ARISTOTEL

383 322. g. p.n.e.

Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

Podela znanja

Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE)

njihovi principi se nalaze u predmetu
prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i
uzroke, odnosno bie kao bie
fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia,
odnosno pokretnu materiju
matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

2
Podela znanja
PRAKTIKE NAUKE
Njihovi principi se nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu.
etika se bavi pojedincem
ekonomika se bavi porodicom
politika se bavi dravom i pitanjima:
ustavotvornim
rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)
Ukljuuju i volju (poriv ili udnju) i odnose se na ljude.
Njihov predmet je promenljivo bivstvo to je u potencijalnosti, te se ova
znanja odnose na neto budue.
Nain saznanja praktikog delanja nisu nauivi, jer zavise od posebnosti
konkretne situacije, te se kroz niz situacija izgrauju.

3
Podela znanja

POIETIKE NAUKE
Njihovi principi se nalaze u tvoritelju.
umetnosti
zanati
vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)
Predmet su im promenljiva bivstva to su u potencijalnosti, a odnose se na
neto budue.
Tvorba se odnosi na stvari.
Naini saznanja su nauivi, jer je re o vetinama.

4
Podela znanja
Podela znanja se vri prema predmetu:

TEORIJSKE NAUKE (FILOZOFIJE) (iji se principi nalaze u predmetu):

prva filozofija (teologija, kasnije: metafizika) prouava prva poela i uzroke, odnosno bie kao
bie
fizika (druga filozofija) ukljuuje astronomiju prouava prirodna bia, odnosno pokretnu materiju
matematika prouava nepokretnu formu, odnosno broj

PRAKTIKE NAUKE (iji se principi nalaze delom u delatniku, a delom u predmetu):

etika se bavi pojedincem
ekonomika se bavi porodicom
politika se bavi dravom i pitanjima:
ustavotvornim
rukovodstvenim (savetodavnim i pravosudnim)

POIETIKE NAUKE (iji se principi nalaze u tvoritelju):

umetnosti
zanati
vetine (graevinarstvo, lekarstvo, retorika, gramatika)

5
Aristotelova podela nije obuhvatila:

Logiku (orue ispravnog miljenja, forma a ne sadraj)

Zakoni i oblici ljudskog miljenja i procesi formiranja pojmova, sudova i zakljuaka

Gnoseologiju ili teoriju saznanja (novovekovno razvrgavanje jedinstva Sub. i Ob.)

Priroda i mogunost saznanja; odnos znanja i realnosti; pretpostavke saznanja;
kriterijumi istinitosti (razlika u odnosu na fiziologiju i psihologiju)

Estetika (bit, ciljevi i smisao umetnosti; uslovi i kriterijumi estetskog stvaranja,

doivljavanja i vrednovanja)

Filozofiju nauke, filozofiju religije, filozofiju istorije, filozofiju prava i dr.

6
 Podela due i vrlina

vegetativni (ivotinje, biljke, ovek)

nerazumni deo poudni (ili voljni: kod moralnog oveka podreen razumu)

etike vrline (tiu se oseanja htenja i delanja)

DUA
umee (znanje proizvoenja moguih stvari)
razumni deo rasudbeni razboritost (sposobnost moralnog delanja)

dijanoetike vrline (tiu se moguih i promenljivih stvari u vidljivom svetu, usmerene na nalaenje istine)

saznajni znanost (dedukcijom do sigurnog zakljuka)

umnost (indukcijom do najoptijih naela)

7
 Etika
Etika vrlina je:
odabiraka naklonost volje (individualna slobodna odgovornost)
koja se dri sredine podesne za sopstvenu prirodu (mera odreuje vrlinu u odnosu na
porok)
a koja je odreena razmiljanjem razumnog oveka (univerzalnost kriterijuma)
Vrlina je u ontolokom smislu sredina, a u aksiolokom smislu maksimum.
(Sredina izmeu krajnosti, ali to se vrednosti tie to je ono najbolje, a ne nekakva osrednjost)
Primeri:
hrabrost je sredina izmeu plaljivosti i smelosti (koja je nerazumna)
umerenost je sredina izmeu neosetljivosti i razuzdanosti
dareljivost je sredina izmeu krtosti i rasipnosti
ponos je sredina izmeu poniznosti i oholosti itd.

8
Etika

Vrlina upuuje na ispravan cilj, a razboritost na to da se prema njemu dela.

Razlikovanje:
prirodnih vrlina (i dete moe da bude hrabro)
moralnih vrlina (za koje je neophodna razboritost)

Sokrat Aristotel

jednaka vrlini RAZBORITOST preduslov vrline

rasudbena razborita
VRLINA
(iskljuivo saznajna) (i saznajna i delatna)

9
 Metafizika
Poreklo rei metafizika
Nije koristio naziv metafizika, nego prva filozofija ili teologija
Naziv prva filozofija najvaniji problemi, u ontolokom i logikom smislu
Naziv metafizika Andronik sa Rodosa, aleksandrijski bibliotekar koji je klasifikovao
Aristotelove spise
Nauka o biu kao biu
Svojim filozofskim prethodnicima Aristotel je priznao da su postavili pitanje o bitku bia
(zbog ega ih je i smatrao filozofima), ali im je zamerio to su ga izjednaili sa nazivom
pojedinanog elementa.
Bitak:
nije nikakvo pojedinano bie
on prethodi svim biima kao njihova izvorna priroda i bit
Ipak, bia nisu iscrpljena bitkom, jer bogatstvo svojih svojstava bia pokazuju tek u
ontikom stavu Nema bia bez bitka, ali ni bitka bez bia. ontoloka diferencija

10
Metafizika: Bog

Najvie bie je ono bie na kojem, jo bolje nego na prirodnom biu,

postaje vidljivo ono to je bitak bia u temelju.
To bie ne moe se iskusiti putem ula, ve jedino u miljenju. Nepokretni,
samostalni i veni bitak postoji da bi uvek postojalo vreme i kretanje. Bog
nuno postoji, kree se u krugu, sav je u aktualnosti (delatnosti) i ista je
misao.
nuno postojanje (nikada i nigde nije otvoren nekoj mogunosti ne-bitka)
kruno kretanje (prostorno kretanje, jer svako drugo kretanje doputa i mogunost
drugaijeg bitka, a ovde je prvo i poslednje uvek isto)
aktualnost (kada bi bog sadrao neke neostvarene mogunosti, odnosno kada bi
kod njega bilo mogue uoiti ikakvu potencijalnost, on ne bi bio ostvaren, tj.
savren)
ista misao (bez tvari je da bi bio vean)

11
Metafizika: Bie kao bie

Sva bia postoje na teleoloki nain: svako bie tei za prisutnou bitka,
jer ga to dovodi do ispunjenja njegove svrhe i bivstva.
Prisutnost bitka se pokazuje kao nepokretni pokreta koji pokree kao ono
voljeno i u tom smislu sainjava i prvi (formalni), a ne samo poslednji
(finalni) uzrok.
(To se odnosi na celokupno iskustvo od bdenja, preko opaanja do
miljenja.)
ovek: Bitak je prisutan u umu samo kada um misli samog sebe.
Bog: Uvek misli samog sebe i samo to ini, budui da on i nije nita drugo
do miljenje miljenja.

12
Metafizika: bivstvovanje i miljenje

Bit miljenja se sastoji u tome da mislei miljenje (autorefleksivnost)

uviamo prisutnost bitka.
Miljenje je isto to i ono miljeno. Forma je jednaka sadraju.
Postoje dva osnovna naina prisutnosti bitka, odnosno dva pristupa bitku:
opaanje (zajedno su prisutni forma (eidos) i materija (hyle)
miljenje (prisutna je samo forma (eidos)
Bitak se odreuje kao najvii sadraj saznanja, kao ISTINA
(prihvata se Parmenidov identitet miljenja i bia).
Miljenje ---------------------- Bie (Bivstvujue)
Miljenje miljenja --------- Bie kao bie apstrahovanje
Bog ---------------------------- Bitak

13
 Metafizika: teorija uzroka
Priznao je svojim filozofskim prethodnicima da su postavili pitanje o uzronosti,
ali im zamera to nijedan od njih nije otkrio sva etiri uzroka stvari.
Prvi razlikuje: ta? formalni uzrok
unutranji Iz ega? materijalni uzrok
uzroke
Uzroci
elemente
spoljanji emu? svrni uzrok
poela Otkuda? pokretaki uzrok
to e mu omoguiti sistematian pregled i uspostavljanje ontoloke razlike
etiri primarna uzroka su:
1. ono iz ega neto nastaje tvarni (materijalni) uzrok
2. ono to se nalazi u pojmovnoj odredbi tastvo oblik ili uzor formalni uzrok
3. ono to pokree pokretaki (eficijentni) uzrok
4. ono poradi ega najvii uzrok (zbog kojeg sve ostalo) svrni (finalni) uzrok

14
Metafizika

Primer: Uzroci kue

1. materijalni uzrok: graa (cigle, grede, cement, pesak)
2. formalni uzrok: plan ili nacrt kue (koji izrauje projektant)
3. pokretaki uzrok: majstori
4. finalni uzrok: stanovanje (kao svrha radi koje svi ostali uzroci i postoje)
Sve se konkretno pojedinano ustrojava na taj nain to pokretaki uzrok
spaja u jedno
Svrni uzrok odreuje svrhu u odnosu na ta se oni spajaju
U prirodi se to zbiva samo od sebe
U umeu ili proizvoenju to obavlja tvoritelj
Posao fiziara je da razlikuje i istrauje sva etiri uzroka (i u prirodi i u
umeu) da bi mogao da objasni kretanje, odnosno promenu.

15
 Logika
Logika problematika izloena ve u Metafizici, ali glavni deo tek u spisu Organon (orue)
Ovaj spis smatrao je preduslovom znanja, pa se ne pominje u podeli znanja i nauka
Izraz logika je kasnijeg datuma i pripisuje se stoicima
Znaajni doprinosi Sokrata i Platona, stvaranju logike kao celovite nauke, koja obuhvata
sve elementarne oblike miljenja:
poimanje
suenje
zakljuivanje
Uoavanje razlike izmeu dva oblika miljenja:
ono koje polazi od utvrenih premisa: pouzdana znanja (Analitike)
ono koje, u sloenim situacijama, polazi od nepotpunih premisa: verovatna znanja (Topike)
Cilj spisa Organon je metodoloki, jer on treba da osigura nauno saznanje, istraivanje i
dokazivanje. (Zato ovaj spis i nije ubrojan u filozofske, ve u propedeutike spise)
Aristotelova logika je povezana sa metafizikom putem kategorija, a, kao saznajno-teorijsko
znanje ini osnovu drugih naunih disciplina

16
Logika

Aristotel je autor i uvenog logikog kvadrata u kome je izloio etiri osnovne vrste
odnosa meu predikativnim sudovima:
Suprotnost (kontrarnost) Sudovi ne mogu biti u isti mah istiniti. Zbog
toga se iz istinitosti jednog moe neposredno zakljuivati neistinitost
drugog. Meutim, ako je jedan sud laan o drugom se ne moe nita
rei.
Protivrenost (kontradiktornost) Razlika je i u kvalitetu i u kvantitetu.
Ovi sudovi se meusobno tako iskljuuju da go istinitosti jednog
moemo neposredno zakljuiti lanost drugog i obratno, iz neistinitosti
jednog moemo zakljuiti istinitost drugog.
Poreenje (subalternacija) je odnos izmeu optih i posebnih sudova
istog kvaliteta. Iz istinitosti prvog uvek se moe zakljuiti istinitost
drugog (to vai za sve, vai i za svaki pojedini sluaj).
Podsuprotnost (subkontrarnost) je odnos posebnih sudova u logikom
kvadratu (pozitivnog i negativnog). Tu se iz istinitosti jednog suda ne
moe nita zakljuiti o istinitosti njemu subkontrarnog, ali zato vai
pravilo da lanost jednog povlai sobom istinitost drugog.

17
 Logika
Organon se sastoji od 6 zasebnih celina:
1. Kategorije:
a) najvii pojmovni rodovi koje iskazujemo o stvarima (nisu ni istiniti ni lani)
b) temeljne ontoloke kategorije bia
Sve to na bilo koji nain postoji prema svom nainu bivstvovanja potpada pod neku od
kategorija
Ukupnost kategorijalnih odreenja opisuje pojedinanu stvar u potpunosti
1. Bivstvo je uvek identino sa sobom. Deli se na: prvo (pojedinano, drugo (rod i vrsta) i apsolutno
(bog). (Primer: prvo taj i taj ovek; drugo Petar je ovek.)
2. Kvantitet je ono to je deljivo pri emu je svaki deo odreena stvar. (Primer: neija visina ili teina)
3. Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nema protivrenosti kao ni mogunosti
gradacije. (Primer: neije zanimanje)
4. Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanje odreenog trajnijeg stanja ili neke
dispozicije. (Primer: talentovan i slabog zdravlja)
5. Mesto (Primer: itaonica biblioteke)
6. Vreme (Primer: podne 20. marta 2008. godine)
7. Delovanje (Primer: uenje)
8. Trpljenje (Primer: buka)
9. Poloaj (Primer: sedei)
10. Stanje (Primer: zamoren)

18
 Logika
1. Bivstvo (supstancija) je uvek identino sa sobom
Organon se sastoji od 6
zasebnih celina: prvo (pojedinano) : (Taj i taj ovek)
drugo (rod i vrsta) : (Petar je ovek.)
1. Kategorije:
apsolutno (bog)
najvii pojmovni rodovi
2. Kvantitet je ono to je deljivo, pri emu je svaki deo
koje iskazujemo o odreena stvar (neija visina ili teina)
stvarima (nisu ni istiniti ni
lani) 3. Relacije sadre korelativne pojmove izmeu kojih nema
protivrenosti kao ni mogunosti gradacije (neije zanimanje)
temeljne ontoloke 4. Kvalitet ine osobine koje odreuju stvar kroz isticanje
kategorije bia odreenog trajnijeg stanja ili neke dispozicije (talentovan i
Sve to na bilo koji slabog zdravlja)
nain postoji prema 5. Mesto (itaonica biblioteke)
svom nainu
bivstvovanja potpada 6. Vreme (podne 20. marta 2008. godine)
pod neku od kategorija 7. Delovanje (uenje)
Ukupnost kategorijalnih 8. Trpljenje (buka)
odreenja opisuje
pojedinanu stvar u 9. Poloaj (sedei)
potpunosti 10. Stanje (zamoren)

19
 Logika

2. O tumaenju:
a) uenje o sudovima (tani ili netani)
b) uenje o stavovima (afirmativni ili negativni)
3. Analitika I: uenje o zakljucima (i silogistika)
4. Analitika II: uenje o dokazivanju, definiciji, klasifikaciji i saznanju na osnovu principa
5. Topika:
a) uenje o stanovitima sa kojih se neka stvar moe posmatrati (za i protiv)
b) Dijalektika: nauka verovatnog zakljuivanja i dokazivanja

6. Sofistika pobijanja: analiza i kritika lanih dokaza, kojima se proizvodi protivrenost

u predstavi

20
Platon i Aristotel o dijalektici
Platon
Prvi upotrebio re dijalektika za vetinu
naunog voenja razgovora i raspravljanja
Dva metodska postupka:
saznanje optih (neprotivrenih)
pojmova saznanje navie: nain
uzdizanja i osveivanja pojedinane due
na putu saznanja (ula, matematike
stvari, ideje) vrhunskog Dobra)
saznanje niih, podreenih pojmova
(tehniki (vebaki) vid dijalektike, kojim se
pretpostavka, provodei se kroz parove
suprotnosti, snabdeva onim odreenjima
koja joj pripadaju
Dijalektikom se moe:
sagledati jedno iznad mnotva
dobiti dublje i optije znanje koje
proizilazi iz optosti ideje
Optosti su jedno i isto koje postoji i
pokazuje se u mnogim pojavama neke ideje
Aristotel
Smatra da je dedukcija oblik naunog
saznanja, a ne indukcija (nizak poloaj)
Dijalektika polazi od verovatnih
mnjenja, a ne od istinitih premisa
(silogizam)
Trostruka funkcija:
vebanje
izmena misli
filozofske nauke
Dijalektika se upotrebljava kao sredstvo
za ubeivanje u dijalogu, pri emu se
treba truditi da se iz sagovornikovih teza
izvedu nune protivrenosti koje bi iz
njih sledile, ne prezajui pri tom ni od
prikrivenog ili otvorenog
samoprotivreenja u svrhu ubedljivosti
21
Filozofija prirode
Filozofijom prirode bavio se u spisima: O nebu, O svetu, O postajanju i propadanju i
Meteorologija.
Fizika, kao druga filozofija, prouava ono to je pokretno i promenljivo.
Sve prirodno ima svrhu u sebi samom, pa stoga poseduje i ivotnost, koja dovodi do
izvesnih promena, koje treba da ostvare entelehiju, svoju dovrenu prirodu (ono to je
Platon nazvao idejom).
Ono to je ivo proizvodi samo sebe, a neivo nosi mogunost (svrhu) koja se ostvaruje.
Kretanje (promene) je osnovna ontoloka osobina prirode: prelazak iz stanja mogunosti u
stvarnost.
Kretanje se diferencira na:
nastanak ili propast (bivstvo)
preinaka (kvalitet)
umnoenje ili umanjenje (kvantitet)
premetanje (mesto)
Prostor (mesto) ima izvesnu veliinu, ali nije nikakav materijalni element. Aristotel mesto
odreuje kao prvu nepokretnu opasujuu granicu.
Vreme se uzajamno odreuje sa kretanjem kao ono brojivo kretanja izmeu pre i posle.
Proticanje vremena uoava samo dua, i to tek onda kada vreme kao kontinuum prekine
neki dogaaj.

22
Filozofija prirode

U sferi ivota i prirodnog zbivanja prednost imaju ula nad razumom

pa je fizika (mada spekulativna) zasnovana na opaanju
a kako ono ne rezultuje brojem ve kvalitetom, re je o kvalitativnoj fizici
Navodei razliita odreenja prirode kod svojih prethodnika, Aristotel je
omoguio njihovo poreenje:
ono to ima sposobnost da raste
ono iz ega rastenje proistie (seme ili koren)
ono to omoguava da rastenje bude stapanje hrane sa biem (a ne samo
kvantitativno dodavanje)
praelement stoiheion
naroiti sklop organizam (kad se rastavi bie prestaje da postoji)
sutina

23
Logika
Bie se upotrebljava mnogovrsno, ali uvek prema jednom i prema nekoj jednoj
prirodi, a ne puko sluajno jednakoimeno; nego kako se svako zdravo odnosi
na zdravlje, time to ga uva ili proizvodi ili ga oznaava ili ga je sposobno
primiti... Jednako se tako i bie izrie dodue mnogovrsno, ali sve ipak prema
jednom naelu.
To naelo je bivstvo.
Metafizika, IV, 2, 1003 a-b

Sve ono to o stvarima moemo da iskaemo mora pripadati nekoj od 10 kategorija

Kategorije nisu samo naini iskaza, nego i naini bivstvovanja
Kategorije se o stvarima izriu jednoznano
Kategorije zanemaruju razlike izmeu stvari na koje se odnose
Voka, lav i ovek su bivstva i u tome se podudaraju
Ono u emu se ne podudaraju zanemaruje se kategorije su apstraktne

24
Metafizika
I znanje i razumevanje koji su radi sebe samih najvie se nalaze u nauci o
onome to je najsaznatljivije. Jer onaj koji izabira znanje radi njega samoga,
izabrae najvie i najviu nauku, a to je o onome to je najsaznatljivije;
najsaznatljiviji su prva poela i uzroci, jer s pomou njih i iz njih saznaju se
ostale stvari, ali ne i one same s pomou predmet; a od svih njih najpodobnija
je da vlada nauka... koja zna radi ega treba initi svaku stvar; a to je Dobro
svake pojedinanosti, i u celini ono Najbolje u celokupnoj prirodi.
Metafizika, I, 2, 982a-982b
znanje radi znanja pripada najsaznatljivijoj nauci
prva poela i uzroci su najsaznatljiviji, jer iz njihovog razumevanja proistie
razumevanje svega ostalog
do prvih poela ne moe se doi ulnim saznanjem (pojedinanosti)
prva poela su vrhovno odreenje svake pojedinanosti
najvia nauka prouava najvie (najbolje) principe: najvie je ono to je najoptije
prva poela vae ne samo kao konstitutivni, ve i kao regulativni principi: jedinstvo
istinitog i dobrog (Platon)

25
Etika
Etika vrlina je odabiraka naklonost
volje koja se dri sredine podesne
za sopstvenu prirodu, a koja je
odreena razmiljanjem razumnog
oveka.
odabiraka naklonost volje
(slobodan individualna izbor i
prihvatanje odgovornosti)
koja se dri sredine podesne za
sopstvenu prirodu
(mera odreuje vrlinu u odnosu na
porok)
a koja je odreena razmiljanjem
razumnog oveka
(univerzalnim kriterijumom)
Vrlina je u ontolokom smislu sredina,
a u aksiolokom smislu maksimum
Primeri definisanja vrlina kao sredine:
hrabrost izmeu plaljivosti i smelosti
umerenost izmeu neosetljivosti i
razuzdanosti
dareljivost izmeu krtosti i rasipnosti
ponos izmeu poniznosti i oholosti itd.
Vrlina upuuje na ispravan cilj, a
razboritost na to da se prema njemu
dela.
Aristotel razlikuje:
prirodne vrline (i dete moe da bude hrabro)
moralne vrline (neophodna razboritost)
Razboritost:
nije jednaka vrlini (kao kod Sokrata)
je njen preduslov
Kod Sokrata vrlina je rasudbena (saznajna)
Kod Aristotela razborita (i saznajna i delajua)
26
Metafizika
Prva nauka koja posmatra bie kao bie i ono to mu pripada po sebi. Ta
nauka nije ista ni s jednom od pojedinanih nauka, jer nijedna od drugih nauka ne
bavi se bie uopte i biem kao takvim, nego one za sebe odsecaju neki deo bia i
posmatraju njegova svojstva, kao matematike nauke.
Metafizika, III, 1, 1003a
U svom svakodnevnom iskustvu sreemo se sa najrazliitijim stvarima: odreene
fenomenalne sloenosti (pojave) mi posmatramo kao stvari i tako ih oznaavamo
(drvee, kue, automobili).
takve stvari su sloene tvorevine, tj. sastoje se od delova, a mi te
delove shvatamo i oznaavamo kao stvari (drvo se sastoji od korena,
stabla, lia), a i delove tih delova shvatamo kao stvari
mnotva takvih stvari shvatamo kao jedinstva i ta jedinstva opet
oznaavamo kao stvari (mnogo drvea ini umu, mnogo kua grad itd.)
Otkrivamo dalekosenu relativnost svoga svakodnevnog govora
Oznaavajui upravlja, automobil i kolonu kao stvari (bia), obino nemamo
problema
Meutim, ontoloka kritika pokazuje da te relativnosti, u stvari, uopte ne moe da
bude. Re je pre o nekoj relativnosti privida, pa pri njoj ne moemo da ostanemo, nego
moramo da pitamo ta je pravo bie, koje je u temelju relativnosti pojava

27
Metafizika

Jesmo li na jednak nain bia: delovi moga tela, ja sm i drava iji sam ja
graanin?
Zamislive su tri mogunosti:
Delovi moga tela (ili njihovi delovi) su prava bia. Ja sm sam agregat tih
delova. Drava je zapravo agregat agregata.
Drava je ono istinski bivstvujue. Ja sam puki momenat drave, a delovi
mojeg tela su delovi tog momenta.
Ja sam ono istinski bivstvujue. Delovi mog tela su ono to jesu samo u
njegovom organskom jedinstvu. Drava je odnosna jedinica meni jednakih.
Ove mogunosti ine razgovetnima posledice koje mogu da slede ukoliko se
pozovemo na relativnost: otuda proistie ivotna opasnost.

28