Kemija Zadaci

P R I R U N I K
STEHIOMETRIJSKO RAUNANJE I PITANJA SA ODGOVORIMA IZ KEMIJE
Njemaki kemiar J.B.Richter je 1794.g. ustanovio da kiseline i baze meusobno reagiraju

samo u odreenim koliinama. Richter je uveo ime stehiometrija, a to je naziv za onaj dio kemije,
koji pronalazi kemijske formule i opisuje ih kemijskim jednadbama.
Prije poetka vjebanja stehiometrijskim raunanjem osnovno o mjerenju i mjernim jedinicama.
to je mjerenje?
To je spoznaja u kojem se eksperimentom usporeuje neka veliina s njezinom vrijednou
uzetom za jedinicu. Svaka fizika veliina odreena je produktom mjernog broja i mjerne
jedinice.
Meunarodni sustav mjernih jedinica dopunjen 1971.g. SI (Le Systeme International d Unites).
Ossnovne vizike i ivedene veliine po SI jedinici su:
- duljina (osnovni naziv ) metar (SI jedinica simbol) m
- masa kilogram kg
- vrijeme sekunda s
- elektrina struja amper A
- termodinamika temperatura kelvin K
- koliina tvari mol (n) mol
- intenzitet svjetlosti kandela cd
- sila newton N ( kgm-2 = Jm-1)
- tlak pascal Pa (kgm-1s-2= Nm-2)
1 bahr 105 Pa
1 mm Hg 133,322 Pa
1 atm 1,01325 x 105Pa
- energija joule J (kgm2s-2)
- elektrini naboj coulomb C (As)
- razlika elektrinog potencijala volt V (kgm2s-3A-1 = JA-1s-1)
- elektrini otpor ohm omega
- elektrika provodljivost siemens S
- gustoa masa / volumen
- koncentracija otopina mol m-3
1.1. RELATIVNA ATOMSKA MASA

Ar je broj koji kae koliko puta je prosjena masa nekog atoma vea od atomske jedinice
mase i iznosi : u = 1,66 x 10 -27kg
1.2. RELATIVNA MOLEKULSKA MASA
Mr je broj koji kae koliko je puta masa nekog spoja vea od atomske jedinice mase, dobije se
zbrajanjem atomskih masa atoma elemenata koji ine molekulu tog spoja..
Primjer: izraunati relativnu molekulsku masu (Mr) fosforne kiseline (H3PO4)?
Rjeenje: iz formule H3PO4 vidimo da ima 3 x Ar(H) = 3,024
1 x Ar(P) = 30,97
4 x Ar(O) = 64.00

Mr(H3PO4) = 97,99
-2-
1.3. MOL - KOLIINA TVARI

Simbol n , to je ona koliina tvari definirane kemijske formule, koja sadri isto toliko jedinki
koliko ima atoma u tono 0,012 kg izotopa ugljika 12C
Tona mjerenja pokazuju da o 0,012 kg izotopa ugljika 12C ima 6,022 x 10 23 atoma ugljika.
Mol je tako jedinica za koliinu tvari (molekula, atoma, iona, elektrona). Broj molekula
definirane kemijske formule po molu tvari naziva se Avogadrova konstanta:
L = NA = Avogadrova konstanta = broj molekula / koliinu tvari = N / n = 6,022 x 10 23mol-1
Primjer 1: Koliko treba odvagati olova za 1 mol olova (Pb)?
Iz tablice PSE doznajemo da treba odvagati 207,2 g olova za 1 mol olova.
Primjer 2: Koliko je mola cinka (Zn) u 2 kg cinka?
Iz tablice PSE doznajemo da 1 mol cinka ima masu od 65,39 pa izlazi:
n(Zn) = m(Zn) / M(Zn) = 2000 / 65,39 = 30,58 mola cinka
Primjer 3. Koliko je grama kisika (O2) u 12 molova kisika?

Iz tablice PSE doznajemo da je Ar(O) = 16,00 x 2 = 32,00, odakle proistie:
m(O2) = M x n = 32,00 x 12 = 384 g kisika ima u 12 molova kisika.
Primjer 4: Izraunaj prosjenu masu 2 atoma vodika?

Prosjenu masu 2 atoma vodika doznat e mo tako da molarnu masu vodika
podijelimo s Avogadrovom konstantom (NA):
m(H) = M(H) / NA = 2,016 / 6,022 = 3,35 x 10 -24g
1.4. KEMIJSKA FORMULA

Kemijskom formulom oznaavamo odreenu vrstu tvari.
Primjer 5. Izraunaj % bakra (Cu) u modroj galici (CuSO4 x 5 H2O)?
Prvo e mo nai Mr za modru galicu: 1 x Ar(Cu) = 63,55
1 x Ar(S) = 32,07
4 x Ar(O) = 64,00
10 x Ar(H) = 10,08
5 x Ar(O) = 80,00

Mr(CuSO4 x 5 H2O = 249,70
% (Cu) = M(Cu) / M (CuSO4 x 5H2O) = 63,55 / 249,70 = 0,2545 ili 25,45 %
Analogno moemo izraunati i udjele ostalih komponenti u modroj galici.

-3-
1.4. ZADACI
1.4.1. Koliko treba odvagati bakra (Cu) za 2 mola bakra?
1.4.2. Koliko treba odvagati srebra (Ag) za 3 mola srebra?
1.4.3. Koliko treba odvagati eljeza /Fe) za 1,5 molova eljeza?
1.4.4. Koliko treba odvagati sumpora (S) za 2,5 mola sumpora ?
1.4.5. Koliko treba odvagati ive (Hg) za 2 mola ive?
1.4.6.Koliko treba odvagati nikla (Ni) za 1,5 mola nikla?
1.4.7. Koliko treba odvagati olova za 0,5 mola olova?
1.4.8. Koliko treba odvagati platine (Pt) za 1,5 molova platine?
1.4.9. Koliko treba odvagati kositra (Sn) za 2,5 mola kositra?
1.4.10. Koliko treba odvagati antimona (Sb) za 2 mola antimona?
1.4.11. Odvagali smo 10 g aluminija (Al). Koliko je to mola aluminija?
1.4.12. Odvagali smo 15 g antimona (Sb). Koliko je to molova antimona?
1.4.13. Odvagali smo 12 g kroma (Cr). Koliko je to molova kroma?
1.4.14. Odvagali smo 18 g silicija (Si). Koliko je to molova silicija?
1.4.15. Odvagali smo 15 g bora (B). Koliko je to molova bora?
1.4.16. Koliko molova berilija (Be) sadri odvaga od 5 g berilija?
1.4.17. Koliko mola ugljika (C) sadri odvaga od 12 g ugljika?
1.4.18. Koliko mola magnezija (Mg) sadri odvaga od 35 g magnezija?
1.4.19. Koliko mola kakmija (Cd) sadri odvaga od 100 g kadmija?
1.4.20. Kolikoi mola volframa (W) sadri odvaga od 200 g volframa?

-4-
1.4.21. Koliko je mola srebrenog klorida (AgCl) u 200 g srebroklorida?
1.4.22. Koliko je mola sumporne kiseline (H2SO4) u 200 g sumporne kiseline?
1.4.23. Koliko grama srebro-klorida (AgCl) treba odvagati, ako nam je za reakciju potrebno
0,2 mola srebrenog klorida?
1.4.24. Koliko grama natrijevog hidroksida (NaOH) treba za neutralizaciju 100 g solne kiseline
(HCl)? NaOH + HCl => NaCl + H2O
1.4.25..Koliko je mola u 200 g kalijevog sulfata (K2SO4)?
1.4.26. .Koliko molova ima u 1 kg vode?
1.4.27. Koliko se kg istog olova moe dobiti iz 500 kg olovo (II)oksida? (PbO)
1.4.28.Koliko se kg istog kroma (Cr) moe dobiti iz 2000 kg kromita (Cr2O3)?
1.4.29.Izraunaj prosjenu masu atoma helija (He)?
1.4.30. Izraunaj prosjenu masu atoma litija (Li)?
1.4.31. Izraunaj prosjenu masu atoma fosfora (P)?
1.4.32. Izraunaj prosjenu masu atoma platine (Pt)?
1.4.33. Izraunaj prosjenu masu atoma ive (Hg)?
1.4.34. Koliko atoma ima u 10 mg vodika?
1.4.35. Koliko atoma ima u 1 mg kalcija (Ca)?
1.4.36. Koliko atoma ima u 1 mg tantala ((Ta)?
1.4.37. Koliko atoma ima u 1 mg urana (U)?
1.4.38. Kolika je masa molekule polimera (C1200H2000O1000 ?
1.4.39. Koliko grama kroma (Cr) ima u 500 g kalijevog bikromata (K2CrO4?
1.4.40. Koliko % aluminija (Al) sadri u spinelu (MgAl2O4?

-5-
RJEENJE 1.4. ZADATAKA
1.4.1. 127,1 g
1.4.2. 323,7 g
1.4.3. 83,775 g
1.4.4. 80,175 g
1.4.5. 401,2 g
1.4.6. 88,035 g
1.4.7. 103,6 g
1.4.8. 292,65 g
1.4.9. 296,71 g
1.4.10. 243,6 g
1.4 11. 0,37 mola
1.4.12. 0,123 mola
1.4.13. 0,23 mola
1.4.14. 0,64 mola
1.4.15. 1,388 mola
1.4.16. 0,55 mola
1.4.17. 0,999 mola
1.4.18. 1,44 mola
1.4.19. 0,89 mola
1.4.20. 1,088 mola
1.4.21. 1,395 mola
1.4.22. 2,03 mola
1.4.23. 28,67 g
1.4.24. 109,7 g
1.4.25. 1,14 mola
1.4.26. 55,55 molova
1.4. 27. 464 kg
1.4.28. 1368,4 kg
1.4.29. 6,65 x 10 -24
1.4.30. 1,15 x 10 -23
1.4.31. 5,14 x 10 -23
1.4.32. 3,24 x 10 -22
1.4.33. 3,33 x 10 -22
1.4.34. 5.97 x 10 21
1.4.35. 1,5 x 1019
1.4.36. 3,33 x 1018
1.4.37. 2,53 x 1018
1.4.38. 5,388 x 10 -20g
1.4.39. 0,176 g Cr
1.4.40. 37,9 % Al
-6-
1.5. KEMIJSKI EKVIVALENTI
Atomi razliitih elemenata meusobno se spajaju u tono odreenim omjerima, dajui produkte.
To izraavamo formulom pa kaemo da je jedan atom nekog elementa ekvivalentan s nekim
drugim odreenim brojem atoma drugog elementa u s tom spoju. To izraavamo jednadbama
kemijskih reakcija. Tako pokazujemo koliko molekula neke tvari ulazi u kemijsku reakciju i
koliko molekula novih tvari nastaje kemijskom reakcijom
Primjer 6:Koliko kalcijevog klorida (CaCL2) i kalijevog fosfata (K3PO4) treba uzeti, da bi de
dobilo 100 g kalcijevog fosfata (Ca3(PO4)2 ?
Broj atoma na lijevoj strani jednadbe, mora odgovarati broj atoma na desnoj strani
jednadbe. Vidimo da kalcijev fosfat sadri 3 Ca++ na 2 PO43- skupine. Tako moramo
za reakciju uzeti 3 molekule kalcijevog klorida i 2 molekule kalijevog fosfata. Tako bi
jednadba izgledala: 3 CaC2 + 2 K3PO4 => Ca3(PO4)2 + 6 KCl tako:
n(Ca3(PO4)2 ) = m / M = 100 / 310,18 = 0,322 mol.
za dobivanje 0,322 mola kalcijevog fosfata potrebno je 3 x 0,322 mola CaCl2 i
2 x 0,322 mola K3PO4, pa slijedi:
m(CaCl2 = n x M = 0,966 mol x 110,99 gmol-1 = 107,22 g
m(K3PO4) = 0,644 mol x 212,27 gmol-1 = 136,70 g
Tako za dobijanje 100 g kalcijevog fosfata, potrebno je 107,22 g CaCl2 i 136,7gK3PO4.
Primjer 7: Koliko grama fosforne kiseline (H3PO4) i kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2) treba uzeti
da bi priredili 100 g kalcijevog fosfata (Ca3(PO4)2?
Fosforna kiselina daje 3 H+ione, a kalcijev hidroksid 2 OH- ione. Tako neutralizacija
ide jednadbom: 2H3PO4 + 3 Ca(OH)2 => Ca3(PO4)2 + 6 H2O
Tako vidimo da za dobivanje 1 mola kalcijevog fosfata, potrebno uzeti 2 mola H3PO4
i 3 mola kalcijevog hidroksida.. Izraunati molarne mase:
M(H3PO4) = 98,00, M(Ca(OH)2) = 74,09, M(Ca3(PO4)2 = 310,18 Kako reakcijom
trebabo dobiti 100 g kalcijevog fosfata, izrazimo tu koliinu kalc.fosfata u
molovima:
n(Ca3(PO4)2) = m / M = 100 / 310,15 = 0,322 mola
zakljuujemo da za dobivanje 0,322 mola kalcijevog fosfata, potrebno 2 x 0,322
mola fosforne kiseline i 3 x 0,322 mola kalcijevog hidroksida. Tako dobivamo
m(H3PO4) = n x M = 0,644 mol x 98,00 = 63,112 g
m(Ca(OH)2) = 0,966 mol x 74,09 = 71, 57 g
Tako za dobivanje 100 g kalcijevog fosfata potrebno 63,112 g fosforne kiseline
(H3PO4) i 71,57 g kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2).
-7-
Primjer 8: Koliko je potrebno natrijevog sulfata, da se iz otopine koja sadri 100 g olovo (II)
nitrata, svo olovo (Pb) istaloi kao olovo(II)sulfat?
Pb(NO3)2 + Na2SO4 => PbSO4 + 2 NaNO3
Iz jednadbe je vidljivo da 1 mol Pb(NO3)2 reagira sa 1 molom Na2SO4 dajui
1 mol olovnog sulfata. Molekularna masa olovo(II)nitrata = 331,21 gmol-1 pa:
n(Pb(NO3)2 = m / M = 100 g / 331,21 gmol-1 = 0,3019 mol
molekularna masa M( Na2SO4) = 142,04 gmol-1 a koliina od 0,3019 mola ima
masu: m(Na2SO4) = n x M = 0,3019 x 142,04 = 42,88 g
tako iz otopine olovo(II) nitrata da bi se svo olovo (Pb) istaloilo kao olovo(II)
sulfat potrebno je 42,88 g natrijevog sulfata (Na2SO4):
1.5. ZADACI
1.5.1. Koliko se grama solne kiseline (HCl) neutralizira sa 100 g natrijevog hidroksioda (NaOH)?
1.5.2. Koliko grama sumporne kiseline (H2SO4) se neutralizira sa 100 g (NaOH)?
1.5.3. Koliko grama sumporne kiseline se neutralizira sa 100 g kalijevog hidroksida (KOH)?
1.5.4. Koliko se grama luine (alkalije-baze)kalijevog hidroksida (KOH) neutralizira sa 3 mola

duine kiseline (HNO3)?
1.5.5. Koliko se grama baze (NaOH) neutralizira sa 2 mola duine kiseline (HNO3)?
1.5.6. Koliko se grama baze (Fe(OH)3) neutralizira sa juednim molom duine kiseline (HNO3)?
1.5.7. Koliko se grama soli kalijevklorid (KCl) treba odvagati da bi smo uzeli 2 mola te soli?
1.5.8. Koliko grama soli (1/2FeSO4 x 7 H2O) treba odvagati da bi uzeli 3 mola te soli?
1.5.9. Koliko grama soli (1/2CaC2O4) treba uzeti da bi imali 2 mola te soli?
1.5.10. Koliko grama soli 1/6Ca3(C6H5O7)2 x 4 H2O treba odvagati da bi uzeli 2 mola te soli?
1.5.11. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) neutralizira se sa 200 g barijevog
oksida (Ba(OH)2)?
1.5.12. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) neutralizira se sa 150 g aluminijevog
hidroksida (Al(OH)3)?
-8-
1.5.13. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) reagira sa 200 g kalijevoghidroksida
(KOH)?
1.5.14. Odredi koliko mola sumporne kiseline (H2SO4) reagira sa 200 g natr4ijevoim karbo-
natom (Na2CO3- sodom)?
1.5.15. Koliko se cinkovog oksida (ZnO) moe bdobiti iz 2000 kg sfalerita ( ZnS)?
Reakcija ide 2 ZnS + 3 O2 => 2 ZnO + 2 SO2
1.5.16. Koliko se sumpordiopksida (SO2) moe dobiti iz 2ooo kg sfalerita (ZnS)?
1.5.17. Koliko e biti grama natrijevog sulfata (Na2SO4 iz 100 g sumporne kiseline (H2SO4)?
1.5.18. Koliko trebamo odvagati kalcijevoghidroksida (gaeno vapno - Ca(OH)2) da priredimo

100 g kalcijevog susfata (CaSO4)?
Reakcija ide: Ca(OH)2 + H2SO4 => CaSO4 + 2 H2O
1.5.19. Koliko trebamo molova sumporne kiseline (H2SO4) da bi priredili 100 g kalcijevog
sulfata (CaSO4)?
1.5.20. Koliko trebamo uzeti molova kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2-gaenog vapna) da bi

priredili 100 g kalcijevog sulfata (CaSO4)?
-9-
1.5.1 86,15 g NaOH

1.5.2. 124,03 g NaOH
1.5.3. 83,40 g KOH
1.5.4. 168,32 g KOH
1.5.5. 79, 96 g NaOH
1.5.6. 25,62 g Fe(OH)3g
1.5.7. 149,1 g KCl
1.5.8. 416,94 g
1.5.9. 64,05 g CaC2O4
1.5.10. 95,09 g
1.5.11. 1,167 mola
1.5 12. 2,14 mola
1.5.13. 1,78 mola
1.5.14. 1,88 mola
1.5.15. 1670 kg
1.5.16. 1315 kg
1.5.17. 144,83 g
1.5.18. 54,43 g
1.5.19. 0,73 mola
1.5.20. 0,73 mola
1.5. OKSIDOREDUKCIJA
Procesi u kojima se reaktanti oksiduju i reduciraju zovu se redukciono-oksidacioni procesi ili

redoks procesi. Oksidacijski broj (valencija) pokazuje u kojem oksidacionom stanju se nalazi
element u pojedinom spoju. Za odreivanje oksidacijskog broja trebamo uporabiti slijedea
naela:
- oksidacijski broj atoma ili elementarne tvari je ......................................................0
- oksidacijski broj vodika (H) u svim spojevioma, sem u hidridima je .....................+1
- oksidacijski broj vodika (H) u metalnim hidridima je...............................................-1
- oksidacijski broj kisika (O) u svim spojevima sem u peroksidima je ......................-2
- oksidacijski broj kisika (O) u peroksidima je ...........................................................-1
- oksidacijski broj alkalijskih metala (kovina- I skupina PSE) je ................................+1
- oksidacijski broj zemnoalkalijskih metala (II skupina PSE) je.................................+2
Ovo su samo neki naputci za odreivanje oksidacijskog stanja spoja.
- 10 -
1.6. ZADACI
1.6.1. Odredi, koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u manganovom monoksidu (MnO)?
1.6.2. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u manganovom dioksidu (MnO2)?
1.6.3. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u dimanganovom trioksidu (Mn2O3)?
1.6.4.. Odredi koiki je oksidacijski broj mangana u Mn2O7?
1.6.5. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u KMnO4?
1.6.6. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u K2MnO4?
1.6.7. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u Mn3O4?
1.6.8.Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u spoju HOCl?
1.6.9. Odredi oksidacijkski broj klora (Cl) u spoju HOCl2?
1.6.10. Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u HClO3?
1.6.11. Odredi oksidacijski broj klora (Cl) u spoju HClO4?
1.6.12. Odredi oksidacijski broj klora U spoju tetraklor ugljik (CCl4)?
1.6.13. odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumpordioksidu (SO2)?
1.6.14. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumportrioksidu (SO3)?
1.6.15. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumporastoj kiselini (H2SO3)?
1.6.16. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u sumpornoj kiselini (H2SO4)?
1.6.17. Odredi oksidacijski broj sumpora (S) u spoju H2S2O4?

- 11 -
1.6.1. + 2
1.6.2. + 4
1.6.3. + 2
1.6.4. + 7
1.6.5. + 7
1.6.6. + 6
1.6.7. + 2
1.6.8. + 1
1.6.9. + 3
1.6 10. + 5
1.6.11. + 6
1.6.12. - 1
1.6.13. - 3
1.6.14. + 6
1.6.15. + 4
1.6.16. + 6
1.6.17. + 3
1.6.18. + 5
1.6.19. + 6
1.6.20. + 6
- 12 -
1.7. KONCENTRACIJA OTOPINA
To je naziv za veliine, koje odreuju sastav neke smjese, koje mogu biti plinovite, tekue ili
krute. Tekue i krute smjese mogu biti homogene . Tako tekue homogene smjese zovemo
otopinama. Razlikujemo otopljenu tvar : plinovite, tekue i krute otopljene tvari otopljene u
otapalu. Otapalo takoer, moe biti smjesa. Za laboratorijski rad u uporabi su najee vodene
otopine. U vodi su topljive veine anorganskih kiselina i alkalija. Ipak sve tvari nisu topljive u
vodi, pa rabimo druga otapala (etanol, kloroform, petroleter, benzen i dr).Zato za rad u analitikoj
kemiji potrebno je poznavati koncentracije smjesa, odnosno otopina.
Primjer 8: Prirediti 200 cm3 natrijevog karbonata (Na2CO3-- sode) koncentracije 2 mol dm-3?
n(Na2CO3) = c x V = 2 x 0,20 => 0.4 mola
za pripremanje 0,2 l otopine sode koncentracije 2 mol dm-3 potrebno je odvagati
42,396 g Na2CO3. Poto se sva soda otopila nadopunimo do volumena od 200 ml.
Primjer 9.: Koja je koncentracija otopine, koja sadri 200 g natrijevog karbonata (sode- Na2CO3)
u 1 dm3 otopine?
n(Na2CO3) = m / M = 200 / 106 => 1,89
c(Na2CO3) = n / V = 1,89 / 1 => 1.89 mol dm-3
Primjer 10. Izraunaj maseni udio sode (Na2CO3) u otopini koncentracije c(Na2CO3) = 1 moldm-3
ako je gustoa = 1,098 g cm-3
w(Na2CO3) = 106 / 1098 = 0,0965 = 9,65 %
kaemo da je navedena otopina 9,65 %
1.7. ZADACI
1.7.1.. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine
masene koncentracije 20 dm-3?
1.7.2. Koliko treba odvagati natrijevog sulfata (Na2SO4) da se pripravi 0,25 dm3 otopine
masene koncentracije 40 g dm-3?
masene koncentracije 60g dm-1?
1.7.6. Koliko treba odvagati KMnO4, da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?
- 13 -
1.7.7. Koliko treba odvagati K2Cr2O7 da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?
1.7.8. Koliko treba odvagati KJO3 da se pripravi po 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?
1.7.9. Koliko treba odvagati Na2S2O3 da se pripravi 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?
1.7.10. Koliko treba odvagati Na2C2O4 da se pripravi 1 l otopine koncentracije 0,1 moldm3?
1.7.11. Koliko treba odvagati FeSO4x7H2O da se pripravi 1 l otopine konc. 0,1 moldm3?
1.7.12. Izraunaj koliinski udio pojedinog elementa u spoju kuhinjske soli (NaCl)?
1.7.13. Izraunaj koliinski udio pojedinog elementa u fosfornoj kiselini (H3PO4)?
1.7.14. Izraunaj koliinski udio elemenata u Fe3C?
1.7.15. Koliki je % udio natrija (Na) u natrijevom sulfatu (Na2SO4)?
1.7.16. Koliki je % udio vode u modroj galici (CuSO4 x 5 H2O)?
1.7.17. Koliki je % udio duika (N) u duinoj kiselini (HNO3)?
1.7.18. Koliki je % udio natrija (Na) u kuhinjskoj soli (NaCl)?
1.7.19. Koliki je % udio kisika u vodi?
1.7.20. Koliki je % udio duika (N) u amonijaku (NH3)?

- 14 -
1.7.1. 5 otopiti u vodi i nadopuniti vodom do 250 cm3.

1.7.3. 15 otopiti u vodi i nadopuniti do 250cm3.
1.7.5. 37,5
1.7.6. 15,804 g
1.7.7. 29,419 g
1.7.8. 21,40 g
1.7.9. 15,812 g
1.7.10. 13,40 g
1.7.11. 27,80
1.7.12. 39,33 % Na i 60,66 % Cl
1.7.13. 31,60 % P
1.7.14. 93,31 % Fe
1.7.15. 32,36 %
1.7.16. 36,06 %
1.7.17. 82.24%
1.7.18. 39.33%
1.7.19. 88.79 %
1.7.20. 82,22 %
- 15 -
1.8. PLINSKI ZAKONI U KEMIJI
To su ustvari nekoliko zakona:

- Boyle-Mariottov zakon koji glasi:
p x V = constanta
- Gay-Lussacov zakoni:
pV /T = p1V1 / T1
- Avogadrov zakon:
pV = nRT
gdje je R = p0'V0 / T0 = 101325 x 22, 412 / 273,15 = 8,314 JK-1mol-1
Primjer11:Koliko molekula sadri 1 mm3 plina pri normalnim uvjetima?
N = NA x V / Vm = 6.023 x 10 23 x 1 / 22,4 = 2,69 x 1016
1.8. ZADACI
1.8.1. Koliki volumen zauzima 20 g vodika pri normalnim uvjetima, pri 180C i 100 kPa'
1.8.2. Koliki volumen pri normalnim uvjetima zauzima 1 gram plina vodika?
1.8.3. Koliki volumen zauzima pri normalnim uvjetima 1 g kisika?
1.8.4. Koliki volumen zauzima 1 g duika (N)'
1.8.5. Koliki volumen zauzima 1 g ugljinog monoksida (CO)?
1.8.6. Koliki je volumen 100 g duika pri 170C i 105 kPa'
1.8.7. elina boca sadri 30 dm3kisika, 150 bahra pri 200C. Izraunaj masu kisika u boci?
1.8.8. Koliko mola sadri 1 dm3 bilo kojeg plina pri normalnim uvjetima?
1.8.9. Koliko molekula sadri 1 dm3 plina pri 200C i 100 kPa'
1.8.10. Koliko mola sadri 1010 molekula nekog plina?

- 16 -
1.8.11. Kolika je masa 1 molekule kisika?
1.8.12. Koliki volumen zauzima 1 kg zraka pri 200C i 0,95 bahra?
1.8.13. Izraunaj masu klora, koji se nalazi u elinoj boci volumena 0,2 l i temperaturi od
300C, a tlak je 0,8 bahra?
1.8.14. Volumen od 0,2 l klora pro 100000Pa ima masu od 0,2 g. Izraunaj koja je temperatura
klora (Cl)?
1.8.15. Koliki volumen zauzima 1 g istog kisika, ako se pri 300C i 1 bahrom ako se zasiti
vodenom parom?
1.8.16. Koliko mola kisika ima u 1 dm3 pri 270C i tlaku od 1 bahra?
1.8.17. Ko0liki volumen zauzima pare etanola pri 1000C i 100 kPa, ak je njihova masa 100 mg?
1.8.18. Koliki e volumen zauzeti 20 l duika pod tlakom od 0,5 bahra, ako bi kod iste tempera-
ture tlak povaao za 0,5 bahra?
1.8.19. 100 l plina kod 00C i 1 atm. Koliki e volumen zauzeti kod 400C i 1 atm?
1.8.20.Koliko tei 48 l plina kisika kod 370C i 705 mm Hg'
RJEENJE 1.8.ZADATAKA
1.8,1. 224,2 kod 18 0C
1.8.2. 11,2 dm3
1.8.3. 0.7 dm3
1.8.4. 0,8 dm3
1.8.5. 0,51 dm3
1.8.6. 82.05 dm3
1.8.7. 5908 g
1.8.8, 0,046 mol
1.8.9. 2,47 x 1022
1.8.10. 1,68 x 10-14
1.8.11. 5,31 x 10-23
1.8.12. 884 dm3
1.8.13. 0,451 g
1.8 14. 854 K (5810C)
1.8.15. 0,822 dm3
1.8.16. 8,4 mola
1.8.17. 67,4 cm3
1.8.18. 1 l
1.8.19. 114,6 l
1.8.20. 43,6 l
- 17 -
1.9. ELEKTROKEMIJSKI PROCESI
To su procesi pri kojima se kemijska energija pretvara u elektrinu, ili elektrina energija
uzrokuje kemijsku reakciju, gdje se u obje reakcije vri prijenos elektrona tj. vri se redokls
proces.
Faradayevi zakoni elektrolize:
- koliina tvari, koja se pri elektrolizi izlui na elektrodama, proporcionalna je koliini
elektrine energije, koja je prola kroz elektrolit. (I Faradayev zakon elektrolize)
- jednake koliine elektrine struje izluuju razliite tvari u omjeru equivalentnih masa (to
je II Faradayev zakon elektrolize).
Primjer 12: Koliko vremena treba tei struja od 2 A kroz otopinu bakarnog sulfata (CuII) da bi se
na katodi izluilo 0,11 g bakra (Cu)?
Q = n(e-) F = m (Cu) x F / M(Cu) x z gdje je:
Q - koliina struje = I x t
F - Faradayeva konstanmta = 96500 kulona
m - masa bakra (Cu)
M - molekulska masa bakra (Cu)
z - broj izmjenjenih elektrona u redoks procesu
t - vrijeme
tako nastavljamo : 0,11 x 96500 / 31,77 = 334 / 2 = 167 sec
Primjer 13: Kolika je masa kositra, ako je struja bila od 3 A , 1 h i izlui se 6,64 g kositra (Sn)?
Q = n F = m (Sn) x F / M (Sn) x 2 = M(1/2Sn) = m (Sn) x F /G =
= 6,64 x 96500 / 3 x 3600 = 59,34 g mol-1
- 18 -
ZADACI 1.9.
1.9.1. Koliko treba vremena da se strujom od 3 A izlui 25 g aluminija (Al) (III) iz aluminijevog
sulfata (Al2(SO4)3)?
1.9.2. Koliko e se izluiti bakra (Cu II) iz bakarnog sulfata (CuSO4) ako je struja jakosti od 5 A i
vrijeme utroeno za elektrolizu od 800 sekundi?
- 18
1.9.3. Koliko treba da bude jaka struja, ako se izlui 80 g eljeza (Fe II)) iz ferrosulfata (FeSO4),
a elektroliza trajala800 sekundi?
1.9.4. Odredi masu bakra (Cu) izluenog elektrolizom iz otopine bakarnog (Cu II) sulfata (CuSO4
strujom od 3 A, a u vremenu od 1230 sekundi?
1.9.5. Izraunaj relativnu molekulsku masu cinka (Zn) ako je u elektrolizi struja jaka od 5 A, a
duina elektrolize 30 minuta. Izluilo se 3,048 g cinka (Zn)?
1.9.6. Koliko dugo treba provoditi elektrolizu, pri jakosti struje od 1 A, da bi se izluilo
1 g kroma (Cr), ako je krom (Cr II)?
1.9.7. Koliko je potrebno provoditi elektrolizu strujom jakosti od 3 A, da bi se razloilo 18 vode?
1.9.8. Koliko se srebra (Ag) izlui na katodi, ako kroz srebreni nitrat (AgNO3) prolazi struja od
2 A u duini od 20 minuta? Srebro je (Ag I).
1.9.9. Koliko e se eljeza (Fe) izluiti iz otopine feri klorida (FeCl3), ako prolazi struja od 5 A
u duini od 3 sata?
1.9.10. Koliko se oslobodi vodika (H) pri normalnim uvjetima, kroz otopinu sumporne kiseline
(H2SO4) prolazi struja od 3 A u duini od 1 sata?
1.9.11. Koliko dugo mora prolaziti struja od 4 A, kroz otopinu bakarnog sulfata (CuSO4), da bi se
izluilo 15 g bakra (Cu). Bakar je (Cu II).
1.9.12. Koliko treba biti jaka struja kroz otopinu niklovog sulfata (NiSO4), ako nakon 150 minuta
se izlui 27,4 g nikla (Ni). Nikl je (Ni II).
1.9.13. Zato je neugodno kad se jede okolada, zubnom protezom na kojoj je plomba, koja
sadri srebro (Ag), ako se zagrize u komadi aluminijumske folije iz omota okolade?
1.9.14. Poredaj po rastuoj korozivnoj otpornosti : Zn, Fe, Ag, Cd, Cu.?
1.9.15. Hoe li biti jae korozivno djelovanje lanka Zn-Cu ili lanka Zn-Fe?
- 19 -
1.9.16. Rabei standardne redukcijske potencijale iz tablice izraunaj standardni potencijal

jedne elije olova (Pb) iz olovnog akumulatora?
1.9.17. Ako hoemo puniti olovni (Pb) akumulator ispravljaem, kako treba spojiti polove
ispravljaa na polove akumulatora?
1.9.18. Kako bi smo mogli ispitati, je li akumulator toliko prazan, da bi ga trebalo dopuniti?
1.9.19. to se moe dogoditi s akumulatorom, ako se akumulator toliko isprazni, jer je cijeli
period zime automobil bio na parkiralitu van upotrebe?
1.9.20. to valja uiniti, ako se automobil ne vozi due vrijeme?
RJEENJA 1.9.
1.9.1. 8,28 h
1.9.2. 2,63 g
1.9.3. 172,78 A
1.9.4. 1,21 g
1.9.5. 65,36 g / mol

1.9.6. 1,54 h
1.9.7. 35,7 h
1.9.8. 2,68 g
1.9.9. 10,4 g
1.9.10. 0,11
1.9.11. 3 h i 1o min
1.9.12. 10 A
1.9.13. Zato to nastaje galvanski lanak i pri protjecanju struje osjeaj je neugodan
1.9.14. Zn. Fe, Cd, Cu, Ag
1.9.15. Zn - Cu jer je razlika potencijala veaq
1.9.16. E standardni elektrodni potencijal = 1,805 V
1.9.17. Treba spojiti pozitivan (+) pol ispravljaa sa pozitivnim polom (+) akumulatora
i negativni (-) pol ispravljaa sa negativnim (-) polom akumulatora.
1.9.18. Uz potporu aerometra za odreivanje gustoe sumporne kiseline (H2SO4) u akumulatoru
ili mjerenjem napona akumulatora.
1.9.19. Doi e do sulfatizacije.
1.9.20. Treba ga katkad dopuniti ispravljaem.
- 20 -
1.10 ANGLOAMERIKE JEDINICE PRERAUNATE u SI - JEDINICE
Jedinica za duinu:
- yard (yd) ........................................................................... 9,144 x 10-1 m
- foot (ft) ................................................................................ 3,048 x 10-1 m
- inch (in) ............................................................................... 2,540 x 10-2 m
- mile (ml) ...............................................................................1,609 x 10 3 m
Jedinice za povrinu:
- square yard (sq.yd.) ............................................................. 8,361 x 10-1 m2
- square foot ( sq.ft.) ................................................................9,290 x 10-2 m2
- square inch (sq.in.) ................................................................6,452 x 10-4m2
Jedinice za volumen:
- cubic yard (cu.yd.) .................................................................7,646 x 10 -1 m3
- cubic foot (cu.ft.) ...................................................................2,832 x 10 -2 m3
- cubic inch (cu.in.) ..................................................................1,639 x 10 -5 m3
Jedinice za tlak:
- ton force per square foot (t/sq.ft.) ..........................................1.045 bar
- pound force per square inch (Lb/sq.in) ..................................6716 Pa
- pound force per square foot (Lb/sq.ft.) .................................. 46,63 Pa
Jedinice za masu :
- pound (lb)..................................................................................4,54 x 10 -1kg
- ounce (oz) ..................................................................................2,84 x 10-2 kg
1.11. IMENA,SIMBOLI,ATOMSKI BROJEVI, ATOMSKE MASE ELEMENATA
- aluminij (Al) 13 26,98 - jod (J) 53 126,9 - radij (Ra) 88 226,0

- antimon (Sb) 51 121,8 - kadmij (Cd) 48 112,4 - radon (Rn) 86 222,0
- argon (Ar) 18 39,95 - kalcij (Ca) 20 40,08 - rubidij (Rb) 37 85,47
- arsen (As) 33 74,92 - kalij (K) 19 39,1 - silicij (Si) 14 28,09
- astat (At) 85 210,0 - kisik (O) 8 16,0 - skandij (Sc) 21 44,96
- bakar (Cu) 29 63,55 - lor (Cl) 17 35,45 - srebro (Ag) 47 107,9
- barij (Ba) 56 137,3 - kobalt (Co) 27 58,93 - sumpor (S) 16 32,07
-berilij (Be) 4 9,01 - kositar (Sn) 50 118,93 - talij (Tl) 81 204,4
- bizmut (Bi) 83 209,0 - krom (Sn) 24 52,0 - tantal (Ta) 73 180,9
- bor (B) 5 10.8 - litij (Li) 3 6,9 - tehnicij (Tc) 43 97,0
- brom (Br) 35 79,9 - magnezij (Mg) 12 24,31 - telur (Te) 52 127,6
- cink (Zn) 30 65,4 - mangan (Mn) 25 54,94 - titan (Ti) 22 47,88
- duik (N) 7 14,01 - molibden (Mo) 42 95,94 - ugljik (C) 6 12,01
- fluor (F) 9 19,00 - natrij (Na) 11 22,99 - uran (U) 92 238,0
- fosfor (P) 15 30,97 - neon (Ne) 10 20,18 - vanadij (V) 23 50,94
- galij (Ga) 31 69,72 - nikal (Ni) 28 58,69 - vodik (H) 1 1,008
- germanij (Ge) 32 72,61 - olovo (Pb) 82 207,2 - volfram (W) 74 183,8
- helij (He) 2 4,0 - paladij (Pd) 46 106,4 - zlato (Au) 79 197,0
- indij (In) 49 114,8 - platina (Pt) 78 195,1 - eljezo (Fe) 26 55,85
- iridij (Ir) 77 192,2 - polonij (Po) 84 209,0 -iva (Hg) 80 200,6
- 21 -
1.12 NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEBAMA (I) Sikirica-Korpar-olig
TVARI, KEMIJSKE PROMJENE, KEMIJSKI ELEMENTI
1.12.1. Navedi po dva primjera smjesa u kojima se tvari nalaze u agregatnim stanjima:
a) kruto - kruto, b) kruto-tekuina, c) kruto-plinovito, d) tekue-tekue, e)tekue-plinovito
1.12.2. Odvoji one smjese koje pripadaju pravim otopinama: tinta, mlijeko, vodena para, aj, dim,
magla, pivo.
1.12.3. Prema rastuem vrelitu poredati: voda, eljezo, zrak, ulje, etanol.
1.12.4. Pri kojim uvjetima je vrelite iste vode nie od 1000C?
1.12.5. Zbog ega je ledite morske vode nie od O0C, a vrelite morske vode vie od 1000C?
1.12.6. Ako kuhate grah u otvorenom loncu, hoe li se prije skuhati u Zagrebu ili na Sljemenu?
1.12.7. Odredi od dvije ae (bistra tekuina i ista voda) u kojoj je ista voda?*
1.12.8. Obrazloi zato tekuine nemaju stalan oblik?
1.12.9. Zato se plinovi mijeaji (meusobno) dok se veina tekuina ne mijea?
1.12.10. Zato se temperatura ne mijenja tijekom taljenja krutine i kljuanja tekuine?
1.12.11.to je to sublimacija?
1.12.12. Kaqko bi dokazao da gorenjem rasvjetnog plina, nastaje kao produkt i voda?
1.12.13. Objasni pojmove: a)fizikalna promjena, b) kemijska promjena, c) egzotremna

promjena, d) endotermna promjena
1.12.14. Obrazloi: a) zato eter lako isparava i zato kuhinjska sol (NaCl) nema mirisa
1.12.15. Napii reakciju amonijaka (NH3) sa klorovodikom (HCl)?
1.12.16. Navedi simbole ovih elemenata: a)fluor, b)eljezo, c) francij, d) ugljik, e)bakar
1.12.17. Kako je polonij dobio ime?
1.12.18. to oznaava znak Br2, a to 2 Br?
1.12.19. Izraunaj molarnu masu saharoze (obini eer) (C12H22O11)?

- 22 -
1.12.20.Svaka molekula hemoglobina u krvi (Mr=68000) sadri 4 atoma eljeza (Fe). Koliki
je maseni udio eljeza (Fe) u hemoglobinu?
RJEENJA I ODGOVORI PITANJA 1.12.
1.12.1. a) granit,beton, b) mulj,uljana boja, c) lava,dim, d) majoneza,mlijeko, e) pjena

na pivu, magla.
1.12.2. Prave otopine: tinta, pivo, aj, vodena para, a suspenzije: dim, magla, dok je
emulzija: mlijeko.
1.12.3. Zrak, etanol, voda, ulja, eljezo.
1.12.4. Pri tlaku manjem od 101 kPa.
1.12.5. zbog toga, to je tlak para istog otapala otopine manji, pa je vrelite morske
vode vie od 1000C. Morska voda se zaledi na temperaturi nioj od 00C, jer su
tlakovi para leda i otopine izjednaeni pri nioj temperaturi.
1.12.6. Grah e se prije skuhati pri vioj temperaturi. Kako voda u Zagrebu zakipi na vioj
temperaturi nego na Sljemenu, grah e se prije skuhati u Zagrebu.
1.12.7. Upariti do suha. Gdje nema nikakvog ostatka je ista voda.
1.12.8, Slabe privlane sile meu esticama ne mogu odrati stalan oblik tekuine.
1.12.9.estice plina daleko su jedna od druge, sa vrlo malim privlanim silama, privlane
estice ulja drugaije su nego estice vode, a meu esticama vode djeluju jake
elektrostatske sile, a meu esticama ulja slabe el.statske sile, tako sustav ulje-voda
ima niu energiju, kad su razdvojene.Etanol i voda mijeaju se u svakom omjeru.
1.12.10. Za prijelaz iz krutine ili tekuine u paru, potrebna je toplina taljenja(isparavanja).
1.12.11.Neposredni prijelaz iz krutine u plin bez prethodnog taljenja, (bez tekuine).
1.12.13. a)Pri fizikalnoj promjeni mijenja se oblik, poloaj, temperatura ili agregacijsko stanje
tvari, ali njen kemijski sastav ostaje nepromjenjen, to znai da prije i nakon fizikalne
promjene imamo iste tvari. b) pri kemijskoj promjeni nastaju nove tvari, drugaijih
fizikalnih i kemijskih osobina. c) egzotermna je ona kemijska reakcija pri kojoj se
oslobaa toplina, reakcijska smjesa se ugrije. d) endotermna je ona reakcija pri kojoj se
toplina vee, odnosno reakcijska smjesa se ohladi.
1.12.14.a) slabe privlane sile meu esticama uzrokuju nisko vrelite etera, pa se estice ire
kroz zrak gibanjem b) privlane sile, meu esticama kuhinjske soli vrlo su jake, a jake
privlane sile onemoguavaju isparavanje kuhinjske soli pri sobnoj temperaturi.
1.12.15. NH3 + HCl => NH4Cl.
1.12.16. a) F, b) Fe, c) Fr, d)C, e) Cu.
1.12.17. U ast domovini Mariji Sklodowska curie Polonia-Poljska, jer je ona i otkrila taj
kemijski element sa suprugom Pierom Curiem.
1.12.18. Znak br2 oznaava molekulu broma, a znak 2 Br oznaava 2 atoma elementa broma.
1.12.19. M(C12H22O11) = 342,3 g/mol
1.12.20. 0,33 %.
- 23 -
1.13. NEKA PIANJA IZ KEMIJE S VJEBAMA ( Sikirica, Korpar,olig)
OSNOVE KEMIJSKOG RAUNA, ATOMI, ELEKTRONSKI OMOTA
1.13.1.Izraunaj masene udjele pojedinih elemenata u kalcijevom karbonatu (CaCO3)?
1.13.2. U ugljenu za loenje maseni udio sumpora (S) je 3,2 %. Kolika je masa i volumen
pri normalnim uvjetima plina sumpor dioksida (SO2), koji nastaje izgaranjem 1000 kg
ugljena?
1.13.3. Koliki je volumen pri normalnim uvjetima plina uglljinog dioksida (CO2) i kolika je
masa vode (H2O) koji nastaju izgaranjem 1 g saharoze (C12H22O11)?
1.13.4. Izraunaj prosjenu molarnu masu zraka, ako pretpostavimo da je w(O2) = 21%,
w(N2) = 78%, w((Ar) = 1%.
1.13.5. Koliko elektrona ima ion 7834Se2-?
1.13.6. Prirodna smjesa klora sastoji se od 75,57% izotopa relativne atomske mase 34,97 i
24,43% izotopa relativne atomske mase 36,96. Izraunaj na osnovi tih podataka
relativnu atomsku masu prirodne smjese klora ?
1.13.7. Relativna atomska masa joda je Ar(J) = 126,9. Izraunaj masu jednog atoma joda
(u = 1,66 x 10-27kg). Jod se u prirodi javlja kao nuklid 127J.
1.13.8. U emu se razlikuju izotopi 39K i izotop 40K?
1.13.9. Bor (B) se u prirodi javlja, kao smjesa izotopa 10B i izotopa 11B. U prirodnoj smjesi
izotopa ima 19,7% atoma 10B, a ostatak ine atomi 11B. Njihove relativne atomske mase
Ar(10B) = 10,0129 i Ar(11B) = 11,00931. Izraunaj prosjenu relativnu atomsku masu
bora (B)?
1.13.10. Prirodna smjesa izotopa broma se sastoji od nuklida 79Br i izotopa 81Br. Relativne
atomske mase izotopa broma su r(79Br) = 78,9183 i Ar(81Br) = 80,9183. Prosjena
relativna atomska masa broma je Ar(Br) = 79,904. Izraunaj iz tih podataka udio atoma
broma s masenim brojem 79, odnosno 81, u ukupnom broju atoma u prirodnoj smjesi
izotopa'
- 24 -
RJEENJA 1.13.
1.13.1. 40 % Ca, 12 % C, 48 % O.
1.13.2. m(S) = 32kg, m(SO2) = 64 kg, V(SO2) = 22,4 m3
1.13.3. C12H22O11 + 12 O2 => 12 CO2 + 11 H2O pa je V(CO2) = 0,785 l, m(H2O) = 0,578 g.
1.13.4. M(zrak9 = 28,96 g/mol.
1.13.5. 36.
1.13.6.35,45.
1.13.7. 2,1 x 10-25kg.
1.13.8. U broju neutrona.
1.13.9. Ar(B) = 10,81.
1.13.10. 50,7 % atoma 79Br.
1.14. NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEBAMA (Sikirica, Korpar olig)
ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA OMOTAA ATOMA
1.14.1. Napii elektronsku konfiguraciju atoma helija (He), atoma neona (Ne) i atoma argona
(Ar)?
1.14.2. Napii elektronsku konfiguraciju posljednje ljuske atoma zemnoalkalijskih metala (II
skupina PSE) i obrazloi uzroke slinosti njihovih svojstava?
1.14.3. Formula vode (H2O). Napii odgovarajue spojeve vodika s ostalim elementima
kisikove skupine (16.skupina PSE)'
1.14.4. Formula ugljikovog dioksida (CO2). Napii formule odgovarajuih spojeva kisikqa s
ostalim elementima 14.skupine PSE?
1.14.5. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s2?
1.14.6. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s2?
1.14.7. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s22p63s2?
1.14.8. Atom kojeg elementa ima ovu konfiguraciju: 1s22s22p63s23p6 ?
1.14.9. Napii elektronsku konfiguraciju atoma ugljika (C)?
1.14.10. Napii elektronsku konfiguraciju atoma duika (N)?
1.14.11. Napii elektronsku konfiguraciju atoma kisika (O) m?

- 25 -
1.14.12. Napii elektronsku konfiguraciju atoma fluora (F) ?
1.14 13. Napii elektronsku konfiguraciju atoma neona (Ne) ?
1.14.14. Napii elektronsku konfiguraciju za atom natrija (Na) ?
1.14.15. Napii elektronsku konfiguraciju za atom kalija (K) ?
1.14.16. Napii elektronsku konfiguraciju za atom klora (Cl) ?
1.14.17. Koji su atomi i ioni izoelektronski s N3- ionom ?
1.14.18. Potvrdi u kojem su spoju nazone kovalentne i ionske veze: Na2O, NH3,
NH4Cl, NCl3 ?
1.14.19. Nabroji sve tebi poznate ione , koji su izoelektronski s argonom (Ar) ?
1.14.20. Koja od nabrojenih tvari ne provodi elektrinu struju:

a) kruti natrijev klorid (NaCl)
b) talina natrijevog klorida (NaCl)
c) vodena otopina natrijevog klorida (NaCl)
d) iva (Hg) u krutom stanju ohlaena dio - 1800C '
1.14.21. Koji od predloenih procesa je egzoterman:

a) Ca (kruti) => Ca (plin)
b) F2 (plin) => 2 F (plin)
c) F(plin) + e- => F- (plin)
d) F(plin) - e- => F (plin) + e-
e) Ca(plin) - 2e- => Ca2+(plin) + 2e- ?
1.14.22. Koji od nabrojanih atoma ima najmanju energiju ionizacije: Na, F, Li, Cl, Sc, J ?
1.14.23. Koja od navedenih u nabrojanim pa<rovima ima najvei radijus? a) Li ili F, b) F ili Ne
c) Li+ ili He, d) K+ ili Cl- ?
- 26 -
RJEENJA I ODGOVORI PITANJA 1.14.
1.14.1. He = 1s2, Ne = (He) 2s2p6, Ar = (Ne)3s23p6.

1.14.2. Svi imaju po dva elektrona u posljednjoj ljusci.
1.14.3. H2S, H2Te, H2Po.
1.14.4. SiO2, GeO2, SnO2, PbO2
1.14.5. helij (He).
1.14.6. berilij (Be).
1.14.7. magnezij (Mg).
1.14.8. argon (Ar)..
1.14.9. C = 1s22s22p2,
1.14.10. N = 1s22s22p3.
1.14.11. O = 1s22s22p4.
1.14.12. F = 1s22s22p5.
1.14.13. Ne = 1s22s22p6.
1.14.14. Na = 1s22s22p63s1.
1.14.15. K = 1s22s22p63s23p64s1.
1.14.16. Cl = 1s22s22p63s23p5.
1.14.17. O2-, F-, Ne, Na+, Mg2+, Al3+.
1.14.18. NH4Cl.
1.14.19. P3- S2-, Cl-, K+, Ca2+, Sc3+, Ti4+.
1.14.20. Kruti natrijev klorid (NaCl).
1.14.21. F (plin) + e- => F-(plin).
1.14.22. Cs.
1.14 23. Li b)Ne, c)He, d Cl-
- 27 -
1.15. NEKA PITANJA IZ KEMIJE S VJEBAMA (Sikirica, Korpar, olig)
KEMIJSKE VEZE, METALI, KRISTALI, REAKTIVNOST ELEMENATA
1.15.1. Kristali razliitih soli smrve se pod udarcem ekia. Kristali metala se u tom sluaju
deformiraju. Zato?
1.15.2. Obrazloi kakve osobine oekuje od:

a) tvari s ionskom kristalnom reetkom
b) tvari s metalnom kristalnom reetkom
c) tvari s molekulskom kristalnom reetkom
d) tvari s kovalentnom kristalnom reetkom
Navedi primjere?
1.15.3. Je li mjed (legura) od koje se izrauju mnogi predmeti:

a) kruta otopina bakra u cinku
b) kruta otopina cinka u bakru
c) intermetalni spoj sastava CuZn
d)intermetalni spoj sastava Cu5Zn8
1.15.4. Kako objanjava injenicu da ima slitina (legura), koje su krte poput stakla, a opet da se
neke slitine (legure) mogu kovati, valjati, izvlaiti u ice?
1.15.5. Navedi najvanija svojstva krutih tvari s molekulskim, ionskim, kovalentnim i metalnim
vezama?
1.15.6. Hoe li talite inertnih (plemenitih) plinova rasti ili padati u nizu od helija do ksenona?
1.15.7. Usporedite osobine bakra , kalijevaklorida, magnezijeva oksida i elementarnog joda. Koja
od navedenih tvari:
a) ima najnie talite
b) ima najvie talite
c) dobro provodi elektrinu struju u krutom stanju
d) provodi elektrinu struju samo u rastaljenom obliku
1.15.8. U emu je razlika izmeu sublimacije joda (J), i sublimacije amonijeva klorida
(NH4Cl)? Koje su estice nazone u parama joda, a koje daje amonijev klorid?
1.15.9. Koji e oksid imati vie talite: barijev oksid (BaO) ili magnezijev oksid (MgO)?
1.15.10. Koji element burnije reagira s vodom : natrij (Na), kalij (K) ili magnezij (Mg)?
- 28 -
1.15.11. Koji je hidroksid jaa baza: magnezijev hidroksid (Mg(OH)2), kalcijev hidroksid
(Ca(OH)2) ili aluminijev hidroksid (Al(OH)3)?
1.15.12. to e se dogoditi, kada elementarni fluor uvodimo u vodu.? Napii jednadbu:
1.15.13. Koji je klorid u vodenoj otopini vie podloan hidrolizi: natrijev klorid (NaCl),
magnezijev klorid (MgCl2) ili aluminijev klorid (AlCl3) ?
1.15.14. Jesu li amfoterni oksidi topljivi u vodi ?
1.15.15.Odredi oksidacijske brojeve prvih atoma u spojevima: NH3, NH4+, SO2, SO3, CH4. IF7,
CaH2, Fe2O3, PO43-, SO42-, HSO4-, HClO4, Mg3N2, Li3N.
1.15.16. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: S + O2 => SO2
1.15.17. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli: 2 SO2 + O2 => 2 SO3
1.15..18. Koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli:

2H2SO4 + Cu => CuSO4 + SO2 + H2O
1.15.19. koja je tvar oksidacijsko sredstvo u formuli:

4FeS2 + 11 O2 => 2 Fe2O3 + 8 SO2
1.15.20. Koji je hidrid jai akceptor protona: amonijak (NH3) ili PH3 ?
- 29 -
RJEENJA I ODGOVORI 1.15.
1.15.1. Pokretljivi oblak elektrona prati pomicanje atoma u kristalnoj strukturi kovine, tako da
nema odbojnih sila meu esticama, kao to se dogaa kod ionskih spojeva.
1.15.2. a) kruta tvar visokog talita, koja provodi el.struju u krutom, a ne provodi je u rastalini
b) kruta tvar, koja se moe kovati i koja provodi el.struju u krutom i rastaljenom obliku
c) kruta, relativno mekana tvar niska talita, koja ne provodi el.struju niti u krutini ni talini
d) kruta,vrlo tvrda tvar visoka talita, dobar izolator el. struje.
1.15.3. Mjed je kruta otopina cinka u bakru.
1.15.4. Krte su one slitine (legure) u kojima se pojavljuju jake kovalentne veze.
1.15.5. Tvari s molekulskom reetkom, niska su talita, lako sublimiraju, izolatori su.
Tvari s ionskom reetkom su krte, velike tvrdoe, visoka talitas, ne provode el.struju u
krutom stanju, ali u talini provode el.struju,
Tvari s kovalentnom reetkom velike su tvrdoe, visoka talita, izolatori.
Tvari s metalnom reetkom lako se kuju i dobro provode el. struju.
1.15.6. Talita inertnih (plemeniti) plinova raste u nizu od helija do ksenona:
1.15.7. a) elementarni jod
b) MgO
c) Cu
d)Cu, KCl, MgO
e) KCl, MgO
1.15.8. U parama joda nazone su molekule (I2). U parama amonijeva klorida nazone su
molekule amonijaka (NH3) i molekule klorovodika (HCl). Pri sublimaciji amonijev
klorid disocira.
1.15.9. Magnezijev oksid (MgO) ima vie vrelite, jer je radijus iona (Mg2+) manji od radijusa
iona (Ba2+), pa su ioni u strukturi magnezijevog oksida bli+e nego u barijevom oksidu.
1.15.10. Kalij (K).

1.15.11. Kalcijev hidroksid (Ca(OH)2):
1.15.12. F2 + H2O => 2 HF + 1/2 O2
1.15.13. Aluminijev klorid (AlCl3).
1.15.14. Nisu
1.15.15. Za prvi atom u formuli spoja: -III, -III, IV, VI, IV, VII, II, III, V, VI, I, I, II, I.
1.15.16. Kisik (O2).
1.15.17. Kisik (O2).
1.15.18. Magnezij (Mg).
1.15.19. Kisik (O2).
1.15.20. Amonijak (NH3).
- 30 -
1.16. NEKA PITANJA IZ KEMIJE II (Hotihig Hus, Herak)

ENERGIJA, TEKUINE, KISELINE, BAZE SOLI
1.16.1. U Organizmu se energija skladiti stvaranjem adenozin trifosfata (ATP), koji nastaje:
ADP + H3PO4 => ATP + H2O Delta H = -38 kJ/mol
Je li reakcija endotermna ili egzotermna?
1.16.2. Kada se u alici vrua kava potpuno ohladi, hladnija kava struji prema dolje, a vrua
kava se die. Zato?
1.16.3. Prolije li se tekuina po veoj povrini, ona mnogo bre ispari. Zato u zatvorenoj posudi
veliina povrine ne utjee na ravnoteni tlak pare?
1.16.4. Zato je vrelite etera nie od vrelita alkohola?
1.16.5. Kada se moekula tekuine skruuje, oslobodi se manje topline, nego kada se molekula
tvari kondenzira iz pare u tekuinu. Zato ?
1.16.6. Navedi suprotan proces taljenju ?
1.16.7. Navedi suprotan proces isparavanju ?
1.16.8. Zimi snijeg esto nestane, a da se nije rastalio.Kako se zove taj proces?
1.16.9. to su koligativna svojstva otopina ?
1.16.10. Koji koloidni sustav nazivamo solom?
1.16.11.Koja je razlika izmeu pjene i emulzije ?
1.16.12. Emulzija vode i benzena je stabilna, ako se u vodu prije mijeanja doda malo otopine
sapuna.Zato ?
1.16.13. Napii jednadbu reakcije neutralizacije sumporne kiseline (H2SO4) i natrijevog

hidroksida (NaOH), magnezijevim hidroksidom (Mg(OH)2)?
1.16.14. Napii reakciju neutralizacije fosforne kiseline (H3PO4) sa NaOH i sa Mg(OH)2?
1.16.15. Napii reakciju neutralizacije ugljine kiseline (H2CO3 saNaOH i sa Mg(OH)2?
1.16.16. Napii reakciju kalcijevog oksidfa sa vodom ?
1.16.17. Napiii reakciju nattrijevog oksida sa vodom ?

- 31 -
1.16.18. Napii reakciju ogljikovog dioksida sa vodom ?
1.16.19. Napii reakciju djelovanja sumporne kiseline (H2SO4) i eljeza (Fe) uz zagrijavanje?
1.16.20. Napii reakciju klorovodine kiseline (HCl) i magnezija (Mg)?
1.16.21. Napii reakciju sumporne kiseline (H2SO4) i cinka (Zn)?
1.16.22. Napii reakciju izmeu klorovodine kiseline (HCl) i aluminija (Al)?
1.16.23. Zato je duina kiselina (HNO3) jaa od duikaste kiseline (HNO2)?
1.16.24. Napii reakciju bakarnog oksida (CuO) sa sumpornom kiselinom (H2SO4)?
1.16.25. Napii reakciju magnezijevog oksida (MgO) i duine kiseline (HNO3)?
1.16.26. Napii reakciju izmeu kalcijevog oksida (CaO) i ugljine kiseline (H2CO3)?
1.16.27. Napii jednadbu reakcije uzajamnog djelovanja dviju soli: srebrenog nitrata (AgNO3)?
1.16.28. Napii reakciju izmeu kalcijeva klorida (CaCl2) i natrijevog karbonata (Na2CO3)?
1.16.29. Napii reakciju izmeu natrijevog sulfida(Na2S) i olovnog acetata (Pb(CH3COO)2?
1.16.30 Koliki su oksidacioni brojevi sumpora (S) u sumprvodiku (H2S)?
1.16.31. Koliki su oksidacioni brojevi duika (N) u amonijaku (NH3)?
1.16.32. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli HClO4?
1.16.33. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli: duikaste kiseline (HNO2)?
1.16.34. Koliki9 je oksidni broj svih atoma u molekuli magnezijevog oksida (Mg(OH)2)?
1.16..35. Koliki je oksidni broj svih atoma u molekuli : Fe2(SO4)3 ?

- 32 -
RJEENJE 1.16. PITANJA
1.16.1.Egzotermna reakcija
1.16.2. Uvijek hladnija otopina ima veu gustou.
1.16.3. U zatvorenoj posudi uspostavljen je ravnoteni tlak pare.
1.16.4. Molekula alkohola je polarna, pa izmau molekula nastaju vodikove veze, dok je
molekula etera nepolarna.
1.16.5. Jer su krutine i tekuine kondenzacioni sustavi i molekule su blizu jedna drugoj.
1.16.6. Skruivanje.
1.16.7. Kondenzacija.
1.16.8. Sublimacija (led sublimira).
1.16.9. Koligativna svojstva otopina ovise samo o broju estica u otopini, a ne o njihovoj prirodi.
1.16.10.U solu je disperzna faza kruta (vrsta), a disperzno sredstvo je tekuina.
1.16.11.Pjena je koloidna disperzija plina u tekuini, a emulzija je tekuine u tekuini
1.16.12. Sapun je emulgaciono sredstvo.
1.16.13. H2SO4 + 2 NaOH => Na2SO4 + 2 H2O
H2SO4 + Mg(OH)2 => MgSO4 + 2 H2O
1.16.14. H3PO4 + 3 NaOH => Na3PO4 + 3 H2O
2 H3PO4 + 3 Mg(OH)2 => Mg3(PO4)2 + 6 H2O.
1.16.15. H2CO3 + 2 NaOH => Na2CO3 + 2 H2O.
H2CO3 + Mg(OH)2 => MgCO3 + 2 H2O
1.16.16. CaO + H2O => Ca(OH)2.
1.16.17. Na2O + H2O => 2 NaOH
1.16.18. MgO + H2O => Mg(OH)2
1.16.19. Fe + H2SO4 => FeSO4 + H2
1.16.20. Mg 2 HCl => MgCl2 + H2
1.16.21. Zn + H2SO4 => Zn<SO4 + H2
1.16.22. 2 Al + 6 HCl => 2 AlCl3 + 3 H2
1.16.23.Duina kiselina (HNO3) ima jedan atom kisika vie, koji uzroi polarizaciju O-H veze,
pa je stupanj disocijacije vei nego kod duikaste kiseline (HNO2).
1.16.24. CuO + H2SO4 => Cu SO4 + H2O
1.16.25. MgO + 2 HNO3 => Mg(NO3)2 + H2O
1.16.26. CaO + H2CO3 => CaCO3 + H2O
1.16.27. 2 AgNO3 + MgCl2 => 2 AgCl + Mg(NO3
1.16.28. CaCl2 + Na2CO3 => 2 NaCl + CaCO3 1.16.29
Na2S + Pb(CH3COO)2 => PbS + 2 CH3COONa
1.16.30. -II
1.16.31. -III
1.16.32. H (I), Cl (VII), O4 (-II).
1.16.33. H (I), N (III) O2 (-II).
1.16.34. Mg (II), O (-II) , H (I).
1.16.35. Fe (III), S (VI), O (-II).
- 33 -
1.17. PITANJA, OPA I ANORGANSKA KEMIJA (Herak)
1.17.1. U 54, 15 g ivina oksida (HgO) ima 50,15 g ive (Hg) i 4 g kisika (O). Koliki je %
ive (Hg) , odnosno kisika (O)?
1.17.2. U 58,454 g natrijevog klorida (NaCl) sadrano je 22,997 g natrija (Na) i 35,357 g klora
(Cl). Izraunaj % natrija (Na) i klora (Cl)?
1.17.3. U sumporvodiku (H2S) je 0,504 masenih dijelova vodika spojeno s 8 masenih dijelova
sumpora (S). Koliki je oksidacijski broj sumpora u sumporvodiku (H2S)?
1.17.4. Od 8,007 g sumpordioksida (SO2) otpada 4 g na kisik (O), a ostatak na sumpor (S).
Kolika je atomska masa sumpora (S), koji je u sumpordioksidu (SO2) ( IV) ?
1.17.5. Izraunaj % sastav elemenata u CuO?
1.17.6. Izraunaj % sastav elemenata u Cu2O ?
1.17.7. Izraunaj % sastav elemenata u Al2O3 ?
1.17.8. Izraunaj % sastav elemenata u HgO ?
1.17.9. Izraunaj % sastav elemenata u NaCl ?
1.17.10. Izraunaj % sastav elemenata u H2S ?
1.17..11. Koliko je sadrano grama natrija (Na), ugljika (C), kisika (O) u 1 kg natrijevog
karbonata (Na2CO3 ?
1.17.12. Koliko e nastati grama vode (H2O) izgaranjem 2,505 g vodika ?
1.17.13. Izraunaj, koliko e nastati grama ive (Hg), a koliko grama kisika (O), ako se raspadne
1,2 kg ivina oksida (HgO) ?
1.17.14. Koliko treba dodati natrijevog hidroksida (NaOH) na 100 kg feriklorida (FeCl3), da bi se
izvrila potpuna izmjena ?
1.17.15. Koliko emo dobiti sumpora (S) iz 20 t cinkovog sulfida (ZnS), uz pretpostavku da
nema
gubitaka ?
- 34 -
1.17. 16. Koliko bi trebalo preraditi tona cinkovog sulfida (ZnS), a koliko tona olovnog sulfida
(PbS), da bi smo u oba sluaja, dobili jednaku koliinu sumpora (S) uz pretpostavku da
nema gubitaka ?
1.17.17. Da li emo dobiti jednaku koliinu sumpora (S) iz 10 t cinkova sulfida (ZnS) i 10 t
olovnog sulfida (PbS) uz pretpostavku da nema gubitaka?
RJEENJA 1.17.
1.17.1. 92,61 % Hg, 7,39 % O

1.17.2. 39,34 % Na, 60,66 % Cl
1.17.3. II
1.17.4. 32,06
1.17.5. 88,82 % Cu i 11,10 % O
1.17.6. 79,9 % Cu i 20,1 %O
1.17.7. 52,94 % Al i 47,068 % O
1.17.8. 92,61 % Hg i 7,39 % O
1.17.9. 39,34 % Na i 60,66 % Cl
1.17.10. 5,63 % H i 94,37 % S
1.17.11. 0,4338 kg Na, 0,1132 kg C, 0,453 kg O
1.17.12. 22,55 g H2O
1.17.13. 1111,4 g Hg, i 88,6 g O
1.17.14. 739,84 kg NaOH
1.17.15. 3,29 t S
1.17.16. 97,44 t ZnS, 239,27 t PbS
1.17.17. Iz 10 t PbS dobit emo 1,95 t sumpora (S) manje nego iz 10 t ZnS.
- 35 -
1.18. PITANJA IZ ANORGANSKE KEMIJE ( Tkalec, Borovnjak, Zlatari,Peterski)
1.18.1. Koja e od dva navedena elementa imati jae izraena metalna svojstva?
a) litij (Li) ili berilij (Be)
b) bor (B) ili aluminij (Al)
c) aluminij (Al) ili cesij (Cs)
d) kositar (Sn) ili fosfor (P).
1.18.2. Poredaj slijedee spojeve porastuoj temperaturi talita: NaCl, PCl5, PCl3, MgCl2.
1.18.3. Koji e od spojeva biti vie ionskog znaenja:

a) SnO ili SnS,
b) AlCl3 ili AlBr3
c) BeCl2 ili BeF2
d) SnS ili PbS
e) SnS ili SnS2?
1.18.4. Koje su kristalne strukture metala najgue slagaline?
1.18.5. Premda je aluminij (Al) reaktivana kovina (metal), na zraku ne korodira. Objasni?
1.18.6. Zato eljezo (Fe) na zraku korodira?
1.18.7. Odaberi one spojeve, koji mogu smanjiti kiselost eludanog soka:
a) KCl
b) Mg(OH)2
c) HCl
d) Al(OH)3
e) NaCl
1.18.8. Kemijskom jednadbom napii kako kisik (O) reagira sa fosforom (P)?
1.18.9. Kemijskom jednadbom napii kako kisik reagira sa ugljikom (C)?
1.18.10. Kemijskom jednadbom napii, kako kisik reagira sa sumpordioksidom (SO2)?
1.18.11. Kemijskom jednadbom napii kako kisik reagira sa Sn(II)oksidom?
1.18.12. U spojevima ili ionima duik (N) ima razliite oksidacijske brojeve. Odredi:
a) u amonijaku (NH3), b) u diduikovom dioksidu, c) diduikovom tetroksidu,
d) duinoj kiselini
1.18.13. Jennadbom prikai raspad amonijeva nitrata ako nastaju: a) diduikov oksid i voda
b) duik, kisik i voda.
- 36 -
1.18.14. Pod odreenim uvjetima grafit je mogue prevesti u dijamant. Pogotovat e:

a) visoka temperatura
b) nizak tlak
c) visok tlak
d) niska temperatura.
1.18.15. Izrauinaj Coca-cole, koja je potrebna da se djelovanjem u njoj otopljenog

ugljikovog dioksida (CO2) otopi 1 g kalcijevog karbonata (CaCO3). U 1 l Coca-cole
otopljeno je 5 g ugljinog dioksida (CO2)? CaCO3 + CO2 + H2O => Ca(HCO3)2
1.18.16. to odreuje fizikalna i kemijske osobine keramikih materijala?
1.18.17. to je atmosfera?
1.18.18. Zato je ugljikov dioksid (CO2) veoma vaan plin za iva bia?
1.18.19. Kako moemo dokazati nazonost ugljikova dioksida (CO2)?
1.18.20. to su to fotokemijske reakcije?
1.18.21. Koje se oneiavalo zraka vezuje uz hemoglobin krvi?
1.18.22. Koji su plinovi u zraku najodgovorniji za efekt staklenika?
1.18.23. to je to fotokemijski smog?
1.18.24. Zato se iznad gradova vidi izmaglica?
1.18.25. Je li ozon (O3) poeljan ili nepoeljan sastojak zraka?
1.18.26.Je li normalna kinica neutralna, bazna ili kisela?
1.18.27. Koja je voda u prirodi najia?
1.18.28. Koji su procesi anaerobni, a koji aerobni'
1.18.29. to je potrebno za samoproiavanje povrinskih voda?
1.18.30. to je aktivni mulj?
1.18.31. Koja su glavna oneiavala podzemnih voda i poljoprivrednih povrina?
1.18.32. Koje se to organske tvari djelovanjem bakterija slabo razgrauju?

- 37 -
1.18.33. to je to opasni otpad?
1.18.34. Na koji se nain provjerava ispravnost higijenskog smetlita?
1.18.35. Zato je vano odlagati opasni otpad u sigurna odlagalita?
1.18.36. to je to recikli5ranje otpadnih tvari?
1.18.37. Kako se provodi recikliranje otpadnih tvari?
1.18.38. to je to piroliza plinova?
1.18.39. Koje su prednosti pirolize otpada u odnosu na druge naine zbrinjavanja otpada?
RJEENJA I ODGOVORI 1.18. PITANJA
1.18.1. a) Li
b) Al
c) Cs
d) Sn
1.18.2. PCl5, PCl3, MgCl2, NaCl
1.18.3. a) SnO
b) AlCl3
c) BeF2
d) PbS
e) SnS
1.18.4. Kubine slagaline i heksagonska slagalina.
1.18.5. Zbog oksidnog sloja, koji vrsto prijanja uz povrinu kovine (aluminija - Al).
1.18.6. Zato to nastaje Fe(III) oksid, koji je porozan, pa korozija zahvaa sve dublje slojeve.
1.18.7. b) , d)
1.18.8. P4 + 5 O2 => P4O10
1.18.9. C + O2 => CO2
1.18.10. 2SO2 + O2 => 2 SO3
1.18.11. 2 SnO + O2 => 2 SnO
1.18.12. -III, I, IV, V.
1.18.13. a) 2 NH4NO3 => N2O + H2O
b) 2 NH4NO3 => 2 N2 + O2 + 4 H2O
1.18.14.c) d)
1.18.15. V = 0,088 l.
1.18.16. Fizikalne i kemijske osobine keramikih materijala odreuje njihov kemijski sastav.
1.18.17. To je zrani omota, koji obavija na planet.
1.18.18. Jer je neophodan za proces fotosinteze.
1.18.19. Otopinom kalcijevog hidroksida: Ca(OH)2 + CO2 => CaCO3 + H2O
- 38 -
1.18.20. To su reakcije, koje se zbivaju uslijed djelovanja svjetlosti.

1.18.21. Ugljikov monoksid (CO).
1.18.22. Ugljikov diksid (CO2), ozon (O3), metan (CH4), vodena para.
1.18.23. To je zagaenje zraka , koje nastaje zbog fotokemijskih reakcija.
1.18.24. Zbog fotokemijskog smoga.
1.18.25. Nazonost ozona (O3) u troposferi je tetna za iva bia, a u stratosferi korisna jer
apsorbira opasno ultraljubiasto zraenje Sunca.
1.18.26. Slabo kisela, zbog ugljikovog dioksida (CO2) u zraku.
1.18.27. Najia je oborinska voda.
1.18.28. Anaerobni proces se zbiva bez nazonosti zraka, a za aerobni proces je zrak neophodan.
1.18.29. Otopljen kisik.
1.18.30. Smjesa razmuenog ugljena i aerobnih bakterija.
1.18.31 Nitrati iz umjetnih gnojiva i pesticidi.
1.18.32..Pesticidi.
1.18.33. Opasdan otpad ine sve tvari, koje ugroavaju ljudsko zdravlje i okoli.
1.18.34. Ispitivanjem kakvoe podzemnih voda i analizom tekuih i plinovitih raspadnutih tvari.
1.18.35. Jer postoji potencijalna opasnost od njegovog tetnog djelovanja na okoli.
1.18.36. To je vraanje otpadnih tvari u proces proizvodnje.
1.18.37. Zbog utede na sirovinama i gorivu i smanjenju koliine otpada u oikoliu.
1.18.38. Razgradnja otpadnih vari temperaturom od 9000C - 13000C.
1.18.39. Spalionice su velikog kapaciteta pa dnevno prerade velike koliine otpada, tako da
ostaje cca 2 % pepela. Toplina koja se oslobodi moe se iskoristiti.
- 39 -
1.19. PITANJA IZ OPA I ANORGANSKA KEMIJA ( Kesler, Matijevi)
1.19.1. Koliki e volumen zauzeti 20 l duika (N2) od 0,5 bahra kod iste temperature, a tlak
poveamo na 10 bahra (1 bahr = 105 Pa)?
1.19.2. Imamo 100 l plina kod 00C i tlaku od 1 bahra. Koliki e volumen zauzeti plin kod
temperature od 400C i pri tlaku od 1 bahra?
1.19.3. Koliki e tlak biti, ako 50 l plina kod tlaka od 1 bahra, zagrijemo u zatvorenoj posudi
od temperature 00C do 2000C?
1.19.4. Koliku masu ima 48 l kisika (O2) kod temperature od 370C i pri tlaku od 1,5 bahr ?
1.19.5. Koliki volumen zauzima 34 g amonijaka (NH3) kod tlaka od 0,2 bahra i pri temperaturi
od 300 0K?
1.19.6. Kolika je masa u gramima kalijevog klorida (KCl) u 300 g 5 % -tne otopine?
1.19.7. Koliki e biti % otopine, ako otopimo 20 g srebrenog nitrata (AgNO3) u 780 g vode?
1.19.8. Kolika je procentna koncentracija otopine natrijevog bromida (NaBr), ako 10 g te sol
otopimo u 390 ml vode?
1.19.9. Koliko e se srebra (Ag) izluiti na katodi, ako kroz otopinu srebrenog nitrata (AgNO3)
prolazi struja od 2 A u vremenu od 20 minuta?
1.19.10. Koliko e se eljeza (Fe) izluiti iz otopine feriklorida (FeCl3), ako kroz otopinu prolazi
struja od 5 A a u vremenu od 3 sata?
1.19.11. Koliko dugo mora prolaziti struja od 4 A, kroz otopinu bakarnog sulfata (CuSO4), da bi
se izluilo 15 g bakra (Cu)?
1.19.12. Kolika je jaina struje, koja je prolazila kroz otopinu niklovog sulfata (NiSO4), ako se
nakon 150 minuta izlui 27,4 g nikla (Ni)?
1.19.13. Koliko emo dobiti grama natrijevog hidroksida (NaOH) djelovanjem 1 kg dinatrijevog
dioksida (Na2O2) na vodu? ( 2Na2O2 + 4 H2O => 4 NaOH + 2 H2O2)
1.19.14. Koliko je potrebno uzeti natrijevog klorida - kuhinjske soli (NaCl) da priredimo 100 g
natrijevog sulfata (Na2SO4)?
1.19.15. Zato se potaa ( kalijev karbonat KCO3) ne moe prirediti po postupku Solvay?
- 40 -
1.19.16. Kako se prireuje crni barut? ega je crni barut smjesa?
1.19.17. emu slui gorka sol? Navedi primjere?
1.19.18. Koliko e u masi kalcijevog oksida - ivog vapna (CaO) nastati arenjem 1 t kalcijevog
karbonata (CaCO3)? (CaO + 9000C => CaO + CO2)
1.19.19. Koliko u procentima (%) ima aluminija (Al) u aluminijevom sulfatu (Al2(SO4)3)?
1.19.20. Koliko u procentima (%) ima eljeza (Fe) u rudi limonitu ( 2Fe2O3 x 3 H2O)?
1.19 21. Napii, kako se dobiva modra galica (bakarni suilfat pentahidrat - CuSO4 x 5 H2O)?
1.19.22. Napii, kako se dobiva "B ordoka juha"?
1.19.23. Koliko grama srebra (Ag) ima u 10 g srebrenog nitrata (AgNO3)?
1.19.24. Napii formulu bijele galice?
1.19.25. Smjesa cinkovog sulfata (ZnSO4) i barijevog sulfida (BaS) daje bijelu slikarsku boju
lipoton. Kako nastaje lipoton (BaSO4)?
1.19 26. Kako se dobiva iva (Hg) iz cinobarita (HgS)?

- 41 -
RJEENJA PITANJA 1.19.
1.19.1. 1 l ili 1 dm3

1.19.2. 114,6 l ili 114,6 dm3
1.19.3. 1,73 bahra ili 1,73 x 105 Pa
1.19.4. 90,6 g
1.19.5. 246 l ili 246 dm3
1.19.6. U 100 g ima 5 g a u 300 g otopine e biti 3 x 5 = 15 g KCl
1.19.7. 20 g AgNO3 imamo 780 + 20 = 800 otopine. Znai da u 100 g otopine ima
20 / 8 = 2,5 g AgNO3, prema tome otopina je 2,5 %-tna.
1.19.8. 2,5 %
1.19.9. 2,68 g
1.19.10. 10,4 g
1.19.11. 3 sata i 10 minuta
1.19.12. 10 A
1.19.13. 1739,78 g
1.19.14. 82.98 g
1.19.15. Zato to je kalijevbikarbonat (KHCO3) topljiv u vodi, a natreijev bikarbonat (NaHCO3)
nije.
1.19.16. To je smjesa kalijevog nitrata (KNO3) drvenog uglja (C) i sumpora (S)
1.19.17. Kao purgativno sredstvo u medicini, a kao 2 %-tna otopina u uporabi protiv presitosti
(debljanja) kao i protiv unih oboljenja.
1.19.18. 560,29 kg
1.19.19. 15,77 %
1.19.20. 52,26 %
1.19.21. CuO + H2SO4 + 4 H2O => CuSO4 x 5 H2O
1.19.22. Ca(OH)2 + CuSO4
1.19.23. 63,50 %
1.19.24. BaS + ZnSO4 => BaSO4 ZnS
1.19.25. HgS + O2 => Hg + SO2
- 42 -
1.20. PITANJA I ZADACI IZ KEMIJA (eelj, Leko)
1.20.1. Zato je teko prevesti vodik (H2) u teno ili kruto stanje?
1.20.2. Na kojoj osobini se zasniva likvakfcija plinova?
1.20.3. Zato je na niskim temperaturama oksidacijsko djelovanje tekueg plina jae od

obinog zraka?
1.20.4. Kakav to sustav predstavljaju emulzije?
1.20.5. Objasi to je to suspenzija?
1.20.6. Na koje se agregacijsko stanje tvari odnosi Gay-Lussacov zakon o volumnim

odnosima?
1.20.7. Koje su to injenice navele Daltona da postavi tada hipotezu ?
1.20.8. Kolika je masa 15 l (dm3) kisika (O2) pod normalnim uvjetima ?
1.20.9. Izraunaj: koliko bi vodika (H2) bilo potrebno da bi se potpuno sjedinilo sa 48 g kisika
(O2)?
1.20.10.Koliko e se dobiti vode (H2O) iz 48 g kisika (O2) i 6,042 g vodika (H2)?
1.20.11. Izraunaj, koliko e grama vodika (H2), a koliko kisika (O2) dobiti pri potpunoj
elektrolizi 20 g vode (H2O)?
1.20.12. Tko se smatra osnivaem moderne kemije?
1.20.13. Koje su razlike izmeu vodika (H2), deuterija (D) i tricija (T)?
1.20.14. Od ega to ovise kemijske osobine kemijskih elemenata?
1.20.15. Kakve nam to podatke daju termokemijske jednadbe?
1.20.16. Objasni to je to difuzija?
1.20.17. to je to: koncentracija otopine?
1.20.18. to je to osmoza? Objasni?
1.20.19. Izraunaj procentni sastav mangana (Mn) u mineralu piroluzitu (MnO2)?

- 43 -
1.20.20. Koliko treba uzeti kuhinjske soli - natrijevog klorida (NaCl) i koliko sumporne
kiseline (H2SO4) da bi se dobilo 1000 g klorovodine kiseline (HCl)?
2 NaCl + H2SO4 => Na2SO4 + 2 HCl)
1.20.21. Objasni: moe li se sumpordioksid (SO2) dalje oksidirati?
1.20.22. Izraunaj molarnu masu sumpordioksida (SO2) iz njegove formule?
1.20.23. Objasni: to su to sulfidi, to su to sulfati, a to su to sulfiti?
1.20.24. Koliko se sumpora (S) treba utroiti, da bi se priredilo 1000 kg sumporne kiseline
(H2SO4)?
1.20.25. Izraunaj koliki je % sastav kisika, vodika i sumpora u sumpornoj kiselini (H2SO4)?
1.20.26. Izraunaj koliko u % ima kisika, vodika i sumpora u sumporastoj kiselini (H2SO3)?
1.20.27. Napii formulu kalijevogkromata?
1.20.28. Nqapii formulu kalijevog dikromata?
1.20.29. Koliko litra (dm3) duika (N2) treba utroiti za prireivanje 2 l (dm3) duikovog
monoksida (NO)?
1.20.30. Koliko treba uzeti ilske alitre (natrijevog nitrata - NaNO3), a koliko sumporne
kiseline (H2SO4), da bi priredili 100 kg duine kiseline (HNO3)?
( 2 NaNO3 + H2SO4 => Na2SO4 + 2 HNO3)
1.20.31. Koliko treba uzeti niadora (amonijevogklorida - NH4Cl), da bi priredili 20 l (dm3)

plinovitog amonijaka (NH3)?
1.20.32. Zato se ugljini dioksid (CO2) zadrava u niim slojevima prostorija u kojima nastaje?
1.20.33. Koliko treba ive sode (natrijevog hidroksida - NaOH) da bi priredili 1000 kg
sode
(natrijevog karbonata - Na2CO3)?
1.20.34. Izraunaj % sastav svih elemenata u silicijevom dioksidu (SiO2)?
1.20.35.Kako nastaju silikoni?
1.20.36. Postoje dva oksida olova (Pb). Napii koji?

- 44 -
1.20.37. Koje je stanje postojanije meu oksidima olova(Pb). Ili Pb (II) ili Pb (IV) ?
1.20.38. Koje to karakteristine osobine ima aluminijev hidroksid (AL(OH)3)?
1.20.39. Objasni kakve je boje rubin?
1.20.40. Objasni kakve je boje safir?
1.20.41. Koliko je sumporne kiseline (H2SO4) potrebno da bi priredili 50 kg

Al2(SO4)3 x 18 H2O?
1.20.42. Koliko je kg aluminija (Al) potrebno, da bi priredili 100 kg stipse

(K2SO4 x Al2(SO4)3 x 24 H2O)?
1.20.43. Koliko se kilograma aluminija (Al) moe dobiti iz 1000 kg glinice (Al2O3)?
1.20.44.Koliko se ivog ili negaenog vapna dobije prenjem 1000 kg kalcijevog

karbonata (CaCO3)? Reakcija ide: CaCO3 + 9000C => CaO + CO2
1.20.45. Koliko se kg gaenog vapna (Ca(OH)2) dobija iz 1ooo kg kalcijevog karbonata

(CaCO3) i koliko je potrebno vode ?
CaCO3 + 9000C => CaO + CO2 dalje ide
CaO + H2O => Ca(OH)2
1.20.46. Koliko e u procentima (%) biti cinka (Zn) u bijeloj galici (ZnSO4 x 7 H2O)?
1.20.47. Koliko se moe dobiti cinka (Zn) iz 1000 kg istog cinkovog sulfida (ZnS)?
1.20.48. Koliko se ive (Hg) moe dobiti iz 500 kg cinobarita (HgS)?
1.20.49. Koliko je poluvrijeme raspada radija (Ra)?
1.20.50. Kako se uva elementarni natrij (Na)?
1.20.51. Koliko je potrebno kuhinjske soli (natrijevog klorida - NaCl) da bi se priredilo 1000g
ive sode (natrijevog hidroksida - NaOH) ?
1.20.52. Koliki je procentni (%) sastav vode (H2O) u kristalnoj sodi (Na2CO3 x 10 H2O)?
1.20.53. Koliko u procentima (%) ima vode u Glauberovoj soli ( natrijevom sulfatu -
Na2SO4 x 10 H2O)?
1.20.54. Koliko u procentima ima eljeza (Fe) u Fe2O3?

- 45 -
1.20.55. Koliko u procentima (%) ima eljeza (Fe) u Fe3O4?
1.20.56. Kada je oborena zabluda o "vis vitalis"?
1.20.57. Tko je dao egzaktan dokaz pokusom, da se iz anorganskog spoja (amonijev cijanat)
moe dobiti karbamid (identian urinu u ljudskoj mokrai)?
1.20.58. Napii strukturnu formulu C3H6?
1.20.59. to nastaje oksidacijom aldehida?
1.20.60. Zato mravlja kiselina (HCOOH), moe da reducira?
1.20.61. Kako se zove ester, koji nastaje iz octene kiseline (CH3COOH) i etil alkohola
(CH3CH2OH)?
1.20.62. Na emu se zasniva uticaj pranja sapuna?
1.20.63. Koji se to poznati lijek izvodi iz salicilne kiseline?
ODGOVORI I RJEENJA 1.20. PITANJA
1.20.1 Potrebna je veoma niska temperatura cca -2400C i tlak od 13 bahra.

1.20.2. Prevoenje zraka u tekue stanje se zasniva na ohlaivanju zraka na veoma niskoj
temperaturi.
1.20.3. Na veoma niskim temperaturama kemijske reakcije su jako usporene, meutim
oksidaciono djelovanje tekueg zraka je mnogo jae, jer je i koncentracija kisika (O2)
mnogo vea.
1.20.4. Smjesa dvaju tekuih faza - tipian primjer: mlijeko.
1.20.5.Tipian primjer: homogen sastav malih estica u ilovai, koji zamuuju vodu.
1.20.6. Na plinovito agregacijsko stanje
1.20.7. injenica, da se jedna te ista koliina nekog kemijskog elementa moe spojiti s
razliitim koliinama drugog kemijskog elementa.
1.20.8. 21,4 g
1.20.9. 6,042 g
1.20.10. 54,042 g
1.20.11. 2,2 g vodika i 17,8 g kisika
1.20.12. Rober Boyle
1.20.13. U atomskim masdama.
1.20.14. U rasporedu elektrona u elektronskom omotau atoma
- 46 -
1.20.15. Kad u kemijsku jednadbu unesemo podatke o toplotnim promjenama to zovemo

termokemijskim jednadbama.
1.20.16. Prodiranje otopljene tvari u otapalo.
1.20.17. Koliina tvari, kaja se nalazi u jedinici volumena otopine.
1.20.18. Gibanje otopine kroz polupropusnu membranu od manje ka veoj koncentraciji, ona
nastaje kada dvije otopine tee izjednaavanju koncentracija preko polupropusne
membrane.
1.20.19. 63,19 %
1.20.20. 1258,79 g NaCl i 1344,29 g H2SO4
1.20.21. Moe u SO3
1.20.22. 64,07
1.20.23. a) primjer za sulfid: Na2S
b) soli sumporne kiseline (Na2SO4)
c) soli sumporaste kiseline (Na2 SO3)
1.20.24. 326 kg
1.20.25. 65,4 % kisika, 2,0 % vodika i 32,6' % sumpora
1.20.26. 58,5 % kisika, 2,5 % vodika i 39,0 % sumpora.
1.20.27. K2CrO4
1.20.28. K2Cr2O7
1.20.29. 1 l
1.20.30. 135 kg NaNO3 i 77,7 kg H2SO4
1.20.31. 47,8 kg
1.20.32. Zato to je mnogo tei od zraka
1.20.33. 750 kg
1.20.34. 46,7 % silicija (Si) i 53,3 % kisika
1.20.35. Polimerizacijom
1.20.36. Olovni monoksid (PbO) i olovni dioksid (PbO2)
1.20.37. Pb(II)
1.20.38. Ponaa se amfoterno i kao kiselina i kao luina
1.2o.39 Crven
1.20.40. Plav
1.20.41. 21,7 kg
1.20.42. 5,7 kg
1.20.43. 529,4 kg
1.20.44. 560 kg
1.20.45. 740 kg Ca(OH)2 i 180 kg H2O
1.20.46. 22,6 %
1.20.47. 666 kg
1.20.48. 431 kg
1.20.49. 1580 godina
1.20.50. U petroleju
- 47 -
1.20.51. 1,46 kg
1.20.52. 55,9 %
1.20.53. 62,9 %
1.20.54. 69 %
1.20.55. 78 %
1.20.56. 1829.g.
1.20.57. Fridrich Wohler
1.20.58.
H H H
/ / /
H-C-C-C-H
/ / /
H H H
1.20.59. Octena kiselina (CH3COOH)

1.20.60. Zato to pokazuje osobine aldehida
1.20.61. Etil ester octene kiseline
1.20.62. Sapuni emulgiraju masti i sniavaju povrinski napon vode, uslijed ega dolazi do
boljeg kvaenja materijala, koji se pere.
1.20.63. Aspirin.
1.21. PITANJA I ZADACI IZ: OGANSKA KEMIJA (Sikirica, Korpar, olig)
1.21.1. to su to esencijalne aminokiseline?
1.21.2. Izraunaj masene udjele elemenata u octenoj kiselini (CH3COOH) ?
1.21.3. U ureaju za mikroanalizu spaljeno je 3,02 g nekog organskog spoja. Prirast mase cjevi
ce sa magnezijevim perkloratom je 5,43 mg, a cjevice sa natronskim vapnom 8,86 mg.
Izraunaj empirijsku formulu spoja?
1.21.4. Otapapaju li se ugljikovodici u vodi (H2O)?
1.21.5. Izraunaj volumen zraka potrebnog za izgaranje 0,9 m3 etana (C2H6). Volumen zraka
nastalih plinova je mjeren pri normalnim uvjetima. Volumni udio kisika u zraku je 0,2.
1.21.6. Kloriranjem benzena (C6H6) dobiva se kruta kristalna tvar. Kvantitativnom analizom je
naeno : w(C) = 0,25, w(H) = 0,02, w((Cl) = 0,73, a relativna molekulska masa
produkta je 291. Odredi brutto formulu produkta?
- 48 -
1.21.7. to oznaava oktanski broj ?
1.21.8. to je to cetanski broj?
1.21.9. Koliko je m3 uzeto pri normalnim uvjetima (O0C i 101325 Pa) za izgaranje 1 kg
benzina, koji se sastoji samo od izooktana? Pretpostavka je da je u zraku 0.2 % kisika
i da ispuni plinovi ne sadre ugljini monoksid (C), ve samo ugljini dioksid (CO2) i
vodu (H2O).
1.21.10. Koliko je m3 uzeto pod normalnim uvjetima benzina, koji se sastoji od toluena.
Pretpostavka da je 0,2 % kisika u zraku i da ispuni plinovi ne sadre ugljini monoksid
(CO), ve samo ugljini dioksid (CO2).
1.21.11. Kvantitativnom analizom jednog alkohola, ustanovljeno je da je maseni udio ugljika

w(C) = 52,17 %, a maseni udio vodika w(H) = 13,14 %. Ostatak je otpada na kisik (O).
Relativna molekulska masa alkohola je 46. Napii formulu tog alkohola?
1.21.12. Za neki organski spoj je ustanovljeno, da je lakohlapiva tekuina i da daje pozitivnu

reakciju s Fehlingovim reagensom. Analizom je naeno; w(C) = 54,55 %,
w(H) = 9,09 %, w(O) = 36.26 %. Koji je to spoj?
1.21.13. Izraunaj volumen ugljinog monoksida (CO) (pri normalnim uvjetima) koji moe
nastati iz 9,2 g mravlje kiseline (HCOOH)?
1.21.14. Ocat u trgovini dolazi kao 9 %-tna octena kiselina. Izrazi koncentraciju octene kiseline
(CH3COOH), ako je gustoa 1,0 g/ml.
1.21.15. Odvagali smo 2,6 g dihidrata oksalne kiseline. Koliko treba kalijevog hidroksida (KOH)
da bi se navedena koliina prevela u: a) kalijev hidrogen oksalat, b) u kalijev oksalat.
Kolika je masa dobivenih soli?
1.21.16. Izraunaj masu i koliinu tvari, koje nastaju hidrolizom 0,044 kg metil-propionata?
1.21.17. Izraunaj koliinu vodika (H) potrebnog za hidrogeniranje:

a) 10 g oleinske kiseline
b) 10 g linoleinske kiseline
1.21.18. Zato su heksoze dobile naziv piranoze i furanoze?
1.21.19. Po emu se razlikuju krob i celuloza?
1.21.20. Nabroji dvije reakcije za dokazivanje proteina (bjelanevina)?

- 49 -
1 21.21. to prouava biokemija? to je to organska kemija?
1.21.22. Koje molekule smatramo graevnim elementima nukleinskih kiselina?
1.21.23. Koja to prirodna tvar sadri jedinice izoprena?
1.21.24. to je to monomer?
1.21.25. to je to elastomer?
1.21.26. Navedi tipian predstavnik elastomera?
1.21.27. Tipian primjer polikondenzacije (trgovako ime "Terylen", "Dacron"). to je to?
1.21.28. to je to nylon?
1.21.29. Ue od tog polikondenzacionog proizvoda ja jako kao elino ue, ali je pet puta
lake. Koji je to spoj?
1.21.30. Silikoni su:

a) dobri izolatori
b) loi izolatori
c) izvrsni izolatori
Potvrdi ispravan odgovor!
- 50 -
1.21.1.One aminokiseline, koje organizmi ovjeka i ivotinja ne mogu sami sintetizirati.

1.21.2. w(C) = 40 %, w((H) = 6,7 %, w(O) = 53,29 %
1.21.3. C2H6
1.21.4. Ugljikovodici se neotapaju u vodi, jer je voda polarne grae.
1.21.5. V = 17,5 m3
1.21.6. C6H6Cl6
1.21.7. Izooktan ima veoma malu detonaciju u automobilskom motoru pa mu je dat broj 100.
1.21.8. Cetan (C16H34) se u dieselskom motoru najlake pali, pa mu je dat broj 100.
1.21.9. V = 12,26 m3
1.21.10. V = 10,95 m3
1.21.11. Etanol (C2H5OH)
1.21.12. Acet aldehiod (etanal) ( C2H4O)
1.21.13. V(CO) = 4,48 l
1.21.14. c(CH3COOH) = 1,5 mol/l
1.21.15. a) m(KOH) = 5,6 g a m(KHC2O4) = 16,6 g
b) m(KOH) = 11,2 g a m(K2C2O4) = 16,6 g
1.21.16. m(C2H5COOH) = 0,037 kg i m(CH3OH) = 0,016 kg dok je n za oba spoja = 0,5 mol
1.21.17. a) n(H2) = 0,035 mol
b) n(H2) = 0,071 mol
1.21.18. Zbog piranskog i furanskom prstena u strukturi.
1.21.19. Razlikuju se po nainu kako su molekule glukoze meusobno povezane.
1.21.20. Biuret reakcija, ksantoproteinska reakcija
1.21.21. Biokemijske procese u organizmima, kemija ugljikovih spojeva
1.21.22. Od mnogobrojnih nukleozida, povezanih fosfornom kiselinom (H3PO4) i ribozom
1.21.23. Kauukovac drvo koje raste u Junoj Americi (Hevea brasiliensis)
1.21.24. Molekulske jedinke, koje su meusobno povezane stvarajui polimer (monos gr.sam)
1.21.25. To su sintetski polimeri ije su molekule meusobno povezane malim brojem poprenih
veza, kao rijetka mrea (elauno - gr. vuem)
1.21.26. Guma
1.21.27. Poliester (PES)
1.21.28. To je naziv za poliamidni polimer.
1.21.29. kevlar
1.21.30. Odgovor c (izvrsni izolatori)
- 51 -
1.22. PITANJA IZ: KEMIJA I (OPA I ANORGANSKA KEMIJA) ( Peterski, Sever)
1.22.1. Navedi nazive kemijskih elemenata kojima pripadaju simboli : B, Be, Br, Ba?
1.22.2. Napii simbole kemijskih elemenata: srebro, zlato, aluminij, arsen, argon
1.22.3. Koliki volumen broma (Br2) treba odmjeriti za neki eksperiment u kojem se utroi 25,2 g
broma. Brom (Br2) je jedan od dva elementa koji su pri sobnoj temperaturi tekuina (Hg)
1.22.4. Koliki je broj protona, neutrona i elektrona u atomu srebra Ag)?
1.22.5. Objasni to je to atomski broj?
1.22.6. Objasni to je to maseni broj?
1.22.7. Objasni to je to izotop?
1.22.8. Po emu se razlikuju, a po emu su slini izotopi nekog kemijskog elementa?
1.22.9. Napii ispravnu elektronsku konfiguraciju atoma silicija (Si)?
1.22.10. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom magnezija (Mg)?
1.22.11. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom fosfora (P)?
1.22..12. Koliko elektrona u vanjskoj ljusci ima atom eljeza (Fe)?
1.22.13.Izraunaj relativnu molekulsku masu za metan (CH4)?
1.22.14. Izraunaj rellativnu molekulsku masu duine kiseline (HNO3)?
1.22.15. Izraunaj relativnu molekulsku masu glukoze (C6H12O6)?
1.22.16. Odredi masu jednog atoma magnezija (Mg)?
1.22.17. Odredi masu jednog atoma zlata (Au)?
1.22.18. Odredi masu jednog atoma urana (U)?
1.22.19. Koliki je broj atoma u uzorcima mase 3,25 g natrija (Na)?

1.22.20. Koliki je broj atoma u 3,25 g cinka (Zn)?
- 52 -
1.22.21. 0,1179 g nekog plina sadri 1021 molekula. Odredi masu jedne molekule plina?
1.22.22. 0,1179 g nekog plina sadri 1021 molekula. Odredi masu jednog mola plina?
1.22.23. U uzorku koji sadri 0,9 mola sumportrioksida (SO3) odredi masu sumpora i kisika?
1.22.24. U uzorku koji sadri 0,9 mola sumportrioksida (SO3) odredi broj atoma sumpora i kisika
1.22.25. U alici aja otopljeno je 10 g eera (C12H22O11). Izraunaj broj molekula eera?
1.22.26. Lewisovim tokicama prikai molekulu broma ( Br) ?
1.22.27 Lewisovim tokicama prikai molekulu fluorovodika (HF)?
1.22.28. Lewisovim tokicama prikai molekulu amonijaka (NH3) ?
1.22.29. Koja vrsta kemijske veze je u:

a) ledu
b) tetraklorugljiku
c) litijevu oksidu
1.22.30. Od navedenih tvari izaberi one, koje su topljive u vodi: pijesak, eer, maslac, kreda
octena kiselina
1.22.31. Jedna stara izreka kae da se voda i ulje ne mijeaju. Zato?
1.22.32. Koliko natrijevog sulfata (Na2SO4) treba odvagati za pripravu 200 ml otopine
koncentracije c(Na2SO4) = 0,1 m0l / dm3 ?
1.22.33. Zato kruti kalijev kjlorid (KCl) ne provodi struju, a njegova talina i vodena otopina
provodi.
1.22.34.Zato talina i vodena otopina eera ne provodi struju?

- 53 -
1.22.1. Bor, berilij, brom, bariij

1.22.2. Au, Ag, Al, As, Ar
1.22.3. V (Br2) = 8,08 cm3
1.22.4. 10847Ag e- = 47, n0 = 61
1.22.5. Broj protona u jezgri
1.22.6. Zbir brotona i neutrona
1.22.7. Atomska vrsta odreenog broja protona i neutrona
1.22.8. Razlike: broj neutrona, maseni broj i fizikalna svojstva

Slinosti: isti atomski broj, jednak broj protona i broj elektrona, sline kemijske osobine
1.22.9. 14Si: 1s22s22p63s23p2
1.22.10. 2
1.22.11. 5
1.22.12. 2
1.22.13.. M(CH4) = 16,04
1.22.14. M(HNO3) = 63,01
1.22.15. M(C6H12O6) = 180,2
1.22.16. ma(Mg) = 4,04 x 10 -26 kg
1.22.17. ma(Au) = 3,27 x 10 -25 kg
1.22.18. ma(U) = 3,95 x 10 -25 kg
1.22.19. N(Na) = 8,5 x 10 22
1.22.20. N (Zn) = 2,99 x 1022
1.22.21. N(NH3) = 4,53 x 10 20
1.22.22. N(saharoze) = 2,25 x 1019
1.22.23. m(S) = 28,35
1.22.24. N(S) = 5,42 x 1023
1.22.25. N(eer) = 1,76 x 1022 .. ..
1.22.26. : Br - Br : .. ..
1.22.27. . . .. H..F: N
1.22.28. .. . . .
. . .
H HH
1.22.29. a) kovalentna i vodikova veza
b) kovalentna veza
c) ionska veza
1.22.30. eer i octena kiselina
1.22.31. Privlane sile izmeu molekula ulja i vode slabije su od privlanih sila meu
molekulama iste vrste.
1.22.32. 2,84 g
1.22.33. Zato to nema slobodnih iona.
1.22.34. Razgrauje se do molekula koje se ionizuju.
- 54 -
1.23 PITANJA IZ KEMIJE I ( ORGANSKA KEMIJA I BIOKEMIJA) (Peterski, Sever)
1.23.1.Napii jednadbu reakcije gorenja butana?
1.23.2. Odredi kemijsku formulu alkena sa 6 atoma ugljika (C)?
1.23.3. Jednadbom reakcije napii gorenje propina (C3H4) ?
1.23.4. Napii jednadbu reakcije izgaranja metanola (CH3OH) ?
1.23.5. Od navedenih biljnih namirnica izdvoji one koje sadre sve potrebne esencijalne
aminokiseline: mrkva, ria, grah, soja, krumpir, luk
1.23.6. Koliko osoba cca 50 kg treba svakodnevno unositi proteina (bjelanevina) ?
1.23.7. Koje namirnice bi izdvojio , koje su bogate esencijalnim aminokiselinama: eer,

jaja, grah, soja, mlijeko, margarin, jabuke, ribe, groe
1.23.8. Koja je karakteristina reakcija na proteine (bjelanevine) i peptide?
1.23.9. Od navedenih tvrdnji izdvoji netonu tvrdnju:

a) glukoza je krvni ili groani eer
b) fruktoza je disaharid
c) celuloza je polisaharid, koji je izgraen od ostataka glukoze.
1.23.10. Reagira li otopina saharoze s Tollensovim reagensom'
1.23.11. Osim krumpira navedi i neke druge sirovine iz kojih se dobija krob?
1.23.12. Napii formulom razgradnju celuloze?
1.23.13. Koji monomer nastaje kada se reciklira plastina vreica (polietilen)?
1.23.14. Koje metode ouvanja od oneienja polimernim materijalima poznaje?

- 55 -
RJEENJA I ODGOVORI 1 23.
1.23.1. 2 C4H10 + 13 O2 => 8 CO2 + 10 H2O

1.23.2. C6H12
1.23.3. C3H4 + 4 O2 => 3 CO2 + 2 H2O
1.23.4. 2 CH3OH + 3 O2 => 2 CO2 + 4 H2O
1.23.5. soja
1.23.6. cca 50 g proteina (bjelanevina) svaki dan
1.23.7. jaja, soja, mlijeko, ribe
1.23.8. Biuret reakcija
1.23.9. b) fruktoza nije disaharid, fruktoza je monosaharid
1.23.10. Ne reagira, jer nema redukciona svojstva.
1.23.11. itarice
1.23.12. (C6H10O)n + n H2O => uz H+ => n C6H12O6
1.23.13. eten ili etilen (H2C=CH2)
1.23.14. Recikliranje, zatrpavanje zemljom, prevoenje polimernih materijala u biorazgradive
spojeve.
1.24. PITANJA I ZADACI IZ C D - SCRIPTE KEMIJA I ( OPA KEMIJA) (Mali)
1.24.1. Broj koji govori koliko puta je prosjena masa nekog elementa vea od atomske jedionice
mase, koju ima oznaku?
1.24.2. Kako glasi opa plinska jednadba?
1.24.3. Koliko iznosi masa protona?
1.24.4. Koliko treba uzeti natrijeva hidroksida -ive sode, za neutralizaciju 150 g sumporne
kiseline (H2SO4)?
1.24.5. Praut uzima kao etanol najlaki elemkent vodik (H), to uzima Dobereiner?
1.24.6. Doba u povijesti kemije obiljeeno poznavanjem boja (olovno bjelilo, bakarno zelenilo),
dobivanje piva, vina, proizvodnja stakla. Koje je to doba?
1.24 7. Koliko iznosi unificirana atomska jedinica mase?
1.24.8. Koliko ima jedinki u 15 l plina.
1.24.9. Kako se kae za ione koji sadre isti broj elektrona u omotau ?
- 56 -
1.24.10. Koliko treba uzeti kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2) ili gaenog vapna da bi priredili
90 g kalcijevog sulfata (CaSO4) ? Reakcija ide Ca(OH)2 + H2SO4 => CaSO4 + 2 H2O
1.24.11. Kako se zove doba u povijesti kemije, kada se pokuavalo pronai zlato (Au) iz neple-
menitih metala ?
1.24.12. Izraunaj relativnu molekulsku masu amonijevog klorida (NH4Cl) ?
1.24.13. Koliko ima estica u 1 l plina kisika (O2)?
1.24.14. Kolika je veliina radijusa jezgre atoma, glede na radijus atoma?
1.24.15. to je to elektronska konfiguracija?
1.24.16. Koju oznaku ima molarna masa?
1.24.17. Izraunaj vrijednost R konstante?
1.24.18. Tko je prvi postavio tablicu Periodnog sustava kemijskih elemenata?
1.24.19. Koliko treba uzeti natrijevog hidroksida - ive sode (NaOH) da bi priredili 100g
natrijevog nitrata - ilske salitre (NaNO3)?
1.24.20. Koliko ima estica plina kisika, u elinoj boci od 15 l, na temperaturi od 200C i pod
tlakom od 150000 Pa?
1.24.21. Jednaki volumeni razliitih plinova, pri istoj temperaturi i tlaku sadre jednak broj
estica. Koji je to zakon?
1.24.22. Tko i kada je dao prvi model atoma?
1.24.23. Koji je to izotop vodika (H) , kojeg ima 0, 02 %?
1.24.24. Koliko moe primiti elektrona svaka orbitala u elektrobnskom omotau atoma?
1.24.25. Koliko treba uzeti klorovodine kiseline (HCl) za neutralizaciju 100 g natrijevog
hidroksida - ive sode (NaOH) ? reakcija ide NaOH + HCl => NaCl + H2O
1.24.26. Tko i kada je prvi otkrio i dokazao neutrone?
1.24.27. Elektronski omota. Koliko etvrta ljuska ima elektrona, a koliko sedma ljuska ima
elektrona?
1.24.28. Koji to kemijski element su otkrili neovisno tri znanstvenika u razliitim dijelovima
svijeta istovremeno (u 20 dana)?
- 57 -
1.24.29. Volumen nekog plina iznosi 50 l, pri temperaturi od 370C. Koliki e biti volumen pri
900C, ako je tlak konstantan?
1.24.30. Ako odvagamo 20 g sumporne kiseline (H2SO4). Koliko % imamo svakog elementa
ponaosob u tom spoju?
1.24.31. to je to pozitron?
1.24.32. Koliko ima poznato u 114 kemijskih elemenata izotopa?
1.24.33. Kolika je masa plina u elinoj boci od 30 l pri 250C i tlaku od 150 kPa?
1.24.34. Koliki je tlak plina vodika (H2) volumena 16 cm3, na temperaturi od 250C i masi od 40 g'
1.24.35. Izraunaj relativnu molekulsku masu amonijevog sulfata ((NH4)2SO4)?
1.24.36. to je to Avogadrov broj, a to Avogadrova konstanta?
1.24.37. to su to izobari?
1.24.38. Mendjeljejeva tablica Periodnog sustava ima horizontalnie nizove, koje zovemo (kako')
i vertikalne stupce, koje zovemo. Kako?
1.24.39. Koliko treba odvagati srebra (Ag) za 0,5 mola srebra (Ag)?
1.24.40. Koliki je tlak u elinoj boci s kisikom (O2) volumena 30 l na temperaturi od 150C, ako
u elinoj boci ima 17 kg kisika (O2)?
1.24.41. Kako se zovu konfiguracije u kojoj su sve orbitale popunjene ka kod neona (Ne)?
1.24.42. U kakvom agregacijskom stanju postoji metalna veza?
1.24.43.Koliko imamo u gramima kalcija (Ca) ako odvagnemo 12 g kalcijevog karbonata

(CaCO3)?
1.24.44. 1 mol nekog plina ima volumen od 22,4 l. A koliko ima jedinki?
1.24.45. Kolika je masa 10 l plina vodika(H2) zasienog vodenom parom pri temperaturi od
300C, ako je ukupni tlak 10 kPa?
1.24.46. Kako zovemo I skupinu Periodnog sustava elemenata?
1.24.47. Nabroji prema suvremenoj predodbi tipove kemijskih veza?

- 58 -
1.24.48. Koliko treba odvagati antimona (Sb) da bi imali 0,5 mola antimona?
1.24.49. Ako odvagnemo 12 g amonijevog nitrata, koliko e biti u % svih elemenata ponaosob?
1.24.50. Izraunaj masu klora (Cl2) u elinoj boci od o,25 dm3, ako je temperatura od 150C i tlak
od 1 bahra?
1.24.51.to se smatra pod disperznim sustavom?
1.24.52. to je to osmoza?
1.24.53. Koja je najpoznatija emulzija?
1.24.54. to jeto pH?
1.24.55. to su to kiseline po Arheniusu?
1.24.56. Reakcije u kojima neka molekula, atom ili ion prima elektrone, zove se. Kako?
1.24.57.Da bi smo znali formulu spoja potrebno je.to?
1.24.58. Izraunaj % sastav natrija (Na) u natrijevom hidroksidu-ivoj sodi (NaOH)?
1.24.59.Disperzni sustavi. Krute tvari lebde u plinu. to je to?
1.24.60. Disperzni sustavi. estice krutih tvari u nekoj tekuini. to je to?
1.24.61.Koliki je osmotski tlak ljudske krvi?
1.24.62.Kako bi se iz reakcije : 2 H2 + O2 => 2 H2O. Koliko bi se vode (H2O) dobilo iz 2 g kisika
1.24.63.to prikazuje empirijska formula?
1.24.64.Koliki je oksidacioni broj elementa u elementarnom stanju?
1.24.65. Kako se zovu reakcije u kojima neka molekula, atom ili ion gubi elektron?
1.24.66..Koliko iznosi pH urina?
1.24.67. Koliko iznosi pH soka rajice?

1.24.68. to jeto sublimacija?
- 59 -
1.24.69. to je to ebulioskopska konstanta?
1.24.70. Kako zovemo pojavu neprisiljenog gibanja iona ili molekula u otopini koje
imaju za posljedicu izjednaavanje koncentracija?
1.24.71.Disperzni sustavi. Kapljice tekuine u nekom plinu. to je to?
1.24.72. Disperzni sustavi. Kapljice tekuine u nekoj drugoj tekuini. to je to?
1.24.73. Gdje se upotrebljavaju emulzije?
1.24.74. to je to vrelite?
1.24.75. to su to izotonine otopine?
1.24.76. Koliko grama treba uzeti vodika, da bi se dobilo 2 g vode (2H2 +O2=>2H2O)
1.24.77. to se to odvaja ultrafiltracijom?
1.24.78. Koliko iznosi pH soka limuna?
1.24.79. Koliko iznosi pH crne kave?
1.24.80. Koliko iznosi pH mlijeka?
1.24.81.Svaki proces u kojem se oslobaa toplina, zove se. Kako?
1.24.82. Kako se zovu reakcije u kojoj neka molekula, atom ili ion prima elektrone?
1.24.83. Prema Bronstadtu, kiseline su tvari (nastavi)?
1.24.84. to je to koagulacija?
1.24.85. Izraunaj % sastav kalcija (Ca) u kalcijevom sulfatu (CaSO4)?
1.24.86.Kako se zove konstanta snienja toke ledita?
1.24.87. Koliko treba uzeti kisika, da bi se dobilo 2 g vode (H2O)? 2 H2 + O2 => 2 H2o
1.24.88. Disperzni sustavi. to su to mjehurii plina u nekoj tekuini?
1.24.89.to je to ledite?
1.24.90. Koliko ima vodika u 200 g vode? 2 H2 + O2 => 2 H2O

- 60 -
1.24.91. Izraunaj % sastav natrija (Na) u ilskoj salitri (NaNO3)?
1.24.92. Koliko grama kisika dolazi u 200 g vode? 2 H2 + O2 = 2 H2O
1.24.93. to je to elektroforeza?
1.24.94. Koliki je oksidacijski broj alkalijskih metala?
1.24.95. Koliki je oksidacijski broj zemnoalkalijskih metalaq (II skupina PSE) ?
1.95.96.. Koliko iznosi pH iste vode pri 250C?
1.24.97.Indikator lakmus papir mijenja boju u kiseloj sredini, a kako u baznoj sredini
1.24.98..Koliko se grama vode moe dobiti iz 10 g vodika? 2 H2 + O2 => 2 H2O
1.24.99. Koliko % ima ive (Hg) u ivinom sulfatu (HgSO4)?
1.24.100. to prikazuje strukturna kemijska formula?

- 61 -
ODGOVORI I RJEENJA PITANJA 1.24.
1.24.1. Relativna atomska masa (Ar)

1.24.2. pV = nRT
1.24.3. 1,67 x 10 -27 kg
1.24.4. 122,3 g NaOH
1.24.5. Po tri kemijska elementa (trijade) sa slinim kemijskim osobinama (cl, Br, J)
1,24.6. Egipatsko doba
1.24.7.1.66 x 10 -27kg
1.24.8. 4,03 x 10 23
1.24.9. Izoelektronski
1.24.10. 48,89 g
1.24.11. Doba "alkemije"
1.24.12. 53,48 g
1.24.13. 2,6 x 1022
1.24.14. 10000 puta manji
1.24.15. Raspodjela elektrona u nekom atomu, po ljuskama, podljuskama i orbitalama.
1.24.16. n
1.24.17. RH = 1,007 x 10 7m-1
1.24.18.Dmitrij Ivanovi Mendjeljejev 1869.g.
1.24.19. 74,14 g
1.24.20. 14,78 g
1.24.21. Avogadrov zakon
1.24.22.Rutherford 1911.g
1.24.23. Deuterij (D)
1.24.24. 2 elektrona, ali suprotnog spina
1.24.25. 91,12 g
1.24.26. Chadwick 1932.g.
1.24.27.. 32 elektrona, 98 elektrona.
1.24.28. Bor (B)
1.24.29. 121,6 l
1.24.30. Vodika = 2 %, sumpora = 32,6 %, kisika = 65,3 %
1.24.31. Subatomska estica, koja odgovara u naboju elektronu, ali suprotnog ( + ) naboja
1.24.32. 1200
1.24.33. 9,06 kg
1.24.34. 6121,75 kPa
1.24.35. 132,14 g
1.24.36. 6,022 x 1023 molekula, atoma, iona, elektrona i 6,022 x 10 23 mol-1 ija je jedinica mol-1
1.24.37.. To su izotopi sa istim masenim brojevima
1.24.38. Periode i skupine
1.24.39. 53,95 g
1.24.40. 84,78 kPa
1.24.41 Konfiguracija zatvorene ljuske.
1.24.42. Krutom i tekuem agregacijskom stanju
- 62 -
1.24.43. 40,08 g ili 40 % kalcija (Ca), 12,00 g ili 11 % ugljika (C) i 48 g ili 44,4 % kisika (O)
1.24.44. 6,022 x 1023
1.24.45. 0,08 g vodika (H2).
1.24.46 Alkalijski metali
1.24.47. Ionska, kovalentna i metalna
1.24.48. 60,9 g
1.24.49. 28,02 g ili 35 % duika (N2), 4,03 g ili 5 % vodika (H) i 48,00 g ili 59,67 % kisika.
1.24.50. 0.75 g
1.24.51. Dvije ili vie faza, od kojih je jedna disperzna, fino razdjeljena u drugoj (disperzno
sredstvo)
1.24.52. To je spontan proces, pri kojem molekule otapala, prolaze kroz polupropusnu
membranu iz razrjeenije u koncentriraniju otopinu
1.24.53. Mlijeko
1.24.54. To je mjera kiselosti ili - log c(H+) / moldm3
1.24.55. To su tvari, koje u vodenim otopinama poveavaju koncentraciju vodikovih ili
oksonijevih iona.
1.24.56. Reakcije redukcije
1.24.57. % sastav spoja, njegovu masu, Ar, elemente koji se nalaze u spoju
1.24.58. 57,47 % Na
1.24.59. Dim
1.24.60. Suspenzija
1.24.61. 78 kPa
1.24.62. 2,25 g vode
1.24.63. Omjer pojedinih kemijskih elemenata u molekuli
1.24.64. 0
1.24.65. Oksidacije
1.24.66. pH = 6
1.24.67. pH = 4
1.24.68. Prelazak krute tvari u plinovitu tvar, bez prethodnog taljenja
1.24.69. To je konstanta poveanja vrelita (Ke)
1.24.70. Difuzija
1.24.71. Magla
1.24.72. Emulzija
1.24.73. Farmaceutskoj industriji, kozmetikim preparatima, industriji boja i lakova,
prehrambenoj industriji
1.24.74. Temperatura, pri kojoj se tlak pare tekuine izjednai s tlakom pare iznad tekuine
1.24.75. Dvije otopine dviju razliitih tvari, koje imaju jednake osmotske tlakove
1.24.76. 0,22 g vodika
1.24.77. Koloidna faza od sredstva
1.24.78. pH = 2
1.24.79. pH = 5
1.24.80. pH = 6,8
- 63 -
1.24.81. Egzotermnim procesom

1.24.82. Reakcije redukcije
1.24.83. Koje mogu dati proton nekoj drugoj tvari
1.24.84. Prijelaz sola u grubo disperzni sustav
1.24.85. 29,44 % Ca
1.24.86. krioskopska konstanta ((KK)
1.24.87. 1,77 g kisika
1.24.88. Pjena
1.24.89. Temperatura pri kojoj su tekuina i kruta tvar u ravnotei
1.24.90. 22,2 g vodika
1.24.91. 27,05 % Na
1.24.92. 177,8 g kisika
1.24.93. Gibanje iona odreenim smjerom prema pozitivnom (+) ili negativnoj (-) elektrodi
1.24.94. + 1
1.24.95. + 2
1.24.96. pH = 7
1.24.97. Crven, modar
1.24.98. 1,11 g vode
1.24.99. 67,61 % Hg
1.24.100. Kako su atomi meuswobno povezani u molekule.
1.25. PITANJA IZ C D - SCRIPTA KEMIJA I (ANORGANSKE KEMIJE - Mali)
1.25.1.Koliko u % metali ine kemijskih elemenata?
1.25.2. to je to metalurgija?
1.25.3. Nabroji sve alkalijske metale koje poznaje (I skupina PSE)?
1.25.4.Kojie je to kemijske elemente III skupine PSE predskazao Mendjeljejev u svojoj tablici?
1.25.5. Nabroji oksidne ruse (minerale) eljeza ?
1.25.6 Zato srebro (Ag) na zraku vremenom potamni?
1.25.7. to je to korozija?
1.25.8 to je to cijanizacija?
1.25.9. to je to fusija?
- 64 -
1.25.10. Koliko ima istog zlata (Au) u 12 karatnom zlatnom nakitu?
1.25.11. Koliko u % eljeza i njegovih legura godinje nepovratno propadne uslijed korozije?
1.25.12. Zato se kalijev karbonat - potaa ne moe dobiti po postupku Solvay?
1.25.13. Nabroj kemijske elemente zemnoalkalijskih metala koje poznaje?
1.25.14. Kako se zove jedinica za mjerenje radioaktivnosti?
1.25.15. Zato je kobalt (Co) vrlo vaan element za ivi svijet?
1.25.16. Koliko u % ima aluminija (Al) u Zemljinoj kori?
1.25.17. Kako se zove varijetet korunda - aluminijevog oksida (Al2O3) obojen crveno?
1.25.18. Koje rude (minerale) bakra (Cu) poznaje?
1.25.19. Koji je to kobaltov izotop u uporabi u medicinskoj dijagnostici?
1.25.20.Koliko e ostati radija (Ra) poslije 7900 godina, ako je na poetku bilo 1 g radija (Ra)?
1.25.21.Natrij (Na) mekan kao vosak, laki od vode, srebrene boje, otkrio Davy. Kako se uva?
1.25.22. to je to invar-elik?
1.25.23. Koja je to jedina tekua kovina (metal) pri sobnoj temperaturi, veoma otrovna?
1.25.24. Bor su otkrila gotovo istovremeno 3 znanstvenika neovisno. Kada?
1.25.25. to je to aluminotermija?
1.25.26. Koliko je talite korunda (Al2O3)?
1.25.27. Kako se od korozije tite velika postrojenja (naftovodi, mostovi, tranice)?
1.25.28.to je to ustvari mineral silvin kemijski reeno?
1.25.29.Kako su nastale sedimentne stijene?
1.25.30. Kao redukciono sredstvo u uporabi za dobijanje ruda nekad bio drveni ugalj. A sada?
1.25.31. Kako se zove varijetet berila (silikat aluminija (Al) i berilija (Be)) obojen zeleno?
1.25.32. Kojom brzinom se kreu alfa zraci pri radioaktivnoj reakciji?
- 65 -
1.25.33. Kako se zove vrlo vana slitina (legura) eljeza (Fe) i mangana (Mn), koja se odlikuje
tvrdoom i elastinou?
1.25.34. Kako su nastale metamorfne stijene?
1.25.35. to je to "bengalska vatra"?
1.25.36. Koliko je potrebno aluminijevog oksida (Al2O3) da bi se dobilo 2 tone aluminija (Al)?
1.25.37. Otkriven spektralnom analizom 1875.g, Mendjeljejev ga predvidio (eka-Al), koje je

ime tog kemijskog elementa?
1.25.38. to su to eruptivne stijene?
1.25.39. Zato je krv mekuaca (pueva, hobotnica, jastoga, oktopoda) plava?
1.25.40. Kaolin je vrsta glina nastala raspadom feldspata. Kako se zove?
1.25.41. Koliko se stavlja kriolita za proizvodnju 2 tone aluminija (Al)?
1.25.42. Pored aluminijeve stipse, koje jo stipse imamo?
1.25.43.Koliku temperaturnu razliku ima galij (Ga) od taljenja do vrenja?
1.25.44.Da li je elementarni fosfor (P) u kemijskom pogledu baktivniji od duika (N)?
1.25.45. Koji je najtvri mineral u prirodi?
1.25.46 . Koji je najmeki mineral u prirodi?
1.25.47.Koji to inertni (plemeniti) plin otkriven "trijumfom tree decimale"?
1.25.48. Gdje su najvea nalazita sumpora (S) u svijetu?
1.25.49. Kojeg je hormona sastojina jod (J)?
1.25.50. Koji to kemijski element su otkrili 1898.g. Ramsay i Travers, a 12-godinji Ramsayev
sin predloio ime?
1.25.51. Tko je optkrio polonij (Po)?
1.25.52. Koje je to umjetno gnojivo? eksplozivnog djelovanja, lako stvrdnjava?
1.25.53. to je to "umjetni zrak"?

- 66 -
1.25.54. Kojom bojom boji jod (J) krob, ak i u najmanjim koliinama?
1.25.55. Tko je otkrio fosfor (P)?
1.25.56. Koliki je oksidacioni broj klora (Cl) u klornoj kiselini?
1.25.57. Zato je u uporabi tinktura joda (J) ?
1.25.58. to je to "carska vodica" ili "zlatotopka"?
1.25.59. to je to "Thomasovo brano"?
1.25.60. to je to "mineralizacija"?
1.25.61. U nkojim se alotropskim modifikacijama javlja sumpor (S)?
1.25.62. Koliko 1 l vode moe otopiti klora (Cl) u % i u mas?
1.25.63. Ogromna je uporaba vode (H2O) u industriji. Koliko se troi vode za preradu 1 kg
eerne repe u eer?
1.25.64.Da li arsenovi (As) spojevi slue u borbi za suzbijanje biljnih tetoina?
1.25.65. Koje tvari utiu na brzinu kemijske rerakcije?
1.25.66. to je to analiza?
1.25.67. to je to sinteza?
1.25.68. Koliki stvara napon jegulja duine 1,5 m?

- 67 -
RJEENJA I ODGOVORI 1.25. PITANJA
1.25.1 80 %
1.25.2. To je metoda dobijanja metala (kovina) iz ruda (minerala).
1.25.3. Litij (Li), natrij (Na),. kalij (K), rubidij (Rb), cezij (Cs) i francij (Fr)
1.25.4. Skandij (Sc)
1.25.5. Magnetit (Fe3O4), hematit (Fe2O3), limonit (Fe2O3 x H2)
1.25.6. Zato to u zraku uvijek ima malo sumpora vodika (H2S) koji reagira sa srebrom (Ag)
1.25.7. To je pojava razaranja metala uslijed kemijskog djelovanja, to je prirodni proces razaranja
metala djelovanjem okoline.
1.25.8. To je postupak odvajanja nekih metala (kovina) sa otopinom kalijevog cijanida (KCN)
1.25.9. Nuklearne reakcije spajanja lakih atoma u jezgre teih atoma.
1.25.10. 12 dijelova
1.25.11. cca 25 %
1.25.12. Ne moe, zato to je kalijev bikarbonat (KHCO3) lako topljiv u vodi
1.25.13. Berilij (Be), magnezij (Mg), kalcij (Ca), sroncji (Sr), barij (Ba) i radij (Ra)
1.25.14. Kiri
1.25.15. Sastojina vitamina B12, koji igra vanu ulogu u stvaranju hemoglobina, pa nedostatak
kobalta (Co) u organizmu izaziva malokrvnost
1.25.16. 7,28 %
1.25.17. Rubin
1.25.18. Halkopirit (CuFeS2), halkozin (Cu2S), kuprit (Cu2O), malashit (Cu(OH)2 x CuCO3)
1.25.19. Izotop kobalta (Co-60), jer ima radioaktivne osobine, pa je u uporabi u dijagnostici
1.25.20. 0,03125 g.
1.25.21. Pod petrolejom
1.25.22. Ima 36 % nikla (Ni), ima veoma mali koeficijent irenja, pa se rabi za izradu
mjernih instrumenata (barometara)
1.25.23. iva (Hg), pa se rabi za punjenje termometara
1.25.24. 1808.g
1.25.25. Jaim zagrijavanjem aluminij (Al) vrlo energino gori, pri emu se oslobaa
toplina, koja se koristi za redukciju oksida mnogih metala (kovina)
1.25.26. Talite od 20450C
1.25.27. Katodnom zatitom
1.25.28. Kalijev klorid (KCl)
1.25.29. Taloenjem minerala, biljnih i ivotinjskih ostataka
1.25.30. Koks
1.25.31. Smaragd
1.25.32. 20000 km/sec
1.25.33. Fero-mangan (30 % - 90 % Mn)
1.25.34. Djelovanjem visoke temperature i visokog tlaka u dubini zemlje
1.25.35. Barijeve (Ba) soli oboje plamen zeleno, kada se zapale
1.25.36. 7,78 t Al2O3
1.25.37. Galij (Ga)
- 68 -
1.25.38. To silikatni minerali, nastali kristalizacijom magme (lave)

1.25.39. Zato to je hemocijanin (koji ima bakra Cu) prenosilac kisika pa je krv plava
1.25.40. Porculanska zemlja
1.25.41. 140 kg
1.25.42. eljezna (Fe) stipsa i kromna (Cr) stipsa
1.25.43. 23440C (od - 29,780C do + 23140C
1.25.44. NE
1.25.45. Dijamant
1.25.46. Grafit
1.25.47. Argon (Ar)
1.25.48. Na Siciliji, Texasu, i Japanu
1.25.49. Tiroksina hormona titne lijezde
1.25.50. Neon (Ne)
1.25.51. Piere i Maria Curie
1.25.52. Amonijev nitrat (NH4NO3)
1.25.53. Smjesa helija (He) i kisika (O)
1.25.54. Modro
1.25.55. Brandt
1.25.56. Pozitivnom ( + ) trooksidnom stanju
1.25.57. kao spoljni antiseptik u medicini
1.25.58. Smjesa ( 3 HCl + HNO3) otapa sve metale, jer se oslobaa nascentni klor (Cl) koji je
veoma reaktivan
1.25.59. To je kalcijev fosfat, nus produkt kod proizvodnje elika, pogodan za kisela tla
1.25.60. Proces pretvorbe organskih ostataka u humus, a iz humusa u mineralne tvari
1.25.61. Rombski, monoklinski, plastini i amorfni
1.25.62. 4,6 dm3, 14,7 g
1.25.63. 15 kg
1.25.64. Slue
1.25.65. Katalizatori, koji iz reakcija izlaze nepromjenjeni
1.25.66. Rastavljanje tvari na komponente
1.25.67. Dobivanje novih tvari iz poznatih tvari
1.25.68. 450 V
- 69 -
1.26. PITANJA IZ CD-SCRIPTE II ( ORGANSKA KEMIJA) (Mali)
1.26.1.to odreuje kvalitativna organska analiza, a to kvantitativna organska analiza?
1.26.2 Tko je prvi uveo klasifikaciju na anorgansku kemiju i organsku kemiju?
1.26.3.Da li izopren ima ili nema bioloki znaaj?
1.26.4. Da li su vrelita etera via ili nia od vrelita alkohola?
1.26.5. Tko je dao prvi uvjerljiv dokaz da se organski spoj moe sintetizirati iz anorganskog'
1.26.6. ega je polimer prirodni kauuk?
1.26.7. U industrijskim istraivakim laboratorijama molarna masa sa odreuje. Kako?
1.26.8. Benzin, koga poznajemo kao gorivo , ega je smjesa?
1.26.9. Tko je prvi prirediop vulkanizaciju kauuka?
1.26.10,. Da li alkoholi imaju vie ili nie toke vrelita od alkana?
1.26.11. Tko je usavrio sagorjevanje organskih spojeva? I hladilo je dobilo ime njemu u ast.
1.26.12. ime se odreuje struktura organskih spojeva?
1.26.13. to je to "oktanski broj"?
1.26.14. to je to metopril?
1.26.15. to je to "cetanski broj"?
1.26.16. Koja je opa formula karboksilnih (organskih) kiselina?
1.26.17. to su to sapuni?
1.26.18. Kako se zovu soli mravlje kiseline?
1.26.19. Kako se zovu soli octene kiseline?
1.26.20. Kako se zovu soli oksalne kiseline

- 70 -
1.26.21. Kako se zovu salicilne kiseline?
1.26.22. Kako se zovu soli mlijene kiseline?
1.26.23. Kako se zovu soli limunske kiseline?
1.26.24 Kako se zovu soli vinske kiseline?
1.26.25.Kako je A.Nobel nazvao smjesu koja je eksplozivna, ali podesna za uporabu?
1.26.26.. Acetil salicilne kiseline je ustvari poznati lijek. Koji?
1.26.27. Zato se nitroglicerin upotrebljava kao lijek?
1.26.28. Koja je to aromatska kiselina naena u aju?
1.26.29. to je to degras?
1.26.30. to je to pulpa?
1.26.31. to je to lanolin?
1.26.32. to su to amponi?
1.26.33. to su to deterenti?
1.26.34. Gdje su u uporabi anionski deterenti?
1.26.35. Da li su amini jae ili slabije luine od amonijaka (NH3)?
1.26.36. U emu se sastoji eksplozivnost nekih tvari?
1.26.37. Zato je vaan acetilkolin'
1.26.38. Zato se dodaje sumporna kiselina (H2SO4) kod nitriranja benzena?
1.26.39. Gdje se nalazi kolin?
1.26.40. Dietilamin je najvaniji amin, slui za prireivanje.ega?
1.26.41. to je to Schifova baza?

1.26.42. Je li se anilin lako ili teko oksidira?
- 71 -
1.26.43. Gdje je u uporabi metilamin?
1.26.44. Gdje je u uporabi trimetilamin?
1.26.45. Kako se zovu soli pikrinske kiseline?
RJEENJE PITANJA 1.26.
1.26.1. Vrstu organskog spoja, koliinu (kvantitet) organskog spoja

1.26.2. J.J. Berzelius, vedski znanstvenik
1.26.3. Da, jer ima terpena i kamfora
1.26.4. Vrelita etera su nia od vrelita alkohola
1.26.5. Wholer 1829.g. kada je iz amonijevog cijanata dobio karbamid (identian mokrai urin)
1.26.6. Izoprena gotovo 2000 molekula ima u molekuli kauuka
1.26.7. Spektrografom masa
1.26.8. est, sedam , osam i devet atoma ugljika (C) u nizu
1.26.9. C. Goodyear, 1844 godine
1.26.10. Alkoholi imaju viu toku vrelita od alkana
1.26.11. Liebig njemaki kemiar ( Libigovo hladilo)
1.26.12. UV-V spectrophotometry, IR-spectroscopy, NMR- nuclear magnetic resonance
1.26.13. Izooktan ima malu sklonost ka detonaqciji u benzinskim motorima pa mu je dat broj 100
1.26.14. Metilprol je opi anestetik (CH3OCH2CH2CH3) ili metil propil eter
1.26.15. Postotak cetana u gorivu. Cetan naglo se pali, pa mu je dsat broj 100
1.26.16. R-COOH
1.26.17. To su smjese natrijevih (Na) i kalijevih (K) soli viih masnih kiselina
1.26.18. Formijati
1.26.19. Acetati
1.26.20. Oksalati
1.26.21. Salicilati
1.26.22. Laktati
1.26.23. Citrati
1.26.24. Tartarati
1.26.25. Dinamit 1866.g. dodajui nitroglicerinu infuzorijsku zemlju
1.26.26. Aspirin
1.26.27. Jer iri krvne ile, pa pomae rad srca kod poremeaja
1.26.28. Galna kiselina
1.26.29. To je mast ovijeg runa, sloena smjesa voskova, alkohola i masnih kiselina
1.26.30 Konzervirano voe mravljom kiselinom (HCOOH)
1.26.31. Oien produkt, kod ispiranja vune
1.26.32. To su sintetski deterenti anionskog tipa
1.26.33. Sintetski proizvodi (kationski ili anionski) u uporabi kod pranja
1.26.34. Zbog svog baktericidnog djelovanja u uporabi u bolnicama i zdravstvenim ustanovama
- 72 -
1.26.35. Slabije luine od amonijaka
1.26.36. Neke tvari, ije su molekule nestabilne, imaju osobinu da pri lakom udaru ili povienoj
temperaturi, naglo prelaze u plinove, razvijajui toplinu
1.26.37. prenosi impulse iz zavretka ivaca u miie, vaan u kontroliranju tjelesnih funkcija
1.26.38. Da bi se vezala voda (poto je sumporna kiselina higroskopna) koja nastaje u reakciji i
da se ne smanji koncentracija nastalog produkta
1.26.39. U lecitinu
1.26.40. Herbicida, pri produkciji akrilnih vlakana, pri vulkanizaciji
1.26.41. Produkt jednog mola amina i jednog mola aldehida
1.26.42. Lako
1.26.43. U koarstvu
1.26.44. U proizvodnji hrane za ivotinje
1.26.45. Pikrati, veoma su snaan eksploziv
1.27. PITANJA IZ CD-SCRIPTE II (Mali) BIOKEMIJA I DIO
1.27.1.Navedi sve heksoze koje poznaje?
1.27.2 Je li saharoza reducira ili nereducira Fehlingovu otopinu?
1.27.3. Koja aldoza ima najmanju molekulsku masu?
1.27.4.Koji su to disaharidi naeni u prirodi?
1.27.5. Od ega se prireuje Fehlingova otopina?
1.27.6. kako se nazivaju jednostavniji ugljikohidrati?
1.27.7. Kse zovu izomeri, koji su jedan drugom zrcalne slike?
1.27.8. Zato se glukoza naziva dekstrozom?
1.27.9. Koji to disaharidi nisu naeni slobodni u prirodi?
1.27.10. Gdje se nalazi gencijanozsa?
1.27.11. Koliko iznosi cca molekulska masa kroba?

1.27.12. Koji je nastavak karakteristian kod eera?
- 73 -
1.27.13. Koja je molekulska formula laktoze?
1.27.14. Kako se zove "ivotinjski krob"?
1.27.15. Zato se Fehlingova otopina pripravlja da bude svjea?
1.27.16. Tko je uglavnom izvrio relativnui konfiguraciju eera?
1.27.17.to je to "invertni eer"?
1.27.18. Glikogen, bezbojan prah, koji se u vodi otapa, u to prelazi hidrolizom?
1.27.19. Napii imena svih pentoza koje poznaje?
1.27.20. Da li se u medu nalazi ili ne nalazi prirodni invertni eer?
1.27.21. Na to se hidrolizom rastavlja laktoza?
1.27.22. Je li asimilacija (fotosinteza) redukcioni ili oksidacioni proces?
1.27.23. Kakvi su procesi, koji se odigravaju u biljkama redukcioni ili oksidacioni?
1.27.24. to je rezultat krajnje hidrolize kroba?
1.27.25. Kakvu boju daje dokaz kod kroba?
1.27.26. Za predmete i molekule, koji se odnose kao predmet i zrcalna slika kae se da su. to?
1.27.27 Zato se dodaje vapnena voda (Ca(OH)2) kod proizvodnje eera iz eerne repe?
1.27.28. Koliko celuloze u % ima u pamuku?
1.27.29.Kako zovemo ugljikov atom (C) na koji su vezane 4 razliite funkcionalne skupine?
1.27.30Biokemiari biosintezom pokuavaju dobiti jedan stereoizomer.Kako je to rjeila priroda?
1.27.31.Kako se zove masa koja zaostaje kod centrifugiranja kristalnog eera?
1.27.32. Da li je glikogen priuvna energija u organizmu?
1.27.33. Zato se pri proizvodnji eera iz eerne repe tretira ugljinim dioksidom (CO2)?
1.27.34. to je to "krobno ljepilo"?
- 74 -
1.27.35. to je to hitin?
1.27.36. Zato aminokiseline spadaju u vrlo vane fizioloke spojeve?
1.27.37. Zato su neke aminokiseline esencijalne?
1.27.38. Aminokiseline se dokazuju. Kojim testom?
1.27.39. Koliku molekulsku masu imaju enzimi?
1.27.40. Zato energija osloboena hidrolizom ATP na ADP ne prelazi sva u toplinu?
1.27.41. Navedi halogenizirane tirozine koje popznaje?
1.27.42. Hemoglobin ima homolog u Africi, gdje je rairena bolest. Koja?
1.27.43. Zato je FAD (flavinadenindinukleotid), a asatojina je vit B12, bitan u biolokom procesu
1.27.44. Koja je to najprostija aminokiselina?
1.27.45. Koja je razlika u sekvenci insulina ovjeka i insulina svinje?
1.27.46 Zato nije potrebno dovoditi energiju kod stvaranja peptidne veze?
1.27.47. Zato je krv mekuaca (oktopoda, pueva, jastoga, hobotnica) plava?
1.27.48. Kako se zovu enzimi koji kataliziraju oksido-redukcione procese u organizmu?
1.27.49. to dokazujemo ksantoproteinskom reakcijom?
1.27.50. Na kojim mjestima se pojavljuju nukleoproteini?
1.27.51. to je to transkripcija, kad govorimo o nukleinskim kiselinama?
1.27.52. Koje su sve baze zastupljene u izgradnji nukleinskih kiselina?
1.27.53. Koji su sve eeri zastupljeni u izgradnji nukleinskih kiselina?
1.27.54. Kakvo obojenje nastaje Biuret reakcijom?
1.27.55. Gdje u prirodi nastaju aminokiseline?

1.27.56. Zato se ukrute miii kod leeva?
- 75 -
1.27.57. U kojem temperaturnom intervalu su enzimi aktivni?
1.27.58. Da li se aminokiseline mogu dobiti sintetski?
1.27.59. Zato se krv usiri?
1.27.60. Transfer RNA (t-RNA) donosi aminokiselinu. Gdje?
1.27.61. to su to koenzimi?
1.27.62. Kako ivotinjski svijet i ovjek iskoritava aminokiseline?
1.27.63. Gotovo svi koenzimi sadre. to?

- 76 -
RJEENJE PITANJA 1 27.
1.27.1. Manoza, glukoza, galaktoza, fruktoza, sorboza

1.27.2. Ne reducira
1.27.3. Gliceridaldehid
1.27.4. Saharoze i maltoze
1.27.5. Bakarnog sulfata (Cu SO4), natrijevog hidroksida (NaOH), Na-K-tartarata
1.25.6. eeri
1.25.7. Enantiomeri (gr. - nasuprot)
1.27.8. Budui da je optiki aktivna, ravninu polarizacione svjetlosti zakree u desno
1.27.9. Maltoza , celobioza
1.27.10. U korijenju nekih biljaka
1.27.11. 50.000
1.27.12 -oza
1.27.13. C12H22O11
1.27.14. Glikogen
1.27.15. Zato to reagens nije stabilan (raspada se) pa se spravlja da bude svje
1.27.16. E.Fischer 1891.g.
1.27.17. Smjesa glukoze i fruktoze
1.27.18. U glukozu
1.27.19. Arabinozom, ksilozom i ribozom
1.27.20. Da nalazi se u medu
1.27.21. Glukozu i galaktozu
1.27.22. Redukcioni proces
1.27.23. Redukcioni
1.27.24. Glukoza
1.,27.25. Plave
1.27.26. Kiralni
1.27.27. Da bi se odstranile nazone organske kiseline
1.27.28. 80 %
1.27.29. Kiralni centar
1.27.30. Enzimima
1.27.31. Melasa
1.27.32. Da
1.27.33. Da bi se otklonio viak vapnene vode (Ca(OH)2), jer se stvara teko topivi karbonat
1.27.34. Gusta masa u reakciji kroba i tople vode
1.27.35.Polisaharid, po strukturi slian celulozi, nalazimo ga u oklopu rakova
1.27.36. Jer su od njih izgraeni proteini, spojevi koji izgrauju ivi svijet
1.27.37. Zato to organizam ovjeka i ivotinje ne moe sam sintetizirati, pa mora unijeti hranom
1.27.38. Ninhidrinom
- 77 -
1.27.39. Od 10000 do 100000

1.27.40.Zato to je cjepanje ATP na ADP ustvari kontrakcija miia
1.27.41. Brom-tirozin (Br-tirozin) i jod-tirozin (J-tirozin)
1.27.42. Anemija srpastih stanica
1.27.43. Jer vri prijenos energije
1.27.44. Aminooctena kiselina (CH2(NH2)COOH)
1.27.45. Samo u zadnjoj sekvenci. Kod ovjeka je -ThrCOOH, a kod svinje -AlaCOOH
1.27.46. Jer su aminokiseline u aktiviranom obliku
1.27.47. Zato to u njihovoj krvi je hemocijanin prijenosnik kisika, a on ima bakra (Cu) plava krv
1.27.48. Oksidaze i reduktaze
1.27.49. Proteine
1.27.50. U jezgri svake stanice, ponekad i u citoplazmi
1.27.51. To je proces u kojem se informacije sadrane u RNA prepisuje sustavom sparivanja baza
1.27.52. Adenin, gvanin, citozin, uracil i timin
1.27.53. D-riboza ili D-deoksiriboza
1.27.54. Violetno-ljubiasto obojenje
1.27.55. U biljkama
1.27.56. Koagulacijom miogena, mii se ukruti i le postane ukruen
1.27.57. U intervalu od 300C - 600C
1.27.58. Da
1.27.59. Fibrinogen u krvnoj plazmi koagulira, pa se krv usiri
1.27.60. Na ribosom
1.27.61. To su proteinsaki dijelovi enzima, organske molekule relativno male molekulske mase
1.27.62. Iz biljaka
1.27.63. Nukleotid sa bazom, monosaharid ribozu i fosfornu kiselinu (H3PO4)
- 78 -
1.28. PITANJA IZ CD-SCRIPTE II (Mali) BIKEMIJA II
1.28.1.Odakle ljudski i ivotinjski organizam podmiruje potrebe za duikom (N) za biosintezu?
1.28..2 Gotovo polovinu energije, koju ovjek prima sastojina je. ega?
1.28.3. Laktat prelazi u krv. A gdje se razgrauje?
1.28.4.ivotinji i ovjeku, osim proteina, masti i eera, potrebne su tvari iji nedostatak dovodi
do patolokih promjena. Koje su to tvari?
1.28.5. Uneseni proteini hranom, postupno se hidroliziraju. U to?
1.28.6. krob se hidrolizira djelimino ve u ustima, jer u pljuvaki imamo. Koji enzim?
1.28.7. Djelovanjem vitamina u organizmu, moe se usporediti s djelovanjem. ega?
1.28.8. Hidroliza proteina tee u kiselim uvjetima. Pri kolikom pH?
1.28.9. Kojim enzimom tee hidroliza proteina u kiselim uvjetima?
1.,28.10. Uz koji enzim u tankom crijevu se masti djelimino hidroliziraju?
1.28.11. Je li razgradnja glukoze endotermna ili egzotermna reakcija?
1.28.12. Uz koji enzim tee hidroliza proteina u crijevima?
1.28.13. Pri kojoj kiselosti se odigrava hidroliza proteina u crijevima?
1.28.14. to je zadatak unih kiselina?
1.28.15. Koje lijezde lue hormone?
1.28.16. Aminokiseline prolaze kroz stijenke crijeva i odlaze. Gdje?
1.28.17. Koje su to etri une kiseline?
1.28.18. Krvotokom masti se prenose do tkiva i miia, gdje sagorjeva da bi se proizvela

energija. Ili to?
1.28.19. Koliko iznosi toplina razgradnje masti?

1.28.20. to je to glikoliza?
- 79 -
1.28.21. Nedostatak kojeg hormona prouzroi kretenizam ili Bazedovljevu bolest?
1.28.22. Pirodoksin djeluje u nekim reakcijama, kao enzim. Koji je to vitamin?
1.28.23. Tko daje energiju aktivacije pri glikolizi?
1.28.24. Zato se lakotopiva mast ne moe uporabiti u ljudskom organizmu, kao priuva?
1.28.25. U miiima se piruvat uz potporu NADH reducira. U to?
1.28.26. Reakcijom anhidrida octene kiseline sa salicilnom kiselinom, dobija se lijek. Koji?
1.28.27. Upotrebljavali su ga uroenici J.Amerike kao otrov za svoje strelice. Koji je to alkaloid?
1.28.28. Tko je otkrio prvi antibiotik Pencilin?
1.28.29. Koliki broj u % ljudi su alergini na pencilin?
1.28.30. Koje se droge upotrebljavaju u medicini za sniavanje bola?
1.28.31. Nikotin, veoma otrovan alkaloid Koliko iznosi latentna (smrtna) doza nikotina?
1.28.32. Koja to opasna sintetska psihodelina droga se dobije acetiliranjem morfina?
1.28.33. Benzpiren kao produkt u katranu duhanskog dima je li ili nije karcenogen spoj?
1.28.34. Zovu ga ljuti princip tabascoa. Koji je to alkaloid?
1.28.35. Zbog visoke cijene i uinkovitosti, gdje se sve proizvodi kinin?
1.28.36. Zato su psihodeline droge toliko opasne da su zabranjene?
1.28.37. Nabroji bar nekoliko sintetskih psihodelinih droga?

- 80 -
ODGOVORI 1.28. PITANJA
1.28.1.Uzimanjem proteina iz biljaka ili drugih ivotinja

1.28,2. Masti
1.28.3. U sranom miiu i jetri
1.28.4. Vitamini
1.28.5. U peptide i aminokiseline
1.28.6. Amilaza
1.28.7. Katalizira u kem.reakcijama, jer u malim koncentracijama izazivaju kemijske promjene
1.28.8. pH = 1-2
1.28.9. Uz enzim pepsin
1.28.10. Do maltaze
1.28.11. Egzotermna
1.28.12. Tripsin
1.28.13. pri pH = 6-8
1.28.14. Da emulgira masti
1.28.15. lijezde s unutranjim luenjem
1.28.16. U jetra i druga tkiva u organizmu
1.28.17. Holna, dezoksiholna, henodezoksiholna i litoholna kiselina
1.28.18. Pak se uvala kao priuvna energija za kasniju uporabu
1.28.19. 39 kJ/g
1.28.20. To je proces dobijanja energije iz ugljikohidrata
1.28.21. Hormon tiroksin
1.28.22. Vitamin B6
1.28.23. ATP ili adenozintrifosfat
1.28.24. Zato to je toka taljenja, via od tjelesne temperature
1.28.25. U laktat ili mlijenu kiselinu
1.28.26. Aspirin
1.28.27. Alkaloid kurare
1.28.28. Alexandar Fleming 1929.g.
1.28.29 cca 5 % ljudi
1.28.30. Morfin, kodein
1.28.31. cca 40 mg
1.28.32. Diacetat heroin kojeg nema u prirodi, ve se proizvodi sintetski
1.28.33. Provjereno i dokazano: karcenogen spoj
1.28.34. Kapsaicin zovu ljuti princip tabascoa
1.28.35. Indiji, Javi, Maleziji, J.Americi
1.28.36. Zato to trajno unitavaju centralni nervni sustav, stvaraju ovisnost, pa su zabranjene
1.28.37. LSD (Lisersauredietilamin), extaci (derivat lisergine kiseline)
- 81 -
1. 29. NAIN UPORABE RJEENJA DATIH ZADATAKA I PITANJA IZ KEMIJE
Ovaj Prirunik je raen na osnovi sopstvenih iskustava i primjera iz udbenika za kemije, koji
su navedeni u naslovu. Zbog izuzetno dobro koncipiranih pitanja nisam ni mijenjao tekst, nego
sam samo odredio neka vanija pitanja iz razliitih poglavlja iz kemije. Sam Prirunik je
namjenjen pripremi za upis na fakultete i kole, koji imaju kemiju. Uz obradu ovih pitanja bilo bi
potrebno prouiti CD scriptu I i CD scriptu II autor - prof Tvrtko Mali
Veoma rado u dati dodatne obavijesti i objanjenja. Uz obradu, rjeenje i prouavanje ovog
Prirunika potrebno je nazoiti i pripremama za upis na fakultete i kole, koje organizira sam
dotini fakultet.
1.30. SPISAK LITERATURE KORITENE ZA IZRADU PITANJA I ZADATAKA
- Stehiometrija kolska knjiga Zagreb Milanj Sikirica

- Opa i anorganska kemija I dio kolska knjiga dr Janko Herak
- Opa i anorganska kemija II dio kolska knjiga Egon Matijevi i Mirko Kesler
- Opa kemija II kolska knjiga Dunja Nothig - Hus, Mira Herak
- Kemija I za ekonomske kole kolska knjiga Antica Petreski, Blanka Sever
- Anorganska kemija kolska knjiga Mihael Tkalec, Biserka Borovnjak, Antica Petreski
- Hemija BIGZ Radmila eelj, Aleksandar Leko
- Organska kemija kolska knjiga Milan Sikirica, Branka Korpar olig
- Organska kemija kolska knjiga Milan Sikirica, Branka Korpar olig, Dubravka Turinovi
- Kemija I i II kolska knjiga Dubravka magdaleni, Dunja Nothig- Hus
- Opa i anorganska kemija kolska knjiga Egon Wieberg
- Kemija organskih spojeva Tehnika knjiga Carl R. Noller
- C D - Scripta I Tvrtko Mali
- C D - Scripta II Tvrtko Mali
- 82 -
SADRAJ
1. Stehiometrijsko raunanje (uvod) sa pitanjima iz kemije ................................................. 1

2. Meunarodni sustav mjernih jedinica ..................................................................................1
3. Relativna atomska masa........................................................................................................ 1
3. Relativna molekulska masa (1.2.)...........................................................................................1
4. Mol ili koliina tvari (1.3.).......................................................................................................2
5. Kemijska formula (1.4.) ...........................................................................................................2
6. Zadaci (1.4.) ..............................................................................................................................3
7. Rjeenje 1.4. zadataka ...............................................................................................................5
8. Kemijski ekvivalenti (1.5.) ...................................................................................................... 6
9. Zadaci 1.5....................................................................................................................................7
10. Rjeenje 1.5. zadataka ............................................................................................................ 9
11. Oksidoredukcija (1.6)............................................................................................................ 9
12. Zadaci 1.6. ...............................................................................................................................10
13. Rjeenja 1.6. zadataka .............................................................................................................11
14. Koncentracija otopina (1.7.)....................................................................................................12
15. Zadaci 1.7. ...............................................................................................................................12
16. Rjeenja 1.7. zadataka .............................................................................................................14
17. Plinski zakoni u kemiji m(1.8.) ...............................................................................................15
18. Zadaci 1.8. ...............................................................................................................................15
19. Rjeenja 1.8. zadataka ...........................................................................................................16
20. Elektrokemijski procesi (1.9.) .................................................................................................17
21. Zadaci 1.9. ...............................................................................................................................18
22. Rjeenja 1.9, zadataka ............................................................................................................ 19
23. Angloamerike jedi9nice (1.10) ..............................................................................................20
24. Kemijski simboli, atomski brojevi, atomske mase elemenata (1.11).......................................20
25. Pitanja i zadaci iz kemije (1.12)............................................................................................ 21
26. Rjeenja i odgovori 1.12. pitanja ...........................................................................................22
27. Pitanja i zadaci iz kemije (1.13).............................................................................................23
28. Rjeenja i odgovori pitanja i zadataka 1.13...........................................................................24
29. Pitanja i zadaci iz kemije (1.14)............................................................................................24
30. Rjeenja i odgovori 1.14.pitanja...........................................................................................26
31. Pitanja i zadac iz kemije (1.15)..............................................................................................27
32.Rjeenja i odgovori 1.15. pitanja .............................................................................................29
33. Pitanja i zadaci iz kemije (1.16.)............................................................................................. 30
34. Rjeenja i odgovori 1.16. pitanja .............................................................................................32
35. Pitanja iz ope i anorganske kemije (1.17) ..............................................................................33
36. Rjeenja i odgovori 1.17. pitanja ........................................................................................... 34
- 83 -
37. Pitanja iz anorganske kemije (1.18.)........................................................................................35

38. Rjeenjaq i odgovori 1.18. pitanja............................................................................................37
39. Pitanja iz ope i anorganske kemije (1.19.)..............................................................................39
40. Rjeenja i odgovori 1.19.pitanja.............................................................................................. 41
41. Pitanja i zadaci iz kemije (1.20)...............................................................................................42
42. Odgovori i rjeenja 1.20. pitanja .............................................................................................45
43. Pitanja iz organske kemije (1.21.)...........................................................................................47
44. Odgovori i rjeenja 1.21.pitanja ..............................................................................................50
45. Pitanja iz ope i anorganske kemije (1.22)..............................................................................51
46. odgovori i rjeenja 1.22.pitanja ..............................................................................................53
48. Odgovori i rjeenja 1.23.pitanja...............................................................................................55
49. Pitanja i zadaci iz ope kemije (1.24.)....................................................................................55
50. Odgovori i rjeenja 1.24.pitanja..............................................................................................61
51. Pitanja iz anorganske kemije (1.25)........................................................................................63
52. Rjeenje i odgovori 1.25.pitanja..............................................................................................67
54. Rjeenja i odgovori 1.26.pitanja............................................................................................ 71
55. Pitanje iz biokemije I (1,27.).................................................................................................. 72
56. Rjeenja i odgovori 1.27. pitanja ..........................................................................................76
57. Pitanja iz biokemije II (1.28.)..................................................................................................78
58. Rjeenja i odgovori 1.28.pitanja ............................................................................................. 80
59. Nain uporabe Prirunika i rjeenja.........................................................................................81
60. Spisak literature, upotrebljene za izradu prirunika................................................................81
61. Sadraj ....................................................................................................................................82
Usora, travnja i liupnja 2008.g. prof Tvrtko Mali

Kemija Zadaci

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kemija Zadaci

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

P R I R U N I K

STEHIOMETRIJSKO RAUNANJE I PITANJA SA ODGOVORIMA IZ KEMIJE

Njemaki kemiar J.B.Richter je 1794.g. ustanovio da kiseline i baze meusobno reagiraju

1.1. RELATIVNA ATOMSKA MASA

1.3. MOL - KOLIINA TVARI

n(Zn) = m(Zn) / M(Zn) = 2000 / 65,39 = 30,58 mola cinka

Primjer 3. Koliko je grama kisika (O2) u 12 molova kisika?

Primjer 4: Izraunaj prosjenu masu 2 atoma vodika?

m(H) = M(H) / NA = 2,016 / 6,022 = 3,35 x 10 -24g

1.4. KEMIJSKA FORMULA

% (Cu) = M(Cu) / M (CuSO4 x 5H2O) = 63,55 / 249,70 = 0,2545 ili 25,45 %

Analogno moemo izraunati i udjele ostalih komponenti u modroj galici.

1.4.1. Koliko treba odvagati bakra (Cu) za 2 mola bakra?

1.4.2. Koliko treba odvagati srebra (Ag) za 3 mola srebra?

1.4.3. Koliko treba odvagati eljeza /Fe) za 1,5 molova eljeza?

1.4.4. Koliko treba odvagati sumpora (S) za 2,5 mola sumpora ?

1.4.5. Koliko treba odvagati ive (Hg) za 2 mola ive?

1.4.6.Koliko treba odvagati nikla (Ni) za 1,5 mola nikla?

1.4.7. Koliko treba odvagati olova za 0,5 mola olova?

1.4.8. Koliko treba odvagati platine (Pt) za 1,5 molova platine?

1.4.9. Koliko treba odvagati kositra (Sn) za 2,5 mola kositra?

1.4.10. Koliko treba odvagati antimona (Sb) za 2 mola antimona?

1.4.11. Odvagali smo 10 g aluminija (Al). Koliko je to mola aluminija?

1.4.12. Odvagali smo 15 g antimona (Sb). Koliko je to molova antimona?

1.4.13. Odvagali smo 12 g kroma (Cr). Koliko je to molova kroma?

1.4.14. Odvagali smo 18 g silicija (Si). Koliko je to molova silicija?

1.4.15. Odvagali smo 15 g bora (B). Koliko je to molova bora?

1.4.16. Koliko molova berilija (Be) sadri odvaga od 5 g berilija?

1.4.17. Koliko mola ugljika (C) sadri odvaga od 12 g ugljika?

1.4.18. Koliko mola magnezija (Mg) sadri odvaga od 35 g magnezija?

1.4.19. Koliko mola kakmija (Cd) sadri odvaga od 100 g kadmija?

1.4.20. Kolikoi mola volframa (W) sadri odvaga od 200 g volframa?

1.4.21. Koliko je mola srebrenog klorida (AgCl) u 200 g srebroklorida?

1.4.22. Koliko je mola sumporne kiseline (H2SO4) u 200 g sumporne kiseline?

1.4.25..Koliko je mola u 200 g kalijevog sulfata (K2SO4)?

1.4.26. .Koliko molova ima u 1 kg vode?

1.4.28.Koliko se kg istog kroma (Cr) moe dobiti iz 2000 kg kromita (Cr2O3)?

1.4.29.Izraunaj prosjenu masu atoma helija (He)?

1.4.30. Izraunaj prosjenu masu atoma litija (Li)?

1.4.31. Izraunaj prosjenu masu atoma fosfora (P)?

1.4.32. Izraunaj prosjenu masu atoma platine (Pt)?

1.4.33. Izraunaj prosjenu masu atoma ive (Hg)?

1.4.34. Koliko atoma ima u 10 mg vodika?

1.4.35. Koliko atoma ima u 1 mg kalcija (Ca)?

1.4.36. Koliko atoma ima u 1 mg tantala ((Ta)?

1.4.37. Koliko atoma ima u 1 mg urana (U)?

1.4.38. Kolika je masa molekule polimera (C1200H2000O1000 ?

1.4.40. Koliko % aluminija (Al) sadri u spinelu (MgAl2O4?

RJEENJE 1.4. ZADATAKA

1.5. KEMIJSKI EKVIVALENTI

1.5.2. Koliko grama sumporne kiseline (H2SO4) se neutralizira sa 100 g (NaOH)?

1.5.4. Koliko se grama luine (alkalije-baze)kalijevog hidroksida (KOH) neutralizira sa 3 mola

1.5.16. Koliko se sumpordiopksida (SO2) moe dobiti iz 2ooo kg sfalerita (ZnS)?

1.5.18. Koliko trebamo odvagati kalcijevoghidroksida (gaeno vapno - Ca(OH)2) da priredimo

1.5.20. Koliko trebamo uzeti molova kalcijevog hidroksida (Ca(OH)2-gaenog vapna) da bi

RJEENJE 1.5. ZADATAKA

1.5.1 86,15 g NaOH

Procesi u kojima se reaktanti oksiduju i reduciraju zovu se redukciono-oksidacioni procesi ili

1.6.2. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u manganovom dioksidu (MnO2)?

1.6.4.. Odredi koiki je oksidacijski broj mangana u Mn2O7?

1.6.5. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u KMnO4?

1.6.6. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana u K2MnO4?

1.6.7. Odredi koliki je oksidacijski broj mangana (Mn) u Mn3O4?