Univerzitet u Pristini

Prirodno-matematicki fakultet
Odsek za biologiju

Seminarski rad iz
Sistematizacija hordata

Tema:
Diverzitet i distribucija repatih vodozemaca u Srbiji

Mentor:
Student:

Nenad Labus Nergal Pupe

Kosovska Mitrovica, maj 2017

 Sadraj:
Redni broj strane
1. Uvod 3
2. Genom 3
3. Podela vodozemaca 3
4. Beznogi vodozemci 4
5. Repati vodozemci 5
6. Dazdevnjaci 5
7. Vrste dazdevnjaka 6
8. oveija ribica 7
9. ivotni ciklus 8
10. Regeneracija 8
11. Neotenija 9
12. Ekstremiteti 9
13. Rasprostranjenost i staniste 10
14. Fosilne vrste 11

15. Podela fosilnih vrsta 12

16. Literatura 13
 Uvod
Veinom su to relativno sitni kimenjaci ija duina tela moe da bude od 3 - 150 cm, a najee je od 5 - 15
cm. Najvei predstavnik Andreias (Megalobatrachus) dostie duinu od 1, 5 m i ivi u vodama Kine i Japana.
Gotovo svi, sem malog broja vrsta koje ive u vodi, imaju dva para funkcionalnih ekstremiteta. Koa im je
glatka, vlana ili sa sitnim, bradaviastim ispupenjima. Kod velikog broja vrsta prisutna
je neotenija (pedomorfoza). Oploenje moe da bude spoljanje ili unutranje. Oi su dobro razvijene i osim
kod malog broja vrsta imaju one kapke, dok sluni kanala i bubnu opnu nemaju. Grudna kost je ili slabo
razvijena ili ne postoji, a rebra su kratka pa ne dopiru do grudne kosti. Kloaka je u vidu uzdunog proreza i
nalazi se na sredini zavrnog dela trupa.

Genom
Sadre veliku koliinu DNK u jedarnom genomu, koja je, zavisno od vrste, izmeu 5 do 30 puta vea nego kod
oveka (to je tzv. paradoks C-vrednosti ). Koliina DNK iznosi od 15-90 milijardi bp (baznih parova) i
pokazuje velika variranja u okviru pojedinih rodova, kakav je npr. rod Plethodon. Veliki deo genoma ine
ponovljeni nizovi nukleotida.

Podela vodozemaca
Svi dananji (recentni) vodozemci pripadaju potklasi Lissamphibia, koja se deli na tri reda:
red beznogi vodozemci (gimnofioni) ili Apoda (Gimnophiones) - najpoznatiji predstavnik
je cecilija (tropski, crvoliki vodozemac) telo im je pokriveno kotanim ploicama po
emu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca
red repati vodozemci ili Urodela (Caudata) imaju rep tokom itavog ivota
predstavnici:
o dadevnjak,
o mrmoljak,
o oveija ribica; oveija ribica je neotenian oblik (neotenija pojava sticanja
polne zrelosti na larvenom stupnju)
red bezrepi vodozemci (abe) ili Anura (Batrachia, Salientia) u odraslom stadijumu bez
repa; razvie putem metamorfoze, larva punoglavac

predstavnici:
o zelena aba,
o krastava aba,
o gatalinka.
 Beznogi vodozemci
Beznogi vodozemci ili cecilije Slika 1 (Gymnophiones, Apoda) su vodozemci koji trajno ive u
zemlji pa su im, kao prilagoenost na takav nain ivota, udovi potpuno zakrljali, a telo dobilo
crvolik ili zmijolik oblik po emu se razlikuju od svih ostalih vodozemaca. Rep im je takoe
potpuno zakrljao i kod veine se tupo zavrava. Levo pluno krilo im je kao i kod zmija
zakrljalo. Pored toga i oi su rudimentirane i njihovi ostaci su pokriveni koom. ive u
tropskim stanitima svih delova sveta.

Veina vrsta polae krupna jaja, mada ima i viviparnih vrsta. Larve su sa spoljanjim krgama i
metamorfozu preivljavaju, kao i ostali vodozemci, u vodi.

U okviru reda Gymnophiones (beznogi vodozemci) razlikuju se sledee familije:

Caeciliidae (cecilije)
Ichthyophiidae (azijske cecilije)
Rhinatrematidae
Scolecomorphidae (afrike cecilije)
Typlonectidae (vodene cecilije)
Uraeotyphlidae (indijske cecilije)

Slika 1.
 Repati vodozemci
Repati vodozemci (Urodela ili Caudata) su red dananjih vodozemaca koji se od ostalih
vodozemaca razlikuju po prisustvu repa i dva para nogu priblino jednake veliine. Osim po
ovim osobinama postoje i razlike u skeletu i miiima.

Veinom su to relativno sitni kimenjaci ija duina tela moe da bude od 3 - 150 cm, a najee
je od 5 - 15 cm. Najvei predstavnik Andreias (Megalobatrachus) dostie duinu od 1, 5 m i ivi
u vodama Kine i Japana. Gotovo svi, sem malog broja vrsta koje ive u vodi, imaju dva para
funkcionalnih ekstremiteta. Koa im je glatka, vlana ili sa sitnim, bradaviastim ispupenjima.
Kod velikog broja vrsta prisutna je neotenija (pedomorfoza). Oploenje moe da bude spoljanje
ili unutranje. Oi su dobro razvijene i osim kod malog broja vrsta imaju one kapke, dok sluni
kanala i bubnu opnu nemaju. Grudna kost je ili slabo razvijena ili ne postoji, a rebra su kratka pa
ne dopiru do grudne kosti. Kloaka je u vidu uzdunog proreza i nalazi se na sredini zavrnog dela
trupa.

Dadevnjaci
Dadevnjaci (lat. Salamandra) Slika 3 je zajedniki naziv za vrste koje pripadaju rodu
Salamandra i ije su zajednike, prepoznatljive karakteristite:

velike zaune (parotidne) lezde

rep je na poprenom preseku ovalan.

Prema ovim osobinama ih je mogue razlikovati od njihovih najbliih srodnika, mrmoljaka

(tritona). Rasprostranjeni su u srednjoj i junoj Evropi, Severnoj Africi i zapadnoj Aziji.
 Vrste dadevnjaka
Salamandra algira Bedriaga, 1883
Salamandra atra Laurenti, 1768 (crni dadevnjak)
Salamandra corsica Savi, 1838 (korzikanski dadevnjak)
Salamandra infraimmaculata Martens, 1885
Salamandra lanzai Nascetti, Andreone, Capula et Bullini, 1988
Salamandra salamandra Linnaeus, 1758 (areni dadevnjak).
Od pobrojanih dve vrste, crni i areni dadevnjak, ive u naoj zemlji.

Slika 3.
 oveija ribica
oveija ribica (Proteus anguinus) Slika 4 je vrsta repatih vodozemaca iz porodice Proteidae
koja ivi u podzemnim vodama alpskog i dinarskog krakog podruja. Ogranieno je
rasprostranjena, endemska vrsta krakih ponornica jadranskog primorja (Italija, Slovenija,
Hrvatska, Crna Gora). Koa joj je bez pigmenta pa po slinosti sa ljudskom koom dobija taj
naziv.

Oi su rudimentirane zbog ivota u peinama gde se sakriva ispod kamenja. Kada lovi moe brzo
da se kree. Hrani se zglavkarima i sitnim ribama. Telo je dugako oko 30 cm i zavrava je
bono spljotenim repom. Glava je iroka i ima spoljanje krge crvene boje koje zadrava
itavog ivota. Na prednjim udovima ima tri prsta, dok na zadnjim samo dva. Udovi su kratki i
slabo razvijeni.

Slika 4.
 ivotni ciklus
Oploenje moe da bude spoljanje i unutranje. Kod unutranjeg oploenja nema fizikog kontakta izmeu
enki i mujaka ve mujak polae spermatofor u kome su spermatozoidi, a enka ga uvlai u kloaku. U
delovima kloake, koji se nazivaju spermateke, se spermatozoidi odravaju pa svaka jajna elija koja proe kroz
kloaku biva oploena.
Razvie embriona u larvu odvija se na dva naina:

oviparija, kada se razvie vri u spoljanjoj sredini

ovoviviparija, kada se razvie odvija u jajovodu (ovidukt) enke, a esto se i metamorfoza larve u
mladu jedinku deava u jajovodu.
Mnogi repati vodozemci prolazi kroz dva perioda u ivotnom ciklusu:

larvu koja ivi u vodi i ima spoljanje krge

odraslu jedinku koja nastaje metamorfozom larve, ivi na kopnu i die na plua i/ili preko vlane
koe.
U svim fazama ivota su mesoderi, a plen su im sitni zglavkari.
Neke vrste ne metamorfoziraju ve zadravaju izgled larve tokom itavog ivota (neotenija), dok druge nemaju
larvalni stadijum ve se mladi izlegu iz jaja kao minijaturni odrasli. Opta podela da vodene vrste diu na
krge, a kopnene pluima nije univerzalna. Postoje primeri da neke terestine vrste iz
familije Plethodontidae nemaju plua, kao i da neke vodene, kao npr. vrste iz familije Amphiumidae nemaju
krge ve diu na plua.

Regeneracija
Repati vodozemci imaju najveu sposobnost regeneracije meu svim kimenjacima pa su zbog toga mnogo
eksperimentalno prouavani. Ako se dadevnjaku amputira stopalo ono e se potpuno nadoknaditi. Takoe,
noga koja je odseena pri osnovi, cela se regenerie, a i delovi usni, oi i rep, se jako dobro regeneriu, dok to
svojstvo od unutranjih organa imaju delovi plua.
 Neotenija (paedomorphosis)
Neotenija je pojava da se itavog ivota zadravaju neke osobine larvi, jer se ne zavrava proces metamorfoze
i istovremeno larve dobijaju sposobnost razmnoavanja.
Osobine larvi koje se zadravaju i na odraslom stupnju su:

larvalni zubi,

odsustvo kapaka

spoljanje krge

Ekstremiteti
Skoro svi, osim malog broja akvatinih vrsta, imaju dva para funkcionalnih nogu. Noge su kratke i
postavljene su sa strane trupa pa kretanjem po vrstoj podlozi potiskuju telo ka napred. Njihovo kretanje
je kombinacija bonog talasanja tela (zaostalo od riba) zajedno sa hodanjem. Smatra se da im je korak
najsliniji onom kod prvobitnih vodozemaca. Samo kod nekih predstavnika (kao to je Siren lacertina L.)
sreu se rudimentirani prednji udovi, dok su zadnji potpuno redukovani.
 Rasprostranjenosti i stanite
Potpuno se ogranieni na severnu hemisferu (holarktika distribucija), sa najveom raznovrsnosu u
Severnoj i Srednjoj Americi. Samo jedna familija Plethodontidae ima znaajno prisustvo u tropima
Novog Sveta, dostigavi skoro 20-ti stepen juno. Primera radi, u dravi Tenesi naeno je vie vrsta nego
u celoj Evropi i Aziji zajedno. Deset trenutno priznatih postojei familija sastoji se od vie od 420 vrsta i
sve osim jedne (Hynobiidae) ive u Severnoj Americi. Neke vrste familije Plethodontidae javljaju se u
tropskim podrujima Srednje i June Amerike.

Nastanjuju svea, vlana stanita. Terestine vrste obino ive u umama pod stenama, ispod kojih se
pojavljuju nou kada love. Akvatini oblici ive na dnu potoka ili bara, esto pod kamenjem. Njihova
aktivnost je sezonska i razlikuje se od vrste do vrste.

Nekoliko vrsta dostie visoke geogrfske irine, a samo jedna Salamandrella keyserlingii se protee
severno od Arktikog kruga. Najjuniji predsavnici ovog reda su vrste roda Bolitoglossa iz centralne
Bolivije. Mnogi su planinske vrste a neke dostiu i visoka uzvienja. Vrsta koja dostie najveu
nadmosrku visinu je Pseudoeurycea gadovii koja ivi na visini veoj od 5000 m na Pico de Orizaba u
istonom Meksiku. Nekoliko tropskih vsrta se javlja iznad 4000m u Meksiku, Gvatemali i Kolumbiji.
Izvantropska vrsta koja dostie najveu visunu od 3200m je Hydromantes platycephalus, u Kaliforniji. 9
od 10 familija se javlja iskljuivo u srvernoj umerenoj zoni (Salamandride i nekoliko Ambistomatida
naseljavaju tropski Meksiko i nekoliko salamandrida jedva naseljavaju tropsku Aziju), najvea
raznolikost je u Severnim regionima, posebno u Severnoj Americi i istonoj Aziji.

Meutim Plethodontidae su brojne i u umerenoj i u tropskoj zoni. U tropskoj zoni ima 207 vrsta iz
porodice Plethodontidae, a javljaju se do 5000mnv. Rasprostranjenost Caudata je kontrastna Anurama, jer
abe brojnije naseljavaju tropske delove sveta nego severne umerene. Samo 90 vrsta aba ivi u Severnoj
Americi i 116 u umerenoj Evroaziji. Najvei diverzitet aba je u neotropskom regionu (Centralna
Amerika, Juna Amerika i Karibi), gde ima preko 2200 vrsta. Ovaj broj je 3 puta vei u tropskoj Aziji ili
Tropskoj Africi i 5 puta vei u Australijsko-papuanskom regionu.
 Fosilne vrste
Fosili su poznati iz veine postojeih, kao i etiri izumrle familije. Najvie ih je pronaeno iz perioda
gornje jure u Severnoj Americi i Evroaziji. Neki od fosila jo uvek nisu klasifikovani u familije. Iako se
koriste oba naziva, Caudata i Urodela, neki autori su predloili da se Urodela koristi za recentne vrste, a
Caudata za recentne i izumrle, fosilne oblike.

Izumrli repati vodozemci grupiu se u 4 familije:

Karauridae

Batrachosauroididae

Prosirenidae

Scapherpetontidae.

Klasifikacija

Repati vodozemci pripadaju redu Urodela (Caudata), klasi vodozemaca (Amphibia) i tipu hordata
(Chordata).

Podela fosilnih vrsta:

Ovaj red obuhvata oko 420 vrsta grupisanih u 10 familija, od kojih samo dve ive na prostoru Srbije i
Crne Gore. Klasifikacija je izvrena prema filogenetskim i anatomskim slinostima. Fosline vrste svrstane
su u 4 familije.

Recentne i fosilne familije grupiu se u 4 podreda:

1. podred Cryptobranchoidea kome pripadaju familije:

Cryptobranchidae,

Hynobiidae
2. podred Karauroidea sa izumrlom familijom:

Karauridae

3. podred Salamandroidea, sa familijama:

Ambystomatidae,

Amphiumidae,

Batrachosauroididae, fosili

Dicamptodontidae,

Plethodontidae,

Prosirenidae, fosili

Proteidae,

Rhyacotritonidae,

Salamandridae,

Scapherpetontidae, fosili

4. podred Sirenoidea sa familijom

Sirenidae.

Nekoliko fosilnih predstavnika iz mezozoika, kao to su rodovi Comonecturoides, Galverpeton i

Hylaeobatrachus, kao i neke vrste jo uvek nisu klasifikovani u familije i podredove.
 Literatura
Linkovi :

http://www.bionet-skola.com/w/Vodozemci
http://www.bionet-skola.com/w/Repati_vodozemci
http://www.bionet-skola.com/w/Bezrepi_vodozemci
www.biol.pmf.hr/e-skola/odgovori/odgovor427.htm

Knjige:

Brem, A., E.: ivot ivotinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.

Kalezi,M: Osnovi morfologije kimenjaka, ZUNS, Beograd, 2001