je nain
autentifikacije svakog korisnika koji pristupa WLAN i
LAN servisima. Autentifikacija se mora izvesti pre bilo
Slika 2. proces autentifikacije stanice na Wifi mrei kakvog saobraaja izmeu korisnika i mree. Glavnu
prednosti 802.1x i EAP autentifikacije poboljana
Vano je napomenuti da se EAP komunikacija sprovodi sigurnost u WLAN-u. Enkripcija i autentifikacija je
od strane EAPOL izmeu stanice i access pointa. poboljana upotrebom dinamikih WEP, TKIP i AES
Komunikacija se sprovodi od strane EAP koristei kljueva za ifriranje i meusobne autentifikacije.
RADIUS protokol izmeu access pointa i servera za
autentifikaciju. Ovo efektivno kreira EAP sesiju izmeu 6. LITERATURA
stanice i servera za autentifikaciju koji omoguuje stanici
da se autentifikuje. Kada je stanica autentifikovana, EAP- [1] Wireless Deployment Technology and Components,
Key poruka se alje da bi se razmenila informacija o http://technet.microsoft.com/en-
kljuevima izmeu stanice i access pointa.
us/library/bb457015.aspx
Page 512 of 534

[2] Introduction to 802.1X for Wireless Lans, [4] Wireless LAN Access Control and Authentication,
http://www.interlinknetworks.com/whitepapers/Intro http://www.interlinknetworks.com/whitepapers/WL
_802_1X_for_Wireless_LAN.pdf AN_Access_Control.pdf
[3] The Beginnings and History of Radius, [5] Maja Vlah, Radius 802.1X,
http://www.interlinknetworks.com/app_notes/Histor http://spvp.zesoi.fer.hr/seminari/2004/802_1x-
mvlah.pdf
y%20of%20RADIUS.pdf
Page 513 of 534

JEDAN PRISTUP U ANALIZI BEZBEDNOSNIH PRETNJI U

INFORMACIONIM SISTEMIMA
AN APPROACH TO THE ANALISIS SECURITY THREATS IN THE
INFORMATION SYSTEMS
Radomir Prodanovi1, Ivan Vuli2
Centar za primenjenu matematiku i elektroniku, Vojska Srbije1
Vojska Srbije2
Sadraj Modelovanje pretnji je proces koji omoguava Postoje najmanje tri opta pristupa modelovanju pretnji:
razotkrivanje izvora pretnji i pretnji u sistemu. Model modelovanje pretnji orijentisano prema napadau,
pretnji daje celokupnu sliku pretnji po imovinu sistema. modelovanje pretnji orijentisano prema imovini i
Postoji vie pristupa u modelovanju pretnji: pristup modelovanje pretnji orijentisano prema softveru.
zasnovan na imovini, pretnji, softveru, ciljno orijentisan Modelovanje pretnji orijentisano prema imovini polazi od
pristup. U ovome radu predloen je iterativni poverljivih sredstava sistema, dok modelovanje
kombinovani pristup zasnovan na imovini sistema i orijentisano prema napadau polazi od napadaa, odnosno
pretnji. Znaaj ovog pristupa potie od sveobuhvatne kako napada moe ostvariti svoje ciljeve. Modelovanje
analize imovine sistema, izvora pretnji i pretnji po sistem. pretnji orijentisano prema softveru polazi od dizajna
softverskog sistema i prolazi kroz model u potrazi za
Abstract Threat modeling is a process that allows the pretnjama.
disclosure of sources of threats and threats in the system.
Threats model gives an overall picture of threats to Autori u radu predlau model koji je orijentisan prema
system assets. There are several approaches to threat imovini sistema, u ovom sluaju informacionom sistemu
modeling: asset-centric, attacker-centric, a goal-oriented (u daljem tekstu: sistem), i napadau. To je iterativni
approach. In this paper, we propose an iterative model koji polazi od sistema, preko odnosa izvora pretnje
combined approach based on the system assets and prema sistemu, pa do razotkrivanja pretnji i procene rizika
threat. The importance of this approach goes from a koji ima pretnja po sistem.
comprehensive analysis of system assets, threats sources
and threats to the system. Autori u drugom poglavlju daju predoeni model i
opisuju faze modela. U treem poglavlju dat je primer
1. UVOD primene predloenog modela, a u poglavlju etiri dat je
zakljuak.
Modelovanje pretnji je proces identifikacije,
dokumentovanja i umanjenja bezbednosne pretnje 2. PREDLOENI MODEL
sistema. Ono omoguava da se razume pretnja
ispitivanjem sistema kroz perspektivu potencijalnog Predloeni model pretnji razmatra se kroz sedam aspekata
napdaa i da se pomogne odreivanju pretnje najvieg (faza) koje se nadovezuju jedna na drugu. Model se
nivoa po sistem [1]. Ovaj proces rezultira modelom sastoji od sledeih faza: identifikovanje imovine
pretnje koji opisuje potencijalne napade na sistem, to se informacionog sistema, identifikovanje izvora pretnji,
moe koristi za razumevanje kako pretnje mogu da se razotkrivanje pretnji, izrade profila pretnje, kategorizacije,
manifestuju i na donoenje kritinih odluka koje e uticati odreivanje prioriteta i dokumentovanja. Model pretnji
na bezbednost sistema [2]. Uloeni napor u modelovanje prikazan je na slici 1.
bezbednosnih pretnji omoguava donoenje bezbednosnih
funkcija u sistemu ili bezbednosne prakse za korienje
sistema, a u cilju zatite imovine.
Po definiciji, pretnja je jednostavno potencijalno

naruavanje bezbednosti sistema, onosno dogaaj koji
moe imati negativan uticaj po sistem [3]. Ranjivosti su
postojee bezbednosne slabosti ili nedostaci koji ine
sistem podlonim napadu. Napad je iskoriavanje
ranjivosti koju ostvaruje pretnja. Protivmere su
mehanizmi koji se koriste za ublaavanje ranjivosti
sistema. Proces modelovanja pretnji obino podrazumeva
identifikovanje imovine koja treba da bude zatiena,
analiziranje pretnji, procenu rizika i razvijanje strategije
za ublaavanje rizika [2].
Slika 1. Iterativni kombinovani model pretnji
Page 514 of 534

Spoljanji izvori pretnji su potencijalni napadai koji se

2.1. Identifikovanje imovine informacionog sistema nalaze sa druge strane granice sistema i nisu pod
kontrolom autoriteta sistema. Najei spoljanji izvori
Identifikovanje imovine informacionog sistema je prvi pretnji su:
korak u modelovanju pretnji. Potrebno je identifikovati - Neprijateljska strana lica su pojedinci ili grupe sa
imovinu informacionog sistema (u daljem tekstu: znanjem i motivacijom da narue sistem zbog line
imovina) koja je od kljune vanosti za organizaciju. dobiti ili iz drugih razloga.
Jedan od naina da se to uradi je da se proceni koji - Kriminalne organizacije su organizovane kriminalne
podaci, hardver, softveri i ljudski resursi su od sutinskog grupe koje privlai potencijal sistema.
znaaja za poslovanje. Pored toga, treba posebnu panju - Strane obavetajne slube mogu prouzrokovati
usmeriti prema kritinim ili poverljivim informacijama. napade na tajne podatke i funkcionalnost sistema.
- Komercijalne organizacije nastoje doi do
Nakon to je odreena imovina potrebno je izvrti analizu finansijskih i drugih podataka svoje konkurencije, tj.
imovine tako to se za svaku imovinu razmatra poslovni industrijska pijunaa.
proces koji ima uticaj na imovinu kroz razna scenarija. - Teroristike organizacije mogu imati za cilj pristup
Scenarija treba da obuhvate i meusobnu povezanost sistemu kako bi doli do bitnih informacija o
imovine. Nakon izvrene analize imovine pravi se profil pojedincima i sistemu koje imaju nameru da
imovine i odreuje se znaaj imovine. napadnu.
Profil imovine predstavlja linu kartu imovine i u daljem Atributi izvora pretnje
postupku modelovanja pretnji daje opis i znaaj onoga ta
je potrebno zatititi. Profil imovine treba da sadri sledee Atributi izvora pretnji su karakteristike koje odreuju
podatke: spremnost izvora pretnje da nastavi svoj cilj. To su
- vrsta imovine, pokazatelji sposobnosti izvora pretnje da ostvari svoj cilj.
- domen u kome se nalazi imovina,
- opis imovine, Atributi izvora pretnji su:
- interakcija imovine sa drugom imovinom, - Strunost. Definie nivo teoretskih i praktinih znanja
- proces transformacije imovine i pojavne oblike i sposobnosti izvora pretnje da upotrebi strunost u
imovine nakon transformacije, potrazi za svojim ciljem. Vee znanje daje veu
- poslovne procese u kojim se pojavljuje imovina, mogunost izvoru pretnje da ostvari svoj cilj sa
- ko je odgovoran za imovinu i ko pristupa imovini. manje resursa i manje vremena.
- znaaj imovine za organizaciju. - Pristup zatienom sistemu. Ovaj atribut definie
sposobnost pretnje da infiltrira lana grupe u okviru
2.2. Identifikovanje izvora pretnji zatienog sistema kako bi imala mogunost pristupa
zatienim resursima.
U principu pretnja se opisuje kao izvor koji iskoriava - Podrka. Ovaj atribut definie podrku koju ima izvor
resurs ili ima potencijal da nakodi resursu (imovini pretnje u ostvarenju svog cilja.
sistema). Drugi nain da se definie izvor opasnosti je - Spremnost da tolerie rizik. Ovaj atribut je mera
neto to je sposobno da deluju protiv imovine, na nain koliko je izvor pretnje spreman da ide i ta je
koji moe dovesti do naruavanja u radu sistema koji se spreman da rizikuje da ostvari svoj cilj.
moe ispoljiti odmah ili kasnije. Izvor pretnje moe imati - Intenzitet. Atribut intenzitet opisuje marljivost ili
vie oblika i na imovinu sistema moe razliito uticati. istrajnu odlunost izvora pretnje u potrazi za svojom
ciljem.
Najbolje je uraditi svoje istraivanje u cilju pronalaenja - Nevidljivost. Opisuje sposobnost izvrora pretnje da
izvora pretnji i podataka o novim pretnjama koje su odri potreban nivo tajnosti tokom potrage za svojom
najrelevantnije za sistem. ciljem.
Vrste izvora pretnji Model karakterie da se za svaki od atributa definie skala

od tri nivoa (niski, srednji i visoki nivo). Izvor pretnje sa
Potencijalni izvori pretnji klasifikuju se na unutranje najveom vrednosti atributa nita nee zaustaviti u
ljudske izvore pretnji i spoljanje izvore pretnji. ostvarivanju cilja, dok one pretnje sa niim vrednostima
nee imati takav potencijal i ambiciju.
Potencijalni unutranji ljudski izvori pretnji su:
- Korisnici sistema. To su lica koja koja su zaposlena u Odreivanje cilja izvora pretnje
sistemu ili lica koja koriste sistem.
- Spoljanja lica. To su lica iz drugih organizacija, Ciljevi napada su razliiti, a ta razliitost potie od toga
podreenih ili nadreenih orgnizacionih celina, koja koji cilj izvor pretnje eli da ostvari, motivacije i znanja
koriste sistem ili obavljaju poslove u sistemu. kojima napada raspolae. Cilj napada je da izvor pretnje
- Insajderi su pojedinci u sistemu koji mogu da izvre probije ili zaobie mere bezbednosti, iskoristi ranjivosti
napad na sistem. sistema i da ostvari svoj motiv koji je imao za
sprovoenje napada. Najei ciljevi izvora pretnje su
otuivanje podataka, ostvarivanje finansijske koristi,
Page 515 of 534

modifikovanje i unitavanje podataka, onemoguavanje - osnovne podatke o pretnji (izvor, cilj, osnovne
korienja informacionih resursa, sticanje privilegovanih karakteristike i uestalost pojavljivanja pretnje),
prava za rad u sistemu. Neki od ciljeva mogu biti sticanje - atribute pretnje (strunost, pristup, podrka,
prednosti nad konkurencijom, promovisanje napadaa, tolerancija na rizik, intenzitet, nevidljivost),
sabotaa, promovisanje ideolokih ciljeva. - ablon izvoenja pretnje (zahtevani uslovi, tehnika
izvoenja napada, rezultat napada),
2.3. Razotkrivanje pretnji - povezanost sa drugim pretnjama.
Tradicionalne tehnike za razotkrivanje zahteva imaju za 2.5. Kategorizacija pretnji

cilj da se sazna ta je korisnicima zaista potrebno. Takve
tehnike su introspekcija, intervjua, upitnici, razgovor, Postoje mnoge razliite specifinosti pretnji i tehnike
interakcija i diskusija [4]. Ove tehnike se mogu prilagoditi izvoenja pretnji, stoga je potrebno kategorizovati pretnje
za razotkrivanje bezbednosnih pretnji, fokusirajui panju shodno tome ta napada napadom nastoji ostvariti.
na perspektive potencijalnih izvora pretnji. Ove tehnike se Pretnje se mogu kategorizovati na osnovu ciljeva i
mogu dopuniti razmatranjem sledeih izvora informacija rezultata pretnje. Razumevanje kategorija pretnji pomae
o pretnjama: da se organizuje bezbednosna strategija tako da se mogu
- Ciljevi sistema. Bezbednosne pretnje mogu biti planirati mere protiv pretnji. Jedan od primera
izvedene iz poslovnih ciljeva, jer to su ciljevi koje kategorizacije pretnji je Microsoftova kategorizacija
potencijalni izvori petnji mogu imati za cilj kako bi STRIDE. Navedena kategorizacija se moe proiriti ili se
spreili ostvarenje poslovnih ciljeva. moe napraviti drugaija kategorizacija.
- Katalog pretnji. Pretnje i obrasci pretnji, kao i
iskustva sa bezbednosnim propustima mogu se 2.6. Odreivanje prioriteta
dokumentovati u katalogu pretnji, radi analize i
razotkrivanja pretnji. U ovoj fazi se vri odreivanje prioriteta pretnje na
- Klasifikacione eme. Klasifikaciona ema kao to je osnovu rizika koji nosi. Prioritizacija omoguava
STRIDE (Spoofing, Tampering, Repudiation, upravljanje pretnjama tako to se prvo reavaju pretnje sa
Information disclosure, Denial of service, Elevation najveim rizikom po sistem, a zatim ostale pretnje po
of privilege) [2] moe da se koristi za razotkrivanje prioritetu. Poto nije ekonomino reavati sve
bezbednosnih pretnji za odreeni sistem. identifikovane pretnje, prioritizacija omoguava
- Izvetaji o pretnjama. Neki od znaajnih izvetaja ignorisanje nekih pretnji za koje je ansa da e se desiti
koji mogu obezbediti informacije za razotkrivanje mala ili e prouzrokovati minimalnu tetu.
pretnji su: Verizonov izvetaj o istraivanju povrede
poslovnih podataka [5], CSI-iovo istraivanje Priortet se odreuje izraunavanjem rizik pretnje, a
kompjuterskog kriminala i bezbednosti [6], Arbor najjednostavni nain da se odredi prioritet je pomou
Networks-ov izvetaj o bezbednosti mrene sledee formule:
infrastrukture [7], izvetaj US-CERT kordinacionog
centra [8], izvetaji Internet storm centar [9], izvetaji Rizik =Verovatnoa * Stepen tete (1)
antivirusnih kompanija [10], [11], [12].
- Stablo pretnji. Stablo pretnji je nain prikupljanja i Ova formula pokazuje da je rizik pojedinane pretnje
dokumentovanja potencijalnih pretnji po sistem. jednak verovatnoi uestalog deavanja pretnje i stepena
Struktura stabla daje mogunost opisivanja razliitih tete koju pretnja prouzrokuje.
pretnji koje napada koristi da kompromituje sistem.
Pravei stablo pretnji kreira se upotrebljivo Moe se koristiti skala za verovatnou od 1 do 10 gde 1
predstavljanje bezbednosnih pitanja koja pomau u predstavlja pretnju koja e se najverovatnije desiti dok 10
razotkrivanju novih pretnji. predstavlja izvesnu sigurnost da se pretnja nee desiti.
- Analiza scenarija. Analiza moguih alternativnih Isto tako moe se koristiti skala od 1 do 10 za stepen tete
ishoda (scenarija) mogu dati znaajne informacije o gde 1 predstavlja minimalnu nanetu tetu, a 10 se odnosi
bezbednosnim pretnjama u sistemu. Postojee na totalnu tetu. Koristei ovaj pristup, rizik koji ostvaruje
metode analize scenarija poput Scram [13] se mogu pretnja sa malom verovatnoom pojavljivanja, ali sa
prilagoditi tako to e se u analizi fokusirati na velikim stepenom tete je jednaka riziku koji ostvaruje
mogue aktivnosti potencijalnih protivnika. pretnja sa malim stepenom tete, ali velikom
verovatnoom da e se desiti.
2.4. Izrada profila pretnje
Problem sa jednostavnim nainima odreivanja rizika je
Profil pretnji opisuje ko moe verovatno napasti imovinu da se lanovi tima obino ne slau sa brojanim
sistema, kao i kako izvori pretnji mogu naneti tetu, podacima. Kako bi se prevaziao navedeni problem
modifikovati, korumpirati ili na neki nain onemoguiti potrebno je dodati nove uslove koji pomau da se bolje
usluge, informacije i druge komponente u okviru sistema odredi koliki uticaj ima bezbednosna pretnja.
bilo da imaju ili nemaju legitimno pravo pristupa imovini Korienjem DREAD (Damage potential,
sistema. Reproducibility, Exploitability, Affected users,
Discoverability) [1] modela dolazi se do stepena uticaja
Profil pretnje sadri sledee: rizika za datu pretnju.
Page 516 of 534

Iz navedenog scenarija moe se uoiti vie imovna bitnih

Kada se za rangiranje koristiti velika skala tada je oteano za poslovanje organizacije, a koju treba zatititi. To je
ocenjivanje. Zato je potrebno koristiti jednostavniju skalu sledea imovina: raunarska mrea, web aplikacija, baza
kao to je: visoko (1), srednje (2) i nisko (3). podataka, server baze podatka.
DREAD model pomae da se izrauna rizik tako to se Nakon to je odreena imovina, izvrena analiza imovine,
daju odgovori za stepen oteenja, reprodukovanje, razmotreni poslovni procesi i sagledana meusobna
eksploataciju, uticaj na korisnike i razotkrivanje povezanost imovne pravi se profil imovine. U daljem radu
ranjivosti. Odgovori se boduju po sledeoj skali: visoko razmatrae se imovina server baze podataka.
(jedan bod), srednje (dva boda), nisko (tri boda), a na
osnovu tabele rangiranja pretnji [1]. Kada se zavri Profil imovine server baze podataka:
davanje odgovora na pitanja rauna se vrednost za datu - Vrsta imovine: hardver, softver, podaci.
pretnju (suma bodova datih odgovora na pitanja). Rezultat - Server baze podataka ima instaliran Microsoftov
moe biti u rasponu od 5 do 15. Rizik pretnje se razmatra sistem za upravljanje bazom podataka, na posebnom
na sledei nain: opseg od 12 do 15 kao visok rizik, od 8 serveru. Baza podataka sadri podatke o prozvodima,
do 11 kao srednji rizik i od 5 do 7 kao nizak rizik. kadrovima i drugim resursima neophodnim za
poslovanje.
2.7. Dokumentovanje pretnji - Ova imovina je u interakciji sa sledeom imovinom:
web aplikacija i raunarska mrea.
Pretnja je ve dokumentovna izradom profila pretnje. - Transformacija imovine: podacima iz baze podataka
Profil pretnje se moe proiriti dodatnim informacijama pristupa se u procesu odluivanja, prodaje, nabavke.
za koje korisnik smatra da e biti od koristi za praenje - Odgovorni: svi korisnici koji unose podatke,
pretnje. Prilikom dokumentovanja potrebno je dodati modifikuju podatke, koriste podatke u izvetajima.
protiv mere koje se sprovede prema datoj pretnji kao i - Znaaj imovine: imovina ima visok znaaj jer
njihov efekat koji su proizvele na pretnju. unitenje, otuenje, modifikacija ili onemoguavanje
znaajno utiu na dalje poslovne procese, naruavaju
Pretnje se mogu dokumentovati po abecednom redu, ugled, reputaciju ili nanose znaajnu finansijsku
klasifikaciji, meusobnoj povezanosti, teti koju nanose tetu.
ili nekoj drugoj klasifikaciji koju odredi korisnik.
Identifikovanje izvora pretnji
3. PRIMER PRIMENE MODELA
Napada moe kompromitovati server baze podataka na
Struktuirani podaci nephodni su za kvalitetno donoenje vie naina korienjem razliitih ranjivosti u
odluka i elektronsko poslovanje. Struktuirani podaci konfigurisanju i samoj web aplikaciji. Izvori pretnji prema
smetaju se u bazu podataka. Kada se radi o velikim serveru baze podataka su unutranji izvori pretnji kao to
koliinama podataka sistem za upravljanje bazom su: zaposleni, ubaeni pijuni, posetioci i gosti.
podataka i sama baza podataka nalaze se na namenskom
serveru, serveru baze podataka. Korisnici serveru Atributi izvora pretnji
pristupaju koristei raunarsku mreu, a preko web
pretraivaa i aplikativnog servera. Nakon to su identifikovani izvori pretnji za svaki izvor
pretnje izvreno je sagledavanje karakteristika pretnje i
Identifikovanje imovine odreen je stepen spremnosti izvora pretnje da ostvari
svoj cilj. U tabeli 1. prikazan su izvori pretnji i atributi.
Atributi izvora pretnji

Tolerancija na
Izvor pretnji Strunost Pristup Podrka Intenzitet Nevidljivost
rizik
Zaposleni srednji/visok visok nizak nizak nizak nizak
Posetioci i gosti nizak/srednji nizak nizak nizak nizak nizak
Ubaeni pijun srednji/visok visok srednji/visok nizak/srednji srednji/ visok srednji/visok
Tabela 1. Stepen spremnosti izvora pretnje za ostvarenje cilja
Ciljevi izvora pretnji Ciljevi pretnje

Otui Modifi Brisa Spreavanje
Ciljevi izvora pretnji odreuju se za svaki izvor pretnje. Izvori pretnje vanje kacija nje korienja
Izvor pretnji prema serveru baze podataka moe imati resursa
sledee ciljeve: otuenje podataka, modifikacija podataka, Zaposleni Da Da Da Da
brisanje podataka, onemoguavanje rada servera ili baze Posetioci i
Da Da
podataka. Ciljevi izvora pretnji dati su u tabeli 2. gosti
Ubaeni pijun Da Da Da Da
Tabela 2. Ciljevi izvora pretnji
Page 517 of 534

- prislukivanje mree,
Razotkrivanje pretnji - neovlaeni pristup serveru,
- napad na lozinku.
Razotkrivanje pretnji sprovedeno je na osnovu dostupnih
informacija iz postojeeg internog kataloga pretnji Izrada profila pretnje
organizacije i podataka iz izvetaja poznatih organizacija
koje se bave bezbednou i antivirusnih kompanija. Nakon to je izvrena identifikacija izvora pretnji i
Sprovedenom analizom ustanovljeno je da su glavne razotkivanje pretnji pristupa se izradi profila pretnje. U
pretnje serveru baze podataka: tabeli 3. je dat profil pretnje SQL injection.
- SQL injection,
Naziv pretnje: SQL injection

1. Osnovni podaci o pretnji
Izvor pretnje: Ubaeni pijun.
Meta pretnje: Server baze podataka, podaci u bazi podataka.
Cilj: Dobiti pristup bazi podataka radi otuenje podataka, modifikovanja ili brisanja.
Osnovne Napada koristi ranjivosti u validaciju ulaza aplikacije i lozinke za pristup podacima kako bi
karakteristike: pokrenuo proizvoljne komande u bazi podataka koristei bezbednosni sadaj Web aplikacije.
Mesto otkrivanja: Web aplikacija.
Uestalost pojavljivanja:
U sistemu: Statistika iz izvetaja:
Do sada nije ustanovljeno da se ovaj napad pojavljivao u Po izvetaju [14] 7% Web sajtova ima ranjivsti koje
sistemu. iskoriava SQL injecton, a 57% identifikovanih SQL
injection ranjivosti se rei u proseku za 196 dana.
2. Atributi izvora pretnje:
Tolerancija na
Strunost: Pristup: Podrka: Intenzitet: Nevidljivost:
rizik:
srednji / visok visok srednji / visok nizak / srednji srednji / visok srednji / visok
3. ablon izvoenja pretnje
Zahtevani uslovi: Tehnika izvoenja napada: Rezultat napada:
Postojanje ranjivosti: Eksploatie ranjivosti u ifri za Modifikacija, neovlaeni uvid
- loe uraena validacija ulaznih pristup podacima i omoguava i brisanje podataka.
podataka u Web aplikaciji, napadau da izvri proizvoljne
- loe ureene dinamike SQL komande, komande u bazi podataka.
- prijava preko privilegovane aplikacija u Pretnja je vea ako aplikacija
bazu podataka, koristi slobodan nalog u bazi
- slabe dozvole koje ne uspevaju da podataka, jer to daje napadau
ogranie prijavu aplikacije sa bazom veu slobodu za izvravanje
podataka. upita i komandi.
4. Povezanost sa drugim napadima
-
Tabela 3. Profil pretnje za pretnju SQL injection
Kategorizacija pretnji SQL Prisluk Neovla Napad

injection ivanje eni na
Za kategorizaciju pretnji izabrana je Microsoftova mree pristup lozinku
kategorizacija STRIDE. Karakteristino je da se jedna Spoofing X X
vrsta pretnje moe nai u vie kategorija. Kategorizacija Tampering X X X
pretnji prikazana je u tabeli 4.. Repudiation
Information
disclosure
X X X
Odreivanje prioriteta
Denial of
X
service
Oreivanje pioriteta izvreno je DREAD modelom. to je
Elevation of
pretnja manje uoptena, to e i odreivanje prioriteta biti privilege
X X
preciznije. Koriena je opta tabela za bodovanje iz [1].U
tabeli 5. dat je primer odreivanja prioriteta za izabrane
Tabela 4. Kategorizacija pretnji
pretnje kada je izvor pretnje ubaeni pijun.
Page 518 of 534

Ukupno
D R E A D Prioritet
(D+R+E+A+D)
SQL injection 3 3 2 1 2 11 srednji
Prislukivanje mree 3 2 2 2 2 12 visok
Neovlaeni pristup serveru 3 3 2 2 2 13 visok
Napad na lozinku 3 3 1 1 2 10 srednji
Tabela 5. Procena rizika pretnji
Prioritet ukazuje na hitnost u reavanju pretnji. U datom [5] Verizon Business Verizon Business Data Breach
primeru najvei prioritet u reavanju imaju pretnje Investigations Report, 2012 Data Breach
prislukivanje mree i neovlaeni pristup severu, zatim Investigations Report. http://www.verizonenterprise.
sa srednjim prioritetom slede pretnje SQL injection i com/resources/ reports/rp_data-breach-investigations-
napad na lozinku. report-2012_en _xg.pdf, 2012 (pristupano
16.11.2013).
4. ZAKLJUAK [6] Computer Security Institute, CSI Computer Crime
and Security Survey 2010/2011. http://gocsi.com/
Modelovanje pretnji ima znaajnu ulogu u sprovoenju survey (pristupano 02.12.2013).
informacione bezbednosti u organizaciji. Predstavlja
[7] Arbor Networks Arbor Networks Network
spregu izmeu imovne koju treba zatititi i mera
Infrastructure Security Report, www.arbornetworks.
bezbednosti koje treba sprovesti. Model pretnji razotkriva
com/report, (pristupano 16.11.2013).
pretnje i odreuje prioritet u sprovonju mera
bezbednosti. U radu je predloen jedan pristup u [8] US-CERT Coordination Center, Mailing Lists and
modelovanju pretnji koji se ogleda u sistematinom Feeds.www.us-cert.gov/cas/signup.html, (pristupano
pristupu. 16.11.2013).
[9] Internet Storm Center, RSS/XML Data Feeds.
U buduem radu autori e raditi na daljem testiranju http://isc.sans.edu/xml.html, (pristupao 16.11.2013)
modela kako bi detaljno utvrdili snagu i slabosti modela. [10] Symantec, Internet Security Threat Report,.
Osim toga budui rad e biti usmeren prema razvoju www.symantec.com/business/theme.jsp?themeid=
modela za razotkrivanje ranjivosti i njegovu povezanost threatreport (pristupano 16.11.2013);
sa predloenim modelom pretnji.
[11] Sophos, Security Threat Report.
http://www.sophos.com/medialibrary/gated%20
LITERATURA
assets/white%20papers/sophossecuritythreatre
portjan 2010wpna.pdf, (pristupano 16.11.2013).
[1] Howard, M. and LeBlanc, D.. Writing Secure
Code, Microsoft Press, 2nd edition, 2002. [12] Trend Micro, Trend Micro Future Threat Report,
http://us.trendmicro.com, (prisupano 16.11.2013).
[2] Swiderski, F. and Snyder, W.. Threat Modeling,.
Microsoft Press, 2004. [13] Sutcliffe, A.. Scenario-based requirements analysis.
Requirements Engineering, 3(1):4865, 1995.
[3] Bishop, M.. Computer Security: Art and Science,.
Addison-Wesley, 2002. [14] White Hat Security, Website Security Statistics
Report May 2013, 2013, https://www.whitehatsec.
[4] Goguen, J. A. and Linde, C.. Techniques for com/assets/WPstatsReport_052013.pdf
requirements elicitation. In Proc. of the IEEE Int.
Symposium on Requirements Engineering, pages
152164, Los Alamitos, CA, Jan. 1993..
Page 519 of 534

PODELA ULOGA U BEZBEDNOSTI PAMETNIH MREA
ROLES IN SMART GRID SECURITY
Sran Orlovi1, dr Sran Vukmirovi2

1
Schneider Electric DMS NS, Narodnog Fronta 25A-D, Novi Sad, Srbija
2
Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, Srbija
Sadraj U dananjem vremenu ekspanzije postojeih elektro-energetskog sistema, od proizvodnje preko

sistema razliite namene, i gladi za informacijama sve prenosa i distribucije, do potronje i trgovine elektrinom
veeg broja korisnika, potreba za zatitom privatnosti i energijom [2].
obezbeivanjem normalnog funkcionisanja sistema
postaje sve izraenija. U ovom radu je opisan jedan
takav, elektro-energetski, sistem koji neminovno prolazi
kroz faze unapreenja i proirenja i u kojem je zatita
postala jedan od kljunih faktora, kao i podela uloga u
tom procesu tranzicije.
Abstract - In today's era of expansion of existing systems,

and "hunger" for information on the growing number of
users, the necessity to protect the privacy and to ensure
the normal operation of the system becomes more and
more important. This paper describes one such system,
power system, that inevitably goes through stages of
improvement and expansion in which protection has
become one of the key factors, as well as the division of Slika 1. Konceptualni model uesnika i
roles in that transition process. tokova podataka pametne mree [3]
1. UVOD Ta infrastruktura e omoguiti uvoenje novih

funkcionalnosti kao to su: naplata u realnom vremenu,
Sve je vea tenja za unapreenjem postojeih elektro- upravljanje potronjom, raspodela optereenja, uteda
energetskih sistema, poevi od zahteva za smanjenje upotrebom jeftinije energije, itd.
emisije CO2, preko optimizacije potronje elektrine
energije, pa do poveanje udela alternativnih izvora Na ovu infrastrukturu oslanja se itav niz naprednih
elektrine energije u proizvodnji. reenja, iz oblasti merne tehnike (pametni merni ureaji),
povezivanje resursa za distribuiranu proizvodnju (solarni-
Brzi tehnoloki razvoj, a naroito razvoj informacionih i i vetro-generatori) i sl. Primenom ovih reenja obezbedie
komunikacionih tehnologija, je otvorio vrata za se mnogo efikasniji uvid u trenutno stanje sistema, kao i
ostvarivanje ovih ciljeva. mogunost kontrole i upravljanja delovima tog sistema.
1.1. Pametna mrea Oekivane koristi od prihvatanja i implementacije

koncepta pametnih mrea su mnogostruke, meu kojima
Sam proces odn. koncept modernizacije postojeih se navode i [4]:
elektro-energetskih mrea je dobio novi radni naziv poveanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja
"pametne mree" (eng. smart grids) poveanje kapaciteta i efikasnosti postojeih
elektro-energetskih mrea
Pametna mrea predstavlja elektrinu mreu sposobnu da smanjivanje potrebe za neefikasnom
na finansijski isplativ nain integrie akcije svih uesnika proizvodnjom tokom perioda vrne potronje
koji su na nju povezani: proizvoai elektrine energije, mogunost jednostavnog prikljuenja
potroai, kao i oni koji su u mogunosti i da proizvode i distributivnih izvora napajanja
troe elektrinu energiju, u cilju postizanja ekonomski mogunost prikljuenja elektrinih vozila i
efikasnog i odrivog energetskog sistema, malog nivoa drugih oblika skladitenja elektrine energije
gubitaka ali velikog nivoa kvaliteta i pouzdanosti pruanje velikog broja opcija krajnjim
napajanja i bezbednosti [1]. korisnicima
Jedan od kljunih preduslova za realizaciju pametnih 1.2. Bezbednost pametnih mrea

mrea je uvoenje potpuno nove infrastrukture za
dvosmernu komunikaciju izmeu potroaa sa jedne, i Postoji puno apsekata pametnih mrea koje je potrebno
proizvoaa elektrine energije sa druge strane. Uvoenje sagledati prilikom unapreenja postojeih sistema, a jedan
infrastrukture utie na sve uesnike odn. delove jednog od njih posebno vaan krajnjim korisnicima je i aspekt
Page 520 of 534

bezbednosti odn. zatite. Zbog velikog obima podatka Regulatorne agencije predstavljaju nezavisne pravne
neophodnih za ostvarivanje pomenutih ciljeva, kao i subjekte zaduene za definisanje trinih uslova, praenje
velikog broja uesnika povezanih na sistem, a uzimajui u rada i performansi trita elektrine energije i
obzir i znaajna sredstva koje je potrebno uloiti od strane preduzimanje neophodnih mera za obezbeivanje
privatnih i javnih preduzea, neophodno je obezbediti i efikasnog funkcionisanja i ravnopravnog tretmana svih
odgovarajue mehanizme zatite. To se prvenstveno uesnika.
odnosi na zatitu privatnosti odn. podataka svih uesnika
u sistemu, zatim obezbeivanje mrenih komunikacija i Neki od osnovnih ciljeva regulacije elektro-energetskih
infrastrukture u cilju obezbeivanja konstantne delatnosti su:
dostupnosti svih resursa. osiguranje objektivnosti, transparentnosti i
nepristranosti u obavljanju energetskih delatnosti
Zbog kompleksnosti sistema, uvoenje mehanizama briga o sprovoenju naela regulisanog pristupa
zatite mora da se sprovede od samog poetka tranzicije. mrei
Aspekt zatite mora biti ukljuen u sve faze razvoja zatita kupaca energije i energetskih subjekata
sistema, od dizajna i planiranja, preko implementacije i
putanja u rad, do samog gaenja sistema na kraju svog Agencije su takoe zaduene za grupu poslova koja se
ivotnog veka. odnosi na licenciranje energetskih subjekata za obavljanje
energetskih delatnosti u skladu sa zakonom, koje
Propusti nainjeni u izgradnji sistema mogu da omogue obuhvataju:
neovlaenim korisnicima tzv. napadaima da dou u izdavanje licenci za obavljanje elektro-
posed poverljivih informacija, da preuzmu kontrolu nad energetske delatnosti
sistemom, da izvre izmene u elektro-energetskom oduzimanje licenci
sistemu na nain da ga destabilizuju sa nepredvidivim praenje ispunjenosti uslova za licenciranje
posledicama. Zbog toga je bezbednost zajednika
odgovornost svih uesnika, pa i samih dravnih i Na polju bezbednosti glavna odgovornost regulatornih
meunarodnih institucija. agencija se ogleda u vrenju sistematske kontrole zatite
krajnjih korisnika, odnosno u predlaganju zakonskih
1.3. Uloge uesnika u bezbednosti i faze realizacije reenja i mera zatitite i konstantnom praenju
sprovoenja tih mera.
U nastavku rada su navede pojedinane uloge, odn.
specifine grupe korisnika sa zajednikim oblastima Neki od primera nacionalnih i meunarodnih regulatornih
delovanja i karakteristikama, kao i njihov doprinos u agencija su:
pojedinim fazama razvoja i realizacije sistema.
SAD: FERC (Federal Energy Regulatory
Commission)
Tipine faze razvoja odn. unapreenja nekog sistema su:
EU: ACER (Agency for the Cooperation of
faza planiranja predstavlja fazu dizajna u kojoj
Energy Regulators )
se vri detaljna analiza svih zahteva koje je
Srbija: AERS (Agencija za energetiku Republike
potrebno realizovati za izgradnju jednog sistema
Srbije)
kao i dizajn reenja
faza razvoja u kojoj se na osnovu utvrenih
2.2. Instituti/organizacije za standardizaciju
pravila vri izrada pojedinanih komponenti
sistema Uspenost sprovoenja koncepta pametnih mrea zavisi u
faza instalacije odn. faza operativnog putanja najveoj meri od primene otvorenih, standardnih reenja u
sistema u rad svim delovima sistema, poevi od elektro-energetske
faza eksploatacije, odn. u sluaju pametnih opreme, preko komunikacionih podsistema pa sve do
mrea faza operativnog upravljanja aplikativnih reenja.
proizvodnjom, prenosom, distribucijom,
potronjom i trgovinom elektrinom energijom. Osnovni cilj standardizovanih reenja je da se izbegnu
ponavljanja odnosno dupliranja aktivnosti veznih za istu
2. PLANIRANJE oblast i mogua konfliktna reenja kao rezultati tih
procesa.
Cilj faze planiranja, odn. analize i dizajna, jeste podela
kompleksnog sistema na celine koje se mogu meusobno S toga je istaknuta uloga meunarodnih i nacionalnih
izolovati na osnovu odreenih kriterijuma. Na taj nain je organizacija odgovornih za standardizaciju svih
mogue razmatrati itav sistem iz ugla pojedinanih relevantnih elemenata odnosno komponenata unutar
delova i njihovih meusobnih veza. Takav princip podele dugakog lanca snabdevanja elektrinom energijom.
sistema zahteva uniformno tretiranje svih njegovih delova
i meusobnih veza, odn. utvrivanje odreenih pravila. Standardi su kljuna karika i u razvoju robusnih i lako
primenljivih mehanizama kontrole bezbednosti. Bez njih
2.1. Regulatorne agencije bi povezivanje razliitih delova sistema bilo prilino
komplikovano a cena sistema neprihvatljivo visoka.
Page 521 of 534

Postoji itav niz meunarodnih institucija unutar kojih je Sami ureaji, slino svim ostalim uesnicima, moraju biti
izvrena standardizacija reenja iz oblasti pametnih mrea identifikovani i autentifikovani prilikom samog
od kojih se ovde navode samo neka: povezivanja na informacioni sistem pametnih mrea.
Evropske Moraju biti u stanju da izvre proveru integriteta poruka
ETSI - European Telecommunications koje se razmenjuju pre nego to podaci budu prihvaeni i
Standards Institute prosleeni na dalju obradu aplikacijama i drugim
komponentama sistema. Poruke koje ne zadovolje
CENELEC - European Committee for kriterijume provere ne smeju biti prihvaene.
Electrotechnical Standardization
CEN - European Committee for Ureaji za beinu radio komunikaciju pate od mnotva
Standardization poznatih sigurnosnih propusta. Iako je definisanjem
Internacionalne standarda dosta uinjeno na polju zatitite, uvoenjem
IEC - International Electrotechnical sloene i povezane mrene infrastrukture za beini
Commission prenos otvaraju se vrata za neke nove slabe take u
sistemu: ubacivanje nepostojeih ruta, preuzimanje
ISO - International Organization for identiteta i lano predstavljanje komunikacionih vorova,
Standardization itd.
SAD
NIST - National Institute of Standards and Oprema montirana u polju: unutar transformatorskih
Technology stanica, na stubovima i u domainstvima, postaje
podlona napadima koji se ostvaruju analizom
3. IMPLEMENTACIJA emitovanog elektro-magnetnog zraenja, emitovanih
radio talasa ili potronje samih ureaja.
Kao to je ve reeno, razvoj tehnologije je jedan od
glavnih pokretaa ideje pametnih mrea. Proizvoai Zbog svega navedenog proizvoai opreme su duni da
opreme i programskih paketa zadueni su za stvaranje obezbede standardizovana reenja, koja esto zahtevaju
inovativnih reenja ali takvih da zadovoljavaju utvrene upotrebu viestrukih mehanizama zatite, ali na takav
standarde i pravila. nain da cena opreme i samih bezbednosnih mehanizama
bude trino prihvatljiva.
3.1. Proizvoai opreme
3.2. Proizvoai programskih paketa
Proizvoai opreme moraju biti svesni da razvijaju
proizvode namenjene regulisanom tritu u kome su Pametne mree e zahtevati znatno vie softverskih
zatita kupca i njegove privatnosti kao i bezbednost komponenti od postojeih, sada ve zastarelih, sistema
napajanja na visokom mestu. koje treba da zamene. Zadatak tih komponenti, pored
prikupljanja i obrade velike koliine podataka u realnom
Postoji nekoliko tipova ureaja koji predstavljaju osnovu vremenu, je i obezbeivanje zatite informacija.
za realizaciju koncepta pametnih mrea.
pametni merni ureaji Do sada identifikovani sigurnosni koncepti softverskog
ureaji za merenje fazora za oitavanje stanja inenjerstva predstavljaju osnov za razvoj i ugradnju
sistema, tanije frekvencije, amplitude i faznog stava bezbednosnih mehanizma: poverljivost informacija,
neke elektrine veliine integritet podataka koji se razmenjuju, kao i dostupnost
generatori za proizvodnju elektrine energije iz informacija. Bitno je istai i dodatne faktore koji direktno
obnovljivih izvora vetro i solarni generatori utiu na realizaciju informacionih sistema:
skladita elektrine energije - ureaji za skladitenje autentifikacija - provera identiteta korisnika,
elektrine energije autorizacija provera dodeljenih prava u sistemu,
elektrina vozila vozila koja se primarno pokreu neporecivost mogunost praenja aktivnosti kroz
na elektrini pogon baterijama punjivim preko istoriju.
elektrinih prikljuaka
Prilikom definisanja zahteva za izradu softverskog paketa
Da bi svi gore navedeni ureaji dali svoj puni doprinos u potrebno je posebno obratiti panju na sigurnosni aspekt
radu u okviru pametne mree neophodna je jaka zatite informacija ciljnog sistema, procenu rizika,
komunikaciona infrastruktura, za jednostavan i bezbedan klasifikaciju podataka, definisanje i razradu sluajeva
pristup sistemu i bezbednu dvosmernu razmenu podataka normalnog korienja kao i sluajeva neoekivanog
izmeu uesnika. korienja (zloupotrebe).
Kako bi se obezbedio nesmetan rad ureaja unutar Tokom dizajna i razvoja sistema potrebno je teiti
sloenog sistema neophodno je da proizvoai opreme reenjima ve potvrenim u praksi: dizajn abloni,
zadovolje propisane standarde iz oblasti za koju je ureaj upotreba kriptografskih algoritama za zatitu podataka,
namenjen. primena reenja za ve poznate propuste, itd.
Page 522 of 534

Nakon zavretka implementacije sledi verifikacija Takoe tim za bezbednost zaduen je za konstantnu
ostvarenih rezultata u kojoj posebnu panju treba posvetiti obuku svih zaposlenih prilikom promene pravila
testiranju bezbedonosnih atributa i funkcionalnosti. funkcionisanja ili nekog od parametara sistema.
Potrebno je potvrditi da je sistem otporan na sve do tog
trenutka poznate propuste. Pored toga njihovo zaduenje se ogleda i u verifikaciji
novih verzija na nekom od izdvojenih i izolovanih test
Potrebno je takoe da proizvoa isporui i detaljnu sistema, pre putanja izmena na sistem u produkciji.
dokumentaciju o primenjenim reenjima.
Neophodno je i konstantno praenje trendova i novosti iz
Kao i kod proizvodnje opreme izraena je tenja za oblasti bezbednosti kako bi se na vreme spreila mogua
primenom standardnih mehanizama, kako iz oblasti samih teta uzrokovana pojavom novih sigurnosnih rupa i
informacionih tehnologija tako i iz oblasti bezbednosti, propusta.
kako bi se omoguila nesmetana integracija mnotva
komponenti neophodnih za realizaciju ovako Sutinska uloga ovih korisnika je da obezbede neometani
kompleksnih sistema. rad sistema uz ouvanje privatnosti krajnjih korisnika i
zatitu integriteta svih delova sistema.
4. INSTALACIJA I KONTROLA
5. OPERATIVNO VOENJE MREE
Instalacija i putanje ovako kompleksnog sistema u rad
zahteva obimnu dokumentaciju i detaljno definisanje Iako se pod operativnim upravljanjem smatra niz akcija
konfiguracije za ispravno funkcionisanje. Glavne uloge u usmerenih na obavljanje aktivnosti vezanih voenje
ovoj fazi instalacije i kontrole sistema zauzimaju sistem elektro-energetskog sistema, potrebno je istai vanost
integratori kao i odeljenja za nadzor i kontrolu rada primene bezbednosnih mera u ovom procesu.
informacionog sistema.
Najvanije uloge u celom tom procesu su mreni
4.1. Isporuioci gotovih reenja operateri, krajnji korisnici elektro-energetskog sistema,
kao i odeljenja za trgovinu elektrinom energijom i
Poto je praktino nemogue da jedan isporuilac razvije pruanje usluga.
kompletno reenje, svu neophodnu opremu i servise, za
migraciju postojeih sistema na pametne mree veliku 5.1. Mreni operateri
ulogu preuzimaju sistem integratori, odn. kompanije koje
nude gotove integrisane proizvode: poevi od mrene U mrene operatere spadaju svi uesnici angaovani na
infrastrukture, operativnih sistema, komunikacionih poslovima operativnog upravljanja, izgradnje, odravanja
protokola, itd. i planiranja kako distributivnih tako i prenosnih mrea
[5].
Glavni zadatak takvih kompanija je da obezbede
odgovarajue sertifikate kojim potvruju da isporuena Neki od tipinih korisnika koji spadaju u red operatera su:
reenja zadovoljavaju sve unapred definisane zahteve u dispeeri - korisnici zadueni za obavljanje
skladu za tehnikim i tehnolokim standardima kao i kontrolnih funkcija unutar kontrolnih centara
pravnim i zakonskim regulativama. inenjeri za podeenje zatitne opreme
korisnici zadueni postavljanje i podeavanje
4.2. Odeljene za bezbednost relejne zatite, kao i praenje poremeaja u mrei
slube odravanja korisnici zadueni za
Odeljena za nadzor i kontrolu bezbednosti informacionog ugradnju i remont opreme
sistema unutar proizvodnog, prenosnog ili distributivnog
preduzea su zaduena za primenu svih mehanizma Iako im je primarna uloga obezbeivanje nesmetanog
zatite obuhvaenih isporuenim sistemom i njihovu funkcionisanja elektro-energetskog sistema vrlo je vano
redovnu kontrolu. da budu svesni moguih posledica koje mogu nastati
nepotovanjem bezbedonosnih mera.
Zbog potrebe razmene velike koliine podataka
neophodno je definisati jasna pravila za njihovu obradu i Odreeni podaci, od vitalne vanosti utvrene na
zatitu, i ta pravila striktno primenjivati. nacionalnom nivou, neophodni su za funkcionisanje
drugih delova sistema. Npr. podaci o potronji oitani sa
To podrazumeva detaljno upoznavanje korisnika sa brojila krajnjih korisnika, neophodni su preduzeima za
mogunostima isporuenog sistema, svim naplatu odn. trgovinu elektrinom energijom kao i za
konfiguracionim parametrima, uticaju svakog od tih pruanje usluga.
parametara na funkcionisanje kako pojedinanih delova
tako i itavog sistema, periodinu proveru rada Dunost operatera je da prikupljene podatke prosledi
mehanizama zatite na osnovu istorijskih podataka. iskljuivo zainteresovanim stranama koji za to imaju
dobijeno odobrenje, ali na nain da poverljive informacije
Page 523 of 534

o korisnicima ostanu zatiene u skladu sa unapred kojima je glavna delatnost snabdevanje i trgovina
utvrenim pravilima i zakonskim regulativama. elektrinom energijom kao i pruanje usluga: mogunost
tarifiranja na osnovu perioda potronje (odreeni sati
Razlike u trinim modelima, kao i odgovornostima i tokom dana, odreeni dani tokom nedelje, potronja u
nainima funkcionisanja operatera u prenosnim i kritinim periodima preoptereenja sistema,...), obraun
distributivnim elektro-energetskim podsistemima, utroene i proizvedene elektrine energije, itd.
preduzeima za trgovinu i eventualnim novim
uesnicima, e postojati i u budunosti i zato je bitno da Potrebno je da kompanije u takvim uslovima obezbede
se jasno definiu i strogo potuju pravila razmene pouzdane mehanizme za integritet i zatitu od
informacija izmeu njih. neovlaene upotrebe podataka o korisnicima u skladu sa
propisima.
5.2. Krajnji korisnici
6. ZAKLJUAK
Korisnici predstavljaju krajnje elemente u lancu jednog
elektro-energetskog sistema, odn. mree i u odnosu na Za uvoenje bezbedonosnih mehanizama u pametne
vrstu uticaja mogu se podeliti na mree, a zbog kompleksnosti domena elektro-energetskih
proizvoae - generiui elektrinu energiju sistema i domena zatite, potrebno je koordinisano i
aktivno doprinose regulaciji napona i reaktivne neprekidno uee svih subjekata tokom svake
energije i ija je obaveza da obezbede relevantne pojedinane faze realizacije. Propust nainjen od strane
podatke (o prognozama, iskljuenjima, trenutnoj bilo kog uesnika u lancu kao posledicu moe da izazove
proizvodnji) uesnicima zaduenim za trgovinu slaba mesta u sistemu podlona napadima i
elektrinom energijom. zloupotrebama.
potroae, utiu na proizvodnju i kontrolu napona i
reaktivne energije. Prilikom svih aktivnosti na unapreenju sistema, odn.
prilikom definisanja sluajeva korienja (eng. use case),
Potroai, pored toga to konzumiraju elektrinu energiju, vrlo je vano razmotriti svaki taj sluaj iz vie razliitih
mogu uz davanje saglasnosti biti ukljueni u program uglova bezbednosti: sa aspekta zakonske i pravne
servisa za reagovanje na potrebe konzuma (eng. Demand regulative, iz ugla standarda, iz ugla isporuioca i
Response services), kako bi se na brz i pouzdan nain korisnika funkcionalnosti,...
smanjilo optereenje na sistem u sluajevima
preoptereenja. Iako je to samo mali korak u realizaciji, bez odgovarajue
podele odgovornosti ne bi bilo mogue dostii potreban
Proizvoai elektrine energije predstavljaju korisnike nivo zatite sistema koji vremenom, kako nam iskustvo
koji ugovaraju svoje usluge sa prenosnim i distributivnim pokazuje, zahteva stalna prilagoavanja i poboljanja.
mrenim operaterima.
LITERATURA
Iako se bezbednosni mehanizmi uvode prvenstveno zbog
zatite krajnjih korisnika i oni sami imaju znaajnu ulogu [1] EU Commission Task Force for Smart Grids Expert
u itavom tom procesu: duni su da obezbede i odravaju Group 1, Functionalities of smart grids and smart meters
opremu koja zadovoljava bezbednosne kriterijume, da - Final Deliverable", 2010.
primeene propuste prijave nadlenim slubama, da [2] CEN/CENELEC/ETSI Joint Working Group
postanu svesni mogunosti zloupotreba i njihovih Standards for Smart Grids, 2011.
posledica.
[3] National Institute of Standards and Technology
Isto tako krajnji korisnici moraju imati mogunost izbora Interagency Report 7628, "Guidelines for Smart Grid
da li svoje podatke (o potronji, line podatke) da ustupe Cyber Security: Vol. 1, Smart Grid Cyber Security
ostalim uesnicima pored mrenih operatera. Pri tome Strategy, Architecture, and High-Level Requirements",
moraju imati kontrolu nad tipom i koliinom tih podataka 2010.
koji se ustupaju i dele.
[4] National Institute of Standards and Technology,
Framework and Roadmap for Smart Grid
Dodatno, moraju imati obezbeen slobodan pristup
Interoperability Standards, 2010.
podacima o sopstvenoj potronji.
[5] EU Commission Task Force for Smart Grids, Expert
5.3. Odeljenja za trgovinu i usluge Group 3, Roles and Responsibilities of Actors involved
in the Smart Grids Deployment, 2011.
Uvoenjem koncepta pametnih mrea pojavljuju se nove
mogunosti odnosno izazovi za kompanije i preduzea
Page 524 of 534

PROGRAM MERENJA PARAMETARA INFORMACIONE SIGURNOSTI -

KARAKTERISTIKE I KONCEPTUALNI PREDLOG
INFORMATION SECURITY PARAMETERS MEASUREMENT PROGRAM

CHARACTERISTICS AND CONCEPT PROPOSAL
Dejan Jankovi1
Alpha Bank Srbija a.d. 1
Sadraj Parametri sigurnosti informacija su bitna pregled onih koji, po autoru, imaju najvei znaaj.
komponenta ukupnog programa informacione sigurnosti
jedne organizacije. Cilj merenja parametara je U radu [1], autori navode standardnu frazu da se ne moe
demonstriranje efikasnosti primenjenih sigurnosnih upravljati neim to se ne meri. Oni iznose tvrdnju da
kontrola, kao i donoenje ispravnih odluka vezanih za merenje daje mogunost za prioritizaciju pretnji,
upravljanje sigurnou informacija.U radu su uoene i ranjivosti i rizika kojima je organizacija izloena. U radu
analizirane prednosti, doprinosi i nedostaci pojedinih je dat prikaz modela za rangiranje ranjivosti, tzv.
pristupa datih u relevantnoj literaturi. Takoe je Common Vulnerability Scoring System (CVSS). Takoe,
predloen koncept i karakteristike programa merenja navedeni su primeri ponekih parametara koje je mogue
parametara informacione sigurnosti u organizaciji.
meriti u u informacionim sistemima.
Ono to je primetno da nedostaje u ovakvom radu je jasna
Abstract - Information security metrics are important
veza izmeu dve pomenute oblasti, tj. modela rangiranja
component of overall information security program of an
ranjivosti (CVSS) i predloenih operativnih parametara za
organisation. The goal of parameters measuring is to
merenje. Dalje, nedostaje jasno obrazloenje za razloge
demonstrate the efficiency of applied security controls, as
izbora konkretnih parametara koji sz predloeni za
well as right decision making with regards to the
merenje.
Information security management. In the paper are
identified and analyzed advantages, contributions and
U dokumentu [2] se navode praktine preporuke i primeri
shortcomings of different approaches found in relevant
konkrtnih parametara koje treba meriti.
literature. Also, the concept and characteristics of
information security parameters measurement program in
Kontrola Parametar Komentar
an organisation are suggested.
4.1 Procena % od ukupnog broja rizika, Dobija se
1. UVOD rizika identifikovanih kao: korienjem jedne
visoki, srednji i niski od
Sigurnost informacija i informacionih sistema u standardizovanih
korporativnom okruenju je oblast koja je u trendu ve metodologija za
dui niz godina. Jedna od bitnih komponenti sigurnosti bi procenu rizika
trebalo da bude i program merenja parametara sigurnosti 6.1 Interna % broja zaposlenih kojima Merenje
informacija. Ovakav program je znaajan iz razloga to organizaci je formalno dodeljena efikasnosti
omoguava praenje stanja sigurnosti organizacije u ja odgovornost za sigurnost administrativne
celini, ili IT sistema i njegovih komponenti. Kljuni informacija kontrole
elementi programa su parametri sigurnosti koje treba 7.1 Odgovorn % broja informacionih Merenje
pratiti i analizirati i treba da slue za donoenje ost za resursa u svakoj fazi efikasnosti
operativnih i stratekih odluka. informaci procesa klasifikacije administrativne
Analizom relevantne literature je uoeno da i pored one (identifikovani, kontrole
velikog broja radova ne postoji jedinstven i resurse evidentirani, sa dodeljenim
standardizovan pristup problemu. Razliiti autori predlau vlasnikom, sa procenjenim
praenje i kvalitativnih, kvantitativnih, subjektivnih i rizikom, klasifikovani,
uslovno objektivnih parametara. Stoga je u prvom delu obezbeeni).
rada dat pregled najbitnije literature, dok je u drugom 10.4 Zatita od Trend broja virusa i dr. Praenje
predloen koncept i karakteristike programa merenja maliciozn koji su detektovani i efikasnosti
parametara informacione sigurnosti u organizaciji. og koda zaustavljeni. tehnike kontrole
Tabela 1. Primer tipinih parametara efikasnosti sistema
2. PREGLED I ANALIZA RELEVANTNE upravljanja sigurnou informacija zasnovanog na
LITERATURE standardu ISO 27001
U nastavku rada dati su pregled i analiza relevantne Oni su dati u kontekstu praenja i izvetavanja o stanju
literature iz ove oblasti. Broj prvobitno selektovanih sigurnosti u organizaciji, zasnovanom na standardu za
radova je bio 29, ali je zbog ogranienja prostora ovde dat upravljanje sigurnou informacija ISO 27001. Stoga su i
Page 525 of 534

parametri odabrani na taj nain da obuhvate praenje efikasnost primenjenih sigurnsnih kontrola. Obraeni
kontrola definisanih ovim standardom. U Tabeli 1. su parametri su takoe namenjeni i za podrku odluivanju i
prikazani neki tipini parametri koji su predloeni za unapreenje karakteristika sistema, a u cilju prikazivanja
merenje. doprinosa koji program sigurnosti informacija daje
organizaciji.
Kao to se moe videti iz Tabele 1, ovi parametri su vie
organizacionog tipa nego tehnikog. To je stoga to i sam Kao polazna osnova, u dokumentu se uzimaju relevantni
standard obuhvata upravljanje svim informacionim zakonski i regulatorni zahtevi amerikog zakonodavstva.
resursima u organizaciji, a ne samo resursima Ovde se kao jak argument za merenje i praenje
informacionog sistema. parametara sigurnosti, daje potreba za pravdanjem i
obrazlaganjem investicija u projekte sigurnosti
Za razliku od prethodnog, u radu [3] autori daju informacija. U dokumentu se naglaava vanost
metodologiju za ocenjivanje ranjivosti informacionih definisanja ciljnih vrednosti parametara koji se prate. Na
sistema i njihovih hardverskih i softverskih komponenti. ovaj nain se moe videti stepen uspenosti i efikasnosti,
Razvoju Common Vulnerability Scoring System (CVSS) koji je tim vei to su izmereni parametri blii ciljnoj
sistema prethodi uoavnjne problema da postoji vie vrednosti.
nekonzistentnih razliitih metoda za procenjivanje
ranjivosti, na osnovu kojih nije bilo adekvatno ili ak Kao znaajan doprinos, dat u dokumentu, svakako treba
uopte mogue doi do informacije o realnoj opasnosti izdvojiti predloeni skup od 19 merljivih parametara. Dat
koju otkrivene ranjivosti predstavljaju za konkretan realan je detaljan i sistematian opis svakog parametra, njegovo
informacioni sistem. Dalje, obzirom na veliki broj objanjenje, veza sa stratekim ciljevima organizacije,
ranjivosti, koji je rezultat kumulacije ranjivosti svake sistemi iz kojih se mogu dobiti, kao i nain merenja i
komponente HW (npr u mikrokodu), i SW (npr u izvetavanja. Ovo svakako ne prestavalja konaan i
operativnom sistemu ili alikativnom ili sistemskom potpun skup parametara. Stoga se u dokumentu i sugerie
softveru) sistema, nije bilo jednostavno napraviti prioritet da svaka organizacija treba, na osnovu svojih potreba, da
auriranja i ispravljanja ovih ranjivosti. prikagodi i dalje razradi svoj skup parametara.
Kao rezultar rada na reavaju uoenih problema kreiran je U radu [6], autor iz instituta SANS je dao svoj odgovor na
CVSS. On je zasnovan na kombinovanom - narastajue zahteve za merenjem sigurnosnih
kvantitativnom merenju i kvalitativnoj oceni ranjivosti performansi. Ovi zahtevi su predstavljeni u svetlu
sistema. Ovaj sistem omoguava standardizovanje ocena kontrole efikasnosti programa IT sigurnosti, kao i
svih otkrivenih ranjivosti, kao i prioritizaciju rizika koje opravdavanja adekvatnosti investicija u projekte IT
one predstavljaju za konkretan analizirani informacioni sigurnosti. Autor predstavlja metod za formiranje
sistem ili komponentu. Sve ovo je mogue jer se CVSS programa merenja parametara IT sigurnosti u organizaciji.
sistem bazira na pravovremenom uoavanju ranjivosti, Iako naslov i uvod upuuju na to da se radi o merenjima,
merenjima vie njihovih parametara, a potom na u radu nema predloga konkretnih parametara koje bi
proraunima na osnovu kojih se dobija sveukupna ocena, trebalo meriti, pa tako ni valuacije tih parametara. Stoga
na osnovu koje se ranjivosti mogu porediti sa ostalima, je rad znaajan samo jer daje jedan pristup, tj. okvir za
rangirati i to je najvanije prioritizovati akcije radi uspostavljanje sistema merenja u organizaciji.
njihovog otklanjanja.
U [7] se takoe, kao polazna osnova uzima regulatorna
Meutim, sa aspekta istraivanja predstavljenih u ovom obaveza za zatitom informacija. Kao reference su
radu, CVSS sistem predstavlja samo jednu komponentu navedeni razliiti ameriki zakoni.
merenja performansi sigurnosti informacionog sistema.
CVSS je osmiljen iskljuivo za praenje i ocenjivanje Ono to izdvaja ovaj dokument od ostalih je podela
ranjivosti, dok se druge mogue mere performansi nalaze merljivih parametara sigurnosti po nivoima izvetavanja,
van opsega. Ipak, ovo je pozitivno jer su autori jasno tj. odluivanja. Parametri su podeljeni u tri grupe kojie su
ograniili istraivanje i koncentrisali na jedan segment IT namenjene 1) najviem menadmentu, 2) srednjem
sigurnosti, a potom dali svoje praktino primenljivo menadmentu i 3) parametri tehnikog nivoa.
reenje. 1) su parametri koji pokazuju efikasnost upravljakih
aktivnosti, kao to je na primer procenat sastanaka
U radu [4] se takoe naglaava potreba i vanost merenja upravnog odbora na kojima je meu temama bila i
parametara sigurnosti sistema, ali samo na konceptualnom sigurnost informacija, ili procenat informacionih dobara
nivou i bez navoenja konkretnih veliina koje bi trebalo za koje je definisana i implementirana strategija zatite.
meriti. 2) su parametri koji se tiu definisanja i primene
sigurnosnih politika za ta je odgovoran menadment
Dokument NSIT 800-55 [5] je koncipiran kao vodi za srednjeg nivoa. Ovde su primeri - procenat menadera
razradu, izbor i primenu merenja parametara sigurnosti koji su primenili sigurnosne procedure u svojim
informacionih sistema. Cilj je da se demonstrira organizacionim celinama, procenat informacionih dobara
Page 526 of 534

za koje je odreena cena ili novano izraeni gubitak za praktini ovi parametri ne predstavljaju novost, ve se
sluaj incidenta. autor za svaki odabrani parametar poziva na [8]. Dalje, ne
3) su parametri efikasnosti implementiranih tehnikih postoji konzistentnost u vrsti parametara jer su neki
kontrola na samim sistemima. Tu su na primer - procenat kvalitativni dok su drugi kvantitativni.
sistema u kojima se koristi "jaka autentifikacija", procenat
raunara sa implementiranom aurnom zatitom od [10] je pregledni rad koji se bavi znaajem merenja, ali na
malicioznog koda, procenat mobilnih ureaja na kojima teorijskom i konceptualnom nivou. I pored odabira i
su podaci ifrovani u skladu sa propisanom procedurom. analize veeg broja znaajnije literature, u radu nisu dati
predlozi za konkretne parametre sigurnosti koje bi trebalo
Meutim, ono to nedostaje je da nema detaljnijih meriti. Nasuprot tome, autor predvia sve vee potekoe
preporuka o tome na koji nain treba da se izvode u praenju parametara, a u kontekstu njihovog doprinosa
merenja, tj. uzorkovanje navedenih upravljakih za organizaciju. Kao razlog za ovo, autor navodi
parametara 1) i 2). Ipak, pristup problemu i narastajuu kompleksnost i povezanost informacionih
razgraniavanje parametara po grupama vezanim za sistema i poslovnih okruenja. Takoe, navodi potrebu za
razliite organizacione nivoe odluivanja, uvodi razvojem novih metoda za vrednovanje i merenje
sistematinost u reavanje problema. Na ovaj nain je parametara informacionih dobara.
olakano dalje razvijanje celokupnog programa merenja
parametara sigurnosti informacija. Za razliku od ostalih radova, koji na razliite naine i sa
razliitih aspekata, analiziraju parametre performansi
U [8] autor naglaava kompleksnost problematike sigurnosti sistema i predlau razliita reenja, u radu [11]
merenja parametara programa IT sigurnosti. Jer veliki se zastupa teza da kvantifikovanje parametara ne
broj parametara koji bi trebalo i mogli bi da prikau doprinosi mnogo unapreenju sigurnosti. Autor kritiki
uspenost programa se direktno ili indirektno tiu analizira veliki broj prethodnih radova iz ove oblasti. On
realizovanih incidenata, koji nisu uvek najpoeljniji za tvrdi da se u velikom broju radova kvantifikacija predlae
prikazivanje. Kao odgovor tome, a kao deo celokupnog kao reenje, ali da je sve zasnovano na hipotezi da
programa IT sigurnosti, autor predlae primenu dobro sigurnost moe tano i pravilno biti reprezentovana
osmiljenog programa merenja parametara IT sigurnosti. kvantitativnim podacima. Autor dovodi u pitanje
Ovo ni najmanje nije jednostavno jer iako postoje mnoge funkcionalnost i tanost analiziranih metoda i predloga
veliine koje je mogue beleiti, pratiti i analizirati, reenja. Istraivanje je sprovedeno na 90 radova.
postoji velika razlika izmeu parametara, kao to su na
primer "interesantne injenice, tipa broj pokuaja upada U radu se konstatuje da i pored velikog broja
koje je blokirao firewall sistem." Ovo moe biti informatikih, ekonomskih i drugih tehnika i metoda i
interesantna injenica, ali je daleko od upotrebljivog posle 20 godina rada razliitih autora na ovoj
parametra. Preporuka autora je da svi odabrani parametri problematici, veoma malo je poznato o validnosti
treba da budu u odgovarajuem kontekstu i funkciji dobijenih rezultata i predloenih reenja. Zakljuuje da je
programa merenja parametara, efikasnosti i uspenosti autorima bilo relativno lako da predloe parametre koje bi
opteg programa IT sigurnosti. trebalo meriti, ili modele kvantifikacije, ali je bilo
izuzetno teko da potvrde da njihovi modeli zaista
Autor zastupa tezu da parametri moraju biti kvantitativni pouzdano mogu da reprezentuju operativnu sigurnost
da bi uopte prikazivali meru neke veliine, dok kojom se bave. Dakle, kako tvrdi autor, radi se o slabo i
kvalitativne i opisne vrednosti nisu uopte parametri koji nedovoljno proverenim modelima. Njihova primena u
se mogu meriti i pratiti, jer ne sadre ni mernu jedincu, praksi, na primer kao podrka donoenju odluka vezanih
niti numeriku skalu. tavie, kvalitativno izraene za sigurnost informacija, moe za posledicu da ima
vrednosti se vrlo esto dobijaju iz procena razliitih preveliku zavisnost procesa odluivanja od nedovoljno
eksperata a ne merenjem brojnih vrednosti, te su kao takvi potvrenog modela ili metoda.
po prirodi subjektivni i nije ih mogue reprodukovati.
Autor zakljuuje da postoji rizik vezan za korienje
Dalje, autor se koncentrie i na druge neophodne aspekte ovakvih metoda, naroito sa aspekta ekonomske
programa, a to su priprema izmerenih podataka i njihova opravdanosti, praktine korisnosti i dobijanja konkretnog
statistika analiza i jasna prezentacija donosiocima saznanja o sigurnosti posmatranog sistema; tj. da li se na
odluka. Ovo poslednje je znaajno zbog toga to podaci osnovu tih parametara koji se mere zaista moe odrediti
moraju biti jasni svim uesnicima a naroito poslovnim konkretan nivo sigurnosti.
menaderima, koji nemoraju biti eksperti iz oblasti
sigurnosti. Na osnovu analize 90 radova koje je autor sproveo
zakljuujemo da jo uvek nema standardizovane, dobro
U lanku [9] autor daje predlog i obrazlae 6, po njemu proverene, praktino primenljive i opte prihvaene
bitnih parametara i navodi da oni ne predstavljaju metode, za kvantifikovanje informacione sigurnosti, a na
definitivan skup dovoljnih parametara ve samo polaznu osnovu koje bi mogle biti donoene odluke sa velikom
osnovu za irenje lepeze korisnih parametara. Iako pouzdanou.
Page 527 of 534

3. DISKUSIJA znaenjima za organizaciju.

Ovo treba da bude omogueno na najviem upravljakom
U velikom broju analiziranih radova istie se znaaj i nivou merenjem, praenjem i izvetavanjem o
neophodnost merenja upravljakih ili operativnih relevantnim parametrima prilagoenim najviem i
performansi sigurnosti informacija i informacionih srednjem menadmentu. Takoe, na operativnom nivou
sistema. Kao razlog za to navode se mnogo bolje i treba definisati i pratiti dovoljan broj tehnikih
sistematinije praenje ukupne sigurnosti sistema, kao i parametara na samim sigurnosnim sistemima (firewall,
obezbeivanje pouzdanih informacija donosiocima IDS/IPS, anti virus i dr.).
odluka. Na osnovu ovih informacija, odluke o alokaciji Svi parametri treba da budu detaljno definisani u smislu
sigurnosnih mera i iniciranju sigurnosnih projekata, mogu svrhe njihovog merenja, same veliine koja se meri,
biti donete mnogo preciznije i sa veom pouzdanou. naina na koji se izraunava i statistiki prilagoava za
Sa druge strane, ono to je zapaeno, jeste da nije veliki prikazivanje i izvetavanje. Dalje, treba da bude
broj autora koji zaista predlau konkretne kvantitativne definisana ciljna vrednost kojoj se tei, kao i uestanost
tehnike parametre koje bi trebalo meriti [3], [12], [2], prikupljanja, uzorkovanja, analiziranja i izvetavanja.
[5], [8]. Jo manji broj radova argumentuje svoje
predloge. Ovde treba napomenuti neophodnost prilagoavanja
tavie, u [11] se ozbiljnom analizom dovodi u pitanje prema potrebama i specifinostima konkretne
mogunost da se izmerenim parametrima reprezentuje organizacije. Izbor parametara se mora vriti na osnovu
realno stanje sigurnosti sistema. stratekog opredeljenja o programu merenja i njegovom
opsegu, koji moe obuhvatiti samo jedan IT podsistem,
Jedan od glavnih problema sa parametrima koje bi trebalo ceo IT sistem, ili kompletnu organizaciju.
meriti jeste nedostatak strateke opredeljenosti, plana i
formalnog programa merenja performansi. Najee U sluaju da se programom obuhvati kompletna
mereni parametri prikazuju ponaanje sistema u prolosti, organizacija, trebalo bi uzeti u obzir i kvalitativne
a bez jasnog opredeljenja cilja i svrhe njihovog parametre, ba zbog njihove prirode odslikavanja
prikupljanja. injenica da su pojedini parametri lako subjektivne percepcije sigurnosti. Iako ista izmerena
dostupni za praenje i merenje nije dovoljna da ih uvrsti u vrednost moe biti razliito percipirana od strane
skup onih koji su zaista bitni i koji su u vezi sa stratekim razliitih ukljuenih strana, ovo ipak moe biti korisno
ciljevima organizacije. Najee je veina predloenih zbog demonstriranja tzv. "oseaja sigurnosti" i poreenja
parametara vezana za neke aktivnosti i ponaanja sistema, njegovog nivoa sa izmerenim vrednostima tehnikih
tj. izlazne veliine, ali je retko gde predloen i referentni parametara.
sistem koji prikazuje ciljne rezultate koji se ele postii.
5. ZAKLJUAK
Drugi uoen problem je da ak iako su izabrani adekvatni
parametri koji se mere, oni nisu dovoljno jasno definisani Na osnovu analizirane literature moe se zakljuiti da je i
i adekvatno reprezentovani svima onima koji uestvuju u dalje aktuelano i otvoreno pitanje o tome - koje parametre
donoenju odluka. Na primer, tehniki parametri sistema i sigurnosti treba meriti radi dobijanja pouzdanih
njihov uticaj nisu adekvatno interpretirani rukovodiocima informacija o realnom stanju sigurnosti informacionog
na viim nivoima. sistema i informacija u organizaciji.
Stoga je u radu predloen mogui nain pristupa
4. KONCEPTUALNI PREDLOG PROGRAMA problemu, formiranjem programa merenja parametara
MERENJA PARAMETARA INFORMACIONE sigurnosti. Ovo je dato na konceptualnom nivou,
SIGURNOSTI uzimajui u obzir potrebu za efikasnou i eksplicitnim
izraavanjem efikasnosti funcionisanja sistema sigurnosti
I dalje je otvoreno pitanje - kako odrediti koji od svih informacija u organizaciji. Navedeni su bitni inioci ovog
dostupnih merljivih parametara su zaista kljuni? programa kao i vrste parametara koje treba pratiti.
Na osnovu prethodne analize i diskusije, u nastavku je dat Sugerie se njihova diferencijacija po nivoima uesnika
konceptualni predlog za formiranje programa merenja na parametre za donosioce stratekih odluka i za
sigurnosnih parametara. operativni menadment. Takoe predloeno je
To bi trebalo da budu oni parametri koji su direktno u ukljuivanje i parametara koji odslikavaju subjektivni
vezi sa stratekim ciljevima, koji su postavljeni pred oseaj sigurnosti organizacije.
program informacione sigurnosti na najviem Detaljna razrada ovakvog programa i definisanje
upravljakom nivou u organizaciji. Oni treba da omogue konkretnih pojedinanih parametara moe biti izazovan
merenje i kvantifikovanje ispunjenja ovih unapred zadatak za nastavak rada na ovom polju.
postavljenih stratekih ciljeva.
Dobro odabrani parametri bi trebalo da omogue brz i NAPOMENA
jednostavan uvid u trenutni status programa sigurnosti, Napominje se da je ovo autorski rad, te da kao takav ne
njegove trendove napretka, ali i da po potrebi omogue predstavlja zvanian stav i nastup institucije iz koje autor
dobijanje vie detalja o merenim parametrima i njihovim dolazi.
Page 528 of 534

LITERATURA [7] C.I. Group, "Report of the Best Prascices and

Metrics Teams", 2005.
[1] I.P. Victor-Valeriu PATRICIU, Sebastian
[8] A. Jaquith, "Security Metrics: Replacing Fear,
NICOLAESCU, "Security Metrics for Enterprise
Uncertainty, and Doubt", Addison-Wesley Upper Saddle
Information Systems", Journal of Applied Quantitative
River, 2007.
Methods, 2006.
[9] S. Berinato, "A Few Good Metrics", CSO Magazine,
[2] iso27001security.com, "Iso/iec 27001 & 27002
2005.
Implementation Guidance and Metrics", 2012.
[10] R. Bohme, "Security Metrics and Security
[3] K.S. Peter Mell, Sasha Romanosky, "A Complete
Investment Models", Advances in Information and
Guide to the Common Vulnerability Scoring System
Computer Security, Springer, 2010.
V.2.0", 2007.
[11] Verendel V., "Quantified Security Is a Weak
[4] H.H. Thompson, "Practical Security Metrics",
Hypothesis: A Critical Survey of Results and
Microsoft, 2010.
Assumptions", Proceedings of the 2009 workshop on New
[5] M.S. Elisabeth Chew, Kevin Stine, Nadya Bartol, security paradigms workshop, ACM, 2009.
Anthony Brown, Will Robinson, "Nist 800-55
[12] D.S. Herrmann, "Complete Guide to Security and
Performance Measurement Guide for Information
Privacy Metrics - Measuring Regulatory Compliance,
Security", 2008.
Operational Resilience, and Roi", Auerbach Publications,
[6] Payne, S.C., "A Guide to Security Metrics", SANS Boca Raton, 2007.
Institute, 2006.
Page 529 of 534

POSEBNE MERE NADZORA NAD POSTUPANJEM SA TAJNIM

PODACIMA U INFORMACIONO-TELEKOMUNIKACIONIM SISTEMIMA
SPECIAL MEASURES OF INSPECTION OF HANDLING CLASSIFIED

INFORMATION IN ICT SYSTEMS
Mario Stankovi, Nenad Dimitrijevi
Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Sadraj: Jedna od optih mere zatite tajnih podataka je i Pojam koji treba objasniti je i informaciono-
nadzor nad postupanjem sa tajnim podacima. Ova mera je telekomunikacionih sistem (u daljem tekstu ITS), koji
posebno znaajna kada se radi o nadzoru primene mera oznaava bilo koji sistem koji omoguava rukovanje sa
zatite tajnih podataka u informaciono- podacima u elektronskom obliku, a to naroito obuhvata
telekomunikacionim sistemima, koje su specifine i sva sredstva potrebna za funkcionisanje sistema,
detaljno definisane posebnim propisom. ukljuujui raunarske, komunikacione ureaje i
infrastrukturu, softverske resurse, organizaciju, osoblje i
Abstract: One of the common measures for the protection podatke[3].
of classified information is inspection of handling of
classified information. This measure is particularly 2. VRSTE UNUTRANJE KONTROLE
important when it comes to inspection of the
implementation of measures for protection classified Prema postojeim propisima unutranja kontrola se moe
information in information and telecommunication posmatrati sa dva stanovita[1]. Najpre sa stanovita
systems, which are specific and defined in detail by a naina vrenja moe biti najavljena i nenajavljena
special regulation. unutranja kontrola. Najavljena unutranja kontrola, vri
se na osnovu godinjeg plana rada organa javne vlasti, a
1. UVOD nenajavljena na osnovu odluke koju donosi rukovodilac
organa javne vlasti. Kada se radi o nenajavljenoj kontroli,
Posebne mere nadzora nad postupanjem sa tajnim odluku o njenom vrenju donosi rukovodilac organa javne
podacima, uopte, odnose se na: neposredan uvid, vlasti donosi na osnovu sopstvene procene, odnosno na
odgovarajue provere i razmatranje podnetih izvetaja u inicijativu ovlaenog lica, odnosno unutranje
vezi sa sprovoenjem svih mera zatite tajnih podataka ili organizacione jedinice u organu javne vlasti koja je
pojedinih ili odreenih mera zatite tajnih podataka[1]. ovlaena za vrenje unutranje kontrole.
One se sprovode u okviru unutranje kontrole organa
javne vlasti, koju vri rukovodilac organa javne vlasti Sa stanovita obima, unutranja kontrola moe biti
neposredno ili preko ovlaenog lica, odnosno preko potpuna i nepotpuna. Potpuna kontrola je ona kojom se
unutranje organizacione jedinice u organu javne vlasti. vri kontrola primene svih propisanih mera zatite tajnih
Sutinski, predmet uredbe je unutranja kontrola, kao vid podataka, a delimina je ona kontrola, kojom se kontrolie
posebnih mera zatite tajnih podataka. Prema navedenom, jedna ili vie mera zatite tajnih podataka mera.
unutranja kontrola predstavlja kontrolu koja se
organizuje i vri od strane rukovodioca organa javne 4. SUBJEKTI UNUTRANJE KONTROLE
vlasti, bilo da on to ini neposredno, bilo posredovanjem
drugih koji mogu biti: Mogue je da unutranju kontrolu vre tri vrste
subjekata[1]. Najpre, propisano je da unutranju kontrolu
lice koje je on ovlastio (ovo je situacija koja je vri pojedinac i to lice koje mora da ispuni sledee uslove:
karakteristina za organe javne vlasti koje rukuju sa
razmerno malim brojem tajnih podataka) ili da je zaposlen u organu javne vlasti,
unutranja organizaciona celina u organu javne da ima sertifikat za pristup tajnim podacima istog ili
vlasti (situacija u kojoj organ javne vlasti u posedu vieg stepena tajnosti nego to su dokumenta,
ima veliki broj tajnih podataka). predmeti ili objekti koji su predmet kontrole,
da je rasporeen na radno mesto iji poslovi
S tim u vezi, potrebno je ukazati i na pojam tajnog obuhvataju poslove kontrole nad postupanjem sa
podatka, koji odreuje Zakon o tajnosti podataka (u tajnim podacima.
daljem tekstu Zakon) [2] u odredbi lana 1. taka 2.
prema kojem je tajni podatak takav podatak koji je od Sledea situacija je ona u kojoj je posao unutranje
interesa za Republiku Srbiju koji je zakonom, drugim kontrole poveren unutranjoj organizacionoj jedinici u
propisom ili odlukom nadlenog organa donesenom u organu javne vlasti. Uslov za to je da je ta organizaciona
skladu sa zakonom, odreen i oznaen odreenim jedinica za poslove unutranje kontrole odreena aktom o
stepenom tajnosti. unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u
organu javne vlasti. U tom sluaju, poslove neposredne
kontrole moe obavljati samo zaposleni iz te unutranje
Page 530 of 534

organizacione jedinice koji uz to ima sertifikat za pristup 15) nain zatite tajnih podataka stranih pravnih i fizikih
tajnim podacima istog ili vieg stepena tajnosti nego to lica.
su dokumenta, predmeti ili objekti koji su predmet
kontrole. Prema tome radi se o svojevrsnoj inspekciji primene
optih i posebnih mera zatite tajnih podataka u organu
Konano, postoji mogunost da unutranju kontrolu u javne vlasti.
organu javne vlasti vri pojedinac uz svoje redovne
dunosti. Uslovi za to su sledei: Rezultat te inspekcije jeste zapisnik u kojem se u
pismenoj formi fiksira nalaz inspekcije, odnosno provere
da je broj dokumenata, predmeta ili objekata koji primene mera zatite tajnih podataka. Pored zapisnika,
mogu biti predmet kontrole manjeg obima, obaveza je ovlaenog lica da podnese rukovodiocu
da njegovi redovni poslovi ne obuhvataju poslove organa izvetaj o izvrenoj unutranjoj kontroli. O
kontrole nad postupanjem sa tajnim podacima, vanosti tog dokumenta govori i rok u kojem se on mora
da ga za to pismeno ovlasti rukovodilac organa podneti. Naime, ovlaeno lice duno je da izvetaj
javne vlasti, podnese rukovodiocu organa najkasnije u roku od tri
da to lice ima sertifikat za pristup tajnim podacima dana od dana izvrene unutranje kontrole. Uz izvetaj se
istog ili vieg stepena tajnosti nego to su dostavlja i zapisnik o kontroli. Ukoliko su prilikom
dokumenta, predmeti ili objekti koji su predmet unutranje kontrole utvreno postojanje nepravilnosti, u
kontrole. izvetaju se mogu predloiti mere za njihovo otklanjanje.
O kojoj god od tri situacije da se radi, obaveza je organa 6. SPECIFINOSTI KONTROLE MERA NADZO-
javne vlasti da obavesti Kancelariju Saveta za nacionalnu RA NAD POSTUPANJEM SA TAJNIM PODACIMA
bezbednost i zatitu tajnih podataka o licu (licima) koje je U ITS
ovlaeno za vrenje poslova unutranje kontrole. Ovo iz
razloga to je Kancelarija Saveta za nacionalnu Da bismo ustanovili predmet nadzora nad postupanjem sa
bezbednost i zatitu tajnih podataka ovlaena i duna da tajnim podacima u ITS potrebno je ukazati na reenja iz
vri obuku lica ovlaenih za poslove unutranje kontrole. Uredbe Vlade Republike Srbije o posebnim merama
zatite tajnih podataka u ITS [3] koja je stupila na snagu
5. POSTUPAK VRENJA KONTROLE 28. jula 2011. godine (u daljem tekstu Uredba). Upravo
su ova reenja predmet nadzora, odnosno kontrole. U
Kao to je ve reeno, unutranjom kontrolom proverava daljem tekstu dat je pregled kljunih mera iz navedene
se primena svih propisanih mera zatite tajnih podataka, Uredbe, koje po naem miljenju moraju biti predmet
odnosno jedna ili vie njih, s tim da propisi insistiraju na nadzora.
tome da se unutranjom kontrolom naroito kontrolie
proverava sprovoenje mera zatite tajnih podataka Posebne mere zatite tajnih podataka u ITS, prema
naroito u odnosu na: donosiocu Uredbe mogu biti tehnike i organizacione.
1) odreivanje stepena tajnosti podatka; Tehnike mere podrazumevaju primenu svih metoda,
2) oznaavanje dokumenata i omota dokumenata; orua i znanja koja se upotrebljavaju kako bi se tajni
3) posebnu prostoriju za prijem tajnih podataka; podaci zatitili od kompromitovanja. Odredbe lana 3.
4) evidentiranje, uvanje i deponovanje tajnih podataka; Uredbe, blie ureuju tehnike i organizacione mere
5) oznaavanje ormara i kasa u kojima se uvaju i zatite tajnih podataka u ITS. Iste nisu date po principu
deponuju tajni podaci; zatvorenog kruga ve su date najkarakteristinije mere
6) nain korienja i pristupa tajnom podatku, voenje tehnike i organizacione zatite tajnih podataka u tim
evidencije korisnika i evidencije o pristupu tajnom sistemima.
podatku, kao i uvanje tih evidencija;
7) nain vrenja umnoavanja, prevoenja i izrade izvoda Organizacione mere podrazumevaju takvo ustrojstvo
iz tajnih podataka; institucija, koje raspolau ITS, koje omoguava valjanu
8) pakovanje i dostavljanje tajnih podataka unutar i van zatitu tajnih podatka u tim sistemima. U naem sluaju
bezbednosne zone; posebno je interesantna mera koja insistira na sinergiji
9) postupak unitavanja tajnih podataka; ljudskih i tehnikih potencijala sistema koji e omoguiti
10) evidenciju ulaza i izlaza lica i vozila, korienje maksimalnu zatitu tajnih podataka pri projektovanju ITS.
bezbednosnih propusnica i posebnih bezbednosnih Projektovanje podrazumeva da se prethodno izradi studija
propusnica, funkcionisanje fizikog i elektronskog kojom se utvruje stepen tajnosti podataka koji se
sistema za obezbeenje objekta i prostora; obrauju u sistemu i stepen tajnosti samog sistema,
11) posedovanje, evidenciju i uvanje sertifikata za idejnog projekta, glavnog projekta, izvoakog projekta i
pristup tajnim podacima; uvoenja projektovanih reenja, kao i pri operativnim
12) prijem, obradu, prenos, uvanje, arhiviranje i radu sistema to podrazumeva planiranje rada i voenje
unitavanje tajnih podataka u elektronskoj formi; evidencija o izvravanju svih postupaka u radu sistema i
13) uvanje kripto kljueva; kretanju dokumentacije.
14) uvanje ugovora koji sadre tajne podatke;
Page 531 of 534

Donosilac Uredbe insistira da se posebne mere zatite Prema odredbama lana 7. Uredbe, Sistem radi u jednom
tajnih podataka u ITS odnose na sledee elemente tog od sledeih bezbednosnih reima:
sistema:
"NESELEKTIVNI" (sva lica koja imaju pristup
objekat u kome je smeten sistem (oprema, sistemu imaju pristup i svim tajnim podacima);
dokumenti, programska podrka i mrea); "SELEKTIVNI" (sva lica imaju pristup sistemu ali
prostor, prostorije, odnosno bezbednosne zone u mogu pristupati samo odreenim tajnim podacima);
kojima se obrauju tajni podaci u sistemu; "SA VIE NIVOA" (lica imaju pristup samo
ovlaena lica za upravljanje bezbednou sistema; pojedinim delovima sistema, a samim tim i
sve uesnike u radu sistema; podacima).
korienje sistema za potrebe rada sa tajnim
podacima; Rukovodilac organa javne vlasti posebnim aktom
reim rada sistema; odreuje bezbednosni reim rada sistema.
zatitu tajnih podataka prilikom obrade i uvanja u
sistemu; U odredbama lana 10. definisane su mere zatite kojima
zatitu od rizika kompromitujueg elektromagnetnog se bezbednost informaciono-telekomunikacionog sistema
zraenja, kao i instaliranje ureaja za uvanje tajnih odrava na potrebnom nivou. Prema tome, odravanje
podataka. bezbednosti sistema podrazumeva:
Takoe, organi javne vlasti duni su da odrede ovlaeno Da se s vremena na vreme vri provera sistema kao
lice za upravljanje bezbednou sistema. Dunosti tog lica celine, ali i pojedinih njegovih delova, odnosno da
su da upravlja bezbednou sistema u organu javne vlasti, se s vremena na vreme proui da li su dostignuti
odnosno da prati i ocenjuje bezbednosne karakteristike uslovi da se sprei kompromitovanje tajnih
sistema. Uredba obavezuje organ javne vlasti, da prilikom podataka, kao i da se neprekidno kontrolie
odreivanja ovlaenih lica za upravljanje bezbednou funkcionisanje sistema;
sistema, obezbede da jedno lice ne kontrolie sve vane Da se uvaju podaci koji se odnose na sistem, kao i
elemente bezbednosti sistema, kao i da ta lica poseduju tajni podaci koji se obrauju u sistemu na posebnim
odgovarajui sertifikat za pristup tajnim podacima. dokumentima, uz obavezno voenje rezervnih
evidencija i primenu mera zatite koje su predviene
U odredbama lana 6. Uredbe taksativno su navedeni za podatke sa najviim stepenom tajnosti podataka
uslovi koje ITS mora ispunjavati da bi se u istom koji se nalaze u sistemu, odnosno da se tite tajni
rukovalo tajnim podacima. Prema tome, Sistem mora da podaci o samom sistemu kao i oni koji se u sistemu
ispunjava uslove za: obrauju i uvaju);
Instaliranje hardvera, softvera i konfigurisanje
zatitu od neautorizovanog pristupa, koja sistema od strane ovlaenih lica, odnosno da se
podrazumeva identifikovanje i pouzdano hardver, softver i konfigurisanje sistema vre
garantovanje identiteta (autentikacija) lica koja iskljuivo od strane lica koja poseduju sertifikat za
imaju pristup sistemu; pristup tajnim podacima odgovarajueg stepena
kontrolu i voenje evidencije o pristupu sistemu; tajnosti;
kontinuirano beleenje (automatizovano, runo ili Primenjivanje novih tehnikih i programskih
kombinovano) o bezbednosnom stanju sistema sredstava u sistemu u skladu sa odgovarajuim
(bezbednosni zapis), aktivnostima sistema, kao i tehnikim standardima SRPS ISO/IEC 27001 i
izmenama postojeeg stanja sistema; SRPS ISO/IEC 17799 to znai da se u primeni
prouavanje bezbednosnih zapisa od strane tehnikih i programskih sredstava ne sme ii ispod
ovlaenih lica; naznaenih standarda;
odreivanje ovlaenja korisnicima u vezi sa Servisiranje i popravku sredstava iz sistema vri se
bezbednou sistema; na nain koji ne naruava bezbednost sistema,
odreivanje ovlaenja korisnicima u vezi sa odnosno servis i popravka ne smeju niti na koji
korienjem sistema; nain dovesti u pitanje tajne podatke u tom sistemu
kao i tajnost podataka koji se odnose na sam sistem;
obezbeivanje bezbednog naina oznaavanja
stepena tajnosti; Kontrolni pregled nad sredstvima iz sistema koja su
bila na servisiranju i popravci izvan organa javne
identifikaciju korisnika koji vri izmene, tampanje,
presnimavanje ili brisanje tajnog dokumenta; vlasti od uticaja kompromitujueg elektromagnetnog
zraenja od strane strunih lica, odnosno nadzor nad
beleenje izmene, tampanje, presnimavanje ili
servisiranim i popravljanim sredstvima je u funkciji
brisanje tajnog podatka od strane korisnika;
onemoguavanja kompromitovanja tajnih podataka
zatitu vanih tehnikih i programskih elemenata,
u sistemu kao i tajnih podataka koji se odnose na
sistemskih mogunosti i funkcionalnosti sistema;
sistem; Napominjemo da se pod kompromitujuim
obezbeenje rezervnih arhiva tajnih podataka, za elektromagnetnim zraenjem podrazumeva
sluaj gubitka postojeih arhiva, kao i voenje nenamerna elektromagnetna emisija prilikom
evidencija o pristupu arhivama. prenosa, obrade ili uvanja podataka, ijim
Page 532 of 534

prijemom i analizom se moe otkriti sadraj tih sistema (planski faktor), kojeg donosi rukovodilac organa
podataka; javne vlasti (organizacioni faktor).
Odgovarajui postupak prilikom neovlaenog
otkrivanja tajnosti dokumenta ili gubitka dokumenta Prema lanu 24. Uredbe, upravljanje rizikom bezbednosti
koji sadri tajni podatak, odnosno preduzimanje sistema je pojam koji obuhvata sledee materijalne
mera disciplinske i krivino-pravne prirode prema elemente:
licima koja su odgovorna za kompromitovanje tajnih
podataka); trajno procenjivanje rizika (koji su to rizici koji
Odgovarajui postupak prilikom otkrivanja mogu ugroziti tajnost podataka u sistemu)
neovlaenog upada u sistem, to podrazumeva da obradu rizika (nakon uoavanja rizika dati adekvatan
postoje jasne i unapred odreene procedure koje se odgovor kako bi se spreilo njihovo dejstvo na
primenjuju u navedenim sluajevima i imaju za cilj sistema, to je blie objanjeno u odredbama lana
da na najmanju meru svedu tete po tajne podatke od 25. uredbe),
neovlaenog upada u sistem); cilj upravljanja rizikom bezbednosti jeste
Planiranje mera bezbednosti u sluaju vanrednih spreavanje unitenja, otuenja, gubitka i
situacija to po naem miljenju pretpostavlja da to neovlaenog pristupa tajnim podacima.
planiranje bude u skladu sa Metodologijom za izradu
Plana zatite tajnih podataka u vanrednim i hitnim Pored navedenog dat je i formalni element koji
situacijama koja je u nadlenosti Vlade. predstavlja odluku o upravljanju rizikom bezbednosti
sistema. Prema odredbama lana 26, posle donoenja
Odredbe lana 11. ureuju, da fle memorije, diskete, CD- odluke o upravljanju rizikom, organ javne vlasti donosi
ovi odnosno elektronska i optika sredstva koja se koriste akt o obradi rizika kojim se utvruje sprovoenje
u informaciono-telekomunikacionom sistemu u kojem se potrebnih bezbednosnih mera odnosno procedura.
radi sa tajnim podacima, smatraju se i sami tajnim
podacima. Meutim, da bi se takva sredstva uopte Prema odredbama lana 23. Uredbe, procena rizika
koristila u informaciono-telekomunikacionom sistemu bezbednosti sistema obavezna je za sistem u kome se
ona, najpre, moraju biti proverena sa aspekta mogueg obrauju, prenose i uvaju tajni podaci stepena tajnosti
ugroavanja (na primer, raunarski virusi). Takve provere "DRAVNA TAJNA", "STROGO POVERLJIVO" i
vre struna lica organa javne vlasti, odnosno ako organ "POVERLJIVO". Kada se radi o sistemu u kome se
javne vlasti nema takva struna lica provera se vri u obrauju tajni podaci koji su oznaeni stepenom tajnosti
organu javne vlasti koji takvim licima raspolae. Njihovo "INTERNO", organ javne vlasti obezbeuje odravanje
angaovanje vri se na osnovu meusobnog sporazuma odgovarajueg nivoa bezbednosti tajnih podataka
(na primer, ugovor). (poverljivosti, celovitosti, autentinosti ili dostupnosti), u
skladu sa propisima kojima se ureuje informaciona
Odredba lana 18. uvodi jednu od posebnih mera zatite bezbednost.
tajnih podataka u ITS. Naime, ovo, po naem miljenju,
podrazumeva da sva instaliranja u tom sistemu, koje se Na kraju, Uredba rukovodioca organa javne vlasti
odnose na ureaje i na softvere vri jedino ovlaeno lice. obavezuje da donese akt kojim propisuje bezbednosne
procedure, odnosno bezbednosni postupak koji se
Prema odredbama lana 20. Uredbe, korienje posebno odnosi na:
informaciono-telekomunikacionog sistema od strane
organa javne vlasti mogue je samo ako se ispuni prijem,
prethodni uslov, a isti se sastoji u tome da je potrebno da obradu,
se pre toga izvri procena mogueg ugroavanja prenos,
bezbednosti tajnih podataka od upada u sistem, kao i uvanje i
procena ugroavanja upotrebe i unitavanja tajnih arhiviranje tajnih podataka u elektronskom obliku,
podataka koji su obraeni i sauvani u sistemu kao i uvanje projektne dokumentacije (preliminarne
(kompromitacija tajnih podataka). Elementi procene su studije o razvoju sistema, idejni projekat, glavni
sledei: projekat i izvoaki projekat).
utvrivanje rizika, 7. ZAKLJUAK
procena rizika koji se ne mogu izbei,
procena ugroenosti sistema, U propisima koji su ureivali tajnost podataka u Republici
pretnje i mogue posledice realizacije pretnji za Srbiji, do donoenja Zakona o tajnosti podataka, posebne
sistem, ukljuujui i rizike u vezi sa okruenjem u mere zatite tajnih podataka odreivane su s obzirom na
kojem se sistem koristi. stepen tajnosti podataka u pitanju. Od vremena donoenja
novog zakona i podzakonskih akata koji ureuju ovu
Procena rizika bezbednosti sistema obuhvata vremenski, oblast, moemo rei da pored kriterijuma stepena tajnosti
planski i organizacioni faktor. Naime, procena rizika podatka koji se tite, posebne mere zatite tajnih podataka
bezbednosti sistema vri se periodino (vremenski faktor), su ustanovljeni i s obzirom na sredstva, odnosno sisteme
ali obavezno u skladu sa planom za procenu rizika
Page 533 of 534

u kojima se tajnih podaci obrauju ili uvaju (na primer

posebne mere zatite tajnih podataka u ITS). LITERATURA
Zbog svega navedenog nadzor nad postupanjem sa tajnim [1] Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 90/11
podacima u ITS smatramo izuzetno znaajnim i [2] Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 104/09
specifinim. Takoe, moemo zakljuiti da zbog toga ovu [3] Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 53/11
vrstu nadzora mogu izvoditi samo lica koja poseduju [4] Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 97/11
specifina znanja iz oblasti informacionih tehnologija i
zatite tajnih podataka.
Page 534 of 534

YU INFOzbornik - 2014 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

YU INFOzbornik - 2014 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

YU INFO 2014

Izdava: Drutvo za informacione sisteme i raunarske mree

Urednik: Prof. dr Miodrag Ivkovi

Mesto i godina izdanja: Beograd, 2014. godina

Prof. dr Borko Furht, Florida Atlantic University, USA

RAUNARSKE MREE I TELEKOMUNIKACIJE

RAUNARSKI HARDVER I SISTEMI

RAZVOJ SOFTVERA I ALATI

VETAKA INTELIGENCIJA I RAUNARSKA SIMULACIJA

ZATITA PODATAKA I PRAVNI ASPEKTI

ANALIZA STANJA E-TRGOVINE U SRBIJI ZASNOVANA

ANALYSIS OF E-COMMERCE IN SERBIA BASED ON FACTORS

Sadraj Elektronska trgovina u Srbiji je u poslednjih 2. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

Kupovina putem 89,7 7. SOCIOLOKI I KULTUROLOKI

Kupovina putem 3,7 Jednostavan i jeftin pristup Internetu nije garancija

MOODLE KVIZ NA ANDROID UREAJIMA

Razvoj tehnologije je uticao na veinu aspekata 2. E-UENJE I LMS

Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning

Moodle kviz je modul koji omoguava profesorima i

Ukoliko je dozvoljeno vie pokuaja jednog kviza,

4. ARHITEKTURA MOODLE KVIZ MOBILNE

Osnovna ideja ove aplikacije je omoguavanje reavanje

Podeavanja se sastoje od sledeih koraka:

Moodle sistem ne sadri podrku za eksterne funkcije

Ovo proirenje je kreirano u okviru ove aplikacije kao deo

5. MOODLE KVIZ APLIKACIJA

MoodleQuiz Aplikacija predstavlja centralni deo

se Moodle moble Web service za prikupljanje informacija

Slika 10. Informacije o kvizu

Korisnik moe da se vrati pritiskom na dugme Nazad ili

Slika 9. Pregled svih kvizova

Nakon izbora nekog kviza korisniku se prikazuju

Sa ekspanzijom razvoja mobilnih telefona i tableta, kao i

MoodleQuiz je jedna od prvih aplikacija koje pruaju

Dodatno, aplikacija je projektovana tako da novi tipovi

Istaivanje predstavljeno u ovom radu je finansirano od

SISTEM ZA EVALUACIJU SEMANTIKOG ALATA ZA E-UENJE DSI

Slika 2. Prikaz aplikacije DSi 1.5

Ova verzija sistema implementirana je u PHP-u (serverski

Uenicima je ponuen odreen broj unapred

Bitno je naglasiti da je ovaj sistem osmiljen kako bi se

[3] Jovanovi, M., "Semantika nadgradnja nastavnog

[4] Jovanovi, M. - "Arhitektura konceptualno-

[8] Verzija DSi 1.5 priznata je od strane Elektronskog

[9] Jovanovi, M. "Reasoning-enabled Semantic E-

CHARACTERISTICS OF E-BUSINESS MODELS IMPLEMENTED BY

0 20 40 60 80 The last relevant information collected by the survey is

PRIMENA HELPDESK-a U FUNKCIJI POVEANJA

Primena ovako struktuiranog i organizovanog HelpDesk

3. HELPDESK KOMERCIJALNE NAMENE

proaktivne podrke je blagovremeno uoavanje i

Trokove obnavljanja opreme trokove, ako se ima u vidu da je sat angaovanja

RAZLIITI ASPEKTI UPOTREBE ICT U OBRAZOVANJU ODRASLIH

DIFFERENT ASPECTS OF ICT USE IN ADULT EDUCATION

Duanka Milanov1, Radoslav Radojevi2

IMPACT OF ICT DEVELOPMENT ON ECONOMIC GROWTH: THE CASE

eljko S. Janoevi, Bojana B. Jakovljevi, Marija B. Petrovi

MODEL ZA PRIMENU TRINO DOSTUPNE SMART TEHNOLOGIJE U

Slika 1. Sistemska struktura

Slika 2. Model za primenu smart tehnologije u telemedicini

U osnovi sprovoenja telemedicine u realnom vremenu

4. ZAKLJUAK [10] Robertson A. (24. October 2013). Samsung patents

[15] NEMA - National Electrical Manufacturers