ETARSKA ULJA

Opte karakteristike
Etarska ulja predstavljaju specifine, najee tene produkte
biljnih tkiva.
To su sloene smee razliitih isparljivih mono-, seskviterpena i
fenilpropanskih jedinjenja.
Najjednostavniji nain da se ove tenosti izoluju iz biljne
Mentol
sirovine je destilacija vodenom parom.
Najea primena je u terapijske svrhe, zatim u kozmetikoj,
parfimerijskoj i prehrambenoj industriji.
Biljke koje sadre etarska ulja nazivaju se aromatine biljke,
pa se kao takve svakodnevno koriste kao kulinarski zaini.
 Rasprostranjenost, lokalizacija i
bioloka uloga
Etarska ulja su uglavnom produkti viih biljaka (Asteraceae, Lamiaceae,
Rutaceae, Myrtaceae, Lauraceae i druge).
Lokalizovana su u razliitim delovima biljaka (koren, stablo, list, cvet, plod).
Interesantno je to da se u razliitim delovima iste biljke, moe nai slian ili
potpuno drugaiji sastav etarskog ulja (zeleni i zreo plod).
Etarska ulja nastaju aktivnou endogenih i egzogenih sekretornih biljnih
tkiva. Tkiva se mogu javiti kao pojedinane elije u parenhimu (Lauraceae,
Zingiberaceae), kao upljine lezdanog epitela (Rutaceae, Myrtaceae ) ili kao
kanali (Apiaceae). Nekada se mogu nai u vidu lezda i lezdanih dlaka.
Bioloka uloga: privlae insekte i pomau u opraivanju, mogu da inhibiraju
klijanje semena kako drugih tako i sopstvenih biljaka, tite biljku od napada
insekata i dr. ivotinja, stvaraju specifinu mikroklimu koja ih titi od
prekomerne transpiracije, spreavaju razvoj mikroorganizama (tite biljku od
infekcije).
 Fiziko-hemijske osobine
Etarska ulja su najee tenosti, ree imaju viskoznu ili poluvrstu
konzistenciju.
Lako su pokretljiva, bezbojna ili slabo obojena, bistra.
Rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaraima i nerastvorna su u vodi.
Prema svom hemijskom sastavu to su jedinjenja terpena (isparljivi mono- i
seskviterpeni) i fenilpropanskih derivata.
Najvaniji faktori koji mogu uticati na sasatav etarskog ulja su:
1. genotip (produkcija etarskog ulja je genetski definisana)
2. fenofaza ontogenetskog razvoja (vreme prikupljanja materijala)
3.ekoloki faktori (temperatura, vlanost...)
4. nain obrade biljne sirovine
5. nain izolacije etarskog ulja.
 Aromatine droge sedativi
Valerianae radix et rhizoma- rizom i koren odoljena
Valeriana officinalis L.,
Valerianaceae
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika
rebrasta, visine do 2m. Listovi naspramni, neparno
perasto sloeni. Cvetovi sakupljeni u dihazijum. Plod
je oraica sa perjanicom.
Stanite: vlane livade, obod ume, pored reka i
puteva.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: osueni rizom sa korenom (Valerianae
radix et rhizoma).
Berba i sastojci: rizom sa korenom se vadi u jesen.
Sadri 0.5-1% etarskog ulja. Najvaniji sastojci su:
kamfen, pinen, borneol. Sadri jo i iridoide
(valepotrijati), kao i veliki broj drugih jedinjenja.
Upotreba: deluje kao sedativ i spazmolitik, iz tih
razloga koristi se za umirenje i kod nesanice.
 Aromatine droge u terapiji
oboljenja respiratornog trakta
Foeniculum fructus- plod moraa ili komoraa
Foeniculum vulgare Mill., Apiaceae
Biljka: dvogodinja ili viegodinja zeljasta
biljka. Stabljika rebrasta, visine preko 2m.
Listovi na dugim drkama, nekoliko puta deljeni.
Cvetovi sakupljeni u tit. Plod je izokarpijum.
Stanite: zaputena mesta i po poljima kao
korov.
Nalazite: za dobijanje droge se gaji.
Koristi se: osueni zreo plodi (Foeniculum
fructus).
Berba i sastojci: titovi se odsecaju kada
plodovijo nisu potpuno zreli. Plod moraa
sadri najmanje 4% etarskog ulja. Glavna
komponenta je trans-anetol. Pored toga sadri
i polifenolna jedinjenja, ugljene hidrate,
belanevine i masno ulje.
Upotreba: koristi se kao ekspektorans, ali i kao
stomahik i karminativ.
 Aromatine droge u terapiji
oboljenja respiratornog trakta
Thymi folium-list timijana
Thymus vulgaris L., Lamiaceae
Biljka: polubunasta viegodinja zeljasta biljka.
Listovi na kratkim drkama, naspramni, koasti.
Cvasti na vrhu izdanka, izduene. Svi delovi cveta
prekriveni mehanikim dlakama i lezdama.
Stanite: mediteranska vrsta.
Nalazite: za dobijanje droge se gaji.
Koristi se: osueni list (Thymi folium).
Berba i sastojci: sakuplja se u fazi pred cvetanje.
List timijana sadri do 3% etarskog ulja. Glavni
sastojci su monoterpenski fenoli, timol i karvakrol.
Prisutni su i drugi monoterpeni, cineol i linalol.
Pored etarskog ulja sadri i tanine i flavonoide.
Upotreba: koristi se kao spazmolitik i
ekspektorans, a zbog sadraja fenola deluje
antimikrobno.
 Aromatine gorke droge
Absinthii herba- herba belog pelena
Artemisia absinthium L.,
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika uspravna, Asteraceae
prekrivena mehanikim dlakama, visine do 1m. Listovi u
donjem delu na drkama , trostruko perasto deljeni,
dok su u gornjem delu stabljike sedei i dvostruko
perasto deljeni. Listovi u nivou cveta su celi. Cvetovi
sakupljeni u glaviaste cvasti. Plod je ahenija.
Stanite: pored puteva, na peskovitom i kamenitom
zemljitu.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: osueni vrni deo biljke (Absintii herba).
Berba i sastojci: bere se kada je u fazi cvetanja. Pelen
sadri seskviterpenske laktone (artabsin i absintin).
Sadri 0.3-0.6% etarskog ulja. Ima i heterozidnih
flavonoida, tanina i askorbinske kiseline.
Upotreba: Sastojci etarskog ulja i seskviterpeni, daju
gorak ukus ovoj biljci. Zato se koristi kod smanjenog
apetita, loeg varenja hrane i kao holagog. Pojedini
monoterpeni su neurotoksini, jer izazivaju pojavu
epileptikih napada. Koristi se u industriji alkoholnih
pia za dobijanje likera pelinkovca.
 Aromatine gorke droge
Millefolii herba- herba hajduke trave
Achillea millefolium L.,
Asteraceae
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika
uspravna, prekrivena dlakama, visine do 80cm.
Listovi naizmenino rasporeeni, dvostruko ili
trostruko perasto deljeni. Cvetovi sakupljeni u
glaviaste cvasti. Plod je ahenija.
Stanite: suva i umereno vlana mesta, livade,
kamenjari, pored puteva.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: osuena herba (Millefolii herba).
Berba i sastojci: bere se kada je u poetnoj
fazi cvetanja. Hajduka trava sadri 0.2-1%
etarskog ulja (1,8-cineol, kamfor, sabinen, -
pinen). Biljka sadri do 50% hamazulena,
poliacetilene, flavonoide i tanine.
Upotreba: Sastojci etarskog ulja deluju
antimikrobno, antiinflamatorno i spazmolitiki.
Zbog svog gorkog ukusa koriste se kod
smanjenog apetita i loeg varenja.
 Aromatine antiinflamatorne droge
Chamomillae flos- cvast kamilice

Biljka: jednogodinja biljka. Stabljika visine do 60cm. Matricaria chamomilla L.,

Listovi naizmenino rasporeeni, dvostruko ili Asteraceae
trostruko perasto deljeni. Cvetovi sakupljeni u
glaviaste cvasti. Plod je ahenija.
Stanite: slatine, livade i oko naselja.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: osuene glaviaste cvasti (Chamomillae
flos).
Berba i sastojci: bere se kada je u poetnoj fazi
cvetanja. Kamilica sadri etarsko ulje plave boje, koja
potie od hamazulena. Prisutni su i seskviterpenski
laktoni (matricin i matrikarin), poliacetileni, flavonoidi
(kvercetin, luteolin i apigenin), heterozidi, sluzi i tanini.
Upotreba: Sastojci etarskog ulja deluju antimikrobno.
Hamazulen deluje antiinflamatorno, apigenin-
spazmolitiki. Eksterno se koristi pri brem zarastanju
oteenog tkiva, kod stimulacije metabolikih procesa
koe i kao deodorirajue sredstvo.
 Aromatine droge- stomahici,
karminativi i holagozi
Carvi fructus- plod kima
Carum carvi L., Apiaceae

Biljka: dvogodinja zeljasta biljka. Stabljika

uspravna, visine do 2m. Donji listovi na
dugim drkama, a gornji sedei. Cvetovi
sakupljeni u tit. Plod je izokarpijum.
Stanite: livade i panjaci, pored puteva.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: osueni zreo plodi (Carvi
fructus).
Berba i sastojci: titovi se odsecaju kada
su plodovi skoro zreli. Plod kima sadri 2-
7% etarskog ulja. Glavni sastojci su
monoterpeni, keton (+)-karvon i d-limonen.
Pored toga sadri i flavonoidne heterozide,
masna ulja, belanevine i ugljene hidrate.
Upotreba: etarsko ulje deluje antimikrobno
i spazmolitiki.
 Aromatine droge- stomahici,
karminativi i holagozi
Menthae piperitae folium- list pitome nane
Mentha x piperita L.,
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika Lamiaceae
etvorougaona visine do 1m. Listovi jajasti do
lancetasti, naspramni, testerasto nazubljeni. Stabljika
i listovi prekriveni mehanikim i lezdanim dlakama.
Cvasti u dihazijum. Biljke su sterilne i razmnoavaju se
vegetativno, stolonama.
Nalazite: za dobijanje droge se gaji.
Koristi se: osueni list (Menthae piperitae folium).
Berba i sastojci: sakuplja se kada biljka cveta. List
nane sadri 1-3% etarskog ulja. Glavni sastojci su
monoterpeni (mentol, menton, mentofuran i piperiton).
Prisutn je monoterpenski keton jasmon, od koga potie
karakteristian miris nane. Pored etarskog ulja sadri i
tanine, flavonoide i karotenoide.
Upotreba: koristi se kao spazmolitik. Poseduje jo i
antimikrobnu aktivnost, deluje kao karminativ, holagog
i sekretolik. Utrljavanjem ulja u kou postie se efekat
hlaenja.
 Aromatine droge korigensi (zaini)
Citri flavedo- perikarp limuna
Citrus limon Burm.f.,
Biljka: bun ili nisko drvo. Granice trnovite. Listovi Rutaceae
koasti, sa vidljivim takicama u mezofilu, koje
sadre etarsko ulje. Cvetovi bele krunice sakupljeni u
manje agregate. Plod je sona bobica.
Nalazite: raste illi se gaji u tropskim i suptropskim
krajevima.
Koristi se: osueni, uti perikarp (Citri flavedo).
Berba i sastojci: perikarp se skida sa zrelih plodova.
Sadri 0.2-0.6% etarskog ulja. Najvaniji sastojci
ovog ulja su limonen i citral. Boja perikarpa potie od
karotenoida. Ima malo kumarina, vonih kiselina i
vitamina.
Upotreba: deluje kao blag antiseptik, aromatik i
korigens ukusa i mirisa. Koristi se i kod poremeaja
apetita i loeg varenja hrane, kao aperitiv i stomahik.
Najvea koliina se utroi u prehrambenoj,
kozmetikoj, parfimerijskoj i industriji likera i
alkoholnih pia.
 Aromatine droge korigensi (zaini)
Vanillae fructus- plod vanile
Vanilla planifolia Andr.,
Biljka: tropska , epifitna lijana. Reznice duge 1- Orchidaceae
3m se prenose na drvo domaina i tu se
ukornjuju. Cvetaju na kraju druge ili tree
godine. Cvetovi moraju biti vetaki oploeni jer
ih u prirodi oplouje kolibri. Plod je mahuna.
Nalazite: raste illi se gaji u tropskim krajevima.
Koristi se: osueni plod (Vanillae fructus).
Berba i sastojci: mahune se beru kada ponu da
sazrevaju i menjaju boju: iz zelene u utu.
Najvaniji sastojci su fenolni heterozidi,
vanilozid i vanililozid. Vanilin se dobija u toku
fermentacije.
Upotreba: najvea koliina vanile se troi kao
zain, koristi se i kao aromatino sredstvo za
korekciju ukusa i mirisa nekih farmaceutskih
preparata. Sve ee se koristi u parfimerijskoj
industriji.
 Aromatine droge diuretici
Juniperi fructus- bobiaste iarice kleke
Juniperus communis L.,
Cupressaceae
Biljka: zimzeleni bun ili nisko drvo, visine do
12m. Po tri etine su rasporeene u prljenu.
Biljke dvodome. Muke iaroice jajastog oblika,
ute. enske iarice posle oplodnje postaju
sone i podseaju na bobice. Sazrevaju druge
godine posle oplodnje.
Stanite: nizije (Delibladska peara), pa sve do
zone iznad umske granice.
Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena.
Koristi se: svee ili osuena bobiaste iarice
kleke (Juniperi fructus).
Berba i sastojci: zrele iarice se beru u jesen,
posle prvih mrazeva. Sadri do 2.5% etarskog
ulja. Najvie je zastupljen pinen. Ima i
flavonoida, proantocijanidina, diterpena, eera,
voskova, smole i organskih kiselina.
Upotreba: deluje kao diuretik, zatim kao iritans
i rubefacijens.
 Aromatine droge antiseptici
Salviae folium- list alfije
Salvia officinalis L.,
Biljka: viegodinji, zeljasti bun. Stabljika
uspravna, visine do 70cm. Listovi na lisnim Lamiaceae
drkama, naspramni, sa izraenom mreastom
nervaturom. Iz pazuha listova polaze kratki,
sterilni izdanci. Cvetovi ljubiaste krunice,
sakupleni u dihazijume. Plod je merikarp.
Stanite: raste na krenjaku.
Nalazite: kod nas se kao samonikla javlja u
Sievakoj klisuri, inae se plantano gaji.
Koristi se: osueni list (Salviae folium).
Berba i sastojci: listovi se beru kada su potpuno
razvijeni, pre ili tokom cvetanja biljke. Sadre
1.5-2.5% etarskog ulja. Najvanije komponente
ulja su tujon, cineol i kamfor. Pored toga sadri i
heterozidne flavonoide, rozmarinsku kiselinu i
tanine.
Upotreba: deluje antimikrobno, spazmolitiki i kao
adsrigens. Smanjuje nastanak i luenje znoja i
pluvake. A poseduje i antioksidativno delovanje.
 Aromatine droge rubefacijensi
Lavandulae flos- cvet lavande
Lavandula angustifolia Mill.,
Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika Lamiaceae
etvorougaona, visine 20-60cm. Listovi naspramni,
linearni, prekriveni mehanikim dlakama. Cvetovi
sakupleni u dihazijume. Plod je merikarp.
Stanite: raste na kamenitom krenjakom
zemljitu.
Nalazite: za dobijanje droge plantano se gaji.
Koristi se: osueni nepotpuno razvijeni cvetovi
(Lavandulae flos).
Berba i sastojci: kada je biljka u punom cvetu,
odsecaju se vrni delovi izdanka, sue se, a zatim
odvejaju cvetovi. Cvetovi sadre 1.5-3% etarskog
ulja. Najvaniji sastojci su linalol, linalilacetat,
limonen, cineol, kamfor. Tanina ima do 10%.
Upotreba: deluje sedativno, kod poremeaja
raspoloenja, zamora i nesanice, kao i za smanjenje
gasova i nadutosti u stomaku.
 Aromatine droge rubefacijensi
Rosmarini folium- list ruzmarina
Rosmarinus officinalis L.,
Biljka: viegodinji zimzeleni buni. Listovi Lamiaceae
naspramni, na kratkim drkama, koasti. Po 5-10
cvetova sakupljeno u cimozne cvasti. Plod je
merikarp.
Nalazite: za dobijanje droge plantano se gaji.
Koristi se: osueni list (Rosmarini folium).
Berba i sastojci: listovi se sakupljaju u fazi
cvetanja biljke. Sadre oko 2% etarskog ulja.
Osnovne komponente su cineol, pinen, kamfor i
borneol. Izolovana je i depsidna ruzmarinska
kiselina. Sadri i flavonoidne heterozide i
tanine.
Upotreba: deluje iritantno i poboljava
prokrvljenost koe. Deluje i spazmolitiki, tako
to oputa spazam glatke muskulature une
kese i zida creva. Koristi se kao holagog, a
veliku primenu ima u prehrambenoj,
kozmetikoj i parfimerijskoj industriji.