www.iucnredlist.org Zato je vano da sauvamo vrste?

Vrste ine osnovu bioloke raznovrsnosti;

Bioloka raznovrsnost je u osnovi svih ivotnih procesa na planeti;
80,000
Bioloka raznovrsnost doprinosi dobrima i uslugama ekosistema kao i

Biodiverzitet
55,000
kulturnim, estetskim i duhovnim vrednostima;
50,000 Smanjenje bioloke raznovrsnosti i degradacija ekosistema ugroavaju ljudsko
45,000 blagostanje.

Srbije
40,000

IUCN Crvena lista

Vrste
35,000

30,000

25,000

20,000
15,000
Ukupan broj procenjenih vrsta
Ukupan broj ugroenih vrsta
10,000
2000 2002 2004 2006 2008 2010
Gotovo jedna estina (15%) evropskih sisara je ugroena, i jo 9% se nalazi na granici
ugroenosti. Vie od etvrtine (27%) evropskih sisara trpi znaajan pad brojnosti. Na
globalnom nivou, 21% vrsta sisara smatra se ugroenim.
Vodozemci su jedna od najugroenijih grupa skoro 25% vrsta u Evropi i 30% na globalnom
nivou su ugroene. Vie od polovine vodozemaca (59%) u Evropi belei pad brojnosti.
Samo 30% gmizavaca je globalno procenjeno od ega je 21% ugroeno. U Evropi se jedna
petina gmizavaca smatra ugroenim. Dodatnih 13% se smatra potencijalno ugroenim.
Veina ugroenih i potencijalno ugroenih vrsta gmizavaca u Evropi su endemi.
Republika Srbija predstavlja jedan od est centara biodiverziteta u Evropi. Srbiju ka- ugroenih vrsta TM
rakterie visok stepen genetskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta. Na teritoriji
ta je IUCN Crvena lista?
Srbije izdvojeno je 62 Znaajnih podruja za biljke (IPA - Important Plant Area), 42 Zna- IUCN Crvena lista ugroenih vrsta TM je najmerodavniji izvor informacija o statusu ouvanja
Godina ajnih podruja za ptice (IBA Important Bird Area) i 40 Odabranih podruja za dnevne vrsta u svetu;
leptire (PBA Prime Butterrfly Area). IUCN Crvena lista nije samo spisak vrsta i pridruenih kategorija ugroenosti. To je bogata
Biolok rznovrsnost brojnih grup orgnizm je visok i ini znaajan udeo u bio- zbirka informacija o ugroavajuim faktorima sa kojima se suoavaju vrste, o njihovim
diverzitetu Evrope. Prema dosadanjim istraivanjima, n podruju Republike Srbije se ekolokim potrebama, stanitima i merama zatite koje je potrebno preduzeti u cilju smanjenja
nlzi: ili spreavanja stepena izumiranja;
Ona se zasniva na objektivnom sistemu za procenu rizika od izumiranja vrsta u sluaju
39% vskulrne flore Evrope; odsustva mera zatite;
Vrste su svrstane u jednu od osam kategorija ugroenosti, na osnovu primene kriterijuma u
51% fune rib Evrope; vezi sa veliinom, strukturom i rasprostranjenou populacija i populacionim trendovima;
49% fune gmizvc i vodozemc Evrope; Vrste svrstane u sledee kategorije: Krajnje ugroena, Ugroena ili Osetljiva se smatraju
ugroenim i njima je potrebno posvetiti najveu panju prilikom planiranja mera zatite;
74% fune ptic Evrope; Rezultat jedinstvenog partnerstva izmedju: IUCN Programa za vrste; IUCN Komisije za opstanak
vrsta; BirdLife International; Botanic Gardens Conservation International; Conservation
67% fune sisr Evrope.
International; NatureServe; Kraljevske botanike bate, Kew; La Sapienza Univerziteta u Rimu;
A&M Univerziteta u Teksasu; Wildscreen; Zoolokog drutva iz Londona.

Zato nam je potrebna IUCN Crvena lista?

Prua objektivni sistem procene rizika od izumiranja vrsta;
Procenom odabranih vrsta moe se dobiti opta slika o stanju vrsta i najveim rizicima sa
kojima se suoavaju;
Vrste su u prolosti izumirale odreenom dinamikom jedna vrsta na Pod ztitom se nalazi 1760 strogo ztienih divljih vrst lgi, Prua informacije o merama zatite koje je potrebno preduzeti u cilju smanjenja stepena
milion svake godine. Dananji stepen izumiranja je od 100 do 1000 puta ili spreavanja izumiranja;
vei od istorijskog proseka i prevazilazi evolucioni potencijal vrsta. Ipak, biljk, ivotinj i gljiv i 868 ztienih divljih vrst biljk, Predstavlja referentnu taku na osnovu koje se moe proceniti efikasnost mera zatite.
izumiranje nije jedini problem. Iako su vrste prisutne u divljini, njihov broj ivotinj i gljiv. Kako se koristi IUCN Crvena lista?
moe pasti na nivo odakle nema povratka i nestanak je neizbean.
Gatalinka Hyla arborea - Vladimir Dobreti Za planiranja mera zatite, razvojnih mera i pregled stanja ivotne sredine;
Za podsticanje mera zatite;
Za raspodelu resursa;
Za upravljanje javnim i privatnim dobrima;
Za nauno-istraivaki rad;
ZAVOD ZA
ZATITU
ZAVOD ZA
ZATITU Za praenja stanja bioloke raznovrsnosti;
PRIRODE PRIRODE
SRBIJE SRBIJE Za podizanje svesti, obrazovanje i komunikaciju.
 Sve vrste su vane. Bilo da je u pitanju tigar ili balegar, svaka vrsta ima znaajnu ulogu u ak 33% vrsta procenjenih prema kriterijumima Crvene liste je na ivici izumiranja. Meutim, Prem rspoloivim podcim, u Republici Srbiji je zvnino registrovno oko 44.200
ciklusu ivota. Raznovrsnost obezbeuje stabilnost ekosistema, a samim tim i na opstanak. nee sve vrste biti procenjene. Neke nee biti ni nauno opisane pre izumiranja. Samo su tkson (vrst i podvrst). S obzirom na stepen istraenosti biodiverziteta, pretpostvlj

Lincura Gentiana lutea - Predrag Lazarevi

Danas su brojne vrste prinuene da trae nova stanita, esto na granici ekolokih potreba,
pre svega zbog gubljenja prirodnog stanita, fragmentacije i degradacije.
etiri grupe potpuno procenjene na globalnom i evropskom nivou: sisari, ptice, vodozemci se da je broj taksona mnogo vei i da se kree oko 60.000. Do sada je opisano:
i golosemenice. Veoma mali procenat biljaka, beskimenjaka i gljiva je procenjen, iako su preko 1.200 biljnih zjednic, od ega blknski endemiti ine oko 14,94% flore
upravo ovo najbronije taksonomske grupe. Republike Srbije (547 vrst) a loklne endemine vrste 1,5% (59 vrst);
625 vrsta makromiceta; nov istrivnj rznovrsnosti lijev (Lichenes) nvode d se
u Republici Srbiji nlzi 586 vrst lijev;
400 vrst mhovin (Bryophyta) i ukupno 3.662 tkson (rng vrste i podvrste)
vskulrne flore (Pterydophyta, Pinophyta, Magnoliophyta);
Velika droplja Otis tarda - Slobodan Puzovi kimenjci oko 100 vrsta riba (Osteichthyes), 21 vrsta vodozemaca (Amphibia), 25 vrsta
gmizvaca (Reptilia), oko 360 vrsta ptica (Aves) i 94 vrste sisra (Mammalia).

arka Vipera berus - Rastko Ajti

Vidra Lutra lutra - Karlo Hameder

Biodiverzitet Srbije trpi brojne
pritiske od kojih su najvaniji:

nestjnje, frgmentcij i degrdcij stnit;

smnjenje populcij divljih vrst;
zgenje;
invzivne, lohtone vrste i genetski modifikovni orgnizmi;
klimtske promene.
Alpska striibuba Rosalia alpina - Szilrd Kovcs

Kategorije Crvene liste Postoje odgovarajui podaci

Izvor: Crvena lista 2008.
UGROENE VRSTE

Nedostatak Mala Potencijalno Krajnje Iezla u

Neocenjena Osetljiva Ugroena Iezla
podataka zabrinutost ugroena ugroena divljini
NE DD LC NT VU EN CR EW EX
www.iucnredlist.org