Prvi srpski ustanak i obnova drave

1804-1813

Kriza Osmanskog Carstva krajem XVIII i poetkom XIX veka

Krajem XVIII veka i poetkom XIX veka Osmansko Carstvo prolazi kroz krizu
dravnog,javnog,i ekonomskog ivota.Reforme sultana Selima III nisu poboljale opte
prilike,umesto toga otvaraju nove procese koje su pogodili drutveno-ekonomski i pravni sistem u
carstvu.Izbijaju nemiri i pokreti seljatva praeni otkazivanjem poslunosti lokalnih organa
vlasti,irokih slojeva hrianske raje,sitnih posednika-seljaka do spahija,gradskog stanovnitva,i
gradskih vojnih posada.Reformama Selima III i docnije Mahmuda II,posebno su bili nezadovoljni
janiari.
Posebnu tekou za razvoj normalnih prilika,a naroito za teak ivot hrianskih
seljaka,predstavljale su bune janiara i pojava krdzalija, koje izbijaju poetkom XIX veka.
Janiari e biti u stalnom sukobu sa Portom u Bosanskom paaluku, a jedan njihov ogranak,
poznat pod imenom kao dahije, izazvae prvi srpski ustanak, dok e krdzalije pune dve decenije
iriti strah Rumelijom, posebno u nekim sandzacima u Bugarskoj. U pograninim krajevima
Albanije sa Epirom i Makedonijom, kao i u Tesaliji, nesigurnost za javni ivot su predstavljali
pae-odmetnici, kao to su Ali-paa Janjinski, Tepelenli, protiv kojih e Porta voditi i velike vojne
pohode. Kao odmetnik od carske vlasti javie se i Osman Pazvan-Oglu u vidinskom
sandzaku.Uporedo se, na Balkanu, odvijao i proces zamene timarsko-spahijskog sistema za
itluk-sahibijske agrarno-pravne produkcione odnose. Proces je bio praen i nametanjem
novih agrarnih obaveza seljacima,nasilnim oduzimanjem seljakih batina, proterivanjima i
izbeglitvom seljaka u bezbednije krajeve. Brutalnost postupaka prema raji i bezobzirnost u
otimanju seljake zemlje inili su osnovna obeleja toga procesa. Takoe,bila je prisutna i
islamizacija hrianskog ivlja, naroito po selima paaluka na Kosovu.
Glavna karakteristika Osmanskog Carstva na prelazu vekova bila je opta nesigurnost u
krajevima na Balkanskom poluostrvu, teak pravni, drutveni,i ekonomski poloaj raje, nekoliko
narodnih buna i ustanaka u Srbiji i Grkoj kojima e poeti period kod veine balkanskih naroda,
period emancipacionih antiturskih, odnosno nacionalnooslobodilakih pokreta.

Politiki i pravni poloaj Srba pred ustanak

Krajem XVIII veka srpski narod se i dalje nalazio pod stranom vlau,izdeljen u nekoliko
drava,najveim delom pod Turskom i Austrijom,a do 1797.god. i pod Venecijom.Veina srpskog
ivlja ivela je u Turskoj,odnosno Osmanskom Carstvu. Srpski narod pod osmanskom vlau
teritorijalno je pripadao administraciji dva vilajeta: bosanskog i rumelijskog.U Bosanskom
vilajetu,u narodu poznatiji kao bosanski paaluk,srpski narod je iveo u sva etiri njegova
sandzaka:zvornikom, bosanskom,klikom,i hercegovakom. Bosanski vilajet se prostirao na
istoku do gornjeg toka reke Morae i srednjeg toka reke Lima,a preko Drine je obuhvatao Jadar i
Raevinu kao delove zvornike nahije,dok je abaka nahija u poreskom pogledu takoe
pripadala bosanskom vilajetu (paaluku).Srbi su na tom prostoru bili potpuno potinjeni turskoj
vlasti.Na elu bosanskog paaluka (vilajeta) nalazio se paa, ranije u rangu beglerbega koga je
postavljala Porta. U sudsko-administrativnom pogledu, bosanski paaluk (vilajet) bio je podeljen
na 18. kadiluka, a u vojno-teritorijalnom pogledu bio je podeljen na 35. kapetanija (do 1835.
god.). Jedan kadiluk moglo je initi vie nahija; kapetani su u pretenom broju bili nasledni i
predstavljali su glavni Portin oslonac u vojnoj odbrani Bosne u odnosu na Austriju. Spahije,
turski konjiki red, bile su pod komandom alajbega, i predstavljali su glavnu udarnu snagu turske
bosanske vojske.

1
Finansije Bosne spadale su u nadlenost defterdara. Posle poslednjeg austrijsko-turskog rata
1788-1791. god., u Bosni poznatog pod imenom kao dubiki rat, centralna vlast je bila
oslabljena usled opozicionog delovanja bosanskog begovata i drugih slojeva domaeg
povlaenog muslimanskog stanovnitva.
S obzirom na tursku administrativno-teritorijalnu podelu, Srbija je u celini ili delovima
obuhvatala teritoriju sledeih turskih sandzaka tj. paaluka: Beogradski, novopazarski (do 1817.
god. pod tim imenom), delove bosanskog, vidinskog, skadarskog, prizrenskog, zatim ceo niki,
leskovaki, vranjski, peki, pritinski. Na zapadu se graniila sa bosanskim vilajetom
(paalukom),i sandzacima zvornikim i hercegovakim, na jugu sa tetovskim i skopljanskim, na
istoku sa sofijskim paalukom, i ustendilskim ajanlukom. Vuk Karadzi je raunao da je na
teritoriji Srbije poetkom XIX veka ivelo oko milion ljudi, a blizu milion u ostalim krajevima
pod turskom vlau. Oslobodjena Srbija u prvom srpskom ustanku brojae oko pola miliona
stanovnika.
Organizacija ekonomskog i drutvenog ivota Srba pod turskom vlau nosila je pred prvi srpski
ustanak mnoga obeleja iz prethodnog razvitka: naturalni karakter privrede i patrijahalnu
porodinu zadrugu. U severnim delovima Srbije, najvei broj stanovnitva je iveo po
selima,bavio se zemljoradnjom i gajenjem stoke,a ree po varoima i palankama,u kojima su se
bavili trgovinom i zanatstvom.U gradskim sredinama meu Turcima,srpsko stanovnitvo je ivelo
u posebnim etvrtima,obino na periferiji ili u predgraima utvrenih gradova i varoi.Gradsko
stanovnitvo je bilo uglavnom doseljeniko iz raznih krajeva Balkanskog poluostrva.Pored
junoslovenskog stanovnitva bilo je dosta i doseljenih Grka i Cincara,ree Jermena,Jevreja,zatim
Turaka-Osmanlija.U selima je preovlaivalo srpsko stanovnitvo koje je bilo starosedelako,a
delom doseljeno iz raznih krajeva tokom migracija.U odnosu na Turke Srbi su bili raja i sa
odreenim obavezama i pravima u drutveno-pravnom,ekonomskom,i politikom statusu prema
Osmanskom Carstvu.
U socijalnom pogledu,srpsko stanovnitvo je bilo uglavnom homogeno,meusobno povezano
institucijama patrijahalnog ivota.Zadruga i selo inili su osnovne elije porodine i drutvene
povezanosti.U mirnodopskim periodima, pred turskom vlau odgovarali su stareine zadruga i
kmetova (knezovi),ili selo kao kolektivno organizovana narodna zajednica.Seoska optina
predstavljala je srpski narod pred turskim politikim,sudskim,i poreskim vlastima. Vie seoskih
optina obrazovalo je kneinu koja je vaila za upravno-teritorijalnu organizaciju na elu sa
izbornim knezovima koje su radi lakeg upravljanja priznavali i Turci,negde sa veim a negde
sa manjim samoupravnim pravima. Dve ili vie narodnih kneina poklapale su se sa turskim
kadilukom ili nahijom. U dvanaest nahija Beogradskog paaluka bilo je tridesetak kneina.
Seoski kmetovi,odnosno seoski zborovi,kneinske skuptine,i knezovi bili su nosioci javnih
narodnih zahteva,a nahijski oborknezovi,glavni predstavnici pred turskim vlastima paaluka.
Knezovi i oborknezovi su bili predstavnici srpskog naroda pred inostranim
dravama,uglavnom pograninim vlastima u Austriji,pogotovo u vreme ustanaka i buna protiv
Turaka,kao i za vreme ratova Turske protiv Rusije i Austrije.
Pravoslavna crkva predstavljala je jaku duhovnu i drutvenu osnovu za ire kontakte i
manifestacije javnog,versko-crkvenog,i nacionalno-politikog ivota Srba.U Srbiji do ukidanja
Peke patrijarije 1766.god.i u drugim krajevima sa srpskim narodom,pravoslavna crkva
predstavljala je narodnu i versku organizaciju,sa svetenstvom,niim jerejima,i kaluerima koji su
ponikli iz naroda.U kanonskom i organizacionom pogledu,crkva u Srbiji kao i u drugim
krajevima pod turskom vlau bila je pod jurisdikcijom Carigradske patrijarije.Manastiri pred
prvi srpski ustanak su imali veliku ulogu u verskom,drutvenom,kulturnom,i nacionalnom ivotu
Srba u Turskoj.
Srpski narod je veinom iveo u zadrugama.Iz zadrunih kua su bili birani seoski kmetovi i
knezovi kneina.Kao to je zadruga bila osnovna elija u etnikoj karakteristici i socijalnoj
organizaciji srpskog naroda,tako je ustanova kneine i kneinske samouprave to bila u
drutveno-politikoj organizaciji i ranije, i u periodu pred prvi i drugi srpski ustanak.Gde je bilo

2
 zadrunog ivota i kneinske,i uopte lokalne,seoske samouprave,tu je srpski narod uspeo da
sauva sva bitna svojstva narodne organizacije i nacionalne kulture.Islamizacija i itluenje
pogodovali su daleko vie u krajevima gde su sticajem okolnosti bile razbijene institucije
obiajnog narodnog ivota,raunajui i narodnu crkvenu organizaciju.
Osnovna drutvena i ekonomska suprotnost izmeu srpskog naroda i turske drave naroito od
kraja XVIII veka,svodila se na borbu za otimanje seljakih batina u korist upravno-zemljine
aristokratije,odnosno za pauperizaciju seljaka pretvaranjem spahijske zemlje,timara,u neposredan
gospodarski posed,itluk,u privatnu svojinu Turaka muslimana mulk. Tamo gde je postojala
kneinska samouprava koja je titila i pojedinana prava seljaka i zajednika prava sela,taj proces
drutveno-ekonomskog potinjavanja srpskog naroda,nailazile su na otpor,ili su barem usporavale
pojave drutvene anarhije i politike samovolje koja je zahvatila Osmansko Carstvo krajem
XVIII i poetkom XIX veka.Zato se na podrujima gde nije postojala jaka upravna vlast Porte
vrio pritisak na ove organe narodne samouprave.Otporna mo na zloupotrebe osmanskih vlasti
izkazivala se podnoenjem zakonskih tubi i albi na Porti,slanjem narodnih deputacija u
Carigrad,oruanim pobunama ili podizanjem ustanaka irih razmera.Ono to je davalo zajedniku
karakteristiku svim selima i krajevima koji nisu imali svoje batine,spahijske zemlje,i slobodne
seljake,tkz.rajete bio je itluki agrarno-pravni produkcioni odnos i itluki tip sela sa
obavezom seljaka da pored spahijskog,odnosno dravnog desetka daju jo jedan desetak svome
agi,itluksahibiji,tkz.devetak.Meutim,jo od kraja XVIII veka,jaanjem itluenja,najee
nasiljem,klasian tip devetka pretvarao se u osminu,petinu,etvrtinu,ak i treinu i polovinu.Ovo
poslednje je bilo poznato i pod imenom napolica, kao veoma teak oblik agrarno-pravnog
ekonomskog statusa seljaka.Taj tip odnosa je preovladao u junoj Srbiji,i krajevima naseljenim
meovitim srpsko-makedonskim,i srpsko-bugarskim ivljem,u kojima nisu postojali oblici
kneinske samouprave.
Ukidanjem Peke patrijarije Kneinska samouprava postaje najznaajnija ustanova kod Srba
u Beogradskom paaluku uoi izbijanja ustanka.Oblici samouprave postojali su i ranije na skoro
svim prostorima Osmanskog Carstva,a kod nas su bili posebno izraeni u Timokoj krajini i
Kljuu,koji nisu pripadali Beogradskom paaluku.Kneinska samouprava uspostavljena je odmah
posle povratka Srbije iz austrijske u tursku vlast 1739.god.da bi pravno bila uobliena tokom
poslednje decenije XVIII veka.Ona se ispoljavala na tri nivoa:
. Selo
. Kneina
. Nahija
Najizraenija je bila u kneini odakle i potie njen naziv.Selo,kneina,nahija imali su
samoupravne organe vlasti: seoskog kneza,kneinskog kneza i oborkneza,seoski
zbor,kneinsku i nahijsku skuptinu. U njihovoj nadlenosti bili su poslovi za koje turska vlast
nije bila posebno zainteresovana,a ticali su se iskljuivo srpskog ivlja:
-sakupljanje poreza
-odravanje puteva,crkava,i manastira
-biranje knezova
-reavanje raznih meusobnih sporova,linih i zemljinih.
Poslednji austro-turski rat 1788-1791. god. poznat pod imenom i kao Koina krajina, ubrzao je
proces izgradnje kneinske samouprave, kojom su Turci nastojali da zadovolje Srbe koji su u
ovom ratu bili na strani Austrije. Uoi Svitovskog mira tronoki arhimandrit Stevan Jovanovi,
studeniki arhimandrit Vasilije Radosavljevi i protoprezviter Jovan Milovi sainili su, 1791.
god. program samoupravnih privilegija: da se u odredbe mira unese da Srbi sultanu daju porez
odsekom, da Turci ne ive zajedno sa Srbima, da im muselimi ne sude, da izaberu meu
poznatijim ljudima jednog za komandanta koji e sultanu predavati porez, da u svojoj zemlji
mogu mirno raditi i uivati. Iako je imao vojno zvanje a finansijske nadlenosti, komandant bi bio
posrednik izmeu Srba i Porte, budui vrhovni knez iz 1796.god. Tokom vezirata Hadzi Mustafa-

3
pae (1793-1797, 1799-1801. god.) Porta je fermanima dala Srbima u Beogradskom
paaluku konaan pravni oblik kneinske samouprave. Re je o aktima obnarodovanim 1793.
god, 1794.god. i 1796. god.sa sledeim povlasticama:
-Paalukom upravlja vezir sa turskim organima vlasti do nahija
-uz njih postoje-vrhovni srpski knez,oborknezovi stareine nahija (ne pominju se ali se
podrazumevaju seoski i kneinski knezovi).oni razrezuju i kupe porez
-Srbi isplauju danak i ostale dabine u utvrenom iznosu
-spahije stanuju samo u Beogradu
-Turci se uklanjaju iz naroda
-paa ima pravo da dri Srbe u svojoj pratnji
-osniva se srpska narodna vojska za odbranu paaluka
-garantuje se sloboda veroispovesti i podizanja crkava i manastira
Aprila 1796.god. u Beogradu je izabrano 12 oborknezova i vrhovni knez Petar urovi,koji je
imao da vodi nadzor nad njima i odrava vezu izmeu pae i srpskih knezova.Meutim,Turci su
spreili zaivljavanje ustanove vrhovnog kneza,ali su dopustili organizovanje srpskih odreda
sastavljenih od 16000.vojnika.Ta srpska vojska u turskoj slubi imala je svoju organizaciju i
sticala je iskustva u borbi protiv janiarskog odmetnika Pazvan Oglua,to e biti od znaaja u
ustanikom periodu.U ustanikoj dravi organi kneinske samouprave predstavljali su civilnu
vlast.1

Prvi srpski ustanak i ratovanje Srba s Turcima

1804 1813.god.

Buna na dahije 1804.god.

Janiarske bune i neredi postali su nesnosni legalnim povratkom janiara u Beogradski paaluk
1799. god. Trovanje tronokog arhimandrita Stevana Jovanovia,ubistvo tamnavskog kneza
Ranka Lazarevia, ubistvima mitropolita Metodija i beogradskog vezira Hadzi-Mustafa pae
(1801.god.) nastalo je doba dahijske strahovlade 1801-1804.god. Dahije Foi Mehmed-aga,
Mula Jusuf, Kuuk Alija, i Aganlija podelile su paaluk na etiri dela,a u unutranjosti su upravu
poverili svojim bliskim roacima sa zvanjem muselima. Prvi su ostali u seanju naroda kao
velike dahije, a potonji kao kabadahije. U linosti Pazvan Oglua imali su vrsu zatitu.
Povratkom itlukih odnosa i izgradnjom hanova u selima guena je kneinska samouprava.
Zulum Turaka postao je neizdriv. Istovremeno su poele pripreme knezova i svetenika za
dizanje ustanka. Dahije su saznale za zaveru i odluile se za njeno krvavo uguenje. U sei
knezova izmeu 4. i 10.februara 1804.god. stradalo je blizu stotinu istaknutih Srba, a njihove
odseene glave donete su u Beograd.
Za objavu i poetak ustanka uzima se zbor u Oracu koji je odran 2/14.februara 1804. god.
na Sretenje. Zbor u Oracu imao je obeleje dogovora vienijih narodnih predstavnika iz
centralnog dela umadije tj. iz kragujevake, rudnike i beogradske nahije kao i pojedinaca iz
smederevske i jagodinske nahije. To su bili knezovi, vetenici, trgovci stokom,bive buljubae
narodne vojske,istaknutiji hajduci. Oraaki zbor je odran u mestu zvanom Marievia jaruga.
Tu je uz optu saglasnost svih prisutnih izabran za vou ustanka ore Petrovi, poznatiji kao
Karaore, poto su prethodno harambaa Stanoje Glava i knez Teodosije Marievi nisu
prihvatili uloge voda. Prota Atanasije izvrio je zakletvu i time skupu dao sakralno obeleje.
Posle zavrenog zbora odmah se krenulo u akciju. Istog popodneva je zapaljen han u Oracu, a
handzije i sejmeni su ili oterani ili pobijeni, ime je i praktino poela buna na dahije. Proces
1
R.Ljui,Istorija srpske dravnosti II, Novi Sad 2001,54 56.

4
unitenja turske organizacije vlasti u Beogradskom paaluku poeo je paljenjem hanova u selima,
I proterivanjem handzija i subaa.Drugog dana bila je razbijena kod sela Sibnice i vea grupa
Turaka koja je iz Beograda ila za Rudnik.Ustanak se potom proirio na iru okolinu Oraca i
Topole. Brz razvoj ustanka i istrebljenje organa vlasti uveliko je zabrinulo dahije. Dahije zatim u
pobunjene krajeve alju Aganliju, koji je bio za blai nain upravljana rajom, kako bi nagovorio
Srbe na pomirenje. Do susreta Aganlije i Karaora dolo je u selu Drlupi, meutim,
sastanak je zavren sukobom u kome je Aganlija ranjen, a njegovih nekoliko pratilaca
ubijeno, pa su se ostali Turci povukli.Gonei ih,Srbi su preneli ustaniku akciju u neposrednu
blizinu Beograda. Tada se javno odmetnula od Turaka i groanska kneina i posavska kneina sa
knezom Simom Markoviem. Za njima je sledila i smederevska nahija koju su predvodili knez
ua Vulievi i Obrad iz Azanje.Veze Beograda sa unutranjou paaluka bile su prekinute.
Boj na Drlupi bio je prvo vatreno krtenje ustanika u borbi protiv dahija. Kako se ustanak
irio na druge krajeve, dahije su uinile novi pokuaj, laskavim obeanjima su pokuale da smire
narod aljui beogradskog mitropolita Leontija i devetnaest Turaka na razgovore sa Karaorem
u Palanku. Pregovori su propali insistiranjem Srba da austrijski car garantuje budui srpsko-turski
ugovor. Posle toga je organizovana opsada Beograda, a veze izmeu Beograda i turskih tvrava u
Smederevu, apcu, Adakaleu mogle su se odravati jedino rekama Savom i Dunavom,ali i to ne
zadugo irenjem ustanka u tim krajevima.Nakon see knezova,grozota koje su dahije vrile po
paaluku,nije moglo da proe a da se ne izazove osveta. Ubrzo su valjevski Turci osetili
komeanje u narodu,pa su napustili Ub i otpremili svoje porodice u tvrave u Uice i Soko.
Paljenje hanova u umadiji uticalo je i na narod valjevske i abake nahije koji se krajem
februara i poetkom marta sam podigao na ustanak. U ovim krajevima Beogradskog paaluka
prva se na otvoren ustanak die kneina Tamnava u kojoj i dolazi do prvog oruanog sukoba
sa Turcima. Znatne snage ustanika su najpre napale i zauzele Pale (Obrenovac) 9/21. februara
1804. god. Potom je Jakov Nenadovi potukao valjevske i abake Turke na Beljinu 23.februara.
Ove dve pobede omoguile su ubrzo i osloboenje Valjeva 6/18.marta 1804. god. Istog dana
ustanici su zauzeli i Rudnik,dok se abac nalazio pod opsadom. Zauzimanjem Valjeva i opsadom
apca osloboena je cela teritorija od Kolubare do Cera i Mave izuzev sokoske nahije i
Jadra i Raevine koji su pripadali bosanskom paaluku. Zauzevi u martu i aak, Srbi su
postavili granicu prema Uicu koju je uvao znatan turski garnizon.Meitim,pod utiskom poraza
dahija i prvih ustanikih uspeha,Turci Uiani se nisu usuivali da neko vreme krenu protiv
ustanika,to je doprinelo stabilizaciji prilika u ostalim krajevima na jugozapadu Beogradskog
paaluka.
Prekomoravski krajevi Beogradskog paaluka,poarevaka i uprijska nahija (Resava) ustali su
na oruje odmah po izbijanju ustanka u umadiji.Isti uzroci dahijske samovolje,ubistva vienijih
narodnih predstavnika,pljake, naganale su i stanovnitvo ovih krajeva da se digne na
oruje.Kada su umadijski ustanici krenuli na sela donje Jasenice u smederevskoj nahiji,
Karaore je uputio poziv prekomoravskim Srbima da se diu na ustanak. Iako su nailazili u
poetku na jak otpor Turaka ustanici poarevake i uprijske nahije su uspeli da do polovine
marta oslobode: kneine Moravu, Mlavu, Stig, Ramsku, Peku, Homolje, Zvid,i vei deo Resave
i da postave strae prema vidinskom i leskovakom paaluku. Nakon pobeda na Dubokom Potoku
i Gilja,i na Umovima blizu Svilajnca,oien je ceo istoni deo Beogradskog paaluka.Kao
narodne voe istakli su se Milovan Resavac, Stevan Sineli, Milenko Stojkovi, Petar Dobrnjac.
Poarevac se predao u maju 1804.god.,dok je u Turskim rukama ostao Pore, kao utvreni grad
na Dunavu.
Ustanak se irio i u junim delovima kragujevake i poeke nahije, zatim u jagodinskoj
nahiji. Prepreka brzom osloboenju ovih predela bilo je prisustvo jakih turskih odreda u Jagodini
i Kragujevcu kao nahijskim mestima, zatim utvrenim palankama Batoini i Karanovcu. U svom
planu osloboenja celog Beogradskog paaluka od dahijske vlasti, a pouen iskustvom prodora
Kuuk Alije iz Beograda u Jagodinu, Karaore je nastojao da te palanke i gradove to pre osvoji.
Gonei Kuuk Aliju, ustanici pod Karaorevom komandom su uspeli da zauzmu Kragujevac

5
23.marta 1804. god. Odatle se Kuuk Alija povukao u Jagodinu da bi stvorio bazu za dalje
prikupljanje vojnih snaga.U dve bitke na Batoini 24. i 25.marta 1804. god. Srbi su uspeli da
potpuno potuku tursku posadu. Opsada Jagodine je trajala tri nedelje sa dve vee bitke. Tokom
noi 16.aprila Srbi su uspeli da nanesu poraz Kuuk Aliji koji se preko Kragujevca i Topole
povukao u Beograd. Jagodina je osloboena, a sa njom i nahije jagodinska, kragujevaka i
uprijska, poto se neznatna turska posada povukla u Parain i Kruevac koji su pripadali
leskovakom paaluku. Karaore je odmah potom krenuo u poteru za Kuuk Alijom. Beei u
pravcu Beograda, progonjeni Kuuk Alija je imao dva sukoba sa Srbima, kod Ropoeva gde se
sudario sa Karaorem ali je uspeo da se izvue i drugi put se sukobio na Letanima gde ga je
doekao Vasa arapi. Kod Letana poraz Turaka je bio potpun, a zadobijen je i veliki plen.
Preostali Turci jedva su uspeli da se sklone u Beograd oko koga su poele da se skupljaju
ustanike vojske. Za dva meseca dahijska vlast u deset nahija Beogradskog paaluka bila je
ukinuta, dahije vojno potuene, dok se sam Beograd nalazio pod opsadom. Brz i uspean ustanak
je unitio za nekoliko nedelja sistem dahijske uprave u deset od dvanaest nahija Beogradskog
paaluka. Ustanici dobro organizovani i veto voeni svojim stareinama, suvereno su drali
vlast. vrste veze su postojale izmeu nahijskih centara ustanka i Karaora koga su sve vie
smatrali za glavnu linost ustanka i izvan umadije.

Ustanak tokom 1805-1806 god.

Isterivanjem Turaka iz unutranjosti paaluka i opsadom Beograda,ustanak je predstavljao
stvarnost koja je nadmaivala karakter bune na dahije. To su osetili beogradski Turci. Stoga dahije
iz Beograda i beogradski vezir Hasan-paa mole barona Geneina, komandanta Slavonske vojne
granice, za posredovanje kod Srba. Kao komandant ustanika Karaore pristaje da se srpsko-
turski pregovori odre u Zemunu u prisustvu visokih predstavnika Vojne granice. U tom cilju je i
sazvao skuptinu ustanikih voa i drugih uglednih ljudi iz svih nahija Beogradskog paaluka radi
dogovora. Ostrunika skuptina sastala se u maju 1804. god. Prisustvovali su narodni
predstavnici beogradske, kragujevake, rudnike, smederevske i valjevske nahije, a pored ostalih
i Karaore, Stanoje Glava, Janko Kati, Sima Markovi, Milan Obrenovi, prota Mateja
Nenadovi, zatim od svetenih lica iguman Ravanice Sava, iguman Kalenia Josif, poarevaki
prota Josif i drugi. Skuptina je donela odluku da posebna deputacija ode u Zemun i pone
pregovore na osnovu devet taaka dogovora: isterivanje dahija iz paaluka, obnavljanje
kneinske samouprave, sloboda linosti, trgovine i veroispovesti, pravo da vrhovni knez zajedno
sa paom pretresa sva pitanja koja se tiu odnosa izmeu Srba i Turaka, amnestija za poinjene
krivice u 1804. god.
Srpsko-turski pregovori u Zemunu odrani su 10. maja i nisu urodili plodom zbog
odbijanja Turaka da prihvate srpske zahteve. Nakon toga su Karaore, Sima Markovi i
Janko Kati u posebnoj audijenciji kod barona Geneina zatraili zatitu austrijskog dvora, ali su
odbijeni uz zahtev da se obrate Porti. To je ujedno bio i prvi javni kontakt s predstavnikom jedne
strane sile. U Takvoj situaciji Ostrunika skuptina je donela odluku: da se opsedne Beograd
i to pre primora na predaju; da se po nahijskim sreditima izaberu sudije koje e suditi za
krivice; da se obrate Rusiji za zatitu, u vezi sa tim je napisana i posebna molba koja je
poslata ruskom predstavniku u Carigrad.
Neuspevi da se nagode sa Turcima Srbi su zatraili pomo od austrijskih vlasti i ruskog
poslanika.Prihvativi srpsku molbu, ruski predstavnik u Carigradu zatraio je uputstva od svog
ministra,kneza Adama artorijskog.artorijski je smatrao da bi tek nakon srpskog osvajanja
Beograda ruska diplomatija mogla da posreduje u Carigradu,polazei od prava Rusije da uzme u
zatitu pravoslavne hriane po Kuukkajnardzijskom miru koji je sklopljen 1774.god.artorijski
je smatrao da Srbi treba da odravaju to bolje pogranine veze sa austrijskim vlastima kako bi se
iz junih austrijskih provincija mogli to vie snabdevati ratnim potrebama,odnosno

6
materijalom.Ruski car Aleksandar I saglasio se sa svojim ministrom inostranih poslova. Uvidevi
da austrijske vlasti ne ele povrediti neutralnost Austrije prema Turskoj, ustanike voe su poele
traiti nove izvore podrke i pomoi, pa su se obratili crnogorskom vladici Petru I. Tada su se
srpske stareine obratile posebnom molbom ruskom caru preko bakog vladike Jovana
Jovanovia. Molili su Aleksandra I za pomo i objasnili da su sami nemoni da suzbiju Turke,
ak ukoliko bi i oslobodili Beograd, tako da je povoljan ishod ustanka u stalnoj opasnosti. Novi
trenutak je nastupio kada je u Srbiju preao Petar Novakovi ardaklija, voa frajkora iz
poslednjeg austro-turskog rata u XVIII veku. On je predloio ustanikim stareinama da upute
ruskom caru posebnu deputaciju koju su inili: prota Mateja Nenadovi, Petar Novakovi i Jovan
Proti iz Poarevca. U prestonici Ruskog Carstva, Petrogradu, deputati su proitali molbu u kojoj
su traili: novac, oruje, oficire i posebno jednog konzula za Srbiju koji bi bio jemac za mir
izmeu Srba i Turaka. Pozivajui se na privilegije Jonskih ostrva, zatraili su da se Rusija saglasi
sa buduom vrhovnom ustanovom oslobeene Srbije koja bi bila u labavoj vezi sa Turskom, kojoj
bi plaala utvreni danak, a Srbi bi ponudili svoju oruanu silu koja bi u sultanovo ime titila
turske gradove i unutranji poredak u Beogradskom paaluku.
Pokualo se i sa sporzumevanjem sa Portom. Naime, ustanici su nastojali da pridobiju Portu da
prihvati opravdanost srpskog pokreta, pri emu bi se uklonili uzroci njegovog izbijanja i po
likvidaciji dahija vratile privilegije iz tkz. kneinske samouprave, odnosno fermana 1793-
1796.god. Stoga ustanici nisu dirali u sultanova prava, u ivot i imanja mirnih Turaka koji nisu
prili dahijama. Tako je Porta u junu 1804. god. naredila bosanskom veziru Beir-pai da
doe u Beogradski paaluk, ukloni dahije i zavede redovnu tursku upravu, obeavajui
Srbima zakoniti poredak. U leto 1804. god. Beir-paa je doao sa neto vojske i artiljerijom
pod Beograd gde je i vodio razgovore sa Karaorom i drugim stareinama. Krdzalije su na
prevaru uspele da konfiniraju Beir-pau i da ga ucene, pa su Srbi morali dati novani otkup za
njega. Meutim, Beir-paa je uspeo u svojoj misiji utoliko to su dahije pod pritiskom krdzalija
pobegle u Adakale gde ih je po painom nareenju pobio Milenko Stojkovi.
Narodna skuptina ustanikih stareina u Peanima odrana aprila 1805. god. trebala je da
potvrdi dotadanji rad i da donese nove odluke koje su imale zadatak da doprinesu novoj
afirmaciji srpskog ustanka i u osloboenoj zemlji i u inostranstvu. Skuptina je trebalo da
pretrese tri vana zadatka: da donese odluku o daljem toku ustanka u Beogradskom
paaluku, da formulie zahteve koji e biti predati Porti i da izabere deputaciju za
Craigrad. Srbi su zahtevali da im se dopusti:
da sami biraju stareine koji e pod sultanovom zatitom upravljati narodom
da narodne stareine, sa izabranim predstavnikom, uredno sakupljaju danak,koji moe
biti i povean i da ga predaju sultanu preko svog oveka koji e stalno boraviti u Carigardu
da svi Turci vojni inovnici zauvek napuste zemlju.
Srbi su obeali da e braniti zemlju u ime sultana i mirno iveti s turskim civilnim stanovnitvom
u svojoj okolini. Postojala je i jo jedna varijanta sa neto drugaijim formulacijama: da Porta
poalje jednog inovnika, finansijskog, koji e sa srpskim vrhovnim knezom voditi rauna u
paaluku; da Srbi biraju dvanaest knezova i jednog vrhovnog kneza koje e sultan potvrditi
beratima; da jedino oni mogu sakupljati porez, koji e biti tano utvren i predavan u Carigradu
iz srpskih ruku; sloboda veroispovesti, trgovine, sloboda obrade zemlje, sloboda kretanja.
Portini ministri nisu uzeli u ozbiljna razmatranja srpske zahteve, polazei od pretpostavke da
Srbi nisu ispunili njihova oekivanja, da i dalje dre pod orujem veliki broj ljudi i da ak
opsedaju carski grad. Porta je izdala nalog nikom muhafizu Hafis-pai da se pripremi za
pohod na Beograd i da silom zavede legalan sultanov poredak. Tada ustanike stareine
donose odluku da sauvaju steene pozicije i po cenu sukoba sa Portom i sultanom.
Tako su ustanici poetkom leta 1805. god. napali i zauzeli Karanovac, Trstenik i Uice, pa
su se i preostale nahije pridruile ustanku.

7
Ubrzo je dolo i do prvog pohoda sultanove vojske na ustanike. Na elu pohoda nalazio se Hafis-
paa. Poto je odbijen zahtev Turaka da se oslobodi carski drum i da se vojska propusti za
Beograd, dolo je do borbe na Ivankovcu severo-istono od uprije. Napade su odbijali
Milenko Stojkovi i Petar Dobrnjac, da bi potom krenuli i u napad. Hafis-paa je ranjen a turska
vojska je razbijena. Tako su Srbi izvojevali prvu pobedu nad sultanovom vojskom, a ustanak
je dobio obeleje otvorenog sukoba sa legalnim vlastima Osmanskog Carstva. Dogaaji iz
1805.god. znaili su otvoren sukob imeu Srba i Porte. Uspon ustanka i pobeda nad sultanovom
vojskom doneo je i proirenje politikih ciljeva ustanika. Nije vie bilo rei o povratku na stanje
pre dahijske uzurpacije i uoi izbijanja ustanka, nego o znatnom smanjenju obima turske vlasti u
Beogradskom paaluku. Srpske ustanike stareine istiu sada osnovu narodnog suvereniteta na
osloboenoj teritoriji i labilnu politiku vezu s portom,to bi odgovaralo odnosu autonomnog
poloaja Vlake i Moldavije prema Osmanskom Carstvu. S Turskog stanovita to je vodilo
potiskivanju sultanovog suvereniteta,to je moglo imati posledice za dalji integritet carstva i
mogue ugledanje ostalih Srba u Bosni i Rumeliji na ustanak u Beogradskom paaluku.
Meunarodni poloaj Turske je, takoe, u 1805.god. dobio nove karakteristike. Posle francuskih
pobeda kod Austerlica i mira u Pounu kojim je Austrija ustupila Dalmaciju Napoleonu,
Francuska postaje neposredan sused Turske na Balkanu. Rusija se posle Pouna oseala
ugroenom od Napoleona, pa je ruski dvor savetovao Srbima da upute novu delegaciju u
Carigrad, uz obeanje da e pomoi srpske zahteve na Porti. Tako su se i ustanici na prelazu
1805. na 1806. god. nali na politikom raskru. Zbog pojanog interesovanja velikih evropskih
sila, pitanje Turske pa samim tim i ustanka Srba dobija meunarodni karakter. Krajem 1805. god.
i poetkom 1806. god. poloaj ustanike Srbije je promenjen u odnosu na dotadanje srpsko-
turske odnose.
Jedna od najvanijih skuptina za vreme ustanka bila je skuptina odrana u Smederevu
krajem novembra 1805 .god. Na njoj su razmatrana pitanja daljeg odnosa Srba prema Turcima i
odbrana dotadanjih tekovina. Doneti su zakljuci koji su predviali sledee: da se iskoriste sve
snage u zemlji, materijalne i ljudske, kako bi se maksimalno organizovala vojna mo ustanika; da
se Beograd na svaki nain zauzme od Turaka; da se pone sa prodiranjem u dubinu turske
teritorije u cilju zauzimanja vanih stratekih pozicija i odbrane osloboene teritorije. Za
finansiranje vojnih operacija i obnovu smederevske tvrave bio je raspisan prirez od pet stotina
hiljada groa ili pedeset hiljada dukata. Doneta je odluka i da se diplomatskim putem pokua
zatita zemlje. U tu svrhu su upuene molbe austrijskom i ruskom caru. U molbi upuenoj
sultanu u kojoj su navedeni razlozi podizanja ustanka, navedena je spremnost izmirenja sa
Portom na osnovu predloga donetih na skuptini u Peanima. Pismom prote Mateje
Nenadovia ruski poslanik u Carigradu, Italinski, bio je zamoljen da na Porti poradi u
interesu srpskih zahteva.

Na skuptini u Ostrunici odranoj u januaru 1806. god. molbu upuenu sultanu potpisali su
pored Karaora, prote Mateje Nenadovia i sve druge istaknute stareine ustanka (devet knezova
i vojvoda). Tom prilikom za deputate austrijskom caru odreeni su prota Mateja, Boa Grujovi i
Milo Uroevi. U molbi sultanu je istaknuto da e Srbi biti verni sultanovi podanici ukoliko se
fermanom priznaju njihovi zahtevi i objavi opta amnestija. U sluaju da Porta poalje vojsku na
ustanike, pruie se otpor do poslednjeg oveka. Austrijski dvor bio je zamoljen da srpsku molbu
u prepisu dostavi ruskom dvoru. Znajui za pripreme turske vojske za pohod, Karaore je izdao
nareenje komandantima da prebace na tursku teritoriju jae odrede ustanike vojske. Milenko
Stojkovi je je u januaru 1806. god. upao u Krajinu i Klju, zauzeo Pore na Dunavu, a Petar
Dobrnjac i druge stareine su dolinom Morave uli u leskovaki paaluk i osvojili sve do
Kruevca i Aleksinca. Osvojeni su i Prokuplje i Kurumlija, dok su ustanici doli i do prilaza
Leskovcu. Milan Obrenovi je prodro sve do Nove Varoi i Viegrada. Kod Sokobanje potuen je
i Osman Pazvan Oglu,a odbijeni su napadi iz Leskovca i Nia i suzbijeni su hercegovaki Turci.U
prolee 1806. god. Srbi su potpuno blokirali Beograd i spreili veu bosansku vojsku da pree

8
Drinu. Aprila 1806.god. posle pobede nad vojskom Osmana Dzora, Srbi su osvojili Raevinu i
Jadar od zvornikog pae. Pod pritiskom ovih ustanikih uspeha Porta je mobilisala velike snage
redovne vojske i baibozuka u Rumeliji. Tada su austrijski i ruski dvor intervenisali na Porti da se
mirnim putem postigne sporazum sa Srbima, ali je Porta odbila intervenciju smatrajui ustanak za
domau stvar. Portu je muila i neizvesnost u pogledu francuske politike na Balkanskom
poluostrvu nakon zauzimanja Dalmacije.U tom pogledu su nastojanja francuske diplomatije i
pismo Napoleona sultanu da silom uniti srpske buntovnike koje podrava Rusija uinili preokret
u korist ratovanja. Porta je izdala nalog Ibrahim-pai Skadarskom,seraskeru rumelijske vojske,
kao i bosanskom veziru da sa velikim vojnim snagama krenu na Srbiju. U julu su dve velike
vojske ve stigle na Drinu prema Loznici, zatim na Moravu prema Deligradu koji su Srbi utvrdili.
Porta je srpskim ustanicima objavila dzihad .Bosanci su razmiljali da unite ivu silu ustanika
u pograninim odbranbenim mestima i anevima,a jo vie da opljakaju seljake i popale sela.U
nastupanju svojom brojnou lomili su otpor pojedinih mesta srpske odbrane na Drini . Glavnina
turske vojske ila je na Badovince, a srebreniki Hadzibeg vodio je pomonu tursku vojsku preko
Sokolske planine u pravcu Valjeva. Srbi su imali malo vojske koja je veim delom bila poslata
prema Niu, pa su tako Turci privremeno zauzeli Mavu. Poetkom avgusta srpska odbrana se
povukla na liniju Valjevo-abac, ali je Karaorev dolazak sa oko pet hiljada vojnika ulio nove
snage srpskoj odbrani. Karaore je naredio da se izlaz iz apca prema Beogradu zatvori
izgradnjom aneva na mestu Miar.Brojno stanje srpske vojske je iznosilo oko 10 000 vojnika,a
turske oko 20 000 ljudi.Tu su bili Karaore i vojvode Luka Lazarevi,Milan i Milo
Obrenovi,Jakov Nenadovi,Stojan upi,Petar Moler,Cincar Janko Popovi i druge stareine iz
ovog kraja. Tako je 1./13. avgusta 1806.god. dolo do velike bitke na Miaru i do potpunog
poraza Turaka. Na bojnom polju ostali su Kulin-kapetan,Sinan-paa iz Gorada,kapetan od
Dervente,Mehmedbeg Vidaji i mnogo peaka i konjanika.Na Miaru je poginuo cvet bosanskih
ratnika i zarobljen je veliki broj turskih zastava.Ostatak se povukao u abac ili pokuao pobei u
Bosnu preko Drine.Miarska bitka i neto kasnije deligradska bitka bile su dva najvea uspeha u
dotadanjoj oruanoj borbi protiv Turaka.Odjek koji je miarska bitka imala kod bosansko-
hercegovakih hriana,naroito je uplaio turske vlasti u Bosni koje su strahovale od irih
ustanikih pokreta,posebno u Podrinju i Krajini.Direktna posledica srpske pobede na Miaru
bilo je materijalno slabljenje vezirske vojske,naroito u spahijama ,i jaanje oruane spreme
Srba ustanika koji su zaplenili mnogo oruja,municije,konja,a posebno novca i drugih
dragocenosti. Sline posledice za Srbe i Turke imala je i bitka na Deligradu,ukljuivi i njene
zavrne operacije na Staroj planini,u Zagorju i razvou Toplice i Laba na Kosovu.Tu je bila
potuena regularna carska vojska koju je vodio Ibrahim-paa,veliki vezir i serasker Rumelije.On
je bio primoran na prekid daljih vojnih operacija i na primirje s Karaorem u Lomoju i Prevali
(danas u Bugarskoj). Veliki znaaj je imala i injenica da su bili potuene i osione arbanake
pae,domicilne u sandzacima i paalucima Stare Srbije,zapadne Makedonije i Albanije.
Deligradska bitka dobijala je u znaaju i time to su Srbi uspeli da preu u protivofanzivu i da
potpuno razbiju tursku vojsku,prenosei operacije u dubinu turske teritorije,do
Nia,Prokuplja,Kurumlije,Bele Palanke,i Pirota.
Napoleonova pobeda kod Austerlica i Pounski mir uticali su na ruske dravnike i primorali ih da
budunosti Evrope posvete svu svoju panju.Za Rusiju je bilo vano da li e Turska u ratu izmeu
Rusije i Francuske ostati neutralna,ili e prii Napoleonu.U predstavci koju su u Petrogradu
zastupali prota Aleksa Lazarevi,ardaklija,i Gavrilo Vujanovi,Srbi su molili ruskog cara za
novanu pomo u znosu od milion rubalja,da im poalje oruje za sto pedeset hiljada ljudi,sto do
dve stotine topova i izvestan broj artiljeraca,i nekoliko pukova carske vojske iz Vlake.Ukoliko bi
se to ostvarilo,srpski narod bi se sigurno digao u Srbiji,Bosni,Hercegovini,Crnoj
Gori,Dalmaciji,koju su Francuzi tek bili zaposeli, tako da bi Rusi dobili preko sto hiljada novih
boraca za svoje potrebe na Balkanu.Po srpskoj elji tom vojskom bi bilo najbolje da komanduje
carev brat Konstantin.Mada je ruska diplomatija srpske planove svela na realne osnove,i ublaila
srpske zahteve,ona je u sutini prihvatila srpski ustanak i njegove potrebe za materijalnom

9
pomoi i diplomatskom podrkom.Otuda su ponovo uinjeni energini koraci na Porti da Turci na
pogodan nain reguliu odnose sa Srbima.Podupirui odluke skuptine u Smederevu,artorijski
je preporuio caru Aleksandru da bi ustanak u Srbiji trebalo pomoi svim sredstvima osim
rata,poto su Crnogorci i Hercegovci spremni da priu ustanku i ustanicima iz Beogradskog
paaluka ukoliko dobiju odobrenje iz Rusjie.Za sluaj rata sa Francuskom to bi bila velika snaga
koja bi im zapreila prodiranje u unutranjost Balkanskog poluostrva artorijski je predlagao da
se ustanicima poalje novana pomo radi finansiranja ratnih potreba i kupovine oruja u
susednoj Austriji. Ruski car je usvojio miljenje svog ministra spoljnih poslova i zatraio od
ruskog predstavnika u Carigradu da se na Porti jo jednom zauzme za ustanike,tj, za priznanje
unutranje autonomije uz plaanje poreza odsekom.
Osloboenje Beograda je zavreno 30. novembra 1806. god. Nije bilo velikih gubitaka poto
je prodor i zauzimanje jedne od gradskih kapija (Varo kapije) izvreno na prepad i omoguili
proboj ostaloj srpskoj vojsci. U napadima na ostale kapije, meu ostalima pao je i vojvoda prvog
srpskog ustanka Vasa arapi. U zauzetoj varoi ustanici su zatekli veliki ratni plen, a Turci su se
zatvorili u gradsku tvravu na Kalemegdanu. Poetkom januara 1807. god. zauzeta je i
beogradska tvrava, to je bio najvei uspeh prvog srpskog ustanka. Ubrzo su osvojene i tvrave
apca i Uica, ime je unutranjost biveg Beogradskog paaluka sem tvrave Soko na Drini i
Adakale na Dunavu bila oiena od turske vlasti. Granice Srbije prema susednoj Austriji bile su
otvorene za slobodnu trgovinu i saobraaj. Veliki deo opsadne vojske je bio osloboen za potrebe
na drugim frontovima, to je bilo od znaaja za planiranje novih operacija. Prilika za to ukazala
se ubrzo kad je Rusija zbog Vlake i Moldavije ula u rat sa Turskom i pozvala Srbe da kao
saveznici Rusije nastave borbu protiv Turaka do konanog osloboenja.
Misija Petra Ika bila je poslednji pokuaj da se u tekim uslovima u kojima se Porta nala
posle poraza 1806. god. postigne sporazum sa Srbima. Srpski uslovi koje je podneo Petar
Iko Porti bili su sledei: da Srbi plaaju danak odsekom; da u Srbiju umesto vezira doe
musahil (finasijski inovnik) kome e srpski knezovi predvati poreze za Portu; da se iz Srbije
prognaju zli Turci i da granice Srbije uvaju Srbi na do tada osloboenoj teritoriji. U poetku
svoje misije Iko je optio sa Portom posredstvom carigradskog patrijarha, ali je istovremeno
odravao veze sa ruskim poslanikom Italinskim radi instrukcija sa ruske strane i odravanja
poverljive pote koja je ruskim kanalima preko Bukureta stizala u Srbiju. Ikova misija u
poetku nije pokazala rezultate, ali kada je u Carigrad stigla vest o porazu turske vojske na
Deligradu i kada su se odnosi sa Rusijom komplikovali zbog vlakih knezova, Turci su pristali
da se mire sa Srbima, uz obeanje da e dati iroke povlastice.Tako su poslali u Srbiju muhasila
Hasan-agu iji je predloge sasluala skuptina u Smederevu krajem oktobra 1806. god.
Smederevska skuptina je ponovo ovlastila Petra Ika da sa knezom ivkom Konstantinoviem
na Porti utvrdi detalje sporazuma koji e biti obnarodovani sultanovim fermanom.
Porta je izdala ferman u januaru 1807. god. koji sadri: utvreni godinji danak koji e
prikupljati knezovi; amnestija za krivce i oprotaj zaostalog danka; novano obeteenje
spahijama koje e primati preko alajbega; izgnanje janiara i dahijskih pristalica, s tim da tvrave
zaposedne aga sa svega pet stotina vojnika; sloboda bogosluenja i pravo na otvaranje kola;
Srbija e dobiti naslednog oborkneza i izborne nahijske knezove koji mogu imati manji broj
oruane pratnje; Turci nemaju pravo da se kreu po unutranjosti zemlje, a paa izdaje portine
naredbe preko bakneza i nahijskih knezova; Turci civili mogu boraviti jedino po tvravama; pae
se mogu menjati na albe Srba; utvruju se ekonomske obaveze Srba oko izdravanja painog
konaka u Beogradu. Porta se odluila na davanje velikih ustupaka Srbima usled nepovoljnog
razvoja prilika u srpsko-turskim odnosima pre svega na bojnom polju, a zatim i to je elela da
davanjem iroke autonomije Srbima, sprei Ruse da pridobiju Srbe usled pogoranih rusko-
turskih odnosa. Ikov ugovor nije stupio na snagu zato to su ga stareine odbile. Pored toga
Sulejman-paa je bio iznenada ubijen kada je odlazio iz Beograda, a to se dogodilo i ostalim
turskim deputatima koji su nosili ferman. Ustanici su na taj nain i potpuno prekinuli sve veze sa
Portom.

10
 Prvi srpski ustanak 1807- 1812.god.

Ulazak Ruske vojske u Modaviju i Vlaku u decembru 1806. god. znaio je nov korak u srpsko-
ruskim odnosima. Srpski ustanak jo vie je dobio na znaaju u ratnim planovima Rusije protiv
Turske. Odbacivi Ikov mir, Karaore i ostale stareine, prihvatile su ruski poziv da upute
glavninu srpske vojske na Timok i Vidin. U novoj fazi rata poetkom 1807. god. odeljenja srpske
vojske prela su preko Timoka i Stare planine. Na Dunavu prema Maloj Vlakoj opkoljeno je
Kladovo i zauzeto Veliko ostrvo preko koga je poeo stizati ruski vojni materijal u osloboene
delove Kljua i Krajine.
Do prelaska ruske vojske u Srbiju dolo je tek u junu, u vreme bitke na Malajnici i tubiku;
bitka na Malajnici trajala je nekoliko dana. Porta je protiv Srba poslala znaajne snage iz Male
Vlake, kao i Aliju Gluanca, nekadanjeg komandanta krdzalija u Beogradu. Potiskujui Srbe sa
Dunava i Timoka, Turci su opseli Milenka Stojkovia na Malajnici. Posle nekoliko dana tekih
borbi u pomo je pristigao Karaore i oslabio turski pritisak. U toku novih borbi pristiglo je u
pomo i oko dve hiljade Rusa iz Male Vlake pod komandom generala Isajeva. Udruena srpsko-
ruska vojska porazila je u potpunosti Turke na Malajnici i tubiku i oistila od Turaka celu
Krajinu sa Kljuem osim Kladova. Posledica turskog poraza bila je uspostavljanje sigurne
komunikacije izmeu Srba i Rusa u Maloj Vlakoj, pristupanje novih seljakih snaga iz Krajine i
ueg vidinskog podruja i unistena je konjika snaga turske vojske.
U isto vreme, u prolee 1807. god, Srbi razvijaju vojnu aktivnost u dolini Morave, u Starom
Vlahu, i Bosni. Opkoljavajui Ni, ustanici ulaze u Prokuplje, Kurumliju i pokuavaju zauzeti
Leskovac. No pobede Srba u ratovanju protiv Turaka nisu dale eljene rezultate. Naime, u Evropi
je Napoleon nizao vojnike uspehe koji su okonani porazom ruske vojske u Istonoj Pruskoj i
sklapanjem mirovnog ugovora u Tilzitu jula 1807. god. izmeu Napoleona i Aleksandra I. U
reavanju balkanskog pitanja, Napoleon je reio da posreduje u postizanju sporazuma izmeu
Turske i Rusije. To je dovelo do primirja u Sloboziju avgusta 1807. Ruska vojska je trebalo da
se povue iz Moldavije i Vlake, dok je za Srbiju predvieno primirje na sektoru od Vidina
do Kladova. Kasnije, na intervenciju Rusije, Turska je prihvatila da primirje obuhvati celu
graninu liniju srpsko-turskog ratovanja. Time je zapoeo period zatija u srpsko-turskim
odnosima koji e potrajati sve do prolea 1809. god.
Primirje u Sloboziju predstavlja prvi meunarodni akt u kome je bilo govora o postojanju
ustanike Srbije. Posledica ovog primirja bila je ta da je u Srbiju poslat prvi ruski predstavnik sa
irokim politikim ovlaenjima kao neka vrsta ruskog konzula kod srpskih ustanika. To je bio
Konstantin Rodofinikin. Posledice primirja bile su vane za organizaciju i ureenje osloboene
zemlje. Najvie se panje posvetilo unutranjem ureenju: organizaciji centralne uprave,
sudovima, unapreenju privrede, finansijskih izvora. Vei deo unutranjeg politikog ivota u
periodu primirja bio je vezan za Rodofinikina i njegove rasprave sa Karaorem, Sovjetom i
antivodovskom opozicijom meu vojvodama. Mnogo vanije bilo je Rodofinikinovo delovanje
oko koncepcija dravnog ureenja Srbije 1808. god. to je inio po zahtevima slubenih krugova
carskog dvora. Njegov koncept ureenja Srbije zasnivao se na pravu da Rusija postane protektor
samoupravne teritorije srpskog naroda koga bi predstavljao knez domaeg porekla, moda
Karaore, ali bi se Portin suverenitete zadrao u formi umerenog novanog danka. Zakoni bi se
morali preuzeti iz Rusije, s tim to bi se prilagodili potrebama i stupnju obrazovanosti
stanovnitva Srbije. On je predviao obnovu Srbije prema granicama iz drevnih vremena,
otprilike izmeu Drine i Timoka, a na jugu sa gradovima Novim Pazarom, Skopljem i Niom, do
same Sofije. Ove granice bi se mogle ostvariti ako bi Rusija, sklapajui mir sa Turskom, bila
sposobna da primora Portu na ovakve i druge ustupke na Balkanu u korist Rusije.
Obnova ratnih operacija

11
Na vesti da e ruska vojska prei Dunav, Karaore je odluio da i Srbi preu tursku granicu pre
nego to Turci izvre prikupljanje svoje vojske. Odreena su etiri glavna pravca napredovanja:
prema Vidinu gde je bio odreen Milenko Stojkovi; prema Niu radi prodiranja prema Pirotu i
Vranju, kao i pomoi ustanicima u tim krajevima, ime je rukovodio Miloje Petrovi; prema
Bosni sa ciljem da se podigne ustanak u pograninim krajevima i Krajini pod glavnom
komandom Jakova Nenadovia; preko Starog Vlaha ka hercegovako-brdskim plemenima da bi
se uhvatila veza sa Crnom Gorom i odsekla Bosna od ostalih krajeva Turskog Carstva, u emu je
glavnu komandu imao sam Karaore.
Napredovanje srpske vojske imalo je u poetku svuda uspeha, naroiti u podizanju lokalnih
ustanaka u pozadini turske vojske. Srpska drinska vojska zauzela je Viegrad, Srebrenicu, Janju i
Bjeljinu i stigla u blizinu Tuzle i na etiri dana hoda od Sarajeva. Timoka vojska je operisala u
okolini Vidina. Karaore je postigao najvee uspehe kad je osvojio Strai Vlah i dolinu Lima od
Priboja do Bijelog Polja, s Novom Varoi, Sjenicom, Novim Pazarom, poto je potukao pekog
Numan-pau na Suvodolu. Tada su mu se pridruili Moraani, Bihorci i Vasojevii, a na ustanak
su se digla i ostala brdska plemena u Crnoj Gori. Karaore je primio i mnoge prebegle Bokelje
koje je predvodio Toma Milinovi Morinjanin. Karaorev plan bio je da prodre preko Tare i da
se sastane sa Crnogorcima vladike Petra I. Meutim, srpski poraz na Kamenici pred Niom
omeo je Karaoreve zavrne operacije u Staroj Srbiji, pa se vratio u umadiju da preuzme
odbranu pred turskom navalom. Poraz na Kamenici bio je izraz turske premoi, neaktivnosti
srpske vojske pod Niom i sukoba Petra Dobrnjca i Miloja Petrovia oko komande nad srpskom
vojskom. Tome porazu je dao doprinos i Hajduk Veljko koji se odvojio od glavnine i sa svojim
konjanicima upao preko Poniavlja u Zagorje, zauzevi uz put Belu Palanku. Na Kamenici, u
boju na egru odbijajui turske napade poginuo je resavski vojvoda Stevan Sineli sa oko tri
hiljade Resavaca zapalivi magacin baruta. Turci su tada krenuli na Deligrad, opkolili ga i krenuli
na Sokobanju. Posle duih borbi oko ovih utvrenja jedna jaka turska kolona uputila se dolinom
Morave do njenog ua u Dunav. Turci su potom zauzeli Sokobanju (Banju) i raspodelili se po
celoj teritoriji izmeu Morave i Timoka sem u Poreu, gde se borio Milenko Stojkovi. Pred
navalom Turaka masa izbeglica je prela u Austriju, ili preko Morave u okolinu Beograda.
Tokom ovog prodora Turaka Karaore je uspeo da organizuje front na Moravi, a ponekad i
protivnapadima da suzbije napredovanje Turaka. Turci su se ubrzo povukli iz Srbije uglavnom
zato to je ruska vojska prela Dunav i otpoela operacije protiv Turaka oko gradova u severnoj
Bugarskoj. Zimsko vreme ubrzo je prekinulo ratovanje i odloilo reenje srpsko-turskog pitanja.
Pod uticajem uspenih turskuh napada, posebno nakon poraza na Kamenici, Karaore se obratio
austrijskom dvoru za pomo ponudivi gradove na Savi i Dunavu da ih zaposedne austrijska
vojska. Poto su Austrijanci oklevali da pomognu ustanicima, Karaore se obratio za pomo
Napoleonu. Karaorev poverenik otiao je u Bukuret tamonjem francuskom konzulu da bi
dobio uputstva za vienje sa Napoleonom i predao Karaoreva i Sovjetova pisma i instrukcije
koje su sadrale srpsko stanovite na budue odnose sa Francuskom. Srbi su nudili Francuzima da
zaposednu abac i druge gradove u Srbiji. Rado Vuini je potom iz Bukureta otiao u Be gde
ga je primio francuski ministar inostranih poslova. Srbi su molili Francuze za posredovanje na
Porti pod uslovima da Srbi plaaju danak, da priznaju sultanovu suverenost, da imaju svoju
administraciju, da imaju svoju oruanu silu. Francuzi su odbili da interveniu na Porti. Posle
prelaska ruske vojske u severnu Bugarsku Karaore je u Palanci sazvao skuptinu stareina koja
se obratila Rusima za pomo, stareine su traile od ruskog cara da ne alje Rodofinikina u
Srbiju, Grka, ve pravog Rusa koji e imati vie razumevanja za stvar srpskog naroda i iveti u
boljim odnosima sa stareinama. Karaore i Sovjet ipak nisu eleli da prekinu uspostavljene
veze sa Napoleonom. U januaru 1810. god. kao deputat kod francuske vlade bio je odreen Rado
Vuini, koji je otputovao u Pariz i tamo ostao sve do poetka 1813. god. Njegov zadatak se
sastojao u tome da pridobije Napoleona za priznanje nezavisne Srbije u kojoj e vladati
Karaore i njegovi naslednici, a kojoj e Napoleon biti protektor. Kao mogui saveznik
Francuske Srbija bo mogla okupiti oko sebe srpski narod u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, zatim

12
susedne Bugare i tako imati vaniju vojno-politiku ulogu u Napoleonovim planovima protiv
Austrije i Turske.
Rusi su se pokazali angaovanije u poetku 1810. god. nego godinu dana ranije, pa je glavni
komandant grof Kamenski u junu poslao u Srbiju grofa Cukata sa 4500 vojnika. Tako su Srbi
zajedno sa Rusima zauzeli Kladovo i Crnu Reku. Na Karaorev poziv da se suzbije Hurid-paa,
jedno odeljenje Rusa od oko 1500 vojnika pod komandom grofa Orurka stiglo je u Deligrad.
Posle sastanka sa grofom, Karaore je otiao u umadiju po novu vojsku, a grof Orurk je sa
Mladenom Milovanoviem i Hajduk-Veljkom stigao na Varvarinsko polje. Tu je sredinom
septembra 1810. god. dolo do viednevne bitke izmeu udruenih Srba i Rusa s jedne strane i
Turaka koje su predvodili Hurid-paa i Ismail-paa Serezlija.Turci su bili potpuno razbijeni pa
su se povukli iza Jastrepca u pravcu Nia. Predvoeni Karaorem i njegovim pojaanjima iz
umadije Srbi su ponovo uspostavili svoju granicu na Jastrepcu i preko Morave na reeci
Toponici, pred samim Niom. Zahvaljujui zajednikom akcijom saveznike vojske povraene su
granice Srbije iz vremena primirja u Sloboziji i pre katastrofe na Kamenici 1809. god. Tako je
turska ofanziva na junom frontu Srbije pretrpela poraz krajem septembra 1810. god.
Na Drini Turci su koncentrisali svoje snage na Loznicu. Opsada je trajala dvanaest dana i obe
strane imale su teke gubitke, ali turska premo bila je trostruko jaa. Povratak Karaora sa
Varvarina i Deligrada doneo je preokret na bojitu, sa knezom Simom Markoviem, Stanojem
Glavaom i vojskom iz sredinih umadijskih nahija, Karaore je vodio oktobra 1810. god.
veliku bitku na polju Tiaru u kojoj su Turci bili potpuno potueni. Bitka na Loznici i Tiaru,
bila je po znaaju i posledicama ravna boju na Miaru. Turska ofanziva iz Bosne bila je slomljena
porazom na Loznici. Godina 1810. bila je godina tekih odbrambenih borbi, nekoliko manjih
bojeva i dve velike bitke, ali i godina srpskih pobeda. Granica nije bila mirna ni tokom 1811.
god, naroito prema Vidinu i Niu. Od poznatih bojeva, ovde je bio onaj na Gramadi kad je sa
obe strane uestvovalo po osam hiljada vojnika. Udruena srpsko-ruska vojska pobedila je nikog
Hurid-pau.
U 1812. god. cela istona Hercegovinabila je u tajnim politikim vezama sa Karaorem, a uz to
bila je preplavljena emigrantima koji su se iz Srbije vraali u svoj zaviaj. Bilo je to vreme
priprema oko izvoenja plana admirala iagova. Po tom planu trebalo je da se ceo srpski narod
od Timoka i Vidina, preko osloboene teritorije Srbije,predela Rake, Kosova i Hercegovine
zajedno sa Crnom Gorom podigne u veliki rat protiv Turske. Rat bi povela ruska vojska na
Bugarsku i Srbiju i flotom preko Boke Kotorske i Dubrovnika na junu Hercegovinu i Crnu
Goru. Meitim, svi ovi planovi pali su u vodu kada je Rusija zakljuila mir sa Turskom u
Bukuretu 16/28.maja 1812. god. i u taj ugovor unela VIII taku koja se odnosila na Srbiju:
Porta je Srbima obeala amnestiju, da sami upravljaju unutranjim poslovima zemlje, da
sami prikupljaju porez, da se Turci vraaju u gradove i dobiju krupno naoruanje srpske
vojske. Porta je obeala da i na Srbe prenese povlastice koje su imali njeni podanici na
arhipelakim ostrvima i da e se u vezi sa tim dogovoriti sa srpskim narodom. Saznavi za
Bukureki ugovor, Karaore je pokuao da naknadno izdejstvuje povoljnije reenje za Srbe.
Obratio se admiralu iagovu, komandantu dunavske armije i molio ga da dok Srbi po ruskoj
elji pregovaraju sa Turcima poalje u Srbiju veliku koliinu baruta i olova, da grof Orurk ostane
sa vojskom u Srbiji i da bude jemac u pregovorima sa Turcima. U tu svrhu je u Bukuret poslat
Jakov Nenadovi.
Odredba ugovora izmeu Rusije i Turske koja se odnosila na srpske ustanike, poznati lan VIII,
zadugo nije bio poznat ustanikim stareinama, pa su za njega saznali najpre sa turske strane, a ne
sa ruske. Rusija je tada ulazila u sudbonosni rat s Napoleonovom Francuskom i sva njena panja
bila je koncentrisana na njene zapadne granice. Turska je time dobila odreene ruke na Balkanu,
pa je Porta reila da konano zavri sa pobunjenom Srbijom, bilo da se Srbi mirno pokore
prihvatajui rusko-turski sporazum u Bukuretu, bilo da oruanim putem uspostavi svoj
suverenitet u Srbiji ukoliko bi naila na srpski otpor.

13
 Kraj Prvog srpskog ustanka 1812-1813.god.

Porta je najpre mirnim putem pokuala da privoli Srbe da se pokore odluci dvaju careva, pa je
pozvala ustanike stareine na mirovne pregovore. Deputaciji koja bi bila poslata na Portu bila bi
saoptena Portina odluka da e turska vojska u odreenom broju krenuti od Nia da posedne
tvrave i druge strateke i administartivne centre u Srbiji, te da Srbi moraju raspustiti svoju
vojsku i bez protivljenja prihvatiti ponovnu uspostavu turske uprave u pobunjenim krajevima.
Karaore je sazvao skuptinu u manastiru Vraevnici 15/27. avgusta 1812. god. Na skuptini je
bio i Marko Iveli, izaslanik komandanta ruske vojske na Dunavu, da bi saoptio Srbima odluke
Bukurekog mira i zatraio od srpskih stareina da se zakunu da e potovati volju ruskog cara i
da e ispuniti odredbu koja se odnosi na Srbe. Bila je izabrana deputacija koja e otii u Carigrad
da zatrai uslove i turske pregovarae koji e se sporazumeti o detaljima ponovne turske uprave u
Srbiji. Delegaciju su inili Jova Proti, lan Sovjeta, raanjski knez Mili i Stevan Jefti. Oni su
najpre trebali da zadobiju za srpsku stvar nikog Hurid-pau i sultanovog punomonika elebi-
efendiju. Meutim deputati su odbijeni.
Stoga je na novoj skuptini 1813. god. odreena nova deputacija koju su inili Jevto Savi-
otri, kladovski vojvoda ivko Konstantinovi, parainski vojvoda Ilija Barjaktarevi i sekretar
Velikog suda narodnog Gavrilo Nikolajevi. Delegacija je ponovo trebala otii elebi-efendiji u
Ni da bi Turcima iznela sledee predloge: da se srpska uprava zadri na svim teritorijama dokle
su stajale srpske ete; da sultan fermanom prizna Karaora za kneza Srbije; da sultan fermanom
prizna srpski senat kao vrhovno upravno i sudsko telo u Srbiji; u naknadu za to Srbi e pristati
da plaaju odsekom utvreni danak, da prime jednog muhasila u Beogradu, a s njim i manji broj
Turaka i da u sultanovo ime uvaju i brane carske gradove. Meutim, elebi-efendija je traio
kapitulaciju Srba i restauraciju svih ranijih turskih prava kao i pre ustanka. Tokom cele prve
polovine 1813. god. Srbi i Turci nisu poputali u svojim zahtevima. Oekivalo se i ienje
situacije u Evropi, a sultanov odmetnik Mula-paa u Vidinu nudio je Srbima odbrambeni savez,
pa ak i to da jedan kontigent srpske vojske zaposedne neka vidinska utvrenja. Srbi su odbili
savez iz obzira prema Rusiji, odnosno njenim obevezama prema Porti, mada su se i dalje
prijateljski drali prema Mula-pai.
I trei put srpska delegacija u maju 1813. god. nije postigla nita u ponovnim razgovorima sa
elebi-efendijom u Sofiji, premda su srpski predlozi izlazili u susret Turcima, da se Srbima
ostavi sitno oruje koje su oni stalno nosili pod turskom vlau, da se Turci vie ne vraaju u
Srbiju sa porodicama, u Beograd e primiti pau sa odreenim brojem vojske, koja e se sa
painim dogovorom raspodeliti i po drugim gardovima. Turci nisu pristali ni na kakvo
pregovaranje,nego su i dalje traili potpuno potinjavanje.
Karaore je zapovedio stareinama da se pripreme za odbranu zemlje i stanovnitva u sluaju
turske invazije. Vesti o novim Napoleonovim uspesima posle bitke kod Licena naveli su Portu da
silom pokori srpske ustanike. Odluka o novom ratnom pohodu bila je izdata celokupnoj turskoj
vojsci. Karaore je sa Sovjetom odbio da bezrezervno izvri rusko-turski sporazum u vezi sa
Srbijom po VIII lanu Bukurekog ugovora. Srbi su znali dve injenice: prvo da je Rusija zauzeta
tekim borbama s Napoleonom i drugo da se Turska sprema da bezobzirno skri srpski ustanak. U
dilemi izmeu pune vojne i politike kapitulacije ustanka i slabanih izgleda da se Turcima prui
otpor po primeru ranijih godina, Karaore je usvojio drugu alternativu, pa su nju prihvatile i
druge stareine i voe ustanka. Nareena je mobilizacija sveg odraslog stanovnitva u Srbiji od
petnaest do sedamdeset godina, nabavljana je municija, utvrivane su strateke take odbrane na
granicama fronta prema Turskoj, javno su ubijani turski pijuni. Karaore je predlagao da bi
trebalo skratiti liniju fronta, tako to bi se oslonilo na prirodne utvrene take, pre svega u
istonoj Srbiji i da bi se stanovnitvo pograninih nahija trebalo evakuisati od eventualnih napada
turske konjice. Preovladao je plan Mladena Milovanovia da se front brani na postojeim

14
graninim linijama i da se vodi poziciona odbrana po svaku cenu. Front je bio podeljen na tri
glavne komande: junu pod komandom Antonija Pljakia u Karanovcu, istonu kojom je
rukovodio Mladen Milovanovi u Deligradu, zapadno-drinsku kojoj su na elu stajali Luka
Lazarevi i prota Mateja Nenadovi. Kad su bili odbijeni Portini zahtevi, ona je na granice Srbije
izvela tri velike armije: prema Vidinu komandu je drao Hurid-paa, prema Deligradu i na
Drini.
U julu je Karaore izdao Proklamaciju u kojoj se narod poziva na odsdnu bitku. Ceo srpsko-
turski front bio je podeljen na tri sektora: na deligradski pod komandom Vujice Vulievia i
Stanoja Glavaa, drinski sa oko deset hiljada ljudi. Bilo je i drugih frontova sa hiljadu i vie
boraca.
Turci su preli u napad sredinom jula 1813. god. na sva tri glavna fronta i nekoliko sporednijih.
Najei su bili napadi sa vidinske strane. Tu je Hajduk Veljko prvih dana imao ak i izvesnu
inicijativu i upadao na tursku teritoriju do okoline Vidina, ali se i pored toga morao povui u
Negotin. Posle dvonedeljnih napada i pogibije Hajduk Veljka, Negotin je pao, zatim su Turci
zauzeli i Brzu Palanku, Kladovo, Tekiju i Pore. Srbi su se uporno branili i na Deligradu, ali su
Turci ostavljajui deo opsadne vojske zaobili utvrena mesta i dolinom Morave prodrli do
Dunava, pa zauzeli i Poarevac. Tu su se spojili sa svojom drugom vojskom koja je flotilom
prevoena uz Dunav. Na Drini su dugo trajale neobino estoke borbe, posebno na Lenici i
Loznici, zatim na Zasavici, oko anca Rvanje. Pod komandom vojvode Sime Katia pruen je
otpor daleko nadmonijoj turskoj vojsci. Krajem septembra, prota Mateja Nenadovi, knez Sima
Markovi, vojvoda Stojan upi i vojvoda Milo Obrenovi nameravali su prue poslednji otpor
kod apca, ali je plan propao poto je turska vojska probila front na Moravi koji je kod
Smedereva uvao vojvoda Vule Ili. Karaoeva pojava na Moravi dola je suvie kasno, Turci
su svuda bili u ofanzivi, brojno jai i nadmoniji u naoruanju.Karaorev povratak u Beograd
znaio je i kraj planirane aktivne srpske odbrane, vod je sutradan iznenada preao u Zemun, u
Austriju. Dva dana kasnije turska konjica je zauzela Beograd. Srbi nisu hteli braniti Beograd, kao
i smederevsku tvravu. Turci su zauzeli i sve skele i prelaze na Dunavu i Savi. Posle pada
Beograda otpor je i dalje trajao u unutranjosti Srbije. Zauzevi Beograd Turci su opljakali sve
to se moglo nai od vrednijih stvari, zatim su zaposeli zgrade srpske uprave i Kalemegdansku
tvravu. U prvih nekoliko dana okupacije Beograd je pretvoren u,moda, najveu pijacu roblja u
Turskoj. Zarobljeno stanovnitvo je odvoeno na trita robova u Anadoliju, Aleksandriju,
Egiptu.
Prodor turskih armija u Srbiju, pad Beograda, apca, Smedereva, odlazak Kararora i lanova
Praviteljstvujueg sovjeta i glavnih ustanikih komandanata, oznaio je gubitak slobode i
devetogodinjeg nezavisnog poloaja. Turci su vojnim snagama zauzeli glavne komunikacije,
tvrave na Savi i Dunavu i postavili strae prema Austriji. Za to vreme zadrao se ceo juni front
srpske odbrane koji je drao Antonije Pljaki i front od Golije do Tare i Sokolskih planina koji je
u poetku drao Milo Obrenovi, a zatim lokalne vojvode i raspao se kad su se Turci pojavili sa
lea iz pravca Valjeva, Kragujevca i Jagodine. U jesen su i poslednje ustanike stareine i
vojvode napustile svoje pozicije i kriom prele u Austriju. Kad se na poziv Turaka i uz sveano
obeanje da e dati optu amnestiju predao i poslednji komandant ustanike Srbije, jedini iz ranga
gospodara Milo Obrenovi, zajedno sa krugom svojih ratnih saradnika (Lazar Mutap, Mili
Drini i Arsenije Lomo) moglo se smatrati da je prvi srpski ustanak bio zavren posle devet
godina i devet meseci ratovanja sa Turcima.

15
 Organizacija vlasti u doba prvog srpskog ustanka

Srbija u vreme prvog ustanka obuhavtala je teritoriju od Drine do Timoka i Stare planine,od Save
i Dunava ka jugu,obuhvatajui podruje sliva Velike Morave do planinskog venca koji ine
planine Zlatibor, Golija, Javor, preko Rake na Kopaonik, i Jastrebac, pa na reicu Toponicu kod
Nia, i preko planine Gramade na izvor Trgovikog Timoka. P: 37740km2
Sastojala se
iz dvanaest nahija Beogradskog paaluka: beogradske, abake, valjevske, sokoske, uike,
poeke, rudnike, kragujevake, smederevske, poarevake, uprijske, i jagodinske.
Iz pet nahija vidinskog paaluka: kljuke, krajinske, crnoreke, gurgusovake, i banjske.
Iz tri nahije leskovakog paaluka: parainske, raanjske, i kruevake.
Iz delova novopazarskog paaluka: Joanica, Gornji Ibar;
iz sjenikog (Stari Vlah) i
zvornikog (Jadar, Raevina).
Nahije su se sastojale iz jedne ili vie kneina. U toku svog desetogodinjeg postojanja prvi
srpski ustanak je unitio sve ustanove turske vlasti u Srbiji, i ekonomske i politike, pa umesto
stare turske vlasti sproveo novu organizaciju nacionalne uprave. Promena koju je Prvi ustanak
doneo bila je politika nezavisnost od Porte. To se ogledalo u injenici da je u osloboenoj Srbiji
bila uvedena nacionalna politika uprava i da je bila organizovana narodna (nacionalna)
vojska koja je titila tekovine ustanka. Tu je zatim ekonomska nezavisnost od poreskih plaanja
Porti i feudalnih obaveza prema spahijama i itluksahibijama: novana i naturalna renta,
davana do tada turskoj dravi i feudalnom redu spahija, bila je ukinuta ve 1805. god. i nije
plaana Turcima sve do propasti ustanka 1813. god. Poto je ukinut spahijski posed srpski
seljak je bio potpuni vlasnik zemlje koju je obraivao, a dotadanji fiskalni prihodi do
potpunog prekida sa Portom preneseni su u nadlenost srpske nacionalne uprave radi
finansiranja borbe protiv Turaka. Tursko stanovnitvo je izbeglo ili pobijeno, i na njihova imanja
su se naselile izbeglice iz gotovo svih krajeva Balkanskog poluostrva, uglavnom iz susednih
turskih provincija.
Politiko osamostaljivanje Srbije zavisilo je u prvom redu od uspeha na bojnom polju, od
rezultata vojnih operacija koje je srpski narod vodio protiv turske vojske. Ono se nije ogedalo
samo kroz pobede na bojnom polju. Zbog ratnih prilika, vrhovna vlast bila je u rukama
ustanikih stareina pojedinih krajeva, nahija, a skuptina ili zbor ustanikih satreina bio je
jedina naredbodavna, zakonodavna, vlast u celoj osloboenoj Srbiji. Rat, rukovoenje
odbranom, snabdevanje vojske, finansiranje vojnih potreba, skupljanje poreskih prihoda,
veze sa inostarnstvom, spadalo je u nadlenost skuptine ustanikih stareina, iji je glavni
vojno-politiki predstavnik, neka vrsta organa centralne vlasti, bio vod olien u glavnom
etovoi ustanika oru Petroviu, Karaoru.

Po nahijama za sve javne poslove lokalnog znaaja bila je u prvo vreme nadlena stara
demokratska narodna ustanova kneinske (nahijske) skuptine. U nahijsku skuptinu ulazili su
vojne stareine, svetenici, kalueri, buljubae, i po nekoliko vienijih ljudi, odnosno kmetova iz
svakog sela. Poetkom ustanka pravosue je delovalo na osnovu obiajnog prava i spadalo je u
nadlenost knezova kneina, odnosna kmetova po selima. U njihovu nadlenost spadalo je i
prikupljanje poreza. Ve se na Ostrunikoj skuptini 1804. god. po proterivanju Turaka iz
srpske sredine raspravljalo o potrebi postavljanja sudskih i upravnih vlasti u osloboenoj
Srbiji.
Izgradnja upravne organizacije imala je dvostruki karakter oslobodilaki i odbrambeni. S jedne
strane, u svim granama javnog ivota teilo se da se tursko naslee to potpunije istisne iz sredine
srpskog naroda, a sa druge strane da se postignu rezultati u ratovanju s Turcima zatite i uvrste
to je mogue vie.

16
1805. god. dolazi do stvaranja organa centralne uprave, Sovjeta, i nahijskih sudova (koji su
docnije nazivani magistrati), a bili su pod kontrolom Sovjeta.
Tek u avgustu 1805. god. na skuptini u selu Borku kod Beograda formira se Sinod,
centralno upravno i zakonodavno telo, u koje svaka nahija alje po jednog svog predstavnika
izabranog na nahijskoj skuptini. Po Karaorevoj elji sedite Sinoda bilo je prvo u manastiru
Voljovai, zatim u Bogovai, pa u Smederevu. Sinod se preselio u osloboeno Smederevo
krajem 1805. god., a odlukom skuptine ustanikih stareina nazvan je Praviteljstvujui sovjet.
Nakon osloboenja Beograda 1806. god., Sovjet se preselio u glavni grad Srbije. Vod je bio
predsednik Sovjeta, ustavnim aktom iz 1805. god. Sovjetu (savet) se daje najvia vlast u zemlji.
Sovjet je za sve vanije odluke morao dobiti Karaorevu saglasnost. Ovo vodovo prvenstvo
su od prvih dana osporavale krupnije stareine. Prvi predsednik Sovjeta bio je prota Mateja
Nenadovi, a poslednji Mladen Milovanovi. Sovjet je bio neka vrsta prezidijalnog kolegija od
dvanaest ravnopravnih lanova opunomoenika dvanaest nahija osloboenog dela Srbije. Pod
njegovu nadlenost spadala je organizacija civilne uprave: adminisracija, sudstvo, finansije,
snabdevanje vojske, zakonodavni rad, spoljna trgovina. Donosio je uredbe o tarifama, zanatima,
starao se o unapreenju prosvete, vrio nadzor o imovini graana, starao se o popisu stanovnitva.
Uredbom je imenovano samo pet lanova ovog tela u rangu ministara: vojni, spoljnih poslova,
prosvete, unutranjih poslova, pravde, i finansija (uredbom iz 1811. god.)
1806. god. unutranja organizacija vlasti Srbije sprovoena je sa vie plana. Pokuano je da
se odvoje kompetencije civilne vlasti od vojinih rukovodilaca ustanka. U unutranjosti nahija
razvija se civilni upravni aparat, uspostavljaju se sudovi, otvaraju kole, uvodi se potanska
sluba, osigurava se mir i imovina graana.
1807. god. posle primirja u Sloboziji natavlja se upravno organizovanje Srbije: u svakoj nahiji
je postavljen sud sa tri sudije koje bira narod. Sudovi su bili nezavisni od vojnih vlasti i
mogli su pozvati na odgovornost ak i vojne stareine. Iznad nahijskih sudova stajao je
Sovjet koji je ustavnim aktom 1808. god. postao vrhovni sud. Obavljao je poslove koji su se
odnosili na sloenije sluajeve pravne prakse, a oslanjao se u prvo vreme na obiajno pravo, na
Krmiju, a u nekim sluajevima na administrativne propise koji su vaili u austrijskoj Vojnoj
granici. U nadlenost Sovjeta je spadalo i reavanje zamrenih imovinskih pitanja, posebno
zemljinih odnosa. Da bi se istakla odvojenost civilne vlasti od vojne, Sovjet je 1807. god. doneo
odluku da se po gradovima postave komandanti, neka vrsta naelnika, a po selima knezovi kao
izvrni organi. Srbija je idalje bila podeljena na dvanaest nahija ali je taj broj uvean.

Prva vest o uspostavljanju sudova u ustanikoj Srbiji pada u vreme rada Ostrunike skuptine.
Karaore je traio od nahijskih stareina da omogue izbor sudija. Smederevska skuptina dec.
1805. ? donela je nekoliko akata ustavnog znaaja o vodu, Savetu, i sudovima. Posebnim aktom
su propisana pravila mirskim (svetovnim) sudovima: seoski, kneinski, nahijski, (magistrat kako
se ee naziva) ,i Veliki sud narodni. Prva tri suda su postojala u svakoj administrativnoj
jedinici selu, kneini, nahiji, dok je etvrti sud bio Sovjet. Takoe, postojali su i sveteniki
sudovi: sud namesniki u svakoj kneini; sud protojerejski u protopopijatu; sud arhijerejski u
svakoj eparhiji; Veliki narodni sud, koji je vrhovni svetovni i sveteniki sud. Ovim je dovrena
dogradnja sudske vlasti i sudske mree.
Sauvana su dva pravna propisa na osnovu kojih se sudilo u toku postojanja drave Prvog
srpskog ustanka, tkz. Zakon Prote Mateje (1804.) i Karaorev zakonik koji nije sauvan u
celini a ne zna se ni godina njegovog nastanka. Prvi je zasnovan na srednjovekovnom
zakonodavstvu Krmiji, a drugu je proizvod stanja u zemlji.
Vojna vlast - organizacija je samonikla. Poetkom ustanka vojna vlast nije bila izdvojena od
civilne, pa su mnoge stareine istovremeno obavljale obe vlasti. Tek ustavnim aktima iz 1808.
god. i 1811. god. izdvaja se vojna vlast od civilne, ali ni tada ne u potpunosti.

17
Ustanika vojna organizacija dovrena je 1811. god. i njen hijerarhijski sled izgledao je
ovako: vod, popeitelj vojni, glavnokomandujui (vojni stareina vie nahija od 1811. bilo ih
je pet, a od 1813. est), komandant (zapovednik nahije) vojvoda (zapovednik kneine od 1808.,
ranije nahije), gradski komandant, kapetan( buljubaa), kaplar, momak, vojnik.
Tokom celog ustanka vojne vlasti imale su prednost u odnosu na civilnu vlast. Na zvaninim
aktima prvo se potpisuju vojni zapovednici, potom civilni organi vlasti.

U Beogradu je uspostavljena i policijska vlast na elu sa administratorom. Policjski organi su

postojali i u unutranjosti Srbije.

Posebna panja posveena je organizaciji narodne odbrane po kojoj su svi odrasli mukarci u
jednoj kui bili vojnici sem jednoga. Regrutovanje vojnika vreno je po teritorijalnom principu,
prema vojnim srezovima, i nahijama, a odea i ishrana, padala je na narodni troak, dok je
snabdevanje vojnim potrebama vreno na raun dravne kase.
1807. god. zapoela je i redovna vojna obuka (egzercir), koja se vrila pod rukovodstvom bivih
stareina frajkora, ili prebeglih austrijskih oficira i podoficira Srba. Vojna mo srpskih ustanika je
ojaala posle osvajanja Beograda i apca kad je zaplenjeno dosta sitnog oruja, zatim topova,
artiljerijske i konjike opreme. Stajaa vojska je formirana 1808. god.

U sistem organizacije narodne odbrane spadala je i nabavka oruja iz Austrije i Rusije,

utvrivanje gradova i graninih aneva.

Vojni kapacitet Srbije iznosio je 40-50 000 ljudi, a u sluaju krajnje opasnosto i do 80 000
vojnika, i sastojao se od peaka, konjice, i artiljerije. Ustanika vojska je bila organizovana i
obuena po austrijskim i ruskim naelima. Osnova oruane sile inila je narodna vojska koja je
dolazila do izraaja u sluaju turskih ofanziva na osloboenu teritoriju, ili prilikom ustanikih
akcija van Beogradskog paaluka.

Neku vrste stajee vojske koja je bila stalno naoruana kod Karaora i drugih vojvoda inili su
momci. Izvravali su nareenja stareina ustanike vojske, bili su izvrni organ ustanikih voa, i
Sovjeta, i primali su platu. U ratnim vremenima bili su neka vrsta line garde, telohranitelji svojih
gospodara.

Centralnu vlast ustanike drave inili su Vod, Praviteljstvujui sovjet, i Popeiteljstva.

Vod je titula koja je zvanino prihvaena 1811. god. Do 1808. god. Karaore je nosio zvanje
komandanta, a potom predvoditelja. Ustavnim aktom iz 1805. god. Karaore je bio i predsednik
Sovjeta, ali se civilnog zvanja brzo odrekao. Ozbiljnije se reavalo pitanje vladalake vlasti
ustavnim aktom iz 1808. god. Najvei pomak bio je u pogledu dodeljivanja nasledstva dinastiji
Karaorevi. Karaore je isticao da je on vrhovni vod naroda kome su Skuptina i Savet
poloili zakletvu vernosti. Potom je i vod poloio zakletvu, po prvi put. U Karaoru su se
ponovo stekle dve funkcije-vod i predsednik Saveta (vlade) ime je koncentrisao svu vlast
usvojim rukama. Od tada Karaore je imao skoro neogranienu vlast i predstavljao je efa
drave sa vojnikim zvanjem, bio je vrhovni komandant, predstavljao je dravu pred stranim
dvorovima, uz to je jo povremeno vrio i sudsku i administrativnu vlast. Re i titula su autohtoni.
Skuptine tokom Prvog srpskog ustanka nisu drane redovno usled ratnih zbivanja, ali su se
sastajale jednom godinje, odluujui o vanim dravnim i vojnikim pitanjima. Njima su
prisustvovale najvanije vojne i civilne stareine, najee na poziv voda a potom i saveta. Na
njima su donoene odluke o ratovanju, usvajani ratni planovi, sastavljane molbe za sultana i
pisma i odgovori vladarima velikih sila, donoena ustavna akta, razrezivan danak, ureivano
sudstvo, i ostali oblici civilnih i vojnih organa vlasti. One imaju obeleje narodnih, a ne
vojvodskih skuptina.

18
 Preureenje dravne uprave 1811 1813. god.

Ustanova Praviteljstvujueg sovjeta doivela je reformu u januaru 1811.god. Na skuptini

ustanikih stareina u Beogradu bio je donesen novi ustav, drugi po redu, koji je trebalo da
uvrsti organizacionu strukturu osloboene teritorije ustanike Srbije i da regulie poloaj i
odnose centralnih organa vlasti prema novim uslovima unutranjeg politikog i spoljno politikog
stanja ustanka. U tu svrhu bila su osnovana popeiteljstva, tj. ministarstva i Veliki zemaljski
sud; trebalo je da te ustanove oznae novu fazu u daljem razvitku osloboene Srbije.
Popeiteljstva su se sastojala iz est resora: za pravosue (popeitelj Petar Dobrnjac) , za
unutranje poslove (Jakov Nenadovi), za inostrane poslove (Milenko Stojkovi), za finansije
(Sima Markovi), za vojne poslove (Mladen Milovanovi), za prosvetu (Dositej Obradovi).
Za isto sudske poslove bio je uspostavljen Veliki zemaljski ili Narodni sud kome je
predsedavao popeitelj za pravosue. Za razliku od dotadanjeg naela izbornosti, tj. biranja
savetnika po nahijama za dunosti u Praviteljstvujuem sovjetu, posle 1811. god. uvedeno je
naimenovanje savetnika ili popeitelja, a sudstvo je bilo odeljeno od upravne vlasti.
Karaore je proglaen za poglavara Srbije i glavnokomandujueg vojske. Ideju o stvaranju
popeiteljstava dao je Mihailo Gruji koji je sa Maldenom Milovanoviem radio na tome da se
ogranii uticaj Sovjeta, i Skuptine ustanikih stareina koji su do tada predstavljali zakonodavnu
vlast. Reorganizacija vlasti iz 1811. god. trebalo je da ojaa Karaorevu vlast koju je
skuptina ograniavala. U stvari oko ovih ideja sukobljavale su se dva grupe stareina. Prvu
grupu inili su Karaore, Mladen Milovanovi, Boa Grujevi, i Sima Markovi, a drugu grupu
inili su Jakov Nenadovi, Milenko Stojkovi, Petar Dobrnjac, i Milan Obrenovi (umro u
Bukuretu 1810.god.) . Prva grupa oko Karaora je u odnosu na unutranje ureenje Srbije
elela centralizaciju uprave i Karaorevu vrhovnu vlast, dok je druga grupa bila za ogranienje
vodove vlasti i decentralizaciju uprave. Karaoreva grupa bila je za oslonac na Rusiju u
spoljnoj politici,ali ne i za njen puni protektorat, njegovi protivnici bili su za potpun oslonac na
Rusiju. Karaore je posle 1809. god. bio za elastiniju spoljnu politiku koju je uslovljavao i
odnosom drugih evropskih sila prema Turskoj, s tenjom da se i ostale evropske sile, u prvom
redu Francuska, zainteresuju za konano reenje srpskog pitanja i meunarodno priznanje prvog
srpskog ustanka. Povodom reforme vrhovne vlasti u 1811. god. udaljeni su iz Srbije Milenko
Stojkovi i Petar Dobrnjac, a veina njihovih pristalica smenjena je sa glavnih pozicija vlasti.
Ovaj sukob meu stareinama izazvao je podeljenost u narodu i oslabio je odbrambenu mo
prvog srpskog ustanka. Sukob izmeu ustanikih voa ticao se nekoliko naelnih pitanja.
Najpre je bilo u pitanju ogranienje vlasti Karaora koje se sve vie kretala u pravcu
apsolutizma. Protivnici su priznavali prvenstveno Karaoru pravo vrhovnog komandanta,
voda ustanike vojske, ali su bili za ogranienje njegovih prerogativa u unutranjoj upravi.
eleli su da vodu uskrate pravo da se mea u sve poslove pojedinih nahija, tj. u upravnim
podrujima drugih gospodara. Ovo pitanje prelazilo je u stvari u drugi problem, u odnose
centralne uprave i restauracije prava kneinske samouprave. Tu je bilo rei o primeni dva
naela, centralistikog i samoupravnog, i o ozakonjenju jedne od dve prakse, upravljana iz centra,
iz Topole, odnosno Beograda, ili iz sedita nekadanjih nahija, kneina. U ovom sukobu
koncepcija vlasti bilo je jedno jasno, da je kneinska samouprava bila praktino suspendovana, da
su seoski zborovi i skuptine kneina ukinuti, a kneinski knezovi pretvoreni u izvrioce bilo
nareenja i uputstava novonastale centralne uprave osloboene Srbije, bilo posrednim putem,
preko vojnih komandanata ukoliko je re o ratu sa Turcima.
Takoe, i u pogledu spoljne politike postojala je podvojenost, prva kako urediti odnose sa
Turcima, a druga na koga se osloniti, na Rusiju ili Austriju. Iako je Karaore odneo prevagu u
unutranjoj politici, u spoljnoj je ostao oslonac na Rusiju.
U 1811. god. u Srbiji je izvrena i podela na nove vojno-upravne srezove, a postavljene su i nove
vojvode. Tada su postavljene i titularne vojvode za itav niz oblinjih nahija u Turskoj iji je

19
stanovnitvo delom pobeglo u osloboenu Srbiju i bilo organizovano u posebne nie komande.
Karaore je proirio svoju vlast posle 1811. god.
Usled ratnih prilika i relativne oskudice u novcu, zbog finansiranja ratnih potreba i hrane iz
uvoza, dravni upravni aparat ustanike Srbije izdravao se na vie naina: primanjem plate iz
narodne kase, od zakupa umruka i skela, delom iz narodnog kuluka na stareinskim imanjima.
Ustanike stareine su dugo uzimale i deo ratnog plena,a u prvim godinama ustanka prisvajale su
i konfiskovane nekretnine izbeglih Turaka.
Prosveta i kolstvo
Posle osloboenja Srbije, na osnovno kolstvo poelo se misliti kao na potrebu od ireg interesa,
a posebno za spremanje buduih slubenika u zemlji. Primirje u Sloboziji 1807. god. stvorilo je
mogunosti i za sistematskije otvaranje kola, pa je izmeu 1808. god. i 1813. god. dolo do
reorganizacije kolstva i prosvete. U svim nahijskim centrima uz magistrate otvaraju se i osnovne
kole, a zatim i po drugim vanijim trgovakim centrima, u varoicama i palankama. Izdravale
su ih optine, ili aki roditelji, odnosno graani kao na primer u Beogradu. U Srbiji je do
zavretka ustanka bilo oko pedesetak kola. Uitelji su dolazili mahom iz susednih krajeva
Austrije, ali ih je bilo i iz same Srbije, pa ak i iz novoosloboenih krajeva. Najvie osnovnih
kola bilo je u beogradskoj, valjevskoj, i kragujevakoj nahiji i to u : Beogradu, Belom Potoku,
Ostrunici, Resniku, Ripnju, Valjevu, Kragujevcu, aku, Karanovcu, Poegi, apcu,
Smederevu, Svilajncu, Poarevcu, upriji, Negotinu. U osnovnim kolama predavani su sledei
predmeti: poznavanje slova i slogova odnosno bukvar, psaltir, crkvena istorija i katihizis,
raunica, crkveno pojanje. Po svoj prilici predavana je i istorija srpskog naroda.
Godine 1808. Ivan Jugovi je u Beogradu otvorio Veliku kolu. U poetku u njoj je bila velika
panja posveena uenju rauna, istorije, i geografije, ali ubrzo bili su uvedeni i predmeti kao to
su: srpski jezik, stilistika, istorija sveta, rimsko pravo,
fizika, nemaki jezik, i etika. Velika kola je imala tri razreda, a prve godine bilo je upisano
etrdeset uenika, koji su mahom bili sinovi popeitelja, vojvoda,
knezova, i trgovaca. Tu je uio i Vuk Karadzi. Poznati profesori Velike kole bili su: Ivan
Jugovi, Sima Milutinovi, Mihailo Popovi, Lazar Vojinovi. Velika kola dala je prvi svreni
kadar uenika 1812. god. U Velikoj koli su preovladali predmeti sa laikim i irim obrazovanjem
tj. struni predmeti.
Postojala je i Klirikalna kola osnovana 1810.god. i njome je rukovodio ueni bogoslov
Vientije Raki, inae rodom iz Zemuna. Ona je kolovala svetenike za potrebe crkve i verski
ivot srpskog naroda. kola je bila poznata i pod imenom Bogoslovija, u njoj se nastava odvijala
u dva razreda. U jesen 1812. god. iz nje su izala etvorica prvih kolovanih bogodlova u Srbiji.
Veina uitelja i profesora na Velikoj koli i Bogosloviji dola je iz Srema i Bake, ali ih je bilo i
iz drugih krajeva Austrije.

Crkva
U crkvenom pogledu Srbija je stajala pod vlau Carigradske patrijarije otkako je ukinuta Peka
patrijarija. Preuzeta je eparhijska teritorijalna organizacija kakva je bila i pre izbijanja ustanka. U
Beogradskom paaluku postojale su dve eparhije: uiko-abaka i beogradska. U uiko-
abakoj eparhiji bio je vladika Antim Zepovi, a u beogradskoj Leontije Lambrovi koji se
titulisao kao beogradski mitropolit. U osloboenim delovima Srbije van Beogradskog paaluka,
Jadar i Raevina podpadali su pod jurisdikciju zvornikog vladike, Timoka krajina pod vidinsku
eparhiju, a kruevaka, raanjska, i parainska pod jurisdikciju nikog mitropolita.
Praviteljstvujui sovjet i Karaore priznavali su kanonsku nadlenost Carigradske patrijarije i
njene dotadanje vladike u Srbiji. U poetku ustanka obojica grkih vladika uestvovali su u
javnim i drutvenim poslovima, i politikim pregovorima izmeu Srba i Turaka. Bogosluenje se
u Srbiji vrilo na staroslovenskom odnosno crkvenoslovenskom jeziku, sem u Beogradu gde se
vrilo na grkom. Sem vladika i njihove line posluge i pratnje, ostali svetenici bili su Srbi.
Znatan broj manastira i crkava odravao je verska oseanja kod naroda u Srbiji, emu je doprinela

20
 i blizina Austrije, odnosno Karlovake mitropolije. Crkva u Srbiji bila je pogoena dahijskim
bezvlaem i kao verska organizacija i kao nacionalno-politika ustanova srpskog naroda. U
vreme prvog ustanka, pravoslavna crkva u Srbiji smatrana je za nacionalnu ustanovu koju titi i
pomae drava. Svetenstvo se izdravalo od svetenikog bira i propisanih taksi za vrenje
verskih obreda. Bir je propisao Sovjet. Crkva je imala nacionalni karakter, mada je u pogledu
kanona i organizacije i dalje priznavala nadlenosti grkih vladika u apcu i Beogradu, ali je
uticaj Karlovake Mitropolije bio sve izrazitiji u liturgiji i optoj obrazovanosti mlaih
svetenika. Materijalna pomo u knjigama, svetom miru, krstovima, stizala je i iz Rusije. U
srpsko-tursko ratovanje aktivno se ukljuila i crkva sve do poslednjih dana borbe. U pripremama
za ustanak uestvovala su svetena lica, takoe, uestvovala su i u radu ustanikih skuptina.

Stvaranje srpske drave 1804-1833

Period od 1804. do 1835., u nauci nazvan i opte prihvaen, jeste period srpske
revolucije. On poinje Prvim srpskim ustankom 1804., a obuhvata Hadi-Prodanovu bunu i Drugi
srpski ustanak. Srpska revolucija zavrava se 1835. konanim ukidanjem feudalizma u Srbiji.
Teritorija na kojoj su se desili dogaaji od znaaja za ovaj proces ulazila je u okvir
Smederevskog sandaka, oformljenog nakon 1459. (pad despotovine). Za nju se ustalilo ime
Beogradski paaluk, i to od vremena kada Turci osvajaju Beograd (1521.). Re je o teritoriji
izmeu Drine, Save, Dunava, Porea, Stalaa, Karanovca ( Kraljeva) i Uica.
Beogradski paaluk obuhvatao je 12 nahija, ukljuujui i 6 spornih nahija koje e ustanici
u prvom ustanku pripojiti njegovoj teritoriji. Slomom ustanka 1813. ovih 6 nahija bie ponovo
otrgnute od paaluka da bi se 1833. nale u okviru kneevine Srbije donoenjem treeg hatierifa.
Re je o Krajinskoj, Crnorekoj, Parainskoj, Kruevakoj, Starovlakoj i Podrinskoj nahiji. U
Beogradskom paaluku bilo je u to vreme oko 400. 000 stanovnika (prvi delimino sauvan popis
je iz 1834.).
U tom vremenu ime Srbije nije definisano i konano utvreno. Moe se govoriti o
revolucionarnoj Srbiji. Zvanian naziv datira iz 1830. To ime (Knjaevina, tj. Kneevina Srbija)
ulazi u Ustav iz 1869. Od 1882. zvanian naziv je Kraljevina Srbija.
Put dravnog razvoja Srbije moe se podeliti na tri perioda: period borbe za formiranje
drave od 1788/1804 do 1833, period vazalne drave od 1833 do 1878 i period nezavisne drave
od 1878 do 1918.
Ne bi trebalo zanemariti ni vreme pre poetka srpske revolucije, u mnogo emu
prelomno, vreme nacionalnog buenja i raanja ideja koje e u kasnijim godinama imati znaajne
posledice. Mirom u Svitovu uavren je poslednji veliki rat izmeu Austrije i Rusije sa jedne i
Turske sa druge strane. Obema stranama bio je potreban period mira, posebno Turskoj u kojoj se
ozbiljno razmiljalo o korenitim reformama.

Obnova turske vlasti u Srbiji 1813-1815.god.

okupacija i teror

Restauracija turske vlasti u Srbiji bila je propraena zulumima,konfiskacijama

odvoenjima u ropstvo ne samo preivelih ustanika nego i ena i nejai.Dzihad je za pokorenu Srbiju
znaio dvanestodnevno stavljanje pokorenog stanovnitva van zakona,tj. na milost i nemilost turskoj

21
vojsci.U Austriju je prebeglo vie od sto dvadeset hiljada ljudi,a u Vlaku oko dvadeset hiljada ljudi.
Civilno stanovnitvo bilo je odvoeno na imanja,a ene u hareme turskih vojnih zapovednika.
Posle odlaska velikog vezira Hurid-pae i Derendli-pae,za prvog zapovednika Beogradskog
paaluka bio je naimenovan Sulejman-paa Skopljak ije je zasluge Porta veoma cenila zbog
njegovih ranijih borbi protiv srpskih ustanika uopte. Postavljen je za pau odmah nakon portinog
proglasa amnestije i poziva srpskim izbeglicama da se vrate u Beogradski paaluk,nekoliko nedelja
po obustavljanju ustanikog otpora. Nuda da se privreda ponovo pokrene,zatim da se obezbedi
radna snaga za kuluk i transport za potrebe turske vojske,diktirali su Porti da donese odluku o
zavoenju reima relativne blagosti. Pobeda Rusa nad Napoleonom,takoe, je uticala na sultana da
naredi potovanje VIII take Bukuretanskog mirovnog ugovora. Odbijanje Austrije da repatrira
stotinak ustanikih vojnih i upravnih stareina,koje je Hurid-paa po spisku traio prvih nedelja po
pokoravanju Srbije,uticalo je na Portu da pozove na predaju i one ustanike voe za koje se
zasigurno znalo da se kriju po umama i planinama u zemlji.Tako je izmeu ostalih bilo ponueno da
se predaju vojvoda Milo Obrenovi i Stanoje Glava.
Spahije su dobro primale povratnike.Turci su prihvatili da Stanoje Glava bude postavljen za kr-
serdara,glavnog uvara bezbednosti carskog druma od uprije do Beograda. Milo Obrenovi je
najpre bio postavljen za obor kneza rudnike nahije,da bi 1814.god. postao i obor knez poeke
i kragujevake nahije. Za poetak Sulejman-paa je povratio stare ustanove i poreze koji su
postojali do 1804.god.
Turska blagost nije dugo trajala.Poto je postignuta vojna bezbednost i obavljen glavni deo posla oko
repatrijacije,Sulejman-paa je poeo prvih nedelja 1814.god. sprovoditi policijski teror pod
izgovorom da trai oruje i posakrivane hajduke,a u stvari je eleo da se osveti i razrauna sa
vienijim Srbima.Naredio je da specijalni oruani odredi prokrstare kroz srpska sela.
Narodu je bio nametnut i veliki pojedinani i kolektivni kuluk za opravku beogradske tvrave. Porez
je,takoe,bio uvean,njegovo sakupljanje nadgledali su posebni paini komesari uz pratnju velikog
broja naoruanih ljudi. Posebno je surovo prikupljan nahijski prirez za izdravanje nahijskih
nefera, vojnika dobrovoljaca pod najmom, a iznosio je tri groa po poreskoj glavi. Tako je poetak
1814.god. liio na vreme janiarskih nasilja pre ustanka. Gladna godina i jaka epidemija kuge
upotpunili su spisak optih nevolja u kojima se naao srpski narod u Beogradskom paaluku.

Hadzi-Prodanova buna

Polovinom septembra 1814.god. izbila je buna u poekoj nahiji,sa sreditem u manastiru

Trnavi kod aka,kojoj se na elo stavio bivi starovlaki vojvoda Hadzi-Prodan Gligorijevi.
Buna se odmah prenela na veliki deo kragujevake i jagodinske nahije. Naroito su sela
gruanske kneine bile protiv Turaka koji su pobegli iz aka,Karanovca,i Trstenika u susedne
paaluke. Plan voa pobune bio je da se na bunu dignu i uika,starovlaka,i novopazarska nahija.
Knez Milo Obrenovi je odbio da se pridrui pobunjenicima. Sulejman-paa je poslao u aak
svog ehaju da odatle rukovodi akcijom protiv novih ustanika.U meuvremenu su bili poraeni
kod Knia,gde je dolo do oruanog sukoba, turski zapovednik Aimbeg i knez Milo. Uprkos
izvojevanoj pobedi ustanici su se ve sutradan rasturili,poto su bili uvereni da buna nije bila
dovoljno dobro organizivana, pa je tako osuena na propast. Hadzi-Prodan je sa svojom braom i
drugim voama pobune pobegao prema Savi u nameri da se prebaci u Austriju.
Slom Hadzi-Prodanove bune izazvao je novi talas turske odmazde.Pohvatano je nekoliko stotina
seljaka,meu kojima i vie kaluera,svetenika,kmetova. U Beogradu je poseeno,ili nataknuto na

22
kolac oko tri stotine ljudi,meu kojima i iguman manastira Trnave,Pajsije, a ubrzo je ubijen i Stanoje
Glava.Strah je ponovo zavladao u narodu,niko nije bio siguran za svoju glavu.
Iako je propala zbog podvojenosti meu voama,Hadzi-Prodanova buna je predstavljala uvod
u dogaaje koji e nastati u prolee 1815.god. i dovesti do drugog srpskog ustanka.

Drugi srpski ustanak 1815. godine

Srpsko-turski odnosi u Beogradskom paaluku nisu se promenili ni tokom 1815. godine.

Za beogradskog vezira nakon propasti Prvog srpskog ustanka izabran je Sulejman-paa
Skopljak, koji je zaveo pravi teror u Beogradskom paaluku. Sulejman paa je februara 1815.
godine u Beograd pozvao vei broj kuluara, sve knezove i ostale vienije Srbe. Neki od njih se
nisu odazvali pozivu jer su se plaili najgoreg. Knezovi su bili zadrani izvesno vreme u
paevom konaku. Paa je stareine obavestio o smaknuu Stanoja Glavaa. Poto je orderdio
visinu poreza koju su morali da plate, svi knezovi sem Miloa su puteni kuama. Ovaj sastanak
sa paom je kod srpskih voa izazvao stanje munine , zbog smaknua Stanoja Glavaa i
zadravanja kneza Miloa, istaknute srpske stareine iguman Avakum, Milutin Garaanin, Lazar
Mutap, Arsenije Lomo i dr, odrali su dva sastanka u selu Rudovcu i Vreocima gde su se
dogovorili da zbog turskih zuluma podignu novi ustanak.
Paa je ubrzo pustio kneza Miloa nakon to je obeao da da otkup za roblje jo iz
vremena Hadi Prodanove bune. Kad je stigao na Rudnik knez Milo je zatekao uzavrelu
situaciju i upoznao se o sastancima u Rudovcu i Vreocima. Sam Milo je organizovao nekoliko
tajnih sastanaka sa istaknutim predstavnicima Srba. Tada je dogovoreno da se ustanak podigne
na narodnom saboru u Takovu na Cvatima. Sa Miloevima planovima bili su upoznati svi
vieniji Srbi. Ali uoi Cvati Arsenije Loma je rasterao haralije, dok je jedan turski sakuplja
poreza ubijen u selu Konjui.
Na narodnom saboru u Takovu 1815. godine knez Milo je pred narodom objavio
podizanje ustanka portiv Turaka. To je izazvalo veliko oduevljenje meu narodom. Za vou
ustanka izbran je Milo. Plan ustanika bio je da ovladaju centralnim delovima paaluka, da
osvoje centre nahija i da opkole truske garnizone po tvravama. Centar ustanka inila bi
kragujevaka, rudnika i aanska nahija. Milo je ostao na Rudniku gde je rukovodio
ustankom, dok je Lazara Mutapa poslao na aak, a Milutina Garaanina na planinu
Kljetevicu, da onemoguava Tirke iz Beograda.
Turci su uspeli da odbiju srpski napad na aak, nakon ega su se ustanici utvrdili na
Ljubiu. Tada je Sulejman-paa poslao svog ehaja Imir pau sa preko 5000 ljudi na aak
kako bi oslabio taj pritisak. Ova turska vojska je trebala da pree preko Rudnika. Milo nije
eleo da direktno napadne ovu vojsku, ve se ograniio na pozadinske udare. Imir paa je
nakon pobeda na Rudovcu i Liparu, preao Rudnik i dospeo do aka. Tada su poele borbe
za Ljubi, najznamenitije bitke u Drugom srpskom ustanku, koja je trajala 40 dana.
U meuvremenu Milo je deo vojske poslao na Valjevo i Pale, a deo na Karanovac.
Ustanici su osvajanjem Karanovca trebali da spree dotur pomoi turskoj vojsci u aku iz
novopazarskog sandaka.
Ubrzo je dolo do bitke na Druetiima, gde je Drini razbio valjevske turke, dok je
Milo izvojevao pobedu na Paleu. Nakon ovih pobeda na ustanak su se podigla beogradska i
valjevska nahija. Veza izmeu Beograda i apca je bila prekinuta.

23
 U borbama na Ljubiu Srbi su trpeli poraze. Ali tada je dolo do pogibije Imir-
pae, nakon ega su se Turci razbeali, a Srbi osvojili 24. maja aak. U meuvremenu ustanici
osvajaju tokom maja Valjevo i Pale.
U poarevakoj nahiji ustanak je podigao Pavle Cuki, a u bitkama kod Poarevca koje
je vpdio lino Milo Srbi su imali dosta uspeha. Ubrzo je bila osloboena cela poarevaka,
uprijska i jagodinska nahija i grad Pore.
Stojan upi je podigao na ustanak celu abaku nahiju.
U beogradskoj i smederevskoj nahiji Turci su bili potueni kod Grocke i Vine, nakon
ega su morali da se povuku u beogradsku i smederevsku tvravu.
Pokuaj bosanskog vezira Hurid pae da preko abake nahije dospe u Beograd je
porpala nakon bitke na Dublju 14. jula 1815. Time je za kratko vreme osloboen ceo
Beogradski paaluk sem gradova Beograda, apca, Uica, Sokola i Smedereva.

Drugi srpski ustanak je imao odjeka i van granica Beogradskog paaluka. U Srbiju se
vraao veliki broj emigranata iz Prvog srpskog ustanka, meu kojima je bio i Karaore. Knez
Milo preko prote Mateje Nenadovia odrava kontakte sa Bekim dvorom, ruskim carem
Aleksandrom i austrijskim carem Francom. Od njih je uzalud traio pomo. Ustanicima su
savetovali da vode sa Portom pregovore oko mira. Knez Milo i srpski utanici su stalno tvrdili
da je ustanak podignut protiv Sulejmana-pae Skopljaka i da nije bio uperen protiv
sultanove vlasti. Kao dokaz za tu tvrdnju stoji injenica da ustanak nije obuhvatio teritorije van
Beogradskog paaluka, kao i human postupak prema muslimanskim i turskim stanovnitvom i
zarobljenicima.
Da bi smirila ustanak Porta je naloila rumelijskom valiji Marali Ali-pai i
bosanskom valiji Hurid-pai da povedu pregovore sa srpskim ustanicima. Knez Milo je
otpoeo pregovore sa Hurid-paom. On je imao dosta vrst stav i bio je manje naklonjeniji
prema Srbima nego Maralija. Nakon pregovora sa Miloem u svom logoru, Hurid-paa je izdao
bujuruldiju kojim je od ustanika zahtevao predaju oruja u zamenu za amnestiju. Druga srpska
delegacija je u Miloevo ime pregovarala sa Maralijom. Na kraju Maralija je odustao od
zahteva da se ustanici razoruaju u zamenu za izjavu pokornosti sultanu, obustavu ratovanja i
porputanje jednog odeljenja njegove vojske koja je trebala da se uputi u Beograd. Maralija se
obavezao da e obezbediti pratnju za srpsku deputaciju koja bi bila upuena u Carigrad na Portu
gde je trebala da uputi svoje zahteve. Maralija je kao garant ovog usmenog dogovora ostao u
upriji, dok je turska vojska proputena za Beograd, a u Carigrad poslata srpska deputacija.
Nakon toga knez Milo je otpoeo direktne pregovore sa Maralijom. On je izneo
optube protiv Sulejman-pae Skopljaka i izjavio da narod eli da ivi u miru sa Turcima. Od
Maralije je traio privilegije na osnovu Ikovog mira iz 1806. godine. Maralija je odluku od
buduem statusu Srba u Beogradskom paaluku prepustio Porti. Zbog toga su u Carigrad
poslate dve srpske deputacije. Usmenim dogovorom izmeu Maralije i Miloa bilo je
predvieno:
1. da Srbi sakupljaju porez bez turskog meanja;
2. da u nahijskim mestima uz turskog muselima bude po jedan knez koji bi sudio Srbima.
3. da spahije dobiju samo to im pripada po zakonu (beratu) ;
4. da se u Beogradu uspostavi Narodna kancelarija za srpske unutranje stvari, sastavljene
od 12 knezova predstavnika svih 12 nahija;
5. Maralija je priznao Miloa za glavnog meu srpskim knezovima;
6. ukinuti su itluci;

24
 7. dozvoljen je povratak izbeglicama iz Austrije.
Druga srpska deputacija je pred Portom iznela optube protiv Sulejman-pae
Skopljaka i traila da se za beogradskog vezira imenuje Maralija. Deputacija je takoe
uputila nekoliko zahteva: 1. da vezir u Beogradu dri vosjku od ljudi koji ranije nisu iveli u
paaluku; 2. slobodu veroispovesti, prosvete i sloboda noenja oruja; 3. zabranu Turcima da
ive po selima i palankama, i dozvola knezovima da sude Srbima; 4. zabranu svim Turcima sem
trgovcima i glasnicima Porte i vezira da ulaze u Srbiju; 5. sloboda trgovine Srbima na teritoriji
itavog Osmanskog carstva i sa stranim dravama; 6. zabrana spahijama da ive meu narodom;
7. pravo vrhovnog kneza da sa vezirom bira knezove za nahije; 8. naslednost poloaja vrhovnog
kneza; 9. pravo nahijski knezova da sami prikupljaju porez kojeg bi tri oveka (Srbi i Turci)
odnelu u Carigrad; 10 odreuje se danak od 800 hiljada groa prema fermanu iz 1806. godine.
Sprazum izmeu Miloa i Maralije bio je legalizovan sa osam fermana koje je
izdala Porta 1816. godine. Tim fermanima: 1. znaajno je smanjen hara; 2. proglaena je opta
amnestija; 3. spahije su uzimale desetak po beratu; 4. porez se plaao dva puta godinje o
urevdanu i Mitrovdanu; 5. turske vojne posade bez janiara borave samo u tvravama; 6. po
gradovima uz muselima stoji po jedan srpski knez koji sudi Srbima; 7. u Beogradu se osniva
Narodna kancelarija sastavljena od nahijskih predstavnika; 8. srpskim trgovcima se dozvoljava
trgovina na teritoriji itavog Osmanskog carstva. Najznaajnija odredba ovih fermana je bilo
smanjenje haraa sa 13 na 3 groa. Porta ovim fermanima nije prihvatila dva osnovna
zahteva ustanika titula naslednog kneevskog dostojanstva i plaanja poreza odeskom
(paualno). Zbog toga se Milo u narednom periodu okrenuo Rusiji traei od nje diplomatsku
podrku radi dobijanja naslednog kneevskog dostojanstva. Srbi su nevoljno prihvatili fermane,
jer nisu dobili potpunu autonomiju. Na ovim fermanima zasnivala se poluautonomija Srba u
Beogradskom paaluku. Sulejman-painu strahovladu, zamenio je reim Marali Ali-pae.
Turci su bili odstranjeni iz narodne sredine, a veze naroda sa Turcima su odravali srpski organi
po kneinama i Narodna kancelarija u Beogradu.

Miloeva uprava u Srbiji i bune srpskih stareina

Nakon zavretka Drugog srpskog ustanka knez Milo i Narodna kancelarija su se susreli
sa tekoama u reavanju unutranjih problema. Nardona kancelarija je otpoela sa radom odmah
nakon sporazuma Miloa i Maralije. Ona se sastojala od 12 predstvanika nahija Beogradskog
paaluka. Narodna kancelarija je trebala da predstavlja vrhovni organ srpske poluautonomije.
Meutima on je ubrzo dosta izgubila na autoritetu zbog unutranjeg sukoba izmeu svojih
lanova.
Postojala je jedna koncepcija ureenja Srbije. Ona se zalagala za podelu Srbije izmeu
4 istaknutih Srba kneza Miloa, Petra Molera, Pavla Cukia i prote Mateje Nenadovia. Time se
izbegava mogunost da Srbijom vlada jedna linost kao u vreme Prvog srpskog ustanka. Knez
Milo je ovu ideju preutno prihvatio, ali je ve 1816. godine doao u sukob sa Petrom Molerom
zbog elje da se nametne kao vrhovni voa Srba. Taj sukob se preneo i na pain konak. Turci su
to iskoristili kako bi se umeali u unutranje odnose Srba. Moler ja na urevdanskoj skuptini
optuen za proneveru prilikom sakupljanja poreza. Maralija je prihvatio elju veine srpskih
poslanika i zadavio Molera na kalamegdanskoj tvravi. Ubrzo potom knez Milo je pod svoju
kontrolu stavio Narodnu kancelariju.
Ali Miloeva vlast nije jo bila apsolutistika zbog veoma mone emigracije koje
predvodi Karaore. Milo je izazvao nepopularnost u narodu zbog velikih poreskih, naturalnih i

25
novanih obaveza prema Porti. Te obaveze su pale na plea srpskog stanovnitva. Milo je je
takoe nezadovoljstvo izazvao uprvanim organima koji su Miloevu politiku sprovodili surovo
sa elementima bezakonja. Tu su jo kuluci za potrebe turske drave ali i na Miloevim imanjima,
kao ogranienje u trgovini. Zbog ovih stvari Milo se susreo sa otporom meu stanovnitvom
naroito seljacime. Ali otpor Milou su pruali i istaknute srpske stareine. Kao posledica toga
javlja se veliki borj buna srpskih stareina uperenih protiv Miloevog apsolutistikog
reima.
Ve 1817. godine knez Sima Markovi je organizovao bunu koja je zahvatila 6 nahija
severozapadnog dela paaluka. Simu Markovia podrao je i uveni ustanik Pavle Cuki. Milo
je imao podrku Turaka i Maralije zbog ega je pobunu brzo uguio. Maralija je pogubio
Simu Markovia, a Milo Pavla Cukia. Tako je Milo vremenom uklanjao sve svoje politike
protivnike koji bi mu se suprostavili u izgradnji apsolutizma. Kao posledica bune Sime
Markovia, knez Milo je uveo nekoliko novina, da bi jo vie uvrstio svoju vlast. Smenio je
dotadanje knezove kneina, i na njihovo mesto postavio svoje ljude. Pored toga oduzeo je
Narodnoj kancelariji sve njene nadlenosti i prisvojio ih sebi.
U Srbiju se 1817. godine vratio Karaore. Posle propasti Prvog srpskog ustanka
Karaore je pristupio grkoj organizaciji Heteriji. Ona se zalagala za optebalkanski ustanak
protiv turske vlasti u kojem bi zajedniki uestvovali Srbi, Bugari i Grci. Kao posledica tog
ustanka trebalo je restaurisati nekadanje Vizantinsko carstvo. Poto je porpala inicijativa
heterista da za svoj plan pridobiju kneza Miloa, oni su u Srbiju poslali Karaora, koji je trebao
da podigne ustanak u Srbiji. Stoga je Karaore tajno preao u smederevsku nahiju i stupio u
kontakt sa Miloem traei razgovor oko predstojeih akcija. Tu Karaorevu inicijativu odbio je
knez Milo, koji je ubrzo potom naredio da se Karaore ubije. Nakon to je Karaore ubijen
na spavanju, Milo je njegovu glavu poslao u Beograd i Carigrad. Karaoreva smrt je snano
odjeknula i Beogradskom paaluku i van njega. Mnogi su optuivali kneza Miloa za njegovu
smrt. Milo se pravdao od tih optubi, smatrajui da je dravni interes i teko steen mir sa
Turcima iznad svega. Zabog toga je Mitrovska skuptina 1817. godine proglasila kneza Miloa
za naslednog kneza Srbije. Nova srpska deputacija koja je traila povlastice na osnovu Ikovog
mira, je naila na odbijanje u Porti.
Nova buna izbila je 1821. godine. Nju su podigli knezovi Stevan Dobrnjac i Marko
Todorovi Abdul. Ustanak se proirio na uprijsku i poarevaku nahiju. I ona je imala
karakter otpora prema Miloevim tenjama za apsolutistikom vladavinom. Buna je brzo
uguena Abdula je ubijen, a Dobrnjac je pobegao u Leskovac.
Svakako najmasovnija buna protv Miloeve vladavine, bila je akova buna iz
januara 1825. godine. Nju je podigao Miloje Popvi ak zbog zuluma kneinskih knezova.
Buna je izbila u Jasenici i proirila se delimino na smederevsku, kragujevaku, poarevaku i
beogradsku (SKPb:) nahiju. U pobuni uestvovao je veliki broj seljaka. Ustanici su osvojili
Poarevac gde su spalili konak Miloevog brata Jovana. Ustanici su na Topoli izneli svoj
program reformi u kojem su zahtevali promenu drutvenog i ekonomskog poloaja naroda,
liberalizovanje trgovine, ukidanje neposrednih poreza, smanjenje novanih poreza i kuluka.
Milo je uspeo obeanjima da pokoleba voe ustanika, nakon ega se surovo obraunao sa ostali
ustancima, naroito sa seljacima. Popovi je na prevaru ubijen.
Nakon akove bune Milo je izvrio blage promene, kako bi smanjio nezadovoljstvo
stanovnitva prema njegovom reimu. Naredio je organima vlasti da ispitaju uzroke ove masovne
pobune. Smenio je neke lokalne stareine, smanjio porez, ukinuo batine, izbegavao je tajna

26
ubistva, paljivo je razmatrao albe stanovnitva. Ove reforme su bile umerene i nisu mogle
znaajno da zadovolje i smire srpsko stanovnitvo.
Tako je godinu dana 1826. nakon akove izbila arapieva buna. Nju je predvodio
ore arapi, sinovac vojvode Vase arapia iz Prvog srpskog ustanka. Cilj njegove bune je
ruenje reima kneza Miloa i povratak iz emigracije voa iz Prvog srpskog ustanka. U
buni je uestvovao veliki broj zanatlija i trgovaca iz Beograda, kao i seljaci iz okoline Beograda.
Buna je rano otkrivena, tako da nije ni stigla da se razvije. Voe ustanka su se sklonile na Avalu
gde su zarobljeni i pogubljeni. Knez Milo je uspeo da sauva svoju vlast. Bune srpskih
stareina nisu uspele jer je Milo veto koristio pomo i podrku Turaka.

Meunarodni ugovori i hatierifi

VIII taka Bukuretskog mira 1812. godina

Bukuretanskim mirom 1812. godine zavren je rat izmeu Rusije i Turske voen izmeu
1809-1812. godine. Rusija je bila primorana da pod hitno potpie mir sa Turskom jer joj je pretila
invazija od Napoleonove vojske. Ovim mirom Rusija se odrekla velikog broja svojih zahteva,
meu kojima su oni koji su se odnosili na Srbiju. Rusi su prihvatili da rusko-turska granica ide
rekom Prut, a da se Vlaka i Moldavija vrate Turskoj uz autonomiju. VIII taka Bukuretanskog
mira je bila vezana za Srbiju. Srbija je postala privilegovana oblast Osmanskog carstva, a
hrianska raja je dobila status pravne linosti. Autonomija za Srbiju nije bila precizno odreena.
Ona garantuje bezbednost Srbima i proglaava optu amnestiju za sve uesnike ustanka, ali je
omoguavala povratak Turcima u gradove sa orujem uz ruenje novopodignutih objekata i
utvrenja.
Autonomija Srbije nije jasno odreena. Ona je dobila povlastice poput Arhipelakih
ostrva i nekih drugih krajeva Turske. Osmom takom je bilo predvieno da se Srbima prepusti
briga o unutranjoj upravi zemlje, od kojih je precizirano samo umereni porez koji e sami
neposredno isplaivati. Na kraju Rusija je obavezala Portu da e odredbe ovog mira Turska
sprovoditi u dogovoru sa srpskim narodom. Bukuretanski mir je bio prvi meunarodno-pravni
akt, kojim su Srbi i Srbija uvedeni u meunarodno pravo.

Akermanska konvencija 1826. godina

Knez Milo je nakon 1815. godine uspeo da izvri dve veoma bitne stvari da
likvidira tursku upravu u unutranjosti zemlje i da znaajno smanji poreze. Milo je uspeo
da uzme u zakup carske spahiluke, carski hara i carinu. Turci vie nisu imali pravo da oteraju
srpskog seljaka sa svoje zemlje. Vie se nisu sporvodili turski zulumi, i razne druge zloupotrebe.
U Srbiju se doseljava veliki broj emigranata.

27
 Da bi izdejstvovao ono to je dobio hatierifom iz 1833. godine, knez Milo je u Carigrad
poslao ukupno sedam deputacija. Za razliku od prve i druge deputacije, trea i etvrta nisu imale
veeg uspeha. Porta je odbila da se danak plae odsekom ili paualno, i da se samouprava proiri
na granice iz 1813. godine. Usledila je reakcija Porte koja je elela da smakne Miloa, dok su
spahije poeleda izazivaju incidente po selima. Zbog toga je Mil 1821. godine poslao petu
deputaciju u Carigrad. Ali ni ona se nije proslavila jer je tada dolo do pobune Heterista u
Vlakoj, a u Grkoj je dolo do ustanka. Srpska deputacija je bila privremeno zatvorena u Niu.
Milo je odravao kontakte sa Heteristima, za ta je doznala i Porta. Ali on je odbio da uvue
Srbiju u ovaj ustanak.
U meuvremenu Grki ustanak je zapao u krizu. Njegovu popast su spreile velike
evropske sile. Milo nije bio zadovoljan sa 8 fermana, jer nije dobio titulu naslednog kneza. Da
bi izedejstvovao ovu odluku on se vezao za Rusiju od koje je traio pomo i podrku. Preko
prote Mateje Nenadovia odravao je prepisku sa ruskim carem. Grki ustanak i direktna
intervencija Rusije, je dala priliku Milou da utie na Rusiju da Turska Srbiji konano izda
autonomiju. Godine 1826. Rusija je uputila ultimatum Turskoj. Kao posledica tog ultimatuma
izdana je zajednika rusko-turska konvencija. Ona je bila poznata pod nazivom Akermanska
konvencija. Peta taka ove konvecnije je regulisalo pitanje Srbije. Petom takom Akermasnke
konvencije Turska se obavezala da e u roku od 18 meseci zajedno sa srpskom deputacijom
dati privilegije na osnovu VIII lana Bukuretanskog mira. Te privilegije e biti regulisane
posebnim hatierifom, a ruski car je morao biti izveten o tim privilegijama putem berata.
Srpski zahtevi su uli u sastva Odvojenog akta, koji je bio deo Akermanske konvencije. Tim
aktom Srbi zahtevaju slobodu vere, izbor stareina, nezavisnost unutranje uprave, povratak 6
nahija, sloboda trgovine da trgovci sa srpskim pasoem mogu da trguju irom Osmanskog
carstva, zabrana muslimanima da se nastanjuju u Srbiji, slobodno podizanje kola, bolnica,
tamparija i dr. Od svih zahteva Rusi su odustali samo od zahteva kneza Miloa da mu se dodeli
zvanje naslednog kneza.
U meuvremenu se nastavio grki ustanak. Francuska i Rusija su Londonskim ugovorom
iz 1827. godine zahtevala da se Grkoj garantuje autonomija pod turskim suverenitetom. Porta je
ovaj zahtev odbila, nakon ega je usledila intervencija i Navarinska bitka. Za to vreme Porta je
izdejstvovala od kneza Miloa da se izjavi vernost i pokornost Porti, a turske trupe su ule u
Srbiju. Ovim dodvoravanjem Porti, Milo je eleo da od nje izdejstvuje dobijanje naslednog
kneevskog zvanja. Rusija je 1828. godine objavila rat Turskoj. Rusija je od Miloa zahtevala da
odri mir u zemlji i da ne ulazi u rat. Londonski protokolom je Grkoj priznata nezavisnost 1829.
godine. Iste godine zavren je rusko-turski rat Jedrenskim mirom. esta taka Jedrenskog mira se
odnosi na Srbiju. Turska je bila obavezna da ispuni odredbe Opteg akta i V take
Akermanske konvencija, a to je bilo da se Srbiji hatierifom dodeli autonomija i da se
Srbiji vrati est nahija. Akermasnskom konvencijom i Jedrenskim mirom se konano
sprovode odluke VIII take Bukuretanskog mira.

Hatierifi

Sultan je potujui odredbe Jedrenskom mira izdao Srbima prvi Hatierif 1829.
godine. Iz poetka srpska esta deputacija je odbila da primi taj hatierif, jer nisu bila regulisana
pitanja 6 nahija i plaanje poreza odsekom. Na kraju Milo je pak primio hatierif koji je
proitan u Beogradu u vezirovom Divanu uz prisustvo Srba. Sprovoenje ovog hatierifa je bilo

28
povereno beogradskom veziru. Takoe hatierif je proitan na Narodnoj skuptini u Kragujevcu
1830. godine. Ovaj prvi hatierif iz 1829. godine nije doneo nita novo, vee je ponavljao
odredbe VIII take Bukuretanskog mira, V take Akermanske konvencije i VI take Jedrenskog
mira.
Drugi Hatierif je izdan 1830. godine. U njemu se proklamuju prava i povlastice
srpskog naroda na teritoriji koji su bili zahvaena Prvim srpskim ustankom. U prvu grupu
odredbi spadaju one koje se odnose na poloaj Srbije prema Turskom carstvu. Srbija se smatra
sastavnim delom carstva. Sem starih utvrenja Beograda, apca, Smedereva, Kladova, Uica i
Sokola, sva ostala utvrenja se razaraju. Srbiji se vraaju 6 otrgnutih nahija, nakon izvetaja
zajednike rusko-turske komisije. Ona treba da utvrdi granice. Srbija mora da plaa
paualni tribut (za kojeg su vezana hara, svi danci ukljuujui prihode sa turskih feudalnih
dobara i carinski prihodi). Porta se obavezala da nee traiti vie od onoga to se odsekom
orderdi (odsek-paualni porez). Turci imaju prava da prodaju svoju zemlju u roku od godinu
dana. Turcima i svim muslimanima se zabranjuje da ive u Srbiji, sem u granizonima po
utvrenjima.
Druga grupa odredbi se odnosi na samoupravna prava Srba u Kneevini.
Porta se obavezala da se nee meati u unutranju upravu.
Srbima je priznata sloboda veroispovesti sa pravom da sami biraju mitropolita i
episkope koje e postavljati carigradski patrijarh. Tu se takoe daje pravo upotrebe zvona na
crkvama.
Milo Obrenovi je dobio zvanje kneza sa naslednim pravima, koje treba da se blie
odredi posebnim Beratom. U sluaju upranjenja prestola ili izumiranja dinastije Porta ima
pravo da imenuje novog kneza i da mu izda Berat.
Unutranja uprava je bila poverena knezu Milou, koju on izvrava zajedno sa
Savetom. Knez Milo ima zakonodavnu, a knez i savet stareina izvrnu vlast. Deoba vlasti
izmeu Saveta i kneza nije jasno razgraniena, to e biti osnov buduim sukoba. lanovi saveta
su doivotni, mogu ih smeniti sudovi u sluaju tekih krenja prava. lanove Saveta postavlja i
razreava knez.
Turci su u potpunosti odstranjeni iz pravosua, koje pod kontrolom Srba. Knez ima
pravo da dri vojsku radi odravanja reda i poretka u zemlji.
Pored vojske Srbija ima pravo da osniva i druge ustanove poput kola, bolnica,
tamparija, potu i dr. Srpski trgovci imaju pravo trgovine na teritoriji itavog Osmanskog
carstva uz srpski paso i teskeru od turskih vlasti.
Ni jedan Turin ne moe na silu da primora Srbina da radi za njega.
Srbi imaju pravo da dre svog diplomatskog predstavnika (agenta, kapuehaja) u
Carigradu, koji e zastupati srpske interese na Porti.
Kao i prvi i ovaj drugi hatierif je bio upuen beogradskom veziru. Srbi su ovim
hatierifima postigli sve svoje zahteve sem pripajanje 6 nahija i plaanje poreza odsekom.
U hatierifu se uopte nije pominjala Narodna skuptina.
Uz Hatierif 1830. godine iao je i Berat izdat na ime kneza Miloa Obrenovia.
Time Beratom sultan knezu Milou dodeljuje nasledno kneevsko dostojanstvo po principu
primogeniture. U sluaju upranjenja prestola Porta postavlja novog naslednika i izdaje mu
novi berat. Beratom je sultan prepustio svu upravu knezu, dok je Hatierifom bilo predvienoda
knez deli vlast sa Savetom. Berat je bio izuzetno znaajan ne samo za kneza Miloa ve za itavu
Srbiju. Tim beratom Milo dobija kneevsko nasledno dostojanstvo. U Osmanskom carstvu po
tradiciji nasledno dostojanstvo su imali sultani Osmanske dinastije. Kasnije su to dostojanstvo

29
dobili upravnici Tunisa i Egipta. To nisu imali vladari Vlake i Moldavije. Nasledno dostojanstvo
nije bilo predvieni ni mirom u Bukuretom niti docnijim meunarodnim ugovorima. Beratom
Milo je bio priznat za kneza, ali i za naslednog kneza. Srbija postaje nasledna kneevina pod
sultanovim suverenitetom.
Hatierif i Berat su bili proitani na Skuptini na Tamajdanu 1830. godine uz
prisustvo beogradskog vezira. Nakon Sabora uz zvuke zvona i topova Milo se uputio u pravcu
Saborne crkve gde je miropomazan za kneza vladara od strane mitropolita.
Srbija je Hatierifom dobila slobodu veroispovesti. Autonomija srpske crkve je zavisila
od Vaseljenske patrijarije. Ona je posvetila beogradskog mitropolita, a potom je potpisan
Konkordat 1832. godine (Topos carigradskog patrijarha). Time je Srbija dobila crkvenu
autonomiju. Konkordatom bilo je predvieno da mitropolite i episkope bira knez i narod bez
meanja Patrijarije. Ona je imala pravo postavljanja mitropolita, bez obaveznog njihovog
odlaska u Carigrad. Srpska crkva je morala Patrijariji da plaa godinji porez.
Nakon dobijanja Hata iz 1830. u Srbiji su se pojavila velika oekivanja. Meutim, stvari
su ile tee nego to su se neki nadali. Milo je bio despotska narav i u rovitosti autonomije iz
1830. nalazio je rezlog za nepopustljivost u unutranjoj politici. Postavio je nekoliko prioriteta:
1) iseljavanje Turaka
2) reguliisanje bivih dr. i spah. poseda i ozakonjenje seljakog priv. poseda
3) obeleavanje srpsko-turske granice i dobijanje est nahija
4) reenje statusa graana Srbije u Osmanskom carstvu
5) reenje odnosa Vaseljenske patrijarije i crkve u Srbiji
Sva ova pitanja Milo je koristio kako bi odugovlaio sa unutr. reformama, pre svega sa
uspostavljanjem Saveta.
Iseljavanje Turaka nije ilo lako. (Mali Zvornik i Sakar).
Povraaj 6 nahija su trebali da se izvre nakon izvetaja zajednike rusko-turske
komisije, koja je takoe trebala da odredi granice. Do treeg Hatierifa je dolo 1833. godine.
Tada je Porta bila u dosta tekoj situaciji zbog pobuna skadarskog pae Mahumd Buatlije,
bosanskih kapetana predvoenih Husein kapetanom Gradaeviem i egipatskim vladarem
Mehmed-Alijom. Knez Milo je uspeo da vetim manevrisanjem dobija naklonost Porte. On je
pruio pomo u guenju albanske i bosanske pobune. Koristei se prvom egipatskom krizom
knez Milo je podstakao srpsko stanovnitvo da podignu ustanak u 6 otrgnuih nahija. U
meuvremenu izmeu Rusije i Turske sklopljen je sporazum u Unkjar-Iskelesiju, kojim je
Turska dola pod protektorat Rusije. U takvoj situaciji, sultan je Srbima izdao trei Hatierif
1833. godine. Taj hatierif je za razliku od prva dva bio naslovljen na kneza Miloa. On je
predvideo vraanje 6 nahija Srbiji. Srbiji su vraeni Krajina, Svrljig, Kruevac, Parain, deo
Starog Vlaha i Novog Pazara. Turska se ponovo obavezala da se nee meati u unutranju
upravu Srbije. Hetierifom je odreena visina godienjeg tributa, koju je Srbija morala da plaa
dva put godienj o urevdanu i Mitrovdanu. Za Srbiju godinji tribut nije bilo vee
optereenje i ono je trebalo samo formalno da pokae suverenitet Osmanskog carstva nad
Srbijom. Ovaj Hatierif je omoguila ukidanje feudalizma u Srbiji, to je zvanino proglaeno
na Spasovskoj skuptini u Kragujevcu 1834. godine. Milo se vrlo predano posvetio utvrivanju
granica Kneevine.
Rok za iseljenje Turaka iz Srbije, je drugim hatierifom pomeren sa godinu dana na pet
godina. Nakon isteka roka oni su bili obavezni da napuste zemlju i odu u utvrenja gde se nalaze
turski garnizoni. Treim Hatierifom regulisani su odnosi u beogradskoj varoi. I Srbima i
Turcima je bilo dozvoljeno da ive u Beogradu i da se slobodno bave trgovinom. U varo je bilo

30
zabranjeno unoenje oruja. Baogradska carinarnica je pripala Srbima. Turci su neposredno
potinjeni beogradskom veziru a Srbi knezu Milou. Zabranjen je prebeg hrianskog
stanovnitva iz ostalih delova cartsva u Kneevinu Srbiju.
Bavio se poveanjem prihoda Kneevine i vodio rauna o svim detaljima. Pitanje
carinarnice u Niu: da se prenese u Aleksinac i da prihode kontrolie Srbija.
Vojska;
Prosveta i obrazovanje: nove kole, Knjaeska topografija 1831; Srpske novine 1834;
Dositejeva knjiga je prva tampana u Srbiji;
Srbija je ovim Hatierifima postala vazalno-tributarna drava, koja u okviru svojih
granica ima nezavisnu unutranju upravu. Srbija je plaala godinji tribut beogradskom veziru
sve do 1867. godine kada u Beogradu vie nije bilo vezira. Od tada Srbija je tribut plaala
direktno u Carigrad. Srbija je prestala da plaa tribut kad je stekla nezavisnost 1878. godine.

Ali praktina primena ovih hatierifa je bila mnogo tea. To se pre svega odnosi na
iseljavanje muslimanskog i turskog stanovnitva. To iseljavanje nije teklo na jednostavan i miran
nain. esto je muslimansko stanovnitvo prualo otpore zbog ega je dolazili do sukoba sa
srpskom vlau. Do ukidanja spahiluka je dolo nakon to je Milo izvrio paualno obeteenje.
Milo je na Spasovskoj skuptini u Kragujevcu 1834. godine, proglasio da su seljake batine
slobodne i neprikosnovene. Na osnovu toga ukinute su sve dotadanje feudalne obaveze kao to
su desetak i drugi porezi. Time je u Srbiji definitivo ukinut feudalizam. U Srbiji su 1834. godine
pokuana po prvi put da se osnuju ministarstva, tzv popeitelji. Postojala su 5 popeiteljstva za
pravosue, untranja, spoljnja, vojna i finansijska dela.
U administrativnom pogledu Srbija je bila podeljena 5 velikih serdarstava: podunavsko,
mavansko, rako, rasinsko i timoko. Serdarstva nisu bila dugog veka. 1835. uvode se velike
komande.
Ukida se naziv nahija i uvode se okruja.
Od 1830. kneine se nazivaju kapetanije, a od 1834. srezovi.

Miletina buna i Sretenjski ustav 1835. godine

Miletina buna je izbila januara 1835. godine u Kruevcu i Jagodini, da bi se potom

proirila na uprijsku, jagodinsku i kragujevaku nahiju. Tu bunu su predvodili veliki rasinski
serdar Mileta Radojkovi, Milisav Zdravkovi Resavac, Avram Petronijevi i dr, dok su sa
bunom bili upoznati kneginja Ljubica i Miloev brat Jevrem Obrenovi. Mileta je sa seljacima
uao u srpsku prestonicu Kragujevac. Toma Vui Perii je branio Miloev konak. Usledili su
pregovori izmeu Milete i Vuia u zgradi Narodnog suda. Dolo je do sporazuma kojim je
predvieno da se seljaci vrate svojim kuama i da se proglasi amnestija za sve uesnike bune.
Takoe je bilo predvieno da se o Sretenju sazove Narodna skuptina u Kragujevcu u kojem bi
se raspravljalo o daljoj organizaciji Srbije, donoenju ustava, regulisanju poreza, kuluka i dr.
Poto se Milo sloio sa ovim sporazumom ustanici su se razili. Kao neposredna posledica
Miletine bune bila je sazvana Narodna skuptina i donet je tzv. Sretenski ustav.
Sretenjski ustav je donet na Narodnoj skuptini u Kragujevci 1835. godine. Taj ustav je
napisao Dimitrije Davidovi po ugledu na ustave vajcarske i Belgije. Ustav proklamuje podelu
vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast. Zakonodavnu vlast dele knez i Savet u koje ulaze

31
ministri. Zakonodavnu inicijativu imaju knez i ministri, dok zakone donosi knez i Savet. Knez
ima pravo apsolutnog veta. Knez je neprikosnovena linost koji imenuje sve predstavnike vlasti i
inovike, daje pomilovanja i odlija. Kneevsko zvanje je nasledno. Savet se sastoji od vie
ministara pravde, unutranjih i spoljnih poslova, vojske, prosvete i finansija. Predsednika,
lanove i ministre saveta postavlja i smenjuje knez.
Narodna skuptina broji 100 lanova i saziva se jedanput, o urevdan, ili vie puta
godinje. Skuptinu saziva i rasputa knez. Budet i razrezivanje poreza je bilo u iskljuivoj
nadlenosti skuptine. Ona ima pravo zakonodavne inicijative, ali to nije bilo jasno odereno.
Skupina ima ustavotvronu vlast. Jedino ona ima pravo da donosi, ukine ili menja ustav.
Sudska vlast je bila nezavisna od izvrne. Postoji trostepeno sudstvo: Okruni, Veliki ili
Apelacioni sud i odeljenje Saveta. Suenje treba da se odvija prema graanskom i krivinom
zakoniku, koji je trebalo tek da se donese.
Jedno poglavlje ustava se odnosi na graanska prava koji su slini pravima iz zapadno-
liberalnih demokratija. Ustav je proklamovao jednakost svih graana pred zakonom i sudovima,
neprikosnovenost privatne svojine, ukidanje kuluka, sloboda veroispovesti. U Sretenski ustav su
ugraeni Hatierif i Berat iz 1830. godine. Znaaj Sretenskog ustava je bio u tome to je jednom
narodnom bunom ograniio vlast kneza i uspostavio graanska prava u zemlji.
Austrija, Rusija i Turska su protestovale zbog donoenja Sretenskog ustava, koga je
branio knez Milo smatrajui da je to unutranje pitanje Srbije. Ali je pod pritiskom velikih sila
Milo morao da ga dve nedelje nakon njegovog donoenja ukine. Milo se obavezao da e doneti
drugi ustav. On je zaista obrazovao komisiju, ali je na sve naine odugovlaio rad na ovom poslu
zbog ega je doao u sukob sa veinom narodnih stareina.

Srbija u Miloevo vreme

Poresko pitanje je bilo osnov sukoba na relaciji knez seljatvo. Osnovni razlog sukoba
bio je visoka stopa novanih davanja i velike oskudice u novcu to je uticalo na pogoranje
poloaja srpskih seljaka. Stanovnitvo je takoe bilo nezadovoljno policijskom metodom
upravljanja dravom, nepostojanjem pisanih zakona, zavisnost sudova od izvrne vlasti. To
veliko socijalno i ekonomsko nezadovoljstvo seljaka veto su koristili ustavobranitelji u svojoj
politikoj borbi protiv kneza Miloa. Ustavobranitelji su obeavali, nakon to bi doli na vlast da
e da umanje poreze. Takoe su obeavali slobodno trite i ukidanje administrativnih
ogranienja u trgovini. Ipak ustavobranitelji nisu na svoju stranu uspeli da privuku veliki broj
seljaka u svojoj opzicionarnoj delatnosti protiv kneza Miloa. Taj pokret je uspeo za sebe da vee
samo stareine, inovnike i imunije seoske i varoke gazde. Stoga je ustavobraniteljski pokret
bio politiki pokret bez snane socijalne baze. On se vie zalagao za smanjenje kneeve vlasti i
deobu vlasti sa njim. Milo se branio da je Sretenskim ustavom eleo da ogranii svoju vlast i
da uspostavi instituciju Narodne skuptine. Ukazivao je na gramzivost narodnih stareina i
optuivao je ustavobranitelje da ele da u Srbiji uspostave oligarhiju.
Od 1835-1838. godine zametnula se ljuta politika borba izmeu kneza i ustavobranitelja.
Oni vie nisu traili podrku u narodu, ve spolja od Porte, Austrije i Rusije. Na poetku ovog
sukoba Rusija je bila na strani kneza Miloa, ali je od njega zahtevala da udovolji narodnim
stareinama i da se odrekne apsolutizma. Nakon toga se Milo okrenuo Britaniji, traei od
britanske diplomatije i konzula podrku. Ovo diplomatsko uvoenje Britanije u srpsko pitanje je
razoaralo Rusiju, jer je smatrala da je jedino ona bila zatitnica autonomije Srbije. Zbog toga je

32
Rusija okrenula lea Milou 1837. godine. Porta se priklonila Rusija. Ona je u tom trenutku bila
u velikim tekoama zbog ustanka Mehmed Alije u Egiptu. Porta je elela da produbi politiki
sukob u Srbiji, kako bi povratila izgubljeni politiki uticaj na Srbiju. Porta je takoe elela
opstanak turskog stanovnitva u beogradskoj varoi. Na kraju i Austrija se nala na strani protiv
kneza Miloa. Ona je bila nezadovoljna tretiranjem austrijskih graana u Srbiji, koje je knez
Milo stavljao na udar srpskih zakonskih propisa.
Pod pritiskom velikih sila knez Milo je pristao da jedna meovita komisija sastvljena od
njegovih pristalica, ali i ustavobranitelja izradi novi ustav u saradnji sa Portom. Preanji
pokuaji donoenja ustava su propali jer Milo nije udovoljio zahtevima ustavobranitelja da se
obrazuje jedan savet iji lanovi bi bili doivotni i koje knez ne bi mogao da smeni po svom
nahoenju.
U Carigrad je otila deveta deputacija koja se sastojala i od kneevih pristalica i od
predstavnika ustavobranitelja. U Srpskoj delegaciji postojala su dva koncepta ustava, Miloev i
ustavobraniteljski. Porta uz podrku Rusije priklonila Miloevim protivnicima, da bi potom
izdala ustav u obliku hatierifa iz 1838. godine. Ustav iz 1838. godine, poznat pod nazivom
turski, donet je u obliku etvrtog hatierifa i proitan na Kalemegdanu 1839. godine. Novi ustav
izvrio je novu podelu vlasti. Njime je bilo predvieno da knez dobije izvrnu, Savet
zakonodavnu, a sud sudsku vlast. Knezu je dato pravo minimalno uticaja na izradu zakona, ali
je imao apsolutni veto. Neto kasnije knez je dobio zakonodavnu inicijativu. Takoe Savet je
imao uticaja na ministre i time se uplitao u izvrnu vlast. Time je naelo podele vlasti bilo
narueno. Knez je izvrnu vlast ostvarivao posredstvom vlade od etiri minstra, unutranjih,
spoljnih poslova, finansija i pravde u koju je bila ukljuena i prosveta. Knez je postavljao i
razreavao ministre. Knez je jedino bio u obavezi da za ministre bira ljude iz redova Saveta.
Savet broji 17 lanova, koje bira knez uz savetovanje samih lanova Saveta. lanove Saveta
knez moe da smeni ukoliko se dokae krivica na Porti. Savet je imao zakonodavnu vlast. On
pripremao i donosio zakone koje je potpisivao knez. On nije smeo da odbije zakone koje bi
usvojio Savet.
Ni ovaj Ustav iz 1838. godinene ne pominje instituciju Narodne skuptine. Uz saglasnot
ruskog poslanika na Porti, knez je izdao ukaz on Narodnoj skuptini 1839. godine, koji postaje
dopunski lan Ustava. Jedina novina je bila u tome to Narodna skuptina vie nije donosila
budet i razrezivala porez. To je dolo pod jurizdikciju Saveta.
Sudski sistem je bio trostepeni mirovni, okruni i apelacioni. Garantovana su osnovne
slobode i prava graanina. Ali i dalje nije postojao graanski i krivini zakonik. Ustav iz 1838.
godine je bio znaajan po tome to je ograniio kneev apsolutizam, omoguio blagu
demokratizaciju politikog ivota i uspostavio pravni poredak u zemlji. Ovim Ustav iz 1838.
godine znaio je pobedu ustavobranitelja, koji su posredstvom Saveta uli u vlast. Od tada Milo
je morao da deli vlast sa ustavobraniteljima. Takoe turski ustav je znaajno naruavao
autonomiju Srbije, zbog toga to je Porta dobila pravo da se mea u ustavna pitanja Srbije.
Potujui odredbe hatierifa 1838. godine Milo je sledee 1839. izabrao ministe i
lanove Saveta koji su veinom bili iz redova ustavobranitelja. Oni su ubrzo od kneza oduzeli
prvo zakonodavna, a potom i izvrna ovlaenja. Faktiki knez Milo je morao da deli vlast sa
ustavobraniteljima. Milo je na sve naine pokuao da obori ustav, nazivajui ga turskim. On je
smatrao da ustav naruava autonomiju Srbije, poto je Porta zadrala pravo da sprei smenu
lanova Saveta. Poto u tome nije uspeo on se odluio na dobrovoljnu abdikaciju 1839. godine.
Ubrzo je napustio Srbiju i otiao u Zemun sa mlaim sinom Mihajlom. Kneevsku funkciju po
pravu primogeniture preuzeo je Miloev stariji sin Milan Obrenovi. Poto je on u tom trenutku

33
bio maloletan vlast je preuzelo namesnitvo na elu sa Jevremom Obrenoviem, Avramom
Petronijeviem i Tomom-Vui Periiem. Ali on je ubrzo umro tako da je njega nasledio
Mihajlo. Time je zavrena vladavina kneza Miloa i poela perod vladavine ustavobranitelja koja
e trajati sve do ponovnog dolaska Miloa na vlast 1858. godine.

Organi vlasti u Srbiji

Knez je bila vladarska titula srpski vladara od 1815-1882. godine. Knez Miloe se u
vreme Drugog srpskog ustanka nazivao vodom, da bi u toku ustnka preuzeo titulu kneza, koju
je nosio i nakon ustanka. Da bi se razlikovao od ostalih knezova, koji su bili narodne stareine,
knez Milo je poeo da se naziva Knjazom, prvi put 1827, a konano 1830. godine. U
istoriografiji se koristi termin knez, dok je zvanina titula bila knjaz. Svi srpski knezovi su bili
miropomazani sem Milana Obrenovia, zbog prerane smrti. Dinastija je ui pojam od vladalake
porodice. Dinastiju ini vladar sa suprugom i prestolonaslednikom. Sistem nasleivanja se
zasnivao na principu primogeniture.
Pored knjaza najznaajnija intitucija u Srbiji bio je Savet. Knez Milo je prvi put
osnovao Savet 1826. godine nakon akove bune. Ali taj Savet nije dugo radio. Hatierif iz
1830. godine predvideo je postojanje Savet. Unutranja uprava je bila poverena knezu Milou,
koju on izvrava zajedno sa Savetom. Knez Milo ima zakonodavnu, a knez i savet izvrnu vlast.
Deoba vlasti izmeu Saveta i kneza nije jasno razgraniena, to e biti osnov buduim sukoba.
lanovi saveta su doivotni, mogu ih smeniti sudovi u sluaju tekih krenja prava. lanove
Saveta postavlja i razreava knez. Ali Milo je itave 4 godine uspevao da ne primeni ovu
odredbu Hatierifa. Nakon Miletine bune on je pristao na osnivanje Saveta, koji je bio predvien
Sretenskim ustavom. Ali bez obzira to je ovaj Ustav ukinut, Savet je otpoeo sa radom. Zakon
o dravnom Savetu je donet 1835. godine. Njime je bilo predvieno da Savet deli zakonodavnu
vlast sa knezom, tako to bi tako to bi Savet imao pravo zakonodavne inicijative, a knez pravo
veta. Savet se sastojao od lanova tzv. savetnika. Pored toga Savet je imao i sudsku vlast, jer je
sudsko odeljenje Saveta predstavljao sud treeg stepena, a opte zasedanje Saveta sud etvrtog
stepena. Za razliku od Sretenjskog ustava Savet je izgubio izvrnu vlast jer u njegov sastav vie
nisu ulazila ministarstva.

Narodna skuptina se u svim hatierifima 1829, 1830, 1833 i 1838. godine ne pominje.
Amadmanom na ustav iz 1839. godine se dozvoljava njen rad. Poto su hatierifima bilo
predvieno razrezivanje poreza skuptina je automatski izgubila svoj najznaajniju funkciju,
regulisanje poreza. Ali skuptina se u ovom preiodu retko kad sazivala. Za Miloeve vladavine
odrano je svega 10 skuptinskih sednica. Poslanici su se u skuptini birali na dva naina
pozivom i izborom. Uobiajena praksa na skuptini bila je da poslanici podnesu narodne molbe,
tzv. narodna proenija. Samo u dva sluaja Narodna skuptina nije odrana na otvorenom polju
uz prisustvo naoruanih poslanika, koji su vie klicali nego to su diskutovali. Ona se obino
sazivala uoi nekog crkvenog praznika. Na skuptinama 1840, 1842 i 1858. godine smenivao se i
birao knez. Zakon o Narodonoj skutini, projekat liberala, usvojila je Svetoandrejska skuptina.
Zahvaljujui savezu kneza Miloa sa konzervativicma doneta su dva nova zakona o Narodnoj
skuptini 1860. i 1861. godine. Tim zakonima Narodna skuptina nije imala iroka ovlaenja,
ve je zadrala savetodavni karakter.

34
 Vlada je vrhovni organ izvrne vlasti. Ona je promenila vie naziva Ministarstva,
Ministarski savet, Vlada i Kabinet. Vlada koju je sastavio knez Milo 1834. godine se sastojala iz
vie ministarstava parvde, unutranjif, spoljnih poslova, finansija i vojske, da bi 1838. godine
uvedeno ministarstvo porsvete. Ministre je postavljao knez Milo. Ustavom iz 1838. godine
ministrastva su jasno dobila svoja nadlestva. Potom se uvodi Knjaevska kancelarija. Na elu
kancelarije se nalazi kneev predsavnih, koji takoe ima funkciju ministra inostranih dela. Ove
dve nadlenosti su esto bile objedinjene u jednoj linosti on onje tad imao funkciju predsednika
vlade. Ostala tri popeitelja su inili Centralno pravlenije. Popeiteljstvo unutranjih dela je bilo
najobiminje i sastojalo se od tri odeljenja, od kojih je jedno bilo vojno. Popeitelj inostranih dela
je zamenjivao kneza u sluaju nemogustva obavljanja funkcije. Zakon o ustrojstvu centralne
uprave 1862. godine je doneo izmene. Ustav iz 1869. godine je done propise o jakoj vladi, koji
odgovaraju za svoj rad knezu, a skuptini u sluaju povrede ustava, veleizdaje, primanje mita i
dr.ministrima sudi poseban sud. U Srbiji izmeu 1862-1888. godine postojao je autokratski
sistem vlasti jer je vladar istovremeno bio nosilac i izvrne i zakonodavne vlasti.
Pravosue je takoe bilo znaajno za unutranje ureenje Srbije. Knez i Savet su 1835.
godine izdali Propis za parnice o livadama, njivama meama i dr. Knez Milo je u Srbiju pozvao
Vasilija lazarevia i Jovana Hadia koji su trebali da sastvae krivini zakonik o sudskom
postupku i graanski zakonik. Nactri ovih zakonika su dovreni 1839, odnosno 1840. godine.
Ustav i 1838. godine ustanovio je sudove u Srbiji. Sudski sistem se delio na tri stepena mirovni,
okruni i apelacioni.Zakon o graansko-sudskom postupku je donet 1853, godine dok je Zakon o
ustrojstvu sudova izaao 1865. godine. Jovan Hadi je sastavio Graanski zakonik 1844.
godine, po uzoru na austrijski Opti graanski zakonik iz 1811. godine. Ovaj austrijski zakonik je
imao osnov u rimskom pravu.srpski zakonik je skraena varijanta austrijskog. Jedina razlik je u
tome to je nege element obiajnog parav uveo u zakonik. Neke stvari Hadi je izbacio iz
zakonika. Najvanije novine su propisi o porodinoj zadruzi i o iskljuenju enske dece iz
naslea. Graanskim zakonikom potvreno je jedno naelo iz turskog ustava o
neprikosnovenosti privatne svojine. Krivini zakonik se sastoji od vie zakona. Prvo je 1843.
godine donet Zakon o zatiti drave i njenog poretka koji je bio uperen protiv izdaje i pobune.
Policijski zakon Ilije Garaanina je donet 1850. godine. Policija je stekla pravo kanjavanja i to
batinama. Svakako najznaajniji bio je Kriminalni zakonik iz 1860. godine, raen po uzoru na
pruski zakonik. Onje uveo policijski nadzor i smrtnu kaznu za lopove, razbojnike, hajduke koji
bi izvrili tri opsane krae. Vrhovni sud Srbija je dobila 1846. godine, a 1858. godine kasacioni
sud. Sudski postupci su bili dugi i spori zbog nedovoljnog borja osoblja, nesposobnost sudija i dr.
Vojsku Milo poinje da osniva jo od 1825. godine, Prvo osniva peaku i konjiku
gardu, artiljeriju, telohranitelje. Potom se grade kasarne. Ustav iz 1838. godine je dozvolio knezu
da dri garnizonsku vojsku. Primi Ministarstvu unutranjih dela otvoreno je vojno odelenje.
Granizonska vojska je imala zadatak da uva poredak i bezbednost zemlje, kao i granice.
Zakonima iz 1860. i 1861. godine uvedena je Narodna vojska.

Srbija posle Miloa 1839-1858. godine

Vlada namesnitva ili prva ustavobraniteljska vlada 1839-1840. godina

35
 Nakon abdikacije kneza Miloa 1839. godine po pravu primogeniture nasledio ga je najstariji sin
Milan Obrenovic. Poto je on bio maloletan obrazovano je namesnitvo koje ine Jevrem Obrenovi,
Avram Petronijevi i Toma Vui Perii. To je Prvo namesnitvo! (S. M.) Ubrzo je umro Milan
Obrenovi. Njega je trebao da nasledi mlai brat Mihajlo Obrenovi. Ali je njega Milo zadrao kod sebe u
Vlakoj itavih 8 meseci nadajui se da e se ponovo vratiti na vlast. Za to vreme vlast u Srbiji imala je
namesnika vlada, sastvaljena iskljuivo od ustavobranitelja. Zbog toga se ovaj period od 1839-1840.
naziva Prvom ustavobraniteljskom vladom, koja je trajala 9 meseci.
Ustavobranitlji su bili izrazito antiobrenovievski nastrojeni. Zbog toga su dozvolili povratak
Karaoreve supruge Jelene i sina Aleksandra u Srbiju. ak je postojala i jedna struja koja je lobirala da se
Aleksandar izabere za kneza. Tako se politiki ivot u Srbiji pocepao na dve sturje Karaoreve i
Obrenovie. To su bile podele vezane za dinastiju koju su podravali.
Ustavobranitelji nisu imali jasan politiki program, sem to su se zalagali za potovanje turskog
ustava. Glavna linost ustavorbranitelja je bio Toma Vui Perii. Oni su imali snanu dipolmatsku
podrku ruskog konzula u Beogradu i Porte. Cilj ove vlade je bio da se njihovi portivnici to vie oslabe i
da se ogranii budua vlast kneza Mihajla. Odmah nakon Miloeve abdikacije sazvana je Narodna
skuptina, koja je donela niz zakona koji su ili u prilog srpskom seljatvu. Jedna od najznaajinijh bilo je
smanjenje poreza sa 6 na 5 talira. Iz administracije izbaen je veliki broj obrenovievaca. Takoe se
protiv njih agitovalo u narodu, a popularisao ustav.

Prva vlada kneza Mihajla 1840-1842. godine

Kad ga je otac pustio, Mihajlo se vratio u Srbiju preko Carigrada 1840. godine. Odmah je sazvana Narodna
skuptina nako kojoj je proitan berat o postavljenju Mihajla za kneza. Ali tada su ustavrobranitelji objavili
dve Portine odluke, koji su oni predhodno uspeli da izdejstvuju. Prvom odlukom bilo je predvieno da se
Mihajlo proglasi za izbornog, a ne naslednog kneza, kako je predhodno bilo predvieno hatierifima iz
1830. i 1833. godine. Drugom odlukom predvieno je da se za kneeve savetnike postave ustavobranitelji
Toma Vui Perii i Avram Petronijevi, poto je Mihajlo tad jo bio maloletan. Mihajlo je uprkos
protivljenju prihvatio ove dve odluke. To je izazvalo reakciju obrenovievaca koji su u pojedinim delovima
Srbije dizali ustanke. Pod pritiskom javnosti Toma Vui Perii i Avram Petronijevi su podneli ostavke
na funkcijama savetnika.
Uprkos tome situacija u Srbiji je bila i dalje uzavrela. Da bi se razreila ova situacija Porta je u Srbiju
poslala carskog emisara Musu efendiju. Izmeu emisara i kneza je bilo dogovoreno da se sazove Narodna
skuptina u kojoj je najvie bilo pristalica Obrenovia. U skuptini je proitan ferman o Mihajlovom
postavljenju za kneza. Takoe obrenovievci su u Skuptini traili da se istaknuti ustavobraniteljski prvaci
proteraju iz Srbije. Na kraju Musa efendija se priklonio obrenovievcima, tako da su ustavobraniteljski
lideri morali da napuste Srbiju. Poto je knjeginja Ljubica elela povratak Miloa u Srbiju u avgustu 1840.
godine dolo je do pobune Petra Ilia Pekete u poarevakom okrugu. Ali pobunjenici su brzo pohvatani i
osueni.
Nakon zavretka Musa efendijeve misije i odlaska ustavobranitelja, knez Mihajlo se pozabavio
unutranjom politikom. Prvo je postavio sve ministre iz redova obrenovievaca. Na te ministre se najvie
oslanja zbog svoje mladosti i neiskustva, iako su se oni pokazali manje sposobnijim nego njihovi
ustavobraniteljski predhodnici. Nova Mihajlova vlada je otpoela sa progonima i ustavobranitelja i
Miloevih pristalica. Ona je donela niz uredbi kojime je uvela niz novih taksi, a sam porez, koju je prva
ustavobraniteljska vlada smanjila poveala je sa 5 na 6 talira. Tu su jo uredbe o kolskom fondu, o
vojsci, o inovnicima o osnivanju Drutva srpske slovesnosti 1842. godine i dr.
Knez Mihajo je bio aktivan i na spoljnom planu. Za razliku od kneza Miloa, on je podravao pokrete
srpskog stanovnitva u krajevima pod turskom vlau. Poloaj Srba u tim krajevima je bio teak, tako da su
neki prvaci iz nike, pirotske, prokupake i leskovake nahije odluili da dignu bunu 1841. godine. Mihajlo
je pruio podrku ustanicima, ali je buna nakon petnaestak dana surovo uguena. Voe pobune su se sa
svojim porodicama sklonili u Srbiju. Mihajlo je odbio da voe bune preda Turcima. Saradnja srpske vlade
sa ustanicima, nagnala je Turke da prue podrku ustavobraniteljima.

36
Nakon nike bune knez Mihajlo je pod pritiskom Turske, Austrije i Rusije morao da dozvoli povratak u
Srbiju svim ustavobraniteljima sem Tome Vuia Periia, Milutina Garaanina i Stojana Simia. Nakon
spoljnih pritisaka Mihajlo je morao da odobri povratak trojici preostalih ustavobranitelja 1842. godine.
Pored toga Porta je traila od kneza da smeni svoje ministre i postavi na njihovo mesto ustavobranitelje.
Na kraju se Porta odluila za smenu kneza Mihajla jer je on postao slepo orue u rukama Rusije. Poto
nije smenio vladu, ustavobranitelji su poeli sa pripremama za bunu. Tako je izbila ustavobraniteljska
Vuieva buna 1842. godine.

Vuieva buna (narodno volenije)

Ustavobranitelji su tokom prve Mihajlove vladavine uspeli da ponovo zadobiju popularnost meu narodom.
To je bilo zbog uredbi i mera kneza Mihajla, a pre svega poveanja poreza. Nezadovljstvo naroda
Mihajlovom politikom su iskoristili ustavobranitelji radi podizanja bune. Avram Petronijevi i jedan deo
ustavobranitelja se sklonio kod pae u Beograd, dok su se drugi razmileli po Srbiji. Glavnu re u ustanku je
vodio Perii. On je iz Austije trebalo da stigne u Kragujevac i da preuzme topove od oficira koji su bili
privreni ustavobraniteljima. Perii je prilikom putovanja do Kragujevca sakupio veliki broj pristalica. U
samom Kragujevcu mu se predala regularna vojska. Pre njegovog ulaska u Kragujvac, knez Mihajlo je sa
regularnom vojskom krenuo na Periia i uz njega je bilo vie naroda. Dve vojske su se susrele kod
Kragujevca. U ovom oruanom sukobu Perii je imao vie uspeha, jer je njegova artiljerija uspela da
razbije Mihajlovu vojsku. Nakon ove bitke Mihajlo se povukao i kod abara se suprostavio Periiu sa
pregrupisanom vojskom. Kad je stigla Periieva vojska komadant Mihajlove vojske je samoinicijativno
naredio odstupanje. Mihajlo se prvo povukao u Beograd, ali poto mu ruski konzul u svojoj kui nije mogao
garantovati bezbednost, on je morao da pobegne u Austriju. Porta je ovo iskoristila kao formalni razlog za
zbacivanje kneza koji se obratio za pomo stranoj sili, a ne svojoj sizerenskoj.
Perii je uao u Beograd. Beogradski paa i carski emisar su priznali novu ustavobraniteljsku vlast.
Vuieva buna se uspeno zavrila zahvaljujui podrci irih seljakih masa i izdaji u kneevoj vojsci.
Vui je u Beogradu na Vraaru odmah sazvao Narodnu skuptinu, koja je za novog kneza izabrala
Aleksandra Karaorevia.

Ustavobraniteljski reim 1842-1858. godine

Ustavobranitelji su bili nov narataj Srbije koji je traio krupne reforme. Taj narataj nije izrastao pod
turskim, ve pod Miloevim reimom. Stariji narataj koji je iveo pod turskom vlau bio je eljan samo
osloboenja te turske vlasti i prihvatio je Miloev patrijarhalan depostski reim. Novi narataj nastao iz
Miloevog reima je bio svestan njegovih velikih mana i traio je promene. Tada iz Austrije dolazi veliki
broj uenih Srba koji treba da uestvuju u izgradnji tog poretka. Ustavobranitelji se zalau za
uspostavljanje politikog i ustavnog poretka u zemlji, donoenje zakona, nezavisnost sudova,
neprikosnovenost privatne svojine, ograniiti vlast kneza putem Saveta biranog iz redova naroda i
birokratije. Da bi se to postiglo ustavobranitelji tee uspostavljanju sudskog sistema, inovnitva, kolskog
sistema iz kojih e se regrutovati inovnici i dr. U vreme ustavobraniteljskog reima dolazi do obrazovanja
prvih ustanova u Srbiji. Glavni ustavobranitelji bili su Toma Vui Perii, Avram Petronijevi, Milutin i
Ilija Garaanin i Stojan i Aleksa Simi.

Ustavobraniteljski reim je tokom itavog svog postojanja prolazio kroz period spoljne i unutranje krize.
to se tie spoljnog karaktera on je uvek imao porblema da do kraja dobije priznanje od strane velikih sila.
Odmah nakon bune i prevrata francuski i britanski konzuli su stali na stranu Porte. Turska je bezrezervno
podravala ustavobreanitelje, zbog ega je ve 1842. godine poslala berat o postavljenju Aleksandra
Karaorevia za kneza. Ali ruski dvor ovaj prevrat nije eleo da prihvati, jer je Rusija zadrala pravo
meanja u unutranje stvari Srbije. Ona se uvek smatrala za glavnog protektora Srbije. Zbog toga je ruska
vlada zatraila ponitavanje izbora Aleksandra Karaorevia za kneza. Pod veliki ruskim pritiskom Porta
je morala da popusti, pa je knez Aleksandar morao da podnese ostavku. Sazvana je Narodna skuptina koja

37
je ponovo izabrala Aleksandra za kneza. Tu odluku skuptine prihvatila je ruska vlada, tako da je Porta
1843. godine izdala novi berat kojim je potvreno Aleksandrovo postavljenje za kneza. Rusija je takoe
izvrila pritisak da se 1843. godine iz Srbije prognaju Perii i Petronijevi.
Reim ustavobranitelja je potkopavala i kriza unutranje prirode:
1) Ustavobranitelji u svojoj politici nikad nisu uspeli da pronau balans sa tenjama seljakog stanovnitva.
Ve na prvoj Narodnoj skuptini ustavobranitelji su dozvolili narodu da na skuptini izrazi svoje elje. Te
elje su bile preteno finansijskog karaktera i poreske politike. Od politikih zahteva najznaajnija je bila
ona koja zahtevala da se Narodna skuptina saziva redovno svake godine. Ustavobranitelji su bili u stanju
da odgovore na zaheteve koji su bili finansijske pririode, iako je to predstavljalo udar za budet. to se tie
Narodne skuptine, oni su tu podbacili i nisu je sazivali sve do 1848. godine. Zbog toga je nezadovoljstvo
ustavobraniteljski reimom od samog poetka postojalo meu seljakim masama.
2) Nezadovoljstvo prema reimu je postojalo i meu obrenovievcima, koji su jo od 1842. godine
organizovali razne zavere i bune. Ve 1842. godine bunu je podigao Stojan Jovanovi Cuki, a 1844.
godine je podignuta smederevska ili Rajovieva zavera. Protiv ustavobranitelja radili su Mihajlo i Milo
Obrenovi iz Austrije. Vrhunac ove obrenovievske delatnosti predstavlja katanska buna iz 1844. godine.
Tu bunu podigao je Cuki uz svesrdnu podrku kneza Miloa. Iako je trajala nekoliko dana buna je
zahvatila vie okruga. Mirina buna je podignuta 1846. godine.
3) Takoe je postojao racep i meu ustavobraniteljima na kneevce i vuievce. Naime knez Aleksandar
nije eleo da bude marioneta u rukama ustavobranitelja. Zbog toga je oko sebe okupio krug pristalica
nasuprot tvdrokornih ustavobranitelja tzv. vuievaca. Ta podela se odrazila i na spoljanjem planu jer su se
prvaci poeli deliti na turkofile i rusofile. Petronijevi je postao turkofil, a Vui rusofil. Njih dvojica su se
nakon jednogodinje emigracije vratili u Srbiju.
Za ustavobraniteljski reim veoma znaajno pitanje bilo je odnos izmeu kneza i Saveta. Ustavom iz 1838.
godine Savet je imao mnogo ira ovlaenja, to je predstavljalo tekou za funkcionisanje vlasti. Savet je
po Ustavu iz 1838, a mnogo vie posebnim zakonskim aktima donetim nakon Ustava i koja su mu neretko
bila suprotstavljena, imao sledea ovlaenja
1.Zakonodavna
2.Donoenje budeta
3.Admonistrativna:
a. postavlja inovnike i odreuje broj i platu
b. Kontrolie rad ministara
Savet je nastojao da kneevsku vlast to vie ogranii. U tom cilju doneti su zakoni koji su mu davali vie
vlasti nego to je to ustavom bilo propisano. Knez je opet nastojao da s iz toga izvue. U nedoreenosti i
razliitom tumaenju normi lei uslov za sukob kneza i Saveta. Savet je sastavljen od dve grupe ljudi:
narodnih voa i birokrata. Vrmenom e preovladati drugi, koji nisu imali veeg dodira sa narodom, bez
ugleda u narodu. U zemlji vlada anatagonizam izmeu parizlija i staraca.
Aleksandar je bio izborni knez i tu je leao koren njegove slabosti. Zato je u borbi sa savetom morao da
bude veoma oprezan. Bio je sasvim u rukama Nenadovia. Bio je lien politikog talenta, ali dobar
intrigant. Nije bio omiljen, ali ni omraen. Oslonac je imao u vojsci, a od Krimskog rata i u Austriji, to je
izazvalo podozrenje Rusije, Francuske i Porte. Knez je smatrao da inovnicima po sopstvenoj volji moe
davati vojne inove, sa kojima je rasla i plata, nezavisno od hijerarhije u inovnikom aparatu. Savet je bio
protivan. Knez je eleo da ima pravo da premeta inovnike, ali je i to Savet osporio.
Zbog toga se teilo ka donoenju novog ustava. Istaknuti predstavnik ustavobranitelja Jovan Hadi je
sastavio jedan projekat ustava 1846. godine. To isto, ali neto kasnije, je uinio Franjo Zah, poljski
emigrant koji je u to vreme bio istaknuti inovnik u adminstraciji Srbije. Njegov projekat je predviao
ustanovu Narodne skuptine, kao stalnog organa vlasti. Ali ni jedan od ovih projekata nije bio realizovan.
Tako je u Srbiji i nakon Vuieve bune ostala velika politika kriza usled sukoba razliitik politikih
frakcija, ali i nezadovoljstva stanovnitva to se nije sazivala Narodna skuptina.
Osnov politikog programa ustavobranitelja, a koji se zasniva na ustavu iz 1838. godine je ogranienje
kneeve vlasti putem Saveta, ureenje svojinskih odnosa, sloboda trgovine i regulsianje inovnikog
poloaja. Seljaci su bili najvie zainteresovani za ureenje svojinskih odnosa, jer je u Miloevo vreme to

38
se toga tie vladao pravi haos. Zbog toga je ustavobraniteljski reim 1844. godine doneo Graanski
zakonik, koji je najznaajnija tekovina ustavobraniteljskog reima. G. z. ima svoju predistoriju. Naime, jo
je knez Milo planirao prevoenje francuskog G. z. na srpski, ali poto nije bilo nijednog primerka
dostupnog na francuskom, reenje je naeno u prevoenju na srpski nemakog prevoda francuskog G. z. U
komisiji za prevoenje i redigovanje nije bilo iskusnih pravnika, a predsednik komisije bio je Vuk Karadi.
Da nevolja bude vea, posao prevoenja na srpski sa nemakog jezika prevoda francuskog g. z. bio je
poveren Grku, Zaharijadesu, uitelju kneevia Milana, koji, osim to nije bio pravnik, nije dobro znao
ni nemaki ni srpski jezik. Kada se tome doda da su ti zakonopisci smatrali da je hipoteka apoteka i da
servituti znai ropstvo, nije nikakvo udo to je knez Milo, dobivi gotov primerak zakonika izjavio da je
cela stvar toliko rava, da izgleda kao da su je radili ljudi ili pijani ili ludi.
G. z. iz 1844. raen je po ugledu na austrijski i on je privatnu svojinu smatrao neprikosnovenom i
apsolutnom, kao i rimsko pravo. Zakon o graanskom postupku donet je tek 1853. godine.
Po ustavu iz 1838. godine sudovi su stepenovani. Na osnovu zakona ustrojstvu optina 1839. godine i
ustrojstvu sudova 1840. godine utvruje se viestepeni sudski sistem, pa se sudovi dele na:
optinski (primiritelni, u svakom selu),
prvostepeni (okruni) i
apelacioni (u prestonici),
da bi 1846. godine bio uveden i kasacioni sud. Kasacionu vlast do 1846. godine vri knez, kada se
uspostavlja institucija Vrhovnog suda. Na njega knez svoja kasaciona ovlaenja prenosi 1855. godine.
Vrhovni kasacioni sud se pretvara u isto kasacioni sud 1858.
Suenja su bila spora i neefikasna, sudovi su prenatrpani predmetima i na presude se dugo godina eka.
Mnoge predmeti nikad nisu zavreni. Uzroci sporosti suenja su veliki broj instanci, pismeni postupak,
prenatrpani sudovi razanim parninim predmetima (A. Simi: nai ljudi vole da se teraju pred sudom; sve u
inat, teraju neki cvancik;), loa organizacija i nestruan i neobrazovan kadar, veliki broj pupilarnih
predmeta. Gotovo i da nije bilo kolovanja sudija i advokata. Zbog toga u sudove ulaze veliki broj
nepismenih ljudi ili ljudi sa zavrenom samo osnovnom kolom. Takoe je bilo mogue na svaku odluku
suda uputiti albu prvostepenom, apelacionom sudu i knezu. Sporost u suenjima je izazvalo veliko
nezadovoljstvo stanovnitva prema sudskom sistemu i ustavobraniteljskom reimu, a kad stignu, presude su
esto bile ista nepravda.
Bez obira na sve nedostatke uspotavljanje sudskog sisema u Srbiji za vreme ustavobraniteljskog reima je
bio krupan korak u izgradnji Srbije kao moderne evropske drave.
inovnitvo je postojalo u Miloevo vreme. inovnici su se tada smatrali Miloevim slugama koji su radili
razne poslove koje je od njih knez zahtevao. Zakoni o inovnicima nisu postojali. Nijedan inovnik nije
imao jasno odreenu dunost, nije postojala hijerarhija, inovnike plate nisu bile regulisane.
Ustavobranitelji su se borili za poboljanje poloaja inovnika.
Ureen je i inovniki sistem. Ustav iz 1838. godine je inovnike definisao kao dravne, a ne kneeve
slubenike. U vreme ustavobraniteljskog reima poloaj inovnika se definie na osnovu uredbi, uvodi se
princip da za inovnika moe da se postavi osoba koja je za to bila kvalifikovana, ali za dobijanje
inovnikog poloaja neretko je mnogo znaajnije bilo da je budui inovnik privren reimu, a ne da ima
neke kvalifikacije. Bilo je regulisno napredovanje inovnika, kao i njihova nadlenost, plata, penzija i dr.
Ustavobranitelji su od inovnika eleli da stvore jedan drutveni red koji bi mogao to efikasnije da upravlja
graanstvom i seljakim masama. Svaki inovnik ima pravo na penziju, titulu i uniformu. Tako se u
vreme ustavobraniteljskog reima stvorila mona birokratija. inovnici dobijaju veliku drutvenu mo.
Pored toga oni su bili i nedisciplinovani i esto su vrili razne zloupotrebe.
Za inovnike se ne mogu postavljati kneevi ljudi. Plate inovnika se odreuju budetom koje zajedniki
donose knez i savet i visina zavisi od ranga (30 rangova!). inovnici su bili sluebenici i upravljai koji su
se u svemu izdvajali od obine seljake mase, kojom trebaju da upravljaju. Vrhovnu vlast u Srbiji ine knez
i Savet. Savet se smatra najznaajnijom inovnikom institucijom.
Policijski zakon iz 1850. godine koje je doneo Ilija Garaanin je dalo policiji pravo da kanjava za manje
krivice. Time je zavren porces izgradnje birokratskog sistema u Srbiji. Stvorena je neka vrsta inovnikog
reda, koji ima veliku drutvenu mo i koja uz pomo policijskog aparat upravlja zemljom.

39
Ali i inovniki sistem je kao i sudski bio sa velikim manama. Postojala je velika nedisciplina usled toga
to je inovnika mogao da smeni jedino sud. Otud neposlunost niih inovnika prema viim. Tokom
itavog perioda ustavobraniteljskog reima vlada nije imala pravo da smenjuje inovnike. Poto nije mogla
da ih smenjuje, neposlune inovnike vlada ih je premetala na druga radna mesta. Narod je takoe bio
nezadovoljan inovnicima koji su dolazili iz drugih nahija ili ak iz Austrije. Oni su za inovnike eleli da
vide ljude iz njihove sredine. Narod je bio nezadovoljan policijskim aparatom. Veliki broj inovnika je bio
slabo obrazovan i nedovoljno kvalifikovan za svoj poziv.
Ustavobranitelji su mnogo panje posveivali na razvoju porsvete. Pored sudstva ustavobranitelji su veliku
panju posveivali kolstvu. To je bilo stoga to je bilo neophodno stvoriti kvalifikovani sudski i
inovniki kadar. Zbog toga je formirano posebno ministarstvo za pravosue i kolstvo. Milo se nije
mnogo bavio razvojem kolsva u Srbiji jer je bio nepoverljiv prema uenim ljudima. Ve u vreme prve
Mihajlove vlade dolo je do znaajnog pomaka. Osniva se Drutvo srpske slovesnosti, dok se pod knezom
Aleksandrom osniva licej 1841., gimnazija, vojna akademija 1850, trgovaka 1846, poljoprivredna kola
1853, a od ranije je postojala bogoslovija. Otvara se i veliki broj osnovnih kola. U Miloevo vreme
najvei broj osnovnih kola ine optinske kole koje se finansiraju na teretu optina. Optine su te koje
finanisraju izgradnju kola, plaaju uitelja. Plate uitelja su niske.
kolski fond se osniva 1841. godine. On se popunjava od dobrovoljnih prihoda, a od 1855. godine svaka
poreska glava je deo dabina uplaivala u kolski fond. Zakon o osnovnim kolama je donet 1857.
godine. Od tada uitelje ne bira optina, ve ministarstvo prosvete.
Veliki problem kolama stavrao je nedovoljan broj uitelja i aka. Seljaci su nerado svoju decu davali u
kole jer su u tom sluaju ostajali bez potrebne radne snage za domae poslove. Gimnazije su izuavale
preteno humanistike nauke knjievnost, retoriku, poetiku, mitologiji, filozofiju, latinski, nemaki i
starogrki jezik. Licej je osnovan 1838. godine. Zakonom od 1844. licej sadri dva odeljenja pravno i
filozofsko. Drava esto alje pitomce u inostranstvo gde stiu neophodna znanja. Ovi pitomci su iz
inostranstva u Srbiju doneli liberalne ideje. Oni su se protivili ustavobraniteljskom policijskom reimu. Bez
obzira na razvoj kolstva, velika masa seljaka je i dalje ostala nepismena i neobrazovana.
to se tie finasijske i poreske politike ustavobranitelji su smanjili porez to je ilo na tetu budeta.
Zbog toga je ustavobraniteljski reim bio suoen sa konstantnom finansijskom krizom. Dolazi do
razvoja potanskog sistema i otvaraju se prve telegrafske linije. Takoe se ulae napor za izdavanje kredita.
Jedna od velikih tekovina ustavobranitelja bila je liberalizacija trgovine. Spoljni izvoz pre svega stoke i
ostalih poljoprivrednih proizvoda se mnogo bre razvijao od unutranje trgovine. Za vreme ustavobranitelja
zabeleeni su zaeci industrije u Srbiji. Ustavobranitelji su imali velike zasluge u izgradnji puteva, pota i
telegrafa. U dravnu kasu sliva se velika koliina novca iz koje se daju krediti i zajmovi stanovnitvu.
Ustavobranitelji se zalau za slobodu trgovine. Milo je u svoje vreme ograniio trgovinu kako bi sebi i
svojim prijateljima ostavrio monopol. Budet u vreme ustavobraniteljskog reima je bio u stalnom deficitu.
Da bi zadovoljili narod ustavobranitelji su smanjili porez, to je tokom itave njihove vladavine izazivalo
konstantu finansijsku krizu. Dravni rashodi usled glomaznog inovnikog aparata su bili sve vei i vei.
to se tie prihoda postojala su 4 glavna poreza glavnica, inovniki i bearski danak i hara.
Najznaajniji porez je bio glavnica koju su ustavobranitelji sa 6 smanjili na 5 talira. Zbog niskig poreza
vlada je elela poveanjem carina da nadomesti manjak novanih prihoda, ali je problem bio u Portinim
obavezama prema evropskim silama u carinskom sistemu (carina od samo 3%). Ustavobraniteljski reim je
najvie panje posveivao razvoju sudstva, inovnitva i kolstva, dok je celokupnu privredu zanemarila.
Privreda je bila pod jurizdikcijiom ministrastva unutranjih dela. Glavna mana ustavobraniteljskog reima
je bila loa eknomska politika. Narod za lo ekonosmi poloaj optuivao ustavobranitelje. Otud velika
nepopularnost naroda prema ustavobraniteljskom reimu. Narod je traio sazivanje Nardone skuptine gde
je mogao da uputi svoje albe i zahteve oko eknomskog poloaja.

Naertanije

Razni krugovi ustavobraniteljskog reima su se zalagali za aktivnu nacionalnu politiku. Zbog toga je upravo
u vreme njihove vladavine nastalo Naertanije 1844. godine. Autor Naertanija je bio Ilija Garaanin

40
tadanji ministar unutranjih poslova. Naertanije je trebalo da oderdi pravac srpske spoljne i nacionalne
politike u budunosti. Ono je imalo svoju predistoriju. Veliki uticaj na stvaranje Naertanija imala je
poljska emigracija, koja je bila predvoena grofom Adamom artorijskim, koji je u Parizu osnovao
minstarstvo spoljnih poslova. artorijski je u Srbiju poslao svog diplomatskog agenta Franju Zaha 1842.
godine. Sekerat engleske ambasade u Carigradu Dejvid Urkvart je etiri puta boravio u Srbiji gde je
prikupio osnovne misli kneza Miloa o reenju srpskog nacionalnog pitanja. Na osnovu njegovih saznanja
Adam artorijski je sastavio delo Saveti, koji predstavlja program koju bi u budunosti trebala da vodi
Srbija. Tu se pre svega misli na okupljanju Junih Slovena i u Austriji i u Turskoj, oko Srbije. Franjo Zah je
odmah nakon dolaska u Srbiju okupljao ljude oko sebe i osnovao jedno panslavistiko drutvo. Zah je na
osnovu artorijskih Saveta, sastavio za ministarstvo unutranjih poslova Plan. U to vreme na elu
ministarstva unutranjih poslovao stajao je Ilija Garaanin. On je kao ministar bio upoznat sa Planom. Na
osnovu Plana, u glavnom prihvatajui njegove ideje uz znaajne izmene, Garaanin je sastavio delo
Naertanije. Otuda Naertanije ima svoju predistoriju od ideja kneza Miloa koje je sakupio Urkvart,
preko artorijevih Sveta, do Zahovog Plana.
Od svih najvie uticaja na Naertanije imao je Zahov Plan. Po Zahu srpska spoljna politika mora biti
okrenuta iskljuivo junoslovenskoj ideji, koja se odnosi na stvaranje junoslovenske drave. Tursko
carstvo je pred propau i njegova teritorija e biti ili podeljena meu evropskim silama ili e sa na tim
teritorijama stvoriti jedna nova hrianska drava. U prvom sluaju teritoriju bi podelile Austrija i Rusija,
gde bi Austriji pripala Srbija, a Rusiji Bugarska. to se tie druge mogunosti stvaranja jedne hrianske
drave, Zah je mislio na Srbiju, koja je trebala da obnovi nekadanje Duanovo carstvo iz XIV veka. Zah je
bio izrazito antiruski raspoloen. On smatra da Rusija nema poverenja u Srbiju jer od nje oekuje
punu pokornost, a ne voenje samostalne politike. Rusija u ruenju Turskog carstva gleda samo svoju
linu korist. Kao glavni saveznike Rusije na Balkanu su Bugari, zbog ega Srbija mora na sve naine
da privoli Bugarsku na svoju stranu, radi stvaranje junoslovenske drave. to se tie Bosne, Zah
smatra da ona mora da se pripoji Srbiji, srpskim zakonima i srpskoj dinastiji. U Bosni bi se proglasile
verske slobode. Srbija svoju politiku mora da uperi u pravcu severne Albanije (Stare Srbije) i Crne Gore.
Za razliku od Zahovog Plana, Garaaninovo Naertanije ne propagira junoslovensku ve iskljuivo
srpsku ideju. Pored toga Garaanin nije antiruski nastrojen. On smatra da je mogu savez izmeu
Srbije i Rusije, i da mora da se radi na emancipaciji Srbije od ruske prevlasti. Na Austriju se gleda
kao na velikog neprijatelja Srbije. Upravo su u ovim dvema stvarima bitno razlikuje Garaaninovo
Naertanije, od Zahovog Plana.
Naertanije predstavlja razuen plan srpske dravne i nacionalne politike. On se sastoji od uvoda i dva
poglavlja. Garaanin polazi od toga da Srbija mora da ima plan za budunost ija naela treba slediti dui
vremenski period. On nije tano odredio vreme za koje bi se ovaj plan terabo ostvariti. Garaanin je polazio
od injenice da je Srbija mala drava i zavisna od turske vlasti i da je cilj njene politike proirenja drave na
teritorije u kojima ive Srbi. On pretpostavlja da su to teritorije na prostoru i Turske i Austrije. Ako se ne
uvea, Srbija teko da e moi opstati u postojeem stanju.
U prvom poglavlju Politika Srbije Garaanin je preuzeo ideju Zaha i smatra da je Tursko Carstvo
neminovno pred raspadom. Ono e rezltirati podelom turske teritorije izmeu Austrije i Rusije ili
stvaranjem jedne hrianske drave na toj teritoriji. On u tome vidi prostor za buduu srpsku dravu.
Smatrao je da bi Britanija i Francuska pruile podrku stvaranju srpske drave. Garaanin nije naveo
teritorije te budue Srbije, ali ona moe blie da se odredi. Kneevini Srbiji bila bi pripojena Bosna,
Hercegovina, Crna Gora i Stara Srbija (u tekstu severna Albanija). Tako se u Garaaninovom
Naertaniju Srbiji pripajaju teritorije na kojem ive Srbi u okviru Turskog carstva. Ta nova srpska drava
se temelji na srpskom cartsvu iz XIV veka. Stoga Kneevina Srbija proerenje svoje teritorije zasniva
na istorijskom pravu, a ne na tekovinama srpske revolucije. Garaanin daje prednost Duanovom
carstvu, u odnosu na Karaorevu i Miloevu revolucionarnu Srbiju.
U drugom poglavlju Naertanija Garaanin pie o propagandnom radu u junoslovesnkim zemljama. Ta
propaganda je trebala da se organizuje na teritorijama i Turskog i Austrijskog carstva Bosni, Hercegovini,
Crnoj Gori, Staroj Srbiji, Slavoniji, Hrvatskoj, Dalmaciji, Sremu, Banatu, Bakoj, Bugarskoj. Bugarima
koji su iveli u tekom ropstvu nudio je pomo u kolstvu, tampanju knjiga i na kraju i osloboenje

41
pomou Srbije. Propagadni rad u Hrvatskoj nije spominjao, ali je ostavio mogunost ujedinjenja sa
Hrvatskom.
Na osnovu analize Naertanija, moe se zakljuiti da je Garaanin pravio plan o buduoj srpskoj dravi. Ta
drava je trebala da obuhvati teritoriju Kneevine Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Severne Albanije
(Stare Srbije). Srbija je trebala da bude oganizovana kao monarhija, a da bi u odreenim okolnostima
trebala da dobije status carstva. Time se obnavlja nekadanje Duanovo carstvo. Zabunu je donelo drugo
poglavlje u kojem je Garaanin potrebu da srpska propaganda deluje na teritoriji Hrvatske, Slavonije i
Dalamcije bez preciznog objanjenja razloga za tu radnju. On istie znaaj propagande u junoj Ugarskoj
(Srem, Banat i Baka) sa ciljem da se u povoljnom istorijskom trenutku doe do ujedinjenja ovih teritorija
sa Srbijom. To znai da bi nakon ujedinjenja Srbije sa ostalim Srbima iz Turskog carstva dolo do
ujedninja sa Srbima iz june Ugarske. Prevashodni cilj Naertanija je bilo stvaranje srpske drave.
Garaanin tek na kraju ostavlja mogunost ujedinjenja Srbije sa Hrvatskom, Slavonijom,
Dalmacijom i Bugarskom ime bi srpska drava dobila junoslovensko obeleje. Za prvu dravu mora
da se izbori srpski narod radi opstanka, a za drugu dravu postoji mogunost stvaranja u sluaju da se ukau
povoljne istorijske okolnosti. Ta junoslovenska ideja kod Garaanina nije jasno precizirana i dosta je
maglovita. Upravo zbog toga Garaaninovo Naertanije ima iskljuivo srpsko obeleje, za razliku od
Zahovog Plana koji ima junoslovensko obeleje. Naertanije je plan za stvaranje srpske drave, i tek
eventualno junoslovenske drave. Cilj je ujedinjenje Srbije sa teritorijama na kojima ive Srbi u
Turskom carstvu i junoj Ugarskoj (Srem, Baka, Banat). Ali ostavio je mogunost stvaranja
junoslovenske drave ujedinjenjem Srba, Hrvata i Bugara.
Budunost je pokazala da plan Garaaninovog Naertanija nije bio ostvaren. Pre svega i Garaanin i Zah su
pogreili jer su verovali o skoroj propasti Turskog carstva. Moderna srpska drava nije nastala po principu
istrojskog prava zasnovanog na obnovi Duanovog carstva. Srpska drava 1878. i 1913. godine nije
dosegla granice Naertanija. To je bila sasvim druga drava od one koja je zamiljena u Naertaniju.
Jugoslovenska drava iz 1918. godine nije bila Garaaninova Junoslavija. Bila je to drava Srba,
Hrvata i Slovenaca, dok je Garaanin ostavio mogunost ujedinjenja Srba, Hrvata i Bugara. Bez
obira to je Naertanije bilo potpuni promaaj, ono ne umanjuje njegov znaaj u stvaranju temelja srpske
dravne misli koje je imalo neprestano pred sobom ujedninje srpskog naroda i mogunost ujedinjenja
junoslovenskih naroda.
Garaaninovo Naertanije je bilo tajni spis koji je ostao nepoznat evropskim politiarima do osamdesetih
godina XIX veka. Postojanje Naertanija srpskom javnom mnenju je objavljeno 1888. godine, da bi sadraj
bio obelodanjen tek poetkom XX veka. Cilj Naertanija je stvaranja srpske drave, a po mogutvu i
junoslovenske drave.

Revolucija 1848. godine i Srbija

Revolucija u Evropi iz 1848. godine je imala velikog odjeka i u Srbiji. Povealo se neraspoloenje Srba
prema Turcima. Po Srbiji javljaju se panslavistiki proglasi u kojem se trai stavarnje ilirsko-srpske drave
od austrijskih i turskih pokrajina. Deo srpskih politiara otvoreno je traio pripajanje Srbiji teritorija u
okviru Turskog cartsva. Ministar pravde predlae Savetu slobodu tampe. Antonije Orekovi obilazi
Bosnu i Hrvatsku. Garaanin u Bosnu, Hrvatsku i Dalmaciju alje i Tomu Kovaevia koji izvetava o
sjajnim rezultatima u Bosni i Hercegovini. U Austriju odlazi i Matija Ban, Zah. Vlada alje i jednu
delegaciju na Slovenski kongres u Prag.
Garaanin je i tokom revolucije 1848. godine bio dosta aktivan. Tada je Konstantin Nikolajevi kapuehaj u
Carigradu sastavio svoje politiesko naertanije i poslao ga ministru unutranjih dela Iliji Garaaninu. On je
prihvatio Nikolajeviev projekat i traio da lino uspostavi kontakt sa Portom, ali da se njegov nacrt ne
shvati kao zvanian stav vlade. To je bio Nikolajeviev projekat o Srspkom vicekraljevstvu (Srpskim
sjedinjenim dravama). Ali je ovaj diplomatski zahtev Garaanina i Nikolajevia Porta odbila. Iz prepiske
Garaanin-Nikolajevi saznajemo da su postojala dva projekta Nikolajeviev o Srpskom vicekraljevstvu i
Marinoviev o graanskim reformama u evropskom delu Turske. Marinoviev projekat je trebalo da

42
graanskim reformama pobolja poloaj hriana u Turskom carstvu. On je predlagao da se po nahijama
biraju obor knezovi. Nikolajeviev projekat je predviao da se Srbiji pripoje Bosna, Hercegovina, Crna
Gora, Gornja Albanija (Stara Srbija), i da sve one ine jednu srpsku dravu u okviru Osmanskog carstva
Srpsko vicekraljevstvi ili Srpske sjedinjene drave. Porta zadrava nad tom dravom suverenitet, ali ona
ima iroku autonomiju. Srpska drava ima pravo na unutranu autonomiju, donoenje zakona, vojsku.
Srpske sjedinjene drave imaju svog predstavnika u Carigradu. U njoj muslimani i hriani uivaju sva
prava, proglaavaju se verske slobode. Osnovna ideja Konstanitna Nikolajevia o Sjedninjenim srpskim
dravama bila je preureenje Turskog carstva na osnovu dualistikog principa, gde bi se Osmansko carstvo
sastojalao iz Azijske Turske i Srpskih sjedinjenih drava. Svaka drava bi imala samostalnu upravu, vladare,
teritoriju i dr. Nikolajevi je neto kasnije otiao mnogo dalje, kad je video raspad Habsburke monarhije.
Na njenim temeljima bi se stvorilo vicekraljvstvo Juna Slavonija u kojoj bi uli pored Junih Slovena,
Maari i Rumuni. Ujedninjenjem June Slavonije sa Sjedinjenim srpskim dravama (Srpsko
vicekraljevstvo) stovrilo bi se Jugoslovensko carstvo. Nikolajeviev projekat u tom trenutku je bio nerealan
jer nije imao snanu podrku velikih sila, pre svega Rusije. Ali je on docnije pogazao kao vizionarski, jer je
predvideo sve ono to e se desiti 1918. godine, kad je stovrena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja
se zasnivala na temeljima i Osnamsnog i Habsburkog carstva.
Srbiju u vreme revolucije 1848. godine karakteriu razdor izmeu ustavobranitelja i snana diplomatska
akcija Obrenovia. Prema vladajuem reimu u to vreme nalazila se mona opozicija okupljena oko Tome
Vuia Periia. Istovremeno knez Milo je krenuo ka Srbiji. Ustavobranitelji su uspeli da izdejstvuju kod
Ljudevita Gaja da se Milo uhapsi u Zagrebu. Za tu akciju bio je zaduen Blaznavac.
Da bi popravili svoj poloaj usled velike delatnosti Periieve i Miloeve opozicije, knez i vlada su odluili
da na Petrovdan 1848. godine sazovu Narodnu skuptinu. Ali na ovoj Petrovskoj skuptini Periieve
pristalice vuievci su bili dosta brojni. Zbog toga su knez i vlada bili primorani da popuste tako da su
Stevan Knianin i jo dva funkcionera morali da podnesu ostavke. Vuievci su u unutranjoj politici
takoe zahtevali
da se Narodna skuptina redovno saziva,
da svaki okrug bude zastupljen u Savetu i
da sreski naelnici budu iz redova lokalnog stanovnitva.
Pojedini okruzi su zahtevali slobodu tampe,
kreditiranje trgovaca,
uvoenje proporcijalnog poreza i dr.

Takoe se od inovnika zahteva

da im se zabrani bavljenje trgovinom,
da tri lana jedne porodice ne smeju biti inovnici,
da se viim inovnicima smanje plate,
da se pri primanju u slubu svi podjednako tretiraju,
da inovnici plaaju vei porez,
da im se sude za neizmirena dugovanja,
da im se zabrani bogata ugoavanja prilikom silnih putovanja.

Svi ovi zahtevi pokazuju koliko je inovnitvo tada bilo nepopularno meu obinim stanovnitvom. Od
spoljnopolitikih pitanja upuena su dva zahteva
- da se izdejstvuje nasledno kneevsko dostojanstvo i
- da celokupno tursko stanovnitvo protera iz Srbije.
Petrovska skuptina nije donela nikakve bitne promene. Ustavobranitelji nisu bili u stanju da udovolje
zahtevima stanovnitva. Ono je prihvatilo sitne molbe, dok je glavni zahtev za institucionalizaciju Narodne
skuptine ostao nereen. Kriza se i dalje nastavila ne samo zbog opte narodnog nezadovoljstva, ve zbog
unutranjih razdora meu ustavobraniteljima i delatnou Obrenovievske opozicije.
to se tie spoljne politike Garaanin je iz Srbije je organizovao snanu propagandu u Bosni,
Hercegovini, Crnoj Gori, junoj Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Dalmaciji, Hrvatskoj i dr. Garaanin je

43
osnivao tajne komitete koji su radili na nacionalnoj propagandi sve do njegovog pada 1853. Centralno
pitanje srpske diplomatije tokom revolucije 1848/49. godine bio je odnos sa srpskim nacionalnim pokretom
u junoj Ugarskoj. Srpske novine iz Beograda su detaljno pisale o dogaajima u junoj Ugarskoj, i to je
vie vreme prolazilo aktivno se meale u tim dogaajima. Maja 1848. godine ustavobraniteljska vlada
donela je odluku o materijalnom pomaganju pokreta. U junu Ugarsko masovno su dolazili dobrovoljsci iz
Srbije koji su eleli da pomognu tom pokretu. Oni su dali znaajnu pomo kad je general Hrabovski napao
Sremeske Karlovce koji su bili sredite srpskog nacionalnog pokreta.
Nakon ostavke na Petrovskoj skuptini Knianin je napustio Srbiju i preao u junu Ugarsku gde je doao
na elo srpskih dobrovoljaca. Vrhovni komadant srpske vojske Stratimiorvi je doao u sukob sa oficirima i
patrijarhom je otiao u Srbiju gde je traio pomo. Nakon povratka u Vojvodinu on je zatraio pomo
Knianina. Ali je ubro vlada iz Srbije stala na stranu patrijarha Rajaia i traila od Knianina i
Stratimirovia pokornost patrijarhu, na ta su oni pristali. Porta koja je simpatisala Maare je od Srbije
traila povlaenje dobrovoljaca, dok je srpska vlada od Porte zahtevala podrku za prisajedinjenje
Vojvodine Srbiji. Srbija je i novano pomagala srpski pokret. Zbog te pomoi naglo je narastao ugled Srbije
u oima Srba van Srbije. Patrijarh Rajai je u decembru 1848. pozivao dobrovoljce iz Srbije i vlada je tada
intenzvirala pomo Srbima u Ugarskoj. Kada je umro upljikac aktiviran je sukob Rajaia i Stratimirovia.
Vlada Srbije je u tom sukobu ostala neutralna.
Austrijska vlada je 1849. godine kada je poboljala svoj poloaj, traila da se opozovu srpski dobrovoljci iz
Vojvodine. Isto tako i Porta je od Srbije zatraila neutralnost. Zbog toga je srpska vlada bila primorana da
naredi Knianinu da se sa dorovoljcima povue iz Vojvodine. Nakon Knianinovog odlaska, Maari su
sproveli veliku ofanzivu i prilikom nje su zauzeli gotovo ceo Banat. Masa srpskih izbeglica je otila u
Srbiju. Knianin se na patrijarhov poziv vratio u Vojvodinu, ali nije uspeo dalje da sprei maarsku
ofanzivu, ali se drao kod Tomaevca. Radio je na svom izboru za vojvodu Srba u Ugarskoj. Kada je u
Maarsku revoluciju na strani Austrije ula Rusija, maarski predstavnici su uzalud predlagali srbijanskoj
vladi i Knianinu mir. Kada je maarska revolucija okonana, rezultat je bio porazan: Srbi su delovali kao
pesnica Bea i nita vie. Nacionalni cilj je potisnut.
Uloga Srbije u revoluciji 1848//1849. godine je bila velika. Ona je pokazala da Srbija moe da odigra
znaajnu ulogu u meunarodnim odnosima.

Srbija posle Revolucije 1848. godine

Situacija u Srbiji posle 1848. godine se nije bitno promenila. Ustavobraniteljski reim je i dalje bio meta
napada vuievaca i obrenovievaca, a sa spolja je trpela velike pritiske Rusije. Ona nije mogla da se
pomiri sa injenicom da u jednoj zavisnoj zemlji postoji reim koji joj nije bio pokoran.
Vlada iracionalan strah od Obrenovia.
Godine 1851. Avram Petonijevi, kneev izaslanik je otiao u Carigrad gde je traio da se knezu
Aleksandru dodeli titula naslednog kneevskog dostojanstva. Ali Petronijevi, jedan od najistaknutijih
ustavobranitelja je umro u Carigradu 1852. godine. Petronijevia je zamenio Garaanin. Poto je on bio
frankofil, knez Aleksandar ga je smenio pod pritiskom Rusije. Na Garaninovo mesto je 1853. doao
Aleksa Simi.
Kljuna linost reima je Vui.
U prolee 1853. godine dolo je do diplomatskog sukoba izmeu Porte i Rusije, jer je Porta priznala
Napoleonu III pravo zatite hrianskih svetinja u Palestini. Poto je Porta odbila ruski ultimatum da joj se
prizna pravo zatite hriana u okviru Osmanskog cartsva Rusija je okupirala Vlaku i Moldaviju. To je
bio povod za Krimski rat 1853-1855. godine. Srbija se nije meala u ovaj rat. Odmah na poetku rata Porta
je izdala ferman kojim je potvrdila dotadanji autonomni poloaj Srbije. Rusija je na sve naine pokuavla
da Srbiju uvue u rat, to je ona upono odbijala. Austrija je gomilala trupe prema srpskoj granici, jer se
bojala upada ruske vojske u Srbiju. Zbog toga je srpska vlada otpoela sa ratnim pripremama. Porta je
naloila Srbiji da prestane sa ratnim pripremama, dok je Srbija od Porte traila zatitu od Austrije.
Mihailo je pisao Savetu o uslovima svog eventualnog povratka na vlast.

44
Nakon ruskih poraza u ovom ratu, Rusi su se povukli iz Vlake i Moldavije, nakon ega su se austrijske
trupe povukle sa austrijsko-srpske granice. Krimski rat je zavren Pariskom mirovnom konferencijom
1856. godine. Za Srbiju je bila znaajna jedna oderdba konferencije kojom je protektorat nad
Srbijom i zatita hriana u Osmanskom carstvu proirena sa Rusije na ostale velike sile Francusku,
Britaniju, Austriju, Prusku i Sardiniju. Turska je zvanino primljena u koncert velikih sila. Za Srbiju
je takoe bila znaajna i oderdba o slobodnoj plovidbi Dunavom. Pariskim ugovorom Rusija je izgubila
protekotrat nad Srbijom, Vlakom, Moldavijom i status zatitnice hrianskog stanovnitva u Osmanskom
carstvu. Od tada ona je ovaj status morala da deli sa ostalim evropskim silama. Time je Rusija izgubila
prednost u reavanju istonog pitanja.
Politika kriza u Srbiji je bila produbljena nakon Krimskog rata. Sveopte narodno nezadovoljstvo
ustavobraniteljskim reimom je i dalje trajalo. Ustavobranitelji nisu bili u stanju da temeljnim reformama
promene sitaciju u Srbiji. Tokom Krimskog rata trajao je sukob izmeu kneza i Saveta. Sukob je nastao
zbog razliitog tumaenja dve ustavne oderdbe. Savet je zahtevao od kneza da za ministre postavlja ljude
iz redova Saveta, dok je knez tvrdio da ima pravo da postavlja za ministre ljude van Saveta. Sa druge strane
Savet je tvrdio da ima pravo da sam postvalja lanove Saveta, dok je knez smatrao da je to njegovo ustavno
pravo. Od 1854. godine smenio se veliki broj vlada. Postao je pokuaj kneza da za sebe vee Periia, ali
bez veih uspeha.

Ustavom iz 1838. godine definisan je Savet. To definisanje je bilo neprecizno to je docnije izazivalo
protivrenosti u njegovom tumaenju naroito na relaciji kenza i Saveta. Bilo je ukupno 17 lanova saveta.
Oni su morali da budu srpski dravljani i da imaju najmanje 35 godina. lanove saveta je birao knez. Ali
oni su morali da budu ugledni ljudi iz naroda. lanovi saveta su po pravilu trebali da budu iz razliitih
nahija. Da ne bi postavio svoje ljude za lanove saveta knez je mogao da postavlja ljude koje bi Savet
odobrio kao poplarne ljude u narodu. Tako je sam Savet imao mogunost da odluuje koji su kandidati za
lanstvo u Savetu ugledni ljudi. Poto se u praksi ova odredba pokazala kao teko primenljiva, ona je
dovodila do sukoba na relaciji savet-knez. lanove Saveta knez nije mogao da smeni. Oni su mogli da se
smene tek nakon to bi im se krivica dokazala kod Porte. Savet je imao zakonodavnu vlast koju je delio sa
knezom. Savet je imao pravo zakonodavne inicijative, dok to knez nije imao. Savet je sastavljao zakonski
predlog kojeg je kasnije usvajao. Da bi on postao zakon njega je knez mogao da potvrdi. Knez je imao
pravo apsolutnog veta. Uzajamna zavisnost kneza i saveta u donoenju zakona se vidi u tome to savet nije
mogao da donese zakon bez potvrde kneza, a sa druge strane knez nije mogaod donositi zakone bez Saveta.
Savet je imao pravo donoenja budeta do 1858. godine kad je to pravo dobila vlada. Savet je imao
rukovodio celokupnom administracijom. On je imao nadzor nad ministrima. Od njih Savet je mogao da
trai godinje izvetaje o radu. Ministri zasedaju u Savetu. Pravo postavljanja ministra ima iskljuivo
knez. Ali za ministre knez moe da postavlja jedino lanove saveta.
Za ustavobraniteljski reim veoma znaajno pitanje bilo je odnos izmeu kneza i Saveta. Ustavom iz 1838.
godine Savet je imao mnogo ira ovlaenja, to je predstavljalo tekou za funkcionisanje vlasti. Savet je
po Ustavu iz 1838, a mnogo vie posebnim zakonskim aktima donetim nakon Ustava i koja su mu neretko
bila suprotstavljena, imao sledea ovlaenja
4.Zakonodavna
5.Donoenje budeta
6.Admonistrativna:
a. postavlja inovnike i odreuje broj i platu
b. Kontrolie rad ministara
Savet je nastojao da kneevsku vlast to vie ogranii. U tom cilju doneti su zakoni koji su mu davali vie
vlasti nego to je to ustavom bilo propisano. Knez je opet nastojao da s iz toga izvue. U nedoreenosti i
razliitom tumaenju normi lei uslov za sukob kneza i Saveta. Savet je sastavljen od dve grupe ljudi:
narodnih voa i birokrata. Vrmenom e preovladati drugi, koji nisu imali veeg dodira sa narodom, bez
ugleda u narodu. U zemlji vlada anatagonizam izmeu parizlija i staraca.
Aleksandar je bio izborni knez i tu je leao koren njegove slabosti. Zato je u borbi sa savetom morao da
bude veoma oprezan. Bio je sasvim u rukama Nenadovia. Bio je lien politikog talenta, ali dobar

45
intrigant. Nije bio omiljen, ali ni omraen. Oslonac je imao u vojsci, a od Krimskog rata i u Austriji, to je
izazvalo podozrenje Rusije, Francuske i Porte. Knez je smatrao da inovnicima po sopstvenoj volji moe
davati vojne inove, sa kojima je rasla i plata, nezavisno od hijerarhije u inovnikom aparatu. Savet je bio
protivan. Knez je eleo da ima pravo da premeta inovnike, ali je i to Savet osporio.
Zbog toga se teilo ka donoenju novog ustava. Istaknuti predstavnik ustavobranitelja Jovan Hadi je
sastavio jedan projekat ustava jo 1846. godine. To isto, ali neto kasnije, je uinio Franjo Zah, poljski
emigrant koji je u to vreme bio istaknuti inovnik u adminstraciji Srbije. Njegov projekat je predviao
ustanovu Narodne skuptine, kao stalnog organa vlasti. Ali ni jedan od ovih projekata nije bio realizovan.
Dok se na eli Saveta kao kneev predstavnik nalazio Petronijevi, koji je bio odan knezu, nije bilo veih
trzavica. One nastaju nakon smrti Petronijevieve 1852. kada na njegovo mesto dolazi na kratko Garaanin,
a za njim i nertni Aleksa Simi.
Iz kneza i njegovog stava stajala je Austrija. Do Krimskog rata i Pariskog mira Srbija je bila pod
protektoratom Rusije i uivala je rusku zatitu. Pariskim mirom ulogu zatitnice Srbije i njenog protektora
uzele su sve evropske sile Rusija, Austrija, Francuska, Britanija, Pijemont i Pruska. Ali praksa je pokazala
da se ruski uticaj na Srbiju zamenio austrijskim. Austrija je elela da posle Pariskog mira preuzme ulogu
Rusije. To je elela da ostvari putem kneza Aleksandra Karaorevia. Sa svojom austrofilskom politikom
kenz Aleksandar je poeo jo u vreme Krimskog rata od 1854. godine.
Tokom Krimskog rata povodom spoljne politike postojalo je nekoliko shvatanja. Postojala je jedna struja
koja se zalagala da se Srbija u potpunosti vee za Rusiju makar ona zajedno sa Rusjom propala.
Garaanin se zalagao za privrenost Francuskoj (ili Zapadu uopte), Nikolajevi za okretanje Porti, a
knez Aleksandar za Austriju. Takva kneeva politika je imala i svoje pristalice. Politika scena u Srbiji je
bila podeljena na pristalice kneza i pristalice saveta. Ali ovi srpski politiari su lako prelazili iz jednog
tabora u drugi. Primeri su Jeremija Stanojevi, Aleksandar Nenadovi i dr. Knez Aleksandar je imao
znaajnu podrku austrijskih Srba i svojih roaka, ali to nije bilo dovoljno za kneza bez linog autoriteta.
Zato je bio potreban i ovek sa takvim ugledom i on je naen u Knianinu. Pokuaj sa pridobijanjem
uvreenog i penzionisanog Vuia nije uspeo, ali je zato dolo do sporazuma sa Garaaninom.
Sukob izmeu kneza i Saveta se rasplamsao nakon Krimskog rata, tanije ve 1855. godine, zahtevom
Saveta da se vojska nakon zavretka austrijske vojne pretnje vrati kuama. Knez sa svoje strane pokree
pitanje nesaglasnosti Ustava i pojedinih zakona. Taj sukob je nastao zbog protivrenog tumaenja ustava.
Savet je smatrao da knez za ministre moe da postavlja samo lanove saveta i da za lanove saveta knez
moe da postavlja ljude koji bi odbrio sam Savet. Sa druge strane knez je tvrdio da on moe po svom
nahoenju postavljati za ministre ljude koji nisu lanovi saveta i da po svom nahoenju postavlja lanove
saveta bez predhodnog odobrenja tog saveta. Pred Tenkinu zaveru knez je uspeo u svojim zahtevima i za
ministre je postavio ljude koji nisu bili lanovi saveta, i za lanove saveta je postavio ljude mimo
saglasnosti saveta. Sukob izmeu kneza i Saveta je i dalje postojao ne samo zbog kneevog postavljenja
ministara i savetnika, ve i zbog nekih drugi stvari. Tako se, pored Porte, i Savet usprotivio nameri kneza
da postavi Karaorev spomenik jer su se prilozi za podizanje spomenika nisu skupljali dobrovoljno ve
su se naplaivali putem poreza. Savet se zainteresovao i za sluaj zajearskog naelnika okruga,
Tripkovia, knjeginjinog teu, koji je zlostavljao narod u okrugu. Iz ovog se izrodio i stvar Vidojeva. To
je pokazivalo da su se knez i Savet sukobljavali i oko nekih sitnih, ali naelnih problema i sporova. Svima
je bilo jasno da se ovakva situacija moe prevazii tek nakon uklanjanja jednog od protivnika. U tom smislu
je delovao svojevremeno, jo 1855. i Garaanin u Parizu traei da se smeni AK i na njegovo mesto dovede
neki strani (ne ruski i austrijski) princ.
I knez i Savet su po. 1856. uputili po jedan ustavni predlog Porti. Knez je traio pravo postavljanja i
smene ministara i Savetnika, a Savet je traio smenu kneza. Porta je utala. Knaz ima jednu prednost, a to je
prednost izvrne vlasti nad zakonodavnm dovodi je pred svren in: postavlja ministre van saveta,
postavlja savetnike mimo volje Saveta, izdaje u sept. 1856. proklamaciju o odredbama Pariskog mira
samostalno.
Kao to je naglaeno, posle Krimskog rata osea se sve vei uticaj Austrije. Knez je u gotovo
svakodnevnom kontaktu sa austrijskim konzulom u Srbiji Radosavljeviem, koji mal ne sastavlja vlade.
Rusija upozorava de je uticaj Austrije jako osnaio, a da ona radi na tetu Srbije. U vladu ulaze austrofili:

46
Knianin i Aleksa Jankovi, 1854. Knez je verovatno raunao sa austrijskom potporom za dobijanje
naslednog zvanja i u sukobu sa Savetom. Oekivalo se da Austrija podri ustavnu reformu u korist kneza.
Godine 1857. otkrivena je Tenkina zavera koja je trebalo da donese epilog sukobu izmeu kneza i Saveta.
Na elu zavere se nalazio predsednik Saveta Stefan Stefanovi Tenka. Deo zaverenika je radio za kneza
Miloa i imao je za cilj da se ubije knez Aleksandar. Zaverenici su otkriveni, uhapeni i osueni na smrt, da
bi potom kazna bila preinaena u doivotnu robiju. Vlada je primorala vei broj lanova Saveta, za koje se
sumnjalo da su uestvovali u zaveri podnesu ostavke i odu u penziju, da bi na njihovo mesto postavili svoje
ljude. Porta je iskoristila ovu situaciju kako bi se umeala u unutranje pitanje Srbije. Porta je u Srbiju
poslala svog emisara Etem-pau, koji je naterao kneza Aleksandra da pomiluje osuene savetnike i da
omogui povratak penzionisanih savenika u Savet. Voe opozicije Perii i Garaanin su se vratili na vlast.
Prvi je izabran za predesnika Saveta, a drugi za ministra unutranjih poslova.
Kulminacija sukoba izmeu Saveta i kneza najavljena je sa Tenkinom zaverom 1857. godine. Voa zavere
je bio predsednik saveta Stefan Stefanovi Tenka, a pored njega u zaveri su uestvovali i predsednik
Vrhovnog suda kao i jo tri savetnika.
Zaverenici su unajmili jednog oveka koji je trebao da ubije kneza Aleksandra Karaorevia. On je od
zaverenika dobio novac, lane dokumente i oruje. Meutim ubica je odustao od te svoje namere i poeo da
ucenjuje zaverenike traei im jo novca. Poto se zavera odugovlaila, vlast je zaveru otkrila. Iza zavere
stajao je knez Milo koji je zaverenicima slao novac. Cilj zavere je bio da se ukloni knez Aleksandar i da
se na njegovo mesto postavi knez Milo. Pada u oi da su zaverenici bili rusofiski nastrojeni i da su se
protivili kneevoj austrofilskoj politici. Vlast im je saznala za zaveru je pohapsila sve zaverenike. Svi do
jednog su brzo osueni na smrt. Knez Aleksandar je ovu smrtu presudu pod pritiskom Porte i njenog
emisara Etem pae, morao da preinai u doivotnu robiju.
Vlast je od ostalih lanova saveta zatraila da podnesu zahteve za penziju ili e kao zaverenici biti zaoteni.
Pod ovim pritiskom svi ostali savetnici su bili penzionisani. Na taj nain iz Saveta su uklonjeni ljudi koji
nisu uestvovali u Tenkinoj zaveri. Njihova jedina krivica je bila u tome to su predstavljali opoziciju
reimu. Namesto smenjenih savetnika postavljeni su kneevi ljudi. Jedino je Ilija Garaanin odbio da
podnese ostavku. On je bio predvodnik savetske opozicije prema knezu. Savetnici su smatrali da je
penzionisanjem savetnika knez prekrio Ustav. Po njima knez je izvrio jednu vrstu dravnog udara.
Savetnici su se alili na ovaj postupak kneza Aleksandra Porti, ali i drugim evropskim silama koji su bile
zatitnice Srbije. Rusija i Francuska su se protivili kneevoj austrofilskoj politici. One su elele da suzbiju
austrijski uticaj na Srbiju. Nasuprot knezu Aleksandru stajao je Savet koji je bio rusofilski nastrojen.
Kneevo smenjivanje savetnika za Rusiju i Francusku je bio znak produbljavanja austrijskog uticaja na
Srbiju. Porta je izvrila snaan pritisak na kneza Aleksandra da pomiluje uesnike zavere. Porta se takoe
usportivila smeni lanova Saveta, jer je po Ustavu iz 1838. godine lanovi saveta su mogli da se smene tek
nakon to bi im se krivica dokazala na Porti.
Zbog toga je Porta u Srbiju poslala misiju Etem-pae. Ova misija je trebalo da rei spor izmeu kneza i
Saveta. Porta je to uinila kako bi se spreila evropska intervencija u Srbiji povodom ovog spora. Na elu
opozicije prema knezu stoji Ilija Garaanin, koji je uspeo da za sebe vee Tomu Vui Periia i Miu
Anastasijevia. Kneza je branio Blaznavac.
Prilikom prvog susreta sa knezom Aleksandrom Etem paa od kneza zahteva da pomiluje osuenike i da ih
preda Porti koja treba da utvrdi njihovu krivicu. Ovaj zahtev knez Aleksandar je odmah ispunio. Etem-paa
nije mogao niti je zahtevao od kneza smenu ali je zato traio da se u Savet vrate svi penzionisani lanovi.
Knez u Savet vraa sve ranije zbaene lanove, a na visoke poloaje postavljaju Vuia (pred. Saveta) i
Garaanina (Ministar u. p.). Time je dolo do izmirenja izmeu Saveta i kneza. Knez Aleksadar je eleo da
Tenkinom zaverom profitira, ali u tome nije uspeo. Pogreio je to se mimo zakona obraunao sa Savetom,
to je rezultiralo njegovim porazom u ovom sukobu.
Na elo Saveta je doao Toma Vui Perii, dok je za ministra unutranjih poslova bio postavljen Ilija
Garaanin. Nova vlada je donela nekoliko uredbi kojim su smanjena ovlaenja kneza:
- knez sada nije imao pravo apsolutnog veta, jer je svaki zakon koji donese Savet morao da potpie.
- u sluaju spora izmeu kneza i Saveta, odluka Saveta je uvek imala prednost;
- lanovi Saveta nisu se mogli predati sudu bez predhodnog odobrenja samog Saveta;

47
- kasacioni sud je imao pravo da sudi savetnicima;
- savet je ima pravo da pozove ministre na odgovornost i nakon toga njime je sudio Apelacioni sud.

Tim promenama Savet je dobio apsolutnu vlast u dravi. Kneeva ovlaenja su znatno smanjena. Savet je
bio podjednako popunjen i kneevim i Garaaninovim pristalicama.
Nakon to su uvrstili vlast Periii i Garaanin su traili sazivanje Narodne skuptine na kojoj bi se smenio
knez Aleksandar Karaorevi. Knez je imao opoziciju u svim drutveni slojevima i svim politikim
strujama. U opoziciji su bili ustavobranitelji Garaanin i Perii, seljatvo, obrenovievci i nova politika
struja u Srbiji liberali, jedna grupa intelektualaca i drugih istaknutih graana koji e stvoriti prvu
liberalnu struju u Srbiji.
Liberalni pokret u Srbiji se prvi put javlja u vreme revolucije 1848. godine. Liberal se zalau za aktivnu
nacionalnu politiku. Oni trae da Srbija bude samostalna drava i da narod samostalno upravlja samim
sobom. Zbog toga se protive meanju Porte u unutranje stvri zemlje. Liberali se u unutranjoj politici
zalau za institucionalizaciju Narodne skuptine koje je trebala da predstavlja najvaniju instituciju u
zemlji.
Dakle, opozicija u Srbiji se sastojala od tri tabora: konzervativce (deo ustavobranitelja predvoenih
Periiem i Garaaninom), liberale i obrenovievce. Konzervativci i liberali su imali razliite poglede na rad
skuptine. Konzervatici su eleli smenu kneza Aleksandra, biranje namesnitva i izbor novog kneza. Jedan
od lidera konzervativaca bio je najbogatiji ovek u Srbiji Mia Anastasijevi. On je za novog kneza eleo
svog zeta ora Karaorevia. Liberali su eleli prvo da se donese zakon o Narodnoj skuptini, kojim bi
se regulisalo redovno skuptinsko sazivanje, nakon ega bi se pristupilo zabcivanju kneza Aleksandra.
Liberali su se zalagali da Milo ponovo preuzme funkciju kneza. Time je uoi skuptinske sednice
obrazovan savez izmeu liberala i obrenovievaca. Sve tri politike struje se zalau za sazivanje Narodne
skuptine. Garaanin je uspeo da i pored upornog odbijanja kneza i Portinog protivljenja izvri uticaj na
Savet da se sazove Narodna skuptina.
Pre sazivanja Narodne skuptine donet je zakon o Narodnoj skuptini. Njime je bilo predvieno da se
skuptinski sastav popunjava od strane izabranih i postavljenih poslanika. Izborni poslanici su se birali po
nahijama i njih je birao narod i bili su veina, dok su postavljeni poslanici bili iz redova dravne
administracije. Cilj donoenja ovog zakone bio je da se saini red u skuptini i da se ona ne pretvori u
razularenu masu kojom bi rukovodio Vui kao u Petrovskoj skuptini 1848. godine.
Skuptina je izabrana i sazvana 1858. godine na dan Sv. Andreja zbog ega se zove svetoandrejska
skuptina. Najuticajnije linosti u skuptini su bili konzervativci Garaanin, Vui i Mia Anastasijevi.
Konzervativci su se zalagali za smenu kneza Aleksandra Karaorevia. Nakon njegove smene oni su
smatrali da treba da se svetonadrejska skuptina raspusti da se obrazuje novo namesnitvo koje bi
upravljalo Srbijom. Nakon toga bi se raspisali izbori za Veliku skuptinu koja i izabrala novog kneza. Jedan
od kandidata konezrvativaca bio je ore Karaorevi zet Mie Anastasijevia i sinovac kneza
Aleksandra. Sa druge strane nasuprot konzervativcima stajali su udrueni liberali i obrenovievci. Oni su se
zalagali za smenu kneza Aleksandra i za izbor Miloa Obrenovia za novog kneza. Liberali su sastavili plan
svog delovanja: Konzervativcima preputaju inicijativu za smenu knez Aleksandra, potom liberali predlau
donoenje zakona o Narodnoj skuptini, kako bi se skuptina redovno sazivala. Da bi se posle zbacivanja
kneza spreilo stvaranje namsenitva, skuptini je povereno svojevrsno namesnitvo. Nakon toga usledio bi
izbor Miloa Obrenovia za kneza.
Skuptina je otpoela sa radom. Za predsednika skuptine je bio izabran Mia Anastasijevi, dok je za
potpredesdnika bio izabran obrenovievac Steva Mihajlovi, a za sekretara liberal Jevrem Gruji. Do
zbacivanja kneza Aleksandra nije odmah dolo, jer je lider liberala Gruj eleo prethodno da skuptina
donese zakon o Narodnoj skuptini. On je na sve naine teio da vlast nakon zbacivanja kneza pripadne
skuptini, kako se ne bi formiralo konzervativno namesnitvo. Sam nacrt zakona sastavio je Jevrem
Gruji. Po tom nacrtu skuptina je trebalo da se popunjava iskljuivo od izabranih poslanika. Skuptina
se sazivala svake godine. Bez odobrenja skuptine ne moe se promeniti ili doneti zakoni vezani za kneza,
savet, skuptinu, ministre itd. Skuptina ima pravo veta na zakone koje bi doneli knez ili savet, a za koje
ona smatra da su tetni. Otud skuptina dobija zakonodavna ovlaenja. Jedna od najznaajnijih ingerencija

48
skuptine bilo je donoenje budeta. Bez odluke skuptine nije bilo dozvoljeno podizanje novih nameta.
Pored toga skuptina ima pravo da pozove ministre na krivinu odgovornost. Ali ovom nactru koji je bio
suvie liberalan usportivili su se konzervativci, Garaanin i Anastasijevi. Otpoeli su pregovori izmeu
Garaanina i liberala o izmeni nacrta. Neke odredbe su izmenjene kao one o sazivanju skuptine svake
godine, o pozivanju ministara na odgovornost, zabrana uvoenja novih poreza bez odobrenja skuptine,
popunjavanje skuptine izabranim poslanicima i dr. Skuptini su smanjene zakonodavne ingerencije.
Skuptina je zakone o knezu, ministrima i dr imala pravo da savetuje u njihovom donoenju. Takoe
skuptina nema pravo da ukida zakone koje donesu knez i Savet, ona je mogla samo da ih vrati na ponovno
razmatranje. Budetske nadlenosti skuptine se uopte ne pominju. Ovaj zakon o Nardonoj skuptinije
trebao da potvrdi savet. Tek nakon ovih izmena skuptina je usvojila zakon 1858. godine, da bi ga Savet
potvrdio januara 1859. godine.
Nakon usvajanja zakona o Narodnoj skuptini krenulo se u zbacivanje kneza Aleksandra. Skuptina je
sainila jedan akt u kojem je od kneza Aleksandra traila ostavku. Ona smatra da je knez Aleksandar bio
izabran za kneza od strane skuptine i da ta skuptina koja ga je izabrala moe i da ga smeni. Knezu je bila
upuena jedna deputacija koju je predvodio Steva Mihajlovi, a koja je knezu odnela tekst ovog akta od
njega je traila da potpie ostavku. Knez je traio 24 h kako bi razmislio o podnoenju ostavke. Knjeginja
Persida je nagovarala kneza Aleksandra da ode u Kragujevac i da sa vojskom rastera skuptinu. Ali knez
je ovaj predlog odbio. Bez obzira na to proirila se vest da je knez otiao u Kragujevac to je dovelo do
panike u Skuptini. Na ostavku kneza je nagovarao i Savet. Tokom noi ne saekavi jutro kako bi
skuptinu izvestio o svojoj odluci on je tajno napustio varo u sklonio se u tvravu beogradskom pai koji
mu je pruio zatitu. To je uinio zbog toga to se gomila okupila oko njegovog dvora nakon to je stigla
lana vest o odlasku kneza u Kragujevac. Garaanin je pomogao knezu Aleksandru da pobegne iz dvora.
Liberali su na vest o kneevom bekstvu naloili da se obrenovievci sutradan pojave u skuptini
naoruani jer je postojala opasnost da konzervativci obrazuju namesnitvo. Ali do toga nije dolo jer je
Garaanin smatrao da nova vlast treba da se izabere dogovorom. Skuptina je ujutro prihvatila predlog
predsednika Anastasijevia da se knez Aleksandar zbaci sa vlasti zbog izdaje. Pre nego to je akt o
zbacivanju kneza Aleksandra potvrdio Savet skuptina je izglasala predlog liberala da se za novog kneza
izabere Milo Obrenovi, da do dolaska kneza u Srbiju namesniku vlast obavlja Skuptina, a da se
komanda nad vojskom i policijom predaje Stevi Mihajloviu. Ovaj akt o postavljenja Miloa za kneza je
bio potpisan i sveano objavljen narodu. Izbor Miloa za kneza nije bio obavljen po pravilima i zakonu, jer
je Savet morao da potvrdi akt o zbacivanju kneza Aleksadra pre nego to bi se otpoelo sa izborom novog
kneza. Ovoj skuptinskoj odluci usprotivili su se konzervativci. Oni nisu eleli Miloa Obrenovia za
kneza. Od liberala su traili da se obrazuje namesnitvo i da se njemu prepusti komanda nad vojskom i
policijiom. Ovaj blagi sukob izmeu konzervativaca i liberala eleli su da iskoriste savetnici koji su bili
pristalice kneza Aleksandra. Oni su kneza pozvali da doe u Beograd i da uz pomo vojske rastera
skuptinu. Vojska koja je krenula na skuptinu se vratila u kasarnu nakon to nije uspela da bez ispaljenog
metka rasturi skuptinu. Nakon toga dolo je do sporazuma izmeu liberala i konzervativaca. Liberali su
prihvatili namesnitvo do dolaska kneza Miloa u Srbiju. To namesnitvo je trebalo da ine Ilija
Garaanin, Steva Mihajlovi i Jevtimije Ugrii. Mihailovi bi bio Miloev mestozasupnik. Konano se i
vojska priklanja skuptini. Time se svetonadrejska skuptina okonala bez prolivanja krvi.
Porta je prihvatila smenu kneza Aleksandra, ali se usprotivila ostalim odlukama svetoandrejske
skuptine. Austrija se protivila odluci o zbacivanju kneza Aleksadra i bila je spremna na vojnu intervenciju
u korist zbaenog kneza. Ali od te intervencije Austriju je odgovorila Rusija i Francuska jer su intervenciju
smatrali povredu Pariskog mirovnog ugovora.
Svetoandrejska skuptina je trajala mesec i po dana. Na njoj su poslanici iz svih okruga izneli veliki broj
zahteva. Od zanajnijih zahteva treba pomenuti da se knez, savetnici i inovnici mogu pozvati na
odgovornost u sluaju zloupotreba. Potom tu si odluke o spreavanju zelenatva, izmena ustava, reforma
sudstva i poreskog sistema, spreavanje zloupotreba inovnitva, uvoenje odgovornosti minstara,
donoenje zakona o slobodi tampe. Za seljake je bila najvanija seoska sampouprava.

49
 Druga Miloeva (1858-1860) i druga Mihjalova vlada (1860-1868)
( . )

Milo je drugi put doao na vlast u Srbiji nakon Svetoandrejske skuptine 1858. godine. Milo se
susreo sa dva krupna problema sa seljatvom koje trailo reforme, liberalnom i
konezervativnom opozicijom koje su se suprostavljale Miloevoj apsolutistikoj vladavini. Liberali
su kneevu vlast eleli da ograniavaju Skuptinom, konzervativci Savetom. Odmah nakon stupanja
Miloa na vlast prestao je da vai Ustav iz 1838. godine. Savet je pripremao zakone, dok je Milo
postavljao lanove Saveta i ministarstava. Kao i za vreme prve vlade Milo se nije meao u sudske
poslove. Nakon dolaska Miloa na vlast otputen je jedan broj inovnika za koje se utvrdilo da su
vrili zloupotrebe. Pod Miloevim pritiskom uhapen je njegov veliki neprijatelj Toma Vui Perii,
koji je ubrzo umro, jer je verovatno bio otrovan. Sa liberalima Milo nije odmah raskinuo. Milo je
liberalima omoguio stvaranje skuptinskog odbora, koji bi reavali molbe upuenih Svetoandrejskoj
skuptini.
Konzervatici su kritikovali ustanovu Narodne skuptine i isticali znaaj Saveta. Milo se naelno nije
protivio postojanju Narodne skuptine, ali nije eleo da ona ima iroka ovlaenja, ve iskljuivo
savetodavni karakter. Zbog toga je 1859. godine sazvana Malogospoinska skuptina. Milo je
zabranio ulazak inovnika u skuptinu, zbog ega su liberali bili preteno lieni ulaska u skuptinu.
Skuptina je donela nekoliko odluka i zakona. To su
zakon o nasleu kneevskog dostojanstva (jer je Porta Miloa tad smatrala izbornim, a ne naslednim
knezom) , ;
izmena zakona o Savetu i promena ustava i
donoenje zakona o tampi.
Takoe skuptina je donela odluku o otputanju velikog broja inovnika i smanjenje inovnike
plate. Novim zakonom o sudksom postupku, sudski proces je znaajno pojednostavljen.
Milo je u jesen 1859. godine smenio sa mesta urednika Srpskih novina konzervativca i postavio
liberala.
Tada je bio pokuaj promene ustava. Po predlogu saveta formirana je komisija od tri lana, iji je
zadatak bio da se napie nacrt ustava. Glavna linost komisije i autor nacrta je bio Jevrem Gruji.
Taj Grujiev nacrt ustava je bio izuzetno liberalan. Da bi zadovoljio kneza Miloa on je predvideo
princip naslednosti kneevskog dostojanstva, kao i kneevsko pravo da postavlja i smenjuje
ministre. Savet bi bio ukinut, dok bi knez i skuptina imali zakonodavnu inicijativu. Nacrt ustava je
predvideo i samoupravnu organizaciju lokalnih vlasti. Ona predvia postojanje optinskih skuptina
koje postavljaju kmetove. Pored optinskih postoje sreske i okrune skuptine. Milo je prihvatio
Grujiev ustavni nacrt ali se on od pukih priprema nije dalje odmakao.
U unutranjoj politici Milo je uspeo da ponovo izgradi apsolutistiki nain vladanja. Na
spoljnopolitikom planu je uspeo da izgradi mnogo vri stav prema Porti. Od Porte je traio
pitanje naslednog, a ne izbornog kneza. Svog sina i prestolonaslednika Mihajla je poslao po Evropi
da uspostavi kontakte sa velikim silama i obavesti ih o prilikama na Balkanu.
Milo je 1860. godine poslao deputaciju u Carigrad sa zahtevima da se prizna naslednost kneevskog
dostojanstva, da se tursko stanovnitvo iseli iz Srbije i da se dozvoli Srbiji da donese novi ustav. Ali
Porta se ogluila o ove zahteve. Iako bez rezultata Miloeva spoljna politika je znaajna zbog stoga
to je utvrdila vri kurs koja se pokazala kao znaajna u vreme Mihajlove vlade. Iste godine knez
Milo je umro. Milo je kao i u prvom mandatu pokaza apsolutistie mere vladavine. U spoljnoj
politici uspeo je da popravi meunarodni poloaj zemlje. Iako Porta nije Milou priznala nasledno
dostojanstvo, Turci su jo za Miloevog ivota pristali da ga nakon smrti nasledi sin Mihajlo.

50
Drugu Mihajlovu vladu karakterie apsolitistiki sistem vladavine na unutranjem planu i
estoka pronacionalna politika na spoljanjem planu. Veliki deo ivota knez Mihajlo je proveo
u emigraciji, proputovao je veliki deo Evrope i upoznao se sa raznim evropskim kulturama.
Imao je izuzetno obrazovanje. On je uvideo veliku zaostalost Srbije, ali je verovao da ona moe
da se promeni aktivnom politikom odozgo. Bio je pristalica prosveenog apsolutizma.
Na poetku vladavine knez Mihajlo se susreo sa opozicijom meu konzervativcima i liberalima, koji
su eleli da ogranie njegovu vlast putem Saveta, odnosno Narodne skuptine. Knez Mihjalo je eleo
da uspostavi svoj apsolutizam, ali u da taj apsolutizam inkorporira postojee politike struje. Zbog
toga je knez prvu vladu sastavio i od konzervativaca i od liberala. Nju su inili kneev predstavnik
Filip Hristi, konzervativac Nikola Hristi i liberal Jevrem Gruji. Hristieva vlada nije mogla dugo
da se odri.
Godine 1861. sazvana je Preobraenska skuptina. Knez Mihajlo je na njoj eleo da izmeni
ustav, ali je zbog nepovoljnih spoljno-politikih okolnosti odustao od te ideje. On se ograniio
na donoenje zakona koji su pobijali ustav iz 1838. godine. Skuptina je usvojila novi zakojn o
Narodnoj skuptini, zakon o savetu, zakon o narodnoj vojsci, zakon o usvojenju
prestolonaslednika, predlog reformi poreskog sistema. Skuptina je ovim zakonom pretvorena
u isto savetodavno telo bez veeg politikog znaaja. lanove Saveta knez je po svom linom
nahoenju mogao da postavlja i smenjuje. Iako je Savet donosio zakone, on je bio sputan
velikim kneevim uticajem. Zakon o nardonoj vojsci je predvideo optu vojnu obavezu svih
mukarci od 20-50 godina starosti. Oni nisu odlazili u kasarne, ve su obavljali obuku po
svojim mestima.Zakonom o ustrojstvu centralne dravne uprave iz 1862. godine knez je dobio
pravo da postvlja ministre po svom nahoenju. Ovim zakonima uvren je Mihajlov
apsolutizam.
Da bi efikasnije sproveo ove zakone u prilog apsolutizmu, Mihajlo je 1861. godine obrazovao novu
vladu na elu sa Ilijom Garaaninom. U vlasti vie nisu uestvovali liberali. Ilija Garaanin postaje
centralna figura Mihajlovog reima. Garaanin je ostao dosledan pristalica apsolutizma jer je
smatrao da je obian narodn nezrelo i neobrazovano i shodno tome ne moe samostalno i pravilno da
politiki razmilja.
Liberali su ustali protiv Mihajlovog reima i pre nego to je liberal Gruji izaao iz vlade 1861.
godine. Liberali su osnovali svoj list Narodna skuptina, ali je vlast zabranila taj list. U Smederevu
je 1863. godine otkrivena jedna zavera u kojoj su uestvovali i konzervativci i liberali. Veliki sud
pod uticajem Grujia je oslobodio zaverenike. Zbog toga je Mihajlova vlada donela zakon po kojem
su sudije Velikog suda osuene na viegodinje robije.
Najistaknutiji predstavnici liberala u ovom periodu su bili Vladimir Jovanovi, Alimpije Vasiljevi i
Stojan Bokovi. Poto nisu mogli da pokrenu list Narodna skuptina liberali su bili saradnici u listu
Trgovake novine. U njima su liberali estoko kritikovali kneza i njegove ministre. Poto ni
Trgovake novine nisu dugo radile oni su se pribliili Drutvu srpske slovesnosti i u njihovom listu
Glasnik su propagirali svoje ideje. Oni su imali veinu u Drutvu i kontrolisali ga. Zbog toga je
vlada i ministar prosvete doao u sukob sa lanovima drutva. Vlada je konano ukinula Drutvo
srpske slovesnosti i osnovala Srpsko ueno drutvo. Time su liberali izgubili poslednju ustanovu u
koju su mogli da deluju. Posle ovih dogaaja veina liberala je emigrirala iz Srbiju i u inostranstvu je
nastavila da vri propagandni rad. U emigraciji liberali su osnivali svoje listove i te listove su preko
svojih istomiljenika tajno rasturali po Srbiji. Jovanovie je sa vojvoanskim liberalom Miletiem u
Budimpeti osnovao list Zastava. Liberali su putem tampe pokuavali da vre uticaj na svest
gradskog stanovnitva, ali nisu uspeli da pokolebaju Mihajlov reim.

51
Veoma znaajna liberalna organizacija bila je Ujedinjena omladina srpska koja je osnovana
1866. godine u Novom Sadu. U ovu organizaciju ulazili Srbi iz svih krajeva. Njeni prioritetni
porgramski ciljevi su irenje nacionalne svesti i prosvete meu svim Srbima. Druga sednica
skuptine Ujedinjene omladine je odrana u Beograu 1867. godine. Knez Mihjalo se nije usprotivio
njenom sazivanju u Beogradu. Na toj skuptini za predsednika je izabran Jevrem Gruji. Zbog toga
i zbog pretresanja politikih pitanja ministar unutranjih poslova je zabranio njen rad.
Mihajlo je vodio aktivnu pronacionalnu spoljnu politiku. On je imao viziju da pomou
nacionalnih ustanak u oblastima pod turskom vlau stvori veliku junoslovensku dravu u kojoj bi
glavnu ulogu igrala Srbija. Zbog toga je unutranju politiku podredio spoljnoj. On je smatrao da
mora vladati apsolutstiki kako bi sve snage u zemlji ujedinio oko ove spoljno-politike zamisli.
Glavni protagonista spoljne politike bio je predsednik vlade Ilija Garaanin. Osnova je trebalo da
bude balkanski savez.
Pioritetno spoljno-politiko pitanje je bilo proterivanje turskog stanovniva iz Srbije. Zbog toga je
Garaanin nekoliko meseci boravio u Carigradu tokom 1861. godine, ali bez veih uspeha. Zakon o
narodnoj vojsci je izazvao podozrenje kod Porte i njen protest. Bez obzira na to Srbija je nastavila sa
vojnim pripremama, a od Rusije je dobila novac od koga je kupila puke. Sve ovo je dovelo do
pogoranja odnosa izmeu srpskog i turskog stanovnitva u Srbiji. Turski vojnici su 1862. godine
ranili jednog srpskog deaka, a takoe su u nekoliko navrata bombardovali beogradsku varo. Ove
incidente je iskoristila srpska vlada kako bi uputila zahtev za iseljenje turskog stanovntva iz Srbije.
Da bi se reio ovaj spor garantne sile i Porta su sazvale konferenciju u carigradskom predgrau
Kanlidi. Pre sazivanja konferencije ruska i francuska strana su se dogovorile da zajedniki nastupe
u korist Srbije, dok su Austrija i Engleska naginjale Porti. Konferencija je donela odluku da se unite
tvrave Soko i Uice i da se muslimansko stanovnitvo iseli iz Srbije to je bilo predvieno
hatierifom iz 1830. godine. Turci su tvrave u Beogradu, apcu, Smederevu i Kladovu. Ova
konferencija je donela polovine rezultate i nije mogla da zadovolji kneza Mihajla.
Spoljnu politiku kneza Mihajla karakterie okupljanje i organizovanje okolnog srpskog
stanovnitva pod turskom vlau i sklapanje saveza sa balkanskim dravama i politiarima. To
je imalo za cilj da se organizuju balkanski hriani radi podizanja ustanka protiv turske vlasti. 1862.
Garaanin je organizovap Srpski odbor za propagandu, pod L. A. Batalakom. Vlada je odravala
veze sa bugarskim (Rakovski) i albanskim revolucionarima (Delal paa). Bugari su imali i
neformalno predstavnitvo u Bgd i svoj list. Saradnja je trajala do 1863.
Pokrenuta je i propaganda u Makedoniji i St. Srbiji.
Najvei diplomatski uspeh bio je stvaranje saveza sa Crnom Gorom 1866. godine, kojem su se obe
drave obavezale na zajednike pripreme za podizanje ustanka i rata protiv Turske. Preko Duia i
Lejanina ostvarene su veze i konano potpisan savez oktobra 1866. U sluaju ujedinjenja knez
Nikola je pokazivao spremnost da se povue, uz priznanje posebnog poloaja njegove porodice.
Srpska vlada se takoe zbliila sa hrvatskim (trosmajer) i maarskim (Andrai) politiarima.
Srpska vlada je 1866. godine na predlog kapuehaje Ristia od Turske zatraila da se turski garnizon
povue iz tvrava u Srbiji. Za ovu inicijativu ona je zatraila podrku od Rusije, Bajsta i Bizmarka.
Bizmark je obeao diplomatsku pomo. Za predaju tvrava zauzimala se i austrijska vlada.
Istovremeno srpska vlada je aktivnu vrila agitaciju za podizanje ustanka u Bosni i prisajedinjenje
Bosne i Hercegovine Srbiji. Izgledalo je da za to ima i podrku Andraija. Maja 1867. dolo je do
sporazuma sa hrvatskom Narodnom strankom oko zajednike akcije u Bosni. Kada je podignut
grki ustanak na ostrvu Kritu 1867. godine srpska vlada je pokuala da podigne ustanak u Bosni i
Hercegovini. Na kraju od ovog plana se odustalo jer su se tome protvili Bizmark, Francuska i
Austrija. Porta je pored upornih odbijanja bila primorana da pod pritiskog velikih sila 1867.

52
godine izda ferman knezu Mihajlu prilikom njegove posete Carigradu. Tim fermanom Turci
su napustili sve tvrave u Srbiji, ali uz uslov da na tvravama pored srpske stoji turska
zastava. Turska vojska je napustila sve tvrave u Srbiji 1867. godine. Pored toga Srbija se
obavezala da nee vriti popravke i irenje tvrava bez odobrenja Porte.
Knez Mihajlo je sklopio savez sa voama bugarskih emigranata 1867. godine u Bukuretu. On su se
sloili da Srbija i Bugarska stvore jednu veliku junoslovesnku dravu na ijem elu bi se nalazio
knez Mihajlo.
Savez sa Grkom je sklopljen 1867. godine, a pregovaralo se od 1861. Pregovori su bezuspeno
obnavljani 1861, 1863. Voeni su i tokom 1864-6. Megale idea je onemoguavala svaki sporazum.
Grka je na kraju odustala od predloga iz 1861. za podelu Bugarske i za pripajanje cele Makedonije
Grkoj. Dogovorena je podela Albanije. Sporazumom je postignut 1867. i obe drave su se
obavezale da e ui rat protiv Turkse, u sluaju turskog napada na jednu lanicu ovog saveza. Rat
protiv Turske bi se vodio do osloboenja svih hriana na Balkanu. Ugovorm je predvieno da Srbija
dobije BiH, Grka Epir i Tesaliju. Makedonija nije uzeta u obzir.
Konano knez Mihajlo je 1868. godine, nakon njegovog povratka iz Carigrada sklopio savez sa
Rumunijom, na iju inicijativu su povedeni razgovori jo 1867.
Time je knez Mihajlo formirao Prvi balkanski savez, iji je cilj bio osloboenje svih
hrianskih naroda na Balkanu od turske vlasti i formiranje jedne junoslovenske drave.
Mihajlova spoljna politika je donela rezultate u proterivanju turskog stanovnitva iz Srbije i
dobijanje tvrva. Savezi sa drugim balkanskim zemljama nisu doneli konkretne rezultate. Oni su
aktivirali pitanje osloboenja svih hriana od turske vlasti. Ali te ideje su doivele promene posle
Mihajlove smrti, i onie se odigrati tek docnije sa stvaranjem povoljnih meunarodnih uslova. Knez
Mihajlo je jo za ivota bio svestan da balkanski savez ne moe da zaivi. To je pokazao i gki
ustanak na Kritu 1867. godine koji je doveo do grko-turskog rata 1868. godine u koji Srbija nije
ula iako je bila obavezna na osnovu sporazuma o srpsko-grkom savezu.

Ivanka i smena Garaanina.

Zakon o optinama je donet 1866. godine i njime su optine stavljene pod jak dravni nadzor. To je
izazvalo veliko nezadovoljstvo liberala. Na Miholjskoj skuptini 1867. godine liberali su
protestvovali zbog ogranienja sloboda, i traili su nepoverenje ministrima, povratak zakona on
Narodnoj skuptini iz 1859. godine, zakon o odgovornosti ministara pred skuptinom uvoenje
optinske samouprave.
Mihajlo se pred kraj svoje vlade duboko razoarao u rusku istonu politiku. On je teio da se
oslobodi velikog ruskog uticaja i da pronae nove saveznike. Knez Mihajlo se 1867. godine na svom
imanju u Ivanki susreo sa ugarskim predsednikom vlade grofom Andraijem. Na tom sastanku grof
Andrai je Mihajlu ponudio Bosnu u zamenu da se Srbija odvoji od ruskog uticaja i da knez prema
Srbima u Monarhiji vodi politiku koja bi bila u interesu Maara. Moda je i to bio razlog zbog ega
je 1867. godine sa mesta predsednika vlade smenio Iliju Garaanina. Garaanin je bio rusofil, i sama
Rusija je nepovoljno gledala na smenu Garaanina. Za novog predesdinka vlade je izabrao
umerenog liberala Jovana Ristia. Ali je na kraju od te namere odustao i za predsednika vlade
postavio dotadanjeg ministra unutranjih poslova Nikolu Hristia.
Mihajlov svoju nepopularnost treba da zahali upravo Nikoli Hristiu. U meuvremenu formirana je
zaverenika grupa koja je pripremala atentat na knez Mihajla. Na elu zaverenika stajao je Pavle
Radenovi, dok je paln o ubistvu sastavio Lazar Mari. Radenovieva ena je bila u srodstvu sa

53
bivim knezom Aleksandrom. Knez Aleksandar je slao zaverenicima oruje, municiju i novac.
Zaverenici su revolverom i handarom ubili kneza Mihajla u Koutnjaku 1868. godine.

Srbija u vreme Namesnitva 1868-1872.

Srbiju u politikom pogledu karakterie nedemokratski politiki odnosi vladarska neograniena vlast
i snaan birokratski aparat te vlasti. Srbija je bila centralistika i neefikasna drava sa slabim
demokratskim institucijama parlamentom, sudom. Vladajue elite su se oslanjale na
najkonzervativnije elemente drutva trgovake i zelenake buroazije. Takvom sistemu najvei
otpor su pruali liberali koji su se kao znaajan politiki inilac iskristalisali na Svetoandrejskoj
skuptini. Tokom Mihajlovog reima bili su proganjani i zabranjivani. Mihajlova smrt je omoguila
preobraaj Srbije u pravcu izgradnje modernog parlamentarizma, ustavnosti i granskih sloboda. U
Srbiji posle Mihajlovog ubistva postoje tri politike struje: konzervativci koji se zalau za
ouvanje Mihajlove uprave i vladarskog apsolutizma, liberali koji su za uvoenje ustavne
parlamentarne monarhijem koja bi garantovala graanske slobode, ogranienje izrne vlasti,
decentralizaciju drave i socijalista Svetozara Markovia koji su za ukidanje privatne svojine i
izgradnju socijalistikog drutva.
Odmah nakon atentata na kneza Mihajla obrazovano je privremeno namesnitvo koje je trebalo da
upravlja Srbijom dok se ne izabere novi knez. Izbor novog kneza je bilo zamreno pitanje jer
Mihajlo nije imao zakonitog naslednika, i iza kneza Miloa nisu ostali potomci. Pravni propisi
ovakav sluaj nisu regulisali. Ubrzo je sazvana Velika narodna skuptina koja je trebala da izabere
novog kneza. Izmeu Prviremenog namesnitva i vlade postojale su razlike po pitanju novog kneza.
Ministar vojni Milivoje Petrovi Blaznavac se zalagao da se za kneza izabere Milan Obrenovi
maloletni unuk Miloevog brata Jevrema. Vojska je bila na strani Milana. Velika narodna skuptina
na Topideru je samo potvrdila odluku vojske da se za novog kneza izabere Milan Obrenovi. Poto
je on bio maloletan Srbijom je urpavljalo namestnitvo kojeg su inili Milivoje Petrovi
Blaznavac, Jovan Risti i Jovan Gavrilovi.
Ovoj odluci Blaznavca nisu odmah mogli da se suprostave konzervativci i liberali. U prvom
momentu oni nisu bili u mogunosti da se bore za vlast. Blaznavac se uz pomo vojske doepao
vlasti. On je uspeo da zadnji plan potisne konzervativce na elu sa Garaaninom. Blaznavac je
uvideo da uz puku pomo vojske ne moe da se odri na vlasti zbog ega se okrenuo liberalima.
Liberali su pozivani na saradnju ali pod njihovim uslovima. Nova vlast je odmah proklamovala
budua naela a to je umerena liberalizacija drutva. Veina liberala je prihvatila te uslove.
Blaznavac se sporazumeo sa liberalima i to da se Srbija od policijske drave pretvori u ustavnu
dravu i da se vojne snage Srbije usmere na akciju narodnog osloboenja i ujedinjenja. Ostale ideje
liberala sloboda tampe, zbora i dogovora, parlamentarizam i dr, namesnitvo nije prihvatilo.
Novi ustav je donet 1869. godine. on je bio jo poznat pod nazivom namesniki ili trojiki ustav.
Drugo namesnitvoje donelo ustav u podrku Austro-Ugarske drei se Pariskog mirovnog ugovora
koji je predvideo da Srbija uiva potpunu slobodu u zakonodavnoj oblasti. Takoe namesnitvo je
prelo preko odredbe zakona o Narodnoj skuptini koji je zabranjivao donoenje ustava za vreme
maloletstva vladara. Time su prenebregnuta prava vladara, ali i Porte. Njegovi autori su bili Jovan
Risti i Radivoje Milojkovi. Njihova osnovna ideja je bila da se u zemlji uvede umeren i
ogranien liberalizam, da se uvede institucija narodnog predstavnitva i da se vlast podeli
izmeu kneza i narodnog predstavnitva. U dravi se zadrava centalizam i snana izvrna vlast.
Ustav je proglasio Srbiju Ustavnom monarhijom sa narodnim predstavnitvom i naslednom
dinastijom Obrenovi na elu. Time se prvi put nasledna prava Obrenovia reguliu ustavom. Kneza

54
Milana je ustavom trebao da nasledi najstariji sin. U sluaju da nema sina nasleivali bi ga muki, a
ako i njih nema enski potomci. Ukoliko bi njegova linija izumrla vlast bi nasledili potpmci
Miloevih keri. U sluaju da dinastija Obrenovi u potpunosti izumre novog kneza bi izabrala
skuptina. Taj novi knez ne bi mogao da bude iz dinastije Karaorevi na koje je baeno
prokletstvo. Knez deli zakonodavnu vlast sa Skuptinom, on potvruje i proglaava zakone,
ima pravo zakonodavne inicijative, zapovednik je vojske, zastuplja zemlju u inostranstvu,
postavlja dravne inovnike i dr. Skuptina se bira na 3 godine, a saziva se svake godine. Nju
saziva i otvara knez. Skuptina se sastoji od biranih i postavljanih poslanika. Na svakog treeg
biranog poslanika, knez postavlja po jednog poslanika. Ovi postavljeni poslanici omoguuju
knezu uticaj u Skuptini. Skuptina donosi zakone, dok knez i ministri imaju pravo
zakonodavne inicijative. Knez postavlja ministre. Oni ne odgovaraju skuptini, ve mogu da se
pozovu iskljuivo na krivinu odgovornost. Knez i vlada imaju prava da donose zakone mimo
skuptine i pravo da privremeno obustavi pojedine lanove ustava koji se odnose na politike i
graanske slobode. Skuptina nije mogla da odbaci vladin budetski predlog. Proklamovana su
osnovna graanske slobode i naela. Proklamuju se sve klasine graanske slobode
ravnopravnost pred sudom, lina sloboda, sloboda tampe, neprikosnovenost privatne svojine.
Meutim nisu postojala jemstva da se ta naela sprovedu. Uvedena je opta vojna i poreska
obaveza, proglaena je nezavisnost sudova. Mnoge ustavne odbredbe su regulisane nizom zakona
donetih 1870. godine.
Od svog nastanka Ustav je trpeo kritike sa svih strana. Najea je bila kritika liberala. Oni su bili
nezadovoljni jer Skuptina nije dobila pravo zakonodavne inicijative i pravo donoenja
budeta, to nije dovoljno titio graanska prava i slobode, to nije predvideo odgovornost
ministara pred skuptinom itd. Bez obzira na kritike Ustav je bio krupan napredak u
politikom razvitku Srbije. Po prvi put on je ograniio mo vladara. Njime je ukinut Turski
ustav iz 1838. godine i konano onemoguio meanje Porte u unutranje poslove Srbije i
reavanje unutranjih sukoba, na ta je Porta imala pravo Ustavom iz 1838. godine.
Namesniki reim je gradio svoj sistem na osnovu Ustava iz 1869. godine. Tokom itavog svog
razdoblja on nije prolazio kroz krupnije potrese na ekonomskom i drutvenom planu. Opozicija je
bila suzbijena i strogo nadzirana. Jedino se prema Karaoreviima primenjivale otre mere
gonjenja i nasilja. I konzervativci predvoeni Aimom umiem su bili suzbijeni u drugi plan.
Liberali su bili pocepani na stare svetoandrejske liberali i mlae liberale okupljene oko Jovana
Ristia. Ta druga grupacija liberala je podravala Namesniki reim.

Milan Obrenovi
Prve godine vladavine Milana Obrenovia do ustanka u Bosni 1875. godine

Kada je Milan Obrenovi postao punoletan 1872. godine namesnika vlada je konano prestala. Ali
Blaznavac i Risti su ostali veoma uticajni kod mladog i neiskusnog kneza. Obrazovana je vlada na
ijem elu se nalazio Blaznavac, dok je Risti postao ministar insotranih poslova. Meutim
Blaznavac je ubrzo umro. Kneeva politika se tada okrenula. On je eleo da se oslobodi tutorstva i
da se nasuprot liberalima, osloni na konzervativce. Milan se nije odmah obraunao sa Ristiem. ak
mu je omoguio da sastavi vladu. Milan je konano 1873. godine oborio Ristievu vladu.
Obrazovana je nova konzervativna vlada Jovana Marinovia. Ova nova vlada je imala za cilj da
popularie konzervativce meu masama, putem donoenja popluranih zakona. Ali izmeu liberala i

55
konzervativaca se zametnula ljuta politika borba. Iza liberala stajala je Narodna skuptina a iza
konzervativaca knez Milan.
Spor je prvo poeo oko Ustava. Knez Milan je smatrao Ustav iz 1869. godine nezakonitim. On se
njemu protivio jer je znatno suio njegova ovlaenja. Zbog toga je poveo inicijativu za promenu
ustava. U tome su ga podravali konzervativci, dok su se liberali estoko protivili. Na skuptinski
izborima 1874. godine liberali odnose pobeda, a Marinovieva vlada podnosi ostavku. Obrazovana
je nova konzervativna vlada umia, ali je ona dola u sukob sa Skuptinom. U samoj Skuptini
podneta su dva predloga o promeni ustava od konzervativaca i liberala. umi podnosi ostavku.
Knez Milan obrazuje novu vladu 1875. godine. Tada je u Negotisnkoj krajini izbila prva radikalska
buna.
Meunarodni poloaj Srbije do sticanja nezavisnosti 1878. godine, zasnivao se na Pariskom mirovnom ugovoru iz 1856. godine.
Srbija je bila vazalno-tributarna drava Osmanskog carstva sa nezavisnom unutranjom upravom, slobodom vere, zakonodavstva,
trgovine i plovidbe. Ovaj status Srbije garantovale su est velikih sila Austrija (od 1867. Austro-Ugarska), Velika Britanija, Francuska,
Rusija, Sardiniska kraljevina (od 1871. godine Italija) i Pruska (od 1871. Nemaka). Kada su Srbiji predata sva truska utvrenanja,
Turci nisu imali na teritoriji Srbije vojne snage niti bilo kakve politike nadlenosti. Jedini ostaci turskog suvereniteta su bili godinji
tribut koji je Srbija plaala Turskoj i turska zastava koja se vijorila na beogradskoj tvravi. Srbija formalno nije bila nezavisna jer nije
imala 3 osnovna atributa suvereniteta 1. pravo zakljuivanja meunarodnih ugovora; 2. pravo diplomatskog predstavnitva; 3. pravo
voenja rata.

Srbija je igrala veliku ulogu u Istonom pitanju zbog izuzetnog geopolitikog poloaja. Zbog toga je
Srbija stekla vanost u meunarodnom ivotu cele Evrope. Namesnika vlada zbog uvrenja svog
unutranje-politikog poloaja nije bila u stanju da se aktivno bori za spoljno-politike ciljeve. U
meuvremenu dolo je do bitnih pormena u meunarodnim odnosima u Evropi. Nakon bitke kod
Sadove 1866. godine i nepsoredne opasnosti od rata protiv Pruske, Francuska se je zajedno sa
Austro-Ugarskom postala veliki protivnik bilo kakvih znaajnijih promena i potresa u Istonom
pitanju. Takvom stavu se pridruuju i ostale evropske sile. Zbog toga je lokalizovan Kritski ustanak
1866-1869. i vei grko-turski sukob 1867-1869. godine. Ovi dogaaji su oznaili kraj Mihajlovog
Prvog balkanskog saveza. Iako se ukazala prilika velikim franacsuko-pruskim ratom balkanski
narodi nisu podigli masovni ustanak protiv turske vlasti.
Risti je prihvatio Garaaninovu ideju iz Naertanija o okupljanju svih Srba u jednu dravu. Takoe
je prihvatio delovanje Garaaninovih tajnih udruenja na teritorijama u kojem su iveli Srbi pod
Turskom vlau. Iako pristalica Mihajlovog Balkanskog saveza zbog uticaja velikih sila i nesloge
balknaskih naroda on je poeo sumnjati u tu ideju. On je smatrao da se za tu ideju ne treba vezati
samo za jednu veliku silu,ve i za njih vie. Smatrao je Habsburku monarhiju najveim
neprijateljom, ali nije bio za vezivanje iskljuivo za Rusiju. Ova Ristieva spoljno-politika
shvatanja preuzeli su i konzervativci.
Netano je tvrenje da sa Namesnitvom se naputa ideja o opebalkanskom ustanku protiv turske
vlasti. Tu ideju je jo knez Mihajlo pred kraj svoje vladavine napustio. Ali Namesnitvo nije
prekinulo saradnju sa tajnim srpskim nacionalnim udruenjima u oblastima pod turskom vlau. Oni
su odustali od pokretanja optebalkanskog ustanka nakon neuspelog ustanka na Kritu, nepovoljnih
meunarodnih odnosa i nespremnosti srpske vojske za jedan ovakav poduhvat. Nakon Mihajlovog
atentata Prvi balkanski svez je poeo da se raspada. Iz saveza se prvo izdvojila Crna Gora.
Srpsko-crnogorski odnosi nisu bili dobri ni za vreme vladavine kneza Mihajla. Tu nije bilo u pitanju
sukob izmeu dinastija, ve pitanje nacionalno-dravnog programa. Srbija se zalagala za stvaranje
jedinstvene drave pod srbijanskom hegemonijom, dok se Crna Gora tome protivila. Crna Gora je
pokazivala pretenzije na teritorije na koje je i Srbija pretendovala Sandak, Hercegovina, delovi
Bosne, Stare Srbije i severne Albanije. Tako je posle Mihajlve smrti dolo do pogorenja srpsko-
crnogorskih odnosa. Iz balkanskog saveza izlazi Grka nakon okoenja kritskog ustanka 1869.
godine. Zbog Kritskog ustanka pretio je grko-turski rat. Srbija nije pomagala Grku tokom ovih

56
kriznih godina, to je bila u obavezi na osnovu grko-srpskog saveza. Savezniki odnosi izmeu
Srbije i Rumunije takoe nisu bili srdani.
Bugarsko-srpski odnosi su bili ne samo poremeeni, ve i konfrontirani. Bugarski nacionalni pokret
trai versku i kulturnu autonomiju ne samo za svoje matine bugarske zemlje ve i za Makedoniju,
delove Srbije i Stare Srbije pa ak i Bosne. Mihajlo i Ilija Garaanin su trepeli te bugarske aspiracije
zbog svoje ideje velikog junoslovenskog kraljevstva. Meutim Namesnika vlada se tome estoko
protivila. Pored toga Rusija razoarana u Srbiju, poinje da prua pomo Bugarima i njihovim
nacionalnim tenjama. Bugarska je od Porte dobila ferman 1870. godine kojim je proglaeno
stvaranje Bugarske egzarhije. Nova Bugarska egzarhija je imala pretenzije na sve hriane na
Balkanu. Carigradska patrijarija i srpska crkva je nisu priznale.
Namesnitvo je jo vie pogoralo srpsko-hrvatske odnose, koji nisu bili dobri ni tokom Mihajlove
vladavine, zbog sporazuma sa Andraijem u Ivanki. Knez Mihajlo je izgradio dobre odnose sa
Austro-Ugarskom. Ona je sa aljenjem prihvatila vest o Mihajlovom ubistvu, ali je sa rdoi
prihvatila Blavzanvevo namesnitvo i kneza Milana. Preko Austro-Ugarske Namesnitvo je
izgradilo dobre odnose sa Turskom. Porta je bez razmiljanja izdala ferman o postavljenju Milana
Obrenovia za kneza. Njegovom izboru ni Porta ni Austro-Ugarska se nije protivila, jer se to
smatralo unutranjim pitanjem Srbije. Za odnose izmeu Srbije i Austro-Ugarske bilo je najvanije
pitanje Bosne i Hercegovine. U Beograd je za generalnog austrougarskog konzula poslan maarski
aristokrata Benjamin Kalaj koji je bio pod uticajem Andraija. Andrai i Kalaj su imali sline
stavove po pitanju Junih Slovena. Oni su smatrali da od njih ne treba stvarati estoke nepritelje ve
ih treba odobrovoljiti, meusobno zavaditi i na kraju ovladati. Kalaj je u Beogradu trebao da meu
srpskim rukovodiocima ulije poverenje u austrougarsku politiku i da sprei ponovno veziavnje Srbije
za Rusiju. On je to uinio obeavajui Srbiji Bosnu. Ali Namesnitvo je preko Hrvata saznalo za
pripreme namesnika Dalmacije Vagnera za prikljuenje BiH Austro-Ugarskoj. Na kraju srpska vlada
je posumnjala da je sve ovo bila smicalica Austro-Ugarske. Andrai je ak nudio Srbiji veno
pritaljstvo u zamenu za BiH, to je srpska vlada odbila. Zbog toga su srpsko-austrougarski odnosi
poeli da se remete od 1871. godine. To je bilo zbog toga to je A-U zatraila da on bude ta koja je
trebala da osposobi erdap za savremeniju i bezbedniju plovidbu Dunavom. Srbija i Rumunija su se
tome usprotivile jer su u tome videle krenje Pariskog sporazuma o slobodnoj plovidbi Dunavom.
Austrougarski zahtev je bio odbaen na Londonskoj konferenciji. Ugrski odogovor je doao brzo. Iz
zatvora je puten Aleksandar Karaorevi, koji je u pritvoru bio jo od Mihajlovog atentata.
Odnose sa Portom je remetilo pitanje Malog Zvornika ili Sakara tj. srpsko-turske granine linije, kao
i vezivanje srpskih i turskih eleznica. U takvoj situaciji pogoranih odnosa Srbija sa Portom i A-U,
Blaznavac i knez Milan su 1871. godine otili na Krim gde su bili u poseti ruskom caru Aleksandru
II. Ovaj potez je izazvao ogorenje Porte i A-U iako ova poseta nije donela nikakva reenja, rezultate
ili obeanja. Da bi sredio odnose sa A-U Jovan Risti je u svojstvu predsednika vlade 1873. godine
posetio Be gde se susreo sa Andraijem. Susret je bio srdaan. Raspravljalo se o eleznikom
povezivanu Srbije i A-U. Risti je po pitanju ienja erdapa zadrao vrst stav. Knez Milan je
1873. godine otiao u Be gde se susreo sa carem Franjom Josifom. Na austrijkom dvoru je primljen
uz najvie sveanosti. Nakon toga knez Milan je otputovao u Pariz.
Nakon povratka kneza Milana iz inostranstva pala je Ristieva vlada, a novu vladu je obrazovao
Marinovi. Nova vlada je elela da pobolja odnose sa Portom. Ali do toga nije dolo usled spornih
pitanja. Knez Milan je konano posetio Carigrad 1874. godine. Ali Turska nije prihvatila srpski
zahtev za Malim Zvonikom. Milanova poseta Carigradu nije reila trusko-srpski spor, zbog ega su
se odnosi jo vie pogorali. Odnosi su pogorani i zahtevom Srbije i Rumunije da samostalno
sklapaju trgovinske sporazume.

57
 Bosanski ustanak i istona kriza 1875-1878. godine
Glavni pravac ruske spoljne politike u istonom pitanju bio je prodor na moreuze i topla mora (Egejsko, Mramorno i Sredozemno
more). Ta politika postoji tokom itavog XIX veka. Rusija je te ciljeve elela da ostvari bilo direktnim napadom na Osmansko carstvo
koje bi rezultiralo njegovom propau, nakon ega bi Rusija ovladala Carigradom i moreuzima, bilo stvaranjem vazalnih balkanskih
drava koje bi bile pod ruskim protektoratom. Takvoj politici estoko su se suprostavljale ostale evropske sile pre svega Engleska i
Austo-Ugarska. Engleska nije elela da joj Rusija otme presti u Sredomzomenom moru, naroito od kad je otvoren Suecki kanal koji
postaje glavni pomorski put prema Indiji. Sa druge strane Austro-Ugarska se plaila nacionalnih pokreta balknaskih naroda koji su se
borili za osloboenje od turske vlasti, jer se pibojavala da se ti nacionalni pokreti i tenje ne preliju na njeno tlo meu slovenskim
narodima (Hrvatima, Slovencima, esima, Poljacima i dr). Zbog toga je Austro-Ugarska bila ivo zainteresovana za ouvanje
Osmanskog carstva. Austro-Ugarska se protivila samom Bosanskom ustanku, te tenjama Srbije da pripoji Bosnu, kao i stvaranju
zajednike srpsko-crnogorske granice. Da bi u tome spreila Srbiju, A-U je elela Bosnu za sebe.

U Hercegovini je 1875. godine izbio ustanak srpskog seljakog stanovnitva. On se ubrzo

proirion na Bosnu, a odjeke je imao u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj ustanak je na
poetku imao iskljuivo agrarni karkter jer mu je cilj bio ukidanje feudalizma, da bi
vremenom dobio nacionalni karakter jer je teio nacionalnom osloboenju od turske vlasti.
Srbija je nespremno doekala ustanak u Hercegovini usled sukoba u Skuptini i kneevim tenjama
da odri konzervativce na vlasti. Javnost je odmah reagovala na glasine o velikim neredima i
stradanjima raje. Po Srbiji se stvaraju odbori koji prikupljaju pomo, organizuju se dobrovoljake
jedinice i dr. Vlada Danila Stevanovia u odsustvu kneza Milana, koji je bio u poseti Beu je
pomagao dobrovljce i slao ih na granicu. Nakon dolaska Milana u Srbiju raputnena je
Stevanovieva vlada, da bi se potom odrali skuptinski izbori na kojima su pobedu odneli liberali.
Knez se odluio na meovitu liberalno-konzervativnu vladu. Na elu vlade je stajao konzervativac
Mihajlovi, dok je ministar inostranih poslova bio Jovan Risti, ministar unutranjih poslova Jevrem
Gruji. Ova vlada je poznata pod nazivom akciono ministarstvo.
Skptina je potom trebala da se odredi da li da se prui pomo ustanicima, odnosno da li da se ue u
rat ili ne. U meuvremenu Turska je gomilala svoje trupe na srpskoj granici. Knez Milan se protivio
ratu, dok je Risti smatrao da u rat ne treba da se bezuslovno ulazi dok se ne iscrpu sva ostala
sredstva. On nije eleo bosanski ustanak da prepusti svojoj sudbini i speman je bio na sve, pa ak i
na rat kao poslednje sredstvo. Skuptina je odrala svoje zasedanje u Kragujevcu. Na njoj su donete
tajne odluke koje je predvialo da se ustanak pomae, makar to dovelo do rata. Tajne odluke
predviaju da se za ratne pripreme uzme inostrani zajam. Nadzor nad zajmom dobija jedan
skuptinski odbor, a u sluaju rada smanjie se inovnike plate i penzije. Tajne odluke su izazvale
uznemirenje velikih sila, koje nisu znale za sadraj odluka. Knez Milan pod velikim pritiscima nije
eleo da prihavti odluke, ve je raspustio vladu. Obrazovana je nova konzervatino-liberalna vlada
na ijem elu je bio Kaljevi.
Pad Mihajlovi-Ristieve vlade su pozdravile velike sile, dok su tu odluku liberali i javnost
kritkiovali. Nova Kaljevieva vlada je donela niz zakona (o optinskoj upravi, o tampi, o linoj
bezbednosti) kojim su olabavljene policijske stege i oslabljena dravna birokratija. Bez obzira na to,
pa i zahvaljujui tome (vea sloboda tampe) radikalska i socijalistika opozicija su nastavile sa
napadima na vladu. Trae svoenej inovnitva, crkvene jerarhije, dravnih rashoda, kola... na min
imum; ukidanje Nar. pozorita). Radnici u Kragujevcu su rganizovali masovne demonstracije
poznatve pod nazivom Crveni barjak.
Bez obzira na stav prema tajnim odlukama nova Kaljevieva vlada i knez Milan su finansijski i
materijalno pomagali Bosanski ustanak. Vojni zajam je na kraju prihvaen, ali u niem iznosu. Vojne
pripreme su nastavljene. Austro-Ugarska i Rusija su direktno kod kneza Milana protestvovali zbor

58
ratnih priprema. Kaljevieva vlada je zatraila pomo Grke i Rumunije, ali te molbe nisu usliene.
Dugi pregovori su voeni sa Crnm Gorom ali su i oni zavreni bez uspeha. Balkanski savez nije
postojao.
U Bugarskoj je izbio ustanak 1876. godine. U BiH su sukobi nastavljeni,jer su sve mirovne
inicijative propale. Nemiri i nasilja su potresali Makedoniju, Albaniju, Epir i Tesaliju. Srpska javnost
i veina politikih struja je sve vie zahtevala ulazak Srbije u rat. Protiv rata jedino su bili
konzervativci. Za rat je bio ceo srpski oficirski kor. Pod ovim pritiscima na kraju knez Milan je
prihvatio rat kao neto neizbeno. Smenjena je Kaljevieva i ponovo postavljena Mihajlovi-
Ristieva vlada, u neto izmenjenom sastavu. Ristieva vlada je odmah uputila zahtev knjazu
Nikoli za sklapanje vojsnog saveza. Ugovor o vojnom savezu izmeu Srbije i Crne Gore je potpisan
u Veneciji juna 1876. godine na osnovu srpskog projekta koji je tri meseca ranije na Cetinju izloio
Ranko Alimpi i primedbi kneza Nikole na taj nacrt. Na osnovu tog sporazuma dve drave sklapaju
savez iji cilj je bio da se oslobode svi Srbi koji su iveli pod turskom vlau. Za taj cilj obe drave
e raditi sporazumno. Drave se obavezuju da e 10 dana nakon potpisivanja sporazuma ui u rat
protiv Turske i da nijedna ugovorna strana nee potpisati separatni mir.
Drugi Ristiev korak trebalo je da bude jedna misija kod Porte sa zahtevom da se BiH daju na
upravu Srbiji i CG. Nikola ni da uje za to moljakanje Carigrada. Risti se teio da bi misija svakako
propala. I Milan je protiv te misije. Odmah bi u rat.
U tom trenutku na rat Srbiju je podsticala i Rusija. U Srbiju je doao general ernejev koji je
podsticao Srbiju na rat. Rusija je preko Srbije elela da ue u rat protiv Turske. Dizraelijeva
doktrina treba pustiti krv. Risti je napokon bio spreman na rat. Poto je Porta odbacila zahtev
da se BiH ustupe Srbija, Srbija je Turskoj objavila rat 30. juna 1876. godine. Dva dana nakon tog to
isto je uinila i Crna Gora. Knez Milan je nevoljno pod pritiskom javnog mnjenja i politiara
bio prinuen da ue u rat.

Ulaskom Srbije i Crne Gore u rat nije dolo do masovnog ustanka na Balkanu protiv turske vlasti.
Rumunija i Grka su ostale neutralne, Bugarska je bila oslabljena, dok su nemiri u Makedoniji i
Staroj Srbiji nisu bili masovnog karaktera. Srbija i Crna Gora ostale su same i jedino su mogle da se
pouzdaju na stanovnike BiH. Kao posledica srpsko-turskog rata Austro-Ugarska i Rusija su
sklopile tajni dogovor u Rajhtatu 8. jula 1876. kojim je bilo predvieno da A-U dobije BiH, a
Rusija deo Besarabije i azijske turske koja je izgubila u krimskom ratu. U sluaju pobede
Srbija i Crna Gora se mogu iriti samo na jug, samo delimino u BiH, a u sluaju poraza
Srbija i Crna Gora bi zadrale teritorije koje su imale pre rata status quo ante. U sluaju
raspada Turske Bigarska i Albanija dobijaju autonomiju, a Grka proirenja na Tesaliju i
Krit. Carigrad je trebao da bude slobodan grad.
Srbija je u rat ula nespremno sa nedovoljno vojnih i finansijskih sredstava. Naelnik Glavnog
generaltaba Franjo Zah je sastavio ratni plan kojim su srpske snage trebale da udare na glavnicu
turske vojske. Zbog toga je napad bio usmeren na dolinu Morave prema Niu i Pirotu. Nakon
sastavljanja ratnog plana usledila je mobilizacija. Glavnokom. je bio sam knez Milan, sa tabom u
Parainu. Srpskoj vojsci od 123000 vojnika (158 bataljona I i II poziva, 18 III poziva, 42 konjike
eskadrile, 18 pionirskih i 6 sanitetskih eta i 206 topova) se pridruilo oko 2500 ruskih dobrovoljaca.
Srpska armija je bila podeljena na 4 vojske Moravsku (68000) pod genralom ernejvom
stacionirana kod Aleksinca i Deligrada sa pravcem prodora ka Kurumliji; Timoka (25000) pod
komandom gen. Milojka Lejanina kod Zajeara sa pp ka Kuli; Drinska na Drini, pod kom. Ranka
Alimpia, odbrana granice; i Ibarska, pod komandom Zaha, na Javoru, sa zadatkom ogranienog
prodora ka Sjenici i N. Pazaru. Ali ve pred ofanzivu general ernejev je 14 bataljona Moravkse

59
vojske poslao Ibarskoj, to je dovelo do njenog slabljenja iako je imala da izvri glavni udar. Osim
toga udarna snaga Mor. armije bila je oslabljena njenom podelom na 4 kolone i dve posebne
grupacije Knjaevaka vojska. ernjajev je bio vatreni slovenofila ali oajan komandant.
Turska vojska je bila nadmonija u odnosu na srpsku u broju vojnika, ratne opreme, artiljerije i dr.
Srpska vojska je inferirionst najvie pokazala u oficirskom kadru. 133000 vojnika bilo je podeljeno u
5 koncentracionih grupa: kod Vidina pod Osman paom; kod Prokuplja i Nia glavna snaga od
60000 pod Ejub i Said paom; kod Novog Pazara pod Mehmed ali paom, kod Sjenice i Nove Varoi
pod Muktar paom; u Bosni pod Sulejman paom.
Celokupno stanje srpske vojske bilo je osrednje ili loe.
Srbija je pogreno procenila da e doi do opte balkanskog ustanka. U rat je ula nespremno i
nju je doekala superiornija turska vojska.
Usledio je srpski napad 2. i 3. jula. Drinska vojska je najpre osv. Sakar i Mali Zvornik, a zatim je
prela Drinu i osvojila Bosansku Rau, ali nije uspela da zauzme Bijeljinu. Ipak, uvrstila se na
poziciji dobroj za odbranu.
Ibarska vosjka je doivela poraz kod Kalipolja i vratila se na poetni poloaj: Vasiljev Vrh-
Ograenik, zbog ega je smenjen Zah, a doveden ppuk Lazar olak Anti.
Glavni udar je trebala da izvede Moravksa vojska koja je bila podeljena na etiri kolone. Ali ve na
poetku ofanzive sve etiri kolone su bile zaustavljene, a zatim se bez stvarne potrebe vratile na
poetni poloaj. Nije uspela da opedne Ni i osvoji Toplicu i Prokuplje. Samo je Knja. vojska pod
kom ppuk ure Horvatovia uspela da izvojuje pobedu na Babinoj glavi i da uznapreduje prema
Beloj Palanci i Niu.
Timoka vojska je na poetku rata doivela teak poraz i bila je u povlaenju: Kulu nije osvojila a
izgubila je izuzetno znaajni Veliki Izvor. Zbog toga je ernjajev je obustavio sve napade u dolini
Morave, kako bi povratio V. Izvor. ernjajev je krenuo u pomo Timokoj vojsci. Do odusdne bitke
je dolo kod Velikog Izvora 18. jula, u kojoj su Srbi bili poraeni. To je prekretna bitka Prvog rata.
Nakon toga srpska vojska je iz ofanzive bila prinuena da pree u defanzivu. Srpska vojska je bila
primorana da se povue iz Knjaevca i Zajeara na liniju Boljevac Lukovo. ernajev je spojio
Timoku i Moravsku vojsku. Turci su sproveli ofanzivu. Nisu mali snage za ofanzivu sa ist. i sa juga
koju su srpske snage sada oekivale. Turska vojska je bez borbe napustila Knjaevac, u koji ulaze
srpske jedinice.
U meuvremenu usledila je inicijativa velikih sila za primirje. Dok se knez premiljao, traio je azil
za sluaj potrebe u Austrougarskoj i Rusiji, a vlada je traila miljenje komande. Svi su, osim
ernjajeva, bili za primirje. I CG takoe. Andrai savetuje kneza da obori vladu i na nju svali
krivicu.
Ipak, u vreme tih premiljanja, Srpska vojska je konano uspela da zaustavi tursku ofanizvu na
Junoj Moravi, posle vane bitke kod umatovca, 18 22. 8. 1876. ernjajev je ipak dao saglasnost
za primirje, ali je videvi znaaj umatovakog uspeha povukao taj predlog, ali kasno.
Knez Milan je od veliki sila zatraio primirje. Ali se iz poetka Porta se tome protivila, traei
sklapanja nepovoljnog mira sa Srbijom: vraanje u 4 tvrave, vei danak, dolazak kneza na
poklonjenje, rasputanje narodne vojske. Ona je Srbiju stalno uslovljavala. Ali Britanija je vrila
pritiske na Portu da potpie primirje, jer se bojala da Rusija ue u rat radi zatite Srbije. U
meuvremenu nastavile su se operacije na obe strane Morave: srpske snage potisnute su na liniju
unis iljegovac, ali su zaustavile turski prodor kod Babovita, 11. septembra. U to je 15. 9.
dolo DESETODNEVNO primirje koje je Porta proglasila i prestale su ratne akcije. Velike sile bi
da ugovore mir, a ni vlada se tome ne protivi.

60
Ali se primirju protivio i general ernejev i deo oficirskog kora, smatrajui da sukob treba nastaviti
sve dok u rat ne ue Rusija. Na Deligradu je Milan proglaen za kralja u reiji ernjajeva, ali je to
ostalo bez efekta. Pod pritiskom velikih sila Porta je Srbiji ponudila primirje za koje su se te velike
sile sem Rusije, koja je zahtevala formalno primirje, saglasile. Porta je ponovo proglasila primirje
za narednih deset dana, a kada je Rusija zapretila Turskoj prekidom dipl. odnosa, Porta je ponudila
primirje na 6 meseci. Ali, ni to nije prihvatila Rusija, a pod uticajem ernejeva i srpska vlada i knez
su odbili ovu ponudu za primirje, kojoj je i Risti bio sklon. Sukob se ubrzo nastavio.
Turska vojske je sprovela ofanzivu. Nakon viednevnih krvavih borbi kod Kreveta, septembra 1876.
nije bilo odluke ni na jednoj strani. Ipak, Srbi vie nisu imali odakle da popunjavaju vojsku a Turci
jesu. ernjajev ipak tvrdi da poloaji nisu nikad bili bolji! Konano, turska vojska je potisnula Srbe
kod sela Veliki iljegovac na uniski vis, a potom je porazila srpsku vojsku kod unisa, krajem
oktobra 1876. Nakon osvajanja unisa put Turaka prema Beogradu je bio otvoren. Srbija je bila
pred vojnikim slomom. ernajev je podneo ostavku i telegrafisao knezu Milanu da momentalno
zatrai primirje. Pod pritiskom Rusije Porta je bila primorana da 1. 11. ponudi bezuslovno
dvomeseno primirje sa Srbijom i Crnog Gorom, koje je vailo i za bosanske ustanike. Izvreno je
razgranienje gde je svaka strana zadrala ono to je i osvojila. Time je zavren srpsko-turski rat koji
Srbiji nije donao nikakve rezultate i koristi.
Srbija je posle ovog rata bila u dosta tekoj situaciji. Vlada je 5. novembra reila da se obrati ruskom
caru. Knez je video izlaz jedino u pribliavanju Rusiji. Zbog toga je zatraio od Rusije da primi
delegaciju. Oni su prihvatili, ali samo delegaciju Marinovia, kao linog kneevog, a ne vladinog
izaslanika. Marinovia je primio car nekoliko puta, a sa Gorakovim je vodio veoma duge i
poverljive razgovore. Delegacija je za neuspeh u ratu, po kneevim instrukcijama, optuivala
neefikasan dravni i politiki sistem. Rusi su tada knezu Milanu pruili podrku ne samo za obaranje
Mihajlovi-Ristieve vlade ve i za promenu politikog sistema u Srbiji, ukidanje ustava i
uspostavljanje apsolutizma. Knez Milan je traio finansijsku pomo. U sluaju rata Rusije i Turske
od Srbije se oekuje energina koopetativnost. U pogledu nekih daljih koraka, Gorakov je tvrdio da
sve zavisi od Carigradske konferencije, dec. 76.-jan. 77. Ova nije reila nita.
Rusija se ponovo sporazumela sa Austro-Ugarskom. Petanskom konvencijom 15. januara 1877. godine A-U se obavezala da se nee meati u buduu
rusko-turski rat u zamenu za BiH. A-U se obavezala da nee napasti Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, dok se Rusija obavezala da nee voditi ratove niti
slati vojsku u Srbiju, Crnu Goru i BiH. Tim je dolo do podele interesnih sfera na Blakanu izmeu Rusije i A-U. Takoe Rusija se obavezala da nee
stovriti veliku slovensku dravu na Blakanu. U tom trenutku A-U je pod velikom dravom podrazumevala Srbiju. Konvencija je iskljuivala ruske
trupe u Srbiji.

Srbija je prihvatila poziv Turske za pregovore o miru poetkom 1877. godine, dobivi saglasnost
Rusije, ime je bila pomalo iznenaena (a energina kooperacija?). Rusija je prekinula vojnu pomo
Srbiji, pa je nastao zastoj u srpskom snabdevanju. Mirovni pregovori voeni u Carigradu, a ne u
Beu kako je traio Milan, su brzo zavreni. Ugovorom je bilo predvieno status kvo, amnestija
za sve uesnike rata i povlaenje vojsaka sa okupiranih teritorija u roku od 12 dana. 28.
februara je potpisan mir. U sam tekst ugovora nisu unete moralne klauzule koje su bile preduslov
poetka pregvora, ali su one sastavni deo Objanjavajue note.
Uslove mira je prihvatila Velika narodna skuptina, sazvana posle izbora 1876. i koja je bila odrana
u zgradi Narodnog pozorita. Skuptina je zaista trebalo da bude jedna inscenacija sraunata da se
kompromituje vlada, a opravda Knez. Vlada je bila protiv izbora, ali ju je knez primorao. Ipak, nije
raunao sa time da narod konzervativce mrzi vee nego liberale. Rezultati izbora bili su poraz za
kneza koji je nameravao da dovede Marinovia. Veinu su odneli radikali i karaorevievci. Knez
je slutio novu Svetoandrejsku skuptinu. Ipak, Risti, Gruji i Milojkovi su se dosetili:
SKUPTINA E SRBIJE IZJASNITI O ONOME ZBOG EGA JE SAZVANA I NI O EMU
VIE, dakle o mirovnim uslovima. U skuptini je zavladao potpuni ok kada se nakon prihvatanja
predloga o miru pojavio knez i odmah raspustio skuptinu.

61
Srbija se posle ovog srpsko-turskog rata nalazila u dosta tekoj situaciji. Veliki broj stanovnika je
ostao bez svojih kua i imanja u oblastim u kojim je prola truska vojska. Stanovnitvo je posebno
pogodilo vojne rekvizicije koje su skupljane mimo zakona i nasilno. Posle rata vlada je nastavila sa
naplatom ratnog zajma. To sve je izazvalo veliko nezadovoljstvo meu obinim stanovnitvom.
Vlada nije ukinula ratne mere. Sve slobode su ukinute. Prirodne nepogode.
Juna i jula 1877. sastala se Narodna skuptina iz 1875. Ona je vladina i povlauje vladi: produava
vanr. stanje, odobrava budet, razreava vladu svake odgovornosti za neuspeh u ratu.
Glavno pitanje plete se oko rusko-turskog rata koji je poeo 24. aprila 1876. Srbija se pita ta da radi
Ima loe iskustvo sa preuranjenim akcijama, a Ist. pitanje se sada reava bez nje. Obraa se Rusiji:
Katardi kod cara u Kiinjevu; Trai pomo za novi rat Srbije vs. Turske: milion rubalja za svaki
mesec rata! Car savetuje da bude mirna i da eka prelaz ruskih trupa preko Dunava. U istom smislu i
Gorakov. Vladu pritiska neizvesnost. Rumunija proglaava nezavisnost. Knez se plai da stvari
sasvim izmiu Srbiji. Risti i knez kod cara u Ploeti. Prima ih 14. juna. Prijatan ali ih ukoreo zbog
nepromiljenog rata 1876. Neka ekaju ruski prelazak Dunava. Gorakov: saradnja mogua samo en
dehors du pays, van Srbije. (Petanska konvencija!)
(U meuvremenu izbio je rusko-turski rat 1877. godine. Na poetku Srbija je elela neutralsnost i
nemeanje u ovaj sukob velikih sila. Svoju neutralnost Srbija je mogla da napusti u sluaju velikog
ruskog zajma. Zbog toga je knez Milan poslao delegaciju u Kiinjev, gde se nalazio Glavi stan
rusuke vojske i sam car Aleksandar II. Tu je srpska delegacija iznela predlog caru u kojem bi Srbija
ula u rat nakon dobijanja velikog zajma. Ruski car je srpsku vladu savetovao da za izvesno vreme
zadri neutralnost. Nakon to je Rumunija proglasila nezavisnost knez Milan i Risti su odluili da
odu u Ploeti gde se nalazio ruski car. Ruski car im je savetovao da u rat uu nakon to ruske trupe
preu Dunav. Tu ih je obavestio da srpsko-ruska vojna saradnja moe da se odvija van granica Srbije
usled ruskog sporazuma sa A-U. Takoe Srbija mora da donese odluku o ratu sama bez pritisaka
Rusije. )
Poto su ruske trupe bile zaustavljene kod Plevne, ime je dovedeno u pitanje prelazak preko
Balkana i uspeh rata uopte, car Aleksandar II je zatraio od Srbije da ue u rat. Rusija je poela
Srbiji da alje ratni zajam. Srpska vlada i knez su se tome iz poetka portivili jer srpska vojska nije
bila u tom trenutku spremna za rat. Ako se rat ne zavri do zime i ruske trupe se povuku na levu
obalu Dunava Srbiju bi zadesila katastrofa! Gen. Ignjatijev, jul 1877: ako Srbija bude ekala jo 12
dana njena budunost e biti kompromitovana. Ali je nakon ruskog insistiranja, ruskih vojnih
zajmova i reorganizacije srpske vojske to ipak uinjeno, ali znatno kasnije nego to je Rusija traila.
Njen vojni inspektor Bobrikov se i sam uverio u oajno stanje srpske vojske. Zato je car traio za
poetak od Srbije vojnu demonstraciju na turskoj granici i Srbija je to uinila, a u meuvremenu
reorgan. vojsku.
Srpska vojska je bila podeljena na 5 korpusa: umadijski (Belimarkovi), Moravski (Lejanin),
Timoki (Horvatovi), Javorski i Drinski i jedna timoko-zajearska vojska. 22. novembra car je
uputio poziv Srbiji da stupi u borbu u roku od 10 dana. Vlada se jo dvoumi, ali je obavezna prema
Rusiji od koje prima lepu pomo. Plevna se dri a zima je sve blie. I kada je trebalo da ponu
operacije buna u Kragujevcu i Topoli. Zato je srpska proklamacija rata usledila tek 13. dec. a
Plevna je pala 10.
Topolska buna je izbila na Stanovljanskom polju 7. 12. 1877. To je bunt jednog btaljona nar. vojske
koji je odbio da ide na front. Bataljon se pobunio u trenutku kada je Kragujevaka brigada II
umadijske divizije izvedena na zakletvu. 283 vojnika su odbila zakletvu i uputili se u Topolu.
Vojnike su podbunili vodnici ivi i Radivojevi koji su potpalili masu time da e im naelo stati

62
Petar Karaorevi i da e sadanji knez i vlada biti uklonjeni. Re je o pobuni karaorevievaca
koju su osmislili ne ba daroviti ljudi pop Panta Popovi iz Topole i trgovaki kalauz Mihailo
Begovi iz Azanje. Ipak, broj pobunjenika se osipao. Ostalo ih oko 100. Vlada je ozbiljno shvatila
pobunu. Knez je traio 9. 12. proglas vanredn. stanja u lepenikom i jasenikom okrugu. Vojska je
izvedena da brani Kragujevac, a jedan vojni odred je upuen na pobunjenike. Ovi su se povukli na
vis Bokanja, odakle su se brzo razbeali, ali su svi pohvatani. Puk. Jankovi, kom. odreda za guenje
pobune razorio je topolsku kulu.
Knez je bio ivotno zainteresovan za inspiratore pobune. Naao ih je u dvojici smederevskih
trgovaca, karaorevievaca, ali i u umiu i Iliji Kolarcu i Jevremu Markoviu. Ovi ljudi nisu bili u
neposrednoj vezi sa bunom, a najvie su mogli biti moralno odgovorni. Svi su osueni na smrt. Na
traenje vlade, ruskog konzula i dr. smrtne su zamenjene vremenskim kaznama. Izuzetak je Jevrem
Markovi, koji je streljan 31. 5. 1878. u Aranelovcu, sa ostalim, neposredno umeanima u pobunu.

Srbija je napokon nakon vojnih pobuna u Kragujevcu i Topoli objavila rat Turskoj. Meutim Rusi su
osvojili Plevnu pre ulska Srbije u rat. Topolska buna je bilo delo Karaorevia i imali je za cilj
zbacivanje kneza Milana sa vlasti. U ove bune stupio je veliki broj nezadovoljnih srpski seljaka.
Knez Milan je brzo uguio Topolsku bunu. I u ovom drugom srpsko-turskom ratu turska vojska je
bila nadmonija u odnosu na srpski po broju vojnika, naoruanja, artiljerije, opremljenosti i dr.
Meutim tokom ovog rata Turci nisu uspeli da iskoriste ovu nadmonost. Srpska vlada i vrhovna
komanda su znali da ne mogu da raunaju na BiH, zbog toga je glavnica udara bila umerena na jug i
za cilj je imala teritorijalno proirenje Srbije na jug. Rusija je traila da umadijski, Moravski i
Timoki korpus blokiraju dolazak tur. snaga sa Kosova i iz Nia na front prema Rusima. Ratni cilj je
bio da se zauzmu Ni, Babina glava, Bela Palanka i Pirot i nastupa mprema Sofiji. Ostale vojske, kao
i u preth. ratu. Turske snage su se uvrstile u Niu, Pirotu i N. Pazaru.
Ve na poetku ofanzive (poela 15. dec.) srpske snage (Moravska, Timoka i Dunavska divizija)
pod kom. Lejanina su za pet dana opkolile Ni, zauzlele Kurumliju 25. 12. i strateke take koje
presecaju put Pritina-Prokuplje-Ni, kao i Leskovac, koji su Turci napustili. Turci su se povukli na
Grdeliku klisuru.
Timoki i umadijski korpus pod kom. Belimarkovia su zauzeli Babinu glavu (Knjaevaka vojska
Jevrema Markovia) i Belu Palanku. Time je ostvaren prvobitini cilj rata a to je bilo da se sprei
doturanje pomoi turskoj vojsci kod Plevne iz Bosne, Albanije i Kosova.
Srpska vojska je potom osvojila i Pirot 28. 12., koji su Turci takoe napustili kako bi izbegli
opkoljavanje. Vojska je tada nasatavila sa kretanjem prema istoku ka Sofiji. Ona se zaustavila kod
Slivnice na vest da su Rusi osvojili Sofiju. Srspka vojska je zauzela Kulu, Breznik, Trn i Radomir.
Opsada Nia bila je u opasnosti jer se pribliavala, sa Kosova, vojska Hafis pae, koja je ak zauzela
Kurumliju. Na Ni, koji je branilo 5000 vojnika sa preko 260 topova krenule su tri divizije
Moravske i umadijske vojske. Na kraju srpska vojska je 10. 1. zauzela Ni, koji su turski
zapovednici predali. Dobijen je ogroman ratni plen.
Nakon to su Rusi zauzeli Sofiju oni su stavili do znanja da im vie ne treba srpska pomo i naloila
im da sa vojnim operacijama nastave dalje prema jugu i zapad. Srpska vrhovna komanda je odluila
da dejstvuje na jug peko Grdelike klisure prema Vranju i na zapad preko Kurumlije na Pritinu.
Srpska vojska koja je dejstvovala iz povraene Kurumlije prema Pritini je pretrpela neuspeh na
Samokovu druga Plevna. Drugi korpus je uspeo da osvoji Lebane i Bojnik. umadijski korpus je
zauzeo Grdeliku klisuru, a potom i Vranje, poetkom februara 1878. Ovaj korpus je umesto da
krene na Skoplje i Kumanovo zaokrenuo prema Pritini. Osloboeno je Gnjilane. umadijski korpus

63
stigao je do Graanice. Tad je stigla vest o sklapanju rusko-turskog primirja kod Jedrena. Drugi
srpsko-turski rat je bio zavren.
Tada je srpska vlada sastavila program svojih ratnih ciljeva, koji e biti traeni od Turske radi
potpisivanja mira. Tim programom je bilo predvieno da Srbija trai nezavisnost kao i teritorijalne
ustupke celu Staru Srbiju i kosovski ejalet sa nikim, prizrenskim, skopskim i novopazarskim
sandakom i Vidin. O BiH se raspravljalo i iznoena su tri miljenja: priajanje, autonomija,
utanje. Andrai je jasno rekao Cukiu: ne dolazi u obzir. Srbija je bila svesna da BiH ne moe da
dobije, ali se nadala. Ovim teritorijalnim pretenzijama se protivila ne samo Turska ve i Rusija. Rusi
ne samo to nisu podrali srpske pretenzije, ve su za raun Bugarske elela da odzme teritorije koje
je osvojila srpska vojska. Jedrenskim primirjem za Srbiju se pedvia nezavisnost i korekcija
granice! Veliko ogorenje meu Srbima izazvala je ruska namera da se Srbiji oduzme Ni,
Leskovac, Pirot, Vranje i Trn! Zbog toga je knez Milan u ruski Glavni stan poslao izaslanstvo.
Lejaninu je reeno da u krajnjem sluaju kae sagovornicima u Glavnom stanu da e Ni braniti i
od Rusa! Moglo se jedino odstupiti od zahteva za Vidinom. Lejanin je u ruskom Gl. stanu u Jedrenu
boravio od 16. 2. do 18. 3. Rusi su odustali od oduzimanja Leskovca i Nia Srbiji, ali su traili
Vranje i Trn Bugarskoj. Srbiji je obeano proirnje ka K. Mitrovici i N. Pazaru ali bez ta dva
grada. To su bili neosvojeni predeli! Na pitanje Lejanina Ignjatijevu kako da se doe do tih
predela ovaj je rekao: Pa isterajte Turke! Risti je zato bio uporan da se ne predaje ni pedalj
osvojenih teritorija.

Rusija i Turska su sklopile mirovni ugovor u San Stefanu 1878. godine. Tim ugovorom
stvorena je Velika Bugarska, koja pored matinih bugarskih zemalja obuhvata celu
Makedoniju, severnu Albaniju, delove grke Trakije i delove Stare Srbije u kojim veinski ive
Srbi. U sastav Velike Bugarske uli su i delovi june Srbije pirotski, vranjski i trnski srez.
Sanstefanski mir Srbiji i Crnog Goru predvia nezavisnost i teritorijalna proirenja. Srbija
dobija Ni, Leskovac, Toplicu, Labu, delove novopazarske i mitrovike nahija, ali bez njihovih
varoi. Mitrovica i Novi Pazar ostaju pod turskom vlau kako bi se obezbedila kopnena veza
izmeu BiH i Turske i da bi se spreilo stvaranje zajednike srpsko-crnogorske granice.
Cilj San Stefanskog mira bilo je to da Rusija preko Velike Bugarske ostvari svoj vekovni san, a
to je ovladavanje moreuzima i porodor na topla mora, pre svega na Sredozemno more. Poto
nije mogla neposredno da osvoji Carigrad i moreuze, Rusija je elela da ostvari dominaciju na
Balkanu putem Velike Bugarske. Velika Bugarska je stvorena u ruskoj interesnoj sferi koji je
Rusiji po sporazumu sa A-U pripadalo. Srpskom poluzvaninom predstavniku u Petrogradu
pomonik mip Girs je rekao da su Rusiji na prvom mestu interesi Rusije, pa Bugarske, pa tek onda
Srbije, a ima prilika kada su bugarski na ravnoj nozi sa ruskim.
Bez obzira na ove injenice srpsko javno mnenje je bilo ogorano na Rusiju i rusku politiku. San
Stefanski mir je za njih bio nepravedan. Vlada je umirivala antiruska oseanja. Sanstefanski mir je
izazvao i veliko nezadovoljstvo i kod Velike Britanije i Austro-Ugarske. A-U je traile sazivanje
kongresa u Berlinu na kojem bi bio preispitan Sanstefanski mir. Taj predlog je prihvatila Britanija,
Nemaka i Italija. Zbog pretnje ratom sa A-U i Engleskom na kraju je i Rusija morala da prihvati
ovaj predlog, a i Francuska nakon veravanja da e se Kongres baviti samo pitanjima iz poslednjeg
rata. Pre sazivanja kongresa tri meseca su Velika Britanija, Austro-Ugarska i Rusija usaglaavale
svoja gledita. To je na kraju postignuto kada je Rusija odustala od svojih tekovina ovog rusko-
turskog rata. Kongres je otpoeo 13. juna 1878.
Posle rata Srbija je u problemima:
- rat je ostavio neobraena polja

64
- nespokojstvo zbog posledica Topolske bune po uesnike
- izbeglice i retki povratnici
Na Berlinski kongres je otiao Jovan Risti. On je otiao u Berlin preko Bea. Risti je u Beu
predao pismo kneza Miloa grofu Andraiju. To je bio zaetak Milanove austrofilske politike. Risti
je Andraiju predao kneevo pismo i otpoeo pregovore. Andrai se sloio da Srbija dobije
nezavisnost, ali je odbio srpske pretenzije na BiH, Novi Pazar i Mitrovicu. Prihvatio je srpske
pretenzije na junu Srbiju, pre svega Vranje, Pirot i Trn. Potom je Andrai ukazao uslove pod kojim
e se A-U zalagati za srpske zahteve na kongresu. Ti uslovi su bili
- zakljuenje austrougarsko-srpskog trgovakog ugovora,
- povezivanje austrougarskih i srpskih eleznica u naredne tri godine od Beograda do Nia,
- odravanje i ekspolatacija eleznice bie u rukama srpsko-austrougarsko-bugarske komisije i
- kraju A-U dobija pravo ienja erdapa.
Putem ovih uslova A-U je elela da u Srbiji obezbedi ekonomski i politiki uticaj. Bez obizra na
nepovoljne uslove Risti ih je morao prihvatiti, ako je eleo da Srbija dobije nezavisnost i
teritorijalna proirenja.
Berlinski kongres je otpoeo sa radom. Najticajni sile A-U, Britanija i Rusija su se pre kongresa
dogovorile, tako da je kongres formalno prihvatio njihove odluke. Berlinski kongres je temeljno
preispitao Sanstefanski mir i u velikoj meri ga je revidirao. Najvea revizija se odnosi na Veluku
Bugarsku. Umesto Velike Bugarske stvorena je severno od planine Balkana Kneevina Bugarska,
koja je bila u vazalnim odnosima prema Osmanskom carstvu i juno od Balkana Istona Rumelija
koja je bila autonomna oblast u okviru Osmanskog carstva. Ostali delovi Velike Bugarske
Makedonija, severna Albanija i delovi Grke su ostali u sastavu Osmanskog carstva.
Rumunija je dobila Dorudu i nezavisnost. Crna Gora takoe dobija nezavisnost i teritorijalna
proirenja na Bar gde izlazi na more, te proirenje do Bilee, a takoe dobija Podgoricu, Plav i
Gusinje. A-U dobija Spi i Haj-nehaj. Crna gora se obavezala da ne poseduje ratnu flotu, dok je
trgovaka flota bila pod kontrolom A-U. Predviena je slobodna plovidba Bojanom. A-U je dobila
pravo da okupira BiH, kao i prao da dri posadu u novopazarskom sandaku koji se nalazio izmeu
Srbije i Crne Gore. Sultan je fromalno, ali ne i faktiki, zadrao suverenitet nad BiH do Aneksije
1908. godine. Britanija dobija Kipar.
Male drave nisu bile uesnice kongresa, ve su tu i tamo mogle da saoptavaju svoje zahteve
silama. Uglavnom neformalno. Risti je 24. juna uputio Kongresu Memoar u kome je traio
- nezavisnost
- teritorijalno proirenje na bazi zahteva upuenog Rusiji pred Sanstefanski mir
Kongres je srpsko pitanje otvorio 26. juna, kada je turski predstavnik izneo svoje zahteve u vezi sa
novom granicom sa Srbijom:
- strateka i prorodna granica
- put koji vodi za BiH da ne dodiruje Srbiju
- da strateke pozicije Vuitrn, Leskovac, Kurumlija i Prokuplje ostanu Turskoj
- da gradovi Pritina, Nova Varo, Sjenica, Viegrad budu dovoljno daleko od srpske granice
Berlinski kongres je proglasio nezavisnost Srbije, to su delegati svih zemalaj prihvatili, posle
formalnog protivljenja turskog delegata. Srbiji je priznata nezavisnost (XXXV l.) uz uslov
potovanja verskih sloboda (XXXVI), politike i pravne jednakosti i potovanje trgovakih
sporazuma Carevine do sklapanja novih (XXXVII). Risti je na savet Vadingtona poslao Kongresu
jedan memoar u kome se izraava pozitivno o pitanju potrebe za verskim slobodama. Kongres je
doneo reenje da jedna komisija nadzire povlaenje srpskih trupa sa turskih teritorija, kao i obaveza
Srbije da na svojoj teritoriji gradi tranzitne pruge (XXXVIII). to se tie finansija Srbija se

65
obavezala da plati Porti kapitalizovan tribut (ratni danak) i dravni dug u srazmeri sa pripojenim
teritorijama.
28. 6. na Osmoj plenarnoj sednici usledilo je razmatranje srpskih granica. Ono je predato posebnoj
komisiji. Risti je sutradan 29. 6. obezbedio franscusku podrku (Sen Valije). Francuska je postom u
svim pitanjima granica bila na strani Srbije.
Pitanje srpskih granica je ponovo pokrenuto 8. jula. Rusi (uvalov) su zahtevali da se Pirot i Trn
dodele Bugarskoj, dok je Andrai i Sen Valije zastupao srpske interese. Risti je predlagao plebiscit,
to su Rusi ironino komentarisali da je to sad Srbima lako kad su proterali vladiku. Pitanje je
ponovo vraeno komisiji sa tim da njena odluka bude konana. Trn je na kraju ustupljen Bugarskoj
jer je ona izgubila strateku taku Ihtiman u korist Turske. Pirot je ostao Srbiji. Srbija je ovo pitsnje
reila u svoju korist zahvaljujui podrci Francuske i Andraija.
Britanija se estoko zalagala da Turska dobije Vranje i Grdeliku klisuru. Bizmark je nekoliko puta
ponovio da se zbog srpskih granica ne sme rtvovati evropski mir i da vie ne eli ni da uje za
Grdelicu! Englezi i Turci su bili nadglasani pa je juna granica odreena da ide juno od Vranja. I
ovo je vraeno komisiji. Juna i jugoistona granica su na kraju reena u korist Srbije, koja je
konano dobila Ni, Pirot, Toplicu i Vranje.
Na kraju i pitanje kapitalizovanog tributaje reeno u srpsku korist. Risti je uspeo da ubedi kongres
da je to ne samo nepravedno, nego i nemoge. Narodna skuptina u Kragujevcu je prihvatila odluke
Berlinskog kongresa.
Risti o BK: beznaelan! Samo da se ugodi velikima.
Same posledice su dvostruke: nezavisnost je velika tekovina, ali i dalje velika
razjedinjenost i strana okupacija.

Srbija posle 1878. godine

Srbiju su kroz nemirne godine istone krize i ratova 1876-1878. godine vodila liberalno
konzervativna vlada Steve Mihajlovia i Jovana Ristia poznate poz nazivom akciono ministartsvo.
Nakon Berlinskog kongersa Narodna skuptina je usvojila odluke tog kongersa i proglasila dravnu
nezavisnost. Nakon toga Skuptina je rasputena. Na novim izobrima liberali su dobili jo vei broj
glasova zahvaljujui ugledu koji su zadobili tokom ovih ratnih godina. Jo pre izbora akciono
ministarstvo je podnelo ostavku. Jevrem Gruji i sa njim ostali svetoandrejski liberali su otili sa
politike scene. Risti je postao predsednik vlade, ali je zadrao i ministarstvo spoljnih poslova.
Risti i liberali su bili na vlasti od 1878-1880. godine.
Ristieva vlada se susrela sa gomilom problema ureenje novozadobijenih krajeva, ukidanje
feudalizma i agrarna reforma u njima, pitanje vraanja ratnih dugova, izgradnja eleznica i pitanje
spoljne trgovine. U reavanju tih pitanja liberalna vlada je susrela sa malobrojnom ali bunom
skuptinskom opozicijom. U skuptini se prvi put javljaju radikali. Nikola Pai. Najvie protesta
protiv vlade opozicija je uputila povodom novog zakona o tampi. Vladi nije uspelo da vrati zakon
iz 1870, ali je i novi zakon bio dovoljno represivan. Urednik mora da je valjan graanin, iznad 25
godina, sa fakultetom.
Vlada je uprkos velikom otporu progurala zakon o prikupljanju sredstva za otpis ratnih dugova. Ta
sredstva trebalo je skupiti taksom za upis radnje, patentarina. Zato je liberalna vlada izgubila i
sopstvene poslanike, mahom trgovce: Vlada Turci u akirama.
Opoziciju Ristievoj vlasti inio je i knez Milan. On eli svoju stranku.
Vlada je morala da se pozabavi ureenjem osloboenih oblasti, gde je vojska zadrala mnoge
ingerencije.

66
Velike nevolje je doneo zakon o agrarnim odnosima u novoosvojenim krajevima (febr. 1880). U
tim krajevima obini seljaci su na silu proterivali spahije i itluk-sahibije i oduzimali im zemljine
posede, to je bilo u suprotnosti sa odlukama Berlinskog kongresa. Zbog toga su velike sile uloile
protest, zbog ega je srpska vlada bila primorana da donela zakon o otkupu spahiluka. To je znailo
da su srpski seljaci mogli da dobiju zemlju samo ako je otkupe od od tadanjih gospodara u roku od
5 godina. Visina otkupa su trebale da odrede sporazumne strane. Poto one nisu mogle da se
dogovore to je dovelo do sukoba sa njima. Tek velikim inostranim zajmom iz 1882. godine turski
feudalci su bili isplaeni. Ristieva vlada je takoe uspela da izdejstvje da Vaseljenska patrijarija
prizna nezavisnost srpske crkve.
1878. Vlada je donela Zakon o srpskom narodnom novcu prvi zlatnici.
Ristieva vlada donela je i priznanje crkvene nezavisnosti
Opozicija je poela snanije da se okuplja nakon to je grupa mladokonzervativaca osnovala list
Videlo, koji je otvorila i radikalima. Tako je Ristieva vlada pored skupinske opzicije koju ine
radikali i kneeve opozicije, u javnosti dobila novu konzervativnu opoziciju. Malodkonzervativci su
oko sebe eleli da okupe to vie intelektualaca, kako bi se u dogledno vreme stvorila snana
politika stranka. Radikali i konzervativci su sporazumno radili protiv vlade.
Sudbonosno pitanje po liberale je bila leznica. Risti se Andriju obavezao da e u zamenu za
diplomatsku podrku, Srbija izgraditi eleznice. Taj usmeni dogovor je potvren na Berlinskom
kongresu. Zbog toga su Srbija i A-U 1880. godine sklopile Konvenciju kojom se Srbija obavezala da
izgradi prugu Beograd-Ni-Vranje, kao i prugu od Beogradske eleznike stanice do Savskog mosta.
Srbija se ovom Konvecijom obavezala da e radove na izgradnji pruge otpoeti za 6 meseci i zavriti
u roku od 3 godine. Austrougarske eleznike vlasti bi imale nadlenost nad prugom od eleznike
stanice do Savskog mosta. Ovu Konvenciju je trebala da ratifikuje Narodna skuptina na zasedanju u
Kragujevcu 1880. godine. To je iskoristila opozicija kako bi sruila vladu. Opozicija je kritikovala
Konvenciju iz vie razloga jer je smatrala da izgradnja ne moe da pone za 6 meseci, da e izradnja
za Srbiju znaiti veliko ekonomsko optereenje itd. Ali je nakon Ristievog govora u skuptini gde je
on izneo da izgradnja eleznice predstavlja ansu za ekonomski razvitak zemlje i da bi se sa
povezivanjem sa Solunom Srbija oslobodila autrougarske ekonomske dominacije, poslanici su
usvojili Konveciju.
Mnogo tee pitanje je bilo trgovki ugovor izmeu Srbije i A-U. Berlinskim kongresom bilo je
predvieno da Srbija u trgovini sa A-U dri carinu na 3 %, dok je A-U mogla slobodno poveavati
carinu. Da bi politiki ojaala, vlada je sa Engleskom, Rusijom, Italijom, Belgijom potpisala ugovor
o najveoj povlaenosti, ali je Austrougarska koila. Srbija je bila spremna da A-U da status
najpovlaenije zemlje u trgovini, ako isto to uuni A-U za Srbiju. Meutim A-U je uporno
odbacivala te srpske zahteve, zbog ega su pregovori izmeu dve zemlje prekinuti. Risti je bio
uporan i bio je spreman da u svom stavu ide daleko, iako bi to na kraju dovelo do carinskog rata.
Carisnki rat za Srbiju je predstavljao veliku opasnost jer bi spreio uvoz, ali i izvoz i tim spreio
ekonomski razvitak Srbije. Carinskom ratu su se suprostavljali svi trgovci. Tome se pridruila
opozicija i knez Milan. Knez je bio u poseti Beu 1880. godine i bio je spreman da prihvati
trgovaki sporazum koju je diktirala Austrija. Austrougarska vlada je uputila ulitmatum da prihvati
trgovaki sporazum ili da se suoi sa carinskim ratom. Poto je Risti odbio taj ultimatum, knez
Milan je oborio Ristievu vladu. Time su sa vlasti u Srbiji svrgnuti liberali.
Knez Milan je sastvaljanje nove vlade poverio mladokonzervativcima. Kneev ljubimac Marinovi
nije uspeo da formira vladu. Za predsednika vlade izabran je Milan Piroanac. On je za ministra
inostranih poslova i finansija po kneevoj elji postavio edomilja Mijatovia zbog njegovog
austrofilskog stava, a za min. vojnog Lejanina. Za ministra unutranjih poslova postavljen je

67
Milutin Garaanin, a za ministra prosvete Stojan Novakovi. U sastva vlade nisu ulazili radikali sa
kojima su mladokonzervativci bili prisni u borbi protiv liberalskog reima. Zbog toga su radikali
1881. godine u listu Samouprava objavili program svoje stranke. Time je u Srbiji formirana prva
organizovana politika stranka. Na to su reagovali naprednjaci i usvojili Statut Napredne stranke.
Time je formirana i Naprednjaka stranka.
Nova vlada je sa A-U sklopila trgovaki ugovor 1881. godine. Povodom ovog trgovakog sporazuma
dolo je do rakida izmeu naprednjaka i radikala. Radikali su u Skuptini kritikovali ovaj sporazum,
ali naprednjaci su obezbedili veinu, tako da je Skuptina usvojila ovaj sporazum. Ve prilikom
trgovakog sporazuma naprednjaci su otvoreno pokazali svoje austrofilstvo. Cilj A-U je bio da
ekonomski vee Srbiju za sebe. Trgovakim sporazumom Srbija je u neku ruku ula u carinski savez
sa A-U. To je bilo u slubi irenja A-U prema jugoistoku.
Knez Milan je bio razoaran ruskom politikom u istonom pitanju i stvaranje Velike Bugarske. Zbog
toga je nakon rata vrsto odluio da se stavi u okrilje A-U. To je bilo njegovo strateko opredeljenje.
Preko ministra Mijatovia on je pokuao da kod Kalaja ispita mogunost zakljuivanja politikog
ugovora izmeu Srbije i A-U. To mu je omoguilo i povoljni meunarodni odnosi nakon ponovnog
sklapanja saveza tri cara 1881. godine izmeu Rusije, A-U i Nemake. Ovim savezom A-U je
priznato pravo da u povoljnom trenutku anektira BiH, dok su Rusiji bile odreene ruke za
ujedninjenje kneevine Bugarske i Istone Rumelije. U tom sluaju Srbija ostaje neutralna i poprite
sukoba izmeu A-U i Rusije. Zbog toga je A-U oberuke prihvatila ponudu kneza Milana. Knez
Milan je sa austrougarskim dravnicima Hajmerleom i Kalajem bez iije pomoi sklopio Tajnu
konvenciju izmeu Srbije i A-U 1881. godine. Tajnom konvencijom Srbija se obavezala da nee
vriti bilo kakvu nacionalistiku propagandu protiv A-U, ukljuujui tu BiH i Novopazarski
sandak. Isto to se obavezala i A-U. Ona je podrala proglaenje kneza Milana za kralja, a
kneevinu Srbiju za kraljevinu. Za A-U najznaajnija odredba bila je ona po kojoj Srbija nee
pregovarati nit sklopiti ugovor sa drugom vladom i pustiti na svoju teritoriju stranu vojsku
bez prethodnog sporazuma sa A-U. Ugovorene strane se obavezuju da se nee meati u sluaju
sukoba jedne ugovorene zemlje sa treom zemljom. A-U se obavezala da e podrati eventualna
teritorijalna proirenja Srbije na jug izuzimajui Novopazarski sandak. Ali to za Srbiju nije bilo
u tom trenutku znaajno jer ona sama nije mogla da se izbori za teritorijalna proirenja na
jug, dok su velike sile u istonom pitanju nakon sklapanja sporazuma tri cara bili za odranje
status-kvoa.
Tek nakon sklapanja Tajne konvencije njen tekst knez Milan je pokazao Milanu Piroancu i Milutinu
Garaaninu. Njih dvojicu je to prenerazilo, zbog ega su oni ponudili svoje ostavke. Knez Milan se
naao u dosta tekoj situaciji. On nije eleo ostavku vlade niti da otkae konvenciju sa A-U. Ta
situacije se razreila kada su Kalaj i Garaanin zajedno sainili poverljiv dodatak koji se prikljuio
Tajnoj konvecniji. Tim dodatkom preformulisan je 4. lan Konvencije. Na taj nain Srbija se
obavezala da nee sklapati meunarodne ugovore koji bi se protivile duhu i slovu Tajne
konvencije. Garaanin je zadovoljan napustio Be. Ali nije znao da je knez Milan uputio tajno
pismo Kalaju u kojem se obavezao da e u potpunosti potovati Tajnu konvenciju bez njenih kasnijih
dodataka. Garaanin nije obavestio svoje saradnike o postojanju Tajne konvencije.
Kad su doli na vlast naprednjaci su pokazali svoje pravo lice. Oni su traili vie prava za buraziju,
a manje za obian seoski narod. Oni su izradili nacrt ustava u kojem je bilo predvievo
nezavisnost sudova, sloboda tampe, zborova i dogovora, lokalna samouprava, ali i dvodomna
skuptina i ogranienje birakog prava. U Gornji dom skuptine bi ulazili lica sa najveim
imovinskim cenzom. Stanovnitvo bi bilo podeljeno na 3 kategorije i kategorija sa najniim
imovinskim cezom ne bi imala birako pravo. Piroaneva vlada (1881-1883) je reforme sprovodila

68
obinim zakonima, dok je odustala od promene ustava, ostavljajui skuptini da donese ustav i
zakone o narodnoj skuptini i senat. Naprednjaci su doneli niz zakona o sudovima, tampi, zboru i
dogovoru koji su bili slobodoumni.
Februar-april 1881:
Zakon o sudovima nezavisnost i strunost sudija;
Zakon o tampi iz 1881. godine je bio slobodoumniji u odnosu na Ristiev iz 1870. godine. Ovim
zakonom je bilo predvieno da za izdavanje, rasturanje i prodaju novina nije bilo potrebno odobrenje
policije. Novine su mogle biti zabranjene samo u sluaju uvrede vladara i poziva naroda na bunu.
Urednik novina je mogao biti bez fakultetskog obrazovanja. Odogovrnost pisaca, urdernika i
rasturaa je bila individualna a ne grupna. Cenzura je bila ukinuta. Ovim zakonom tampa je bila
isuvie liberalizovana, tako da su novine u Srbiji, koja nije imala demokratske institucije,
zloupotrebile svoja prava, tako da su monogi od novinara ostali nekanjeni i za oigledno poinjena
krivina dela. Zbog toga su naprednjaci u dva navrata 1882. i 1884. godine ograniavali slobodu
tampe proirujui dela za koje se novine mogu zatvoriti zbog irenja nihilistikih i komunistikih
ideja.
Zakon o zboru i udruivanju donet je 1881. godine je zbor proglasio slobodnim i oni su mogli da se
organizuju bez dozvole policije. Politika udruenja nisu mogla da se organizuju bez dozvole
policije, a nepolitika udruenja su mogla bez dozovle policije. Postojao je policijski nadzor nad
politikim organizacijama. Policija je mogla da alje svoje izaslanike na sastanke i da pregledava
zapisnike. Nakon Timoke bune 1884. godine ovaj zakon je izmenjen i bilo je zabranjeno politikim
udruenjima da osnivaju mesne odbore, a policiji su bili duni da pokau spisak lanova. Zakonom o
sudijama 1882. godine vlast nije mogla po svom nahoenju da smenjuje, penzionie ili premeta
sudije. Zakon o osnovnoj koli je propisao obavezno osnovno obrazovanje. Zakonom o vojsci 1883.
godine umesto narodne uspostavljena je stajaa vojska. Proglaena je opta vojna obaveza koja je
trajala 2 godine.
Naprednjaka vlada je vidno popravila finansijsko stanje u zemlji. Naprednjaci su osnovali Narodnu
banku 1883. godine.
Velika previranja na politikoj sceni u Srbiji donela je eleznko pitanje, pre svega Bontuov ugovor
1881. i krah Generalne unije 1882. godine. Srpska vlada je potpisala sa Bontuom ugovor o
uzimanju nepovoljnog zajma radi izgradnje elezica. Ni sama vlada se nije lako odluila na ovaj
korak, ali ju je pritisnuo knez. Ali u javnosti je procurela informacija, da je Bontu srpskim
politiarim inkasirao veliku sumu novca da bi doao do ovog trostrukog (zajam, nain izgradnje i
korienje eleznica) ugovora. Tada je stigla vest i o krahu Generalne unije kod koje se Srbija
kreditirala. Samouprava je likovala. Da bi se smirila situacija naprednjaci su sa knezom Milanom uz
diplomatsku podrku A-U odluili da Srbiju proglase kraljevinom, a kneza Milana za kralja. Jedna
od vodilja za proglaenje Srbije kraljevinom bilo je i proglaenje Rumunije kraljevinom 1881.
godine. Narodna skuptina je Srbiju proglasila kraljevinom 1882. godine. Uzdizanje Srbije u rang
kraljevine priznale su sve evropske zemlje.
Ali afera sa krahom Bontuovog ugovora je nastavljena. Paieva interpelacija: vlada je proglasila za
neumesnu! Naprednjaka vlada je vrila dosta nepopularne poteze. Oni su u skuptinu na mesto
opozicionih poslanika koji su podneli ostavke protivzakonito postavljali svoje ljude, posle
neregularno odravanih izbora, tzv. dvoglasci. Naprednjaci su masovno smenjivali inovnike iz
redova opozicije i na njihovo mesto postavljala svoje ljude. istka je izvrena i u srpskoj crkvi. Na
kneevu inicijativu vlada je smenila beogradskog mitropolita Mihajla jer je bio liberal i ruskofilski
nastrojen. Episkopi su se ovoj odluci usportivili i odbili da rukopoloe ovog episkopa. Vlada je
smenila svu trojicu episkopa. Vlada i knez Milan su izvrili istku u srpskoj crkvi uz podrku i

69
pomo A-U. To je izazvalo nezadovoljstvo i reakciju Rusije. U o vreme verovatno uz podrku
Rusije crnogorski knjaz Nikola je udao svoju erku za Petra Karaorevia, najveeg neprijatelja
dinastije Obrenovi. U vreme Hercegovakog ustanka 1882. godine knez Milan i vlada su se drali
Tajne konvencije i nisu pomagali taj ustanak, mada je austrougarski posl. u Bg Kevenhiler
izvetavao o narodnoj podrci ustanku.
Borba sa radiklima 1882. godine je naprednjaku vladu udaljila od dotadanjih slobodoumnih
naela. Ona je donela niz zakona kojim su se ogrnaiavala politike slobode i zavodile policijske
stege:
zakon o kazni za n. poslanike koji ne bi doli na zasedanje Narodna skuptine sa 1000 dinara.
dopune zakona o tampi - zabranjuje se irenje nihilizma i komunizma,
zakon o vojsci (jan. 1883)- uvodi stajau vojsku i optu dvogodinju vojnu obavezu
Zakon o osnovnom obrazovanju (januar 1883)
Zakon o andarmeriji Vlada je osnovala andarmeriju (po radikalima sejmeni!) koja je ila po
selima i varoima da bi uvrivala ugled vlasti.
Veliko nezadovoljstvo radom vlade pokazali su radikali kada su u avgustu 1882 u Kragujevcu
odrali veliki zbor svoje stranke. To je bila masovan manifestacija opozicije. Radikali su pokazali da
su formirali snanu organizaciju i da su imali podrku narodnih masa. U meurvemenu 1882. godine
Jelena-Ilka Markovi, udovica Jevrema Markovia koji je pogubljen 1878. godine je izvrila neupeli
atentat na kneza Milana ispred Saborne crkve u Beogradu. Iako je to bio lini in jedne oajne
udovice, knez Milan je eleo to da iskoristi kako bi izvrio dravni udar i obraunao se sa
radikalima. Ali naprednjaci i austrougarska dipolamtija su te namere kneza osujetili. Na
skuptinskim izborima septembra 1883. godine radikali su odneli ubedljivu pobedu. Piroaneva
vlada je podnela ostavku. Ali kralj Milan, vrativi se sa evropske turneje, nije imao nameru da vlast
preda radikalima, ve je na novog predsednika vlade postavio Niklu Hristia, ministra unutranjih
poslova iz vremena Mihajlovog reima i veoma omraenu linost u Srbiji. Prvo to je Hristi uradio
bio je rasputanje Narodne skuptine. Radikali su upozoravali da Ustav i Hristi ne idu zajedno.
HRISTI: NEKA SVAKI GLASA PO SVOJOJ SAVESTI ONAKO KAKO MU SE ZAPOVEDI.

Timoka buna

U istonoj Srbiji koja je stradala tokom ratne 1876. godine je postojalo veliko narodno
nezadovoljstvo. Ono je posebno bilo nezadovoljno postojeom dravnom vlau zbog nepravednog
poreskog sistema, razni posredni porezi, samovolja i surovost policijskih vlasti i slino. Kada je
dola vladina odluka o oduzimanju oruja od naroda jula 1883. godine, istona Srbija je bila u
optoj pobuni, poznatoj po nazivu Timoka buna. Seljatvoje bilo spremno da se u borbi protiv
vlasti prikloni radikalskoj opoziciji. Radikali su inili sve da podstaknu ovo narodno nezadovoljstvo
i da se na talasu tog nezadovoljstva doepaju vlasti. Ali jo nije razjanjena uloga voa radikala u
Timokoj buni. Oni su se protivili vladinoj odluci oodutimanju oruja od naroda. uven je Paiev
lanak koji je pozivao narod da ne predaje oruje. Ipak, stranka sa bunom nije bila povezana
neposredno. Svejedno, obaveten od ruskog konzula da e biti uhapen, Pai je napustio zemlju 6.
11.
Vlast je obrazovala komisije koje su vrile popis vojnih obveznika. One su imale za zadatak da od
tih vojnih obveznika oduzmu oruje.Timoka buna je nastala kad su vojni obveznici iz vie sela
odbili da predaju oruje. Nemiri su se irili od 7. 10. kada su otpoeli u Rujitu, Bogdincu i
Miluincu pa do 2. 11. kada je izdat ukaz o vanrednom stanju. Zbog toga je knez Milan doneo

70
odluku o zavoenju varednog stanja u crnorekom okrugu i zavoenju Prekog suda. Sledeeg dana
obustavljen je zakon o slobodu zbora i dogvora, dok je su pojedini zakon o tampi bili obustavljeni.
General Nikoli i major Bajalovi poslani su da gue pobunu. im je proglaeno vanredno stanje
voe pobune, koji su bili iz redova radikala su preduzeli mere kako bi u pobunjena podruja
onemoguili porlaz regularne vojske. Zagospodarili su Boljevcem. Buntovnici su ubrzo obrazovali
privremenu vlast, koju preteno ine lokalni radikali. Na elu svih bio je svetenik Marinko Ivkovi.
Centar ustanka je bio boljevaki srez, da bi se on prorio, na banjski srez. Vlada je vanredno stanje
prorila na aleksinaki okrug i poslala vojsku pod kom puk. Hadia koja je trebala da ugui
ustanak. Pobunjenici nisu eleli sukob sa regularnom vojskom, ve su ovom manifestacijom elele
da sa vladom otponu pregovora. Ali vlast je na pobunjenike poslala vojsku. Banjski srez je doao
prvi na udar kraljevske vojske. Nakon neupelih pregovora dolo je do sukoba u kojem su
pobunjenici bili poraeni. Ali ustanak se tada proirio na Zajear, kojim su zagospodarili ustanici, i
Knjaevac. Ustanici su bili sasvim neorganizovani. Policijske snage su povratile javni red i mir u
Zajearu. Najjae pobunjenike snage su se nalazile na uzvienju estobrodica preko kojeg je
poralizio glavni drum. Tu su ustanici sagradili svoj logor. Nakon napada na banjsku vladine trupe su
napale pobunjenike na estobrodici. Bez gubitaka regularna armije je porazila pobunjenike, razbila
njen logor u Stolici 9. 11. i ovladao estobrodicom. Ustanak se potom uguio u boljevakom i
banjskom srezu. U pobuni je jedino ostao Knjaevac, gde je narod bolje organizovao Aca Stanojevi,
ali ne zadugo jer su knjaevake pobunjenike porazile vladine trupe. Pokuaj Knjaevana da
pomognu Banji nije dao rezultat. Takoe, pokolebani ustanici su nudili predaju oruja u zamenu za
amnestiju, ali je vlada ostajala nepopustljiva. Nakon toga pobunio se i Aleksinac, ali ni on nije dugo
trajao jer ga je uguila regularna vojska 14. 11. Odjek je buna imala u krajinskom srezu, neo se
ustalasalo i u aanskom, pirotskom, toplikom i uikom okrugu. Osvajanjem Aleksinca konano je
uguena Timoka buna. Buna je obuhvatala boljevaki, banjski, knjaevai, crnoreki i
aleksinaki srez.
Preki sud je odmah otpoeo sa radom, ve 4. 11. i po kratkom postupku je izrekao veliki broj
smrtnih kazni. Pai, Raa Miloevi i P. Todorovi osueni su na smrtne kazne, a deo GO na
vremenske. Vei deo je osloboen. Mnoge radikalske voe meu kojima je bio i Nikola Pai su
morali da se bekstvom spasavaju. Mnogi od istaknutih radikala su pohapeni i baeni u kazamate
beogradske tvrave, poput Pere Todorovia. Hajku na voe radikale je sprovodila zbog toga to su
njeni lokalni lanovi predvodili ustanak. Tuilac je za sve lanove Glavnog odbora Radikalne
stranke traio smrtnu kaznu. Oni su se branili tvrdei da u buni nisu ustvovali, niti su za njeno
pokretanje znali. Voe radikala ukljuujui i Nikolu Paia su osueni na smrt streljanjem. Ali knez
Milan je bio pod velikim unutranjim i spoljnim pritiskom da pomiluje osuenike. Od kneza Milana
pomilovanje su traili kraljica Natalija, voe i Liberalne i Naprednjake stranke, pojedini ministri,
ruski i austrougarski poslanik, austrougarska vlada i dr. Zbog tog pritiska kralj Milan je svojom
linom odlukom preinaio smrtnu kaznu na kaznu 10 godina zatvora. Timoka buna je bio prvi i
poslednji pokuaj da jedna stranka putem narodnog nezaodovoljstva i otvorene pobune doe na
vlast.
Nakon timoke bune u Srbiji kralj Milan je zaveo period dvogodinjega potpunog apsolutizma, bez
obzira na postojanje parlamenta, ustava i drugih ustanova. Taj apsolutizam kralj je uspostavio
zahvaljujui pomo vojske i naprednjakog biokratsko-policijskog aparata. Kralj Milan nije
menjao ustav, ali su zahvaljujui novim policijskim stegama naprednjaci na skuptinskim izborima
septembra 1884. godine osvojili apsolutnu veinu. Za novog predsednika vlade knez je umesto
reakcionarnog Hristia koji je eleo ukidanje ustava i viepartijskog sistema, postavio Milutina
Garaanina (1884-1887). Nova naprednjaka vlada je novim zakonom o tampi ograniila slobodu

71
tampe. Naroito je gonjen radikalski Odjek. Zakonom o optinama andramerija je dobila pravo da
vri uticajna biranje predsednika optina, a samouprava je ograniena. Posle Timoke bune kralj
Milan je zaotrio odnose sa Bugarskom jer je ona primila veliki broj izbeglica i politikih
emigranata koji su iz Bugarske vrili agitaciju protiv Milanovog reima.
Kralj Milan je posle Timoke bune jo vie se vezao za svoju austrofilsku politiku. Krajem 1884. i
poetkom 1885. potresalo ga je vie linih i politikih kriza. Tada je ponudio Srbiju Austrougarskoj u
zemenu za jedno feudalno leno u Austrougarskoj.Pored toga Milan je doao u sukob sa suprugoma
Natalijom, a sve vie je ostajao bez novanih sredstava. Zbog toga je 1885. godine austriskom
poslaniku u Beogradu predloio proirenje Tajne konvecije u zamenu za novana sredstva. Tim
predlogom kralj Milan je otvorenu nudio Srbiju i srpski preso A-U i Habsburzima, ako hoe.
Predlagao je da se kraljevi koluje u Terezijanumu i da Austrougarska garantuje njegov presto, ako
nae za potrebno. Ali taj predlog austrijski predstavnici su odbili, uz komentar da bi, kada bi hteli,
Srbiju sami uzeli orujem, a ne bi je kupovali od njenog kralja. Smatrali su da je predlog posledica
obolelih nerava jednog kockara koji bi da nekako doe do novca. Milanu je nagoveteno da je
njegov postupak nedostojan jednog vladaoca.

Srpsko-bugarski rat 1885. godine

U ovakvoj atmosferi zahlaenih odnosa izmeu Srbije i Bugarske od 1883. godine, zbog toga to je
Bugarska primila emigrante iz timoke bune, koji su iz Bugarske delovali protiv Milanovog reima,
pretei novom bunom, odigrali su se veoma znaajni dogaaji u Bugarskoj tokom 1885. godine.
U autonomnoj oblsti istona Rumelija zbaen je turski guverner, da bi se potom u Plovdivu prolasilo
ujedinjenje istone Rumelije i kneevine Bugarske. U tom trenutku Rusija nije elela bugarsko
ujedinjenje pod vostvom kneza Aleksandra Batenberga koji je eleo da se oslobodi ruskog
tutorstva. Upravo zbog toga je Velika Britanija podrala ujedinjenje Bugarske. A-U je bila protiv
ujedinjenja i za status kvo, jer se zbog saveza tri cara morala da bude na strani Rusije. Posle
Sanstefanskog mira meu srpskim politikim krugovima postojao je strah od Velike Bugarske. Oni
smatrali da Bugarska predstavlja smrtnu opasnost po srpsku dravu. Poto Srbija od A-U nije mogla
da se iri na zapad i sever, jedini pravac njenog irenja je bio jug. Srbija se upravo zbog toga plaila
da joj Bugarska ne preprei put ka irenju na jug. Za Srbiju jug je bio put ka ostatku sveta. Milan je u
ujedninjenju video stvaranje Velike Bugarske, pretnju biolokom opstanku srpskog naroda,
poremeaj ravnotee na Balkanu, i dovoenje u pitanje irenja Srbije na jug. Njegov strah od
Bugarske je u tom trenutku bio patoloki i iracionalan. To je predstavljalo pogrenu porcenu
postojee situacije. Srbija je trebala da se iri na jug kojeg su drali Turci, a ne na istok i Bugarsku.
Na Narodnoj skuptini kralj Milan je govorio da je poremeen sistem ravnotee na Balkanu,
zbog ega Srbija svim silama mora da povrati tu ravnoteu. Taj njegov govor su podrali
naprednjaki poslanici. A-U je podravala Srbiju da otpone rat kako bi na Balkanu povratila status-
kvo. Nakon Nike skuptine kralj Milan se definitivno odluio na rat protiv Bugarske kako bi na
Balkanu povratio status-kvo. Teritorijalno irenje nije bio prioritet, ve je potisnut u drugi plan.
Rusija i Bizmark su se protvili srpskoj akciji, dok A-U iako lan Saveza tri cara nije elela da sprei
Srbiju u njenoj nameri, ve je Srbiju gurala u rat, mada je javno delovala suprotno. Srbija je otpoela
sa mobilizacijom i gomilanjem snaga na srpsko-bugarskoj granici. Bizmark je vrio pritisak na A-U
da to sprei, ali je ona samo naloila Srbiji da odgodi poetak rata. Ta pauza je omoguila Milanu da
Srbiju spremi za rat u vojnom i diplomatskom pogledu. Srbija je uspela da obezbedi nemeanje
Turske, iji je suverenitet bio u pitanju, uz ogradu da posle rata ne dobije teritorijalna proirenja na
raun Bugarske. To je bio jedini Milanov dipolatski uspeh. Rumunija je odbila saveznitvo, Srbija je

72
odbila grko saveznitvo jer je grka elela rat sa Turskom, dok je knaz Nikola vodio ruskofilsku
politiku i navijao je za Milanov poraz.
Ratne pripreme su voene traljavo. Milan nije mobilisao sve srpske snage, jer je deo trupa eleo da
ostavi u unutranjosti zbog straha od nemira. Takoe srpska vojska nije imala dovoljno oruja za
ovaj napad. Britanija se protivila ratu, zbog ega je Bateberga nagovarala da vodi pregovore.
Bugarski knez je zaustavio delatnost srpske emigracije i ponudio kralju Milanu pregovore, to je on
odbio. A-U je ponovo uspela da odloi srpski napad jer je u Carigradu trebala da se odri
konferencija ambasadora koja je trebala da odluio o sudbini Rumelije. Osim toga, austrougarski
mip Kalnoki je poruivap kralju da nema ni govora o teritorijalnom irenju. Poto Carigradska
konferecija nije revidirala bugarsko ujedninjenje, Srbija je objavila rat Bugarkoj 2. 11. 1885.
Knez Milan je lino predvodio i komadovao srpskom vojskom. Armija je bila podeljena na dve
vojske Timoku i Niavsku. Linija fronta se prtezala od Zajeara do Vlasine u duini od 300 km. Za
naelnika taba je postavio vojnog ministra, a za pomonika nije uzeo ni jednog iskusnog komadanta
iz ratova sa Turskom. Srpska vojska je ratnim planom trebala da osvoji deo Vidinskog i
Sofijskog okruga, gde trebala da se ukopa i da doeka napad bugarske vojske. Bugarska vojska
je bila brojano nadmonija od srpske vojske. Pored toga bila je dobro uvebana zahvaljujui ruskim
vojnim strunjacima. Srbija je pokazivala znake slabosti u naoruanju, konadovanju i samoj
organizaciji. Pored toga niko sem kralja, minstara i dela viih oficira nije privren ovom ratu. Obian
srpski vojnik je u rat iao bezvoljno i neborbeno. Za razliku od Srba, Bugari su imali snaan borbeni
duh. Usiljenim marom bugarska vojska je iz Rumelije za kratko vreme stigla na srpsku granicu.
Srpske trupe su krenule u napad i zauzele su poloaje ispred mesta Slivnice 30 km zaadno od
Sofije. Milan je raunao na ter proirenje i zauzeo je prostor koji je smislio da anektira. U tom
trenutku su se bugarske jedinice utvrivale u Slivnicu. Deo bugarske vojske je napao srpsko levo
krilo, ime je otpoela trodnevna slivnika bitka, 5-7. 11. Na vest da bi bugarske snage mogle zabii
srpsku vojku i napasti Vrhovnu komandu, kralj Milan je naredio povlaanje Vrhovne komande u
Pirot. To je izazvlo komeanje u vojci. Nakon poraza dunavske divizije ostale srpske divizije su se
povukle iz Slivnice na Dragomanski klanac, ime je bitka zavrena. Kralj Milan je odmah nakon
poraza srpske vojske kod Slivnice zatraio od austrougarskog vojnog da od svoje vlade trai
posredovanje za prekid vatre. Kraalj je naredio povlaenje na granicu. U meuvremenu bugarska
vojska je napredovala prema Pirotu, zbog ega je Vrhovna komanda izmetena iz Pirota u Belu
Palanku. Srpska vojska se povukla na dravnu granicu. Postojala je opasnost od bugarskog napada.
Savez tri cara je uputo zahtev za obustavu neprijatleljstva, to je srpska strana prihvatila i odmah
obustavila sva ratna dejstva. Ali to knez Aleksandar nije heto da prihvati ve je eleo da osvoji Ni
kako bi izdejstvovao meunarodno priznanje ujedinjenja. Zbog toga bugarska vojska je nastavila s
ofanzivom i osvojila Pirot. Nakon pada Pirota ratna dejstva je obnovila i srpska vojska, ali nije
uspela da povrati Pirot. Tada je stupila na scenu A-U koja je od kneza Aleksandra zatraila da
prihvati zahtve tri cara o primirju, uz pretnju da e u rat na strani Srbije ui A-U. Usled te pretnje
Bugarska je prihvatila primirje na dva meseca, dok se ne sklopi mir. Bugarska je drala Pirot, a
Srbija vidisnki okrug. Knez Milan i Garaanin su se nosili milju da rat nastave posle isteka
dvomesenog primirja, kako bi povratili ast zemlje. ak su i voene pripreme za nastavak rata. Ali
usled nepovoljnog meunarodnog poloaja zemlje kralj Milan je odustao od rata i prihvatio
pregovore o miru. Mirovni pregovori su voenu u Bukuretu gde je 3.3.1886. godine sklopljen
mir, koji je upsotavio status-kvo koji je postojao pre rata.

Poslednje godine vladavine kralaj Milana 1885-1889.

73
Rat sa Bugarskom je doveo i do unutranjo politike napetosti. Kralj je zbog poraza bio u oaju, i u
trenutku nervnog rastsrojstva je bio spreman na abdikaciju cele dinastije, koju je ak napisao, od
ega ga je odgovorio Garaanin: Sram Vas bilo!. Kevenhiler je do poruke iz Bea da Milana treba
odrati na sveki nain, pomiljao na namesnitv kraljice Natalije. U politikom ivotu dolo je do
zblienja voe liberala Ristia i naprednjaka Piroanca. Oni su se saglasili da Srbija mora promeniti
pravac unutranje i spoljnje politike. Na unutranjem planu njih dvojica trae da se kraljevksa vlast
mora staviti pod jau kontrolu Skuptine zbog ega je promena ustava neophodna. Na spoljnom
planu se trai okretanje Srbije Rusiji, koja je na Balkanu jai faktor od A-U. Na strani Ristia i
Piroanca je bila i kraljica Natalija, zbog ega je kralj postao nepoverljiv prema njoj, jer je smatrao
da on radi protiv njega i da se zalae za njegovu abdikaciju. Poetkom 1886. godine kralj Milan je
pomilovao radikala Peru Todorovia koji je u beogradskoj tvravi sluio kaznu zbog Timoke bune.
To je kralj uinio zbog toga to je eleo da sastavi novu naprednjako-radikalnu koaliciju. Ali
Todorovi nije uspeo da u to ubedi ostale stranake kolege. Piroanac je napustio stranku i na
lidersko mesto je doao Garaanin. Usledili su skuptinski izbori 1886. godine. Radikali i liberali su
odluili da na izbor izau zajedno, sa zajednikim kandidatima i uz obavezu da posle izobra
obrazuju zajedniku vladu. Garaanin se oslonio na policijske pritiske. Na izobrima naprednjaci nisu
osvojili ni minimalnu veinu i uz pomo kraljevih postavljenih poslanika naprednjaci su jedva
sastavili novu vladu.
Razlaz izmeu branog para Milana i Natalije otpoeo je pre rata sa Bugarskom. Kraljica vie nije
mogla da trpi njegova neverstva. Tokom Bugarskog rat brani sukob se iz emotivnog proirio na
politiki plan. Milan je bio austrofil, a Natalija rusofil. Milan postaje sve vie sumnjiav prema njoj.
Ta sumnjiavost dobija patoloki karakter jer on veruje da ona eli da ga svrgne sa prestola. Sukob je
kulminirao po pitanju obrazovanja sina Aleksandra, jer se kraljica protivila njegovom vaspitanju u
habsburkom duhu. Kralj Milan je 1887. godine reio da protera Nataliju iz zemlje. Na ovakvu
drstinu meru kralja je odvratila ostavka Garaanina, tako da je on pristao da kraljica sa sinom
boravi u inostranstvu sve do konane odluke o njegovom vaspitanju. Kralj je sve vie razmiljao o
abdikaciji. Poto je Garaanin drao Natalijinu stranu, kralj ga je otpustio sa ela vlade 1887. godine.
Prihvatio je novu liberalno-radikalsku ladu na ijem elu je bio Risti uz obavezu da u vladi ne
uestvuju radikali koji su osueni zbog uestvovanja u Timokoj buni. Ristieva vlada je odmah
proklamovala svoja tri naela okretanje Rusiji, uvanje dobrih odnosa sa A-U i striktno potovanje
ustava. Izbor nove vlade je doveo do optenarodnog veselja. Pararelno sa time narod je vrio napade
na pripadnike naprednjake stranke.
U meuvremenu rusko-austrijski odnosi su se zaotrili to je moglo dovesti do rata. A-U je elela da
na svoju stranu stavi Srbiju, ali je tonije mogla dok je Risti bio predesdnik vlade. Zbog toga je
nagovarala kralja Milana da otpusti Ristia to je on i uinio. Kralj je izveo obaranje vlade, tako to
je na Ristia naukao deo liberala. Obrazovana je nova radikalska vlada koja je vladala 4 meseca.
Potom je kralj Milan smenio radikale 1888. godine, a za novog predsednika vlade postavio Nikolu
Hristia.

Ustav iz 1888. godine

Hristia je razveo kralja Milana sa kraljicom Natalijom. Potom je sazvao Veliku narodnu skuptinu,
kojaje trebala da donese novi ustav. Niko u Srbiji nije znao da iza toga stoji definitivna kraljeva
odluka o abdikaciji. Donoenje ustava je bio sam predigra abdikacije. Donoenjem ustava i
abdikacijom on je eleo da smiri politiku krizu u Srbiji, kako bi omoguio svom sinu da ga bez

74
veih potresa nasledi. Kralj je imenovao Ustavotvorni odbor kojeg ine liberal Risti, naprednjag
Garaanin i radikal Gruji.
Nacrt ustava je sastavljen 1888. godine. Ustav je predviao da je Srbija ustavna monarhija sa
narodnim predstavnitvom. Garantuju se ustavna prava graanina: jednakost pred zakonom,
graanin ne moe biti progonjen i hapen odlukom policije ve po nalogu nadlenog suda,
predstavnici vlasti mogu biti tueni zbog bilo koje zloupotrebe i mogu biti pozvani na krivinu
odgovornost, pravo privatne svojine je nepirkosnoveno, smrtna kazna se ukida za politike
krivce, sem u sluaju atentata na vladara. Ustav jemi slobodu tampe, zbora, dogovora i dr.
Zakonodavnu vlast imaju podjednako skuptina i kralj, od kojih skuptina ima prednost.
Skuptinske odluke kralj moe samo jedanput da poniti. Pitanje budeta je u iskljivoj
nadlenosti skuptine. lanovi skuptine se biraju na optim izoborima. Birako pravo imaju svi
mukarci uz ogranienje strosnog cenza (21 godina) i imovinskog cenza (15 dinara poreza).
Poslanici imaju strosni cenz od 30 godina i imovinski cenz od 30 dinara godinje. Izvrnu vlast u
potpunosti ima kralj. On postavlja sve dravne funkcionere i lanove vlade. On saziva otvara,
zatvara i rasputa Skuptinu. On je vrhovni komadant vojske. Kralj imenuje vladu koja
odgovara skuptini i koja mora da ima veinsku podrku skuptine. Sudstvo je nezavisno.
Srbija je podeljena na optine, srezove i 15 okruga. Ove jedinice imaju svoja samoupravna
tela.
Ovom nacrtu su se usprotivili radikali, koji su na izborima za Veliku skuptinu odneli najvie
glasova. Ali su radikali pod pritiskom kralja pristali da glasaju za novi Ustav. Velika narodna
skuptina je 1888. godine prihvatila novi ustav uz jednu izmenu, da se srpska vojska ne moe staviti
u slubu druge drave bez odluke Skuptine. Ova promena je bila uperena protiv A-U. Kralj Milan je
potvrdio donoenje novog ustava.
Nakon to je ustav doneen kralj Milan je obavestio nemaku i austorugarsku vlast o svojoj vrstoj
reenosti da abdicira. Na to su ga odgovarali i car Franja Josif i car Vilhelm II. U toj svojoj odluci on
je ostao nepokolebljiv. On je trvdio da je umoran od vlasti, da vlast loe utie na njegovo psiholoko
stanje. Od ostalih razloga tu su skandalozni razlaz sa kraljicom Natalijom, lina kraljeva finansijska
kriza. Od politikih razloga je netrpeljivost javnog mnjenja prema njegovoj austrofilskoj
politici. On nije eleo okretanje prema Rusiji, to su javnost i ostale politike stranke elele. A-
U je pripremala planove za abdikaciju. Ona je elela da nova vlast i namesnitvo potuju tajnu
konvenciju. Na elu namesnitva beki dvor je video Jovana Ristia. Kralj je upoznao Ristia sa
namerom da abdicira. Takoe ga je upoznao sa Tajnom konvencijom i obavezom namesnitva da
potuje odredbe Tajne konvencije. Risti je prihvatio ove zahteve uz izvesne uslove povodom
srpsko-austrijske vojne sradnje, proirenje Srbije prema jugu, kao i da A-U sprei bugarske i grke
pretenzije prema Makedoniji. Kralj Milan i grof Kalnoki su 1889. godine potpisali Protokol o
produenju trajanja Tajne konvencije do 1895. godine. Tim protokolom je bilo predvieno da e
austrougarska vlada spreiti prelazak neprijateljskih vojski preko Srbije i to pruanom silom ako bi
prelazila preko svoje teritorije, a dipolmatskim putem ako bi prealzila preko turske teritorije.
Austrougarsko-srpska vojna saradnja e biti ostvarena u okviru ustava kraljevine Srbije. A-U e
podrati srpske tenje ka irenju prema jugu i Vardarskoj dolini. I na kraju Protokol je predviao da
A-U da Srbiji prui pomo u stabilizaciju finansijskog i ekonomskog stanja. Nakon potpisivanja
Protokola Risti se u pismu kralju Milan obavezao da e potovati sve meunarodne obaveze koje su
zakljuene za vreme vladavine kralja Milana.
Ubrzo posle potiskivanja Protokola obrazovano je Namesnitvo u kojem su uli Jovan Risti, Kosta
Proti i Jovan Belimarkovi. U njega nije uao ni jedan radikal. Na proslavi godonjice proglaenja
kraljevine kralj Milan je na dvorskom prijemu proitao svoj prglas o abdikaciji 1889. godine.

75
 Kralj Aleksandar Obrenovi

Nakon Milanove abdikacije obrazovano je namesnitvo na ijem elu je bio Risti. Radikali su se
konano doepali vlasti 1889. godine, i uspeli su da se odre pune tri godine. Nikola Pai se tada
vratio iz emigracije. Postaoje predsednik stranke, predsednik skuptine, predsednik vlade 1892.
godine, kandidat za uprnjeno mesto namesnika 1892. i dr. Na skuptinskim izborima 1889. i 1890.
godine radikali su osvojili 80 % glasova, to im je omoguilo da obrazuju samostalno vladu i da
neometano sprovode svoj program. Prvo to su uinili radikali, a to je bio njihov prioritetni progam
je davanje veih prava lokalnoj samoupravi. Optinske, sreske i okruna tela su se popunjavala
izborima. Nadzor nad inovnicima i ministrima su pootreni. Skuptina konano dobija ovlaenja
koja joj pripadaju po ustavu. U dravi su se potovala ljudska prava i politike slobode.
U spoljnoj politici radikali su ostvarili veliki zaokret, kada su se okrenuli Rusiji. To je izazvalo
reakciju A-U. Na nju je naroito uticalo vraanje rusofila mitropolita Mihajla na elo srpske crkve.
Radikali su isticali tenju Srbije da se ekonsmski oslobodi A-U. Vlada je donela odluku o raskidu
ugovora o korienju eleznica i prekid ugovora o zakupu monopola soli i duvana koji su se nalazili
u rukama stranaca. Obnovljeni trgovaki ugovor sa A-U 1892. godine, nije doneo nikakve bitne
promene.
Radikalska vlast je nailazila otpor meu konzervatvnim politikim krugovima i izvesnom delu
vojske. Bivi kralj Milan je imao dosta pristalica. Iako je boravio u inostranstvu on je vrio uticaj na
politike prilike u Srbiji. U meuvremenu opet se rasplamsala borba izmeu bivih suprunika
Milana i Natalije. Pod pritiskom Milana Namesnitvo je 1889. godine donelo odluku o zabrani
ulaska u Srbiju kraljici Nataliji. Bez obzira na to Natalija se vratila u Srbiju 1890. godine, za njom i
Milan pritisnut dugovima. Milan je napao radikalsku vlast. Tada se pokazalo da bivi kralj ima i
dalje podrku vojske. Radikali su se sporazumeli sa kraljem da e naterati Nataliju na dobrovoljno
progonstvo u zamenu za isplatu kraljevih dugova, odricanja kralja od srpskog dravljanstva i
kraljevskog doma. Srpska vladaje sa svoje strane isplatila dugove, ali Natalija uz podrku svojih
pristalica nije htela da napusti Srbiju, ve je to uinila tek pod pritiskom. Nakon odlaska Natalije iz
Srbije kralj Milan se sveano obavezao da se odrie srpskog dravljanstva i da se nikad vie nee
vraati u Srbiju. Te Milanove odluke su prole kroz skuptinu i dobile zakonsku vrednost.
Vlada i Namesnitvo su prema Milanu zadrali jedinstveni stav. Nakon Milanovog konanog
odlaska iz Srbije izmeu njih su se pogorali odnosi. Nakon smrti namesnika Protia, radikali su
traili da oni popune upranjeno mesto i za to su kandidovali Nikolu Paia. Ali Jovan Risti se tome
usprotivio, to je dovelo do ostavke vlade. Risti je prihvatio ostavku i mandat je poverio liberalima
iz skuptinske manjine. Nova vlada Jovana Avakumovia je raspustila skuptinu i raspisala izbore.
Na izborima su radikali osvojili veinu, ali su odbili da uestvuju na skuptinskim sednicama. Uz
pomo zamenjenih radikalskih mandata liberali su skrpili veinu.
Nezakonit rad libealne vlade je iskoristio kralj Aleksandar da bi 1893. godine izvrio dravni
udar. On je iznenada uz pomo vojske proglasio svoje punoletstvo, otpustio namesnike i liberalsku
vladu, a mandat za novu vladu poverio svom vaspitai umerenom radikalu Lazaru Dokiu. Iza
Aleksandrovog dravno udara stajala je vojska i kralj Milan. Pre dravnog udara kralj Milan je
stvorio uslove za to: ponitio je dokument o razvodu braka i zakon od 1892. godine. Radikali su na
poetku prihvatili udar jer je njime omogueno svrgavanje liberalne vlade. Na sledeim
skuptinskim izobrima radikali osvajaju 88 % glasova. Alekandar je radio na razbijanju radikala na
Paievo i Dokievo krilo. Ali je ono izbegnuto jer je na stranakim izobrima Pai osvojio vie
glasova.

76
Ali saradnja radikala i novog kralja nije dugo trajala. Nakon susreta sa Milanom u Abaciju 1893.
godine, Aleksandar je promenio spoljnu politiku ponovnim okretanjem prema A-U. Nakon
Dokievog povlaenja sa mesta predesdnika vlade, Aleksandar na njegovo mesto nije eleo da
dovede Paia, ve je za predesdnika vlade postavio Grujia. U zemlju se 1894. godine vratio kralj
Milan, to je na kraju dovelo do definitvinog razlaza sa radikalima. Srbija je zapala u veliku
politiku krizu. Izlaz je mogao da se iznae u ustavnim okvirima ili uvoenjem diktature. Kralj
Aleksnadar se odluio na ovo prvo i po drugi put za kratko vreme je izvrio dravni udar 1894.
godine, kada je ukinuo Ustav iz 1888. godine i vratio Ustav iz 1869. godine. Ovaj dravni udar
je izveden uz pomo konzervativnih struja i vojske.
Posle ukidanja Ustava kralj je oistio birokratski aparat od radikalskih inovnika. Ukidanje Ustava je
najvie pogodilo Radikalnu stranku. Bez obzira na podrku veine birakog tela, radikali ukidanjem
ustava nisu mogli da se dokopaju vlasti. Poeli su progoni i suenja radikalima, zbog ega je Pai
morao da bei iz zemlje. Tokom 1895. godine Hristievu vladu smenila je Novakovieva vlada.
Stojan Novakovi je bio jedan od najistaknutijih naprednjaka. Uz pomo njegove inicijative
naprednjaci su napustili austrofilsku politiku. Aleksandra je smenio Novakovievu vladu i za novu
vladu postavio umerene radikale ora Simia. U znak protesta Novakovie je raspustio
Naprednjaku stranku.
Nakon skuptinskih izbora 1897. godine radikali su odneli pobedu. Po savetu Milana, kralj Aleksandra je smenio Simiev kabinet i zaveo monarhijsku
diktaturu, uz podrku vojske, birokratije, konzervativaca i politike desnice. Politike stranke su rasputene, tampa je podvrgnta otroj kontroli. Od
ostataka liberala i naprednjaka skrpljena je dvorska stranka.

Cilj diktature bio je unitenje parlametarizma i sprovoenje reformi u privredi, vojsci i saobraaju.
Celokupni inovniki aparat je smenjen. Pribliavanje Rusiji nije uspelo, zbog toga to Rusija nije
verovala kralju Milanu. Diplomatski odnosi izmeu Srbije i Rusije su prekinuti, povlaenjem
ruskog poslanika iz Beograda 1897-1898. godine. Pogoranje odnosa sa Rusijom, omoguilo je
ponovno pribliavanje Srbije A-U.
Politiki pritisci na opoziciju su radikalizovani. Radikalski list Odjek je bio vie puta zabranjivan i
cezurisan. Radikali su svoju bornu preneli na tampanje tajnih plaketa i delovanjem iz inostranstva.
Vlast je iskorustila pokuaj atentata na kralja Milana 1899. godine. Taj neuspeo atentat je
izvrio Stefan Kneevi, karaorevievac i lan ruske obavetajne slube. Dvor je odmah
reagovao i na Preki sude su izvedene radikalske voe, koji su osuene na dugogodinje kazne
robijom. Zbog enidbe sa dvorskom damom svoje majke Dragom Main, kralj Aleksandar je
doao u otvoreni sukob sa ocem Milanom, koji je morao da ide u progonstvo, gde je ostao sve
do svoje smrti.
Kralj Aleksandar je odluio da 1901. godine olabavi politike stege u Srbiji. Vlada Mihajla Vujia je
bila sastavljena i od naprednjaka i od radikala. Ona je otpoela rad na novom ustavu. Za osnov im je
sluio Ustav iz 1888. godine i naprednjaki nacrt iz 1883. godine, koji je bio prepravljen 1896.
godine. Za naprednjake je bilo vano da uvedu dvodomnu skuptinu. Kralj Aleksandar je odbio da
sazove Veliku narodnu skuptinu koja je trebala da usvoji ovaj nacrt ustava. On je ovaj ustav lino
doneo ime je izazvao trei dravni udar. Time je on oktroisao ustav. Ustav iz 1901. godine, poznat
pod jo pod nazivom Aprilski ustav uveo je dvodomni skuptinski sistem u Srbiji. Narodno
predstavnitvo se sastojalo od Skuptine koja je popunjavan izabranim poslanicima kao iz Ustava iz
1888. godine i od Senata koji se popunjavao kraljevim poslanicima kao to je predviao Ustav iz
1869. godine. Senat se sastojao od vrste poslanika: 1. virilni kojeg ine prestolonaslednik,
beogradski arhiepiskop i episkopi; 2. 30 poslanika koje postavlja kralj i 3. 18 poslanika koje bira
narod. lanovi saveta su doivotni. Radi izbora poslanika za Senat postojao je izborni cenz od 45
dinara. Aprilskim ustavom je bilo predvieno da zakonodavnu vlast ravnomerno dele kralj i Narodno
predstavnitvo. Ustav je prilikom dodeljivanja ovlaenja skuptini ostao nedoreen. Nije reeno

77
pred kim vlada odgovara pred skuptinom ili senatom. Dva lana ustava nisu bila u duhu
parlamentarizma: 1.ukoliko bi narod izabrao senator ili ministra za poslanika njegova funkcija je
automatski prestajala; 2. narodno predstavnitvo nije moglo da odbaci budet. U tom sluaju kralj je
imao pravo da budet produi za jo godinu dana. Veoma iroka ovlaenja ima Dravni savet koji
kontrolie ministarska reenja i ukaze. Nezavisnost sudova je zagarantovana. Ali ljudksa prava i
slobode su ustavom bile ograniene. U tampi cenzura je bila zabranjena, ali kad je re o tampi i
udruenjima zadnju re imala je zakonodavna vlast. Ukinuta je Velika narodna skuptina tako da su
ustavotvorna ovlaenja dobila obina skuptina.
Na izborima odranim 1901. godine pobed su odneli radikali. Nakon toga pristupilo se donoenju
novih zakona. Zakon o izboru lanova Narodnog predstavnitva bilo je zabranjeno da se
kandidatske liste oznaavaju imenima stranaka. Zakon o tampi je zabranio kauciju i predhodnu
prijavu lista kod policije. Zakonom o optinama vraeno je administrativo ureenje Srbije kao to je
bilo predvieno Ustavom iz 1888. godine.
Ciljeve sprkse spoljne politike krajem XIX veka izloio je prvak Radikaln stranke i profesor Velike
kole Milovan Milovanovi 1894. godine. Po njemu zadaci spoljne politike su ouvanje terotorijalne
nezavisnosti u osloboenje i ujedinjenje svih Srba pod jednim dravom. Takvo gledite predstavlja
vraanje na Naertanije. Postojala su dva gledita o nainu ispunjenja ove politike. Jedno gledite
smatra da se u sprovoenju ove ideje treba traiti oslonac u srednjoj Evrope, dok se drugo zalae za
oslonac na Rusiju i saradnju sa drugim balkanskim narodima. Prvu iedju su propagirali naprednjaci i
ono je predspotavljalo odricanje od BiH i prodor na Makedoniju. Drugo stanovite su propagirali
radikali i ono je trailo mnogo iru teritoriju. U poslednjoj deceniju XIX veka preovladalo je
konzervativno shvatanje naprednjaka.
Ujedninjenje svih Srba nije moglo do se ostvari bez jugoslovenskog ujedinjenja, odnosno ujedinjenja
Srba i Hrvata. Da bi se to uinilo trebalo je otkloniti uzroke koji su remetili srpsko-hrvatske odnose.
I srpski i hrvatski nacionalizam se izmeu sebe kosio, po pitanju koje treitorije kom narodu
pripadaju. Najbolji primer za to bila je BiH i jedni i drugi su smatrali da njima pripada BiH. Srbi su
sa ogorenjem prihvatili austrougarsku okupaciju BiH, dok su Hrvati to podrali. Ta rasprava oko
BiH se prenela i na druge krajeve Srem, Slavonija, Lika, Dalamcija i dr. A-U je te rasprave elela da
razbukta.

Stara Srbija i Makedonija

Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine A-U je dobila pravo da okupira BiH. Stara Srbija
(Kosovo, Metohija i Novopazarski sandak) i Makedonija su ostale pod vlau Osmanskog carstva.
Berlinski kongers je odluio da A-U moe da dri svoje trupe u zapadnom delu Novopazarskog
sandaka. Posebnom konvencijom 1879. godine izmeu A-U i Turske reena je ova odredba
Berlinskog kongresa. A-U je drala garnizone u Priboju, Prijepolju i Bijelom Polju, da bi docnije
Bijelo Polje bilo zamenjeno Pljevljima. Za razliku od BiH Turska je imala pravo da dri svoju
vojsku u tim mestima, zbog ega sultan nije izgubio faktiki suverenitet, kao u BiH. Okupacija BiH
je izazvala promene u unutranjem ureenju ovih krajeva. Novopazarski sandak osnovan 1864.
godine je 1879. godine bio izuzet iz bosanskog vilajet i pripojen kosovskom vilajetu koji je osnovan
1877. godine sa seditem u Pritini. Sedite vilajeta je iz Pritine preneto u Skoplje 1888. godine. Iz
novopazarskog sandaka stvorena su dva mutesarifluka (sandaka) pljevaljski i novopazarski sa
seditem u Sjenici. Kosovski vilajet se sastoji od vie mutesarifluka (sandaka): pljevaljski,

78
novopazarski, pritinski , peki, prizrenski i skopski. Sandaci su se dalje delili na kaze (srezove).
Na elu sandaka se nalazi mutesarif, a na elu kaze kajmakam. Pored tih turskih insitucija stoje
medilisi, koji su savetodavna tela i ije jedan deo ine i Srbi. Kaze se dele na mudirluke i jafte
(vee i manje optine). Na elu mudirluka stoji mudir, dok jafe imaju svoja samuoravana tela.
Stanovnici jafe su birali muhtare kodobae koji su iz redova kmetova.
U Staroj Srbiji i Makedoniji, postojali su stari turski feudalni odnosi. Srbi su u ogromnoj veini bile
ifije, to znai da nisu imali zemlju, ve da su radili na posedima aga, begova, itluk-sahibija.
ifije su morale da obrauju zemlji i da gospodarima daju razne poreze. Srpsko stanovnitvo na
ovim teritorijama bilo u dosta tekoj ekonomskoj situaciji, zbog ega su oni masovno naputali svoju
zemlju i beali u slobodnu Srbiju. Na promenjenu etniku kartu u Staroj Srbiji i Makedoniji
doprineli su muhadiri muslimanske izbeglice, koji su beali iz BiH i sa teritorija koje su zauzeli
Srbi, i naseljavali se na ovim prostorima.
A-U je stacioniranjem garnizona u novopazarskom sandaku elela da prori svoj uticaj na Staru
Srbiju i da sprei irenje Srbije i Crne Gore na nju i stvaranja zajednike srpsko-crnogorske granice.
A-U je otpoela sa propagandom u Staroj Srbiji sa ciljem da stvori razdor izmeu Srba i Albanaca,
kako bi onemoguila njihovu zajedniku akciju. Sve je to bilo sraunato da se Sandak, Kosovo i
Metohija jednog dana pod povoljnim okolnostima prepusti A-U. Velike sile A-U, Rusija, Engleska,
Nemaka i Italija su po gradovima Stare Srbije osnivlai svoje konzulate.
Dok je BiH bila seme razdora izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma, dotle je Makedonija bila
jabuka razodora izmeu balkanski naroda Srba, Grka i Bugara. Politikim igrama velikih sila
stvorene su balkanske drave Srbija, Grka i Bugarska. Politika velikih sila u istonom pitanju
krajem XIX veka bilo je odranje statusa-kvoa, dok su balkanski narodi teili unitenju turske vlasti
na Balkanu. Zbog toga su balkanski narodi to mogli da uine meusobonom saradnjom i akcijom.
Ali njih su optereivali meusobne nacionalne tenje koje su se kosile. Tada je postojalo
tradicionalno shvatanje nacionalizma koje se moe izraziti frazom jedna drava, jedna nacija. Ali na
Balkanu usle vievekovnih migracija veliki broj obalsti se sastoja od vie naroda i nacija. Srbija je
krajem XIX veka bila pod velikim uticajem A-U. Posle Berlinskog kongresa njoj je bilo jasno da ona
ne moe da se iri na zapad prema BiH. Pored toga Tajnom konvecijom Srbija se obavezala da se
nee iriti ni prema novopazarskom sandaku i Kosovskoj Mitrovici. A-U je podrala srpsko irenje
prema Makedoniji. Zbog toga je pravac njenog irenja bio usmeren prema jugu i Makedoniji. Srbija
je elela da izae na Egejsko more kako i se oslobodila eknonomske dominacija A-U. To su dva
osnovna razloga zbog kojih je Srbija teila da se proiri na Makedoniju. Ali na Makedoniju i Grka i
Bugarska su imale pretenzije.
U Makedoniji krajem XIX dolazi do stvaranja nacionalnog pokreta koji je teio osloboenju od
turske vlasti. Srbija je podravala i pomagala taj pokret. To inila tako to je u tim podrujima
osnivala kole i materijalno ih pomagala slanjem uitelja i knjiga, osnivanjem i obnavljanjem
srpskih crkava i manastira, vrenje razne propagande i dr. Jo u vreme namesnitva 1868.
godine u Srbiji je obrazovan odbor za kole i uitelje u Staroj Srbiji i Makedoniji. Taj odbor je
omoguio stvaranja 22 osnovne kole na tom podruju, koje su snabdevane knjigama iz Srbije. U
Prizrenu je 1871. godine osnovana srpska Bogoslovsko-uiteljska kola. U Srbiji je 1886. godine
osnovano Drutvo svetog Save sa zadatkom da otvara srpske kole po Makedoniji, da ih snabdeva
uiteljima i knjigama, da rastura srpsku propagandnu literaturu. Srbija osniva konzulate u Skoplju,
Solunu, Bitolju i Pritini. Pri Ministarstvu prosvete formirano je 1887. godine Odeljenje za srpske
kole i crkve van Srbije. Ono je prebaeno u sastav Ministarstva spoljnjih poslova i u potpunosti je
preuzelo voenje propagande u Makedoniji.

79
Porta je fermanom iz 1870. godine osnvala bugarsku crkvu, tzv. Bugarski egzarhat. Ono je pored
matinih bugarskih teritorija obuhvatalo i Makedoniju. To je ujedinilo srpsku crkvu i Vaseljensku
patrijariju. Srbija je dugo traila podrku od Vaseljenske patrijarije i Grke da se na teritoriji
Makedonije osnuju srpske mitropolije. Tek uzpodrku Porte Srbija je izdejstvovala da se za
mitropolita u Skoplju postavi Srbi. Time su Srbi pored Prizrena imali mitropolita i u Skoplju.
U Makedoniji krajem XIX veka dolazi do pojave komitskih i hajdukih eta Srba, Albanaca i
muslimana, koje su se meu sobom sukobljavale. Srpske komitske ete su ratovale protiv turske
vlasti, ali albanskih i muslimanskih eta. Srpska i crnogorska vlada nisu podravale komite i
smatrala da su oni nepotrebni. Komitske ete se razvijaju naroito posle velikog turskog pokolja nad
srpskim stanovnitvom 1901. godine, povodom Kolainske afere. Tada su Turci otkrili veliku
koliinu oruja u Starom Kolainu za koje su pretostavili da pripadaju Srbima.
Od 1904. godine srpski komiti se organizuju po Makedoniji. One su organizvane i obuavane iz
Srbije odakle su prebacivane u Makedoniju. U komitima nisu bili samo Srbi iz Makedonije, ve Srbi
iz Srbije, BiH, Dalmacije, Vojvodine, Hrvatske i dr. Srpski komiti su se sukobljavali sa turskom
vlau, a vodili su borbu protiv albanskih baibozuka i bugarskih komitskih eta. Posle mladoturske
revolucije 1908. godine dolo je do rasputanja komitskih eta, nakon to su maldoturci izjavaili da
su svi Otomanska braa.
Politiki ivot u Osmanskom carstvu je zaiveo kada su Mladoturci 1908. godine zaveli ustavni
poredak povratkom ustava iz 1876. godine. Tim ustavom svi narodi i vere su u Osmanskom carstvu
izjednaeni u pravima, uvedena je sloboda tampe, zbora i dogovora. Mladoturci su teili da
likvidiraju oruane snage hriana i da hrianske politiare ukljue u svoj rad. Srpska vlada je
nagovara Srbe u Truskoj da sarauju sa maldoturcima posredstvom ivojina Balugdia. On je radio
na organizovanju Srba u posebnu narodnu organizaciju koja je trbala da se pretvori u pravu politiku
stranku i da kao takva stupi u pregovore sa maldoturcima i da uestvuje na parlamentarnim izobrima.
U Skoplju je sazvana konferencija srpskih prvaka. Bilo je prisutno 30 delegata iz tri vilajeta
kosovskog, bitoljskog i solunskog. Konferencija je prihvatila Pravilnik privremene organizacije
srpskog naroda u otomanskoj carevini. Ova organizacija se naziva Srpska narodna organizacija Srba
Osmanlija ili Srpska demokratska liga. Potom je sainje Manifest. Pravilnik i Manifest su bili
privremeni, sve dok se ne sastane Skuptina svih srpskih predstavnika u Turkoj na kojem bi se doneo
program i statut lige. Konferencija je izabrala Centralni odbor lige, iji je zadatak bio da se izradi
program rada Skuptine. Konferencija je zaduila Centralni odbor da zahteva politike, prosvetne i
privredne reforme u Makedoniji. Liga je pokrenula list Vardar koji je u Skoplju izlazio od 1908-
1914. godine. Pored njega postojali su listovi Carigradksi glasnik i Glas naroda. Nakon zavretka
Konferencije pristupilo se obrazovanju okrunih, sreskih i optinskih odbora Lige. Stupilo se u
pregovore sa mladoturcima. Liga je izala na izbore i osvojila tri poslanika mandata.
Nakon zavrenih parlamentarnih izbora, a na osnovu odluke Konferencije, otpoele su prirpeme za
organizovanje Skuptine svih Srba u Osmanskom carstvu. Skuptina se sastala u Skoplju 1909.
godine. Skuptina je usvojila Ustav kojim je liga dobila nov naziv Organizacija srpskog naroda u
Otomanskoj carevini. Centralni odbor je Skuptini podneo tri izvetaja o politikim, crkveno-
kolskim i ekonomskim prilikama. Duskutovalo se o svakom izvetaju ponaosob , da bi potom bile
usvojene 3 rezolucije. Zajedno sa Ustavom rezolucije predstavljaju program i statut ove organizacije.
U njima se nalaze zahtevi Srba u Turskoj.
Ali saradnja sa malodturcima nije dugo trajala, jer mladoturci nakon uvrivanja svoje vlasti nisu
eleli da menjaju odnos prema srpskom stanovnitvu u odnosu na predhodni reim. Maldoturci su
naroito eleli da stave pod svojom kontrolom srpske kole. Zbog toga to su Srbi to odbili turska

80
vlast je donela odluku o zatvaranju srpskih kola. One su obnovljene tek kad su Srbi pristali da
uiteljske diplome overava turska vlast. Mladoturci su takoe doneli odluku po kojoj su i hriani
bili obavezni da slue u turskoj vojsci. Mladoturci su 1909. godine zabranili rad svim neturskim
politikim strankama. Tada je zatvoren srpski klub u Skoplju i Bitolju. Organizacija je promenila ime
u Prosvetno-dobrotvorna organizacija otomanskih Srba. Time su se Srbi u potpunosti razoarali u
mladoturski reim.

Srbija u doba Karaorevia

Ve 1901.god. poela je jedna grupa oficira da kuje zaveru da bi nasilnim putem uklonila kralja
Aleksandra. Grupa je nameravala da ukloni kralja na dvorskom balu, ali to nije uinjeno. Zavera je i
dalje rasla. Na elo zaverenika doao je kapetan Dragutin Dimitrijevi Apis. Zavera je rasla u
vojsci, najpre meu mlaim oficirima, ali su joj prili jedan general i dva pukovnika. Zaverenici su
traili podrku meu politiarima i nali je kod nazadnjaka iz Liberalne stranke, ora Genia i
Jovana Avakumovia. U poduhvatu je uestvovalo i nekoliko naprednjaka, kao i bogati beogradski
trgovac Hadzi Toma. Zastraeni Timokom bunom i posledicama ivanjdanskog atentata, radikali su
ostali van zavere, mada su znali za nju. Zaverenici su uspostavili vezu i sa pretedentom na srpski
presto Petrom Karaoreviem. On nije bio zaetnik zavere, ali je bio spreman da se koristi njenim
rezultatima. Odravao je vezu sa zaverenicima preko Jakova Nenadovia, njegovog predstavnika u
Beu. Takoe, pokuano je da se ispita i dranje Austrije i Rusije prema nameravanom prevratu.
Prema izvesnim pokazateljima kralj Aleksandar je ponovo spremao zaokret u spoljnoj politici od
Austrije prema Rusiji, a prema nekim nagovetajima ak je smerao da se otrese i kraljice Drage.
Austrijska diplomatija je u svakom sluaju bila upoznata s postojanjem zavere u Srbiji, a verovatno
su i ruski obavetajci imali podataka o njoj. Martovski protesti radnika i aka odigrali su presudnu
ulogu u razvoju zavere.
U noi 29. maja (11.juna) 1903. god. grupa od 28 oficira nasilno je prodrla u dvor, ubila kralja i
kraljicu, a njihova tela izbacila kroz prozor. Takoe, ubijeni su predsednik vlade i ministar
vojni, generali Dimitrije Cincar-Markovi i Milovan Pavlovi. Vojska je zauzela kljune objekte
vlasti i veza u Beogradu, i tako je zavera uspela. Prevrat izvren u Beogradu nije bio revolucija u
pravom smislu rei poto nije promenio drutvenu strukturu Srbije, niti je menjao njen
ekonomski sistem. To je bio vojni pu koji je odgovarao interesima liberalnog graanstva kao nain
da se otvori put graanskoj demokratiji, ustavnosti, i parlamentarizmu. Vojnim puem 1903.god.
uklonjena je i poslednja prepreka da se uvede parlamentarizam za koji se zalagalo i borilo srpsko
graanstvo. Smru kralja Aleksandra ugasila se i dinastija Obrenovia koja je, sa prekidom u
razdoblju 1842-1858. god., vladala Srbijom od drugog srpskog ustanka 1815. god.

Prevrat je oznaio prekretnicu u unutranjoj i spoljnoj politici Srbije, i oznaio poetak novog
razdoblja koje je trajalo do prvog svetskog rata. To razdoblje bilo je obeleeno unutranjim
uvoenjem ustavne i parlamentarne graanske demokratije i aktivnom nacionalnom spoljnom
politikom. Sutinski, ove promene su oznaile zavretak procesa politikog i ekonomskog
osloboenja Srbije.

Stupanje dinastije Karaorevi na presto

81
Nova revolucionarna vlada Jovana Avakumovia sazvala je rasputeno narodno predstavnitvo koje
je vratilo ukinuti Ustav iz 1888. god. i izabralo Petra I Karaorevia za novog vladara Srbije.
To je bio predznak nove politike klime u kojoj je teite politikog ivota preneto sa dvora na
Skuptinu, i znailo pobedu ideja koje su krile put u Srbiji u razdoblju od 1878. do 1903.god.
Politike stranke dobile su nov polet i snagu kroz parlamentarizam, ali se ni dvor nije odmah
predavao, kao to je i vojska zadrala svoj stari uticaj, delimino u dnevnoj politici, a posebno u
trenucima nacionalnih kriza. S toga na razvoj srpskog parlamentarizma u periodu od 1903. do
1906.god. snano deluju tri odreena inioca: politike stranke, dvor, i vojska.
Uspostavljanje parlamentarizma znailo je i aktiviranje politikih stranaka. Osim radikalne stranke,
sve graanske stranke donele su nove programe, prilagoavajui se novim politikim uslovima. Dok
su se jedni radikali drali svog starog programa donetog jo osamdesetih godina, dotle je nova
Samostalna radikalna stranka koja se 1904. god. konano izdvojila iz krila starih radikala unela
u svoj program privredne zahteve u korist sela i istakla da e u spoljnoj politici negovati duh
jugoslovenskoj zajednici. Kao svoju glavnu parolu istakli su moralni preporod srpskog politikog i
javnog ivota uopte. Liberalna stranka se konano pocepala na dve frakcije narodnu
(nacionalnu), i liberalno-demokratsku (narodnjaku) stranku.
Napredna stranka, rasputena 1897.god., ponovo se organizovala 1906. god. s programom koji je
bio skrojen u starom duhu izmene ustava u konzervativnom smislu (dvodomni sistem).
Nova stranka, Srpska seljaka sloga, kao pokuaj klasne seljake organizacije stajala je na
antibirokratskim pozicijama, ali nije pokazala uspeha u ve opredeljenom seljatvu koje je sledilo
graanske stranke.
Posle 1903. god. u srpskom politikom ivotu javila se jedna nova politika radnika stranka
zasnovana na naelu marksistike radnike organizacije. Nakon osnivanja Beogradskog radnikog
drutva i pokretanja Radnikih novina, poetkom avgusta 1903 god. na osnivakom kongresu u
Beogradu osnovana je Srpska socijal-demokratska stranka. Njen program se dobrim delom
ugledao na Erfurtski program nemake socijal-demokratije: u njemu je bila osuena politika
graanskih stranaka kao izraz interesa buroazije, zahtevana je svetovnost kole, ravnopravnost ena,
donoenje radnikog zakonodavstva koje e ograniiti radno vreme, zabraniti deji noni rad,
regulisati isplate nadnice i obezbediti nedeljni odmor. Uporedo sa osnivanjem stranke odran je i prvi
kongres Radnikog saveza kojim je stvoren jedinstven sindikalni pokret. Marksistiko vostvo stranke
inili su Radovan Dragovi, i Dimitrije Tucovi. Industrijski polet Srbije dao je polet i radnikom
pokretu uopte na poetku XX veka.
Glavnu ulogu u parlamentarnom ivotu imala je radikalna stranka. Ona je na prvim skuptinskim
izborima odranim u septembru 1903. god. osvojila veinu koja im je omuguila da obrazuju kabinet
i da sa manjim prekidima ostanu na vlasti sve do 1918. god. Vladavinu starih radikala najozbiljnije
je ugrozio rascep sa mlaim radikalima tkz. samostalcima. Taj rascep je bio neizbean u procesu
dalje polarizacije srpskog graanstva, kao i smene generacija u politikom ivotu. Rascep u
radikalnoj stranci bio je najznaajniji dogaaj politike istorije Srbije posle 1903. god. i znatno je
uticao na pravac razvoja srpskog parlamentarizma uopte. Obe radikalne stranke, starija i mlaa, bile
su po snazi uglavnom izjednaene, pa su skuptinske izbore i odnose u Skuptini dovodile do mrtve
take.
Prevrat izvren ueem oficira mogao je istai ulogu vojske u unutranjem politikom ivotu. Istina
je da su izvrioci prevrata predali vlast graanskim politiarima po svrenom inu i da nisu pokuali
da obrazuju vojnu vladu. Ali to nije znailo da su se vojnici odrekli svake uloge u daljem politikom
ivotu zemlje. Jedna grupa zaverenika odmah je okruila novog kralja, zauzela vane poloaje u
vojsci, i poela ienje naelnih i linih protivnika, veinom pristalica svrgnute dinastije. Oficirski

82
kor se posle 1903. god. pocepao na dve struje: na pristalice zaverenika, i njihove protivnike.
Protivnici zaverenika su zahtevali da se oni iskljue iz vojske i budu sudski kanjeni za kraljoubistvo.
Delatnost protiv zaverenika odrazila se u pokuaju pobune podoficira u Kragujevakom garnizonu u
aprilu 1906. god., ali pokret nije imao jau podrku. On je bio kombinovan s meunarodnim
zapletom koji je nastao usled protivljenja Engleske da prizna novi reim u Srbiji. Zaverenici su u
poetku nali punu podrku kod kralja, ali ih je njegovo ustezanje da prekine veze s politikim
strankama i poini neustavna akta postepeno udaljavalo od njega, cepajui ih na dva zavaena krila:
zaverenike koji su ostali uz dinastiju i one koji su se okrenuli protiv nje. Ovaj raskid se mogao osetiti
ve od 1906. god. kad je kralj popustio pod engleskim pritiskom, kao i na savet politikih stranaka, te
penzionisao glavne uesnike u majskim dogaajima iz 1903. god. Ovaj rascep u vojsci doveo je
kasnije do podele na tkz. Crnu ruku i Belu ruku, to je dobilo krvav rascep u Solunskom procesu
1917. god.
Pored oficira uesnika u zaveri, odane pristalice dinastije obrazovale su 1903-1906. god. neku vrstu
civilne klike u dvoru. Ovi ljudi su se meali u unutranju politiku, posredovali su u austrijsko-
srpskom sukobu iz straha da jae zaotravanje sa Habsburkom Monarhijom moe ugroziti i samu
dinastiju u Srbiji, a posebno su otro istupali protiv Nikole Paia i starih radikala.
Pobedom shvatanja liberalnog graanstva koje je ostvareno u parlamentarizmu, vojska je izgubila
ulogu neposrednog zatitnika monarhije i vladara, mada je optim pogoranjem spoljnopolitikog
stanja od 1903. god. dobila u znaaju kao jemac za nezavisnost zemlje.
Dinastija Karaorevia vraena je 1903. god. u zemlju posle etrdeset i pet godina vladavine
Obrenovia. Petar je stigao u Beograd posle izbeglitva u kome je proveo najvei deo ivota. Na
presto je stupio kao ezdesetogodinjak. Novi kralj je u poetku mogao raunati na podrku onih
koji su ga doveli na presto. To su bili oficiri i prijatelji iz emigracije. Posle poetnog kolebanja
kralj Petar se opredelio za parlamentarizam. To ne samo to je uvrstilo njegov lini poloaj, nego
mu je zajedno sa ivom spoljnom politikom koju je poveo posle 1903. god., a koja je bila vezana za
njegovo ime, donelo popularnost.

Spoljno- politiki poloaj Srbije 1903.god.

Poloaj Srbije bio je teak. Neposredno se nalazila na udaru nemakog prodora na Istok i morala je
doi u sukob sa njegovom austro-ugarskom prethodnicom.Otpor Austriji i Nemakoj bio je mogu
najpre uz podrku Rusije koja je bila tradicionalni protivnik njihovog prodora na Balkan.Rusko-
japanski rat na Dalekom istoku poremetio je austrijsko-rusku ravnoteu snaga na Balkanu u korist
Habsburke Monarhije. Otvarajui svoje planove prema Solunu i zatvarajui Srbiji vrata prema
jugu,Austro-Ugarska joj je nametala borbu. Nemajui podrku Rusije,koja je bila zauzeta ratom na
Dalekom istoku,Srbija je morala traiti podrku kod zapadnih sila Evrope,protivnica Nemake.
Udaljavanjem Rusije sa Balkana,austro-ugarski imperijalizam se na jugo-istoku Evrope sudario sa
rastuim italijanskim imperijalizmom ije su se tenje usmeravale prema Albaniji,i istonoj obali
Jadrana. To je koristila srpska diplomatija koja je nastojala da iskoristi austrijsko-italijansko
suparnitvo,videvi u Italiji konicu austrijskom irenju na Balkanu.
Veliku tekou u pribliavanju Srbije silama Antante predstavljali su pogorani odnosi sa Engleskom
od 1903.god.-1906.god. zbog prevrata izvrenog u maju 1903.god. Ubistvo kralja Aleksandra
Obrenovia izazvalo je negodovanje legitimistike Evrope u kojoj je prednjaila Engleska. Posle
izvrenog atentata, Austro-Ugarska i Rusija su odmah priznale svrenu injenicu i nastojale da novi
reim privuku sebi. To je uinila i Francuska posle izvesnog kolebanja, ali su Engleska i Holandija
ostale uporne u osudi izvrenog ina. Strani predstavnici u Beogradu (osim grkog, i turskog)

83
napustili su prestonicu na Novu 1904. god. kako bi izbegli prijem u dvoru. Engleski predstavnik nije
prisustvovao i sveanostima prilikom krunisanja kralja Petra u leto 1904.god. Ovaj izmenjeni odnos
snaga suoio je englesku diplomatiju s potrebom da postepeno izmeni svoju tradicionalnu
turskofilsku politiku u korist mladih i dinaminih balkanskih drava, meu kojima je Srbija svojim
otporom Beu iskakala sve vie u prvi plan. Kao uslov za sreivanje odnosa engleska vlada je
traila da se oficirizaverenici najpre kazne,a potom i uklone sa visokih poloaja u dvoru i
vojsci. Pitanje zaverenika imalo je ustvari dva vida: spoljno kao pitanje sukoba sa Engleskom,i
unutranje usled politike uloge koju su zaverenici imali u ivotu zemlje zaklanjajui se iza kralja.
Meutim,poto su zaverenici uz podrku kralja odbili da se povuku,to se vlada umesto sa oficirima
uskoro sukobila sa dvorom.Skuptina je pomilovala zaverenike za dela izvrena 29.maja. S toga je
Engleska traila nezakonite mere od vlade i kralja, poto se kanajvanje zaverenika kosilo sa ve
donetom odlukom i nosilo bi znak protivustavnog akta. Usled otpora da potpie ukaz o penzionisanju
zaverenika, u decembru 1905.god. pao je ministar spoljnih poslova Jovan ujovi. Kabinet Ljube
Stojanovia se ponovo sukobio sa kraljem i zaverenicima u martu 1906.god. kad su dobijeni konani
engleski uslovi: imena petorice oficira ije je uklanjanje traio London za obnovu diplomatskih
odnosa. Ceo sukob zbivao se u jeku austrijsko-srpskog spora koji je nastao oko topovskih
nabavki,zajma i trgovinskog ugovora,te bio utoliko tei za Srbiju. Pre nego to bi se povukli
zaverenici su traili jemstvo da nee biti proganjani, da e biti materijalno obeteeni, i da e odnosi
sa Engleskom biti zaista uspostavljeni. Pai je sa zaverenicima postigao sporazum o materijalnom
obeteenju: da dobiju penzije u visini svojih plata, a istovremeno je traio izjavu Engleske da e
obnoviti odnose posle penzionisanja zaverenika. Na pritisak Apisa, zaverenici su konano dali
pristanak. Ukazom od 17. maja 1906. god. penzionisani su Aleksandar Main, Damjan Popovi,
Petar Mii, Luka Lazarevi, i Ljuba Kosti, a odnosi sa Engleskom uspostavljeni su upravo na
dan trogodinjeg prekida. Reenje zaverenikog pitanja bilo je vano i za spoljnu i za unutranju
politiku Srbije. Engleska je trebalo da odigra vanu ulogu u aneksionoj krizi. Reenjem ovog pitanja
smanjena je uloga kralja i dvora u politikom ivotu Srbije pobedom parlamentarnih reenja. Time je
zavreno potpuno povezivanje Srbije sa silama Antante u ijem je taboru ula i u prvi svetski rat.

Pitanje Makedonije (1903-1908.god.)

Krajem XIX i poetkom XX veka Makedonija je sve vie izbijala u prvi plan meubalkanskih odnosa
kao posledica unutranjeg jaanja balkanskih drava, delatnosti domaeg makedonskog pokreta,
poetka dejstva velikih evropskih sila na Balkanu, uz raspadanje osmanskog privrednog i upravnog
sistema.
Dva dogaaja, jedan unutranji i drugi spoljanji, iznela su makedonsko pitanje na evropsku
pozornicu: Ilindenski ustanak 1903. god. i reformna akcija evropskih sila u Makedoniji.
Ilindenski ustanak koji je buknuo 2. avgusta 1903. god. u oblasti Krueva, mada je bio uguen tekim
odmazdama turske vojske, skrenuo je panju cele Evrope na patnje stanovnitva i na kritino stanje u
ovoj oblasti. U oktobru iste godine sporazumele su se Austro-Ugarska i Rusija da se zajedno
preduzmu izvrenja programa unutranjih reformi u Makedoniji, uz sadejstvo drugih velikih sila.
Austrijsko-ruski sporazumi u odnosu na Balkan uvek su krili opasnost od mogue podele interesnih
sfera na balkanskom podruju. U jednoj takvoj podeli tokom istone krize 1876-1877. god. Srbija je
potpadala pod interesnu sferu Austro-Ugarske.Proirenjem austrijskog uticaja u severnoj
Albaniji,Sandzaku,i Kosovu izazvalo je strah u Beogradu da e Austro-Ugarska izdejstvovati
evropski mandat za Makedoniju slinom onom koji je dobila za Bosnu i Hercegovinu 1878.god.
Srpske tenje ispoljene u Makedoniji na poetku XX veka bile su pothranjene razlozima

84
samoodbrane od pritiska koji je dolazio sa severa,iz Austro-Ugarske.Naime, planovi stvaranja velike
Albanije,inae pripremanim u Beu, koja bi obuhvtala teritoriju do Skopja bili su poznati u
Beogradu.Veliko bugarska delatnost,oslonjena na Sanstefanske tenje,otvarala je put irenju drugom
suparniku u Makedoniji.U takvim okolnostima javlja se i trei inilac,Grka.
Pitanje Makedonije,posmatrano sa stanovita srpskog nacionalizma,trebalo je reiti podelom
oblasti meu balkanskim takmacima.Samostalnost Makedonije odbacivana je u izvesnoj meri i
usled bojazni da je Bugarska ne iskoristi u aneksionistike svrhe.Podela Makedonije bila je teko
ostvariva poto nisu postojale etnike granice koje bi posluile kao osnov,kao i usled nepomirljivih
stavova balkanskih drava. U meuvremenu su, na makedonskom tlu, izrastale i domae nacionalne
snage iz sazrevanja svesti o makedonskoj naciji kao posebnoj nacionalnosti na Balkanu.
Takoe,razvila se i oruana borba izmeu eta koje su ubacivane iz susednih balkanskih drava.Iza
makedonskih komiteta u Bugarskoj stajali su bugarski vojni krugovi i dvor s knezom
Ferdinandom.Za Bugarskom stupila je u akciju i Grka ije su ete uglavnom delovale u oblastima
june Makedonije. Makedonski komitet u Atini na elu sa Vrhovnim savetom rukovodio je akcijama
grkih eta uz podrku konzulata u Solunu,Serezu,i Kavali,ije je osoblje uglavnom inio grki
oficirski kadar. Grke ete su delovale protiv bugarskih,to je 1906.god. dovelo i do pogoranje
bugarsko-grkih odnosa,i antigrkih ispada u mnogim gradovima june Bugarske.
Srbija se,takoe,ukljuila u oruanu akciju u Makedoniji. Prvi etniki komitet za vojna dejstva
nikao je u privatnim krugovima 1902.god.,a prve ete su obrazovane 1904.god. u Srbiji,zatim i
na makedonskom terenu. Uinjen je i pokuaj saradnje sa Unutranjom makedonskom
organizacijom,mada srpski nacionalizam nije priznavao makedonsku narodnost.Srpska vlada je, u
poetku, bila uzdraana prema akcijama srpskih etnikih organizacija, budui da se plaila reakcije
Austro-Ugarske.U njoj su pored Nikole Paia i Ministarstva vojske i spoljnih poslova, uestvovali i
samostalci Ljuba Davidovi i Ljuba Kovaevi.U oblasti Skoplja i Bitolja stvorena je tkz. Srpska
odbrana kojoj su na elu stajala dva odbora,jedan u Staroj Srbiji,a drugi u Makedoniji. etama je
rukovodio Gorski tab koji je osnivao pododbore i mesne odbore po Makedoniji,i bili su sastavljeni
delom od metana,a delom od dobrovoljaca sa strane. Ubacivane su ete iz Srbije koje su opremane u
Beogradu,Vranju,Leskovcu,Niu,i bile pod komandom oficira i podoficira srpske vojske,a sastavljene
od dobrovoljaca meu kojima je bilo prebeglica iz Bosne i Hercegovine,Vojvodine,pa ak i iz
Hrvatske,Slavonije,i Dalmacije. Najvea etnika aktivnost razvila se u periodu od 1904.-1908.god.
Mladoturska revolucija koja je izbila u julu 1908.god. bila je pokuaj da se Tursko Carstvo
modernizuje i uvede u krug evropskih drava.Drutvena i ekonomska slabost turskog graanstva
udarila je mladoturskom pokretu peat vojne zavere i vojnog prevrata, koji su umesto
zapodnoevropske graanske demokratije vodili uspostavljanju vojne diktature. U poetnoj fazi bila
su istaknuta naela ustavnosti,parlamentarizma,i agrarna reforma. Poto je revolucija sa seditom u
solunskom vojnom garnizonu pobedila,to je 23.jula donet ustav.Sultan Abdul Hamid je morao da
kapitulira,a mladoturci su u Carigradu obrazovali svoju vladu.Revolucija je oznaila i kraj reformne
akcije u Makedoniji,poto je novi reim odbio strano meanje u unutranje stvari carstva. Novi ustav
je obeavao i nesmetan razvoj svih narodnosti u Turskom Carstvu.
Svi tada postojei pokreti u Makedoniji poeli su se politiki organizovati za delatnost u novim
uslovima. Mladoturci su osnovali svoju partiju Ujedinjenje i napredak. Levo krilo VMRO stvorilo
je Makedonsko-ordinsku revolucionarnu organizaciju (MORO) koja je usled potrebe da se pree sa
revolucionarne na politiku delatnost uskoro prerasla u Narodnu federativnu partiju (NEP). Njen
program zastupao je decentralizaciju Carstva,samoupravu i ravnopravnost njegovih
narodnosti,agrarnu reformu, i stvaranje istone federacije-Saveza Turske sa balkanskim narodima.
Ostale akcije u Makedoniji bile su saobraene sa novim uslovima u tkz. politike klubove.Savez

85
bugarskih konstitucionalnih klubova nastavio je bugarsku propagandu uz podrku desnog krila
VMRO i Sofije. Grki klubovi su osnovani 1908.god. uz podrku Patrijarije i Atine.Albanci su
,takoe,osnivali svoje klubove i traili priznanje albanske narodnosti,upotrebu jezika u nastavi, i
oblasnu autonomiju.
Na podstrek srpskog konzula u Skoplju, u avgustu 1908.god. odrana je Prva srpska konferencija u
Skoplju radi osnivanja Glavnog odbora organizacije otomanskih Srba. U februaru 1909.god. u
Skoplju je odran kongres srpske organizacije koja je u saradnji sa mladoturcima dobila dva
mesta u parlamentu u Carigradu.Program srpske organizacije zagovarao je proirenje
nadlenosti crkvenih optina,izmenu poreskog sistema, i poboljanje poloaja seljaka. Srpska
propaganda je imala na raspolaganju i glasilo Vardar koji je izlazio do 1914.god.
Meutim,novi mladoturski reim je umesto proklamovanog ustavnog i demokratskog ustrojstva
poeo vriti razne pritiske,otomanizaciju i guenje pokreta neturskih narodnosti.Njihovi klubovi su
zabranjeni 1909.god.,a naredne 1910.god.zapoelo je razoruavanje stanovnitva,sprovedeno uz teka
nasilja i rtve. Velike sile su u poetku pozdravile mladoturski pokuaj,svaka u nadi da e privui
novi reim na svoju stranu.Meutim,on se poeo okretati Nemakoj opredeljujui se za Centralne
sile.Podruje Makedonije,june Srbije,Albanije,i Trakije bilo je uoi prvog balkanskog rata 1912.god.
ponovo u stanju anarhije,praeno atentatima,obraunima eta i odmazdama centralnih
vlasti.Mladoturska revolucija je ubrzala ostvarenje planova Bea u vezi sa aneksijom Bosne i
Hercegovine.

Carinski rat izmeu Srbije i Austro-Ugarske

1905.-1911.god.

Privredna povezanost Srbije za Austro-Ugarsku na poetku XX veka bila je takva da joj je u

stvarnosti onemoguavala da vodi nezavisnu privrednu politiku. Prvi korak u pravcu aktiviranja
srpske politike posle 1903. god. bilo je izvrenje programa da se naorua vojska i proiri eleznika
mrea. Usled jaanja spoljne opasnosti i zaotravanja krize u Turskoj, sve balkanske drave su
poetkom XX veka pristupile ubrzanom naoruavanju.
Izgradnja eleznica u Srbiji bila je izazvana stratekim i privrednim potrebama.
Tranzitnu prugu od Beograda do bugarske i turske granice koja je izgraena posle Berlinskog
kongresa trebalo je povezati s lokalnim eleznicama i ukljuiti u sistem privredno-saobraajne mree
da bi pokrila celu zemlju. Te tenje su dole do izraaja u politici saobraaja posle 1903. god.
usmeravajui srpski izvoz ka donjem Dunavu i predviajui gradnju jadranske eleznice koja bi
otvorila put do Jadranskog mora,ova politika imala je za cilj da omogui uslove za privrednu ne
zavisnost onako kako je naoruanje vojske trebalo da brani politiku samostalnost.
Naoruanje vojske i izgradnja eleznica zahtevali su materijalna sredstva kojima Srbija nije
raspolagala,a mogla ih je nai jedino u inostranom zajmu. Izbor zajmodavca za naoruanje nosio je
istovremeno odgovor na pitanje spoljnopolitikog usmerenja Srbije. Radikali su zastupali miljenje
da zajam treba zakljuiti u Francuskoj, polazei od pretpostavke da moe doi do sukoba sa
Habsburkom monarhijom u budunosti, i od injenice da je francuski kapital preovladao na Balkanu.
Samostalci su traili slobodan izbor najpovoljnije ponude, smanjenje tereta zajma, i razdvajanje
izvora za naoruanje od izvora za eleznice. Topove je trebalo nabaviti prema njihovim tehnikim
prednostima bez obzira na njihovo politiko poreklo. Posebno otro suparnitvo je izbilo izmeu
francuskih,austrougarskih,i nemakih banaka i fabrika.
Srpska vlada sa Nikolom Paiem okrenula se prema Francuskoj i zatraila zajam kod pariskih
banaka, na emu je radio ministar finansija Lazar Pau. Nedovoljno jaka da uestvuje u nadmetanju

86
evropskog kapitala, Austro-Ugarska je izvrila neposredan pritisak na Srbiju,nstvarajui potekoe
srpskom poljoprivrednom izvozu i zahtevajui da se pre zakljuenja zajma izvre uporedne probe
topova evropskih fabrika u nadi da e tim otezanjem onemoguiti zajam u Francuskoj. Zahtev da se
prethodno izvre uporedne probe topova podelio je Srbiju na dva fronta.Opozicija koju su podrali
dvor i oficiri zaverenici smatrali su da radikali imaju materijalnu korist od kupovine topova u
Francuskoj.To je izazvalo politiku krizu poetkom 1905. god. koja se pretvorila u krizu
parlamentrizma. Pai je najpre uspeo da pridobije vojsku i Radomira Putnika, i preko tampe i uz
podrku parlamenta uspeo da skri otpor dvora. Time je vlada u prolee 1905. god. uspela da
zakljui u Parizu veliki zajam za naoruanje i izgradnju eleznica u iznosu od 110 miliona franaka.
Potom je Pai pokuao da na izborima proiri svoju skuptinsku veinu.Vlada je podnela ostavku,
to je dovelo do rasputanja Skuptine i novih izbora. Meutim, kralj je mandat za sastavljanje vlade
dao samostalcima, koji su bili manjina u skuptini. Sa starom vladom pao je i pariski zajam. Nova
vlada je zakljuila zajam u Beu. Srbija se na taj nain posredno obavezala da topove nabavi kod
austrijskih proizvoaa, a zajam je poveao uticaj austrijskog kapitala u Srbiji u trenutku kada je
poinjala odluujua borba za osamostaljenje Srbije od susedne Monarhije. Upetljan u pitanje
reavanja odnosa sa Engleskom i penzionisanja oficira zaverenika, (Ljuba) Stojanoviev kabinet je
upao u novu krizu poetkom carinskog rata izmeu Srbije i Austro-Ugarske. Sve je to odluilo
sudbinu bekog zajma koji je vlada otkazala pozivajui se na represalije koje je Austro-Ugarska
preduzela prema Srbiji.
Carinski rat koji je izbio 1906. god. izmeu Srbije i Austro-Ugarske imao je ekonomske i politike
uzroke. Usled dugogodinje povezanosti srpske privrede sa austrijskom, promena njihovih odnosa
mogla je biti izvrena samo korenitim prekidom. Poetkom XX veka prestao je da vai itav blok
evropskih trgovakih ugovora koji su bili zakljueni tokom osamdesetih godina XIX veka.
Srpska vlada je krenula pravcem zatite domae industrije u novoj carinskoj tarifi donetoj 1904.
god. Nemaka je 1902. god. novom tarifom poela nametati politiku agrarne zatite koja je
neposredno pogodila Austro-Ugarsku i njen poljoprivredni izvoz u Nemaku. To se odrazilo na
ogranienja koja su ugarski poljoprivrednici, najvie pogoeni promenama, nametnuli
poljoprivrednom uvozu sa Balkana. Nova carinska tarifa doneta u Habsburkoj Monarhiji 1906. god.
zakljuila je period povlaenog postupka prema Srbiji iz ranijih ugovora 1881. god. i 1882. god.
Sukob dveju zatitnih politika: srpske industrijske i austrougarske agrarne bio je neizbean. Ugarski
poljoprivrednici kao jai inilac su nametnuli Srbiji carinski rat,a a gubei prednosti za svoj izvoz,
srpska privreda nije vie imala razloga da rtvuje svoje industrijske i politike interese. Poetak
sukoba praktino je mogao poeti onog trenutka kada je Srbija 1904. god. zakljuila trgovinski
ugovor sa Nemakom i 1905. god. sa Turskom, ne ekajui da sredi svoje odnose sa susednom
Habsburkom Monarhijom. To je izazvalo nezadovoljstvo u Beu koje je preraslo u buru krajem
1905. god. kad se saznalo da su Bugarska i Srbija sklopile carinski savez. Ministar spoljnih
poslova Austro-Ugarske grof Goluhovski odluio je da na politikom pitanju kakvo je u sutini bio
srpsko-bugarski savez prelomi privredne odnose sa Srbijom. Prekinuvi 25. decembra 1905. god.
zapoete pregovore sa Srbijom za zakljuenje novog ugovora, Goluhovski je 2.januara 1906.god.
ultimativno zatraio raskid srpsko-bugarskog ugovora kao suprotan pravu najveeg povlaenja
Austro-Ugarske. U Beu je nareeno da se zatvori granica prema Srbiji, to je bilo jednako objavi
carinskog rata. Vest o carinskom ratu sa Austro-Ugarskom je izazvala proteste u Srbiji. Trgovinski
prekid sa Habsburkom Monarhijom imao je za srpsku privredu znaaj prekretne promene budui da
je dotle 86% srpskog izvoza ilo u Monarhiju. Iza prekida se krila opasnost finansijske i privredne
krize za jednu agrarnu privredu koja je mogla biti uguena ukoliko ostane bez trita. Ni meunarodni

87
poloaj Srbije nije bio povoljan jer je Turska, zbog srpsko-bugarske carinske unije, pretila da e
zatvoriti Srbiju sa juga.
U aprilu 1906. god. austrougarska vlada je uputila u Beograd promemoriju u kojoj je
bezpogovorno zahtevala da srpska vlada pri nabavci artiljerijskog naoruanja, materijala za
eleznice, i soli uz jednake ponude obezbedi prvenstvo austrougarskim firmama, postavljajui ovaj
zahtev kao uslov za zakljuenje novog trgovinskog ugovora. Promemorijom je oivljeno topovsko
pitanje koje je bilo vezano za trgovinske odnose. Zahtevajui prvenstvo, vlada u Beu je
naruavala naelo ravnopravnog takmienja evropskog kapitala u Srbiji i stvarala presedan koji se
kasnije mogao preneti na druge oblike politike i privredne delatnosti. Vlada Nikole Paia je
pokuala da se nagodi sa Austro-Ugarskom. Pozivajui se na izvetaj tehnike artiljerijske komisije
koja je davala prednost francuskom topu, vlada je ponudila austrougarskoj industriji nagradu u
ostalim porudzbinam . Taj odgovor nije zadovoljio austrougarsku vladu, koja je 7. jula 1906. god.
naredila da se zatvori granica za uvoz stoke iz Srbije, pozivajui se na opsanost od stone zaraze.
Srpska vlada je tada obnovila pregovore za zakljuenje zajma radi nabavke topova i eleznikog
materijala u Parizu, gde su u novembru 1906. god. potpisani ugovori sa francuskim bankama.
Time je konano reeno topovsko pitanje koje je dve godine guilo srpsku unutranju i spoljanju
politiku.
Carinski rat sa Dvojnom Monarhijom prekinuo je srpskoj poljoprivredi tradicionalne veze sa
srednjom Evropom. Srpski poljoprivredni izvoz morao se probiti na nova trita Sredozemlja i
zapadne Evrope. Kontinentalni poloaj Srbije bez neposrednog izlaza na more zahtevali su punu
mobilizaciju proizvodnih, saobraajnih, i finansijskih izvora Srbije. Vlada je od poetka sukoba
pristupila osnivanju spoljnotrgovake mree preko trgovinskih predstavnitava i otvaranju poasnih
konzulata, koristei se iskustvima Rumunije u trgovakom ratu sa Austro-Ugarskom. Ishod
carinskog rata je zavisio od reenja saobraajnog pitanja i organizacije prevoza. Srbija je imala na
raspolaganju etiri pravca: dva eleznika-preko Bugarske za Crno more i preko Turske za Solun-,
i dva rena donjim Dunavom do Suline i srednjim Dunavom do Regensburga. Krajem 1906. god. i
poetkom 1907. god. sklopljeno je osam novih ugovora koji su olakavali pristup na trita Italije,
Francuske, Engleske, vajcarske, Belgije, panije,
Rusije i zemalja severne Evrope.
Istovremeno su preduzete mere i za sreivanje unutranjeg trita, nadzora nad robom koja je
namenjena izvozu, trgovakog kredita, i sl. Pitanje izvoza stoke, koja nije podnosila dug transport,
reeno je podizanjem domae preraivake industrije (klanica, fabrika konzervi) i prebacivanjem
teita proizvodnje sa stone na poljoprivrednu.
Povoljan trgovinski bilans krajem 1906. god. i zakljuenje zajma u Parizu ojaali su poloaj Srbije
prema Habsburkoj Monarhiji. S toga je baron Leks fon Erental, austrijski ministar spoljnih
poslova, pokuao 1907. god. da smiri carinski rat sa Srbijom. Ni srpska vlada nije elela da dalje
zaotrava odnose sa Beom zbog tekoa u stonom izvozu i meunarodne situacije uopte, posebno
zbog odnosa na Balkanu. Nikola Pai je kao predsednik vlade posetio Be 1907. god. posle ega
su otvoreni putevi da se nastavi sa prekinutim trgovinskim pregovorima. Voeni u Beu pregovori
su stalno zapadali u krizu jer su se spoticali na srpskom zahtevu da se izvoz ive stoke u Austro-
Ugarsku dozvoli, i na bekom protiv predlogu da se dopusti samo ograniena koliina uvoza iz
Srbije, i to zaklane stoke. Konano je u martu 1908.god. potpisan nov austrijsko-srpski trgovinski
ugovor posle pregovora koji su trajali godinu dana.
Novi ugovor sa Austro-Ugarskom nije se dugo odrao, jer su ga odnele nepogode u srpsko-
austrijskim odnosima. Sukob nastao izmeu dve zemlje posle austrougarske aneksije Bosne i
Hercegovine povukao je za sobom i trgovinski ugovor. Otpor koji je Srbija pruila Austro-

88
Ugarskoj u aneksionoj krizi iskoristili su maarski poljoprivrednici da spree potvrdu ugovora u
austrougarskim parlamentima. Na njihovo traenje u Beu je odlueno da se koliina mesa iz
srpskog uvoza dodeli Rumuniji. Srpska vlada je u znak protesta izradila novu minimalnu carinsku
tarifu koja je bila protiv industrijskog uvoza iz Monarhije. Zatim su otkazani i svi austrijsko-srpski
sporazumi zakljueni jo 1881/82.god. Privremeno uvedeni trgovinski ugovor je prestao da vai u
martu 1909. god. pa su se obe zemlje nale ponovo u ne ugovorenom stanju i carinskom ratu.
Posledice borbe su se najbolje pokazale prilikom zakljuenja novog zajma za dalje naoruanje zemlje
i graenje jadranske eleznice. Zajam je zakljuen 1909. god. u Francuskoj. Takoe, je i Austro-
Ugarska izvukla pouku: ona je u aneksionoj krizi izvojevala politiku pobedu, ali ju je platila turskim
bojkotom njene robe i posledicama srpske osamostaljenosti. S toga su obe strane potraile nain da
ublae dotadanju zategnutost. U Beu je tokom svojih poseta srpski ministar spoljnih poslova
Milovan Milovanovi otvorio put sporazumu u trgovinskim pitanjima. Oni su voeni u leto 1910.
god. ali su se spoticali na srpskom zahtevu da se umesto uvozne koliine mesa u Austro-Ugarsku
dozvoli samo uvoz ive stoke iz Srbije preko susedne Monarhije u Evropu. Zahtev je odbaen u
Beu.
Austrijsko-srpski ugovor je postignut 27. jula 1910. god., koliina uvoza zaklane stoke je smanjena,
dok su srpske zatitne carine na uvoz austrijske industrijske robe bile poveane. Stupanjem na
snagu austrijsko-srpskog ugovora od 24. januara 1911. god. bio je najzad okonan carinski rat
izmeu dve zemlje. Srpski trgovinski bilans je ostao aktivan tokom sukoba i pokazao je uveanje, a
srpska privreda je udarila temelje svojoj nezavisnosti od Austro-Ugarske. Posledice promena na
privrednom polju su se odrazile neposredno i na politikom polju, to se ogledalo tokom aneksione
krize 1908/09. god. i ratova 1912-1914. god.
Najdramatinije razdoblje sukoba bilo je 1906. i 1907. god.

Austrijska politika na Balkanu 1905-1908.god.

Austro-Ugarska politika prema Balkanu i Srbiji odrazila se u tri vida koji su se naizmenino
smenjivali od 1905.god.-1908.god. Prvi je bio ekonomski izraen u carinskom ratu; drugi je bio
saobraajni i ispoljen u projektu za gradnju tkz. sandzake eleznice; trei je bio politiki,a
primenjen je u pripajanju Bosne i Hercegovine.
Cilj Austro-Ugarske na Balkanu bio je Solun.Snaenje Italije u oblasti Jadrana i prodor u junu
Albaniju zapretio je Austriji da zatvori pristup do Sredozemlja preko Dalmacije. Neposredan pravac
prilaska Egejskom moru vodio je Moravsko-vardarskom dolinom. Na severnom prilazu ovom pravcu
ispreila se Srbija koja je otporom u carinskom ratu potvrdila nezavisnost od Habsburke
Monarhije.Meutim, poloaj Sandzaka koji se nalazi izmeu Srbije i Crne Gore,otvarao je puteve
preko Kosova u srce Makedonije.Saobraajno strateki znaaj sandzake visoravni ocenio je jo
austrougarski dravnik Julijus Andrai na Berlinskom kongresu 1878.god. i traio pravo da sa
vojskom zauzme ove oblasti.
Izgradnja eleznike pruge preko Novopazarskog sandzaka koja je trebalo da spoji bosanske
eleznice sa turskim,prvi je 1900.god. pokrenuo Benjamin Kalaj,ministar finansija u Beu koji je
istovremeno upravljao i Bosnom. Kalaj je svojim projektom eleo da obezbedi kontrolu nad
celokupnom balkanskom eleznikom mreom,da za sluaj potrebe omogui brzo grupisanje trupa
prema Staroj Srbiji i Makedoniji,da olaka trgovinsko i industrijsko prodiranje na Balkan,da suzbije
srpsko-ruske i italijanske projekte o eleznicama na Balkanu. U Beu je 1902.god. odlueno da se
gradi istonobosanska pruga ija je deonica do granice Sandzaka bila zavrena 1906.god. Naredne
godine grof Erental je oiveo stari Kalajev plan o Sandzaku.Plan je predviao izgradnju tri eleznike

89
linije koje bi se sputale u dubinu Balkana. Juni krak bi trebao da spoji Boku Kotorsku sa Skadrom i
bio je uperen protiv italijanskog prodiranja u Albaniju. Srednji krak omoguio bi prodiranje u
kosovsku niziju.Severni krak Erentalovog plana trebao je da spoji srpske eleznice sa bosanskim.
Graenje novopazarske eleznice zavisilo je od Porte,a da bi dobio njenu saglasnost,Erental je
rtvovao program reformi velikih sila u Makedoniji.U Carigradu je obelodanio svoj projekat.Njegova
izjava da e nova pruga predstavljati najkrai put iz srednje Evrope u Egipat i Indiju bila je
dovoljna da se izazove sukob u evropskoj diplomatiji. Rusija je ohrabrila Srbiju da iznova pokrene
projekat za jadransku eleznicu od Dunava do Jadranskog mora koja je sekla austrougarski
plan.Rusija je ponovo stupila na balkansku pozornicu i iskoristila elezniko pitanje za staru
borbu protiv Austro-Ugarske za prevlast na ovom podruju. Projekat za novopazarsku eleznicu
nikad nije bio ostvaren.Naime, u julu 1908.god. izbila je mladoturska revolucija,a u oktobru
1908.god. izvreno je pripajanje Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj, izbijanjem Prvog balkanskog
rata 1912.god. projekat pruge postaje i bespredmetan posle podele Sandzaka izmeu Srbije i Crne
Gore.
Planovi za jadransku prugu odraavali su elje Srbije za izlazom na more,a prednosti jadranske
eleznice bile su dvostruke,ekonomske i politike. Ona je trebalo da otvori nove privredne puteve
Srbije prema Evropi i da je povee sa Starom Srbijom i Crnom Gorom radi njihovog politikog
ujedinjenja. Srpska diplomatija je ve 1895.god. i 1897.god. pokuala da dobije od Porte odobrenje
za izgradnju pruge od Jadrana preko Kosova i severne Albanije. Projekat jadranske eleznice je upao
u sredite evropske politike,ime je diplomatski spor evropskih sila za izgradnju eleznica na Balkanu
dobio dva vida: prvi u pitanju sandzake eleznice,i drugi u pogledu jadranske eleznice.Za jadransku
su se zainteresovale Rusija,Italija,i Francuska.Rusiji je ona bila sredstvo za izlaz na topla mora,Italiji
je otvarala put u unutranjost Balkana,a Francuskoj je obeavala unosno ulaganje finansijskog i
industrijskog kapitala. 1908.god. srpska vlada je pokrenula pitanje jadranske eleznice.Da bi ga lake
progurala na Porti,ona je zahtev za koncesiju prepustila jednom francuskom drutvu,a sama je
pokrenula akciju za finansiranje pruge pomou evropskog kapitala. Poto je dobijena saglasnost za
uee francuskog i italijanskog kapitala,u Parizu je potpisan sporazum o osnivanju dva drutva:
jednog za graenje pruge,i drugog za izgradnju pristanita na Jadranu.
Meutim,poto je Turska izgubila teritorije Stare Srbije i Sandzaka u Prvom balkanskom ratu
1912.god. ona je prestala da bude inilac u eleznikom pitanju. Ako nije mogla da obezbedi izlaz
na more eleznicom, Srbija je to pokuala da ostvari vojskom,ali je to izazvalo nove otpore velikih
sila.

Austro-Ugarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908./1909.god.

Od trenutka kada je 1878.god. na Berlinskom kongresu dobila mandat da okupira Bosnu i

Hercegovinu,Austro-Ugarska je poela pripremati njenu aneksiju.Ovi planovi su oiveli 1906.god.
kada je za ministra spoljnih poslova doao baron Leks fon Erental.On je nameravao da oivi
agresivnu austrougarsku politiku na Balkanu i osamostali Austro-Ugarsku u odnosu na Nemaku.
Cilj aneksije Bosne i Hercegovine: da politiki i strateki obezbedi austrougarske posede na Jadranu
i Balkanu, da razbije jugoslovenski pokret koji se poeo usmeravati prema Srbiji,da omogui
potpunije ekonomsko iskoriavanje anektiranih pokrajina,i da podigne ugled Habsburke Monarhije
unutra i spolja.
Glasovi o aneksiji Bosne i Hercegovine izazvali su u Srbiji veliku uznemirenost.Ministar spoljnih
poslova Srbije Milovan Milovanovi sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Izvoljskim u
Karlsbadu.Izvoljski je rekao da je aneksija ne izbena. Meutim, srpski ministar nije znao da su

90
Izvoljski i Erental u toku leta 1908.god. poeli pregovore na bazi trampe: aneksija Bosne za prednost
Rusiji u dobijanju prava na moreuze Dardanele i Bosfor.
Iznenada za celu evropsku diplomatiju 6.oktobra 1908.god objavljena je u Beu aneksija Bosne
i Hercegovine kao poklon caru Franji Josifu za ezdesetogodinjicu njegovog stupanja na
presto. Uoi aneksije proglaena je i ne zavisnost Bugarske.Zahvaljujui indiskreciji austrougarskog
ambasadora u Parizu saznalo se za ova dva dogaaja koji su meusobno povezani. Trebalo je da knez
Ferdinand svojim proglasom odrekne vanost Berlinskom ugovoru kako bi otvorio vrata Austro-
Ugarskoj u Bosni. Meutim, i pored toga aneksija Bosne je izazvala veliku buru u Evropi, a naroito
u Srbiji. U srpskoj javnosti su preovladala tri miljenja: prvo, da aneksija nije uperena protiv Bosne
nego i protiv Srbije ije se zaokruenje pojaava sputanjem Austro-Ugarske i na Kosovo; drugo, da
e aneksija ubrzati proces odnaroavanja naroda u Bosni i da e se ona zauvek otrgnuti od Srbije;
tree, da e aneksija izazvati ustanak u Bosni i Hercegovini koji e povui i Srbiju u rat protiv
Habsburke Monarhije.
Ministar spoljnih poslova Milovanovi je uputio protestnu notu silama potpisnicama Berlinskog
ugovora u kojoj je Srbija osudila aneksiju,i zatraila nadoknadu ukoliko bi Evropa priznala
ponitavanje Berlinskog ugovora. Nadoknade su obuhvatale uzan teritorijalni pojas izmeu Srbije i
Crne Gore,preko bosansko-hercegovakog podruja,poto se Sandzak nalazio u sastavu Turske.
Osnovna tenja je bila da se Srbija i Crna Gora spoje ime bi se omoguilo njihovo ujedinjenje,a
Bosna i Hercegovina odvojile od Kosova i Makedonije,i tako onemoguilo irenje Austro-Ugarske
prema jugu. Ako je Evropa na Berlinskom kongresu 1878.god. titila Balkan od Rusije, sad ga je
trebalo uzeti u zatitu od Austro-Ugarske. Ovakva politika nije naila na odziv ni u Srbiji ni u Evropi.
Zahtev za nadoknade je znaio priznanje aneksije,a srpska javnost je bila protiv diplomatskog
cenkanja. U Srbiji je dolo do unutranjeg rascepa: sa jedne strane bilo je ne pomirljivo nacionalno
gledite da treba traiti nadoknade,a na drugoj se nalazila ratoborna struja spremna da se uhvati u
kotac sa Habsburkom Monarhijom. Osnovan je i Sredini odbor narodne odbrane sa ciljem da se
ujedine sve nacionalne snage i obrazuju dobrovoljake jedinice za predstojei rat sa Austro-
Ugarskom.Odbori su osnovani i van zemlje,a dobrovoljci su stizali iz Rusije,Italije,sa turskog i
austrougarskog podruja.
Najvei otpor aneksiji pruila je Rusija,i potom Turska u kojoj je proglaen bojkot austrougarske
robe.Opasne su bile i vojne mere koje je Austro-Ugarska preduzela na granici prema Srbiji. Mada je
naklonost Rusije,Francuske,i Engleske bila na srpskoj strani,nijedna sila nije elela sukob,odnosno rat
zbog bosanskog pitanja. Srpsko-turski pregovori zapoeti odmah na poetku krize otkrili su obostrano
razmimoilaenje u interesima i ciljevima: Turska je bila potrebna Srbiji protiv Austro-Ugarske,ali je
Turska traila podrku Srbije protiv Bugarske posle proglasa njene ne zavisnosti. Nezadovoljna
aneksijom i Crna Gora je bila spreman za rat,pa su diplomatski odnosi sa Srbijom odmah
uspostavljeni(poto su bili prekinuti zbog bombake afere). Aneksiona kriza 1908/1909.god. se
ispoljila u tri sukoba: austrijsko-turskom, bugarsko-turskom,i austrijsko-srpskom. Be se sporazumeo
sa Carigradom i pristao da plati materijalnu odtetu za prisvajanje sultanovih prava u BiH. Austrijsko-
srpski sukob se stalno irio.Januara 1909.god. odbijanje priznavanja aneksije i zahtev za autonomijiu
Bosne i Hercegovine pod sultanovim sizerenstvom,predstavljali su gledite ratoborne struje u Srbiji.
Ovaj otpor je izazvao odgovor ratobornih krugova u Beu na elu sa vojskom, koji su eleli obraun
sa Srbijom pa su traili i vojnu okupaciju Beograda. Srpska vlada je 10.marta 1909.god.izjavila da ne
namerava izazvati rat i traiti bilo kakve nadoknade od Habsburke Monarhije,te pitanje Bosne i
Hercegovine i njegovo reenje preputa velikim silama. Austro-Ugarska je pojaala vojne pripreme
protiv Srbije, a uz to je traila da Srbija prizna aneksiju. Nemaka je 22.marta uputila ultimativan
zahtev Rusiji da prizna aneksiju Bosne i Hercegovine,nespremna za rat carska vlada je dala

91
traenu izjavu. Ovim aktom je srken srpski otpor aneksiji.Srpska vlada je 31.marta 1909.god.
morala dati izjavu koja je inae bila sastavljena u Beu i poslata na potpis u Beograd,da
priznaje i prihvata aneksiju Bosne i Hercegovine,da e se odrei daljeg protesta,da e promeniti
politiku prema Austro-Ugarskoj,da e raspustiti sva dobrovoljaka udruenja osnovana na
srpskoj teritoriji.Vlada je priznala iskaz.
Kriza je ostavila dubok trag u irim,evropskim okvirima,a podvojenost sila je njome produbljena.
Aneksiona kriza je bila jedna od prekretnica koja je gurnula dogaaje u pravcu svetskog rata.
Unutranja kriza u Srbiji 1908-1909.god.
Sa izbijanjem aneksione krize pojavila se i kriza vlade.Ona je dobila prvi udar na pitanju politike
nadoknada za aneksiju kojoj su se otro usprotivili radikali s Paiem. Vlada je ulazila u krizu i u vezi
s pitanjem vojnih budzeta.Kriza se otegla od decembra 1908.god. do februara 1909.god.,a
istovremeno su voeni pregovori o formiranju jake koalicione i reprezentativne vlade. Takvu vladu,u
koju su uli predstavnici svih srpskih graanskih stranaka,obrazovao je 24.februara 1909.god. srpski
istoriar Stojan Novakovi.Kabinet etvorolane koalicije je opstao na vlasti osam meseci.Vlada je
izvela zemlju iz krize,a zatim podlegla unutranjem ne slaganju izmeu stranaka.
Spoljna opasnost zatakala je jo jednu krizu koja bi pod drugim okolnostima imala jae posledice. U
pitanju je bila ostavka prestolonaslednika ora u martu 1909.god. u korist njegovog mlaeg
brata Aleksandra. Tokom aneksione krize ore je nainio nekoliko ispada u vezi sa Austro-
Ugarskom koji su mogli biti iskorieni protiv Srbije.Konano je ne hotice,u nastupu besa, ozledio
svog sobara koji je podlegao povredama. Politike stranke su pustile ora niz vodu.
Vojni krediti izglasani 1908.god.,strah od rata i mere ekonomske blokade koje je Austro-Ugarska
preduzela,izazvale su finansijsku krizu u Srbiji. Zalihe novca su iscrpene,zemlja je ostala bez
kredita,a firme su padale pod steaj. Zamro je privredni ivot,a vlada je preduzela administrativne i
privredne mere kako bi spreila finansijski slom. Narodna banka je poveala opticaj novca i iznesene
su zlatne rezerve na trite. Krajem 1908.i poetkom 1909.god. poele su stizati vojne porudzbine
zakljuene ugovorima 1906.god. a uvoene preko Turske i Soluna.Zabrana tranzita ozbiljno je
uzdrmala Srbiju i zapretila da Srbija ostane bez vojnih porudzbina,ali Porta nije elela njenu
kapitulaciju pred Austro-Ugarskom jer bi to otvorilo put Austriji u dubinu Balkana. Turska je najzad
popustila i stavila zabranu na tranzit u martu 1909.god. Zabrana je pogodila Srbiju iji su transporti
morali biti upuivani dugim i zaobilaznim putevima preko Odese,Crnog mora,Dunava,ili Varne.

Spoljna politika Srbije 1903-1912.god.

Suprotnosti izmeu velikih sila sve vie su se ispoljavale poetkom XX veka,posebno u oblastima
severne Afrike,Balkana,i istonog Sredozemlja. Balkansko podruje bilo,je,takoe, upleteno u borbu
izmeu velikih evropskih sila.U Evropi je na poetku XX veka dolo do pregrupisavanja
snaga.Anglo-francuski sporazum iz 1904.god. udario je temelj stvaranju Velike Antante.Poraz Rusije
na Dalekom istoku u ratu sa Japanom i revolucija 1905.god. utrli su put sporazumu sa Engleskom
1907.god. Ruska opasnost po britanske interese u Sredozemlju bledela je pred opasnou od
Nemakog Rajha.
Podela sveta na blokove,jasno ispoljena 1905.god. u prvoj marokanskoj krizi,osetila se i na Balkanu i
stavila balkanske drave pred ne doumicu kojoj od grupa da priu. Spoljno politiki poloaj Srbije od
1903.god. bio je teak.Ona se nalazila na udaru nemakog prodora na Istok i ne izbeno je morala
doi u sukob sa njegovom austrijskom prethodnicom. Otpor Austriji i Nemakoj bio je mogu najpre

92
uz podrku Rusije koja je bila tradicionalni protivnik njihovog prodora na Balkan. Srbija je morala
traiti podrku Rusije i sila zapadne Evrope,protivnica Nemake.
Na poetku XX veka zaotrila se kriza u sklopu austrougarskog dualistikog sistema,izazvana
maarskim zahtevima za politikom i ekonomskom ne zavisnou i otcepljenjem od Bea. Sukobi
izmeu Bea i Pete doveli su do okraja u Maarskoj,a zatim do opstrukcije i rasputanja
parlamenta, i diktature generala Fejervarija 1905.god. Politika odbrane srpskog i balkanskog podruja
nalazila se u korenu srpsko-maarske saradnje koja je zaeta 1904.god. Maari su potraili podrku
na Balkanu za svoj otpor Beu. Prve maarsko-srpske veze ostvarene su razmenom trgovinskih,a
potom i novinarskih delegacija 1904.god.
Usled osetljivosti odnosa,veze izmeu srpske vlade i vostva maarske opozicije bile su oprezne u
javnosti,u izrazima prijateljstva i obostranom pisanju tampe. Uzdranost srpske vlade bila je
umanjena kada je poetkom 1906.god. izbio carinski rat. Dolazak maarske koalicije na vlast u
prolee 1906.god. delovao je dvostruko: sa jedne strane je maarskoj opoziciji nametnuo nagodbu sa
Beom,a sa druge strane ostavio ne ispunjene mnoge zahteve. Srpska diplomatija se trudila da
produbi jaz izmeu Bea i Pete,pa je tajnim kanalima snabdevala levo krilo maarske koalicije
materijalima za napad na grofa Goluhovskog,zajednikog ministra spoljnih poslova,prema Bosni i
Hercegovini. Predsednik maarske vlade dr. andor Vekerle pokuao je da posreduje,u korist Srbije, u
leto 1906.god. kada je izbio carinski rat sa Austro-Ugarskom.
Srpsko-maarsko odnosi bili su kratkog daha zato to nikada nisu imali javni i slubeni peat,nego su
se razvijali tajnim kanalima. Izazvana politikim razlozima,saradnja se slomila na ekonomskom
polju.Saradnju je onemoguila snaga ugarskog agrarnog pokreta koja je u srpskom agraru videla
ekonmskog suparnika. U prolee 1906.god. maarska koalicija se nagodila sa Beom i dola na vlast
u Ugarskoj.Maarska je pruila 1908.god. podrku aneksiji Bosne i Hercegovine ime se definitivno
otuila od Srbije.
Meusobni sukob balkanskih drava na makedonskom podruju oslabio je njihovu sposobnost da se
odbrane od spoljnog pritiska.On je bio teak za Srbiju kojoj je sporazum sa Bugarskom bio
neophodan radi otpora Austro-Ugarskoj. Srpska diplomatija je jo od 1903.god. pripremala teren
za sporazum sa Bugarskom i Crnom Gorom radi odbrane sa severa i napada na
Tursku.Politiku balkanskog sporazuma preporuivale su i Francuska i Italija. Meunarodni
zapleti nastali posle 1903.god. uputili su Srbiju i Bugarsku na sporazum,dok je Srbiji pretila Austrija,
dotle je Bugarsku ugroavala Turska. Za Bugarsku je u Makedoniji bila manje opasna Srbija od
mogue prevlasti velike sile kakva je bila Austro-Ugarska.Tako je zajedniki strah od Habsburke
Monarhije utirao put srpsko-bugarskom zblienju. Pregovori oko sporazuma voeni su u Beogradu
tokom marta 1904.god.,ali su se spoticali na pitanju Makedonije. Bugari su traili njenu
samostalnost,a Srbi njenu podelu na interesne sfere i izdvajanje Stare Srbije (Kosova). Obe strane su
popustile,bugarska vlada je priznala postojanje srpskih interesa u Makedoniji,a srpska vlada je u
naelu odobrila autonomijiu Makedonije pod uslovom da svim balkanskim narodima budu zajemena
ista prava,da Makedonija ue u carinski savez sa Srbijom i da Solun dobije status slobodne luke. U
martu 1904.god. sklopljena su dva srpsko-bugarska sporazuma, tajni savezni ugovor
politikog karaktera,i javni prijateljski ugovor ekonomsko-pravne sadrine. Politikim
ugovorom su obe strane garantovale bezbednost i nepovredivost u sluaju da neka velika sila pokua
da okupira ili prisajedini deo Balkanskog poluostrva.
Srpsko-bugarsko ekonomsko zblienje bilo je uzajamno osiguranje Srbije od Austro-Ugarske,a
Bugarske od Turske.Srbija je njime dobijala izlaz na Crno more,a Bugarska prolaz kroz Srbiju do
srednje Evrope. Temelji ekonomskog zbliavanja postavljeni su u Prijateljskom ugovoru, a
razraeni su i proireni u ugovoru o carinskom savezu koji je posle duih pregovora pripremljen

93
22. jula 1905. god. Njime je roba domae proizvodnje osloboena carina u meusobnom srpsko-
bugarskom prometu, ali su prema inostranstvu zadrane posebne carinske tarife i trgovinski ugovori,
s tim da se do 1917. god. uklone postojee razlike koje su ometale uspostavljanje carinske unije. Sam
naziv carinskog saveza uzet je kako bi se iskljuila primena najvee povlastice prema Austro-
Ugarskoj poto se ona nije protezala na carinske saveze. Srpsko-bugarski ugovor je bio vie izraz
tenji dveju zemalja za ekonomskim osloboenjem nego to je meu njima uspostavio carinski savez.
Pod uslovom pune zavisnosti Srbije od njenih trita,Austro-Ugarska je uvek imala mogunosti da
sprei srpsko-bugarsko zbliavanje.To je pokazao poetak carinskog rata izmeu Srbije i Austro-
Ugarske 1906. god.,kada je Srbija morala da raskine ugovor.
Tokom 1904. i 1905. god. voeni su pregovori o zakljuenju srpsko-crnogorskog saveza. Inicijativa je
potekla sa Cetinja,pa su pregovori tokom 1904.god. razmatrali mogunost zajednikog razvoja na
Balkanu,i potreba da se zatite srpski interesi u Makedoniji. U nacrtu ugovora o savezu predvieno je
da se sprovede naelo Balkan balkanskim narodima,kao i zajednika odbrana od napada spolja.
Srpska vlada je radila na tome da uvue Italiju u pregovore o balkanskom savezu. Srpsko-crnogorski
pregovori ogranieni su na naelan sporazum bez formalnih ugovornih zakljuaka.
Javnost i vlada Srbije bili su na grkoj strani u kritskom pitanju koje se ponovo zaotrilo 1903. god.
Vlada je pokuala da se priblii Atini 1905. god., ali je grka vlada odgovorila uvijeno.

Balkanski savez

Prvi pokuaji zbliavanja sa balkanskim dravama koje je Srbija pokrenula nisu dali rezultate: sa
Grkom 1892, 1899, 1905, sa Bugarskom 1889, 1897, 1904, 1909.)
Aneksiona kriza je snano uticala na dalji pravac srpske spoljne politike.Sukob sa Habsburkom
Monarhijom u aneksionoj krizi zamalo nije doveo do rata i unitenja Srbije s obzirom na tadanji
odnos snaga u Evropi.U lancu sila koje su se protivile razvoju Srbije, Tursko Carstvo bilo je
najslabije. Bilo je oigledno da se bolesniku na Bosforu odbrojani dani. Okreui se jugu i
Turskom Carstvu, Srbija se u reenju turskog pitanja suoavala ne samo sa Evropom nego i sa
susednim balkanskim dravama koje su bile zainteresovane za osmansko naslee. Istone krize XIX
veka su pokazale da pojedinano i izdvojeno reenje balkanskog pitanja nije mogue, zato to nijedna
od balkanskih drava nije dovoljno snana da ga rei sama. Ono se moglo razreiti samo saradnjom i
sporazumom zainteresovanih balkanskih drava, a sporazum je previao ujedinjenje balkanskih snaga
da bi se Evropa iskljuila iz balkanskih pitanja, kao i zajedniku ofanzivu protiv Turskog Carstva.
Akcija za balkansko zbliavanje je poela odmah nakon smirivanja aneksione krize. Ta akcija
obuhvata dva razdoblja: u prvom od 1909. god. do 1910.god. nastajala je postepeno misao o
balkanskom savezu, uz pripremanje pregovora koji e u drugom razdoblju 1912.-1913. god. dovesti
do zakljuenja balkanskog saveza. Za Srbiju, ugroenu sa severa, pitanje balkanskog saveza i otpora
srednjoj Evropi radi reenja osmanskog naslea postaje pitanje opstanka ili propasti. Posle aneksione
krize odmah su postavljena dva cilja srpske spoljne politike: prvo, vezati Rusiju za politiku
balkanskog sporazuma i pridobiti balkanske drave za savez, prvenstveno Bugarsku. Izbor Rusije bio
je prirodan poto je ona bila glavni protivnik irenja Austrije na Balkanu, i vodila tradicionalnu
antitursku politiku zarad ostvarenja svojih interesa na Bosforu i Dardanelima, a izbor Bugarske stoga
to bi eventualno austrijsko-bugarski sporazum oznaio kraj nezavisnosti Srbije. Takoe, izmeu
Srbije i Bugarske je postojao sukob interesa u Makedoniji i obostranog polaganja prava na
neosloboeni deo centralnog Balkana. Srbija je u Rusiji pokuala da nae pomagaa koji bi naterao
Bugarsku na sporazum. Od 1906. god. ruska spoljna politika se vratila Balkanu, a novi odnosi su
uinili da Rusija prui podrku zbliavanju balkanskih drava.

94
Usmeravanje mladoturaka Nemakoj i antitursko raspoloenje balkanskih drava umanjili su ruski
uticaj na Porti, tek posle aneksione krize nije vie dolazila u obzir podela Balkana sa Austro-
Ugarskom. Jedino sredstvo koje je ostalo na raspolaganju ruskoj balkanskoj politici bilo je sklapanje
saveza balkanskih drava.
Tekou srpsko-ruskim odnosima inili su ruski sanstefanski planovi u odnosu na Bugarsku.
Meutim, usled kolebljivog dranja bugarskog kneza Ferdinanda koji je vodio promenljivu politiku
oslanjanja, as na Rusiju, a as na Austro-Ugarsku, umanjili su poverenje ruske diplomatije u
Bugarsku, koja bi se obnovljena u sanstefanskim granicana mogla okrenuti Austriji i time oznaiti
kraj ruske politike na Balkanu. Prilikom posete kralja Petra I i ministra spoljnih poslova
Milovanovia Petrogradu 1910. god., ruski ministar Izvoljski je prvi put priznao nepravdu uinjenu
Srbiji Sanstefanskim mirovnim ugovorom s Turskom. Naputanjem sanstefanskih tenji otvoren je
put punom osloncu Srbije na Rusiju u njenom zauzimanju u pripremi balkanskog saveza.
Strah od austrougarskih planova za dalje prodiranje na jug Balkana bili su prisutni u srpskoj
diplomatiji koji je proizilazio iz dranja Austro-Ugarske prema Sandzaku i Albaniji. Naroito su
smatrani opasnim beki planovi o stvaranju velike Albanije koja bi zahvatala podruje do Vardara,
Staru Srbiju, i deo bitoljskog vilajeta. Pomou velike Albanije Austro-Ugarska je mislila da suzbije
Italiju, utvrdi svoj uticaj na izlasku iz Jadranskog mora i ugrozi Srbiju sa juga. Srpska diplomatija je,
stoga, radila na dobijanju podrke sila Antante, Francuske i Engleske, za balkanski
savez.Uznemirenost u Evropi posle aneksione krize stvorila je povoljnu klimu za balkanski savez kod
sila Antante koje su u njemu videle novog saveznika u borbi protiv Centralnih sila.
Inicijativa za srpsko-bugarski sporazum je nastala u Beogradu u vreme aneksione krize. Po zavretku
krize Srbija je odmah, posle Rusije, priznala nezavisnost Bugarske. Nemiri u Turskoj izazvani
pokuajem kontrarevolucije u Carigradu u aprilu 1909. god. podstakli su srpsku vladu da Sofiji prui
predloge za savez.
Albanski ustanci, neredi u Makedoniji, privredni sukobi Grke i Bugarske sa Turskom stvorili su
1911. god. napeto stanje na Balkanu. Dolazak Elefteriosa Venizelosa na vlast u Grkoj 1910. god.
koji je poveo energinu politiku sa osloncem na balkansko zalee. Vladu u Bugarskoj je obrazovao
1911. god. Ivan Goev, pristalica balkanskog sporazuma. U ovakvim okolnostima Italija je 1911. god.
objavila rat Turskoj koji je ponovo otvorio Istono pitanje, izolovao Tursku, zadao joj prve udarce, i
mobilisao snage u balkanskim dravama.
Da bi uestvovale u njemu balkanske drave su trebale da sklope savez, koji je bio neophodan i radi
spreavanja meanja evropskih drava u ratnom obraunu sa Turskom. To je nagnalo bugarsku vladu
da odmah zapone pregovore o savezu sa Srbijom. Oktobra 1911. god. bugarski izaslanik Rizov je
doneo u Beograd predloge o sporazumu koji su sadravali i pristanak o deobi Makedonije. Odlueno
je da se razgranienje utvrdi odmah ugovorom o savezu. Prvi bugarski predlog nudio je Srbiji
podruje do skopskog sandzaka, zadravajui za Bugarsku najvei deo Makedonije. Srpski
pregovarai su traili teritoriju do Bregalnice, obuhvatajui Skoplje, Veles, Prilep, Kievo, i Pore.
Poto su se oba predloga razgranienja u Makedoniji razlikovala, razmatrana je mogunost da se cela
teritorija Makedonije od ar planine do Rodopa poveri arbitrai ruskog cara. Tokom pet meseci
esto prekidanih pregovora, srpsko-bugarski ugovor o savezu bio je najzad potpisan 13. februara
1912. god. i sastojao se iz dva dela: ugovora o savezu, i posebnog tajnog dodatka. Ugovor je
imao odbranbeno obeleje i predviao meusobno jemstvo dravne nezavisnosti i
nepovredivosti dravne teritorije, zajedniku odbranu svoje dravne, ali i balkanske teritorije
od pokuaja okupacije koje strane sile, i zakljuenje vojnog saveza. Savez bi trajao do 1920.
Objavljivanje ugovora samo istovremeno.

95
Ofanzivne namere saveznika bile su sadrane u tajnom dodatku sporazuma i predviale su rat protiv
Turske u sluaju unutranjih nereda u Turskoj. O ratu e najpre obavestiti Rusiju. Teritorijalne
tekovine budueg rata trebaju biti suvlasnitvo oba saveznika, condominium, a njihova podela e se
izvriti tako to e Srbiji pripasti nesporna zona na severu i zapadu od ar planine, a Bugarskoj
nesporna zona istono od Rodopa i reke Strume. Za sredini deo Makedonije koji se nalazio
izmeu nespornih zona, alternativno je predviena autonomija, ili ukoliko se ona ne moe
ostvariti podela osvojenih oblasti. U sluaju podele Srbija se odricala delova preko linije koja se
dijagonalno prua od Krive Palanke do Ohrida. Bugarska se obavezala da e prihvatiti ovu liniju
ukoliko se ruski car, koji e arbitraom reiti ovo pitanje, izjasni u korist ove linije. Obe strane e
prihvatiti kao definitivnu granicu onu liniju koju ruski car bude smatrao kao prihvatljivo reenje
za obe strane.
(? Uskoro je zatim 12. maja 1912. god. potpisan i vojni sporazum koji je predviao mogunost da
Austro-Ugarska napadne Srbiju, a Rumunija Bugarsku, kao i zajednika srpsko-bugarska dejstva
protiv Turske.)
2. 7. 1912. potpisana je u Varni vojna konvencija koja je predviala precizno angaovanje snaga
saveznika, komandovanje i ostale tehnike detalje. Konvenciju su potpisali naelnici generaltaba
Putnik i Fiev. Predvieno je da se Srbija u celini angauje na vardarskom ratitu (do 150000
vojnika), a da Bugarska poalje jednu armiju od 3 divizije. Ona je izmenjena na inicijativu Bugarske
28. septembra 1912, smanjenjem bugarske angaovanosti na vardarskom ratitu: jedna divizija, a i
ona da se povue ako moe.
Drugi deo sporazuma su predstavljali bugarsko-grki i srpsko-crnogorski pregovori o savezu. Grki
poslanik Panas preneo je 16. oktobra 1911. god. Venizelosovu poruku predsedniku vlade Goevu da
je Grka spremna da ue u rat protiv Turske ukoliko ona napadne Bugarsku. Bugarska vlada je ula u
pregovore sa Grkom u martu 1912. god. Pitanje Makedonije iju autonomiju nije prihvatala Grka,
reeno je tako to je izbegnuto pitanje razgranienja. Italijansko bombardovanje Dardanela i
zauzimanje Rodosa i Dodekaneza pribliili su rat Balkanu. To je ubrzalo zakljuivanje sporazuma sa
Bugarskom koji je potpisan 29. maja 1912. god. a po sadrini bio ui od srpsko-bugarskog. On je
predviao samo odbranbeni savez za sluaj rata sa Turskom. Bugarsko-grki vojni sporazum je
potpisan 5. oktobra 1912. god. pred poetak ratnih operacija protiv Turske.
Poslednje balkanske sporazume je 1912. god. potpisala Crna Gora. Najpre je izmeu Cetinja i Sofije
postignut usmeni sporazum, jula 1912., a pregovori izmeu Srbije i Crne Gore voeni na Cetinju
zavreni su u Lucernu u vajcarskoj, potpisivanjem politikog i vojnog saveza 27. septembra 1912.
god. Time su udareni temelji Balkanskom savezu koji je trebao da odlui sudbinu evropskih poseda
Turske. Srbija i Grka i CG i Grka nisu potpisale nikakav poseban sporazum.
Balkanski savez iz 1912.god. bio je postavljen na temelju dravnih i nacionalnih interesa ugovornih
strana koji su prevladali nad naelom narodnog samoopredeljenja. Nepostojanje zajednikog
ugovora, nereena ili delimino reena pitanja teritorijalnog razgranienja, izukrtani nacionalizmi
balkanskih drava i njihovih vlada, postali su uskoro povodi novih sukoba i razmirica meu
saveznicima.

Prvi balkanski rat 1912.god.

Ofanzivne namere balkanskih saveznika prema Turskoj su skrivane od Evrope. Od velikih sila jedino
je Rusija bila upoznata sa tekstom ugovora o savezu. Opasnost je predstavljala i mogua reakcija
Austro-Ugarske ukoliko bi saznala za saveznike pripreme i namere. Vesti o balkanskom savezu su,
ipak, doprle do Bea posrednim putem preko Nemake i Rumunije. Te vesti su navele austrijskog

96
ministra spoljnih poslova grofa Berhtolda da predloi program reformi u evropskoj Turskoj koji je bio
zasnovan na decentralizaciji u korist pokorenih naroda. Beki plan je zakasnio i bio neizvodljiv.
U leto 1912. god. na Balkanu je kljualo. Albanski pobunjenici su u avgustu uli u Pe, Pritinu,
Prizren, akovicu i Skoplje. Mladoturska vlada je pala, pobune garnizona u Jedrenu i Bitolju. U tim
okolnostima naroito je stradalo hriansko stanovnitvo. Saveznici su zahtevali u noti od 19. 9. da se
hitno pobolja stanje hriana izvoenjem reformi. Turska je odgovorila deliminom mobilizacijom
23. 9., zaplenom grkih brodova u Carigradu i srpskog ratnog materijala. Saveznici su u znak protesta
izvrili ratnu mobilizaciju 30. septembra, a 1. oktobra je isto uinila i Turska. CG je objavila rat 8.
10. Uoi samog rata Austro-Ugarska i Rusija su se sporazumele, da kao mandatori Evrope predoe
balkanskim dravama notom od 10. oktobra 1912. god., da one nee dozvoliti promenu teritorijalnog
stanja na Balkanu bez obzira na ishod rata sa Turskom i da je od Porte zahtevano da izvri reforme u
skladu sa 23. l. Berlinskog ugovora. Meutim, Saveznici su objavili rat Turskoj: 17. 10. Srbija i
Bugarska, a 19. 10. Grka.
Uprkos tome balkanski saveznici su se odluili na rat.Crna Gora je prva zapoela ratne operacije
8.oktobra 1912.god. Saveznici su uputili Porti note u kojima se od nje zahtevalo da izvri
ozbiljne reforme u Makedoniji pod nadzorom balkanskih drava. Ne dobivi odgovor, armije
Srbije, Bugarske, i Grke prele su 18. oktobra 1912. god. tursku granicu. Time je balkanski rat
poeo.
Dejstva su se odvijala na tri odvojena bojita: Bugari su krenuli u prodor prema Trakiji i
Carigradu,Grci prema Makedoniji i Epiru, Srbi i Crnogorci prema Sandzaku,Albaniji,i
Makedoniji.Akcije u Makedoniji i Trakiji dobile su podrku domaeg stanovnitva.
Prema operativnom planu srpske Vrhovne komande,II armija pod komandom Stepe Stepanovia
dejstvovala je u pravcu ustendila,I armija pod komandom prestolonaslednika Aleksandra krenula je
u pravcu Kumanova i Skoplja,a III armija pod komandom Boe Jankovia upuena je prema
Kosovu,dok je tkz.Ibarska armija prela u Sandzak u susret crnogorskim trupama. Prva srpska armija
je u dvodnevnoj bici na Kumanovu (23/24.oktobar) 1912.god. potukla Turke i 26.oktobra ula u
Skoplje. Trea armija je oslobodila Prizren 30.oktobra, a akovicu 4.novembra. Ibarska vojska ula
je u Novi Pazar i 25.oktobra spojila se sa crnogorkom vojskom,ostvarujui ciljeve koje je postavio
Karaore jo 1809.god.
Crnogorska armija je opsela Skadar i stigla do Medove,Bugari su u Trakiji tukli Turke kod Kirk
Kilise,Jedrene je bilo opkoljeno,a bugarsko napredovanje pobedonosno je produeno prema ataldzi i
Carigradu. Grka armija je razbila Turke kod Sarantaporosa i Selfidze,opsela je Janinu i preduzela
napade prema Bitolju i Solunu u koji je pobedonosno ula 8.novembra 1912.god. Srpska vojska
vodila je borbu kod Bitolja i spojila se sa Grcima kod Florine. Balkanske armije su za mesec dana
slomile vekovnu osmansku prevlast nad Balkanom.Turska je 4.novembra 1912.god. zatraila
posredovanje velikih sila.
Jedan od glavnih ciljeva politike srpske vlade bio je izlazak na Jadransko more.Prema planu
srpskog generaltaba,po izbijanju na Kosovo, srpske trupe su trebale preko albanskih planina nastaviti
nastupanje da bi posle desetodnevnog mara izbile na Jadransko more severno od Ljea.

Odjeci balkanskih pobeda u Evropi i prve podele izmeu saveznika

Uspesi Srbije izazvali su negodovanje Austro-Ugarske.Prinuena pod pritiskom meunarodnog

javnog mnenja da prihvati ratna dostignua na Balkanu,a da bi povratila svoj presti,Austro-Ugarska
je postavila zahtev da se Srbija povue sa Jadrana kako bi se obrazovala nova autonomna Albanija.
Iza austrijske politike stajala je vojna stranka koja je u novoj Albaniji videla zamenu za izgubljeno

97
Kosovo i Sandzak,kao novo sredstvo za dalji pritisak na Srbiju,Crnu Goru i balkansko podruje u
celini. S druge strane srpska vlada je traila izlaz na more preko tue terotorije,negirajui pri tome
pravo Albanaca na naelo narodnosti na kome je sama zasnivala svoje postojanje. Balkanski rat se
mogao pravdati jedino kroz slamanje osmanskog feudalizma i nacionalno osloboenje balkanskih
naroda.Austrijsko-srpski sukob koji je izbio oko Albanije,ne izbeno se proirio u austrijsko-
ruski.Kao to je Austro-Ugarska nastojala da umanji dobitke Srbije u ratu,tako je Rusija pokuavala
da ih uvea. Vlade velikih sila su savetovale srpskoj vladi da povue vojsku sa albanske teritorije i
mora. Bugarska vlada je elela da izbegne komplikacije koje bi nastale iz srpsko-austrijskog sukoba,a
u koji bi mogla biti uvuena i Bugarska.Izmeu Bugarske i Grke javili su se sporovi oko Soluna i
podele osvojenih teritorija u Trakiji i Makedoniji. Voe albanskog pokreta objavili su u Valoni da
osnivaju novu dravu,pa su obrazovali vladu na ijem se elu nalazio Ismail Kemal Bej. Nova drava
je odmah dobila podrku Austro-Ugarske i Italije,pri emu su se obe drave nadale da e uspeti da je
privuku na svoju stranu. Srpska vlada je odbila da se povue sa obale, dok je grka flota
bombardovala Valonu. U takvim okolnostima Austro-Ugarska je odluila da primeni mere vojnog
pritiska. Austro-ugarske vojne mere protiv Srbije su odmah izazvale i ruske vojne mere protiv
Austrije, i obratno.Poela je da se raa napetost koja je lako mogla da se pretvori u rat Srbije i Rusije
sa Centralnim silama.
Ratni porazi su primorali Tursku da 25.novembra 1912.god. zatrai pregovore o primirju,pa je
ono potpisano 3.decembra na osnovu teritorijalnih promena ostvarenih u ratu.Grka nije
potpisala primirje poto je zahtevala predaju Janine,ali je ipak poslala svoje delegate u London
16.decembra.Pregovori su bili ve pri kraju kada je novi prevrat u Carigradu 23.januara 1913.god.
izazvao prekid pregovora i nastavak rata.Granice nove Albanije o kojima se raspravljalo u
Londonu bile su povod za novi sukob.Srpska vlada je otezala da povue svoje trupe iz Albanije u
nameri da utie na odluku velikih sila u pogledu granica. Glavna kriza je izbila 1913.god.,ovoga
puta u pitanju Skadra.U krizu su bile umeane Crna Gora,a za njom i Srbija.

Skadarska kriza 1913.god.

Na poziv kralja Nikole,srpska vlada je u februaru 1913.god. odluila da uputi pod Skadar jednu
diviziju u pomo Crnogorcima. Srpsko-crnogorska opsada skadra je izazvala uzbunu meeu velikim
silama,kriza se zaotrila da bi vrhunac dostigla u martu 1913.god. Austro-Ugarska je zapretila da e
zbog Skadra napustiti konferenciju ambasadora u Londonu,dala je pristanak da Srbija dobije
akovicu ali je u pogledu Skadra bila ne popustljiva. Konfrencija ambasadora je odluila 23.marta da
Skadar pripadne Albaniji i zatraila od Crne Gore i Srbije da obustave bombardovanje grada ija je
budunost reena. Da bi osnaile zahtev,velike sile su bez uea Rusije organizovale pomorsku
blokadu obale od Bara do ua Drima.U meuvremenu je Austro-Ugarska primenila prema Crnoj
Gori vojni pritisak kao prema Srbiji krajem 1912.god. Pod uplivom Rusije i pred mogunou sve
vee ratne opsnosti srpska vlada je 9.aprila 1913.god. odluila da se prekine sa ratnim dejstvima pod
Skadrom. Kralj Nikola je ostao uporan, pa su njegove trupe prodrle u grad 24.aprila 1913.god.,to je
za Austro-Ugarsku bio znak da stupi u akciju. Austro-ugarska vlada je objavila da zadrava pravo na
posebnu akciju protiv Crne Gore, pa je preduzela mere za vojni napad na nju. Kralj Nikola je
popustio u poslednjem trenutku i predao Skadar velikim silama 4.maja 1913.god.
Reenjem skadarskog pitanja prebroena je i poslednja kriza vezana za balkanski rat 1912.god.
Pobeena Turska,koja je jo jednom zatraila posredovanje velikih sila, bila je prinuena da
prihavti saveznike uslove i potpie mirovni ugovor u Londonu 30.maja 1913.god. Celokupna
teritorija evropskih poseda Turske do linije Enos-Midija pripala je balkanskim

98
saveznicima.Krit se konano ujedinio sa Grkom,dok je sudbina ostrva u Egejskom moru i
granica budue Albanije poverena velikim silama.
Od dva cilja srpske vlade i Generaltaba-prodor u Vardarsku Makedoniju i izlazak na more- na kraju
rata postignut je samo jedan. Ugovorom sa Bugarskom iz 1912.god.,srpska vlada je trebalo da preda
bugarskom savezniku teritoriju od Krive Palanke na severo-istoku do Struge na Ohridskom
jezeru,gde bi se bugarska granica dodirivala sa albanskom i tako odvojila srbiju od drugog
balkanskog saveznika Grke.Odbaena od Jadranskog mora i prilaza Solunu,Srbija je sada bila
zavisna od buduih austrijsko-bugarskih odnosa.Opijena pobedama u ratu i postignutim teritorijalnim
dobicima,srpska vlada,i posebno vojni krugovi,odbijali su pomisao da Bugarskoj pripadnu ugovorom
odreene teritorije.Slino stanje vladalo je u Grkoj i Bugarskoj sa tenjom da se poto-poto
zadre,odnosno u sluaju Bugarske dobiju to vee teritorije iz turskog plena. Kako vie nije bilo
turske opasnosti,balkanske drave i njihovi teritorijalni apetiti okrenuli su se jedni protiv drugih.

Drugi balkanski rat 1913.god.

Poto ratni rezultati nisu odgovarali rezultatima koji su bili predvieni ugovorom,to se u toku rata
postavilo pitanje o izmeni odredaba srpsko-bugarskog ugovora.Srpska vlada je nagovestila bugarskoj
vladi da je potrebno izvriti izmene ugovornih klauzula. Naveden je dokaz da je srpska vojska
pritekla u pomo bugarskoj kod Jedrena,iako to nije bila duna da uradi,dok bugarska armija nije
uestvovala u ratnim operacijama na makedonskom bojitu kao to je ugovorom bilo
predvieno..Razlozi su se u sutini svodili na to da je Srbija bila prinuena da se povue iz Albanije,a
odbijala da to isto uini i u Makedoniji. Bugarska vlada je odbila da razgovara o izmeni ugovora.
Bugarski zahtevi su obuhavtali ne samo Makedoniju i Trakiju nego su bacali pogled i na Albaniju.
Balkanska politika Bugarske dola je u sukob sa svojim susedima,Srbijom,Grkom,i Rumunijom.Iza
ovih balkanskih razmirica stajala je Austro-Ugarska koja je radila na razbijanju balkanskog saveza.
Raspaljeni nacionalizmi,velikodravni snovi,militarizam, bili su povodi novog obrauna izmeu
balkanskih drava. Tri balkanske drave, Srbija,Grka,i Rumunija poele su se udruivati protiv
Bugarske.Srpska vlada je ponudila savez Rumuniji,ali nije prihvaen zbog toga to je Rumunija bila
saveznik Austro-Ugarske,ali je rumunska vlada izjavila da nee sedeti po strani ako doe do sukoba
sa Bugarskom.
Posle oruanih sukoba izmeu Grke i Bugarske kod Nigrite u maju 1913.god.,grka i bugarska
armija su se sukobile i blizu Kavale. Grka vlada odluila je da sklopi poseban ugovor o savezu sa
Srbijom uperen protiv Bugarske.Obe vlade su se sporazumele da zakljue ugovor o prijateljstvu i
savezu u kome e se obostrano zajemiti teritorijalni dobici iz rata 1912.god. i zajednika
granica.Srpsko-grka vojna konvencija zakljuena je 14.maja 1913.god.,a u junu i ugovor o
saveznitvu u kome je utvreno da Srbija i Grka nee dozvoliti da se trea drava ubaci izmeu njih.
Grka se obavezala da e Srbiji uiniti tranzitne olakice u izvozu preko solunske luke.
Ratne operacije su poele iznenadnim napadom bugarske vojske 29/30.juna 1913.god. na
srpske poloaje na Bregalnici. Bugarska vojska je bila poraena na Bregalnici. Crna Gora je pritekla
u pomo Srbiji,Rumunija je ula u rat protiv Bugarske,ak su i Turci koristili ovaj obrt,pa su 20.juna
zauzeli Jedrene i deo Trakije.
Bugarska vlada je 20.jula 1913.god. zatraila primirje,a Rusija je savetovala balkanskim pobednicima
da se smire i porade na zakljuenju mira. Pregovori o miru su voeni u Bukuretu,a uglavnom su
zapinjali oko srpsko-bugarske granice na levoj obali Vardara, i grko-bugarske granice u Trakiji.
Strumica je ustupljena Bugarskoj,po elji Rusije.Ugovorom o miru koji je potpisan 10.avgusta
1913.god. u Bukuretu,Srbija je zadrala teritorije zauzete 1912.god., Grka je dobila Kavalu i

99
pomerila granicu na istok do ua reke Meste,dok je Rumunija ostvarila teritorijalne dobitke u
Silistriji.
Srbija i Grka izale su iz rata sa velikim teritorijalnim dobicima,dok je Bugarska izgubila veliki deo
onoga to je postigla u prvom balkanskom ratu. Posledice sukoba 1912/1913.god.,mobilizacia velikog
broja ljudi predstavljala je veliki teret za srpsku privredu,odravanje vojske i trokovi naoruavanja
ocenjeni su na 590.miliona franaka.Ukupni nacionalni dohodak Srbije,takoe,je pao,dolo je do
smanjenja proizvodnje usled ratnih tereta.Dravni budzet nije mogao biti pokriven ni za polovinu
zbog obustavljenog izvoza,a uvoz se udvostruio zbog ratnih nabavki.Ukupna cena ratova
1912./1913.god. stajala je Srbiju oko milijardu franaka.

Unutranje politike prilike u Srbiji

este unutranje promene vlada i stalni sukobi izmeu dve najjae stranke (Radikalne i Samostalne)
izazvale su ne zadovoljstvo jednog dela oficira i vojnih krugova koji su bili uvereni da unutranje
politike krize ometaju aktivnu spoljnu politiku. Tenja vojnih krugova da utiu na voenje
unutranjih i spoljnih poslova Srbije nije bila nova pojava.Mada su bili penzionisani,zaverenici iz
1903.god. ostali su dalje inilac unutranje politike u zemlji. Njihovo uklanjanje usled sukoba sa
Engleskom izazvalo je ne zadovoljstvo jednog broja oficira novom dinastijom. Meu zaverenicima se
govorilo 1907. god. o smeni prestolonaslednika ora i dovoenju na njegovo mesto Aleksandra.
Bilo je planova 1909. god. da se izazove i abdikacija kralja Petra. Zaverenici su se razili na ovom
dinastikom pitanju. Manja grupa oficira je ostala uz starog kralja i vladu, dok se vea grupa izdvojila
i osnovala tajnu oficirsku organizaciju koja je imala zadatak da probudi nacionalno-propagandnu
aktivnost u zemljama pod vlau Habsburga i osmanskih sultana. Grupa oficira bliska dvoru i vladi
dobila je u narodu dobila naziv Bela ruka, a druga ne zadovoljna vladom i dinastijom nazvana je
Crna ruka. Grupa nezadovoljnih oficira osnovala je 1911. god. organizaciju poznatu pod nazivom
Ujedinjenje ili smrt, iji je zaetnik bio generaltabni major Dragutin Dimitrijevi Apis. U spoljnoj
politici zagovarala je nacionalnu revoluciju u cilju ujedinjenja Srpstva, pa se u tu svrhu posluila i
Narodnom odbranom osnovanom u vreme aneksione krize. U unutranjoj politici, zaverenici su se
suprotstavljali Radikalnoj stranci i njenom voi Nikoli Paiu. U septembru 1911. god. pokrenut je
asopis Pijemont koji je bio neslubeno glasilo svih oficira. Prestolonalsednik Aleksandar, kome je
isto smetao Pai zbog njegovog monopolistikog poloaja u stranci, podravao je jedno vreme
zaverenike i finansijski pomagao izlaenje lista Pijemont. Poto je smenio brata u redu nasledstva
prestola, Aleksandar je eleo da svoj poloaj ojaa i istakne sukob izmeu radikala i vojske. U
unutranjoj politici Srbije, sve do Solunskog procesa, postojala su tri uporita: Aleksandar, Pai i
Apis sa svojim pristalicama. Oni e se meusobno sukobljavati ili saraivati u borbi za politiku vlast
u zemlji.
Do sukoba izmeu vlade radikala i oficira nije dolo zbog ratova 1912. god. sa Turskom, a zatim sa
Bugarskom. Sukob je izbio po zavretku ratova, da bi se 1914. god. razbuktao. Povod je bio uprava
koja je uvedena u Makedoniji. Naime, radikalska vlada nije proirila odredbe Ustava na
novoosvojena podruja Makedonije 1912. god., nego je ustav postepeno uvodila preko svog prava da
izdaje dekrete i posebne zakone. Ovakav postupak je omoguavao zloupotrebe upravnih vladinih tela
i dvojstvo civilne i vojne vlasti u Makedoniji. Iz toga se rodila borba za prvenstvo, a posle jednog
sukoba u Skoplju vlada je donela odluku o prioritetu civilnih vlasti. Vojska se usprotivila i nala
podrku kod opozicije koja je elela da obori radikalsku vladu. U maju 1914. god. dolo je do
opstrukcije Skuptine, zahtevana je izmena Ustava iz 1903. god. pa je vlada pod pritiskom podnela
ostavku. U takvim okolnostima kralj Petar je 11 (24) juna doneo odluku o prenoenju vladarskih

100
dunosti na prestolonaslednika Aleksandra. Izbijanje prvog svetskog rata spreilo je razreavanje
unutranje ustavne i politike krize u zemlji.

101