You are on page 1of 132

Dr Miodrag Popovi

Osnovi elektronike

za studente Odseka za softversko inenjerstvo

Elektrotehniki fakultet
Beograd, 2006.
Sadraj
1. UVOD........................................................................................................................................................................... 1
1.1 ta je to elektrotehnika?..................................................................................................................................... 1
1.2 Oblasti elektrotehnike:....................................................................................................................................... 1
1.3 ta je to elektronika?.......................................................................................................................................... 2
2. OSNOVNI POJMOVI O ELEKTRICITETU ........................................................................................................ 4
2.1 Elektrino optereenje ....................................................................................................................................... 4
2.2 Sila izmeu dva takasta elektrina optereenja ............................................................................................... 4
2.3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici............................................................................................................... 4
2.4 Elektrina struja ................................................................................................................................................. 5
2.5 Napon ................................................................................................................................................................. 6
2.6 Referentni smerovi i polariteti ........................................................................................................................... 6
2.7 Energija i snaga.................................................................................................................................................. 7
2.8 Elektrino polje .................................................................................................................................................. 7
2.9 Modelovanje elektrinih sistema ....................................................................................................................... 8
2.10 Idealni elektrini elementi ................................................................................................................................. 8
2.11 Idealni pasivni elektrini elementi..................................................................................................................... 8
2.12 Idealni nezavisni elektrini izvori...................................................................................................................... 9
2.13 Idealni zavisni (kontrolisani) elektrini izvori ................................................................................................ 10
3. KOLA SA STALNIM JEDNOSMERNIM STRUJAMA .................................................................................... 11
3.1 Omov zakon ..................................................................................................................................................... 11
3.2 Elektrino kolo................................................................................................................................................. 12
3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon........................................................................................................................... 13
3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon.................................................................................................................... 13
3.5 Paralelna i serijska veza otpornika .................................................................................................................. 13
3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika ........................................................................................................... 13
3.5.2 Paralelna veza otpornika...................................................................................................................... 14
3.6 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao ...................................................................................... 16
3.7 Sistem jednaina napona vorova.................................................................................................................... 17
3.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti ...................................................................................... 17
3.9 Transformacija izvora ...................................................................................................................................... 18
3.10 Tevenenova i Nortonova teorema.................................................................................................................... 19
4. KOLA SA PROMENLJIVIM STRUJAMA ......................................................................................................... 21
4.1 Kondenzator ..................................................................................................................................................... 21
4.2 Kalem ............................................................................................................................................................... 22
4.3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima......................................................................................... 23
4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima....................................................................................... 26
5. KOLA SA NAIZMENINIM STRUJAMA ......................................................................................................... 30
5.1 Osnovni pojmovi.............................................................................................................................................. 30
5.2 Predstavljanje sinusoidalnih veliina kompleksnim brojevima...................................................................... 31
5.3 Opis elemenata kola pomou fazora................................................................................................................ 33
5.4 Uopteni Omov zakon: impedansa i admitansa .............................................................................................. 34
5.5 Snaga naizmenine struje................................................................................................................................. 37
5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeninim strujama ................................................................................... 38
5.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeninim strujama ........................................................................ 39
5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi.......................................................................................................... 39
5.7.2 Paralelna veza impedansi..................................................................................................................... 40
5.7.3 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao .......................................................................... 41
5.7.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeninim strujama ............................................................... 42
5.8 Sistem jednaina napona vorova za kola sa naizmeninim strujama ........................................................... 43
5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeninim strujama ........................................................... 43
5.10 Kola sa jednim i dva pristupa .......................................................................................................................... 44
5.11 Analiza kola sa sloenoperiodinim strujama................................................................................................. 46

ii
6. OSNOVI FIZIKE POLUPROVODNIKA............................................................................................................. 49
6.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala ..................................................................................................... 49
6.2 Elektronska struktura materijala...................................................................................................................... 50
6.3 Silicijum kao poluprovodnik ........................................................................................................................... 51
6.4 Dopiranje silicijuma primesama...................................................................................................................... 52
7. PN SPOJ .................................................................................................................................................................... 55
7.1 Nepolarisani pn spoj ........................................................................................................................................ 55
7.2 Direktno polarisani pn spoj.............................................................................................................................. 56
7.3 Inverzno polarisani pn spoj.............................................................................................................................. 57
7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda.......................................................................................................................... 58
7.5 Modeli diode .................................................................................................................................................... 58
7.5.1 Karakteristika diode............................................................................................................................. 58
7.5.2 Idealna dioda........................................................................................................................................ 59
7.5.3 Izlomljeno linearni model diode.......................................................................................................... 59
7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona....................................................................................... 60
7.5.5 Model diode za male signale ............................................................................................................... 60
7.6 Radna taka diode ............................................................................................................................................ 61
7.7 Primene i vrste dioda ....................................................................................................................................... 62
8. BIPOLARNI TRANZISTOR.................................................................................................................................. 63
8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora....................................................................................................... 63
8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom reimu ............................................................................................... 64
8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale.............................................................................................. 65
8.2.2 Model tranzistora za male signale ....................................................................................................... 66
8.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora....................................................................................................... 67
8.4 Polarizacija tranzistora..................................................................................................................................... 67
8.5 Osnovna pojaavaka kola sa jednim tranzistorom ........................................................................................ 69
8.5.1 Pojaava sa zajednikim emitorom ................................................................................................... 69
8.5.2 Pojaava sa zajednikim kolektorom ................................................................................................ 70
8.5.3 Pojaava sa zajednikom bazom ....................................................................................................... 72
9. MOS TRANZISTOR (MOSFET)........................................................................................................................... 74
9.1 Struktura i simboli MOS tranzistora................................................................................................................ 74
9.2 Princip rada NMOS tranzistora ....................................................................................................................... 75
9.2.1 Ponaanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS ..................................................................... 76
9.2.2 Ponaanje NMOS tranzistora pri veim naponima VDS...................................................................... 76
9.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS)........................................................................................ 77
9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale .................................................................................................... 77
9.4.1 NMOS tranzistor u zakoenju ............................................................................................................. 78
9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti ..................................................................................................... 78
9.4.3 NMOS tranzistor u zasienju............................................................................................................... 78
9.5 Model NMOS tranzistora za male signale ...................................................................................................... 79
9.6 Osnovna pojaavaka kola sa NMOS tranzistorom........................................................................................ 81
9.6.1 Pojaava sa zajednikim sorsom ....................................................................................................... 81
9.6.2 Pojaava sa zajednikim drejnom...................................................................................................... 81
9.6.3 Pojaava sa zajednikim gejtom........................................................................................................ 82
10. SLOENA POJAAVAKA KOLA.................................................................................................................. 84
10.1 Strujni izvori .................................................................................................................................................... 84
10.2 Pojaava sa dinamikim optereenjem.......................................................................................................... 86
10.3 Diferencijalni pojaava .................................................................................................................................. 87
10.4 Operacioni pojaava....................................................................................................................................... 90
10.5 Primene operacionog pojaavaa .................................................................................................................... 91
10.5.1 Invertorski pojaava........................................................................................................................... 91
10.5.2 Neinvertorski pojaava ...................................................................................................................... 91
10.5.3 Jedinini pojaava.............................................................................................................................. 92
10.5.4 Kolo za sabiranje ................................................................................................................................. 92
10.5.5 Kolo za integraljenje............................................................................................................................ 93
10.5.6 Kolo za diferenciranje.......................................................................................................................... 94
11. DIGITALNA ELEKTRONSKA KOLA.............................................................................................................. 96
11.1 Analogni i digitalni signali i kola..................................................................................................................... 96

iii
11.2 Logike funkcije idealnih logikih kola i Bulova algebra .............................................................................. 97
11.2.1 I operacija (logiko mnoenje)............................................................................................................ 98
11.2.2 ILI operacija (logiko sabiranje) ......................................................................................................... 98
11.2.3 NE operacija (komplementiranje) ....................................................................................................... 98
11.2.4 Pravila Bulove algebre.......................................................................................................................... 99
11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre ................................................................................................................... 99
11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre....................................................................................................................... 99
11.2.4.3 Teoreme Bulove algebre.................................................................................................................. 100
11.2.5 NI operacija........................................................................................................................................ 101
11.2.6 NILI operacija.................................................................................................................................... 101
11.2.7 Iskljuivo-ILI operacija ..................................................................................................................... 101
11.2.8 Operacija koincidencije (iskljuivo-NILI)........................................................................................ 102
11.2.9 Predstavljanje logikih funkcija ........................................................................................................ 102
11.3 Karakteristike realnih logikih kola .............................................................................................................. 103
11.3.1 Karakteristika prenosa ....................................................................................................................... 103
11.3.2 Margine uma .................................................................................................................................... 104
11.3.3 Faktor grananja na izlazu i ulazu....................................................................................................... 105
11.3.4 Dinamike karakteristike................................................................................................................... 106
11.3.5 Disipacija (potronja) logikog kola i proizvod snage i kanjenja................................................... 106
11.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima.................................................................................................. 107
11.4.1 Karakteristika prenosa ....................................................................................................................... 109
11.4.2 Dinamike karakteristike................................................................................................................... 112
11.4.3 Disipacija CMOS kola....................................................................................................................... 112
11.5 Logika kola sa MOS tranzistorima .............................................................................................................. 113
11.6 Bistabilna kola................................................................................................................................................ 114
11.6.1 SR le ................................................................................................................................................. 115
11.6.2 D le ................................................................................................................................................... 117
11.6.3 D flipflop............................................................................................................................................ 118
11.7 Multivibratorska kola..................................................................................................................................... 119
11.7.1 Monostabilni multivibrator................................................................................................................. 119
11.7.2 Astabilni multivibrator........................................................................................................................ 121
11.8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija..................................................................................... 123
11.8.1 Digitalno-analogna konverzija ........................................................................................................... 123
11.8.2 Analogno-digitalna konverzija ........................................................................................................... 124
11.9 Osnovna memorijska kola ............................................................................................................................. 125
11.9.1 Statike memorije ............................................................................................................................... 126
11.9.2 Dinamike memorije .......................................................................................................................... 127

iv
1. Uvod

Savremeni tehnoloki problemi su veoma sloeni i njihovo reavanje zahteva uee


inenjera i istraivaa iz raznih oblasti nauke i tehnike, koji se organizuju u razvojne ili
istraivake timove. U takvim uslovima inenjer, koji je specijalizovan za odreenu oblast, esto
treba da radi sa strunjacima drugih specijalnosti.
Da bi se olakala saradnja inenjera razliitih specijalnosti potrebno je da svaki od njih
bar delimino poznaje srodne oblasti tehnike, kako bi razumeo probleme i ogranienja u
reavanju problema u celini. Zbog toga se u svetu, prilikom obrazovanja inenjera uvek
prouavaju i oblasti koje nisu direktno u vezi sa odabranom specijalizacijom.
U savremenom svetu svedoci smo da elektrini ili elektronski ureaji prodiru u sve
oblasti ivota. Automobili imaju elektronske ureaje za nadzor i upravljanje, ureaji bele tehnike
u domainstvu imaju sve vie elektronskih funkcija, mobilni telefoni su napravili revoluciju u
telekomunikacijama, uvoenje raunara i Interneta u kue je promenilo nain ivota, itd.
Ovaj predmet upravo ima za cilj da studente, kojima e primarna specijalizacija biti
pisanje softvera za razne vrste raunara, upozna sa osnovima elektrotehnike i elektronike kako bi
razumeli kako takvi elektronski sistemi funkcioniu i kako bi mogli da efikasno komuniciraju sa
ekspertima iz drugih struka sa kojima e saraivati.

1.1 ta je to elektrotehnika?

Oblast elektrotehnike obuhvata primene elektriciteta za zadovoljavanje potreba drutva.


Postoje dve glavne primene elektriciteta: za prenos elektrine energije sa jednog mesta na drugo
ili za prenos informacija. Elektrotehnika je oblast koja se izdvojila iz fizike i poslednjih 150
godina se stalno i dinamino razvijala. O razvoju elektrotehnike svedoi stalna pojava novih
podoblasti kao i broj naunih i strunih publikacija iz elektrotehnike koji u velikoj meri
prevazilazi obim slinih publikacija iz drugih oblasti tehnike.

1.2 Oblasti elektrotehnike:

Osnovno jezgro elektrotehnike se tradicionalno deli na sedam specijalizovanih


podoblasti:

1. Elektroenergetika
2. Elektromagnetika
3. Komunikacije
4. Raunarsko inenjerstvo
5. Sistemi
6. Upravljanje
7. Elektronika

Elektroenergetika se bavi proizvodnjom i prenosom elektrine energije sa jedne lokacije


na drugu i najstarija je elektrotehnika specijalnost. Ceo razvoj savremenog drutva zavisi u
kritinoj meri od potreba za elektrinom energijom za napajanje elektrinih ureaja u
domainstvu i industriji. Zato su za proizvodnju elektrine energije razvijeni razni sistemi za

1
pretvaranje drugih oblika energije (toplotne, hidromehanike, nuklearne, solarne, energije vetra,
elektrohemijske, ...) u elektrinu energiju.
Elektromagnetika premoava jaz izmeu primena elektrotehnike za prenos energije i
ostalih disciplina koje su uglavnom vezane za prenos informacija. Ona se bavi prouavanjem i
primenom elektrinog polja, magnetskog polja i struje. Elektrina struja moe biti uvek istog
smera (jednosmerna struja) ili promenljivog smera (naizmenina struja). Kod naizmeninih
struja definie se pojam uestanosti ili frekvencije, koja predstavlja broj promena smera struje u
sekundi. Jedinica za frekvenciju je Herc (Hz). Opseg uestanosti koji se sree u praksi je veoma
irok. U elektroenergetici se koriste naizmenine struje uestanosti 50 Hz ili 60 Hz, dok se u
drugim oblastima koriste znatno vie uestanosti, ak do 1011 Hz. Na viim uestanostima
poinje zraenje iz kablova i kroz atmosferu se prostiru elektromagnetski talasi. Ovakvi talasi su
omoguili pojavu radija, televizije, beinih komunikacija, radara, itd.
Komunikacije ili telekomunikacije su podoblast elektrotehnike koja se bavi prenosom
informacija sa jednog mesta na drugo. Informacije se prenose pomou elektrinih provodnika,
elektromagnetskih talasa, klasinim kablovima, optikim kablovima, itd. Jedan od vanih
problema koji se reava u komunikacijama je nain na koji se informacije utiskuju u elektrini
signal. Taj proces se naziva modulacija ili kodovanje i obavlja se na predajnoj strani, dok se na
prijemnoj strani obavlja inverzni proces koji se naziva demodulacija ili dekodovanje. U procesu
prenosa nastaje i degradacija signala sbog dejstva smetnji ili uma pa se u komunikacijama
velika panja posveuje metodima za izvlaenje korisnih informacija iz uma i metodima za
zatitu informacija. Veina ovih metoda zahteva upotrebu raunara.
Raunarsko inenjerstvo je jedna od podoblasti elektrotehnike koje se bavi razvojem i
projektovanjem raunarskog hardvera i softvera koji kontrolie njegov rad. Savremeni raunarski
sistemi mogu biti veoma razliiti, poev od jednostavnih mikrokontrolera koji obavljaju
jednostavne nadzorne funkcije, preko personalnih raunara i radnih stanica koji se koriste za
obavljanje raznovrsnih aplikacija, sluanja muzike, gledanje filmova i igru, pa do monih
superraunara za izvravanje kompleksnih prorauna u fizici, meteorologiji i istraivanju
svemira.
Oblast sistemskog inenjerstva se bavi modelovanjem kompleksnih sistema
matematikim modelima u cilju njihovog jednostavnijeg opisa i predvianja njihovog ponaanja.
Primeri takvih sistema su, na primer, modelovanje saobraaja ili modelovanje leta aviona. Takav
matematiki opis sistema omoguava jednostavniju analizu ponaanja sistema u raznim uslovima
bez izvoenja eksperimenta.
Upravljanje sistemima je takoe jedna od vanih oblasti elektrotehnike koja se bavi
upravljanjem raznim elektromehanikim i drugim sloenim sistemima uz pomo odgovarajuih
modela i algoritama za reagovanje u razliitim situacijama.

1.3 ta je to elektronika?

Oblast elektronike se bavi prouavanjem i konstrukcijem elektronskih elemenata kojima


se kontrolie tok struje i povezivanjem takvih elemenata u sloena kola koja obavljaju eljenu
funkciju. Osnovni elementi savremene elektronike su diode i tranzistori koji se povezuju u
diskretna ili integrisana kola. Pored toga, elektronika se bavi i projektovanjem elektronskih kola
za odreene namene, razvojem algoritama za projektovanje, razvojem i primenom raunarske
podrke procesu projektovanja, implementacijom elektronskih kola koja realizuju razne metode
potrebne u ostalim oblastima elektrotehnike, itd.
Mada je oblast elektronike stara ve oko 100 godina, ona je u toku svoje istorije imala
izuzetno dinamian razvoj, a takva je i danas. Usled razvoja tehnologije stalno se pronalaze novi
materijali i konstruiu nove komponente, to u velikoj meri utie na promenu postupaka

2
projektovanja. Ve dvadesetak godina je prisutan trend minijaturizacije komponenata i trend
integracije velikog broja komponenata u jedno integrisano kolo. To je omoguilo drastino
smanjenje dimenzija elektronskih ureaja, smanjenje njihove potronje, poveanje brzine rada i
poveanje pouzdanosti ureaja. Na primer, jedan od prvih elektronskih raunara ENIAC iz 1947.
godine koji je imao oko 17000 elektronskih cevi i memoriju od svega nekoliko kB, bio je
smeten u prostoriju veliine sportske sale, a njegova potronja se merila desetinama kW.
Dananji raunari imaju sve vane performanse najmanje 1000 do 10000 puta bolje. Drugi
karakteristian primer je mobilni telefon koji je pre samo dvadesetak godina, za neuporedivo
loije performanse, imao veliinu koja je jedva mogla da stane u automobil.

3
2. Osnovni pojmovi o elektricitetu

Elektrotehnika se prvenstveno bavi elektrinim optereenjem (naelektrisanjem),


njegovim kretanjem i efektima tog kretanja. Za nepokretno naelektrisanje esto se koristi termin
statiko naelektrisanje, a za pokretno naelektrisanje termin elektrina struja.

2.1 Elektrino optereenje

Elektrino optereenje je fundamentalno svojstvo materije koje se ne moe se stvoriti niti


unititi. To znai da ako se naelektrisanje odstrani sa nekog mesta, ono se mora pojaviti na
nekom drugom mestu. Postoje dva tipa naelektrisanja: pozitivno i negativno naelektrisanje. Dva
nelektrisanja se meusobno privlae ako su suprotnog polariteta ili meusobno odbijaju ako su
istog polariteta.
Uproena struktura atoma se sastoji od pozitivno naelektrisanog jezgra i elektrona koji
krue oko jezgra po razliitim orbitama. Elektrino optereenje elektrona je najmanje
naelektrisanje koje postoji. Elektrino optereenje jednog elektrona naziva se elementarno
naelektrisanje ili kvant naelektrisanja. Pozitivno naelektrisanje jezgra je kompenzovano istom
koliinom negativnog naelektrisanja elektrona, pa je atom elektriki neutralan. Meutim, poto
se elektroni iz najudaljenijih orbita mogu na razne naine odvojiti od atoma, atom moe postati
naelektrisan (tada se naziva jon), a elektroni se mogu kretati i formirati elektrinu struju.
Uobiajeni simbol za optereenje je q (Q) a jedinica Kulon (C). Elektrino optereenje
jednog elektrona je -1.60210-19 C.

2.2 Sila izmeu dva takasta elektrina optereenja

Sila izmeu dva naelektrisanja, koja su dovoljno mala u odnosu na njihovo rastojanje (pa
se nazivaju takasta naelektrisanja), opisana je sledeom jednainom:

q1q2
F =k (2.1)
d2

gde je konstanta k = 8.99109 Nm2/C2, q1 i q2 predstavljaju veliine naelektrisanja (u C), a d


njihovo meusobno rastojanje (u m). Ova relacija se naziva Kulonov zakon. Ako su
naelektrisanja istog znaka sila je pozitivna i naelektrisanja se odbijaju, a ako su naelektrisanja
suprotnog znaka sila je negativna i naelektrisanja se privlae.

2.3 Provodnici, izolatori i poluprovodnici

Materijal kod kojeg su elektroni lako pokretljivi naziva se provodnik. Tipini provodnici
su metali: srebro, zlato, bakar, aluminijum, itd. Kod metala elektroni iz spoljanjih orbita atoma
mogu lako napustiti atome. Takvi elektroni se nazivaju slobodni elektroni i oni omguavaju lako
uspostavljanje elektrine struje.
Materijal kod kojeg su elektroni slabo pokretljivi naziva se izolator ili dielektrik. Tipini
izolatori su nemetali: staklo, plastine mase, keramika, guma, itd. Naelektrisanje koje se dovede

4
na izolator ostaje nepokretno i naziva se statiki elektricitet. Izolacioni materijali se esto koriste
za izolovanje provodnika da bi se spreio neeljeni dodir dva provodnika i uspostavljanje struje
izmeu njih.
Poluprovodnici su po svojim osobinama negde izmeu provodnika i izolatora i umereno
se suprostavljaju kretanju nosilaca elektriciteta. Najvaniji poluprovodnici su silicijum,
germanijum, galijum arsenid, itd. Poluprovodniki materijali su osnov savremene elektronike.
Otpornost je mera suprostavljanja kretanju nosilaca elektriciteta i bie kasnije
kvantitativno definisana. Provodnici imaju malu otpornost, dok izolatori imaju veliku otpornost.
Na primer, otpornost bakra je oko 1025 puta manja od otpornosti kvarca istih dimenzija.

2.4 Elektrina struja

Elektrina struja je jedan od osnovnih pojmova u elektrotehnici i predstavlja meru


koliine elektriciteta koja se pomerila u jedinici vremena. Pomeraj naelektrisanja moe se vriti
na razliite naine. Kod metalnih provodnika, mehanizam pomeranja je kretanje slobodnih
elektrona. U rastvorima mehanizam pomeranja je kretanje pozitivno ili negativno naelektrisanih
jona, kao to je to sluaj u elektrohemijskim baterijama ili u postupku galvanizacije. U
poluprovodnicima naelektrisanje se kree kretanjem slobodnih elektrona ili upljina koje su
nosioci pozitivnog naelektrisanja.
Uobiajena oznaka za struju je I ili i. Jedinica za struju je Amper (A) i predstavlja
pomeraj od 1 C/s. Po konvenciji se uzima da smer struje odgovara smeru kretanja pozitivnog
naelektrisanja.
Prosena (srednja) struja I se definie kao kolinik ukupnog pomerenog naelektrisanja q
i vremenskog intervala u kome se vri taj pomeraj t:

q
I= (2.2)
t

S druge strane, trenutna struja i se definie kao brzina promene naelektrisanja, odnosno
prvi izvod koliine elektriciteta po vremenu:

dq
i= (2.3)
dt

U sluajevima kada se struja sastoji od kretanja dva tipa nosilaca, trenutna struja se moe
izraziti i na sledei nain:

dq dq + + dq
i= = (2.4)
dt dt

gde je dq+ pomereno inkrementalno pozitivno naelektrisanje dok je dq pomereno


inkrementalno negativno naelektrisanje.
U elektrotehnici se sreu vrlo razliite vrednosti struje. Struja kod munja i gromova je
reda nekoliko desetina hiljada ampera. U industrijskim pogonima i elektrinim vozilima struje su
reda stotinu ampera. Ureaji u domainstvu obino rade sa strujama u opsegu od 0.5 A do 16 A.
U elektronskim kolima struje su reda mA, A ili nA. U raznim mernim ureajima u fizici struje
mogu biti vrlo male, reda pA (10-12 A), kolike su i struje izmeu nervnih elija kod ivih bia.

5
2.5 Napon

Napon predstavlja potencijalnu energiju. Razlika potencijala predstavlja sposobnost


prenosa naelektrisanja u toku struje.
Jedinica za napon je Volt (V) i predstavlja energiju od 1 J, koja je potrebna za pomeraj
pozitivnog naelektrisanja od 1 C. Uobiajena oznaka za napon u elektronici je V ili v.
Posmatrajui inkrementalne promene energije i naelektrisanja, trenutni napon se moe
definisati kao:

dw
v= (2.5)
dq

2.6 Referentni smerovi i polariteti

Prilikom analize mehanikih sistema uvek se koristi neki koordinatni sistem, koji definie
ta se podrazumeva pod pozitivnim smerom. Slina situacija je i u analizi elektrinih pojava, gde
je vrlo vano da naponi i struje u kolu budu tako definisani da se lako moe odrediti koja je od
dve take na viem potencijalu, ili koji je stvarni smer neke struje.
Na sl. 2.1a sa V je oznaen napon izmeu taaka A i B. Znaci + i oznaavaju referentni
smer napona V. Ako je V > 0, onda je taka sa oznakom + (A) na viem potencijalu od take sa
oznakom (B), ako je V < 0, onda je taka sa oznakom + (A) na niem potencijalu od take sa
oznakom (B). Znak se ne mora pisati, tada se on implicitno podrazumeva. Referentni smer
napona se moe proizvoljno usvojiti. Neka je, na primer, na slici 2.1a vrednost napona V = 3 V,
to znai da je potencijal take A vei za 3 V od potencijala take B. Ako bi se referentni smer
usvojio tako da + bude kod take B, onda bi vrednost napona V bila V = -3 V, to ima isto
znaenje kao u prethodnom sluaju.

A A I
+

V Kolo Kolo

- -
B B

Slika 2.1: Oznaavanje polariteta napona i referentnog smera za struju.

Na slici 2.1b je strelicom oznaen referentni smer za struju I, tako da ona protie od take
A, kroz element kola, do take B. Ako je I > 0, onda je stvarni smer struje isti sa referentnim
smerom, a ako je I < 0, onda je stvarni smer struje suprotan referentnom smeru. Neka je I = 4 A.
Onda je stvarni smer struje identian sa nacrtanim referentnim smerom, a amplituda struje je
4 A. Ako bi pretpostavljeni referentni smer bio suprotan nacrtanom na sl. 2.1b, tada bi vrednost
struje bila I = -4 A, pa bi stvarni smer struje bio suprotan referentnom, odnosno isti kao u prvom
sluaju.
Kao to se vidi, neophodno je potrebno specificirati vrednost i referentni smer bilo kog
napona ili struje u kolu. Vrednosti veliina date bez referentnog smera su nekompletne, jer
definiu samo vrednosti odgovarajuih veliina, a ne i njihove smerove.

6
2.7 Energija i snaga

Energija je vaan pojam u analizi elektrinih kola. U elektrotehnici i elektronici se


sreemo sa elementima koji primaju energiju od kola ili predaju energiju kolu. Smer prenosa
energije zavisi od znakova napona i struje.

A i(t)
+

Kolo v(t)

-
B

Slika 2.2: Konvencija za oznaavanje polariteta pri izraunavanje snage.

Na primer, na sl. 2.2 energija iz kola se predaje elementu vezanom izmeu taaka A i B
ako je v(t) > 0 i i(t) > 0. Za takav element se kae da prima energiju i on se naziva pasivni
element. Kod pasivnih elemenata pozitivna struja ulazi u pozitivni naponski terminal.
Ako je v(t) > 0 i i(t) < 0, element predaje energiju kolu. Takav element se naziva aktivni
element ili izvor. Kod aktivnih elemenata pozitivna struja ulazi u negativni naponski terminal.
Snaga se definie kao brzina promene energije:

dw dw dq
p= = = vi (2.6)
dt dq dt

Gornja jednaina pokazuje da se snaga na elementu kola moe predstaviti proizvodom


napona na elementu i struje kroz element. Poto napon i struja mogu biti vremenski promenljivi,
snaga se takoe moe menjati sa vremenom i onda se oznaava sa p(t).
Promena energije od trenutka t1 do trenutka t2 moe se odrediti integracijom jednaine za
snagu kao:

t2 t2

w = p dt = vi dt (2.7)
t1 t1

Izraunavanje snage zahteva konsistentno korienje konvencije o smerovima napona na


elementi i struje kroz element. Referentni polaritet napona na elementu v(t) i referentni smer
struje kroz element i(t), moraju biti tako definisani da pozitivni terminal napona bude kod one
take elementa u koju ulazi referentni smer stuje, kao to je prikazano na sl. 2.2. Onda e
proizvod napona i struje odrediti znak snage. Ako je p(t) > 0, element je pasivan, ako je p(t) < 0,
element je aktivan.

2.8 Elektrino polje

U prethodnom izlaganju smo objasnili da svako naelektrisano telo deluje na druga


naelektrisana tela nekom mehanikom silom. Dakle, oko svakog naelektrisanog tela postoji polje
koje se naziva elektrino polje. Jaina elektrinog polja se definie kao vektor iji je intenzitet:

7
F
E= (2.8)
q

a pravac i smer se poklapaju sa smerom sile koja deluje na pozitivno elektrino opetreenje.
Elektrino polje oko takastog nalektrisanja je:

q
E=k (2.9)
d2

Posebno interesantan je sluaj elektrinog polja izmeu dve ravne paralelne ploe
razdvojene dielektrikom debljine d. Takva struktura se naziva ploasti kondenzator. Neka je
povrina ploa S, njihova nalektrisanja +q i q, a napon (potencijalna razlika) izmeu ploa V.
Onda je jaina elektrinog polja:

q V
E= = (2.10)
S d

gde je tzv. dielektrina konstanta materijala. Dakle, elektrino polje u ploastom kondenzatoru
je homogeno.

2.9 Modelovanje elektrinih sistema

Modelovanje je proces uproenog predstavljanja realnog fizikog sistema na nain koji


omoguava primenu matematikih tehnika za analizu takvog sistema. Uproavanje predstave
sistema se izvodi usvajanjem izvesnih pretpostavki kojima se zanemaruju nebitna svojstva.
U analizi elektrinih kola jedna od najvanijih uproavajuih pretpostavki je da su
osnovne karakteristike kola koncentrisane u pojedinane blokove (elektrine elemente), koji su
povezani idealnim provodnicima. Takva pretpostavka je opravdana sve dok uestanost signala
nije suvie visoka, tj. manja je od mikrotalasnih uestanosti.

2.10 Idealni elektrini elementi

Idealni elektrini elementi su kompletno opisani matematikom relacijom izmeu napona


na elementu i struje kroz element.
Idealni elektrini elementi se mogu podeliti na aktivne ili pasivne zavisno od toga da li
predaju energiju ostatku kola ili primaju energiju iz kola.

2.11 Idealni pasivni elektrini elementi

Idealni pasivni elektrini elementi su otpornik, kalem i kondenzator. Oni su opisani


matematikim relacijama:

di 1
C
v = Ri v=L v= i dt (2.11)
dt
ili

8
1 1 dv
L
i= v i= v dt i=C (2.12)
R dt

i predstavljeni simbolima kao na slici 2.3:

Otpornik Kalem Kondenzator

+ i +
i i
+
v v v
-
- -

Slika 2.3: Idealni pasivni elektrini elementi.

Otpornik predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara
u toplotu ili svetlosnu energiju. Konstanta R u definicionim relacijama predstavlja otpornost
otpornika (jedinica Om - ).
Kalem predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu pretvara u
magnetsko polje. Konstanta L u definicionim relacijama predstavlja induktivnost kalema
(jedinica Henri - H).
Kondenzator predstavlja komponentu kod koje se energija koja se predaje elementu
pretvara u elektrino polje. Konstanta C u definicionim relacijama predstavlja kapacitivnost
kondenzatora (jedinica Farad - F).
Ova tri pasivna elementa, zajedno sa izvorima koji e biti definisani u narednim
odeljcima, omoguavaju da se predstavi i analizira vrlo irok krug elektrinih i elektronskih kola.

2.12 Idealni nezavisni elektrini izvori

Idealni nezavisni naponski izvor je aktivni element koji odrava napon izmeu pristupa
nezavisno od struje kroz njega. Vrednost napona nezavisnog naponskog izvora moe biti
konstantna V (kao kod elektrohemijskih baterija), ili neka funkcija vremena v(t). Simboli koji se
koriste za predstavljanje idealnih naponskih izvora prikazani su na sl. 2.4. Znak + pored simbola
oznaava referentni polaritet napona izvora.

+ +
V v(t)

Slika 2.4: Idealni nezavisni naponski izvori.

Idealni nezavisni strujni izvor je aktivni element koji odrava struju izmeu pristupa
nezavisno od napona izmeu pristupa. Vrednost struje nezavisnog strujnog izvora moe biti
konstantna I, ili neka funkcija vremena i(t). Simbol koji se koristi za predstavljanje idealnog
strujnog izvora prikazan je na sl. 2.5. Strelica u simbolu oznaava referentni smer struje izvora.

9
i(t)

Slika 2.5: Idealni nezavisni strujni izvor.

Na primerima modela nezavisnih izvora mogu se lako uoiti uproavanja prilikom


modelovanja komponenti. Na primer, idealni naponski izvor odrava napon v(t) na svojim
krajevima nezavisno od struje. Teorijski, struja bi mogla da bude i beskonano velika, to bi
izazvalo da takav izvor moe generisati beskonanu snagu. To je naravno fiziki nemogue.
Dakle, idealni modeli komponenata predstavljaju vaee aproksimacije realnih komponenata
samo pod izvesnim uslovima.

2.13 Idealni zavisni (kontrolisani) elektrini izvori

Za razliku od nezavisnih izvora koji generiu neki napon (ili struju) nezavisno od toga ta
se deava u ostatku kola, idealni zavisni izvori generiu napon (ili struju) koja zavisi od nekog
drugog napona ili struje u kolu. Ovakvi izvori su vani jer omoguavaju modelovanje mnogih
elektronskih elemenata, kao to su, na primer, tranzistori.
Postoje 4 tipa idealnih zavisnih izvora, koji su prikazani na slikama 2.6 i 2.7. Kao to se
vidi, zavisni izvori imaju etiri prikljuka. Ulazni krajevi (sa leve strane) predstavljaju veliinu
koja kontrolie izvor, a izlazni krajevi (sa desne strane) predstavljaju izlaznu struju ili napon
kontrolisanog izvora. Primetimo da su konstante i bezdimenzione konstante, jer se u prvom
sluaju napon transformie u napon, a u drugom sluaju se struja transformie u struju.
Konstanta se esto naziva naponsko pojaanje, a konstanta strujno pojaanje. S druge strane,
konstante r i g su dimenzione konstante. Konstanta r ima dimenziju otpornosti pa se naziva
transimpedansa, dok konstanta g ima dimenziju recipronu otpornosti i naziva se
transkonduktansa.

+
+ +
v0 v= v0 i0 v=ri 0

Slika 2.6: Naponski kontrolisani naponski izvor (NKNI) i strujno kontrolisani naponski izvor (SKNI).

+
+
v0 i=g v 0 i0 i= i0

Slika 2.7: Naponski kontrolisani strujni izvor (NKSI) i strujno kontrolisani strujni izvor (SKSI).

10
Equation Section (Next)
3. Kola sa stalnim jednosmernim strujama

Kola sa stalnim jednosmernim strujama sastoje se samo od otpornika i izvora


konstantnog napona ili struje. Jednaine koje opisuju takvo kolo su linearne, tako da se takav
sistem jednaina moe lako reiti. Zbog jednostavnosti opisa kola, kod kola sa stalnim
jednosmernim strujama lako je objasniti osnovne zakone, kao to su Omov zakon, prvi i drugi
Kirhofov zakon.

3.1 Omov zakon

Omov zakon definie zavisnost napona od struje kod otpornika i glasi: Napon na
otporniku je direktno proporcionalan struji kroz otpornik.

V = RI (3.1)

+ I

V R

Slika 3.1: Omov zakon.

Konstanta proporcionalnosti R predstavlja otpornost otpornika. Jedinica za otpornost je


Om (). U praksi se otpornici prave nanoenjem metalnog ili ugljenog filma na keramiku
podlogu, ili od ice velike specifine otpornosti. U integrisanim kolima se otpornici prave
posebnim tehnikama koje su prilagoene proizvodnji ostalih poluprovodnikih komponenata.
Tipine vrednosti otpornosti koje se sreu u elektrotehnici i elektronici se kreu od delova do
nekoliko M.
Provodnost otpornika G je reciprona vrednost otpornosti:

1
G= (3.2)
R

Jedinica za provodnost je Simens (S). Omov zakon izraen preko provodnosti glasi:

I = GV (3.3)

Otpornik je pasivni element koji apsorbuje snagu elektri;ne energije i pretvara je u


toplotu. Snaga razvijena na otporniku je proizvod struje i napona:

P = VI (3.4)

11
Primenom Omovog zakona, snaga na otporniku se moe izraziti i primenom
ekvivalentnih izraza:

V2 I2
P = RI 2 = = GV 2 = (3.5)
R G

Specijalni sluajevi otpornosti:

R=0 (G = ) (3.6)

Ovaj sluaj se naziva kratak spoj. Napon izmeu pristupa kod kratkog spoja je jednak
nuli, a struja moe imati ma kakvu vrednost.

G=0 ( R = ) (3.7)

Ovaj sluaj se naziva otvorena veza. Napon izmeu pristupa kod otvorene veze moe
imati ma kakvu vrednost, a struja je jednaka nuli.

3.2 Elektrino kolo

Elektrino kolo predstavlja interkonekciju dva ili vie elemenata. Povezivanje elemenata
se vri provodnicima ija se otpornost moe zanemariti.

R1 I
V
B C
+

R2 R3

Slika 3.2: Primer jednog elektrinog kola.

Pre nego to formuliemo osnovne zakone koji opisuju ponaanje elektrinih kola,
moramo se upoznati sa nekoliko definicija osnovnih termina:
vor kola je taka spajanja dva ili vie elemenata kola (A, B, C, D, na sl. 3.2).
Grana je deo kola koji sadri samo jedan element i vorove na krajevima elementa (AB,
AC, BC, BD, CD, na sl. 3.2).
Petlja predstavlja ma koji zatvoreni put kroz kolo kod koga se kroz jedan vor moe
proi samo jednom (ACBA, BCDB, ACDBA, na sl. 3.2).
Kontura predstavlja petlju koji ne sadri u sebi neku drugu petlju (ACBA, BCDB, na sl.
3.2).

12
3.3 Prvi (strujni) Kirhofov zakon

Nemaki fiziar Gustav Kirhof je jo sredinom 19. veka formulisao dva osnovna zakona
koji opisuju ponaanje elektrinih kola. Prvi Kirhofov zakon se odnosi na struje u kolu i glasi:
Algebarska suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je nuli.

I
j =1
j =0 (3.8)

gde je I j struja j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ulaze u vor. Po konvenciji
se struje ija je referentna orijentacija ka voru uzimaju se sa pozitivnim predznakom, dok se
struje ija je referentna orijentacija od vora uzimaju sa negativnim predznakom.

Alternativna formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi:

Suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je sumi struja koje istiu iz istog
vora.

3.4 Drugi (naponski) Kirhofov zakon

Drugi Kirhofov zakon se odnosi na napone u kolu i glasi: Algebarska suma napona u bilo
kojoj petlji kola jednaka je nuli.

V
j =1
j =0 (3.9)

gde je V j napon na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana. Po konvenciji se naponi na
granama ija je referentna orijentacija suprotna orijentaciji petlje uzimaju se sa pozitivnim
predznakom, dok se naponi na granama ija je referentna orijentacija ista sa orijentacijom petlje
uzimaju sa negativnim predznakom.

3.5 Paralelna i serijska veza otpornika

Prvi i drugi Kirhofov zakon opisuju stanje svakog elektrinog kola. Meutim, kada se
primene na kola sa samo jednim parom vorova, ili na kola sa samo jednom petljom, oni daju
neke vrlo korisne rezultate, koji se mogu primeniti za uproavanje elektrinih kola.

3.5.1 Serijska (redna) veza otpornika

Ako se N otpornika tako povee tako da se u svakom voru stiu samo po dva otpornika
(osim kod prvog i poslednjeg vora), takva veza se naziva serijska ili redna veza otpornika i
prikazana je na slici 3.3a. Za jedinu petlju u kolu se moe napisati jednaina po drugom
Kirhofovom zakonu:

V = R1 I s + R2 I s + + RN I s = ( R1 + R2 + + RN ) I s (3.10)

13
dok se za ekvivalentnu petlju na slici 3.3b moe napisati:

V = Rs I s (3.11)

...
Is Is
R1 R2 RN
+ +
V V
Rs

Slika 3.3: Serijska (redna) veza otpornika.

Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti, onda se za ekvivalentnu otpornost
Rs dobija:

Rs = R1 + R2 + + RN (3.12)

odnosno, ekvivalentna otpornost serijski vezanih otpornika jednaka je zbiru pojedinanih


otpornosti.
Posmatrajmo dva serijski vezana otpornika, kao na slici 3.4. Poto kroz oba otpornika
protie ista struja i, naponi na serijski vezanim otpornicima su:

R1 R2
VR1 = V , VR2 = V (3.13)
R1 + R2 R1 + R2

odnosno, napon izvora V deli se izmeu otpornika R1 i R2 u direktnoj srazmeri sa njihovim


otpornostima.
Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) napona i esto se primenjuje u elektronici.

I
+
R1 VR1
+
-
V
+
R2 VR2
-

Slika 3.4: Delitelj (razdelnik) napona.

3.5.2 Paralelna veza otpornika

Ako se N otpornika tako povee da svi imaju zajednike prikljuke, takva veza se naziva
paralelna veza otpornika i prikazana je na slici 3.5a. Za vor u kome su povezani naponski izvor
i svi otpornici se moe napisati jednaina po prvom Kirhofovom zakonu:

14
I p = G1V + G2V + + GNV = (G1 + G2 + + GN )V (3.14)

dok se za ekvivalentni vor na slici 3.5b moe napisati:

I p = G pV (3.15)

Ip Ip
+ +
V ... V
R1 R2 RN Rp

Slika 3.5: Paralelna veza otpornika.

Ako su napon izvora i struja kroz izvor u oba kola isti, onda se za ekvivalentnu otpornost
Gp dobija:

G p = G1 + G2 + + GN (3.16)

odnosno, ekvivalentna provodnost paralelno vezanih otpornika jednaka je zbiru pojedinanih


provodnosti. Alternativni oblik prethodne jednaine je:

1 1 1 1
= + + + (3.17)
R p R1 R2 RN

Posmatrajmo dva paralelno vezana otpornika, kao na slici 3.6. Poto je napon na oba
otpornika isti, struje kroz paralelno vezane otpornike su:

R2 R1
I R1 = I , I R2 = I (3.18)
R1 + R2 R1 + R2

odnosno, struja izvora I deli se izmeu otpornika R1 i R2 u obrnutoj srazmeri sa njihovim


otpornostima.
Ovakvo kolo se naziva delitelj (razdelnik) struje i esto se primenjuje u elektronici.

IR1 IR2

...
I R1 R2

Slika 3.6: Delitelj (razdelnik) struje.

15
3.6 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao

Jo dve esto koriene transformacije u reavanju elektrinih kola su transformacije


trougla u zvezdu i obrnuto. Na slici 3.7 je prikazano vezivanje tri otpornika u trougao i zvezdu.
U literaturi na engleskom jeziku ove transformacije su poznate kao Y, odnosno, Y.
A A

R1 R2 RA

RC RB
C B
C B
R3
Slika 3.7: Vezivanje otpornika u trougao () i zvezdu (Y).

Da bi ova dva kola bila ekvivalentna, otpornost izmeu ma koje dve take u oba kola,
kada se trea taka ostavi nepovezana, mora biti ista. Dakle, korienjem pravila za paralelno i
serijsko vezivanje otpornika, sa slike 3.7 se dobija:

R2 ( R1 + R3 )
RAB = RA + RB =
R1 + R2 + R3
R3 ( R1 + R2 )
RBC = RB + RC = (3.19)
R1 + R2 + R3
R1 ( R2 + R3 )
RAC = RA + RC =
R1 + R2 + R3

Reavanjem ovog sistema jednaina po RA, RB i RC, dobija se:

R1 R2
RA =
R1 + R2 + R3
R2 R3
RB = (3.20)
R1 + R2 + R3
R1 R3
RC =
R1 + R2 + R3

dok se reavanjem sistema jednaina po R1, R2 i R3, dobija:

RA RB + RA RC + RB RC
R1 =
RB
RA RB + RA RC + RB RC
R2 = (3.21)
RC
RA RB + RA RC + RB RC
R3 =
RA

16
3.7 Sistem jednaina napona vorova

U procesu reavanja elektrinog kola potrebno je odrediti struje kroz elemente kola i
napone na elementima kola. Za njihovo odreivanje moemo napisati sistem linearnih jednaina,
koji se sastoji od jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, jednaina po drugom Kirhofovom
zakonu i jednaina elemenata po Omovom zakonu. Prilikom odreivanja napona u kolu, jedan
vor u kolu se bira za referentni vor, pa se preostali naponi raunaju u odnosu na njega.
Referentni vor se najee naziva masa.
Ovako formirani sistem ima veliki broj jednaina. Da bi se smanjio broj jednaina u
sistemu moe se postupiti na dva naina. Prvi nain je da se prvo odrede svi naponi u kolu, a da
se potom odrede struje kroz elemente na osnovu Omovog zakona. Drugi nain je da se prvo
odrede struje u kolu, pa tek onda naponi na elementima. U oba sluaja se broj jednaina u
sistemu znaajno smanjuje.
U elektronskim kolima je broj vorova obino znatno manji od broja elemenata, pa je
prvi nain formiranja jednaina korisniji. Da bi se formirao takav sistem jednaina, prvo se za
svaki vor (osim za referentni) napie odgovarajua jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, a
zatim se struje koje utiu u vor ili istiu iz vora izraze preko napona vorova i Omovog
zakona. U sluaju kola sa N vorova, broj jednaina u sistemu je N - 1. Takav sistem jednaina
se naziva sistem jednaina napona vorova.
Po Omovom zakonu struja kroz otpornik izmeu vorova m i n je:

Vm Vn
I mn = (3.22)
R

Ova struja se pojavljuje samo u jednainama po prvom Kirhofovom zakonu napisanom


za vorove m i n.
U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih veliina (napona) u sistemu N-1, tj. isti je
kao broj jednaina. Dakle, posle sreivanja napisanih jednaina, koje se sastoji u grupisanju
lanova koji odgovaraju istim nepoznatim naponima i prebacivanja konstantnih lanova na desnu
stranu jednaina, formirani sistem izgleda ovako:

G11V1 + G12V2 + + G1N 1VN 1 = I1


G21V1 + G22V2 + + G2 N 1VN 1 = I 2
(3.23)

GN 11V1 + GN 12V2 + + GN 1N 1VN 1 = I N 1

Ovaj sistem jednaina se moe i direktno napisati na osnovu posmatranja kola, bez
prethodnog formiranja jednaina po prvom Kirhofovom zakonu. Koeficijenti van glavne
dijagonale Gmn , gde je m n , predstavljaju zbir provodnosti svih grana izmeu vorova m i n i
uvek imaju negativni predznak. Dijagonalni koeficijenti Gkk predstavljaju zbir provodnosti svih
grana koje se stiu u vor k i uvek imaju pozitivni predznak.

3.8 Linearna kola: principi superpozicije i homogenosti

U elektrotehnici i elektronici veliku primenu ima klasa linearnih kola. Da bi kolo bilo
linearno mora zadovoljiti principe superpozicije i homogenosti.

17
Princip superpozicije tvrdi da se u jednom linearnom kolu sa vie nezavisnih izvora,
struja kroz ma koji element ili napon bilo kog vora u kolu, moe biti predstavljen kao algebarski
zbir doprinosa pojedinanih izvora. Prilikom odreivanja doprinosa jednog izvora, preostali
nezavisni naponski izvori moraju biti zamenjeni kratkim spojevima, a preostali nezavisni strujni
izvori se moraju zameniti otvorenim vezama. Zavisni izvori ostaju neizmenjeni u kolu.
Iako primena principa superpozicije zahteva viestruko reavanje sistema jednaina,
sistemi jednaina koji se dobijaju posle anuliranja preostalih nezavisnih izvora su esto znatno
jednostavniji, pa njihovo reavanje ne predstavlja problem.
Princip homogenosti tvrdi da ako se u jednom linearnom kolu neki nezavisni izvor
pomnoi (skalira) nekom konstantom, onda se njegovi doprinosi strujama i naponima u kolu
mnoe istom konstantom.
Dokaz ovih principa sledi iz linearnosti sitema jednaina koje opisuju kolo.

3.9 Transformacija izvora

U elektrinim kolima se retko sreu idealni naponski i strujni izvori. Realni naponski
izvor, prikazan na slici 3.8, ima konanu unutranju otpornost RV . Realni strujni izvor, takoe
prikazan na slici 3.8, ima konanu unutranju provodnost Gi = 1 Ri .

Rv
Ip
Ip + +
+
V Vp I Vp
Rp
Ri Rp
- -

Slika 3.8: Realni strujni izvor i realni naponski izvor.

U cilju uproenja kola, ponekad je pogodno pretvoriti strujni izvor u ekvivalentni


naponski izvor i obrnuto. Do uslova ekvivalencije se lako moe doi posmatranjem slike 3.8.
Ako se na realni strujni ili naponski izvor prikljui isti otpornik proizvoljne otpornosti Rp, onda u
sluaju ekvivalentnih izvora struja kroz otpornik Rp mora biti isti u oba kola. Po Omovom
zakonu, onda je isti i napon na otporniku Rp. Dakle, iz uslova jednakosti struja kroz Rp sledi:

1 Ri
Ip = V= I (3.24)
Rv + R p Ri + R p

odakle se direktno dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora:

V = Ri I , Rv = Ri (3.25)

Dakle, ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezan otpornik R, onda
se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i serijski
vezanim otpornikom R. Takoe vai i obrnuto: ako u kolu imamo naponski izvor napona V sa

18
serijski vezanim otpornikom R, onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim strujnim
izvorom struje I = V R i njemu paralelno vezanim otpornikom R. Ostali parametri kola u kome
se nalaze nezavisni izvori ostaju nepromenjeni.
Transformacije izvora imaju veliku primenu u uproavanju elektrinih kola, kada je
potrebno smanjiti broj vorova ili smanjiti broj petlji u kolu.

3.10 Tevenenova i Nortonova teorema

Pretpostavimo da imamo neko elektrino kolo i da elimo da odredimo struju, napon ili
snagu na nekom otporniku, koji emo nazvati potroa i obeleiti sa Rp. Ova situacija je
ilustrovana na slici 3.10a. Tevenenova i Nortonova teorema pokazuju kako se celo kolo, osim
potroaa, moe zameniti ekvivalentnim realnim naponskim ili strujnim izvorom, tako da struja i
napon potroaa ostanu nepromenjeni.
Posmatrajmo kolo na sl. 3.10a. Ako se potroa iskljui iz kola, pristupni krajevi ostaju
otvoreni, i na njima postoji napon, koji emo nazvati napon otvorene veze i obeleiti sa VOC , kao
na slici 3.10b. Meutim, ako se posle iskljuenja potroaa pristupni krajevi kratko spoje, onda
izmeu njih postoji struja kratkog spoja, koju emo obeleiti sa I SC , kao na slici 3.10c.

A A A
+ +
Kolo sa Kolo sa Kolo sa
izvorima i Rp izvorima i VOC izvorima i ISC
otpornicima otpornicima otpornicima
- -
B B B

Slika 3.10: Odreivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja.

Za izvoenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 3.11a, u kome je kompletno


kolo sa izvorima i otpornicima (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim naponskim izvorom VT
i serijski vezanim otpornikom RT . Poreenjem kola sa slike 3.10 i slike 3.11a, lako se vidi da su
struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je:

VOC
VT = VOC , RT = (3.26)
I SC

A A

+ RT +
Rp Rp
VT RN
IN

B B

Slika 3.11: Tevenenovo i Nortonovo ekvivalentno kolo.

19
Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi:

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zameniti


ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT , iji je napon jednak
naponu kola sa iskljuenim potroaem VOC , i serijskog otpornika RT , ija je otpornost jednaka
koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni potroa I SC .

Za izvoenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 3.11b, u kome je kompletno


kolo sa izvorima i otpornicima (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim strujnim izvorom I N i
paralelno vezanim otpornikom RN . Poreenjem kola sa slike 3.10 i slike 3.11b, lako se vidi da
su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je:

VOC
I N = I SC , RN = (3.27)
I SC

Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi:

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zameniti


ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N , ija je struja jednaka struji
kroz kratkospojeni potroa I SC , i paralelnog otpornika RN , ija je otpornost jednaka koliniku
napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni potroa I SC .
Specijalni sluaj Tevenenove i Nortonove teoreme nastaje kada kolo iji se ekvivalent
trai sadri samo nezavisne izvore, odnosno ne sadri zavisne izvore. Tada se izraunavanje
ekvivalentne otpornosti RT ili RN moe uprostiti. Umesto potroaa na krajeve A i B prikljui se
naponski generator VT , nezavisni izvori u kolu se anuliraju kratkospajanjem nezavisnih
naponskih izvora i raskidanjem nezavisnih strujnih izvora, zatim se odredi struja kroz test
generator IT , i na kraju ekvivalentna otpornost RT = VT I T .
Isti postupak se moe sprovesti i prikljuivanjem strujnog test generatora, I T , i
odreivanjem napona na njemu, VT . Odluka o tome koji postupak treba primeniti zavisi od toga
kolika uproenja donosi jedan ili drugi nain.

20
Equation Section (Next)
4. Kola sa promenljivim strujama

U elektronskim kolima se esto deava da se struktura kola menja otvaranjem ili


zatvaranjem nekog prekidaa. Posle takve promene nastaje promena napona i struja u kolu koja
se odvija po odreenim zakonitostima, a koje emo prouavati u ovom poglavlju. Takva analiza
kola se naziva analiza prelaznog reima.
U odvijanju prelaznih pojava kljunu ulogu imaju dva pasivna elementa koje smo ve
pomenuli: kondenzator i kalem. Oba ova elementa imaju neke zajednike osobine. Oni su
linearni elementi jer je kod njih relacija izmeu struje i napona predstavljena linearnim
diferencijalnim jednainama. Takoe, oba elementa imaju sposobnost akumulacije energije. Kod
kondenzatora energija se akumulira u elektrinom polju, a kod kalema u magnetskom polju.
Akumulirana energija se moe predati ostatku kola. Zbog ove osobine akumulacije energije,
kondenzator i kalem se nazivaju i reaktivni elementi.

4.1 Kondenzator

Kondenzator se sastoji od dve provodne povrine razdvojene izolacionim materijalom


(dielektrikom). Optereenje kondenzatora, iji je simbol zajedno sa referentnim smerovima za
napon i struju prikazan na slici 4.1, srazmerno je naponu na kondenzatoru:

Q = CV (4.1)

Konstanta C u prethodnom izrazu naziva se kapacitivnost (kapacitet) kondenzatora.


Ako se napon na kondenzatoru ne menja, poto su elektrode kondenzatora izolovane
dielektrikom, nema stalne struje kroz kondenzator. Dakle, pri konstantnoj pobudi kondenzator se
ponaa kao otvorena veza.

+ i(t)

v(t) q(t) C

Slika 4.1: Simbol kondenzatora i referentni smerovi za struju i napon.

Meutim, ako se napon na kondenzatoru menja sa vremenom, menjae se i njegovo


elektrino optereenje:

q(t ) = Cv(t ) (4.2)

Diferenciranjem ove jednaine po vremenu se dobija:

dq(t ) dv(t )
= i(t ) = C (4.3)
dt dt

21
Dakle, ako se napon na kondenzatoru menja, optereenje na kondenzatoru se takoe
menja, to znai da postoji struja kroz kondenzator.
Iz poslednje jednaine se takoe vidi da nije mogue naglo promeniti napon na
kondenzatoru jer bi to zahtevalo beskonano veliku struju kroz njega.
Integracijom jednaine (4.3) se dobija:

t t t t
1 1 0 1 1
v(t ) = i( x)dx = i ( x)dx + i ( x)dx = v(t0 ) + i ( x)dx (4.4)
C C C t0 C t0

gde se v(t0 ) naziva poetni napon na kondenzatoru.

Energija akumulirana u elektrinom polju kondenzatora se moe odrediti iz snage koja se


predaje kondenzatoru:
t t
dv( x) 1
wc (t ) =

pc ( x) dx = v( x) C

dx
dx = Cv 2 (t )
2
(4.5)

Kapacitet kondenzatora u praksi kree se od pikofarada (1 pF = 10-12 F) do farada. Realni


kondenzatori nemaju idealni dielektrik, tako da postoji slaba provodnost izmeu dve ploe.
Neidealni dielektrik se modeluje vezivanjem otpornika velike otpornosti paralelno kondenzatoru.
Slino otpornicima, i kondenzatori se mogu vezivati paralelno ili serijski. Koristei I
Kirhofov zakon, lako se moe pokazati da ekvivalentna kapacitivnost paralelne veze
kondenzatora predstavlja zbir kapacitivnosti paralelno vezanih kondenzatora:

C p = C1 + C2 + + CN (4.6)

Korienjem II Kirhofovog zakona, lako se dobija da reciprona vrednost ekvivalentne


kapacitivnosti serijske veze kondenzatora predstavlja zbir recipronih vrednosti kapacitivnosti
serijski vezanih kondenzatora:

1 1 1 1
= + + + (4.7)
C p C1 C2 CN

4.2 Kalem

Kalem se sastoji od provodne ice koja je namotana oko jezgra od nemagnetnog ili
magnetnog materijala. Simbol kalema, zajedno sa referentnim smerovima za napon i struju
prikazan je na slici 4.2.
Relacija izmeu napona i struje kalema data je diferencijalnom jednainom:

di (t )
v(t ) = L (4.8)
dt

Konstanta L u prethodnom izrazu naziva se induktivnost kalema.


Ako je struja kroz kalem konstantna, njen prvi izvod je nula, pa je napon na kalemu
takoe nula. Dakle, u stalnom jednosmernom reimu kalem se ponaa kao kratak spoj.

22
+ i(t)

v(t) L

Slika 4.2: Simbol kalema i referentni smerovi za struju i napon.

Postupajui na slian nain kao kod kondenzatora, integracijom jednaine (4.8) se dobija:
t t
1 1
i(t ) = v( x)dx = i(t0 ) + v( x)dx (4.9)
L L t0

gde je i(t0 ) poetna struja kroz kalem.


Energija akumulirana u magnetskom polju kalema moe se odrediti iz snage koja se
predaje kalemu:
t t
di ( x) 1
wL (t ) =

pL ( x) dx = L

dx
i ( x) dx = Li 2 (t )
2
(4.10)

Induktivnost kalemova u praksi se kree od H do nekoliko H. Realni kalemovi imaju


malu, ali konanu otpornost ice, tako da disipiraju energiju. Neidealni kalem se modeluje
vezivanjem otpornika male otpornosti na red sa kalemom.
Kalemovi se mogu povezivati paralelno ili serijski. U sluaju paralelne veza kalemova, iz
I Kirhofovog zakona sledi da reciprona vrednost ekvivalentne induktivnosti paralelne veze
kalemova predstavlja zbir recipronih vrednosti induktivnosti paralelno vezanih kalemova:

1 1 1 1
= + + + (4.11)
Lp L1 L2 LN

Korienjem II Kirhofovog zakona, dobija se da ekvivalentna induktivnost serijske veze


kalemova predstavlja zbir vrednosti induktivnosti serijski vezanih kalemova:

Ls = L1 + L2 + + LN (4.12)

4.3 Kola prvog reda sa kondenzatorima i kalemovima

Kola prvog reda sadre izvore, otpornike i jedan kondenzator (RC kola) ili jedan kalem
(RL kola) i prikazana su na slici 4.3.
Da bi posmatrali prelazni reim kod kola prvog reda, smatraemo da se prekida, koji je
bio otvoren, zatvara u trenutku t = 0 , ime se pobudni izvor vezuje u kolo. Ponaanje RC kola za
t > 0 odreeno je drugim Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa slike 4.3a glasi:
t
1
i( x)dx + Ri(t ) = Vs
C
(4.13)

23
ijim se diferenciranjem po vremenu dobija:

i (t ) di (t )
+R =0 (4.14)
C dt
ili, posle sreivanja,
di (t ) 1
+ i (t ) = 0 (4.15)
dt RC

t=0 t=0

R R
+ +
Vs C Vs L

i(t) i(t)

Slika 4.3: Kola prvog reda: RC kolo i RL kolo.

Ponaanje RL kola za t > 0 odreeno je drugim Kirhofovim zakonom, koji za kolo sa


slike 4.3a glasi:

di (t )
L + Ri (t ) = Vs (4.16)
dt
ili, posle sreivanja,
di(t ) R V
+ i (t ) = s (4.17)
dt L L

Poreenjem diferencijalnih jednaina za RC kolo (4.15) i RL kolo (4.17), vidi se da se


oba kola mogu opisati diferencijalnom jednainom oblika:

dx(t )
+ ax(t ) = f (t ) (4.18)
dt

Iz matematike je poznato da se reenje diferencijalne jednaine (4.18) moe uvek


predstaviti u obliku:

x(t ) = x p (t ) + xc (t ) (4.19)

gde je x p (t ) prinudno reenje, koje predstavlja ma koje reenje diferencijalne jednaine:

dx p (t )
+ ax p (t ) = f (t ) (4.20)
dt

dok je xc (t ) prirodno reenje, koje predstavlja reenje homogene diferencijalne jednaine:

dxc (t )
+ axc (t ) = 0 (4.21)
dt

24
Iz jednaine koja daje prirodno reenje (4.20) se vidi da reenje xc (t ) i njegov izvod
dxc (t ) dt moraju imati isti vremenski oblik, jer se inae ne bi mogli ponititi. Jedan mogui
oblik za xc (t ) je eksponencijalna funkcija xc (t ) = Ke at . to se prinudnog reenja x p (t ) tie, ono
se mora sastojati od funkcije f (t ) i njenog prvog izvoda df (t ) dt . Izuzetak od ovog pravila
predstavlja sluaj f (t ) = Ae at , gde je a ista konstanta kao u diferencijalnoj jednaini.
U sluaju posmatranih RC i RL kola, f(t) = A = const, pa je prinudno reenje
diferencijalne jednaine takoe konstanta x p (t ) = K1 . Prirodno reenje je, kao to je ve reeno,
eksponencijalnog oblika xc (t ) = K 2e at . Kompletno reenje diferencijalne jednaine je onda:

x(t ) = K1 + K 2 e at = K1 + K 2 et / (4.22)

Konstanta = 1 a naziva se vremenska konstanta kola. Za RC kolo, = RC, dok je za RL


kolo = L/R. Vremenska konstanta kola odreuje brzinu kojom se odvijaju promene napona ili
struja u kolu. Lako je pokazati da se za vreme t = posmatrana veliina x(t) promeni za 63.2%
od ukupne mogue promene, dok se za vreme t = 5 ista veliina promeni za 99.3%. Dakle,
posle pet vremenskih konstanti prelazni proces je praktino zavren. Ova analiza pokazuje da
velika vremenska konstanta znai sporo odvijanje promena veliina u kolu, a da mala vremenska
konstanta znai brzo odvijanje promena veliina u kolu. Za ilustraciju ove injenice, na slici 4.4
su prikazani oblici reenja (4.22) dobijeni za dve vrednosti vremenske konstante 1 = 1 i
2 = 0.2 , dok su ostali parametri isti: K1 = 0 i K 2 = 1 .

0.8

tau1 = 1
0.6

0.4

tau2 = 0.2
0.2

0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2

Slika 4.4: Zavisnost brzine promene odziva od vremenske konstante.

Primetimo da drugi lan u reenju (4.22) tei ka nuli kada t. Dakle:

K1 = lim x(t ) = x() (4.23)


t

Konstanta K1 se naziva ravnoteno reenje.

25
Takoe se, iz uslova:

lim x(t ) = x(0) = K1 + K 2 = x() + K 2 (4.24)


t 0

dobija:

K 2 = x(0) x() (4.25)

tako da se konano reenje (4.22) moe napisati i u obliku:

x(t ) = x() + [ x(0) x()] e t / (4.26)

koji moe korisno posluiti za direktno pisanje jednaine za promenljivi napon ili struju, ako su
poznate veliine x(0) , x() i .

Rezime analize kola prvog reda:


1. Analizira se kolo pre promene stanja prekidaa, da bi se odredio poetni napon na
kondenzatoru vC(0) ili poetna struja kalema iL(0).
2. Posle promene stanja prekidaa, ponovo se analizira kolo da bi se odredili napon na
kondenzatoru vC(t) ili struja kalema iL(t).
3. Poetni i finalni uslovi u kolu se koriste da bi se odredile konstante K1 i K2 u
dobijenom reenju.
4. Ukoliko traena nepoznata veliina nije napon na kondenzatoru vC(t) ili struja kalema
iL(t), koriste se jednaine kola da bi se odredila traena veliina.

Rezultati koji su izvedeni u ovom poglavlju mogu se uspeno primeniti i na sloenija


kola. Primenom Tevenenove ili Nortonove teoreme, deo kola sa otpornicima i izvorima se moe
predstaviti ekvivalentnim izvorom i otpornikom, a vie kondenzatora ili kalemova se mogu
ekvivalentirati jednim kondenzatorom ili kalemom ukoliko su vezani paralelno ili serijski.

4.4 Kola drugog reda sa kondenzatorima i kalemovima

Neto sloeniji sluaj za analizu nastaje kada su kondenzator i kalem istovremeno


prisutni u kolu. Tada se dobijaju elektrina kola sainjena od izvora, otpornika, kondenzatora i
kalema (RLC kola), koja su predstavljena na slici 4.5.
Ako postoji poetna energija u kalemu i kondenzatoru, onda se za prvo RLC kolo moe
napisati jednaina po I Kirhofovom zakonu:
t
v(t ) 1 dv(t )
+ iL (t0 ) + v( x)dx + C = is (t ) (4.27)
R L t0 dt

dok se za drugo RLC kolo moe napisati jednaina po II Kirhofovom zakonu:


t
1 di (t )
Ri (t ) + vC (t0 ) + i( x)dx + L = vs (t ) (4.28)
C t0 dt

26
+

is(t) R L C v(t)

-
-

R L
+ +
vs(t) C vc(t0)
-
i(t)

Slika 4.5: Kola drugog reda (RLC kola).

Ako se obe jednaine diferenciraju po vremenu, a zatim prva podeli sa C a druga sa L,


onda se dobija:

d 2 v(t ) 1 dv(t ) 1 1 dis (t )


2
+ + v(t ) = (4.29)
dt RC dt LC C dt
odnosno,

d 2i (t ) R di (t ) 1 1 dvs (t )
2
+ + i(t ) = (4.30)
dt L dt LC L dt

Dakle, oba kola se mogu opisati diferencijalnom jednainom drugog reda sa konstantnim
koeficijentima:

d 2 x(t ) dx(t )
2
+ a1 + a2 x(t ) = f (t ) (4.31)
dt dt
ije je reenje:

x(t ) = x p (t ) + xc (t ) (4.32)

gde je x p (t ) prinudno reenje, a xc (t ) prirodno reenje.

Ako je pobudna funkcija konstanta, f (t ) = A , kao na slici 4.5, onda je prinudno reenje
x p (t ) reenje jednaine:

d 2 x p (t ) dx p (t )
2
+ a1 + a2 x p (t ) = A (4.33)
dt dt

Iz injenice da prinudno reenje mora biti sainjeno od funkcije f (t ) = A i njenog prvog


izvoda df (t ) dt = 0 sledi:

27
x p (t ) = A a2 (4.34)

Homogena jednaina iz koje se dobija prirodno reenje se moe napisati i u obliku:

d 2 x(t ) dx(t )
2
+ 2 + 02 x(t ) = 0 (4.35)
dt dt

Smenom x(t ) = Ke st 0 , ova jednaina postaje algebarska jednaina:

s 2 Ke st + 2sKe st + 02 Ke st = 0 (4.36)
ili
s 2 + 2s + 02 = 0 (4.37)

Ova jednaina se naziva karakteristina jednaina, koeficijent se naziva koeficijent


priguenja, a dok se 0 naziva rezonantna uestanost. Reenja ove kvadratne jednaine su:

s1 , s2 = 2 02 (4.38)

i nazivaju se prirodne (sopstvene) uestanosti. Reenja homogene diferencijalne jednaine (4.35)


su:

x1 (t ) = K1e s1t , x2 (t ) = K 2 e s2t (4.39)

a njihov zbir takoe predstavlja prirodno reenje:

xc (t ) = K1e s1t + K 2 e s2t (4.40)

Konstante K1 i K2 se odreuju iz poetnih uslova x(0) i dx (0) dt .

Zavisno od vrednosti parametara i 0, razlikuju se tri sluaja:

1. > 0 - prigueno reenje. Reenja s1 i s2 su realna i nejednaka, pa je prirodno reenje


oblika:
( 2 02 ) t ( + 2 02 ) t
xc (t ) = K1e + K2e (4.41)

i predstavlja zbir dve opadajue eksponencijalne funkcije. Konstante K1 i K2 se odreuju iz


poetnih uslova.

2. = 0 - kritino prigueno reenje. Reenja s1 i s2 su realna i jednaka, pa je prirodno


reenje oblika:

xc (t ) = B1et + B2tet (4.42)

Konstante B1 i B2 se odreuju iz poetnih uslova.

28
3. < 0 - neprigueno reenje. Reenja s1 i s2 su konjugovano kompleksna, pa je
prirodno reenje oblika:

xc (t ) = K1e ( jn )t + K 2 e ( + jn )t = et ( A1 cos n t + A2 sin n t ) (4.43)

gde je:

n = 02 2 (4.44)

Dobijeno reenje ima oscilatorni karakter sa eksponencijalno opadajuom amplitudom


oscilacija. Konstante A1 i A2 se odreuju iz poetnih uslova.

Na slici 4.6 prikazani su odzivi kola u sva tri sluaja, za iste poetne uslove i istu
uestanost 0 = 1 i tri vrednosti koeficijenta priguenja , = 2 , = 1 i = 0.5 . Uoava se da
je odziv kola najbri u sluaju kritinog priguenja.
1.4

1.2

0.8
x

0.6

0.4

Slucaj 1
0.2 Slucaj 2
Slucaj 3
0
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
t

Slika 4.6: Tri sluaja odziva kola drugog reda.

29
Equation Section (Next)
5. Kola sa naizmeninim strujama

Posebna klasa elektrinih kola su kola kod kojih su naponi i struje pobudnih izvora
sinusoidalne funkcije vremena. U reimu koji nastaje posle smirivanja prelaznih pojava, naponi i
struje elemenata kola e takoe imati isti vremenski oblik, tj. predstavljae sinusoidalne funkcije
vremena. U elektrotehnici je interes za prouavanje ovakvih kola veliki s obzirom na injenicu
da je naizmenini napon dominantan u snabdevanju elektrinom energijom u domainstvima i
industriji. Takoe, poto se primenom Furijeove analize moe pokazati da se bilo kakva
periodina funkcija moe predstaviti zbirom sinusoidalnih funkcija, za analizu kola sa sloenim
periodinim pobudama moe se primeniti princip superpozicije.

5.1 Osnovni pojmovi

Posmatraemo prvo kola kod kojih pobudni izvori predstavljaju sinusoidalne funkcije
vremena. Analiziraemo ustaljeno, stacionarno ili ravnoteno stanje, koje nastaje posle
smirivanja prelaznih procesa u kolu posle primene sinusoidalne pobude, a kada su naponi i struje
u kolu takoe sinusoidalni, odnosno prostoperiodini. Posmatrajmo sinusnu funkciju:

x(t ) = X M sin t (5.1)

koja je prikazana na slici 5.1. XM se naziva amplituda (maksimalna vrednost), se naziva kruna
ili ugaona uestanost, dok je t argument. Veliina x(t ) moe predstavljati napon v(t ) ili struju
i (t ) .

x(t) x(t)
XM XM

/2 3/2 2 t T/4 T/2 3T/4 T t

-XM -XM

Slika 5.1: Sinusna funkcija u funkciji argumenta t i vremena t.

Ova funkcija je periodina sa periodom od 2 radijana. Period ove funkcije T i uestanost


sinusoide f su povezani relacijom:

1
f = (5.2)
T

30
Iz uslova periodinosti:

T = 2 (5.3)

sledi:

2
= = 2f (5.4)
T

Neto optiji oblik sinusoidalne funkcije je:

x(t ) = X M sin(t + ) (5.5)

gde je fazni ugao ili poetna faza.

5.2 Predstavljanje sinusoidalnih veliina kompleksnim brojevima

Posmatrajmo jedno RL kolo pobueno naponskim sinusoidalnim izvorom. Onda se po II


Kirhofovom zakonu moe pisati:

di (t )
L + Ri (t ) = VM cos t (5.6)
dt

Poto je pobuda sinusoidalna, struja mora biti oblika:

i(t ) = I M cos(t + ) (5.7)

Zamenom u prethodnu diferencijalnu jednainu i reavanjem po nepoznatima IM i ,


posle dueg izraunavanja se dobija:

VM L
IM = = arctg (5.8)
R + L
2 2 2 R

pa je:

VM L
i(t ) = cos(t arctg ) (5.9)
R + L
2 2 2 R

Kao to se vidi, do reenja smo doli na komplikovan i dugotrajan nain. Jednostavniji


nain reavanja se dobija uspostavljanjem veze izmeu sinusoidalnih funkcija i kompleksnih
brojeva. Ova veza dovodi do algebarskih jednaina po prvom i drugom Kirhofovom zakonu,
koje zamenjuju odgovarajue diferencijalne jednaine.

Poi emo od Ojlerove predstave kompleksnog broja:

e jt = cos t + j sin t (5.10)

31
iji su realni i imaginarni deo kosinusna odnosno sinusna funkcija. Pretpostavimo da je pobudna
funkcija (fiziki neostvarljivi) kompleksni napon:

v(t ) = VM e jt = VM (cos t + j sin t ) (5.11)

iji su realni i imaginarni deo fiziki ostvarljivi.

Zbog toga to je kolo linearno, po principu superpozicije, struja u kolu mora se sastojati
iz dve komponente:

i(t ) = I M [ cos(t + ) + j sin(t + ) ] = I M e j ( t +) (5.12)

gde je I M cos(t + ) odziv na funkciju VM cos t , a jI M sin(t + ) odziv na funkciju


jVM sin t .
Dakle, umesto da primenimo pobudu VM cos t i sprovedemo odgovarajua
izraunavanja, mi moemo da primenimo pobudu VM e , odredimo odziv I M e j ( t + ) i naemo
jt

njegov realni deo. Mada to na prvi pogled izgleda mnogo komplikovanije nego prvi pristup, u
praksi je sve mnogo jednostavnije. U sluaju posmatranog RL kola, zamenom pobude VM e jt i
odziva I M e j ( t + ) u diferencijalnu jednainu (5.6), imamo:

d
L ( I M e j ( t +) ) + RI M e j ( t + ) = VM e jt (5.13)
dt

odakle se posle diferenciranja dobija:

jLI M e j ( t + ) + RI M e j ( t +) = VM e jt (5.14)

Deljenjem obe strane jednaine (5.14) sa e jt dobija se:

RI M e j + jLI M e j = VM (5.15)

to je algebarska jednaina sa kompleksnim koeficijentima, ije je reenje:


L
jVM VM jarctg( )
I = IM e = = e R
(5.16)
R + jL R 2 + 2 L2

Meutim, poto je stvarna pobuda VM cos t a ne VM e jt , stvarni odziv je realni deo


dobijenog reenja, odnosno:

VM L
i(t ) = I M cos(t + ) = cos(t arctg ) (5.17)
R + L
2 2 2 R

to je identino sa reenjem diferencijalne jednaine (5.9). Dakle, u optem sluaju imamo:

32
x(t ) = X M cos(t + ) = Re X M e j ( t + ) = Re ( X M e j )e jt (5.18)

lan e jt je zajedniki faktor u definicionoj jednaini za kolo i moe se implicitno


podrazumevati u analizi. Preostali parametri, XM i kompletno predstavljaju amplitudu i fazni
ugao nepoznate struje ili napona. Kompleksna predstava struje ili napona X M e j naziva se
fazor.
Fazor X M e j je kompleksni broj u polarnom obliku kod koga XM predstavlja amplitudu
simusoidalnog signala, a predstavlja fazni ugao sinusoidalnog signala meren u odnosu na
kosinusoidu. U daljem radu, fazore emo oznaavati velikim slovima koja su podebljana (bold)
ili podvuena.
Ako primenimo fazore na analizu RL kola, diferencijalna jednaina (5.6) dobija oblik:

d
L (Ie jt ) + RIe jt = Ve jt (5.19)
dt

gde je I = I M i V = VM 0 . Posle diferenciranja i eliminacije zajednikog faktora e jt dobija


se fazorska jednaina:

jLI + RI = V (5.20)

odnosno,

V VM L
I= = I M = arctg( ) (5.21)
R + jL R + L
2 2 2 R

tako da se opet dobija isto reenje:

VM L
i(t ) = cos t arctg( ) (5.22)
R + L
2

2 2 R

Analiza kola pomou fazora predstavlja analizu kola u frekvencijskom domenu. U


fazorskoj analizi se sistem diferencijalnih jednaina sa sinusoidalnim pobudnim funkcijama u
vremenskom domenu transformie u sistem algebarskih jednaina sa kompleksnim
koeficijentima u frekvencijskom domenu. Takav sistem je neuporedivo laki za reavanje. Kada
se odrede nepoznati fazori, oni se ponovo transformiu u vremenski domen da bi se dobilo
reenje originalnog sistema diferencijalnih jednaina.

5.3 Opis elemenata kola pomou fazora

U prethodnom izlaganju definisane su relacije izmeu napona i struje za tri osnovna


elementa elektrinih kola: otpornik, kalem i kondenzator. Sada emo te relacije iskazati
korienjem fazora.

U sluaju otpornika, relacija izmeu struje i napona data je Omovim zakonom:

v(t ) = Ri(t ) (5.23)

33
Ako je napon na otporniku v(t ) = VM e j ( t + v ) , struja kroz otpornik je i(t ) = I M e j ( t + i ) , pa
se iz prethodne relacije dobija:

VM e j ( t +v ) = RI M e j ( t +i ) (5.24)

ili, u fazorskom obliku:

V = RI (5.25)

gde je V = VM e j v = VM v i I = I M e j i = I M i . Dakle, v = i , pa su kod otpornika struja i


napon u fazi.

U sluaju kalema, relacija izmeu napona i struje je diferencijalna jednaina:

di (t )
v(t ) = L (5.26)
dt

koja se moe napisati pomou fazora u obliku:

V = jLI (5.27)

Poto je j = 1e j 90 = 190 , onda je v = i + 90 , pa kod kalema napon fazno prednjai


struji za 90o, ili struja fazno kasni za naponom za 90o.

U sluaju kondenzatora, relacija izmeu struje i napona je diferencijalna jednaina:

dv(t )
i(t ) = C (5.28)
dt

koja se moe napisati pomou fazora u obliku:

I = jCV (5.29)

Poto je i = v + 90 , kod kondenzatora struja fazno prednjai naponu za 90o, ili napon
fazno kasni za strujom za 90o.

Poto fazori predstavljaju kompleksne brojeve, oni se mogu predstaviti i grafiki u


kompleksnoj ravni. Tako se dobija fazorski dijagram. Na osnovu fazorskog dijagrama moe se
utvrditi odnos amplituda dva fazora, ugao (fazna razlika) izmeu njih, kao i njihov relativni
meusobni odnos. Na slici 5.2 su prikazani odnosi izmeu napona i struje u vremenskoj i
fazorskoj predstavi za sva tri osnovna pasivna elektrina elementa.

5.4 Uopteni Omov zakon: impedansa i admitansa

Kod kola sa jednosmernim strujama otpornost otpornika je Omovim zakonom definisana


kao kolinik napona na otporniku i struje kroz otpornik. U sluaju kola sa naizmeninim

34
strujama, kada se koristi fazorska predstava, naponi i struje postaju kompleksne veliine. Ako se
formira kolinik fazora napona na nekom elementu i fazora struje kroz isti element:

V
Z= (5.30)
I

dobija se uopteni (generalizovani) Omov zakon. Kompleksna veliina Z, koja predstavlja


analogiju otpornosti kod jednosmernog reima, naziva se impedansa. Jedinica za impedansu je
Om ().

v(t)
v(t), i(t)
Im

+ I i(t)

V
V=RI R
t I
-
v=i

Re

v(t) i(t)
v(t), i(t)
Im
V
I v=i+90o
+
L I
V=jLI
t
- 90o

Re

i(t) v(t)
v(t), i(t)
I=jCV Im
+ I
i=v+90o
V C
V
t
- 90o

Re

Slika 5.2: Fazorski dijagrami za napone i struje kod pasivnih elemenata.

U polarnom koordinatnom sistemu, impedansa se moe predstaviti preko svog modula i


argumenta kao:

VM v VM
Z= = (v i ) = Z z (5.31)
I M i I M

dok se u pravouglom koordinatnom sistemu moe predstaviti preko svog realnog i imaginarnog
dela:

35
Z( j) = R() + jX () (5.32)

Realni deo impedanse R() se naziva rezistivna komponenta ili rezistansa, dok se
imaginarni deo impedanse X () naziva reaktivna komponenta ili reaktansa. Primetimo da
impedansa nije fazor, iako je frekvencijski zavisna kompleksna veliina. Uslov da neka
kompleksna veliina predstavlja fazor je da u vremenskom domenu odgovara nekom
sinusoidalnom signalu. Dakle, pojam impedanse nema nikakvo znaenje u vremenskom domenu.

Poreenjem dve prethodne jednaine (5.31) i (5.32) lako je utvrditi veze izmeu dva
oblika predstavljanja impedanse. Tako je:

X
Z = R2 + X 2 , z = arctg (5.33)
R
odnosno,
R = Z cos z , X = Z sin z (5.34)

Kod analize kola sa jednosmernim strujama pokazalo se pogodno da se uvede veliina


reciprona otpornosti, koja je nazvana provodnost. Odgovarajua definicija se moe dati i kod
kola sa naizmeninim strujama. Dakle, reciprona vrednost impedanse, koja predstavlja kolinik
fazora struje i napona:

1 I
Y= = (5.35)
Z V

naziva se admitansa. Jedinica za admitansu je Simens (S).

Poto je impedansa kompleksna veliina, admitansa je takoe kompleksna veliina. Ona


se takoe moe predstaviti preko svog modula i argumenta kao:

I M i I M
Y= = (i v ) = Y y (5.36)
VM v VM

ili preko svog realnog i imaginarnog dela:

Y( j) = G () + jB() (5.37)

Realni deo admitanse G () se naziva konduktansa, dok se imaginarni deo admitanse


naziva susceptansa.

Na osnovu prethodnih jednaina lako je uspostaviti veze izmeu komponenata impedanse


i reaktanse. Polazei od jednaine:

1 R jX
G + jB = = 2 (5.38)
R + jX R + X 2

lako se dobija:

36
R X
G= , B= (5.39)
R + X2
2
R + X2
2

Na slian nain se dobijaju dualne relacije:

G B
R= , X= (5.40)
G + B2
2
G + B2
2

Interesantno je primetiti da rezistansa i konduktansa nisu reciprone veliine, i da takoe


reaktansa i susceptansa nisu reciprone veliine.

Na kraju, prikaimo tabelarno impedanse i admitanse tri osnovna elektrina elementa,


otpornika, kalema i kondenzatora, koje emo esto koristiti u prouavanju elektrinih kola:

Element Impedansa (Z) Admitansa (Y)


Otpornik (R) ZR = R YR = G = 1 R
Kalem (L) Z L = jL YL = 1 jL = j L
Kondenzator (C) Z C = 1 jC = j C YC = jC

5.5 Snaga naizmenine struje

Neka su sinusoidalni napon i struja na nekom elementu kola VM cos(t + v ) i


I M cos(t + i ) u vremenskom domenu, odnosno, neka su njihovi fazori V = VM e jv = VM v i
I = I M e ji = I M i u frekvencijskom domenu. Snaga periodinog signala je po definiciji srednja
vrednost proizvoda napona i struje u okviru jedne periode. Dakle:
T
1
P = VM cos(t + v ) I M cos(t + i )dt
T 0
T
V I
= M M [cos(2t + v + i ) + cos(v i )]dt (5.41)
2T 0
VM I M V I
= cos(v i ) = M M cos
2 2

gde je = v = i fazna razlika izmeu napona na elementu i struje kroz element.


Posebno je interesantan sluaj snage na otporniku. Tada su napon i struja u fazi, pa je
= v i = 0 . Snaga na otporniku je onda data jednostavnim izrazom:

VM I M
P= (5.42)
2

odnosno jednaka je polovini proizvoda amplituda struje i napona. S obzirom da je kod otpornika
V = RI , izraz (5.42) se moe napisati i kao:

37
RI M2 VM2
P= = (5.43)
2 2R

Zamislimo sada da kroz isti otpornik tee neka jednosmerna struja I i da je tada napon na
njemu V koji na otporniku razvijaju istu snagu kao u sluaju sinusoidalne pobude. Takva
vrednost struje naziva efektivna vrednost struje, a napona efektivna vrednost napona. Poto je u
jednosmernom reimu Vef = RI ef , onda je:

Vef2
P = Vef I ef = RI ef2 = (5.44)
R

Izjednaavanjem snaga iz izraza (5.43) i (5.44) se dobija:

VM IM
Vef = , I ef = (5.45)
2 2

odnosno, efektivna vrednost napona na otporniku ili struje kroz otpornik dobija se deljenjem
amplitude napona ili struje sa kvadratnim korenom iz 2.

5.6 Kirhofovi zakoni u kolima sa naizmeninim strujama

U prethodnim izlaganjima ve je reeno da za kola s stalnim jednosmernim strujama kao


i za kola sa promenljivim strujama vai prvi Kirhofov zakon koji kae da je suma struja koje
utiu u ma koji vor kola jednaka nuli.

i (t ) = 0
j =1
j (5.46)

gde je i j (t ) struja j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ulaze u vor. U sluaju
sinusoidalne pobude, struje u kolu su takoe sinusoidalne i imaju istu uestanost. Dakle,
prethodna jednaina dobija oblik:

I
j =1
Mj cos(t + j ) = 0 (5.47)

odakle se transformacijom sinusoidalnih veliina u fazore dobija prvi Kirhofov zakon za kola sa
naizmeninim strujama u fazorskom obliku:

I
j =1
j =0 (5.48)

gde je I j fazor struje j-te grane koja ulazi u vor, dok je N broj grana koje ulaze u vor. Dakle, u
frekvencijskom (fazorskom) domenu prvi Kirhofov zakon glasi: Suma fazora struja koje utiu u
ma koji vor kola jednaka je nuli.

38
Na isti nain se polazei od jednaine po drugom Kirhofovom zakonu u vremenskom
domenu:

v (t ) = 0
j =1
j (5.49)

transformacijom sinusoidalnih veliina u vremenskom domenu u fazore, dobija drugi Kirhofov


zakon za kola sa naizmeninim strujama u fazorskom obliku:

V
j =1
j =0 (5.50)

gde je V j fazor napona na j-toj grani petlje koja ukupno ima N grana. Dakle, u frekvencijskom
(fazorskom) domenu drugi Kirhofov zakon glasi: Suma fazora napona u bilo kojoj petlji kola
jednaka je nuli.

5.7 Osnovne transformacije u kolima sa naizmeninim strujama

Primenom prvog i drugog Kirhofovog zakona neka kola se mogu uprostiti, to smanjuje
broj jednaina kojima se ona opisuju i olakava njihovo reavanje. U narednom izlaganju bie
ukratko opisane neke takve transformacije:

5.7.1 Serijska (redna) veza impedansi

Ako se N impedansi tako povee tako da se u svakom voru stiu samo po dve
impedanse (osim kod prvog i poslednjeg vora), takva veza se naziva serijska ili redna veza
impedansi i prikazana je na slici 5.3a.

...
Is Is
Z1 Z2 ZN
+ +
V V Zs

Slika 5.3: Serijska (redna) veza impedansi.

Primenom drugog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa kojom se moe


zameniti serijska veza impedansi:

Z s = Z1 + Z 2 + + ZN (5.51)

odnosno, ekvivalentna impedansa serijski vezanih impedansi jednaka je zbiru pojedinanih


impedansi.

39
Posmatrajmo dve serijski vezane impedanse koje formiraju razdelnik napona, kao na slici
5.4.

I
+
Z1 VZ1
+
-
V
+
Z2
VZ2
-

Slika 5.4: Delitelj (razdelnik) napona.

Poto kroz oba impedanse protie ista struja, naponi na impedansama su:

Z1 Z2
VZ1 = V, VZ2 = V (5.52)
Z1 + Z 2 Z1 + Z 2

odnosno, napon izvora V deli se izmeu impedansi Z1 i Z2 u direktnoj srazmeri sa njihovim


vrednostima.

5.7.2 Paralelna veza impedansi

Ako se N impedansi tako povee da sve imaju zajednike prikljuke, takva veza se naziva
paralelna veza impedansi i prikazana je na slici 5.5a.

Ip Ip
+ +
V ... V Zp
Z1 Z2 ZN

Slika 5.5: Paralelna veza impedansi.

Primenom prvog Kirhofovog zakona dobija se ekvivalentna impedansa (admitansa)


kojom se moe zameniti paralelna veza impedansi:

Yp = Y1 + Y2 + + YN (5.53)

odnosno, ekvivalentna admitansa paralelno vezanih admitansi jednaka je zbiru pojedinanih


admitansi. Alternativni oblik prethodne jednaine je:

1 1 1 1
= + + + (5.54)
Z p Z1 Z 2 ZN

40
Posmatrajmo sada dve paralelno vezane impedanse koje formiraju razdelnik struje, kao
na slici 5.6. Poto je napon na obe impedanse isti, struje kroz paralelno vezane impedanse su:

Z2 Z1
I Z1 = I, I Z2 = I (5.55)
Z1 + Z 2 Z1 + Z 2

odnosno, struja izvora I deli se izmeu impedansi Z1 i Z2 u obrnutoj srazmeri sa njihovim


vrednostima.

IZ1 IZ2

I Z1 Z2

Slika 5.6: Delitelj (razdelnik) struje.

5.7.3 Transformacije trougao zvezda i zvezda - trougao

Transformacije trougla u zvezdu i zvezde u trougao mogu se primeniti i na impedanse i


prikazane su na slici 5.7.

A A

Z1 Z2 ZA

Z3 ZC ZB
C B
C B

Slika 5.7: Vezivanje impedansi u trougao () i zvezdu (Y).

Da bi ova dva kola bila ekvivalentna, impedansa izmeu ma koje dve take u oba kola,
kada se trea taka ostavi nepovezana, mora biti ista. Korienjem pravila za paralelno i serijsko
vezivanje otpornika, sa slike 5.7 se dobijaju relacije ekvivalencije:

Z1Z 2
ZA =
Z1 + Z 2 + Z3
Z 2 Z3
ZB = (5.56)
Z1 + Z 2 + Z3
Z1Z3
ZC =
Z1 + Z 2 + Z3

41
odnosno:

Z A Z B + Z A ZC + Z B ZC
Z1 =
ZB
Z A Z B + Z A ZC + Z B ZC
Z2 = (5.57)
ZC
Z A Z B + Z A ZC + Z B Z C
Z3 =
ZA

5.7.4 Transformacije izvora u kolima sa naizmeninim strujama

Posmatrajmo kola prikazana na slici 5.8, gde su prikazani realni naponski izvor, koji ima
konanu unutranju impedansu Zv, i realni strujni izvor, koji ima konanu unutranju admitansu
Yi = 1 Z i .

Zv Ip Ip
+ +
+
V Zp Vp I Vp
Zi Zp
- -

Slika 3.8: Realni naponski i strujni izvor.

Do uslova ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora se lako moe doi


posmatranjem slike 5.8. Ako se na realni strujni ili naponski izvor prikljui ista impedansa Zp,
onda u sluaju ekvivalentnih izvora struja kroz impedansu Zp mora biti isti u oba kola. Po
Omovom zakonu, onda je isti i napon Vp. Dakle, iz uslova jednakosti struja kroz Zp:

1 Zi
Ip = V= I (5.58)
Zv + Z p Zi + Z p

direktno se dobijaju uslovi ekvivalencije realnog naponskog i strujnog izvora:

V = Z i I, Z v = Z i (5.59)

Dakle, ako u kolu imamo strujni izvor struje I i njemu paralelno vezanu impedansu Z,
onda se ova kombinacija moe zameniti ekvivalentnim naponskim izvorom napona V = RI i
serijski vezanom impedansom Z. Takoe vai i obrnuto: ako u kolu imamo naponski izvor
napona V sa serijski vezanom impedansom Z, onda se ova kombinacija moe zameniti
ekvivalentnim strujnim izvorom struje I = V Z i njemu paralelno vezanom impedansom Z.
Ostali parametri kola u kome se nalaze nezavisni izvori ostaju nepromenjeni.

42
5.8 Sistem jednaina napona vorova za kola sa naizmeninim strujama

Kao i kod analize jednosmernog reima, i kod kola sa naizmeninim strujama moe se
primeniti sistem jednaina napona vorova za reavanje kola. U sluaju kola sa N vorova, broj
linearnih jednaina u sistemu je N-1. U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih veliina
(napona) u sistemu N-1, tj. isti je kao broj jednaina. Sistem jednaina napona vorova
predstavlja sistem linearnih jednaina sa kompleksnim koeficijentima i izgleda ovako:

Y11V1 + Y12 V2 + + Y1N 1VN 1 = I1


Y21V1 + Y22 V2 + + Y2 N 1VN 1 = I 2
(5.60)

YN 11V1 + YN 12 V2 + + YN 1N 1VN 1 = I N 1

Elementi matrice sistema van glavne dijagonale, Ymn gde je m n , predstavljaju zbir
admitansi svih grana izmeu vorova m i n i uvek imaju negativni predznak. Dijagonalni
elementi, Ykk , predstavljaju zbir provodnosti svih grana koje se stiu u voru k i uvek imaju
pozitivni predznak. Struje sa desne strane jednaina, I k , predstavljaju struje izvora koje utiu u
odgovarajui vor k. Ovaj sistem jednaina se moe i direktno napisati samo na osnovu
posmatranja kola.

5.9 Tevenenova i Nortonova teorema za kola sa naizmeninim strujama

Pretpostavimo da imamo neko elektrino kolo sa naizmeninom pobudom i da elimo da


odredimo struju, napon ili snagu na nekoj impedansi, koji emo nazvati potroa i obeleiti sa
Zp. Ovaj sluaj je ilustrovan na slici 5.9a. Tevenenova i Nortonova teorema pokazuju kako se
celo kolo, osim potroaa, moe zameniti ekvivalentnim realnim naponskim ili strujnim
izvorom, tako da struja i napon potroaa ostanu nepromenjeni.

A A A
+ +
Kolo sa Kolo sa Kolo sa
izvorima i Zp izvorima i VOC izvorima i ISC
impedansama impedansama impedansama
- -
B B B

Slika 5.9: Odreivanje napona otvorenih krajeva i struje kratkog spoja.

Posmatrajmo kolo na sl. 5.9a. Ako se potroa iskljui iz kola, pristupni krajevi ostaju
otvoreni i na njima postoji napon koji emo nazvati napon otvorene veze i obeleiti sa VOC , kao
na slici 5.9b. Meutim, ako se posle iskljuenja potroaa pristupni krajevi kratko spoje, onda
izmeu njih postoji struja kratkog spoja, koju emo obeleiti sa I SC , kao na slici 5.9c.
Za izvoenje Tevenenove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 5.10a, u kome je kompletno
kolo sa izvorima i impedansama (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim naponskim izvorom
VT i serijski vezanim impedansom Z T . Poreenjem kola sa slike 5.9 i slike 5.10a, lako se vidi
da su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je:

43
VOC
VT = VOC , ZT = (5.61)
I SC

A A

+ ZT +
Zp Zp
VT ZN
IN

B B

Slika 5.10: Tevenenova i Nortonova teorema.

Ove relacije predstavljaju Tevenenovu teoremu koja glasi:

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se moe zameniti


ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora VT , iji je napon jednak
naponu kola sa iskljuenim potroaem VOC , i serijske impedanse Z T , ija je impedansa
jednaka koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni
potroa I SC .

Za izvoenje Nortonove teoreme posmatrajmo kolo na sl. 5.10b, u kome je kompletno


kolo sa izvorima i impedansama (bez potroaa) zamenjeno ekvivalentnim strujnim izvorom I N
i paralelno vezanom impedansom Z N . Poreenjem kola sa slike 5.9 i slike 5.10b, lako se vidi da
su struja kroz potroa i napon na potroau isti ako je:

VOC
I N = I SC , Z N = (5.62)
I SC

Ove relacije predstavljaju Nortonovu teoremu koja glasi:

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i impedansama se moe zameniti


ekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I N , ija je struja jednaka struji
kroz kratkospojeni potroa I SC , i paralelne impedanse Z N , ija je impedansa jednaka
koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem VOC i struje kroz kratkospojeni potroa I SC .

5.10 Kola sa jednim i dva pristupa

Posmatrajmo kolo na slici 5.11 kod koga je izmeu vorova A i B prikljuen pobudni
izvor koji moe biti strujni ili naponski. U oba sluaja napon na pristupu obeleimo sa V1 a
struju koja utie u kolo sa I 1 . Ovakvo kolo se naziva kolo sa jednim pristupom.

Ako je pobudni izvor strujni generator, onda ulazni napon predstavlja odziv kola na
primenjenu pobudu. Kolinik fazora odziva i pobude:

44
V1
Zu = (5.63)
I1
naziva se ulazna impedansa kola.

A
+ I1

V1 Kolo

-
B

Slika 5.11: Kolo sa jednim pristupom.

Ako je pobudni izvor naponski generator, onda ulazna struja predstavlja odziv kola na
primenjenu pobudu. Kolinik fazora odziva i pobude:

I1
Yu = (5.64)
V1
naziva se ulazna admitansa kola.

Posmatrajmo sada kolo na slici 5.12 kod koga je izmeu vorova A i B prikljuen
pobudni izvor, koji moe biti strujni ili naponski, a izmeu vorova C i D potroa, ija je
impedansa Z p . Ovakvo kolo se naziva kolo sa dva pristupa. Napon i struju na prvom pristupu
obeleimo sa V1 i I1 , a napon i struju na drugom pristupu sa V2 i I 2 .

A C
+ I1 + I2

V1 Kolo V2
Z2

- -
B D

Slika 5.12: Kolo sa dva pristupa.

Ako je pobudni izvor strujni generator, onda se za kolo na slici 5.12 mogu definisati tri
odnosa:

V1
Zu = (5.65)
I1

koji se naziva se ulazna impedansa kola,

V2
Z12 = (5.66)
I1

45
koji se naziva prenosna impedansa (transimpedansa) kola, i,

I2
Ai = (5.67)
I1

koji se naziva strujno pojaanje kola.

Ako je pobudni izvor naponski generator, onda se za kolo na slici 5.12 mogu definisati
jo tri odnosa:

I1
Yu = (5.68)
V1

koji se naziva se ulazna admitansa kola,

I2
Y12 = (5.69)
V1

koji se naziva prenosna admitansa (transadmitansa) kola, i,

V2
Av = (5.70)
V1

koji se naziva naponsko pojaanje kola.

5.11 Analiza kola sa sloenoperiodinim strujama

U dosadanjim razmatranjima uvek smo pretpostavljali da je napon ili struja pobudnog


generatora sinusoidalni signal fiksne uestanosti, tzv. prostoperiodini signal. Meutim, u praksi
se esto sreu i signali koji nisu sinusoidalni, ali su periodini, ili ak nisu ni periodini.

Posmatrajmo neki periodini signal, koji za svako t zadovoljava relaciju:

f (t ) = f (t + nT ), n = 1, 2, 3, (5.71)

gde je T perioda signala. Primeri ovakvih signala su povorke pravougaonih ili trougaonih
signala, koje se esto sreu u elektronskim sistemima, a koje su prikazane na slici 5.13.

f(t) f(t)

A A

t t
T 2T T 2T

Slika 5.13: Nesinusoidalni periodini signali.

46
U matematikoj teoriji Furijeovih redova pokazuje se da se svaka periodina funkcija
f (t ) moe predstaviti pomou zbira sinusoidalnih funkcija, koje su linearno nezavisne. Dakle,
imamo:


f (t ) = a0 + an cos(n0t + n ) (5.72)
n =1

gde je 0 = 2 T osnovna uestanost signala, a a0 predstavlja srednju vrednost signala.


Posmatrajmo malo detaljnije poslednji izraz. Perioda sinusoidalne komponente za n = 1
je T, perioda sinusoidalne komponente za n = 2 je T 2 , perioda sinusoidalne komponente za
n = 3 je T 3 , itd. U optem sluaju, perioda sinusoidalne komponente za n = k je T k . Takva
komponenta se naziva k-ta harmonijska komponenta ili krae k-ti harmonik. Jednaina k-tog
harmonika je a k cos(k0 t + k ) , a fazor koji ga predstavlja je a k k .
Poto se cos(n0 t + n ) moe po Ojlerovoj formuli predstaviti u eksponencijalnom
obliku, prethodni razvoj funkcije f (t ) se moe napisati i u ekvivalentnom obliku:

1
f (t ) = a0 + n
2 n=
a e j ( n0t +n )
= n
n =
c e jn0t
= a0 +
n =1
(an cos n0t + bn sin n0t ) (5.73)
n 0

gde se kompleksne konstante c n nazivaju Furijeovi koeficijenti. Ovi koeficijenti se mogu


odrediti na jednostavan nain. Ako se jednaina (5.73) pomnoi sa e jk0t i odredi integral obe
strane jednaine u okviru jedne periode, dobija se:

t1 +T t1 +T t +T
jn0t jk 0t
1

f (t )e jk0t dt = n n e
j ( n k ) 0t
c e e dt = c dt (5.74)
t1 t1 n= n = t1

Poto je:

t1 +T
0 nk

t1
e j ( nk ) 0t dt =
T n=k
(5.75)

konano se dobija:

t1 +T
1
cn =
T
t1
f (t )e jn0t dt (5.76)

Neka se sada takav periodini signal primeni kao pobuda nekog linearnog elektrinog
kola. Ako je recimo pobudni signal napon, onda se, primenom razvoja u Furijeov red, pobudni
signal moe predstaviti u vidu zbira napona:

v(t ) = v0 + v1 (t ) + v2 (t ) + (5.77)

to se moe ilustrovati slikom 5.14.

47
+
v0
+
v1(t)
Kolo

vk(t)

Slika 5.14: Kolo sa sloenoperiodinom pobudom.

U kolu na slici 5.14 svaki naponski generator ima svoju amplitudu i uestanost.
Primenom fazorske analize moe se odrediti odziv kola na svaku komponentu pobudnog signala
u frekvencijskom domenu i prevesti u vremenski domen. Dalje, poto je kolo linearno, moe se
primeniti princip superpozicije i ukupni odziv kola dobiti sumiranjem doprinosa svih
komponenata pobudnog signala. Na taj nain se dobija ukupni odziv kola u ustaljenom
sloenoperiodinom reimu.

48
Equation Section 6
6. Osnovi fizike poluprovodnika

Kao to je ve reeno, prema svojoj provodnosti elektrotehniki materijali se dele na tri


grupe: provodnike, poluprovodnike i izolatore. Poluprovodniki materijali predstavljaju osnov
savremene elektronike, tako da emo u narednim izlaganjima ukratko razmotriti njihove
najvanije osobine, koje e nam pomoi da razumemo rad osnovnih poluprovodnikih
komponenata: diode, bipolarnog tranzistora i MOS tranzistora. Najvaniji poluprovodniki
materijali su silicijum (Si), germanijum (Ge) i galijum arsenid (GaAs).

6.1 Osnovni pojmovi o provodnosti materijala

Svaki elektrini provodnik moemo posmatrati na dva naina:


Posmatrajui makroskopske efekte preko napona, struje, otpornosti, itd.
Posmatrajui mikroskopske efekte preko elektrinog polja, gustine struje, itd.

Za prvi pristup moe se koristiti Omov zakon:

V = RI (6.1)

dok je za drugi pristup bolje iskoristiti relaciju izmeu elektrinog polja i napona

V
E= (6.2)
l

gde je V napon na krajevima provodnika a l njegova duina, kao i definiciju gustine struje:

I
J= (6.3)
S

gde je I struja kroz provodnik a S popreni presek provodnika.

Zamenom u jednainu za Omov zakon se dobija:

El = RJS (6.4)

odnosno:
RJS
E= = J (6.5)
l
tako da se konano dobija:

l
R= (6.6)
S

Konstanta se naziva specifina otpornost. Njena jedinica je m . Reciprona vrednost


specifine otpornosti je specifina provodnost:

49
1
= (6.7)

ija je jedinica S m . Koristei specifinu provodnost, relacija izmeu elektrinog polja i gustine
struje se moe napisati kao:

J = E (6.8)

Specifina otpornost (provodnost) je karakteristika materijala. Dobri provodnici imaju


malu specifinu otpornost. Slika 6.1 prikazuje specifinu provodnost raznih elektrotehnikih
materijala u logaritamskoj razmeri:

Bakar
6
4 Grafit
2
0
-2
Silicijum
-4
-6
-8
Guma
-10
-12 Staklo
-14 Teflon

Slika 6.1: Specifina provodnost nekih elektrotehnikih materijala.

6.2 Elektronska struktura materijala

Provodnost materijala je direktno povezana sa elektronskom strukturom materijala. Kao


to je poznato iz fizike, elektroni koji krue oko jezgra atoma mogu imati energije koje
odgovaraju diskretnim energetskom nivoima.
Metali imaju delimino popunjene energetske nivoe neposredno uz potpuno popunjene
nivoe, to omoguava da elektroni lako napuste atom i slobodno se kreu kroz metal. Takvi
elektroni se nazivaju slobodni elektroni.
Izolatori imaju veliku zabranjenu zonu izmeu popunjenih i nepopunjenih energetskih
nivoa, to zahteva da elektroni dobiju veliku energiju da bi preskoili zabranjenu zonu.
Poluprovodnici imaju usku zabranjenu zonu izmeu popunjenih i nepopunjenih
energetskih nivoa, tako da elektroni koji dobiju malu dodatnu energiju mogu preskoiti
zabranjenu zonu i postati pokretni. Poto energija elektrona zavisi od temperature, i provodnost
poluprovodnika zavisi od temperature.

50
nepopunjen nepopunjen
nepopunjen
zabranjen
zabranjen
nepopunjen zabranjen
popunjen popunjen popunjen

Metali Izolatori Poluprovodnici

Slika 6.2: Energetski nivoi kod metala, izolatora i poluprovodnika.

6.3 Silicijum kao poluprovodnik

Silicijum je osnovni poluprovodniki materijal. Kristal istog silicijuma ima pravilnu


strukturu u kojoj atomi zadravaju svoj poloaj pomou kovalentnih veza koje formiraju etiri
valentna elektrona koji se nalaze u najviem energetskom opsegu. Na sobnoj temperaturi
kovalentne veze su dovoljno vrste tako da je broj slobodnih elektrona veoma mali. Zbog toga je
specifina provodnost istog kristala silicijuma veoma mala.
Poto su svi elektroni povezani valentnim vezama sa susednim atomima, silicijum bi
trebalo da bude izolator. Medjutim, ak i na sobnoj temperaturi, valentne veze su veoma slabe,
tako da pojedini elektroni mogu lako da dobiju dovoljnu energiju da ih raskinu i postanu
slobodni elektroni. Upranjeno mesto elektrona u valentnoj vezi naziva se upljina. Takav
pozitivno nalektrisan atom moe da privue jedan elektron iz oblinje valentne veze, popuni
raskinutu valentnu vezu i ponovo postane neutralan. Dakle, ekvivalenti efekt je kao da se
pozitivno nalektrisanje kree od atoma do atoma. Medjutim, poto je za kretanje upljina
potrebno pokrenuti vie elektrona, pokretljivost upljina je manja od pokretljivosti elektrona.
Pozitivno nalektrisan atom moe da privue i neki slobodni elektron i neutralie se.
Proces spajanja slobodnog elektrona i upljine se naziva rekombinacija.

Si - - Si - - Si - - Si

- - - -
- - - -

Si - - Si - - Si - - Si

- - - -
- - - -

Si - - Si - - Si - - Si

Slika 6.3: Kristalna reetka istog silicijuma.

Dakle, provodnost istog silicijuma potie od dva efekta:


Kretanja elektrona
Kretanja upljina
U istom kristalu silicijuma broj slobodnih elektrona i broj upljina moraju biti isti.
Koncentracije slobodnih nosilaca u istom kristalu se nazivaju sopstvene koncentracije koje
zavise od temperature po formuli:

51
ni2 = BT 3e EG kT
(6.9)

gde je B konstanta koja zavisi od materijala i za silicijum iznosi 5.4 1031 . EG = 1.12 eV je
parametar koji se naziva energetski procep i predstavlja minimalnu energiju za raskidanje
kovalentne veze, dok je k = 8.62 10 5 eV/ o K Bolcmanova konstanta. Sopstvene koncentracije
elektrona i upljina na sobnoj temperaturi T = 300o K = 27 o C su ni = pi = 1.5 1016 nosilaca m3 i
veoma su male u odnosu na gustinu atoma u kristalu silicijuma 5 10 28 atoma m 3 . Dakle, kod
istog silicijuma svaki bilioniti atom u kristalu daje jedan par slobodnih nosilaca. Zbog toga je
ist silicijum veoma slab provodnik.

Ako se na krajeve silicijumskog kristala prikljui napon V kao na slici:

Je

Jp

V +

Slika 6.4: Prikljuenje naponskog izvora na kristal istog silicijuma.

onda dolazi do usmerenog kretanja slobodnih nosilaca kroz poluprovodnik. Iako se elektroni i
upljine pod dejstvom elektrinog polja kreu u suprotnim smerovima, poto su oni nosioci
suprotnog naelektrisanja, struje elektrona i upljina se efektivno sabiraju. Dakle, gustina struje
kroz poluprovodnik data je izrazom:

J = e( n ni + p pi ) E = E (6.10)

gde je e = 1.5 1019 C - naelektrisanje elektrona, n = 0.135 m 2 Vs je pokretljivost elektrona, a


p = 0.048 m 2 Vs je pokretljivost upljina. Veliine n , p takoe zavise od temperature. Na
sobnoj temperaturi je = 4.4 104 S/m , to predstavlja slabu provodnost.

Jo jedna osobina silicijuma koja je veoma korisna u mikroelektronici je da se izlaganjem


silicijuma kiseoniku na povienoj temperaturi na njegovoj povrini formira oksid (SiO2), koji je
odlian izolator.

6.4 Dopiranje silicijuma primesama

Ako se u kristal silicijuma unesu primese drugih materijala, provodnost silicijuma se


moe poveati. Taj postupak se naziva dopiranje silicijuma.
Silicijum ima 4 valentna elektrona u najviem energetskom opsegu. Ako se silicijumu
doda mala koliina primesa od materijala koji ima pet valentnih elektrona (fosfor, arsen ili drugi
elementi 5. grupe), pojavie se viak slobodnih elektrona koji znatno poveava provodnost
silicijuma. Takve primese se nazivaju donorske primese jer daju elektrone, a tako dopirani

52
silicijum se naziva n-tip silicijuma, jer ima vie slobodnih nosilaca negativnog naelektrisanja
(elektrona) nego upljina. Tipina koncentracija primesa je mala i iznosi oko 1023 atoma m3 , ali
je za 6 do 7 redova veliine vea od sopstvene koncentracije nosilaca. Dakle, broj slobodnih
elektrona u n-tipu silicijuma je skoro iskljuivo odreen koncentracijom donorskih primesa
nn 0 = N D , gde je N D koncentracija donorskih primesa.
Broj upljina u n-tipu silicijuma je manji nego kod istog silicijuma na istoj temperaturi,
jer je poveana verovatnoa rekombinacije. Poto je proizvod sopstvenih koncentracija
konstantan na konstantnoj temperaturi, onda iz relacije:

nn 0 pn 0 = ni2 = pi2 (6.11)


sledi
ni2 n2
pn 0 = = i (6.12)
nn 0 N D

Si - - Si - - Si - - Si

- - - -
- - - -

Si - - P - - Si - - Si

Slobodni - - - - -
elektron - - - -

Si - - Si - - Si - - Si

Slika 6.5: Kristalna reetka silicijuma sa donorskim primesama.

Ako se silicijumu doda mala koliina primesa od materijala koji ima tri valentna
elektrona (bor, indijum, ili drugi elementi 3. grupe), pojavie se viak upljina, koji takoe
poveava provodnost silicijuma. Takve primese se nazivaju akceptorske primese jer privlae
(primaju) slobodne elektrone, a tako dopirani silicijum se naziva p-tip silicijuma, jer ima vie
slobodnih nosilaca pozitivnog naelektrisanja (upljina) nego elektrona.

Si - - Si - - Si - - Si

- - - -
- - - -

Si - B - - Si - - Si

- - - -
Nedostajuci - - - -
elektron
Si - - Si - - Si - - Si

Slika 6.6: Kristalna reetka silicijuma sa akceptorskim primesama.

Primetimo da dodavanje primesa bilo kog tipa ne naruava neutralnost poluprovodnika,


iako stvara slobodne nosioce.

53
Dopiranjem silicijuma menja se i struktura energetskih opsega, tako to se stvaraju novi
nivoi unutar zabranjene zone. Donorske primese stvaraju dodatni energetski nivo blizu
nepopunjenih provodnih nivoa, ime se olakava stvaranje slobodnih elektrona. Akceptorske
primese stvaraju dodatni energetski nivo blizu popunjenih valentnih nivoa, ime se olakava
stvaranje slobodnih upljina.

Provodni Provodni
opseg opseg
Donorski
nivoi
zabranjen zabranjen
Akceptorski
Valentni Valentni nivoi
opseg opseg

n-tip p-tip

Slika 6.7: Energetski nivoi kod dopiranih poluprovodnika.

S obzirom na veliku razliku koncentracija elektrona i upljina kod dopiranog silicijuma,


provodnost dopiranog silicijuma prvenstveno odredjuju veinski nosioci:

e n n = e n N d za n tip silicijuma
= (6.13)
e p p = e p N a za p tip silicijuma

Iako je koncentracija primesa veoma mala u odnosu na ukupni broj atoma, ona je ipak
znatno vea od koncentracije slobodnih nosilaca kod istog poluprovodnika. Provodnost je
linearna funkcija koncentracije unesenih primesa. Kod materijala n-tipa, veinski (glavni)
nosioci su elektroni, a manjinski (sporedni) nosioci su upljine. Kod materijala p-tipa veinski
(glavni) nosioci su upljine, a manjinski (sporedni) nosioci su elektroni.

54
7. pn spoj

Ako se napravi bliski kontakt (spoj) materijala n-tipa i materijala p-tipa dobija se tzv. pn
spoj ili dioda. U praksi su oba tipa materijala delovi istog kristala silicijuma, iji su delovi
dopirani razliitim primesama.
Pored toga to pn spoj predstavlja diodu, on je i osnovni element sloenijih elektronskih
elemenata, kao to je to bipolarni tranzistor, a ima i znaajnu ulogu u radu MOS tranzistora.

7.1 Nepolarisani pn spoj

Na slici 7.1 je ilustrovana situacija kada se p i n tip materijala ne dodiruju. Slobodni


elektroni su ravnomerno rasporeeni po telu poluprovodnika n-tipa, dok su slobodne upljine
ravnomerno rasporeene po telu poluprovodnika p-tipa.

n-tip p-tip

- - - + + +
+ + + - - -

- - + +
+ + - -

- - - + + +
+ + + - - -

Nepokretni Slobodni Nepokretni Slobodna


donorski jon elektron akceptorski jon upljina

Slika 7.1: Naelektrisanja kod dopiranih poluprovodnika.

Ako se formira kontakt materijala p i n tipa, odnosno pn spoj, onda dolazi do prelaza
slobodnih veinskih nosilaca preko spoja u drugu oblast i do njihove rekombinacije. U blizini
spoja ostaju samo nepokretni naelektrisani atomi. Ta oblast se naziva osiromaena oblast ili
oblast prostornog tovara jer u njoj nema slobodnih nosilaca elektriciteta.
Nepokretna naelektrisanja formiraju elektrino polje u oblasti prostornog tovara. To
elektrino polje se suprotstavlja daljem kretanju nosilaca preko spoja. Na spoju se pojavljuje
mala razlika napona, koja se naziva potencijalna barijera. Veliina potencijalne barijere zavisi
od poluprovodnikog materijala i nivoa dopiranja primesama. Kod silicijuma potencijalna
barijera je u granicama od 0.6 V do 0.8 V, a kod germanijuma svega 0.2 V. Veliina potencijalne
barijere se ne moe izmeriti merenjem napona izmeu anode i katode, jer postoje i kontaktni
potencijali na spojevima metal-poluprovodnik kod prikljuaka diode.
Dakle, moemo smatrati da kroz nepolarisani pn spoj protiu etiri razliite struje.
Difuzione struje veinskih nosilaca, elektrona i upljina, potiu od razliitih koncentracija
nosilaca sa obe strane pn spoja i ine difuzionu struju I D . Usled elektrinog polja takodje
postoje dve komponente struje manjinskih nosilaca, struja elektrona i struja upljina, koje ine
struju usled elektrinog polja I S . U ravnotenom stanju, kada pn spoj nije vezan u elektrino
kolo, ukupna struja kroz pn spoj mora biti jednaka nuli pa su difuzione struje uravnoteene
strujama usled elektrinog polja, tj. I D = I S . Takvo ravnoteno stanje se naziva ekvilibrijum.

55
Metalni kontakti

Anoda ID Katoda
p-tip n-tip

IE

+ + + + + + + + - - - - - - - -
- +
+ + + + + + + + - - - - - - - -
Anoda + + + + + + + + - + - - - - - - - - Katoda
+ + + + + + + + - - - - - - - -
+ + + + + + + + - + - - - - - - - -
+ + + + + + + + - - - - - - - -
+ + + + + + + + - + - - - - - - - -
Id
Osiromaena oblast
q

Slika 7.2: Raspodela naelektrisanja, elektrino polje i napon na nepolarisanom pn spoju.

Nepolarisani pn spoj se moe u gruboj analogiji predstaviti kondenzatorom. Nepokretni


joni predstavljaju optereenje kondenzatorskih ploa, a osiromaena oblast predstavlja dielektrik.
Ako poluprovodnik posmatramo kao celinu, on je i dalje elektriki neutralan.

7.2 Direktno polarisani pn spoj

Ako na krajeve pn spoja poveemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na p


oblast kao na slici 7.3, dolazi do smanjenja potencijalne barijere na spoju, suenja oblasti
prostornog tovara i olakanog kretanja veinskih nosilaca preko spoja. Veinski nosioci iz n
oblasti, elektroni, difuzijom prelaze u p oblast, a veinski nosioci iz p oblasti, upljine, difuzijom
prelaze u n oblast, gde dolazi do njihove rekombinacije. Dakle, poto je elektrino kolo
zatvoreno, postoji stalna difuzija nosilaca preko spoja, odnosno postoji struja kroz pn spoj.
Manjinski nosioci takoe prelaze preko spoja usled elektrinog polja, ali je zbog njihovog znatno
manjeg broja njihov doprinos ukupnoj struji zanemarljiv.
Dakle, struja kroz direktno polarisanu diodu se sastoji od dve komponente: struje
veinskih nosilaca (difuziona struja) i struje manjinskih nosilaca (struja usled elektrinog polja).

I = I D I E = Kee (V0 V ) kT KeeV0 kT


= I S (eeV kT
1) = I S (eV VT 1) I S eV VT (7.1)

56
gde je K konstanta koja zavisi od geometrijskih dimenzija pn spoja, V napon na spoju, V0 napon
potencijalne barijere, k Bolcmanova konstanta, a T apsolutna temperatura u oK. Struja I S se
naziva struja zasienja pn spoja i direktno je proporcionalna povrini pn spoja. Kod silicijuma
ona iznosi oko 10-15 A, dok je kod germanijuma oko 10-6 A na sobnoj temperaturi. Napon
VT = kT e se naziva temperaturni napon i na sobnoj temperaturi iznosi priblino 25 mV.

ID
Anoda Katoda
p-tip n-tip

IE

+ + + + + + + + + - + - - - - - - - - -
+ + + + + + + + + - - - - - - - - -
Anoda + + + + + + + + + - + - - - - - - - - - Katoda
+ + + + + + + + + - - - - - - - - -
+ + + + + + + + + - + - - - - - - - - -
+ + + + + + + + + - - - - - - - - -
+ + + + + + + + + - + - - - - - - - - -

+ V

Slika 7.3: Struje i raspodela naelektrisanja na direktno polarisanom pn spoju.

7.3 Inverzno polarisani pn spoj

Ako na pn spoj poveemo naponski izvor sa pozitivnim polom vezanim na n oblast, kao
na slici 7.4, dolazi do poveanja potencijalne barijere na spoju, proirenja oblasti prostornog
tovara i oteanog kretanja veinskih nosilaca preko spoja. Struja manjinskih nosilaca ostaje
skoro nepromenjena i ona predstavlja struju kroz spoj.

ID
Anoda Katoda
p-tip n-tip

IE

+ + + + + + + - - - - - - - -
+
+ + + + + + + - - - - - - -
Anoda + + + + + + + - + - - - - - - - Katoda
+ + + + + + + - - - - - - -
+ + + + + + + - + - - - - - - -
+ + + + + + + - - - - - - -
+ + + + + + + - + - - - - - - -

V +

Slika 7.4: Struje i raspodela naelektrisanja na inverzno polarisanom pn spoju.

57
I = ID IE IS (7.2)

Iako teorijski model pokazuje da je struja inverzno polarisanog pn spoja jednaka struji
zasienja, eksperimentalno se dobijaju vee vrednosti za struju inverzno polarisanog pn spoja.
Razlog za to su povrinski efekti koji izazivaju tzv. struju curenja, koja moe biti i milion puta
vea od struje zasienja.

7.4 Proboj pn spoja i Zener dioda

Ako se na spoj primeni veliki inverzni napon, dolazi do formiranja jakog elektrinog
polja u oblasti prostornog tovara i do naglog porasta struje inverzno polarisanog spoja. Ta pojava
se naziva proboj, a napon pri kome dolazi do proboja se naziva napon proboja.
Postoje dve vrste mehanizma proboja. Ako je napon proboja ispod 5 V, takav proboj se
naziva Zenerov proboj, a ako je vei od 7 V, onda je u pitanju lavinski proboj. Ako je napon
proboja izmeu 5 V i 7 V, onda su zastupljena oba mehanizma proboja.
Veliina napona proboja uglavnom zavisi od koncentracije primesa.
Zenerov proboj ima znaajnu praktinu primenu. Zbog vrlo nagle promene struje, napon
na Zener diodi u oblasti proboja je praktino konstantan. Zener diode se koriste u stabilizatorima
napona i naponskim referentnim izvorima.

7.5 Modeli diode

7.5.1 Karakteristika diode

Kao to je objanjeno u prethodnom izlaganju, struja diode pri direktnoj ili inverznoj
polarizaciji se moe opisati relacijom

I = I S (eV VT 1) (7.3)

koja se naziva strujno-naponska karakteristika diode i grafiki je predstavljena na slici 7.5.


ID (mA)

VD (V)
0
-2 -1.5 -1 -0.5 0.5 1

Slika 7.5: Grafiki prikaz jednaine diode.

58
Ova relacija je nelinearna i esto se zahteva da bude uproena, odnosno linearizovana. U
praksi je razvijeno nekoliko uproenih modela diode, pogodnih za izraunavanja bez upotrebe
raunara.

7.5.2 Idealna dioda

Idealna dioda predstavlja najjednostavniji model diode. Ako je dioda direktno polarisana,
uzima se da je napon na njoj nula. Ako je dioda inverzno polarisana uzima se da je struja kroz
nju nula. Dakle, direktno polarisana dioda priblino odgovara kratkom spoju, dok inverzno
polarisana dioda predstavlja otvorenu vezu. To je grafiki predstavljeno na slici 7.6.

ID (mA)

0 VD (V)
Slika 7.6: Karakteristika idealne diode i njen simbol.

7.5.3 Izlomljeno linearni model diode

Izlomljeno linearni model diode je zasnovan na jednostavnoj linearizaciji nelinearne


karkteristike diode, koja je prikazana na slici 7.7a.

ID (mA)

Nagib = 1/rD

+
VD0

rD

Vd (V)

0 VD0

Slika 7.7: (a) Izlomljeno linearna aproksimacija karakteristike diode, (b) Elektrini model.

Elektrini model kojim se realizuje ovakva karakteristika prikazan je na slici 7.7b.


Parametri modela su VD 0 0.65 V i rD 20 . U model je ukljuena i idealna dioda da bi se
obezbedilo da struja tee samo pri direktnoj polarizaciji diode.

59
7.5.4 Model diode sa konstantnim padom napona

Najee korieni model diode u praktinim izraunavanjima dobija se uproenjem


izlomljeno linearnog modela, tako to se stavi da rD 0 . Onda drugi segment izlomljeno
linearne karakteristike postaje vertikalan, kao na slici 7.8a. Najee se uzima da je VD = 0.7 V .

ID (mA)

+
VD

Vd (V)

0 VD
Slika 7.8: (a) Aproksimacija karakteristike diode sa konstantnim naponom, (b) Elektrini model.

7.5.5 Model diode za male signale

Pretpostavimo da se napon na direktno polarisanoj diodi sastoji od fiksnog dela i


promenljivog dela, koje emo oznaiti po sledeoj konvenciji:

vD = VD + vd , gde je vd << VT (7.4)

Poto je varijacija napona na diodi mala, za struju diode se moe pisati:

iD = I S evD VT = I S e(VD +vd ) VT = I S eVD VT evd VT


= I D evd VT

vd I 1 (7.5)
I D (1 + ) = I D + D vd = I D + vd = I D + id
VT VT rd

Dakle za promenljivu komponentu struje diode vai jednaina:

1
id = vd (7.6)
rd

gde se rd naziva otpornost diode za male signale. Reciprona vrednost otpornosti diode za male
signale predstavlja nagib tangente karakteristike diode u taki koja je odreena fiksnim delovima
napona i struje diode.
Dakle, za male signale dioda se moe modelovati otpornikom, ija je vrednost jednaka
otpornosti diode za male signale rd .

60
7.6 Radna taka diode

Posmatrajmo jednostavno kolo sa diodom, kao na slici 7.9:

R
iD +
+
vD
V

Slika 7.9: Elementarno kolo sa diodom.

Kako odrediti struju i napon na diodi, kada su vrednosti napona baterije V i otpornika R
poznate? Dioda je direktno polarisana i kroz nju tee znaajna struja. Mogu se napisati dve
jednaine. Jedna od njih je nelinearna jednaina diode:

I D = I S eVD VT (7.7)

dok je druga jednaina po drugom Kirhofovom zakonu linearna:

V RI D VD = 0 (7.8)

Iz druge jednaine se dobija jednaina prave u sistemu ( I D , VD ):

1 1
I D = VD + V (7.9)
R R

koja se naziva radna prava.


Obe jednaine se mogu predstaviti grafiki, kao na slici 7.10, pa se i do reenja sistema
jednaina moe doi grafikim putem. Reenje sistema jednaina je presek jednaine diode i
radne prave definisane drugim Kirhofovim zakonom i naziva se mirna radna taka.

ID (mA)

V/R
Q(IDQ,VDQ)
VD (V)
0
V

Slika 7.10: Jednaina diode i radna prava u istom sistemu karakteristika.

61
Drugi nain odreivanja radne take je da se rei sistem od jedne linearne i jedne
nelinearne jednaine nekim metodom reavanja nelinearnih jednaina iz numerike analize.
Najee se reavanje nelinearne jednaine, ili sistema nelinearnih jednaina, svodi na iterativno
reavanje sistema linearnih jednaina. Ovaj metod reavanja nelinearnih kola se koristi u
raunarskim programima za analizu kola, kao to je, na primer, poznati program SPICE.

7.7 Primene i vrste dioda

Kao to se vidi iz jednaine za struju diode (7.1), osobine diode znatno zavise od:

Materijala od kojeg je napravljena dioda,


Geometrijskih karakteristika spoja,
Temperature.

Diode su vaan i esto korieni element u savremenoj elektronici. Poto se dioda ne


moe realizovati tako da se istovremeno ostvare sve povoljne karakteristike, diode se proizvode
sa karakteristikama koje najvie odgovaraju njihovoj nameni. Tako se kod proizvoaa
poluprovodnikih komponenata mogu nabaviti razne vrste dioda, kao to su:

Diode za usmerae malih snaga,


Diode za usmerae velikih snaga,
Diode za prekidaki reim rada
Diode za rad na visokim uestanostima,
Diode promenljive kapacitivnosti (varikap ili varaktor diode),
Fotodiode,
Svetlee (LED) diode, itd.

Detaljnije karakteristike dioda se mogu nai u publikacijama proizvoaa (data sheet) u


papirnoj formi (katalozi) ili na Internetu.

62
8. Bipolarni tranzistor

8.1 Struktura i simboli bipolarnog tranzistora

Bipolarni tranzistor je poluprovodnika struktura sa tri elektrode. Bipolarni tranzistor


predstavlja sendvi strukturu sainjenu od tri razliito dopirane poluprovodnike oblasti koje
formiraju dva pn spoja: npn ili pnp. Najvie dopirana oblast predstavlja emitor, sredinja oblast
se naziva baza, dok je najmanje dopirana oblast kolektora. Radi korektnog funkcionisanja
tranzistora, baza mora biti vrlo uska. Sve tri oblasti imaju metalne kontakte kojima se vri
prikljuivanje tranzistora u kolo. U praksi se, zbog boljih elektrinih karakteristika, mnogo vie
koriste npn tranzistori pa e se analiza rada tranzistora uglavnom odnositi na npn tranzistore.

Emitor Kolektor
n-tip p-tip n-tip

Baza

Slika 8.1: Uproeni prikaz strukture bipolarnog npn tranzistora.

C C

B B

E E

Slika 8.2: Simboli npn i pnp tranzistora.

Zavisno od polarizacije spojeva emitor-baza (emitorski spoj) i kolektor-baza (kolektorski


spoj), npn tranzistor se moe nai u razliitim reimima rada, koji su prikazani u sledeoj tabeli:

Reimi rada tranzistora

Reim rada Emitor-baza Kolektor-baza Namena


Aktivni reim Direktna polarizacija Inverzna polarizacija Pojaavai
Zasienje Direktna polarizacija Direktna polarizacija Prekidai
Zakoenje Inverzna polarizacija Inverzna polarizacija Prekidai

Iako postoji jo jedna kombinacija za polarizaciju spojeva, ona se u praksi vrlo retko
koristi i zbog toga nije navedena u tabeli. Aktivni reim se koristi u pojaavakim kolima, koja
se prouavaju u analognoj elektronici. Reimi zasienja i zakoenja se koriste u elektronskim
prekidaima i prouavaju se u impulsnoj i digitalnoj elektronici.

63
8.2 Rad bipolarnog tranzistora u aktivnom reimu

U aktivnom reimu rada emitorski spoj je direktno polarisan, a kolektorski spoj je


inverzno polarisan. Polarizacija se ostvaruje prikljuivanjem baterija odgovarajueg polariteta,
kao na slici 8.3.

n p n

iEe iCe
iE
iC
E iBr C
iCB0
iEp

B iB
+ +
VBE VCB

Slika 8.3: Struje u aktivnom reimu rada npn tranzistora.

Za razmatranje rada tranzistora u aktivnom reimu najbolje je poi od emitorskog spoja


koji je direktno polarisan, i prema tome ima dve difuzione struje veinskih nosilaca sa obe strane
spoja:
1. Struja elektrona od emitora ka bazi I Ee
2. Struja upljina od baze ka emitoru I Ep
iji zbir predstavlja struju emitora:

I E = I Ee + I Ep I Ee , jer je I Ep << I Ee (8.1)

Elektroni koji su iz emitora preli u bazu u njoj predstavljaju manjinske nosioce. Pre
uspostavljanja direktne polarizacije emitorskog spoja i ubacivanja elektrona, ravnotena
koncentracija elektrona u bazi je bila veoma mala. Ubaeni elektroni znatno poveavaju
koncentraciju elektrona u bazi naroito u blizini emitorskog spoja. S druge strane, kolektorski
spoj je inverzno polarisan pa elektrino polje izaziva kretanje manjinskih nosilaca preko spoja.
Zbog toga je oko kolektorskog spoja koncentracija manjinskih nosilaca (elektrona u bazi i
upljina u kolektoru) izuzetno mala. Dakle, koncentracija elektrona u bazi opada sa velike
vrednosti oko emitorskog spoja na malu vrednost oko kolektorskog spoja. Poto je baza veoma
uska, moe se opravdano smatrati da je koncentacija elektrona opada po linearnom zakonu. Kao
posledica neuniformne koncentracije, elektroni u bazi se kreu difuzijom od emitorskog ka
kolektorskom spoju. S obzirom da u bazi postoje i upljine, izvestan broj elektrona se na svom
putu od emitorskog ka kolektorskom spoju rekombinuje i ne stigne do kolektora. S obzirom na
malu irinu baze, broj rekombinovanih elektrona je mali.
Na inverzno polarisanom kolektorskom spoju postoje dve komponente struje manjinskih
nosilaca usled elektrinog polja:

1. Struja elektrona od baze ka kolektoru I Ce


2. Struja upljina od kolektora ka bazi I CB0
koje u zbiru daju struju kolektora:

64
I C = ICe + I CB 0 I Ce , jer je I CB 0 << ICe (8.2)

Struja baze se sastoji od tri komponente:


1. Struja upljina od baze ka emitoru I Ep
2. Struja upljina od kolektora ka bazi I CB0
3. Struja usled rekombinacije elektrona u bazi I Br
tako da je:
I B = I Br + I Ep ICB 0 (8.3)

Odnos struje elektrona koji prelaze u kolektor i struje emitora obeleava se sa i naziva
koeeficijent strujnog pojaanja od emitora do kolektora:

I Ce I C I CB 0 I C
= = (8.4)
IE IE IE

odakle se uz pomo jednaine I E = I B + I C dobija:

1
IC = IB + I CB 0 = I B + ( + 1) I CB 0 I B (8.5)
1 1

Faktor se naziva koeeficijent strujnog pojaanja od baze do kolektora.

Tipine vrednosti za faktor su od 0.95 do 0.999, a za faktor od 20 do 1000.

8.2.1 Model npn tranzistora za velike signale

Relacija I C I B pokazuje sutinu rada tranzistora, koja se ogleda u injenici da se


malom strujom baze moe kontrolisati znatno vea kolektorska struja.

Poto je struja baze eksponencijalnog karaktera:

I B = I BS eVBE VT
(8.6)

onda i kolektorska struja ima istu zavisnost:

I C = I B = I BS eVBE VT = I CS eVBE VT (8.7)

dakle, struja kolektora eksponencijalno zavisi od ulaznog napona.

Dakle, koristei prethodne relacije, najprostiji modeli npn bipolarnog tranzistora u


aktivnom reimu mogu se napraviti korienjem kontrolisanih strujnih izvora. Dva takva modela
su prikazana na slici 8.4:

65
iB iB
B C B C
+ +
iC iC
iE
ICS/
vBE vBE
iB ICS/

iE
E
iE
E

Slika 8.4: Modeli npn tranzistora za velike signale u aktivnom reimu rada.

8.2.2 Model tranzistora za male signale

Pretpostavimo da se pobudni napon tranzistora sastoji od fiksnog dela i malog


promenljivog dela, koje emo oznaiti po sledeoj konvenciji:

vBE = VBE + vbe , gde je vbe << VT (8.8)

Poto je varijacija pobudnog napona mala, onda se za struju baze moe pisati:

iB = I BS evBE VT = I BS e(VBE +vbe ) VT = I BS eVBE VT evbe VT


vbe I 1 (8.9)
= I B evbe VT I B (1 + ) = I B + B vbe = I B + vbe = I B + ib
VT VT r

odnosno, ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente. Fiksna komponenta ulaznog napona
odreuje fiksnu komponentu struje baze, tj. odreuje mirnu radnu taku. Promenljiva
komponenta ulaznog napona odreuje promene struje baze oko radne take. Parametar
r = VT I B oigledno zavisi od radne take tranzistora.
Na slian nain se za struju kolektora dobija:

iC = iB = I CS e vBE VT = I CS e (VBE +vbe ) VT = I CS eVBE VT e vbe VT


vbe I
= I C e vbe VT I C (1 + ) = I C + C vbe = I C + g m vbe = I C + ic
VT VT (8.10)

tj. i ona se sastoji od fiksne i promenljive komponente. Fiksna komponenta ulaznog napona
odreuje fiksnu komponentu kolektorske struje, a promenljiva komponenta ulaznog napona
odreuje promene kolektorske struje oko radne take. Parametar g m = I C VT naziva se
transkonduktansa tranzistora. Oigledno, postoji veza:

I C I B 1
gm = = = = (8.11)
VT VT r re

66
gde se re = vbe ib = 1 g m naziva emitorska otpornost.
Relacije vbe = rib , ic = ib i ic = g m vbe predstavljaju matematiki model tranzistora za
male signale, koji je u literaturi poznat kao hibridni model. Dve verzije ovog modela su
prikazane na slici 8.5.

B C B C
+ ic + ic
ib ib

vbe ic=gmvbe vbe ic=ib


r r

ie ie
E E

Slika 8.5: Hibridni modeli tranzistora za male signale.

U praktinoj primeni modela za male signale u analizi pojaavakih kola sa bipolarnim


tranzistorima, tranzistor se zamenjuje svojim modelom, dok se nezavisni jednosmerni izvori
anuliraju (naponski izvori se kratkospajaju, a strujni izvori se raskidaju). Posle toga se formira
odgovarajui sistem jednaina, ijim se reenjem dobijaju traene veliine.

8.3 Ulazne i izlazne karakteristike tranzistora

Ulazna karakteristika tranzistora je zavisnost iB = f1 (vBE ) , pri emu je napon vCE


parametar. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter.
Izlazna karakteristika tranzistora je zavisnost iC = f 3 (vCE ) pri emu je struja baze iB
parametar.
Karakteristika prenosa tranzistora je zavisnost iC = f 2 (vBE ) , pri emu je napon vCE
parametar. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter.
Ove karakteristike se daju u katalozima i koriste se u procesu projektovanja.

8.4 Polarizacija tranzistora

Pod polarizacijom tranzistora se podrazumeva dovoenje odgovarajuih jednosmernih


napona na njegove elektrode, koje e ga postaviti u odreeni radni reim. Za aktivni reim je
potrebno da se emitorski spoj polarie direktno a kolektorski spoj inverzno. To se moe uraditi
korienjem dve baterije kao na slici 8.6.

Jednosmerni radni uslovi se odreuju na sledei nain. Prvo se za kolo baze napie
jednaina:
VBB RB I B VBE = 0 (8.12)

67
odakle je:
VBB VBE
IB = (8.13)
RB
a iz kolektorskog kola se dobija:
VI + RC I C VCC = 0 (8.14)

odnosno:
VBB VBE
IC = I B = (8.15)
RB
VBB VBE
VI = VCC RC I C = VCC RC I B = VCC RC (8.16)
RB

ime je potpuno odreena radna taka.


RC
iB RB
+ iC
+ vI + V
VBB CC

Slika 8.6: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom reimu.

Jednaina radne prave, koja se crta u polju karakteristika iC = f 3 (vCE ) , je:

VCE VCC
IC = + (8.17)
RC RC

U praksi se izbegava napajanje sa dve baterije, pa je potrebno i bazno kolo napajati iz iste
baterije kao i kolektor. To se lako moe izvesti sledeim kolom:

iC
RB1 RC
+
iB
+
VCC
RB2 vI

Slika 8.7: Polarizacija npn tranzistora za rad u aktivnom reimu.

Primenom Tevenenove teoreme na ulazno kolo, koje se sastoji od baterije VCC i


otpornika RB1 i RB 2 , lako se dobija:

68
RB 2 RB1 RB 2
VBB = VCC , RB = (8.18)
RB1 + RB 2 RB1 + RB 2

ime se kolo za polarizaciju svodi na ve analizirani sluaj sa dve baterije.


U elektrinim emama elektronskih kola je uobiajeno da se zbog jednostavnosti ne crta
baterija VCC .

8.5 Osnovna pojaavaka kola sa jednim tranzistorom

S obzirom da se kod bipolarnog tranzistora struja kolektora moe kontrolisati promenom


struje baze, odnosno promenom napona baza-emitor, bipolarni tranzistor moe posluiti kao
pojaava signala. Poto se promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti izmeu baze i emitora, a
izlaz se moe uzeti bilo sa kolektora bilo sa emitora, zavisno od toga koja je od elektroda
tranzistora na konstantnom potencijalu razlikuju se tri osnovne konfiguracije: pojaava sa
zajednikim emitorom, pojaava sa zajednikim kolektorom i pojaava sa zajednikom bazom.
U daljem tekstu e biti analizirane sve tri konfiguracije u reimu rada sa malim signalima
i bie odreene njihove osnovne karakteristike: naponsko pojaanje, strujno pojaanje, ulazna
otpornost i izlazna otpornost. Princip analize e uvek biti isti. Tranzistor e biti zamenjen
modelom za male signale, kraktospojie se jednosmerni naponski izvori, formirae se i reiti
jednaine koje opisuju kolo i na kraju e biti naeni odgovarajui odnosi.

8.5.1 Pojaava sa zajednikim emitorom

Pojaava sa zajednikim (uzemljenim) emitorom je najee i najkorisnije kolo sa


jednim tranzistorom koje je prikazano na slici 8.8. Vidi se da je pobuda prikljuena izmeu baze
i emitora (mase), a da se izlazni napon uzima izmeu kolektora i emitora (mase).

VCC

RB1 RC

Rs1 C +

RB2 vi
vs

Slika 8.8: Pojaava sa zajednikim emitorom.

Posle zamene ulaznog kola po Tevenenovoj teoremi, zamene tranzistora hibridnim


modelom za male signale i kratkospajanja jednosmernih izvora, dobija se kolo prikazano na slici
8.9, gde otpornik Rs predstavlja ekvivalentnu otpornost pobudnog izvora i otpornika RB1 i RB 2
za polarizaciju tranzistora.
Iz ulaznog dela kola lako se dobija:
r
vbe = vs (8.19)
Rs + r

69
Rs iu ii
+ +
+
vs vbe RC vi
r gmvbe
Ru Ri

Slika 8.9: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim emitorom.

pa je naponsko pojaanje:

vi g m vbe RC r RC
Av = = = g m RC = (8.20)
vs vs Rs + r Rs + r

Iz izraza za naponsko pojaanje se vidi da u sluaju kada je Rs >> r , naponsko pojaanje


Av RC Rs jako zavisi od , to nije dobro jer ovaj parametar moe mnogo da varira od
primerka do primerka istog tipa tranzistora. S druge strane, ako je Rs << r , naponsko pojaanje
Av g m RC je praktino nezavisno od parametra .

Strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikim emitorom je:

r
gm vu
ii Rs + r
Ai = = = g m r = (8.21)
iu vu
Rs + r

Za ulaznu otpornost pojaavaa sa zajednikim emitorom lako se dobija:

Ru = r (8.22)
dok je izlazna otpornost:
Ri = RC (8.23)

Dakle, pojaava sa zajednikim emitorom moe imati veliko naponsko i strujno


pojaanje, ulazna otpornost mu nije velika, dok je izlazna otpornost odreena vrednou
otpornika u kolu kolektora i obino ima veliku vrednost. Naponsko pojaanje je negativno to
znai da u sluaju naizmeninog pobudnog napona pojaava sa zajednikim emitorom unosi
faznu razliku od 180o izmeu ulaznog i izlaznog signala, odnosno obre fazu.

8.5.2 Pojaava sa zajednikim kolektorom

Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) kolektorom, koji je prikazan na slici 8.10,


kolektor je vezan direktno na bateriju za napajanje, odnosno vezan je na masu za promenljivi
signal. Pobuda je prikljuena izmeu baze i kolektora (mase), a izlazni napon se uzima izmeu
emitora i kolektora (mase).

70
VCC

RB1

Rs1 C

+ RB2 +
vs RE
vi

Slika 8.10: Pojaava sa zajednikim kolektorom.

Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim kolektorom dobija se na isti nain kao kod
pojaavaa sa zajednikim emitorom i prikazano je na slici 8.11.

Rs iu
+ iu
+
vbe
r ii
vs
+
Ru RE Rp vi
Ri

Slika 8.11: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikim kolektorom.

U kolu sa slike 8.11 emitorski otpornik RE i otpornost potroaa R p su vezani paralelno


i kroz njihovu kombinaciju protie struja ( + 1)iu . Ako sa vb oznaimo promenljivi napon na
bazi, za naponsko pojaanje se lako dobija:

vi vb vi r + ( + 1)( RE || R p ) ( + 1)( RE || R p ) ( + 1)( RE || R p )


Av = = = = (8.24)
vs vs vb Rs + r + ( + 1)( RE || R p ) r + ( + 1)( RE || R p ) Rs + r + ( + 1)( RE || R p )

Poto je najee Rs + r << ( + 1)( RE || R p ) , naponsko pojaanje pojaavaa sa


zajednikim kolektorom je vrlo blisko jedinici, ali uvek manje od jedan.

Av 1 (8.25)

Za strujno pojaanje se dobija:

ii ( + 1) RE
Ai = = +1 (8.26)
iu RE + R p
jer je Rp << RE . Dakle, strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikim kolektorom je vrlo veliko.

71
Sa slike 8.11 se moe odrediti i ulazna otpornost:

Ru = r + ( + 1)( RE || R p ) (8.27)

koja ima veliku vrednost, dok je izlazna otpornost

r + Rs Rs Rs
Ri = RE || = RE || re + re + (8.28)
+1 +1 +1

odnosno, izlazna otpornost pojaavaa sa zajednikim kolektorom je vrlo mala.

Dakle, pojaava sa zajednikim kolektorom ima jedinino naponsko i znaajno strujno


pojaanje, ulazna otpornost mu je velika, dok je izlazna otpornost vrlo mala. Naponsko pojaanje
je pozitivno, odnosno, pojaava sa zajednikim kolektorom ne obre fazu.

8.5.3 Pojaava sa zajednikom bazom

Kod pojaavaa sa zajednikom (uzemljenom) bazom, koji je prikazan na slici 8.12, baza
je vezana na konstantan napon iz razdelnika napona, odnosno vezana je na masu za promenljivi
signal. Pobuda je prikljuena izmeu emitora i baze (mase), a izlazni napon se uzima izmeu
kolektora i baze (mase).

VCC

RB1 RC

+
C Rs
vi
RB2
RE vs

Slika 8.12: Pojaava sa zajednikom bazom.

Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikom bazom dobija se na isti nain kao kod
pojaavaa sa zajednikim emitorom i prikazano je na slici 8.13.

Rs iu gmvbe ii
+
+
vs RE r vbe RC vi
Ru
+ Ri

Slika 8.13: Ekvivalentno kolo pojaavaa sa zajednikom bazom.

72
Sa slike 8.13 se posle kraeg izraunavanja dobija naponsko pojaanje pojaavaa sa
zajednikom bazom:

vi g m r RC
Av = = (8.29)
vs r + ( g m r + 1) Rs

koje je vrlo stabilno, jer je skoro nezavisno od . Ako je r << ( g m r + 1) Rs , naponsko pojaanje
je priblino jednako

RC
Av (8.30)
Rs

dok je u sluaju kada je otpornost pobudnog generatora vrlo mala,

Av g m RC (8.31)

Strujno pojaanje pojaavaa sa zajednikom bazom je:

ii
Ai = = = 1 (8.32)
iu + 1
odnosno, blisko je, ali manje od jedan.

Ulazna otpornost pojaavaa sa zajednikom bazom:

RE || r
Ru = re (8.33)
+1

je vrlo mala, dok je izlazna otpornost:

Ri = RC (8.34)

Dakle, pojaava sa zajednikom bazom ima veliko naponsko i jedinino strujno


pojaanje, ulazna otpornost mu je vrlo mala, dok je izlazna otpornost odreena vrednou
otpornika u kolu kolektora i obino ima veliku vrednost. Naponsko pojaanje je pozitivno,
odnosno, pojaava sa zajednikom bazom ne obre fazu.

73
9. MOS tranzistor (MOSFET)

Pored bipolarnog tranzistora, u savremenoj elektronici se koristi jo jedan tip tranzistora,


poznat kao MOSFET tranzistor. Skraenica MOSFET (Metal Oxide Semiconductor Field Effect
Transistor) ukratko opisuje strukturu i princip rada ovog tipa tranzistora. Za razliku od
bipolarnog tranzistora, kontrolna elektroda je kod MOS tranzistora izolovana, a kontrola struje se
vri elektrinim poljem. Kao posledica ove injenice, struja se sastoji samo od jednog tipa
nosilaca (elektrona kod NMOS tranzistora ili upljina kod PMOS tranzistora), tako da se ovaj tip
tranzistora esto naziva i unipolarni tranzistor.
Princip rada MOS tranzistora opisan je jo 1930. godine, znatno pre pojave bipolarnih
tranzistora, ali je zbog tekoa u realizaciji prvi MOS tranzistor eksperimentalno realizovan tek
sredinom sedme decenije dvadesetog veka. Tek krajem sedamdesetih godina 20. veka, MOS
tranzistori ulaze u iru upotrebu. Zbog svojih osnovnih osobina da imaju jednostavnu strukturu i
male dimenzije, MOS tranzistori su postali dominantni u realizaciji digitalnih logikih funkcija i
memorija, ali se sve vie koriste i u realizaciji analognih elektronskih kola

9.1 Struktura i simboli MOS tranzistora

Uproena struktura NMOS tranzistora je prikazana na slici 9.1, gde je na levoj strani
prkazan popreni presek kroz NMOS tranzistor, a na desnoj strani pogled odozgo na isti
tranzistor. Kao to se vidi, NMOS tranzistor se realizuje na podlozi (supstratu) p tipa, u kojoj su
postupkom difuzije napravljena dva jako dopirana n+ regiona, koji se nazivaju sors (source) i
drejn (drain). Povrina izmeu sorsa i drejna je prekrivena tankim slojem (20-100 nm) silicijum
dioksida (SiO2), preko koga je nanesen sloj metala, koji ini treu, kontrolnu elektrodu, koja se
naziva gejt (gate). Da bi se ostvarila veza sa ostatkom elektrinog kola, podruja sorsa i drejna,
kao i podloga, imaju metalne kontakte. Dakle, MOS tranzistor ima etiri elektrode. Meutim, za
osnovna objanjenja rada MOS tranzistora uticaj podloge je mali, tako da emo u daljim
izlaganjima MOS tranzistor tretirati kao poluprovodniki element sa tri elektrode. Interesantno
je, za razliku od bipolarnog tranzistora, da je struktura MOS tranzistora potpuno simetrina.

Gejt (G)
Sors (S) Drejn (D)
Metal

Sors (S) Gejt (G) Drejn (D)


+ +
n n
L
W
Oksid

Podloga p-tipa

L
Podloga (B)

Slika 9.1: Struktura NMOS tranzistora.

Dimenzije MOS tranzistora su veoma male. Tipine vrednosti rastojanja sorsa i drejna, L,
su od 1 do 10 m, dok su tipine vrednosti irine istog podruja, W, od 2 do 500 m. U
savremenim integrisanim kolima velike sloenosti, kao to su mikroprocesori i memorije,

74
minimalne dimenzije su ispod 1 m, to omoguava realizaciju vie miliona tranzistora na jednoj
silicijumskoj podlozi (ipu).
Pored NMOS tranzistora, koji je prikazan na slici 9.1, postoji jo jedan tip MOS
tranzistora, poznat kao PMOS tranzistor. On se realizuje na podlozi n tipa, dok su podruja sorsa
i drejna jako dopirani p+ regioni. Simboli NMOS i PMOS tranzistora koji se koriste u
elektrinim emama prikazani su na slici 9.2.

D D
G
G B NMOS

S S
S S
G
G
B PMOS

D D

Slika 9.2: Potpuni i uproeni simboli NMOS i PMOS tranzistora.

9.2 Princip rada NMOS tranzistora

Kada na gejt nije prikljuen nikakav napon, izmeu sorsa i drejna su vezane dve diode na
red. Jednu diodu ine podloga i n+ oblast sorsa, a drugu diodu podloga i n+ oblast drejna. Ove
dve diode spreavaju protok struje od drejna do sorsa kada se primeni napon v DS . Izneu sorsa i
drejna postoji velika otpornost, reda 1012 .
Pretpostavimo sada da su sors i drejn vezani na masu, a da je na gejt doveden pozitivan
napon vGS . Ovaj pozitivni napon odbija upljine, koje su veinski nosioci u podlozi, dalje od
podruja ispod gejta i ostavlja nepokretne, negativno naelektrisane akceptorske atome. Dakle,
ispod gejta se stvara oblast u kojoj ima malo pokretnih nosilaca, koja se naziva osiromaena
oblast.
Meutim, dovoljno veliki pozitivni napon na gejtu moe da privue slobodne elektrone iz
+
n oblasti sorsa i drejna. Ovi slobodni elektroni se grupiu u podlozi neposredno ispod gejta i
stvaraju provodnu n oblast koja se naziva kanal. Ako se izmeu drejna i sorsa primeni neki
napon v DS , kroz kanal e protei struja. Dakle, pozitivan napon na gejtu izaziva stvaranje ili
indukciju kanala, tako da se ova vrsta MOS tranzistora naziva tranzistor sa indukovanim n
kanalom. S obzirom da su slobodni nosioci u kanalu elektroni, ovaj tranzistor se naziva i NMOS
tranzistor sa indukovanim kanalom. Takoe, treba primetiti da se celokupna struja sastoji od
kretanja elektrona, a da upljine nemaju nikakav uticaj. Zbog toga to u formiranju struje
uestvuje samo jedan tip nosilaca (suprotan od tipa podloge), ovakvi tranzistori se nazivaju i
unipolarni tranzistori.
Minimalni napon izmeu gejta i sorsa koji obezbeuje formiranje kanala naziva se napon
praga provoenja i obeleava sa Vt . Vrednosti ovog napona zavise od proizvodnog procesa i
tipino se nalaze u opsegu od 1 V do 3 V.
Metalna elektroda gejta, oksid izmeu gejta i podloge i podloga formiraju kondenzator.
Kada se dovede napon na gejt, u dielektriku kondenzatora se pojavljuje elektrino polje. To
elektrino polje kontrolie broj slobodnih nosilaca u kanalu, odnosno provodnost kanala. Zato se

75
MOS tranzistori svrstavaju u grupu tranzistora sa efektom polja, jer se elektrinim poljem
regulie struja kroz kanal kada se primeni napon v DS .

9.2.1 Ponaanje NMOS tranzistora pri malim naponima VDS

Pretpostavimo da je izmeu gejta i sorsa doveden napon vGS > Vt , tako da je formiran
indukovani kanal, kao i da je izmeu drejna i sorsa primenjen mali pozitivan napon v DS reda
stotinak mV. Kroz indukovani kanal e se kretati elektroni od sorsa ka drejnu, odnosno kroz
kanal e proticati struja iji je smer od drejna ka sorsu. Smer ove struje pokazuje strelica u
uproenom simbolu NMOS tranzistora. Jaina struje zavisi od broja slobodnih nosilaca u
kanalu, a broj slobodnih nosilaca zavisi od razlike napona vGS i napona praga Vt , vGS Vt , koji
se ponegde naziva i efektivni napon. Dakle, struja drejna iD bie proporcionalna naponu vGS Vt
i naponu vDS . Struja sorsa je jednaka struji drejna, s obzirom da je struja gejta jednaka nuli jer je
gejt izolovana elektroda.
Dakle, u reimu malih napona drejn-sors, NMOS tranzistor radi kao otpornik ija se
otpornost moe kontrolisati naponom na gejtu.
Detaljnijim razmatranjem fizikih pojava u kanalu moe se izvesti jednaina zavisnosti
struje iD od napona vGS i vDS , to izlazi izvan okvira ovog predmeta. Kao krajnji rezultat se
dobija jednaina:

1 n ox W W
iD = 2(vGS Vt )vDS vDS
2
= kn 2(vGS Vt )vDS vDS
2
(9.1)
2 tox L L

Dakle, struja drejna zavisi od fizikih konstanti ( n i ox ), parametara tehnolokog


procesa ( t ox i Vt ), geometrijskih dimenzija tranzistora (W i L) i primenjenih napona vGS i vDS .
Oblast rada NMOS tranzistora u reimu malih napona v DS naziva se linearna oblast (jer
se MOS tranzistor ponaa kao otpornik) ili triodna oblast (po slinosti karakteristika sa davno
korienom elektronskom cevi triodom).

9.2.2 Ponaanje NMOS tranzistora pri veim naponima VDS

Pri veim naponima vDS , napon izmeu gejta i sorsa nee biti priblino jednak naponu
izmeu gejta i drejna. Zbog toga e se napon izmeu gejta i kanala menjati od vGS na strani sorsa
do vGS vDS na strani drejna. Poto dubina kanala zavisi od ovog napona, na strani sorsa kanal
e prodirati dublje u podlogu, a na strani drejna kanal e biti plii. Sa porastom napona v DS
promena dubine kanala postaje sve vea. Kada se napon v DS izjednai sa naponom vGS Vt
dubina kanala u okolini drejna se priblino svede na nulu, odnosno kae se da je kanal stisnut.
Poveanjem vrednosti napona v DS iznad vGS Vt oblik kanala se skoro ne menja, tako da se
struja drejna zaustavlja na nekoj vrednosti, odnosno, dolazi do zasienja struje drejna.
Oblast rada NMOS tranzistora u reimu veih napona v DS > vGS Vt naziva se oblast
zasienja. Struja drejna reimu zasienja se moe se dobiti iz prethodne jednaine za struju ako
to se izvri smena v DS = vGS Vt , ime se dobija:

76
n ox W W
iD = (vGS Vt ) 2 = kn (vGS Vt )2 (9.2)
tox L L

9.3 PMOS tranzistor i komplementarni MOS (CMOS)

MOS tranzistor sa p kanalom se pravi na podlozi n tipa sa p+ oblastima za sors i drejn.


Princip rada mu je potpuno isti kao kod NMOS tranzistora, jedino se polaritet svih napona i
struja razlikuje. Dakle, naponi vGS , v DS i Vt su negativni, a struja drejna iD ima smer prema
sorsu i izlazi iz drejna. U izrazima za struju umesto pokretljivosti elektrona n figurie
pokretljivost upljina p .
Tehnologija izrade PMOS tranzistora je starija od tehnologije izrade NMOS tranzistora i
nekada je bila dominantna. Meutim, danas su dominantni NMOS tranzistori. Razlog za to su
njihove bolje karakteristike. Poto je pokretljivost elektrona n oko 2.5 puta vea od
pokretljivosti upljina, struja NMOS tranzistora je oko 2.5 vea pri istim uslovima od struje istog
PMOS tranzistora. Zbog toga NMOS tranzistori mogu biti manji i raditi sa manjim naponima
napajanja. Pa ipak, PMOS tranzistori se jo uvek koriste kao diskretni tranzistori, a u
integrisanim kolima u okviru komplementarnih MOS ili CMOS kola.
Komplementarna MOS ili CMOS kola sadre tranzistore oba tipa. Iako su
komplikovanija za proizvodnju od NMOS kola, CMOS kola su najkorisnija savremena MOS
kola i koriste se u realizaciji i digitalnih i analognih kola.
Popreni presek kroz jedno CMOS kolo je prikazan na slici 9.3. NMOS tranzistor se
realizuje direktno na podlozi p tipa, dok se PMOS tranzistor realizuje u posebno napravljenoj n
oblasti, koja predstavlja njegovu podlogu. Oba tranzistora su meusobno izolovana debelim
slojem oksida.

NMOS PMOS
G G
S D D S
Polisilicijum
Debeli sloj
SiO2 SiO2 SiO2

n+ n+ p+ p+

n-tip
Podloga p-tipa Oksid
gejta

Slika 9.3: Struktura CMOS kola.

9.4 Model NMOS tranzistora za velike signale

Kao to je objanjeno u prethodnim odeljcima, zavisno od napona na elektrodama MOS


tranzistor se moe nai u tri reima rada: zakoenju, triodnoj oblasti i zasienju. U ovom odeljku
e malo detaljnije biti razmatrani uslovi rada u sve tri pobrojane oblasti i bie izvedeni
odgovarajui ekvivalentni elektrini modeli NMOS tranzistora za velike signale.

77
9.4.1 NMOS tranzistor u zakoenju

NMOS tranzistor je zakoen kada nema uslova za formiranje kanala. Dakle, da bi


tranzistor bio zakoen, treba da bude vGS < Vt . Tada izmeu drejna i sorsa, umesto kanala,
postoje dve diode od kojih je uvek jedna inverzno polarisana. Poto je otpornost izneu sorsa i
drejna reda 1012 , a gejt je izolovan, moe se smatrati da se ceo MOS tranzistor moe zameniti
prekinutim vezama.

9.4.2 NMOS tranzistor u triodnoj oblasti

Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala, vGS Vt , a napon izmeu
sorsa i drejna dovoljno mali, v DS vGS Vt , NMOS tranzistor radi u triodnoj oblasti. U jednaini
za struju drejna:

W
iD = kn 2(vGS Vt )vDS vDS
2
(9.3)
L

se za male napone v DS moe zanemariti kvadratni lan, ime se ona svodi na oblik:

W
iD 2kn (vGS Vt )vDS (9.4)
L

Dakle, u triodnoj oblasti se NMOS tranzistor ponaa kao otpornik, ija vrednost zavisi od
kontrolnog napona vGS :

vDS 1
rDS = = (9.5)
iD W
2kn (vGS Vt )
L

Ova osobina MOS tranzistora se esto koristi u elektronskim kolima za realizaciju


programabilnih naponski kontrolisanih otpornika.

9.4.3 NMOS tranzistor u zasienju

Kada je napon na gejtu dovoljno veliki za formiranje kanala, vGS Vt , a napon izmeu
sorsa i drejna dovoljno veliki, v DS vGS Vt , NMOS tranzistor radi u oblasti zasienja.
Jednaina za struju drejna:

W
iD = kn (vGS Vt ) 2 (9.6)
L

pokazuje da se NMOS tranzistor u oblasti zasienja moe predstaviti kao idealni zavisni strujni
izvor kontrolisan naponom vGS , to je pokazano na slici 9.4.

78
G D
+ iD +

vGS kn(W/L)(vGS-Vt)2 vDS

iS
S

Slika 9.4: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za velike signale u oblasti zasienja.

9.5 Model NMOS tranzistora za male signale

Kao i kod bipolarnog tranzistora, model MOS tranzistora se moe dobiti korienjem
pretpostavke da se pobudni signal moe razloiti na dve komponente: konstantnu, koja odreuje
radnu taku, i promenljivu, koja predstavlja signal koji treba pojaati. Svi naponi i struje u kolu
se onda mogu razloiti na konstantne i promenljive komponente. Sa konstantnim komponentama
se operie korienjem modela za velike signale, a za odreivanje promenljivih komponenata se
koristi model za male signale.
Da bi se NMOS tranzistor koristio kao pojaava, njegova radna taka mora biti u oblasti
zasienja. Dakle, za odreivanje radne take tranzistora u kolu sa slike 9.5 moe se pretpostaviti
da je promenljivi signal jednak nuli, v gs = 0 , i napisati sistem jednaina za jednosmerni reim:

W
I D = kn (VGS Vt ) 2 (9.7)
L
VD = VDD RD I D (9.8)

VDD

iD RD

vD

vgs
+
VGS

Slika 9.5: Osnovno pojaavako kolo sa NMOS tranzistorom.

Zatim se pretpostavi da postoji i promenljivi signal v gs , odnosno da je ukupna pobuda:

vGS = VGS + vgs (9.9)

79
koja daje ukupnu struju drejna:

W W
iD = kn (VGS + vgs Vt ) 2 = kn (VGS Vt ) 2 + 2(VGS Vt )vgs + vgs2 (9.10)
L L

Prvi lan u ovoj jednaini odgovara konstantnoj struji drejna u radnoj taki. Drugi lan
predstavlja komponentu struje koja je direktno proporcionalna promenljivom delu pobudnog
napona, i koji je koristan sa gledita pojaanja. Trei lan je srazmeran kvadratu promenljivog
dela pobudnog napona i predstavlja nepoeljan efekat, tzv. nelinearna izoblienja. Da bi se
nelinearna izoblienja smanjila, potrebno je da promenljivi pobudni signal bude dovoljno mali:

vgs << 2(VGS Vt ) (9.11)

i tada se ukupna struja drejna moe napisati u obliku:

W W
iD I D + id = kn (VGS Vt ) 2 + 2kn (VGS Vt )vgs (9.12)
L L

Dakle, NMOS tranzistor se za male signale moe modelovati idealnim strujnim izvorom
zavisnim od napona, to je prikazano na slici 9.6. Parametar g m , koji povezuje signale id i v gs ,
naziva se transkonduktansa MOSFET-a i definisan je izrazom:

id W 2I D
gm = = 2kn (VGS Vt ) = (9.13)
vgs L VGS Vt

G D
+ id +

vgs gmvgs vds

is

Slika 9.6: Ekvivalentni model NMOS tranzistora za male signale.

Interesantno je primetiti da su modeli za male signale bipolarnog tranzistora i NMOS


tranzistora slini. Jedna od razlika je to u modelu bipolarnog tranzistora u ulaznom delu kola
figurie otpornost r , koje nema u modelu MOS tranzistora. Zbog toga e ulazna otpornost kola
sa MOS tranzistorom, gledano sa strane gejta, uvek biti mnogo vea nego kod kola sa bipolarnim
tranzistorom. Druga razlika se odnosi na vrednost transkonduktanse g m , koja je pri istoj struji
mnogo vea kod bipolarnog tranzistora. Na primer, ako je I D = 1 mA , VGS Vt = 1 V , onda je za
bipolarni tranzistor g m 40 mA/V , a za NMOS tranzistor g m 2 mA/V .

80
9.6 Osnovna pojaavaka kola sa NMOS tranzistorom

Kao i kod bipolarnog tranzistora, promenljivi ulazni signal uvek mora dovesti izmeu
elektroda gejta i sorsa, a izlaz se moe uzeti bilo sa drejna bilo sa sorsa. Zavisno od toga koja je
od elektroda MOS tranzistora na konstantnom potencijalu, razlikuju se tri osnovne konfiguracije:
pojaava sa zajednikim sorsom, pojaava sa zajednikim drejnom i pojaava sa zajednikim
gejtom.

9.6.1 Pojaava sa zajednikim sorsom

Pojaava sa zajednikim (uzemljenim) sorsom je najee i najkorisnije kolo sa jednim


MOS tranzistorom, koje je prikazano na slici 9.7. Vidi se da je pobuda prikljuena izmeu gejta i
sorsa (mase), a da se izlazni napon uzima izmeu drejna i sorsa (mase).

VDD

RG1 RD

Rg1 C +

RG2 vi
vg

Slika 9.7: Pojaava sa zajednikim sorsom.

Otpornici RG1 i RG 2 slue za podeavanje radne take, odnosno napona VGS i struje I D .
Poto nema struje gejta, razdelnik napona je neoptereen, tako da ovi otpornici mogu imati
znatno vee vrednosti nego kod pojaavaa sa bipolarnim tranzistorom, to poveava ulaznu
otpornost.
Zamenom MOS tranzistora modelom za male signale, posle kraeg izraunavanja, za
naponsko pojaanje dobija se:

vi g m vgs RD RG
Av = = = g m RD g m RD (9.14)
vg vg Rg1 + RG

gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojaava sa zajednikim sorsom ima veliko naponsko pojaanje i
obre fazu.

9.6.2 Pojaava sa zajednikim drejnom

Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) drejnom, koji je prikazan na slici 9.8, drejn
je vezan direktno na bateriju za napajanje, odnosno vezan je na masu za promenljivi signal.
Pobuda je prikljuena izmeu gejta i drejna (mase), a izlazni napon se uzima izmeu sorsa i
drejna (mase).

81
VDD

RG1

Rg1 C

+ RG2 +
vg RS
vi

Slika 9.8: Pojaava sa zajednikim drejnom.

Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraeg izraunavanja dobija se
izraz za naponsko pojaanje:
v RG g m RS
Av = i = 1 (9.15)
vg Rg1 + RG 1 + g m RS

gde je RG = RG1 || RG 2 . Dakle, pojaava sa zajednikim drejnom ima jedinino naponsko


pojaanje i ne obre fazu.
Za izlaznu otpornost pojaavaa sa zajednikim drejnom se lako dobija:

RS
Ri = (9.16)
1 + g m RS

odnosno, izlazna otpornost pojaavaa sa zajednikim drejnom je vrlo mala.

9.6.3 Pojaava sa zajednikim gejtom

Kod pojaavaa sa zajednikim (uzemljenim) gejtom, koji je prikazan na slici 9.9, gejt je
vezan na konstantan napon iz razdelnika napona, odnosno vezan je na masu za promenljivi
signal. Pobuda je prikljuena izmeu sorsa i gejta (mase), a izlazni napon se uzima izmeu
drejna i gejta (mase).

VDD

RG1 RD

+
C Rg1
vi
RG2
RS vg
C

Slika 9.9: Pojaava sa zajednikim gejtom.

82
Posle zamene MOS tranzistora modelom za male signale i kraeg izraunavanja dobija se
izraz za naponsko pojaanje:
vi g m RD
Av = = (9.17)
vg 1 + g m RG

gde je RG = Rg1 || RS . Dakle, pojaava sa zajednikim drejnom ima naponsko pojaanje vee od
jedinice i ne obre fazu.

83
10. Sloena pojaavaka kola

Ako posmatramo pojaava sa zajednikim sorsom vidimo da je njegovo naponsko


pojaanje znatno manje od pojaanja pojaavaa sa zajednikim emitorom. To je posledica
injenice da je transkonduktansa MOS tranzistora znatno manja od transkonduktanse bipolarnog
tranzistora. Da bi se povealo naponsko pojaanje, trebalo bi poveati vrednost otpornika RD .
Meutim, ako napon napajanja ostane isti, poveanje otpornosti RD izazvae smanjenje struje
I D i smanjenje transkonduktanse g m . Dakle, pojaanje e se samo malo poveati sa poveanjem
otpornosti RD . Slina je situacija i kod pojaavaa sa zajednikim emitorom, ali se kod njega
ipak moe realizovati neto vee pojaanje.
Postoji jo jedan nedostatak opisanih pojaavaa sa MOS tranzistorima kada se
pojaavaka kola realizuju u tehnologiji integrisanih kola. Dimenzije integrisanih otpornike su
nekoliko puta, pa ak i nekoliko desetina puta, vee od dimenzija MOS tranzistora. Prema tome,
upotreba otpornika smanjuje broj komponenata koje se mogu realizovati na zadatoj povrini.
Trei nedostatak svih opisanih konfiguracija sa jednim tranzistorom je to se koriste
kondenzatori za spregu sa pobudnim izvorom kao i sa narednim pojaavakim stepenom. Oni su
neophodni da se ne bi poremetila radna taka tranzistora prikljuivanjem pobude ili narednog
stepena. Takvi kondenzatori treba da budu velike kapacitivnosti da ne bi slabili signale na niskim
uestanostima. U realizacijama sa diskretnim komponentama, ovi kondenzatori ne predstavljaju
problem. Meutim, u integrisanoj tehnologiji nije mogue realizovati kondenzatore velikog
kapaciteta na silicijumskoj ploici, pa se mora traiti neko alternativno reenje.
Navedeni razlozi doveli su do razvoja novih kola, koja treba da imaju veliko pojaanje uz
istovremeno malo zauzee povrine integrisanih kola. Takva kola sadre samo MOS tranzistore i
dominantna su u savremenoj tehnologiji MOS integrisanih kola. Osnovna ideja je da se otpornik
zameni sa strukturom koja sadri jedan ili vie tranzistora. Takva struktura treba da obezbedi
veliku dinamiku otpornost, uz istovremeno zadravanje radne take pojaavakog tranzistora.

10.1 Strujni izvori

Realizacije pojaavaa u integrisanoj tehnologiji intenzivno koriste strujne izvore. Jedna


jednostavna realizacija strujnog izvora je pokazana na slici 10.1.

VDD
IREF R IO
ID1
T1 T2

Slika 10.1: Strujni izvor sa NMOS tranzistorima.

Poto je kod tranzistora T1 drejn spojen sa gejtom, tranzistor T1 mora biti u reimu
zasienja, jer je v DS = vGS > vGS Vt . Struja kroz tranzistor T1 (referentna struja) iznosi:

84
W V VD
I D1 = kn 1 (VGS Vt ) 2 = I REF = DD (10.1)
L1 R

Poto tranzistori T1 i T2 imaju isti napon VGS , izborom radne take tranzitora T2 u
zasienju, dobija se jednaina za izlaznu struju:

W
I O = I D 2 = kn 2 (VGS Vt ) 2 (10.2)
L2
Kombinacijom prethodne dve jednaine, konano se dobija:

IO W2 L2
= (10.3)
I REF W1 L1

Odnos I O I REF se naziva strujno pojaanje strujnog izvora.


Dakle, izborom referentne struje I REF i postavljanjem radne take prvog tranzistora da
obezbedi tu struju, moe se obezbediti eljena izlazna struja podeavanjem geometrijskih
dimenzija oba tranzistora. Ako su tranzistori identini, onda je I O = I REF , pa je ovakvo kolo
dobilo naziv strujno ogledalo.
Da bi se opisano kolo ponaalo kao strujni izvor, neophodno je da tranzistor T2 radi u
zasienju, ime je obezbeena velika izlazna otpornost. Dakle, kolo na koje se prikljuuje strujni
izvor mora obezbediti minimalni napon na drejnu drugog tranzistora:

VD 2 VGS Vt (10.4)

Na jedan referentni tranzistor T1 se moe vezati vie razliitih tranzistora T1, T2, , ime
se moe dobiti vie razliitih konstantnih struja u istom kolu. Takoe, upotrebom PMOS
tranzistora, moe se ostvariti izlazna struja suprotnog smera. Oba ova principa su ilustrovana na
slici 10.2.
VDD
ID1
T4 T5

I4
I5
VDD
IREF R I2
ID1 I3
T1 T2 T3

Slika 10.2: Strujni izvori sa NMOS i PMOS tranzistorima.

Za kolo na slici 10.2 lako se mogu napisati jednaine:

85
W2 L2
I 2 = I REF (10.5)
W1 L1

W3 L3
I 3 = I REF = I4 (10.6)
W1 L1

W5 L5 W L W L
I5 = I 4 = I REF 3 3 5 5 (10.7)
W4 L4 W1 L1 W4 L4

koje daju odnose struja strujnih izvora i referentne struje.

10.2 Pojaava sa dinamikim optereenjem

Strujni izvori, opisani u prethodnom odeljku, se mogu korisno upotrebiti za realizaciju


pojaavaa sa veim pojaanjem nego to se moe ostvariti konfiguracijama sa otpornim
optereenjem. Naime, strujni izvori daju konstantnu jednosmernu struju, kojom se moe podesiti
pogodna radna taka pojaavakog tranzistora. S druge strane, strujni izvori imaju veliku
(teorijski beskonanu) izlaznu otpornost, ime simuliraju veliko optereenje pojaavakog
tranzistora. Ako je pojaavaki tranzistor NMOS tipa onda strujni izvor, koji treba da zameni
otpornik u kolu drejna, mora da odaje struju i mora biti realizovan sa PMOS tranzistorima.
Kompletna ema pojaavaa sa zajednikim sorsom i strujnim izvorom kao dinamikim
optereenjem je prikazana na slici 10.3.

VDD

T3 T2

i
vi

IREF vu
T1

Slika 10.3: Pojaava sa zajednikim sorsom u CMOS tehnologiji.

Ako za naponsko pojaanje koristimo najprostiji izraz Av g m RD onda se dobija da je


naponsko pojaanje beskonano veliko jer RD . Naravno, to je posledica korienja jako
uproenog modela MOS tranzistora za male signale. Ako se koristi sloeniji model MOS
tranzistora, koji u sebi sadri izlaznu otpornost tranzistora rDS , paralelno vezanu sa zavisnim
strujnim izvorom, onda se za naponsko pojaanje pojaavaa sa zajednikim sorsom sa slike
10.3 dobija taniji izraz:

W1 VA
Av g m1 (rDS 1 || rDS 2 ) kn (10.8)
L1 I REF

86
gde je V A napon koji odreuje nagib (teorijski horizontalne) krive iD = f (v DS ) . Poto su tipine
vrednosti napona V A negde izmeu 30 V i 200 V, ovakvim kolom sa aktivnim optereenjem se
moe ostvariti naponsko pojaanje od 20 do 100 puta. Kao to se vidi, naponsko pojaanje se
znatno poveava ako se upotrebi konfuguracija sa dinamikim optereenjem pojaavakog
tranzistora koje se realizuje pomou strujnog izvora. Isti princip se moe iskoristiti i za
poveanje pojaanja konfiguracija sa zajednikim gejtom ili drejnom.

10.3 Diferencijalni pojaava

Diferencijalni pojaava je jedno od najkorisnijih pojaavakih kola. U osnovnoj verziji


se sastoji od dva tranzistora (bipolarna ili MOS), dva otpornika i strujnog izvora. U sloenijim
verzijama, sa boljim karakteristikama, otpornici su zamenjeni strujnim izvorima. Osnovno kolo
diferencijalnog pojaavaa sa bipolarnim tranzistorima je prikazano na slici 10.4.

VCC
RC RC
iC1 iC2
vC1 vC2

vb1 T1 T2 vb2
iE1 iE2
I

Slika 10.4: Osnovno kolo diferencijalnog pojaavas sa bipolarnim tranzistorima.

Za kolo na slici 10.4 se mogu napisati jednaine za emitorske struje oba tranzistora:

iE1 = I ES e( vB1 vE ) / VT (10.9)

iE 2 = I ES e( vB 2 vE ) /VT (10.10)

iz kojih se lako dobijaju njihov odnos i zbir:

iE1
= e( vB1 vB 2 ) / VT (10.11)
iE 2
iE1 + iE 2 = I (10.12)

odakle sledi:
I
iE1 = ( vB 2 vB1 ) / VT
(10.13)
1+ e
I
iE 2 = ( vB1 vB 2 ) / VT
(10.14)
1+ e

87
Pojaanje diferencijalnog pojaavaa za male signale se dobija kada se na kolo primeni
mali diferencijalni napon vd = vB1 vB 2 . Onda se za kolektorske struje oba tranzistora dobija:

I Ievd / 2VT I (1 + vd / 2VT ) I I vd v


iC1 = vd / VT
= vd / 2VT
= + = I C + g m d (10.15)
1+ e e vd / 2VT
+e (1 + vd / 2VT ) + (1 vd / 2VT ) 2 2VT 2 2

I I I vd v
iC 2 = = = IC gm d (10.16)
1+ e vd / VT
2 2VT 2 2

pa su naponi na kolektorima tranzistora:

vd
vC1 = (VCC RC I C ) g m RC = VC1 + vc1 (10.17)
2
vd
vC 2 = (VCC RC I C ) + g m RC = VC 2 + vc 2 (10.18)
2

Za diferencijalni pojaava se mogu definisati dve vrste pojaanja. Jedno je


diferencijalno pojaanje, iji je definicioni izraz:

vc1 vc 2
Ad = g m RC (10.19)
vd

a drugo je pojaanje srednje vrednosti definisano izrazom:

vC1 vC 2
ACM = 0 (10.20)
vB1 + vB 2
2

u sluaju kada je kolo potpuno simetrino i naponi na ulazima jednaki. Ako postoji mala razlika
izmeu otpornika u kolu kolektora, pojaanje srednje vrednosti bie razliito od nule:

RC RC RC
ACM = (10.21)
2 R 2 R RC

gde je R izlazna otpornost strujnog izvora koja je vrlo velika. Zato je pojaanje srednje vrednosti
uvek malo.
U optem sluaju je:

v +v
vi = Ad (vB1 vB 2 ) + ACM B1 B 2 (10.22)
2

Diferencijalni pojaava sa MOS tranzistorima bi se mogao realizovati na isti nain kao


na slici 10.4 zamenom bipolarnih tranzistora NMOS tranzistorima. Meutim, zbog toga to
otpornici u kolu drejna ne smeju da budu veliki zbog obezbeenja dovoljne jednosmerne struje
drejna, kao i zbog toga to je transkonduktansa MOS tranzistora znatno manja od
transkonduktanse bipolarnih tranzistora, pojaanje takvog diferencijalnog pojaavaa bilo bi
suvie malo, a njegova realizacija u integrisanoj tehnici neefikasna zbog korienja otpornika.

88
Zato se u integrisanoj tehnici uvek primenjuje neto sloenija realizacija diferencijalnog
pojaavaa sa strujnim izvorima kao dinamikim optereenjem pojaavakih tranzistora, koja je
prikazana na slici 10.5.

VDD

T3 T4

i
i vi
i

+ T1 T2
vud
-

Slika 10.5: Diferencijalni pojaava sa MOS tranzistorima.

Rad kola diferencijalnog pojaavaa sa MOS tranzistorima moe se u potpunosti


objasniti analogijama sa kolom sa bipolarnim tranzistorima. Promenljivi deo izlazne struje dat je
izrazom:

vd
i = gm (10.23)
2

Poto je za svaki tranzistor struja u radnoj taki:

I
ID = (10.24)
2

onda je:

I
gm = (10.25)
VGS Vt

pa je izlazni napon dat izrazom:

vi = 2i(rDS 2 || rDS 4 ) (10.26)

89
Ako je:

VA
rDS 2 = rDS 4 = ro = (10.27)
I 2

izlazni napon postaje:

ro v
vi = 2i = iro = g m ud ro (10.28)
2 2

pa je naponsko pojaanje:

vi r VA
Av = = gm o = (10.29)
vud 2 VGS Vt

Sa savremenim MOS tranzistorima se moe postii naponsko pojaanje od 20 do 100. Jo


vee pojaanje se moe dobiti ako se umesto prostog strujnog izvora za dinamiko optereenje
upotrebe sloeniji strujni izvori koji imaju veu dinamiku otpornost.

10.4 Operacioni pojaava

Radi poveanja naponskog pojaanja, esto se pojaavaki stepeni povezuju na red ili u
kaskadu. Naponsko pojaanja takvog pojaavaa je proizvod naponskih pojaanja pojedinanih
stepeni i moe biti vrlo veliko. U elektronici se takav pojaava, koji ima veliko naponsko
pojaanje, naziva operacioni pojaava. Naziv je dobio po tome to je primenom takvog
pojaavaa mogue realizovati neke matematike operacije izmeu ulaznih napona.
Dakle, operacioni pojaava ima veliko naponsko pojaanje. U praksi se esto, zbog
jednostavnijeg rauna, koristi pojam idealnog operacionog pojaavaa. Takav pojaava ima
beskonano veliko naponsko pojaanje, Av , beskonano veliku ulaznu otpornost, Ru ,
i beskonano malu izlaznu otpornost, Ri 0 . Operacioni pojaava najee ima diferencijalni
ulaz, jer je prvi pojaavaki stepen diferencijalni pojaava.
Simboli kojima se u elektrinim emama predstavlja operacioni pojaava prikazani su
na slici 10.6.

+VCC
- -
+ +
-VCC

Slika 10.6: Simboli operacionog pojaavaa.

Idealni operacioni pojaava ima jednu interesantnu osobinu. S obzirom da na njegovom


izlazu mora postojati konaan napon, a da mu je naponsko pojaanje beskonano veliko, napon
izmeu ulaznih krajeva mora biti jednak nuli. Dakle, napon izmeu ulaznih prikljuaka je jednak
nuli ali izmeu njih ne tee nikakva struja. Ako je jedan od ulaznih prikljuaka vezan na masu,
potencijal drugog ulaznog prikljuka je takoe nula, pa se kae da je on na virtuelnoj masi.

90
10.5 Primene operacionog pojaavaa

Operacioni pojaava ima brojne primene i predstavlja najee korieni sklop


savremene analogne elektronike. Primenom operacionog pojaavaa se mogu realizovati
pojaavai precizno odreenog pojaanja, kola za realizaciju nekih aritmetikih operacija, kola
za integraljenje i diferenciranje, itd. Najee koriena kola bie prikazana u narednom
izlaganju.

10.5.1 Invertorski pojaava

Posmatrajmo kolo sa slike 10.6. S obzirom da je invertorski prikljuak na virtuelnoj masi,


struja kroz otpornik R1 je:

vu
i1 = (10.30)
R1

S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, struja i1 u celini protie kroz
otpornik R2 i daje izlazni napon:

R2
vi = R2i1 = vu (10.31)
R1

Naponsko pojaanje je onda:

vi R
Av = = 2 (10.32)
vu R1

R2

R1
vu -
vi
i1 +

Slika 10.6: Invertorski pojaava.

Kao to se vidi, naponsko pojaanje je negativno i odreeno je odnosom dve otpornosti.


Zbog toga se naponsko pojaanje moe veoma precizno realizovati jer ne zavisi od karakteristika
upotrebljenih aktivnih komponenata. Zbog toga to je naponsko pojaanje negativno, izlazni
napon e predstavljati pojaanu i invertovanu sliku ulaznog napona, pa se ovo kolo naziva
invertorski pojaava. Ako je pobuda sinusoidalna, napon na izlazu bie pojaan sinusoidalni
napon koji je fazno pomeren za 180o.

10.5.2 Neinvertorski pojaava

Pojaava ije je pojaanje pozitivno, ili neinvertorski pojaava, moe se realizovati


kolom sa slike 10.7.

91
R2

R1 i2
-
vi
i1 vu +

Slika 10.7: Neinvertorski pojaava.

S obzirom da je napon izmeu ulaznih prikljuaka jednak nuli, napon na invertorskom


prikljuku takoe e biti jednak ulaznom naponu, pa je struja kroz otpornik R1:

vu
i1 = (10.33)
R1

S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, struja i1 u celini protie kroz
otpornik R2 i daje izlazni napon:

vi vu v
i2 = = i1 = u (10.34)
R2 R1

odakle se lako za naponsko pojaanje dobija:

vi R1 + R2 R
Av = = = 1+ 2 (10.35)
vu R1 R1

Dakle, naponsko pojaanje je pozitivno i vee od jedinice. U sluaju sinusoidalne


pobude, ovaj pojaava ne obre fazu.

10.5.3 Jedinini pojaava

Jedinini pojaava je specijalni sluaj neinvertorskog pojaavaa. Ako je R2 << R1 ,


onda je naponsko pojaanje blisko jedinici. U graninom sluaju R2 0 a R1 , pa se
dobija kolo prikazano na slici 10.8 ije je naponsko pojaanje tano jednako jedan. Jedinini
pojaava kolo ima najveu primenu kao razdvojni stepen, koji uz jedinino pojaanje
obezbeuje veliku ulaznu otpornost i malu izlaznu otpornost.

-
vi
vu +

Slika 10.8: Jedinini pojaava.

10.5.4 Kolo za sabiranje

Kolo za sabiranje je prikazano na slici 10.9. Ono se od invertorskog pojaavaa razlikuje

92
samo po tome to ima vie ulaza. Svaka od ulaznih struja data je istom jednainom kao kod
invertorskog pojaavaa. Dakle, poto je invertorski prikljuak na virtuelnoj masi, imamo:

vuk
ik = , k = 1, 2, , n (10.36)
Rk

R1 i1 Rf
vu1
R2 i2
vu2
-
vi
Rn in +
vun

Slika 10.9: Kolo za sabiranje.

S obzirom da je ulazna struja pojaavaa jednaka nuli, zbir struja ik u celini protie kroz
otpornik Rf i daje izlazni napon:

n n
vuk
vi = R f ik = R f (10.37)
k =1 k =1 Rk

Ako su svi ulazni otpornici jednaki, R1 = R2 = = Rn = R , onda se dobija uproeni


izraz:

n
vuk Rf n
vi = R f = v uk (10.38)
k =1 Rk R k =1

odnosno, izlazni napon je srazmeran zbiru ulaznih napona, po emu je kolo dobilo ime.

10.5.5 Kolo za integraljenje

Kolo za integraljenje je prikazano na slici 10.10. Kao i kod invertujueg pojaavaa,


ulazna struja je data izrazom:

vu (t )
iu (t ) = (10.39)
R

C
iC
R
vu -
iu vi
+

Slika 10.10: Integrator.

93
Ista struja protie kroz kondenzator. S obzirom da su struja kroz kondenzator i napon na
kondenzatoru povezani diferencijalnom relacijom:

dvC (t ) v (t )
iC (t ) = C = iu (t ) = u (10.40)
dt R

za izlazni napon se dobija:


t
1
RC t0
vi (t ) = vC (t ) = vi (t0 ) vu (t )dt (10.41)

gde je vi (t 0 ) = vC (t 0 ) poetni napon na izlazu. S obzirom da je izlazni napon srazmeran


integralu ulaznog napona, opisano kolo se naziva kolo za integraljenje, invertujui integrator, ili
Milerov integrator.
Interesantno je posmatrati ponaanje invertujueg integratora u sluaju naizmenine
pobude. Tada se moe primeniti posmatranje kola u frekvencijskom domenu, odnosno fazorski
raun. Fazor ulazne struje dat je izrazom:

Vu
Iu = (10.42)
R

a fazor izlaznog napona:

1 Vu V
Vi = VC = I u = = j u (10.43)
jC jRC RC

odnosno, kolo se ponaa kao idealni integrator i unosi fazni pomeraj od 90o.

10.5.6 Kolo za diferenciranje

Kolo za diferenciranje je prikazano na slici 10.11. Ulazna struja je data izrazom:

dvu (t )
iu (t ) = C (10.44)
dt

R
C
vu -
vi
iu +

Slika 10.11: Invertujui diferencijator.

Ista struja protie kroz otpornik R, pa se za izlazni napon dobija:

dvu (t )
vi (t ) = Riu (t ) = RC (10.45)
dt

94
Dakle, izlazni napon je srazmeran prvom izvodu ulaznog napona, pa se ovo kolo naziva
kolo za diferenciranje ili invertujui diferencijator
Isto kolo moe se posmatrati i u frekvencijskom domenu ako je pobuda sinusoidalna.
Fazor ulazne struje dat je izrazom:

Vu
Iu = = jCVu (10.46)
1
jC

a fazor izlaznog napona:

Vi = VR = RI u = jRCVu (10.47)

odnosno, kolo se ponaa kao idealni diferencijator i unosi fazni pomeraj od -90o.

95
11. Digitalna elektronska kola

Digitalna elektronska kola predstavljaju najee koriena kola u savremenoj elektronici


jer se koriste ne samo u raunarima ve i u ureajima za komunikacije, upravljanje, u
instrumentaciji, pa i u ureajima za domainstvo. Na njihovu rasprostranjenost najvie je uticala
mogunost realizacije vrlo sloenih kola u integrisanoj tehnologiji to je dovelo do velikog
sniavanja cene ureaja. Za proteklih etrdeset godina, broj komponenata u jednom digitalnom
integrisanom kolu se udvostruavao svake godine, tako da najsloenija savremena digitalna kola
imaju nekoliko desetina miliona tranzistora. Istovremeno se poveavala i radna uestanost
tranzistora, tako da najbra savremena digitalna kola rade na taktu od nekoliko GHz. Ovaj trend
poveanja broja komponenata u integrisanom kolu i poveanja radne uestanosti se nastavlja i
sigurno e trajati narednih desetak godina. Da bi se mogao pratiti ovaj brzi razvoj, potrebno je
imati osnovno razumevanje funkcionisanja kola savremene digitalne elektronike, bez obzira na
to da li e se neko baviti samim projektovanjem kola ili projektovanjem sloenih tehnolokih
sistema. Zbog toga e u narednom izlaganju biti napravljen uvod u digitalna kola i njihovu
primenu, sa posebnim naglaskom na MOSFET realizacije.

11.1 Analogni i digitalni signali i kola

Uobiajeni termin za signal koji je kontinualan u vremenu i po amplitudi je analogni


signal. Kola koja operiu sa analognim elektrinim signalima kao to su pojaavai, sinusoidalni
oscilatori, aktivni filtri, ... , su analogna kola.
Jednu vanu klasu analognih signala predstavljaju impulsni signali. Naime, brzina
promene analognih signala teorijski nije ograniena. Impulsni signali imaju osobinu da se mogu
naglo menjati. U idealnom sluaju ta promena moe biti obavljena u beskonano kratkom
vremenskom intervalu. U praksi, brzina promene ograniena je brzinom prelaznih procesa kod
komponenata kola. Dakle, impulsni signali su kontinualni u vremenu, ali im se amplituda moe
naglo menjati, pa signal u nekim sluajevima ne moe imati bilo koju amplitudu iz dozvoljenog
intervala. Primeri impulsnih signala su periodine ili aperiodine povorke pravougaonih,
testerastih ili trougaonih impulsa, razne stepenaste funkcije, itd. Kola koja generiu ili obrauju
impulsne signale su impulsna kola. Najvanije klase impulsnih kola su multivibratori (generatori
impulsa i povorki impulsa), flipflopovi, komparatori, tajmeri, generatori linearnih napona i
struja, itd.
Digitalni signali su jedna ua klasa impulsnih signala koji imaju mali broj dozvoljenih
amplitudskih nivoa. Najee se koriste binarni digitalni signali, gde su definisana samo dva
razliita naponska nivoa. ta vie, zbog neizbenih tolerancija komponenata i napona napajanja,
obino se umesto naponskih nivoa definiu naponski opsezi koji se interpretiraju kao logika
jedinica i logika nula kao na slici 11.1. Naponski opsezi koji definiu logiku nulu i logiku
jedinicu razdvojeni su prelaznom zonom u kojoj se nalaze signali koji ne predstavljaju ni logiku
nulu ni logiku jedinicu, pa prema tome nisu dozvoljeni u normalnom radu digitalnog kola.
Na slici 11.1 nivo (opseg) logike jedinice vii je od nivoa logike nule. Takav sistem se
naziva pozitivna logika. Naravno, mogue je logikom jedinicom oznaiti nii nivo, a logikom
nulom vii nivo, ime se dobija negativna logika. Danas je sistem pozitivne logike dominantan u
praktinoj upotrebi.

96
V(1) Logika jedinica

Prelazna zona

V(0) Logika nula

Idealizovani sluaj Realni sluaj

Slika 11.1 Definicija binarnih logikih promenljivih.

Elektronska kola koja obrauju binarne digitalne signale su digitalna kola. Ona su, kao i
analogna kola, sastavljena od aktivnih elemenata (tranzistora) i pasivnih elemenata (otpornika i,
vrlo retko, kondenzatora). Za razliku od analognih kola, koja se esto izrauju i u diskretnoj
tehnologiji, digitalna kola se danas iskljuivo prave u tehnologiji integrisanih kola. Treba rei da
su digitalna kola koriena dosta pre integrisane, pa i tranzistorske tehnologije. S obzirom da su
osnove binarne, odnosno logike algebre, postavljene jo poetkom prolog veka, prvi elektrini
elementi koji su korieni za realizaciju digitalnih kola bili su kontrolisani prekidai, ili relea. Sa
pojavom elektronskih cevi napravljena su prva impulsna i digitalna kola, koja su omoguila veu
brzinu rada. Prvi digitalni raunar, napravljen poetkom pedesetih godina, imao je sve digitalne
elemente realizovane pomou elektronskih cevi. Sa pojavom tranzistora digitalna kola se
minijaturizuju i postaju bra. Glavni napredak u razvoju digitalnih kola doao je posle
pronalaska tehnologije integrisanih kola, koja je omoguila smanjenje dimenzija i cene, uz
istovremeno poveanje brzine i kompleksnosti digitalnih kola.
Digitalna kola se prema nainu formiranja izlaznog signala dele na kombinaciona
(logika) i sekvencijalna kola. Kod kombinacionih digitalnih kola signal na izlazu kola zavisi
samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. Kod sekvencijalnih kola stanje na izlazu zavisi od
trenutnog stanja na ulazima, ali i od prethodnih stanja na ulazima. Sekvencijalna kola se dalje
dele na sinhrona i asinhrona. Kod sinhronih kola se sve promene deavaju istovremeno pod
dejstvom kontrolnog signala, takta. Kod asinhronih kola promene se mogu deavati u
proizvoljnom trenutku i odreene su samo osobinama upotrebljenih elemenata i vremenom
pojavljivanja pobude.

11.2 Logike funkcije idealnih logikih kola i Bulova algebra

U prethodnom poglavlju definisani su binarni digitalni signali koji su predstavljeni sa dva


naponska, odnosno logika, nivoa. Nad takvim signalima mogu se izvoditi razne operacije koje
se nazivaju logike operacije ili logike funkcije. Ovaj naziv potie iz matematike discipline
koja se naziva matematika logika, a vodi poreklo jo od grkih filozofa koji su rezultate
logikog razmiljanja iskazivali sa dva iskaza: tano i pogreno. Kasnije, poetkom 19. veka,
engleski matematiar Dord Bul matematiki je formalizovao zakone logikog rasuivanja i
uveo tzv. prekidaku ili Bulovu algebru. Iskazi tano i pogreno u Bulovoj algebri zamenjeni su
zbog jednostavnosti prikazivanja sa logikom nulom i logikom jedinicom, odnosno, cifarskim
simbolima 0 i 1.

97
U Bulovoj algebri definisane su tri osnovne operacije nad logikim promenljivama. To su
I operacija (engl. AND), koja se oznaava simbolom , ILI operacija (engl. OR), koja se
oznaava simbolom + i NE operacija (engl. NOT) ili komplementiranje, koja se oznaava
crticom iznad simbola promenljive . I i ILI operacija se izvode nad najmanje dve
promenljive, dok je NE operacija unarna, tj. izvodi se nad jednom promenljivom.

11.2.1 I operacija (logiko mnoenje)

Posmatrajmo prvo I funkciju dve logike promenljive A i B. Rezultat I operacije najee


se prikazuje u vidu tzv. kombinacione tablice ili tablice istinitosti koja je prikazana na sl. 11.2.
Na istoj slici prikazan je i najee korieni grafiki simbol za predstavljanje I operacije.

A B Y
0 0 0
0 1 0 A
1 0 0 Y
B
1 1 1

Slika 11.2 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za I operaciju.


Kao to se vidi, osnovna osobina I operacije nad dve promenljive je da se kao rezultat
dobija logika jedinica, ako i samo ako obe promenljive imaju vrednost logike jedinice. Zato se
ponekad I operacija naziva i logiko mnoenje ili konjunkcija. Kolo koje realizuje I operaciju
naziva se I (AND) kolo.

11.2.2 ILI operacija (logiko sabiranje)

ILI operacija nad dve logike promenljive A i B prikazana je kombinacionom tablicom


na sl. 11.3. Na istoj slici prikazan je i najee korieni grafiki simbol za predstavljanje ILI
operacije. Vidi se da se kao rezultat dobija logika jedinica ako bar jedna promenljiva ima
vrednost logike jedinice. Zato se ponekad ILI operacija naziva i logiko sabiranje ili
disjunkcija. Kolo koje realizuje ILI operaciju naziva se ILI (OR) kolo.

A B Y
0 0 0 A
0 1 1 Y
B
1 0 1
1 1 1

Slika 11.3 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za ILI operaciju.

11.2.3 NE operacija (komplementiranje)

Za razliku od I i ILI operacija, NE operacija se definie nad jednom logikom


promenljivom ili izrazom. Kombinaciona tablica za NE operaciju i grafiki simbol za
predstavljanje kola koje obavlja NE operaciju prikazani su na sl. 11.4. Ve je reeno da se esto
NE operacija naziva i komplementiranje ili negacija. Kolo koje realizuje NE operaciju naziva se
NE kolo, ili jo ee, invertor.

98
A Y
0 1
1 0
A Y

Slika 11.4 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NE operaciju.

11.2.4 Pravila Bulove algebre

Na osnovu definicionih relacija (postulata) za tri osnovne operacije, u Bulovoj algebri


moe se izvesti niz identiteta, zakona i teorema. Neki od tih identiteta, zakona i teorema su
identini zakonima uobiajene linearne algebre, ali su neki razliiti, pa ak i neuobiajeni.
Primena identiteta, zakona i teorema najvie se ogleda u uproavanju sloenih logikih izraza, i
u formiranju kola eljene strukture.

11.2.4.1 Identiteti Bulove algebre

Identiteti Bulove algebre se vrlo esto primenjuju u uproavanju logikih funkcija.


Identiteti se vrlo lako mogu dokazati korienjem definicionih kombinacionih tablica za tri
osnovne operacije i formiranjem kombinacione tablice za levu i desnu stranu identiteta, ali je
veina njih oigledna i ne treba ih dokazivati. Meu identitetima najvaniji su:

1. Operacije sa logikom nulom:

0 A = 0 (11.1)
0+ A= A (11.2)

2. Operacije sa logikom jedinicom:

1 A = A (11.3)
1+ A = 1 (11.4)

3. Operacije sa istovetnim vrednostima:

A A = A (11.5)
A+ A= A (11.6)

4. Operacije sa komplementiranim vrednostima:

A A = 0 (11.7)
A+ A =1 (11.8)

11.2.4.2 Zakoni Bulove algebre

Meu zakonima Bulove algebre najvaniji su:

99
1. Zakon komutacije:

A+ B = B+ A (11.9)
A B = B A (11.10)

2. Zakon asocijacije:

A + ( B + C ) = ( A + B) + C (11.11)
A ( B C ) = ( A B) C (11.12)

3. Zakon distribucije:

A (B + C) = A B + A C (11.13)
A + B C = ( A + B) ( A + C ) (11.14)

4. Zakon absorpcije:

A + A B = A (11.15)
A ( A + B) = A (11.16)
A+ AB = A+ B (11.17)
A ( A + B) = A B (11.18)
( A B) + ( A B ) = A (11.19)

( A + B) ( A + B ) = A (11.20)

Svi ovi zakoni mogu se lako dokazati direktnom primenom definicionih relacija za tri
osnovne operacije, odnosno ispisivanjem kombinacionih tabela za obe strane jednakosti.

11.2.4.3 Teoreme Bulove algebre

Osim navedenih zakona vrlo vanu ulogu u Bulovoj algebri imaju tzv. De Morganove
teoreme:

A+ B = AB (11.21)
A B = A + B (11.22)

koje se lako mogu dokazati ispisivanjem kombinacionih tablica za leve i desne strane jednakosti.

Kombinacijom tri osnovne logike operacije mogu se dobiti jo neke vrlo vane i korisne
logike operacije. Kombinacijom I i NE operacije dobija se NI (engl. NAND) operacija, a
kombinacijom ILI i NE operacije dobija se NILI (engl. NOR) operacija. Osim njih praktinu
primenu imaju jo i operacija iskljuivo-ILI i operacija koincidencije.

100
11.2.5 NI operacija

Ve je reeno da se NI operacija dobija kombinacijom I i NE operacije. Prema tome,


kombinaciona tablica za NI operaciju dobija se tako to se u kombinacionoj tablici za I operaciju
sa sl. 11.2 komplementira izlazna kolona. Rezultat je prikazan na slici 11.5. Na istoj slici je
prikazan i grafiki simbol za NI operaciju koji je takoe kombinacija simbola za I i NE
operaciju. Kolo koje realizuje NI operaciju naziva se NI (NAND) kolo.

A B Y
0 0 1
0 1 1 A
1 0 1 Y
1 1 0
B

Slika 11.5 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NI operaciju.

U Bulovoj algebri se moe definisati tzv. potpun skup operacija. To je skup operacija
pomou kojih se moe iskazati bilo koja logika funkcija. Pokazano je da takav potpun skup ine
I i NE odnosno ILI i NE operacije. Dakle, NI operacija takoe ini potpun skup operacija,
odnosno, proizvoljna logika funkcija se moe izraziti samo pomou NI operacije. Ova injenica
daje veliku vanost NI operaciji.

11.2.6 NILI operacija

NILI operacija dobijena je komplementiranjem rezultata ILI operacije. Kombinaciona


tablica i grafiki simbol za NILI operaciju prikazani su na slici 11.6. Treba rei da i NILI
operacija predstavlja potpun skup za realizaciju logikih funkcija. Kolo koje realizuje NILI
operaciju naziva se NILI (NOR) kolo.

A B Y
0 0 1 A
0 1 0 Y
1 0 0
B
1 1 0

Slika 11.6 Kombinaciona tablica i grafiki simbol za NILI operaciju.

11.2.7 Iskljuivo-ILI operacija

Iskljuivo-ILI operacija (engl. Exclusive-OR, EX-OR) razlikuje se od obine ILI


operacije po tome to daje kao rezultat logiku nulu i u sluaju kada su obe promenljive logike
jedinice. Kombinaciona tablica i grafiki simbol za iskljuivo-ILI operaciju prikazani su na slici
11.7. U jednainama se za oznaavanje iskljuivo-ILI operacije najee koristi simbol "". Na
osnovu kombinacione tablice moe se napisati logika jednaina za iskljuivo-ILI funkciju:

Y = A B + A B = A B (11.23)

Iskljuivo-ILI operaciju realizuje iskljuivo-ILI (EX-OR) kolo.

101
A B Y
0 0 0
0 1 1 A
Y
1 0 1 B
1 1 0

Slika 11.7 Kombinaciona tablica i simbol za iskljuivo-ILI operaciju.

11.2.8 Operacija koincidencije (iskljuivo-NILI)

Operacija koincidencije daje kao rezultat logiku jedinicu ako su obe promenljive
identine. Na osnovu toga se moe napisati kombinaciona tabela koja je prikazana na slici 11.8.
Na osnovu logike jednaine koja definie operaciju koincidencije:

Y = A B + A B = A B (11.24)

vidi se da je rezultat ustvari komplement iskljuivo-ILI operacije. Zbog toga se operacija


koincidencije esto naziva i iskljuivo-NILI operacija (engl. exclusive-NOR). Kolo koje
realizuje iskljuivo-NILI operaciju naziva se iskljuivo-NILI (EX-NOR) kolo.

A B Y
0 0 1 A
0 1 0 Y
1 0 0 B
1 1 1

Slika 11.8 Kombinaciona tablica i simbol za iskljuivo-NILI operaciju.

11.2.9 Predstavljanje logikih funkcija

Ve je reeno da se logike funkcije mogu definisati nad proizvoljnim brojem


promenljivih. Postavlja se pitanje koliko se razliitih funkcija moe definisati nad skupom od n
promenljivih. Pre svega, kombinaciona tablica ima m = 2 n razliitih vrsta. Kako se za svaku
kombinacionu tablicu sa m vrsta moe definisati 2 m razliitih kolona za izlaznu promenljivu,
n
broj razliitih logikih funkcija definisanih nad skupom od n promenljivih je 2 2 . Kao primer, za
n = 2 moe se definisati 16 razliitih logikih funkcija.
Logike funkcije mogu se predstaviti na nekoliko razliitih naina. Prvi nain
predstavljanja je ve ranije korien kod definicije elementarnih logikih operacija a to je
kombinaciona tablica. Ovaj nain nije pogodan ako je broj promenljivih veliki, zato to broj
vrsta tablice raste kao stepen broja dva.
Jedan od najeih naina predstavljanja je algebarski nain. Kod takvog prikaza se
logika funkcija predstavlja u vidu izraza koji ine simboli promenljivih (literali) povezani
simbolima I i ILI operacije. Ovaj nain je pogodan za bilo koji broj logikih promenljivih.
Algebarski nain predstavljanja logikih funkcija obino se izvodi u vidu tzv.
standardnih formi. Suma proizvoda predstavlja logiki zbir lanova koji su oblika logikih
proizvoda. Ako logiki proizvodi sadre sve promenljive, takva standardna forma se naziva
potpunom. Svaki takav potpuni logiki proizvod odgovara jednoj vrsti kombinacione tablice u
kojoj logika funkcija ima vrednost 1. Ako se formira logiki proizvod lanova koji su oblika

102
logikog zbira promenljivih, re je o tzv. proizvodu suma. Svaki potpuni logiki zbir odgovara
jednoj vrsti kombinacione tablice u kojoj logika funkcija ima vrednost 0.

11.3 Karakteristike realnih logikih kola

Idealna logika kola realizuju neku, unapred predvienu, logiku funkciju. Binarni nivoi
logike nule i logike jedinice na izlazu jednaki su nuli, odnosno naponu napajanja. Izlazna
impedansa idealnog logikog elementa jednaka je nuli, a ulazna beskonano velika. Prelaz
izlaznog napona sa jednog na drugi nivo izvodi se naglo, pri ulaznom naponu jednakom polovini
napona napajanja. Kao primer, na slici 11.9 prikazana je idealna karakteristika prenosa
vi = f (vu ) jednog invertora.

Vi
VDD

VDD/2 VDD Vu

Slika 11.9 Idealna karakteristika prenosa invertora.

Vreme prelaza iz jednog u drugo logiko stanje je beskonano kratko, a idealni logiki
element nema nikakvu potronju.
Naravno, nijedna od ovih idealnih karakteristika ne moe biti zadovoljena u praksi, bez
obzira na to o kakvoj se tehnologiji radi. Svako realno digitalno logiko kolo mora da bar
priblino zadovolji neke osobine idealnih logikih elemenata. Pre svega to su:
1. Izlazni signal mora biti jednoznana, unapred definisana, funkcija ulaznih signala. Ta
funkcija predstavlja logiku funkciju kola.
2. Karakteristika prenosa ulaz-izlaz mora biti jako nelinearna. Kao posledica toga
normalni nivoi izlaznog napona koncentrisani su u dve uske oblasti, dva logika nivoa.
Karakteristika prenosa u prelaznoj zoni izmeu ove dve oblasti trebalo bi da bude to strmija.
3. Prolaskom kroz logiko kolo nastaje regeneracija amplitudskih nivoa.
4. Logika kola treba da imaju osobinu unilateralnosti ili direktivnosti, tj. promene na
izlazu ne bi trebalo da izazovu nikakve naknadne promene na ulazima istog kola.
5. Broj ulaznih prikljuaka logikog kola mora biti vei od jedan. Na izlazni prikljuak se
moe prikljuiti vie od jednog ulaza.
Polazei od osobina idealnog logikog elementa i poeljnih karakteristika realnih
elemenata, izvedene su neke definicije osnovnih karakteristika realnih logikih elemenata koje
slue kao mera njihovog kvaliteta.

11.3.1 Karakteristika prenosa

Karakteristika prenosa vi = f (vu ) realnog logikog kola samo aproksimira idealnu


karakteristiku sa sl. 11.9. Na sl. 11.10 prikazana je tipina karakteristika prenosa realnog
invertorskog kola. Uoavaju se dve bitne razlike izmeu idealne i realne karakteristike prenosa.
Prvo, prelaz sa jednog na drugi logiki nivo nije jasno definisan, ve postoji prelazna zona

103
izmeu stanja logike nule i logike jedinice. Drugo, nivo logike nule nije jednak 0 V, a nivo
logike jedinice nije jednak naponu napajanja.
Detaljnijim posmatranjem sl. 11.10, na karakteristici prenosa se mogu uoiti tri
karakteristine oblasti. Prva je oblast niskih ulaznih napona gde je vu < VIL , vi VOH . Druga
predstavlja prelaznu zonu gde je VIL < vu < VIH . Trea je oblast visokih ulaznih napona, gde je
vu > VIH , vi VOL . Granini naponi na karakteristici prenosa VIL i VIH su definisani takama gde
je apsolutna vrednost nagiba tangente na karakteristiku jednaka jedinici. U prelaznoj zoni nagib
karakteristike je znatno vei od jedinice i logiko kolo radi kao nelinearni pojaava. U toj se
oblasti rada logiko kolo normalno nalazi samo tokom promene logikog stanja na izlazu. Dakle,
napon VIL predstavlja maksimalni dozvoljeni napon na ulazu koji e se tretirati kao logika nula,
odnosno to je maksimalni dozvoljeni napon logike nule na ulazu. Slino tome napon VIH
predstavlja minimalni dozvoljeni napon logike jedinice na ulazu. Naponski nivo VOL predstavlja
maksimalni nivo logike nule na izlazu, dok napon VOH predstavlja minimalni nivo logike
jedinice na izlazu logikog kola.
Vi
NAGIB = -1
V OH

V
OL

V IL VIH Vu

Slika 11.10 Realna karakteristika prenosa invertora.

Uobiajeno je da u sloenim digitalnim kolima izlaz jednog logikog kola pobuuje ulaze
narednih logikih kola. Da bi ceo niz ispravno funkcionisao neophodno je da budu zadovoljeni
uslovi VOL < VIL i VOH > VIH .
Izvedena analiza karakteristike prenosa realnog invertora direktno se moe primeniti i na
karakteristike NI i NILI kola. Neinvertorska logika kola, kao to su I i ILI kola, imaju
karakteristiku prenosa sa pozitivnim nagibom tangente, za koju je sprovedena analiza sa malim
izmenama isto tako primenljiva.

11.3.2 Margine uma

Pojam uma kod digitalnih kola nema isto znaenje kao kod analognih kola. Kod
digitalnih kola um je neeljena promena napona vorova gde su bitni logiki nivoi, tzv. logikih
vorova. Ako je amplituda uma na ulazu logikog kola mala, izlaz e biti ispravan, tj. nee
postojati prostiranje uma kroz sistem kao kod analognih kola. Ako je pak amplituda neeljene
promene na ulazu nekog logikog kola velika, ona moe izazvati logike greke. Pod pojmom
margine uma podrazumeva se dozvoljena promena naponskog nivoa na ulazu logikog kola
koja nee izazvati neeljenu promenu na izlazu. Kako amplituda dozvoljene promene nivoa
zavisi i od logikog stanja na ulazu, postoje dve margine uma, za logiku jedinicu i logiku
nulu.

104
Sa sl. 11.11 moe se uoiti da je margina uma za logiku jedinicu :

NM 1 = VOH VIH (11.25)

a za logiku nulu:

NM 0 = VIL VOL (11.26)

vi vu

VOH
NM1
VIH

VIL
NM0
VOL

Slika 11.11 Definicija margina uma za logiku nulu i logiku jedinicu.

Zbog neizbenih tolerancija u proizvodnji integrisanih kola, proizvoai obino


specificiraju vrednosti etiri karakteristina napona za najgori sluaj: VOH , VIH , VOL i VIL .
Takoe, poto je definisanje karakteristinih taaka preko nagiba tangente nepogodno za
merenje, koriste se sledee praktine definicije etiri karakteristina napona:
VOH - minimalni izlazni napon kada je izlaz u stanju logike jedinice,
VIH - minimalni ulazni napon koji e logiko kolo prepoznati kao logiku jedinicu,
VOL - maksimalni izlazni napon kada je izlaz u stanju logike nule,
VIL - maksimalni ulazni napon koji e logiko kolo prepoznati kao logiku nulu.

11.3.3 Faktor grananja na izlazu i ulazu

Ulazna impedansa realnog logikog kola nikada nije beskonano velika, a izlazna
impedansa nikada nije jednaka nuli. Zbog toga se prilikom sprezanja logikih kola, radi
formiranja sloenijih digitalnih mrea, pojavljuje problem optereivanja izlaza.
Faktor grananja na izlazu je broj ulaznih prikljuaka koji se mogu prikljuiti na izlaz, a
da se ne narue dozvoljene varijacije logikih nivoa. Pri izraunavanju faktora grananja na izlazu
moe se uoiti da sva kola ne optereuju podjednako prethodno kolo. Zato se u okviru svake
familije logikih kola definie tzv. standardno optereenje pomou koga se odreuje uticaj
svakog ulaza na izlaz prethodnog kola.
Faktor grananja na ulazu predstavlja broj nezavisnih ulaznih prikljuaka. U veini
sluajeva ogranien je samo praktinim razlozima, kao to su broj noica na kuitu, male
potrebe za kolima sa velikim brojem ulaza i sl., ali se kod nekih familija logikih kola broj ulaza
ograniava i zbog degradacije elektrinih karakteristika.

105
11.3.4 Dinamike karakteristike

Prelaz iz jednog u drugo logiko stanje ne moe se kod realnog logikog kola obaviti
beskonano brzo. Razlozi za to su viestruki. Pre svega, u svakom kolu postoje kapaciteti na
kojima se napon, kao to je poznato, ne moe trenutno promeniti, ve se takve promene vre po
eksponencijalnom zakonu. Osim toga, struje kroz elemente su konane, a jaina struje je
ograniena zahtevima za to manjom potronjom kola. Iz ovih razloga promena nivoa na izlazu
logikog kola se obavlja za konano vreme i kasni za promenama nivoa na ulazu. Posmatrajmo
sluaj kada je pobudni signal logikog invertora idealizovan i predstavljen pravougaonom
povorkom impulsa kao na slici 11.12. Izlazni signal realnog invertora imae tipini oblik koji je
takoe prikazan na istoj slici. Na vremenskom dijagramu izlaznog signala se mogu uoiti
karakteristini vremenski intervali koji definiu kanjenje odziva za pobudom.
V ul

> V IH

< V IL
t

V t pLH
izl t pHL
VOH

5O%

VOL
t
T

Slika 11.12 Odziv realnog invertora na idealizovanu pobudu.

Vreme kanjenja opadajue ivice t pHL predstavlja vreme za koje opadajua ivica izlaznog
signala kasni za pobudom koja ju je izazvala. Definie se kao vreme izmeu trenutka promene
ulaznog signala i trenutka kada se izlazni signal promeni za 50% logike amplitude VOH VOL .
Vreme kanjenja rastue ivice t pLH predstavlja vreme izmeu trenutka promene ulaznog
signala i trenutka kada izlazni signal poraste za 50% logike amplitude.
Vremena kanjenja rastue i opadajue ivice ne moraju biti, i najee nisu ista, to zavisi
od konstrukcije logikog kola. esto se, radi jednostavnosti izraunavanja uticaja kanjenja na
rad kola definie i tzv. vreme kanjenja t p (t d ) koje predstavlja aritmetiku sredinu vremena
kanjenja rastue i opadajue ivice signala na izlazu.
Moe se primetiti da slika 11.12 predstavlja malo idealizovanu situaciju jer je pobudni
signal povorka pravougaonih impulsa sa idealnim rastuim i opadajuim ivicama. Kako se
pobuda takoe generie u nekom realnom elektronskom kolu, ulazni impuls mora imati ivice
konanog trajanja, pa je izraunavanje vremena kanjenja neto komplikovanije.

11.3.5 Disipacija (potronja) logikog kola i proizvod snage i kanjenja

Svako realno logiko kolo mora imati neku potronju. Meutim, disipaciju kola nije uvek
lako odrediti jer e se kolo, zavisno od logikog stanja, nalaziti u razliitim uslovima rada. Stoga

106
se obino uzima da se kolo pri definiciji disipacije pobuuje povorkom pravougaonih impulsa sa
jednakim trajanjem impulsa i pauze, tako da je struja izvora za napajanje aritmetika sredina
struja u oba logika stanja. Tada je prosena snaga disipacije:

VCC ( I CC min + I CC max )


PD = (11.27)
2

Za neka logika kola prosena snaga disipacije zavisi i od uestanosti promena stanja. U
tom sluaju mora se uvek navesti pri kakvim je uslovima izraunata ili izmerena snaga
disipacije.
Snaga disipacije logikih kola je obino povezana sa maksimalnom moguom brzinom
rada kola. Naime, kola sa veom brzinom rade sa veim strujama, pa se kod njih parazitne
kapacitivnosti bre pune i prazne, ili tranzistori rade u takvom radnom reimu kada je disipacija
vea. Zbog toga se pri projektovanju logikih kola uvek pravi neki kompromis izmeu brzine i
potronje. Kao mera kvaliteta takvog kompromisa obino se definie proizvod snage i kanjenja,
PDP (Power-Delay Product), izraen u jedinicama Ws = J, kao:

PDP = PD t p (11.28)

a koji u stvari predstavlja energiju koju logiko kolo utroi tokom prelaza sa nule na jedinicu i
obratno. Kompromis je bolji ako je PDP manji. Savremena logika kola imaju PDP reda pJ, jer
su tipine vrednosti kanjenja reda ns, a tipine vrednosti snage disipacije reda mW.

11.4 Realizacija invertora sa MOS tranzistorima

Najprostije logiko kolo u MOS tehnologiji je invertor. Pored toga to obavlja jednu od
osnovnih logikih operacija, komplementiranje, kolo invertora predstavlja osnovu za formiranje
sloenijih logikih kola. Iako invertor u osnovnoj konfiguraciji predstavlja najobiniji stepen sa
zajednikim emitorom, u praktinim realizacijama se uvek izbegava upotreba otpornika koji se
zamenjuju tranzistorima. Od brojnih realizacija invertora, ovde emo prouiti samo invertor sa
komplementarnim MOS tranzistorima, ili CMOS invertor, zbog njegovih odlinih karakteristika.
CMOS invertor, prikazan na slici 11.13, se sastoji od dva MOS tranzistora sa
indukovanim kanalom. Jedan od tranzistora ima kanal n tipa, dok drugi tranzistor ima kanal p
tipa. Kod svakog od tranzistora osnova je spojena na sors tako da nema uticaja efekta podloge.

VDD

TP

vul vi

TN

Slika 11.13 CMOS invertor.

107
Kada je na ulazu nizak napon, NMOS tranzistor ne moe da provodi jer je
Vul = VGSN < VtN , a PMOS tranzistor provodi u linearnom reimu jer je VGSP = Vul VDD > VtP .
Struja PMOS tranzistora je vrlo mala, jer je jednaka sa strujom curenja zakoenog NMOS
tranzistora, pa je izlazni napon je praktino jednak naponu napajanja. Dakle, napon logike
jedinice na izlazu CMOS invertora je:

VOH = VDD (11.29)

Kada je na ulazu visok napon, blizak naponu napajanja, NMOS tranzistor provodi u
linearnom reimu, jer je Vul = VGSN > VtN , a PMOS tranzistor je zakoen, jer je
VGSP = Vul VDD < VtP . Struja kroz invertor je mala, a izlazni napon je praktino nula (tipino
manji od 10 mV). Dakle, napon logike nule na izlazu CMOS invertora je:

VOL = 0 V (11.30)

Poto je u oba logika stanja jedan od tranzistora zakoen, struja izvora za napajanje u
stabilnim logikim stanjima je infinitezimalno mala. Zbog toga je statika disipacija CMOS
invertora reda nekoliko nW. I pored izuzetno male statike radne struje, CMOS invertor ima
znaajan izlazni strujni kapacitet jer provodni tranzistor moe da primi ili da preda znatnu struju
otpornom ili kapacitivnom optereenju vezanom na izlaz. To znai da e faktor grananja na
izlazu biti veliki i da e dinamike karakteristike biti dobre.

VDD
rDSP

SP
vi
SN
rDSN

Slika 11.14 Modelovanje CMOS invertora sa dva komplementarna prekidaa.

Rad invertora se moe najprostije objasniti kolom sa dva prekidaa, koji se naizmenino
ukljuuju i iskljuuju, kao to je to prikazano na slici 11.14. Kao to se vidi, svaki tranzistor je
modelovan malim ali konanim otpornikom, ija je otpornost jednaka otpornosti sors-drejn
odgovarajueg tranzistora, koja je izraunata za rad u linearnom reimu pri naponu | vDS | 0 ,
odnosno:

1
rDSN = (11.31)
W
2kn N (VDD VtN )
LN

1
rDSP = (11.32)
WP
2k p (VDD VtP )
LP

108
11.4.1 Karakteristika prenosa

Za odreivanje karakteristike prenosa mogu se koristiti jednaine za struju drejna NMOS


i PMOS tranzistora, koje u sluaju neoptereenog invertora moraju biti jednake.
Poveavajui ulazni napon od nule, NMOS tranzistor poinje da provodi pri ulaznom
naponu koji je jednak prekidnom naponu NMOS tranzistora, VtN . Tada NMOS tranzistor radi u
reimu zasienja, dok je PMOS tranzistor u linearnom reimu. Izjednaujui struje kroz NMOS i
PMOS tranzistor dobija se jednaina:

W W
kn (vu VtN ) 2 = k p 2(VDD vu VtP )(VDD vi ) (VDD vi ) 2 (11.33)
L N L P

ijim se diferenciranjem po vu dobija:

W W dv
kn (vu VtN ) = k p (vi VDD ) + ( VtP + vu vi ) i (11.34)
L N L P dvu

Uvoenjem geometrijskog faktora:

W
kn
L
KR = N (11.35)
W
kp
L P

i zamenom vu = VIL , vi = VOH , dvi dvu = 1 , iz prethodne dve jednaine se dobija sistem
jednaina:

K R (VIL VtN ) 2 = 2(VDD VIL VtP )(VDD VOH ) (VDD VOH ) 2 (11.36)

K R (VIL VtN ) = 2VOH VDD VIL VtP (11.37)

Iz druge jednaine sistema se dobija:

(1 + K R )VIL + VDD + VtP K RVtN


VOH = (11.38)
2

Posebno je interesantan sluaj uparenih tranzistora kada je VtN = VtP i K R = 1 , ime se


obezbeuje isti strujni kapacitet izlaza u oba logika stanja. Poto je zbog vee pokretljivosti
elektrona k n 2.5k p , za zadovoljenje uslova K R = 1 odnos W L PMOS i NMOS tranzistora
treba da budu (W L) P = 2.5(W L) N . Tada se poslednja jednaina uproava i postaje:

2VIL + VDD
VOH = (11.39)
2

pa se iz prve jednaine za apscisu prelomne take na karakteristici prenosa VIL konano dobija:

109
1
VIL = (3VDD + 2Vt ) (11.40)
8

Koordinate druge prelomne take na karakteristici prenosa mogu se nai na slian nain.
Kada je ulazni napon VIH , izlazni napon je dovoljno nizak tako da se moe smatrati da NMOS
tranzistor radi u linearnom reimu, a PMOS u zasienju. Izjednaavanjem struja oba tranzistora
dobija se jednaina:

W W
kn 2(vu VtN )vi vi2 = k p (VDD vu VtP ) 2 (11.41)
L N L P

Diferenciranjem ove jednaine po vu dobija se:

W dv W
kn (vu VtN vi ) i + vi = k p (VDD vu VtP ) (11.42)
L N dvu L P

Zamenom vu = VIH , vi = VOL , dvi dvu = 1 u prethodne dve jednaine, dobija se sistem
jednaina:

K R 2(VIH VtN )VOL VOL


2
= (VDD VIH VtP ) 2 (11.43)

K R (VIH + VtN + 2VOL ) = (VDD VIH VtP ) (11.44)

ijim se reavanjem dobijaju vrednosti za VIH i VOL . Iz druge jednaine se dobija izlazni napon:

(1 + K R )VIH VDD + VtP K RVtN


VOL = (11.45)
2K R

koji se u sluaju uparenih tranzistora redukuje na:

2VIH VDD
VOL = (11.46)
2

pa se za apscisu prelomne take na karakteristici prenosa VIH konano dobija:

1
VIH = (5VDD 2Vt ) (11.47)
8

Sada se mogu odrediti margine uma CMOS invertora sa uparenim tranzistorima:

1
NM 0 = VIL VOL = (3VDD + 2Vt ) (11.48)
8

1
NM 1 = VOH VIH = (3VDD + 2Vt ) (11.49)
8

110
Dakle, margine uma su iste, to je posledica uparenosti karakteristika tranzistora.
Naravno, ako tranzistori nisu upareni, karakteristika prenosa nee biti simetrina i margine uma
nee biti iste.
Vi
A
VOH = VDD

D
V OL = 0
V DD Vu
V IL V IH V DD - V TP

Slika 11.15 Karakteristika prenosa CMOS invertora.

Na karakteristici prenosa, koja je prikazana na slici 11.15, postoji jo jedna interesantna


oblast. To je segment izmeu taaka B i C. U toj radnoj oblasti oba tranzistora rade u zasienju,
pa je karakteristika prenosa vertikalna, a pojaanje invertora teorijski beskonano. Ulazni napon
za koji je karakteristika prenosa vertikalna dobija se reavanjem jednaine:

W W
kn (vu VtN ) 2 = k p (VDD vu VtP ) 2 (11.50)
L N L P

ije je reenje:

VDD VtP + VtN K R


vu = (11.51)
1 + KR

odnosno, u sluaju uparenih tranzistora:

vu = VDD 2 (11.52)

U oblasti BC, vrednost izlaznog napona ograniena je nejednainama:

vu VtN vi vu + VtP (11.53)

odakle se smenom vrednosti za vu dobija:

VDD VtP VtN VDD + ( VtP + VtN ) K R


vi (11.54)
1 + KR 1 + KR

odnosno, u sluaju uparenih tranzistora:

VDD 2 Vt vi VDD 2 + Vt (11.55)

111
11.4.2 Dinamike karakteristike

Tana analiza dinamikih karakteristika CMOS invertora moe se izvesti samo uz pomo
raunarskih programa. Za aproksimativnu analizu potrebno je uvesti i odreene uproavajue
pretpostavke. Pored ve uobiajene pretpostavke o uparenosti NMOS i PMOS tranzistora, esto
se koristi i pretpostavka o koncentrisanju svih kapacitivnosti u izlazni vor.
Kod savremenih CMOS kola, kod kojih je uobiajeno Vt = 0.2VDD , vreme kanjenja
opadajue ivice izlaznog signala je dato izrazom:

0.8CT
t pHL = (11.56)
W
kn VDD
L N

gde je CT ukupna parazitna kapacitivnost na izlazu. Vreme kanjenja rastue ivice izlaznog
signala je dato slinim izrazom:

0.8CT
t pLH = (11.57)
W
k p VDD
L P

Ako su tranzistori upareni, vremena kanjenja rastue i opadajue ivice su ista.

11.4.3 Disipacija CMOS kola

Kod CMOS invertora, kao i kod sloenijih CMOS kola, postoje etiri uzroka za
disipaciju kola. To su: struja curenja, kapacitivnost optereenja, interne kapacitivnosti i prelazna
stanja. Dispacija usled struje curenja predstavlja statiku disipaciju koja je ustvari proizvod
napona napajanja VDD i struje curenja. Statika disipacija CMOS kola je reda W.
Mnogo vanija su ostala tri uzroka disipacije koji se javljaju samo prilikom promene
logikih stanja i koji su poznati pod zajednikim nazivom dinamika disipacija. Kada se invertor
koji je optereen kapacitivnim optereenjem C p pobuuje povorkom impulsa sa jednakim
trajanjem impulsa i pauze, energija koja se predaje kondenzatoru u toku jedne poluperiode, a
2
zatim disipira na tranzistoru iznosi C pVDD 2 . Srednja disipacija CMOS invertora je onda:

PD1 = f C pVDD
2
(11.58)

Postojanje parazitnih kapacitivnosti samih tranzistora takoe izaziva potronju energije


tokom promene stanja, koja se moe opisati istim izrazom kao za PD1 ako se C p zameni sa
parazitnim kapacitetom CT :

PD 2 = f CT VDD
2
(11.59)

Najtee je analitiki opisati disipaciju CMOS kola kada CMOS kolo prelazi iz jednog
stanja u drugo, a radna taka prolazi kroz oblast u kojoj su oba tranzistora provodna. Disipacija
CMOS kola usled prelaznog reima je priblino data izrazom:

PD 3 = 0.5 f (VDD 2VT ) I DD max (t LH + tHL ) (11.60)

112
gde je I DD max maksimalna nekapacitivna struja tokom promene stanja.
Poto sva tri izraza za dinamiku disipaciju pokazuju linearnu zavisnost disipacije od
uestanosti f, u praksi je uobiajeno da se dinamika disipacija prikazuje izrazom:

PD = f (C p + C pD )VDD
2
(11.61)

gde je C pD ekvivalentna kapacitivnost, kojom se aproksimiraju teko merljivi uticaji dispacije


usled parazitnih kapacitivnosti i promene stanja. Iz prethodnih izraza sledi:

C pD = CT + 0.5(VDD 2VT ) I DD max (t LH + tHL ) VDD


2
(11.62)

Kapacitivnost C pD se obino odreuje eksperimentalno, merenjem disipacije kola bez


optereenja. Interesantno je da se metod izraavanja dinamike disipacije pomou izraza za PD
moe generalizovati i primenjivati ak kod vrlo sloenih CMOS kola. Tipine vrednosti
kapacitivnosti C pD su reda 10 - 30 pF, to zavisi od sloenosti i karakteristika CMOS kola.
Tipina vrednost proizvoda snage i kanjenja CMOS kola niskog stepena integracije je
oko 10 pJ. Interesantno je primetiti da kod CMOS kola parametar PDP linearno zavisi od
uestanosti promena logikih stanja. Kod sloenih logikih mrea samo mali broj logikih kola
menja stanje u jednom takt ciklusu. Uzimajui ovu injenicu u obzir, moe se zakljuiti da
CMOS kola visokog stepena integracije imaju znatno manju prosenu disipaciju po logikom
kolu. Kod CMOS kola u VLSI tehnici, parametar PDP moe biti i manji od 1 pJ ak i pri
uestanostima od nekoliko desetina MHz.

11.5 Logika kola sa MOS tranzistorima

CMOS logika kola dobijaju se proirivanjem osnovnog invertorskog kola sa slike 11.13.
Na slici 11.16 su prikazana su CMOS NILI i NI kola sa dva ulaza. NILI kolo dobijeno je
dodavanjem paralelnog n-kanalnog tranzistora T3 i serijskog p-kanalnog tranzistora T4 . Za svaki
dodatni ulaz dodaju se dva komplementarna tranzistora. Formiranje NI kola je dualan proces. Za
svaki ulazni prikljuak dodaje se serijski n-kanalni tranzistor i paralelni p-kanalni tranzistor.
VDD VDD

W/L = 5 W/L = 5
W/L = 10

W/L = 10 F
A
W/L = 4
F

A B B
W/L = 4
W/L = 2 W/L = 2

(a) (b)

Slika 11.16 CMOS logika kola: a) NILI kolo, b) NI kolo.

Rad kola sa slike 11.16 je jednostavno objasniti. Izlaz NILI kola bie na visokom nivou
samo ako su oba ulaza na niskom nivou. Dakle, imamo:

113
Y = AB = A+ B (11.63)

to je zaista logika funkcija NILI kola. Nasuprot tome, izlaz NI kola bie na niskom nivou
jedino ako su oba ulaza na visokom nivou. Na osnovu toga se moe napisati logika jednaina:

Y = A + B = A B (11.64)

koja predstavlja jednainu NI kola.


Neinvertorska (ILI ili I) kola se mogu formirati vezivanjem dodatnog invertora iza
invertorskih (NILI ili NI) kola.
Statike karakteristike CMOS logikih kola su vrlo sline statikim karakteristikama
CMOS invertora. Dinamike karakteristike zavise u velikoj meri od odnosa W L PMOS i
NMOS tranzistora. Kako je k n = 2.5k p , da bi vremena kanjenja rastue i opadajue ivice bila
ista potrebno je da bude:

W W
= 2.5 N (11.65)
L P L N

kod NILI kola, a kod NI kola treba da bude zadovoljen uslov:

W 2.5 W
= (11.66)
L P N L N

gde je N broj ulaza u logiko kolo.

11.6 Bistabilna kola

Logika kola pripadaju klasi kombinacionih kola, ije stanje na izlazu zavisi samo od
trenutnog stanja ulaznih prikljuaka. Osim kombinacionih kola, u digitalnoj elektronici se koriste
i sekvencijalna kola, kod kojih stanje na izlazu zavisi od trenutnog stanja na ulazu ali i od
prethodnih stanja na ulazu, ili, drukije reeno, od sekvence (redosleda) ulaznih signala.
Sekvencijalna kola moraju sadrati elemente koji imaju sposobnost pamenja (memorisanja)
stanja. Jedan takav element mora imati bar dva stabilna stanja iz kojih moe izai samo pod
dejstvom pobudnog signala. Zbog jednostavnosti realizacije, u digitalnoj elektronici se koriste
elementi sa samo dva stabilna stanja, koji se nazivaju bistabilna kola.
Rad svih bistabilnih kola zasnovan je na korienju pozitivne povratne sprege ili
regeneracije. Posmatrajmo jednostavno kolo sa slike 11.17a, koje se sastoji od dva invertora
vezana na red. Karakteristike prenosa koje prikazuju izlazne napone oba invertora u funkciji
ulaznog napona vu prikazane su na slici 11.17b.

Sa slike 11.17b se vidi da je napon na izlazu vi 2 u fazi sa naponom na ulazu. Ako bi se


izlaz drugog invertora vezao na ulaz prvog, tada bi bilo vi 2 = vu . Ova linearna veza prikazana je
na slici 11.17c zajedno sa karakteristikom vi 2 = f (vu ) . Sistem jednaina vi 2 = f (vu ) , vi 2 = vu
ima tri reenja koja su na slici oznaena sa A, B i C. U takama A i B pojaanje bar jednog od
invertora je nula, a to znai da je kruno pojaanje u petlji pozitivne povratne sprege takoe
jednako nuli. Nasuprot tome, u taki C oba invertora rade u pojaavakom reimu, jer se taka C

114
nalazi u prelaznoj zoni karakteristike prenosa. Kruno pojaanje je veliko i pozitivno. Vrlo mala
promena napona u nekom voru koji je obuhvaen petljom krunog pojaanja izazvae dalje
pojaanje (regeneraciju) te promene, to na kraju rezultuje ulaskom jednog invertora u stanje
logike jedinice na izlazu, a drugog u stanje logike nule na izlazu. Dakle, vrlo mala promena
napona vi 2 = vu izazvae, zavisno od svog polariteta, prelaz iz radne take C u taku A ili B.
Zato se za radne take A i B kae da su stabilne, a za taku C da je nestabilna ili metastabilna.

V i1 , V i2 V i2 Vi2 = Vu
Vu V i2 B
V i1 Vi2 = f(V u )

C
V i2
V i1 A

Vu Vu
(a) (b) (c)
Slika 11.17 a) Serijska veza dva invertora, b) izlazni naponi invertora u funkciji ulaznog napona,
c) odreivanje radnih taaka bistabilnog kola.

Da bi se bistabilno kolo izvelo iz stabilnog stanja, mora se dovesti u reim kada je kruno
pojaanje vee od 1 da bi se stvorio regenerativni efekat. Potrebno je, dakle, dovesti invertore u
pojaavaki reim. To se moe ostvariti dovoenjem pobudnog (okidnog) (engl. trigger) impulsa
u kolo. Da bi obezbedio promenu stanja pobudni impuls mora imati odgovarajui polaritet,
dovoljnu amplitudu i dovoljno trajanje. U principu se okidni impuls moe uneti bilo gde u petlju
povratne sprege, ali je, iz praktinih razloga, najjednostavnije umesto invertora upotrebiti
dvoulazna NI ili NILI logika kola i pobudni impuls dovesti na slobodni ulaz kola.
Dakle, bistabilna kola imaju dva stabilna stanja u kojima ostaju nedefinisano dugo do
dovoenja odgovarajue pobude. Postoje dve vrste bistabilnih kola. Kod kola prve vrste, koja se
nazivaju le kola (engl. latch) ili transparentna kola, izlaz stalno prati promene na ulazima dok se
ne dovede pobudni signal koji zamrzava stanje na izlazu. Kod kola druge vrste, koja se nazivaju
flipflopovi, stanje na izlazu se menja samo posle dovoenja odgovarajue ivice pobudnog signala
i posle toga se ne menja. Uu literaturi i u katalozima vrlo esto se ne pravi razlika izmeu ove
dve klase bistabilnih okidnih kola, pa se kola iz obe vrste nazivaju flipflopovima.

11.6.1 SR le

Na slici 11.18a je prikazano bistabilno kolo realizovano sa NILI logikim kolima koje se
naziva SR le kolo. Slobodni ulazi logikih kola oznaeni su sa S i R, a izlazi sa Q i Q jer
moraju biti komplementarni. Kada su izlazni nivoi Q = 1 i Q = 0 , kae se da je le kolo
setovano, dok se za sluaj kada je Q = 0 i Q = 1 kae da je le kolo resetovano. Na slici 11.18b
je prikazan grafiki simbol za SR le kolo.

S
Q
S Q

R Q
R Q

(a) (b)
Slika 11.18: SR le kolo sa NILI kolima, a) ema kola, b) Grafiki simbol.

115
Iz kombinacione tabele NILI kola, se vidi da se dovoenjem kombinacije S = 1 , R = 0
na ulaze kola, izlazi postavljaju u novo stanje Q = 1 , Q = 0 . Kae se da je SR le kolo setovano.
Dovoenjem kombinacije S = 0 , R = 1 , izlazi se postavljaju u novo stanje Q = 0 , Q = 1 ,
odnosno, le kolo je resetovano. Poto se postavljanje eljenog stanja vri dovoenjem logike
jedinice na odgovarajui ulaz, kae se da se ulazi aktiviraju visokim nivoom ili da je na ulazu
aktivni nivo visok. Kada se na ulazu nalazi kombinacija S = R = 0 , na izlazu se ne deava
nikakva promena, jer su oba ulazna signala na neaktivnom nivou. Nasuprot tome, ako se na
ulazima pojavi kombinacija S = R = 1 , oba izlaza e se nalaziti u stanju logike nule i nee biti
komplementarni. Posle prelaska pobude S = R = 1 u stanje S = R = 0 , stanje na izlazu se ne
moe predvideti jer zavisi od toga koji e se ulazni signal prvi promeniti. Zbog toga se
kombinacija S = R = 1 naziva zabranjeno ili nedozvoljeno stanje na ulazu.
Opisano razmatranje rada SR le kola prikazano je u tabeli na slici 11.19a, koja daje
stanja na izlazima za sve mogue kombinacije stanja na ulazima. Takva tabela se naziva
funkcionalna ili karakteristina tabela. U funkcionalnoj tabeli Qn oznaava trenutno stanje
izlaza Q dok Qn+1 oznaava naredno stanje izlaza, odnosno stanje posle promene ulaznih signala.
Osim karakteristine tabele u sintezi sloenih sekvencijalnih sistema esto se koristi i eksitaciona
tabela ili tabela pobude. Eksitaciona tabela se moe izvesti iz karakteristine tabele i odreuje
ulazne signale koji prevode kolo u eljeno stanje. Moe se uoiti da za pojedine prelaze nije
vano na kakvom se nivou nalazi neki ulaz. Takva situacija se oznaava u tabeli simbolom ,
koji oznaava da je nivo ulaznog signala nevaan. Ova injenica moe doprineti znatnom
uproavanju kola u procesu sinteze. Tabela na slici 11.19b predstavlja eksitacionu tabelu SR
le kola sa NILI kolima.

S R Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 S R


0 0 Qn Qn 0 0 0
0 1 0 1 0 1 1 0
1 0 1 0 1 0 0 1
1 1 0 0 1 1 0
(a) (b)
Slika 11.19: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR le kola sa NILI kolima.

SR le kolo se moe napraviti i korienjem NI kola umesto invertora. ema SR kola


realizovanog sa dvoulaznim NI kolima prikazana je na slikama 11.20a i 11.20b, a grafiki simbol
takvog SR le kola na slici 11.20c.
S S
Q Q
S Q

R Q
Q Q
R R

(a) (b) (c)


Slika 11.20: SR le kolo sa NI kolima, a) ema kola, b) ema kola
sa alternativnim simbolima, c) Grafiki simbol.
Analizom kola, koristei kombinacionu tabelu za NI kolo, dobija se funkcionalna tabela
11.21a. Uoava se jedna bitna razlika u odnosu na funkcionalnu tabelu SR le kola realizovanog
sa NILI kolima: postavljanje le kola u stanje Q = 1 (setovanje) vri se kombinacijom
S = 0, R = 1 , dok se postavljanje u stanje Q = 0 (resetovanje) vri kombinacijom S = 1, R = 0 .

116
Dakle, promena stanja SR le kola sa NI kolima vri se niskim aktivnim nivoom. Ova injenica je
na grafikom simbolu prikazana pomou kruia na odgovarajuim S i R ulazima. Druga razlika
se odnosi na nedozvoljenu kombinaciju na ulazu koja je kod ovog kola S = 0, R = 0 . Eksitaciona
tabela SR le kola sa NI kolima prikazana je na slici 11.21b.

S R Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 S R


0 0 1 1 0 0 1
0 1 1 0 0 1 0 1
1 0 0 1 1 0 1 0
1 1 Qn Qn 1 1 1
(a) (b)
Slika 11.21: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela SR le kola sa NI kolima.

11.6.2 D le

Razdvojeni ulazi za setovanje i resetovanje le kola, kao to je to sluaj kod opisanih SR


le kola, pogodni su za primene u kontrolnim sistemima. Meutim, za primene u sistemima za
pamenje informacija pogodnije je imati samo jedan ulaz u le kolo, koji e onda odreivati
stanje na izlazu. Takvu funkciju obavlja D le kolo.
ema i grafiki simbol D le kola prikazani su na slici 11.22. Kao to se vidi, osnovu
eme D le kola ini SR le kolo. Najvanija razlika je dodatni invertor na ulazu koji uklanja
mogunost dovoenja nedozvoljene kombinacije signala na ulaz. Ulazni signal dozvole C (CLK,
EN, ENABLE) moe biti aktivan kada je na visokom nivou (kao na slici 11.22) ili, u sluaju
drukije konfiguracije kola, kada je na niskom nivou.
D S
Q
D Q
C
C Q
Q
R

(a) (b)

Slika 11.22: D le kolo realizovano sa NI kolima, a) ema kola, b) Grafiki simbol.

Funkcionisanje D le kola se moe jednostavno objasniti posmatranjem eme sa slike


11.22a. Neka je C = 1 . Kada je na ulazu D = 1 , tada je S = 0, R = 1 , pa se SR le kolo setuje.
Suprotno tome, kada je na ulazu D = 0 na ulazu SR le kola je S = 1, R = 0 , pa se kolo resetuje.
Dakle, na izlazu se uvek pojavljuje isti signal kao na ulazu, naravno, posle kanjenja kroz
logike elemente. Kada se C vrati na nivo logike nule stanje na izlazu se zamrzava. U tabeli na
slici 11.23 su prikazane funkcionalna i eksitaciona tabela D le kola.

D C Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 D C


0 1 0 1 0 0 0 1
1 1 1 0 0 1 1 1
0 Qn Qn 1 0 0 1
1 1 1 1

(a) (b)
Slika 11.23: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela D le kola.

117
U statikom reimu D le kola onemogueno je pojavljivanje nedozvoljene kombinacije
ulaznih signala S = R = 0 , ali problem nestabilnosti nije u potpunosti reen. Naime, kada je
C = 1 , a ulazni signal D se menja sa nule na jedinicu, u kratkom vremenskom intervalu,
jednakom kanjenju kroz invertor, pojavljuje se kombinacija S = R = 0 . Ako se u tom intervalu
promeni vrednost signala C sa jedinice na nulu, zamrznuta vrednost izlaza bie nedefinisana.
Radi obezbeenja pouzdanog rada D le kola, u praksi se zahteva da signal na ulazu D bude
stabilan za vreme t su (engl. setup time) pre opadanja signala dozvole C sa jedinice na nulu.

11.6.3 D flipflop

SR le kola mogu menjati stanje na izlazu u bilo kom vremenskom trenutku, dok je kod
D le kola kola promena stanja na izlazu mogua u bilo kom trenutku kada je signal dozvole
aktivan. Kod kola sa povratnom spregom to moe stvoriti velike probleme, pa se zbog toga
koriste bistabilna kola kod kojih se promena stanja na izlazu (okidanje) moe vriti samo
prilikom promene logikog stanja ulaza na koji se dovodi takt. Takvi bistabilni elementi se
nazivaju flipflopovi. U praksi se sreu dva naina okidanja flipflopa: impulsni (okidanje se vri
celim pozitivnim ili negativnim takt impulsom), i ivini (okidanje se vri sinhrono sa rastuom ili
opadajuom ivicom signala takta). U savremenim digitalnim kolima mnogo vie se koristi ivini
nain okidanja, pa e u daljem tekstu biti opisano kolo D flipflopa sa ivinim okidanjem
prikazano na slici 11.24a. U grafikom simbolu na slici 11.24b ivino okidanje je oznaeno
trouglom kod takt ulaza C, a krui kod takt ulaza oznaava okidanje na opadajuu ivicu takta.

D
S Q Q D Q

C R Q Q C Q

(a) (b)
Slika 11.24: Ivini D flipflop sa okidanjem na opadajuu ivicu: a) ema kola, b) Grafiki simbol

Kada je takt signal u kolu sa slike 11.24a na visokom nivou, stanje na izlazima NI kola iz
prvog stepena odreeno je stanjem na D ulazu. Meutim, drugi nivo logikih kola blokiran je
visokim nivoom takt signala, tako da su na ulazima S i R u SR le kolo logike jedinice, koje ga
dre u zateenom stanju. Kada takt signal prelazi sa logike jedinice na logiku nulu blokiraju se
ulazi NI kola, ali se stanje na izlazima NI kola ne menja sve dok ne proe vreme propagacije
signala kroz NI kola t p . Kako se istovremeno sa blokiranjem NI kola aktiviraju ILI kola iz
drugog stepena, na jednom od ulaza S ili R pojavie se kratak negativan impuls trajanja t p koji
e postaviti SR le u eljeno stanje odreeno D ulazom. Posle toga, zbog niskog nivoa takt
signala, NI kola ostaju blokirana i stanje flipflopa se ne moe promeniti. Funkcionalna i
eksitaciona tabela ivinog D flipflopa sa okidanjem na opadajuu ivicu date su na slici 11.25.

D C Qn+1 Qn+1 Qn Qn+1 D C


0 0 1 0 0 0
1 1 0 0 1 1
0 Qn Qn 1 0 0
1 Qn Qn 1 1 1
(a) (b)
Slika 11.25: a) Funkcionalna i b) eksitaciona tabela ivinog D flipflopa sa okidanjem na opadajuu ivicu.

118
11.7 Multivibratorska kola

Multivibratorska kola imaju jedno ili dva stanja u kojima se mogu zadrati samo tano
odreeno vreme. Takva stanja se nazivaju kvazistabilna stanja.
Monostabilni multivibratori imaju jedno stabilno stanje u kome ostaju sve dok pod
dejstvom spoljanje pobude ne preu u kvazistabilno stanje. Poto protekne izvesno vreme,
odreeno parametrima kola, monostabilno kolo se vraa u stabilno stanje. Tipina primena
monostabilnih multivibratora je generisanje impulsa tano definisanog trajanja.
Astabilni multivibratori (relaksacioni oscilatori) nemaju nijedno stabilno stanje, ve se
dva kvazistabilna stanja naizmenino smenjuju. Tipina primena astabilnih multivibratora je
generisanje periodine povorke impulsa iji su parametri odreeni izborom elemenata kola.
Takva periodina povorka impulsa se u sinhronim digitalnim sistemima koristi kao takt signal.

11.7.1 Monostabilni multivibrator

Monostabilni multivibrator sa CMOS logikim kolima, ija je ema prikazana na slici


11.26a, koristi NILI kola kao aktivne elemente. Radi kompletnosti i jednostavnije analize rada
kola, na slici 11.26b je prikazana uproena struktura logikog CMOS NILI kola sa zatitnim
diodama na ulazu. Zatitne diode, koje u normalnom radu logikih kola nikada ne provode, u
sluajevima kada se logika kola primenjuju u impulsnim generatorima imaju vanu ulogu u
odreivanju trajanja generisanih impulsa.

VDD
VDD
Vi
Vu1
VDD
R
C
Vu Vu2
Vi2
Vi1 Vx Vi

VP VDD Vu

(a) (b) (c)


Slika 11.26: a) Monostabilni miltivibrator sa CMOS NILI kolima, b) uproena
struktura CMOS NILI kola, c) idealizovana karakteristika prenosa.

Da bi se pojednostavilo objanjenje rada kola, u daljoj analizi e se smatrati da je


karakteristika prenosa CMOS NILI kola idealna kao na slici 11.26c. Napon prelaza na
karakteristici prenosa oznaimo sa VP . Kao to je ve reeno, napon prelaza je obino jednak
polovini napona napajanja VDD .
U stabilnom stanju, pre dovoenja okidnog impulsa, napon na ulazu drugog NILI kola v x
jednak je naponu napajanja VDD jer kroz otpornik R ne tee struja. Stoga su naponi
vi 2 (0 ) = 0 V , i vi1 (0 ) = VDD . Napon na kondenzatoru u stabilnom stanju je vC (0 ) = 0 V .
Okidni impuls se dovodi u trenutku t = 0 na slobodni ulaz prvog NILI kola. Ovaj skok
napona na ulazu izaziva nagli pad napona na izlazu prvog NILI kola pa je vi1 (0 + ) = 0 V . U ovoj
analizi je zanemareno kanjenje kroz logika kola, s obzirom da je znatno krae od vremenskih
intervala koji e u analizi biti od interesa. Kako se napon na kondenzatoru ne moe trenutno

119
promeniti, napon na ulazu drugog logikog kola v x pada za isti iznos pa je v x (0 + ) = 0 V . Napon
na izlazu drugog logikog kola skae na vrednost napona napajanja, tj. vi 2 (0 + ) = VDD . Vremenski
dijagrami ulaznog napona vu , izlaznih napona logikih kola vi1 i vi 2 , i napona v x prikazani su
na slici 11.27.
Vu

t
Vi1
VDD

t
Vi2
VDD

Vx t
VDD

VP

T t

Slika 11.27: Vremenski dijagrami napona u kolu sa slike 11.26.

S obzirom da je sada v x VDD , kroz otpornik R protie struja koja puni kondenzator C i
ide u izlaz prvog NILI kola. Nastalo stanje traje samo dok se napon v x ponaa kao napon logike
nule na ulazu, tj. dok je v x < VP . To je, dakle, kvazistabilno stanje. Kondenzator se puni strujom
ija je vremenska zavisnost eksponencijalnog tipa, jer je u pitanju RC kolo prvog reda. Napon v x
takoe ima eksponencijalnu zavisnost i definisan je jednainom:

vx (t ) = vx () + [vx (0+ ) vx ()]e t (11.67)

gde je v x (0 + ) = 0 V , v x () = VDD , dok je vremenska konstanta data izrazom:

= ( R + Rizl )C (11.68)

gde je Rizl mala izlazna otpornost NILI kola. Smenom vrednosti za v x (0 + ) i v x () u


eksponencijalnu jednainu za v x (t ) , dobija se vremenska zavisnost napona v x u toku trajanja
kvazistabilnog stanja:

vx (t ) = VDD (1 e t ) (11.69)

Kvazistabilno stanje se zavrava u trenutku t = T , kada napon v x dostie napon prelaza


VP . Tada napon vi 2 ponovo pada na 0 V, a zbog toga napon vi1 skae na VDD . Poto se napon na

120
kondenzatoru ne moe trenutno promeniti, skok napona v x bi trebalo da bude isti, tj. trebalo bi
da bude v x (T + ) = VP + VDD . Zbog ugraenih zatitnih dioda na ulazu koje ograniavaju vrednost
ulaznog napona na opseg izmeu 0 i VDD (ako se zanemari pad napona na provodnoj diodi),
napon v x nee moi da premai napon napajanja, ve e doi do naglog pranjenja kondenzatora
kroz zatitnu diodu i izvor za napajanje. Napon na kondenzatoru se naglo smanji za VP jer se
kondenzator po zavretku kvazistabilnog stanja prazni sa malom vremenskom konstantom
( Rd + Rizl )C , gde je Rd mala otpornost provodne zatitne diode.
Zamenom v x (T ) = VP i reavajui dobijenu jednainu po T, za trajanje kvazistabilnog
stanja se dobija:

VDD
T = ln (11.70)
VDD VP

Kako je obino VP = VDD 2 , konano se dobija:

T = ln 2 = 0.69( R + Rizl )C 0.69 RC (11.71)

Dakle, napon na izlazu vi 2 predstavlja impuls, ije je trajanje odreeno vrednostima


otpornika, kondenzatora i napona prelaza karakteristike prenosa logikog kola. Tanost trajanja
generisanog impulsa malo zavisi od tanosti otpornika i kondenzatora, jer njihove proizvodne
tolerancije mogu biti male, a temperaturni koeficijenti se mogu tako izabrati da vremenska
konstanta bude nezavisna od temperature. Nasuprot tome, proizvodne tolerancije napona
prelaza VP su velike, a temperaturna stabilnost napona VP je dobra. Prema tome, najuticajniji
parametar koji utie na tanost trajanja generisanog impulsa u masovnoj proizvodnji je napon
prelaza VP .
Za ispravno funkcionisanje monostabilnog multivibratora sa slike 11.26, neophodno je da
okidni impuls zadovolji neke uslove. Amplituda okidnog impulsa mora da bude vea od napona
VP , da bi se inicirao lanac promena u kolu. Takoe, trajanje ulaznog impulsa mora biti u
odreenim granicama. Maksimalna vrednost trajanja okidnog impulsa mora biti manja od
trajanja kvazistabilnog stanja. Minimalna vrednost trajanja okidnog impulsa mora biti vea od
vremena kanjenja dva logika kola, to se lako moe utvrditi analizom vremenskih dijagrama uz
uraunavanje vremena kanjenja logikih kola.

11.7.2 Astabilni multivibrator

Monostabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima sa slike 11.26 moe se lako pretvoriti
u astabilni multivibrator vezivanjem otpornika R na izlaz drugog NILI kola umesto na izvor za
napajanje. Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima (NI kolima, ili invertorima) prikazan je
na slici 11.28. U cilju uproenja analize rada astabilnog kola mogu se uvesti neke pretpostavke.
Pretpostaviemo da invertori imaju idealnu karakteristiku prenosa kao na slici 11.26c, da je
izlazna impedansa invertora zanemarljivo mala, i da su zatitne diode na ulazu idealne. Takoe
pretpostaviemo da je vreme kanjenja kroz logika kola zanemarljivo.
Nivoi napona na izlazima logikih kola mogu biti samo nivoi logike jedinice ( VDD ) i
logike nule (0 V). Osim toga, signali na izlazima vi1 i vi 2 su komplementarni. Pretpostavimo da

121
je neposredno pre poetka posmatranja napon v x < VP , gde je VP napon prelaza karakteristike
prenosa. Onda je vi 2 (0 ) = VDD , vi1 (0 ) = 0 V , pa se kondenzator C puni strujom kroz otpornik
R. Neka napon na kondenzatoru dostigne napon prelaza VP u trenutku t = 0 , to izaziva
regenerativni proces po ijem se zavretku u trenutku t = 0 + stanje na izlazima menja i postaje
vi 2 (0 + ) = 0V , vi1 (0 + ) = VDD . Posle promene stanja, napon v x trebalo bi da bude
v x (0 + ) = v x (0 ) + vi1 = VP + VDD , ali, zbog toga to zatitna dioda pone da provodi, poraste
samo do VDD . Posle toga, napon v x pone da opada jer se kondenzator C prazni kroz otpornik R.
Kvazistabilno stanje se zavrava kada napon v x opadne do nivoa VP . Trajanje prvog
kvazistabilnog stanja odreeno je izrazom:

vx () vx (0+ ) V
T1 = RC ln
= RC ln DD (11.72)
vx () vx (T1 ) VP

Vi1 Vx Vi2

Slika 11.28: Astabilni multivibrator sa CMOS NILI kolima.

Na poetku drugog kvazistabilnog stanja, zbog dejstva zatitne diode, napon v x naglo
opadne do nule i raste ka naponu VDD . Trajanje drugog kvazistabilnog stanja dato je izrazom:

vx () vx (0+ ) VDD
T2 = RC ln
= RC ln (11.73)
vx () vx (T2 ) VDD VP

pri emu je, zbog jednostavnosti, koordinatni poetak vremenske ose pomeren u taku t = T1 .
Perioda oscilacija je onda:

V VDD
T = T1 + T2 = RC ln DD (11.74)
VP VDD VP

U sluaju kada je VP = VDD 2 , izraz za periodu se uproava i postaje:

T = RC ln 4 1.4 RC (11.75)

Vremenski dijagrami napona vi1 , vi 2 i v x su prikazani na slici 11.29.


Slino kao kod monostabilnog kola, koje je opisano u prethodnom odeljku, perioda
oscilacija astabilnog kola malo zavisi od temperature ali je jako zavisna od proizvodnih varijacija
napona prelaza karakteristike prenosa VP . Osim toga, opisano kolo nije pogodno za generisanje
takta ija je uestanost iznad 1 MHz. U tom sluaju vrednost kondenzatora C postaje suvie mala
pa uslov oscilovanja nije zadovoljen. Naime, jasno je da ako se uzme C = 0 , tj. kondenzator
ukloni iz kola, oscilacije moraju prestati. Ako se vrednost C poveava, oscilacije e zapoeti tek
kad kondenzator bude vei od kritine vrednosti.

122
Vi1 VDD

Vi2 VDD t

t
Vx
VDD

VT

Slika 11.29: Vremenski dijagrami napona kod astabilnog kola.

Koristei isti princip, mogu se konstruisati astabilna kola koja su pogodnija za rad na
viim uestanostima, a koja imaju manju osetljivost na promene parametara.

11.8 Digitalno-analogna i analogno-digitalna konverzija

Poto su fizike veliine u prirodi analogne prirode, a u digitalnim sistemima se radi sa


binarnim signalima, potrebno je omoguiti pretvaranje analognih veliina u digitalne i obrnuto.
Tipian primer potrebe za ovakvom konverzijom predstavlja sistem za snimanje i reprodukciju
zvuka. Prilikom snimanje se zvuni signal u mikrofonu pretvara u analogni elektrini napon, koji
se zatim u analogno-digitalnom konvertoru pretvara u digitalni oblik i zapisuje na disk ili CD.
Prilikom reprodukcije se deava inverzni proces. Digitalni signal se ita sa diska ili CD-a i u
digitalno-analognom konvertoru pretvara u analogni napon, koji se pojaava i pobuuje sistem
zvunika, gde se konano pretvara u zvuni signal koji sluamo.
U binarnom brojnom sistemu, pozitivan broj N se predstavlja sa n binarnih cifara (bitova)
bi [0,1] na sledei nain:

n 1
N = bn1 2n1 + bn2 2n2 + + b1 21 + b0 20 = bi 2i (11.76)
i =0

Bit bn1 se naziva bit najvee teine (engl. most significant bit MSB), dok se bit b0
naziva bit najmanje teine (engl. least significant bit LSB).

11.8.1 Digitalno-analogna konverzija

Prilikom digitalno-analogne konverzije, potrebno je digitalnom broju N dodeliti analogni


napon vi , tako da bude vi = kN , gde je k konstanta proporcionalnosti. Jedno jednostavno kolo za
digitalno-analognu konverziju, koje se naziva D/A konvertor sa teinskom otpornom mreom, je
prikazano na slici 11.30. Radi jednostavnije analize pretpostaviemo da je upotrebljeni
operacioni pojaava idealan, tako da se njegov invertorski prikljuak nalazi na virtuelnoj masi.
Onda je struja kroz granu sa otpornikom R j = R 2 j , kada je odgovarajui prekida zatvoren,
jednaka:

VREF VREF j
Ij = = 2 (11.77)
Rj R

123
gde je VREF stabilan referentni napon. Zbir struja kroz sve otpornike:

n 1 n 1 n 1
VREF VREF
I = djI j = dj = d j 2j (11.78)
j =0 i =0 Rj R j =0

tee dalje kroz otpornik R f stvarajui izlazni napon:

R f VREF n 1
vi = R f I =
R
d
j =0
j 2 j = kN (11.79)

U prethodnim jednainama, kada je bit d j = 1 , prekida je zatvoren, dok kada je d j = 0 ,


prekida je otvoren.

VREF
dn-1 Rn-1= R/2n-1 Rf

dn-2 Rn-2= R/2n-2


-
vi
+
d0 R0= R

Slika 11.30: D/A konvertor sa teinskom otpornom mreom.

Greka konverzije zavisi od tanosti otpornika, tanosti i stabilnosti referentnog napona i


neidealnosti karakteristika realnog operacionog pojaavaa.

11.8.2 Analogno-digitalna konverzija

Pri analogno-digitalnoj konverziji potrebno je analognom naponu vu dodeliti brojnu


vrednost N, tako da bude N kvu , gde je k konstanta proporcionalnosti. U ovoj relaciji figurie
znak , jer je tanu jednakost vrlo retko mogue ostvariti. Naime, analogne veliine se prikazuju
realnim brojevima, a digitalne racionalnim ili celim brojevima, tako da je greka prilikom
konverzije neminovna. Ova greka se naziva greka kvantizacije.
Jedno jednostavno kolo za A/D konverziju, koje se naziva A/D konvertor sa paralelnim
komparatorima, je prikazano na slici 11.31. Ulazni napon koji treba konvertovati se dovodi na
neinvertorske krajeve svih komparatora. Ako se prikljuak otpornikog niza oznaen sa REF
vee na masu, a prikljuak oznaen sa + REF vee na stabilni naponski referentni izvor VREF ,
onda se na spojnim takama otpornika dobijaju naponi koji se dovode na invertorske krajeve
komparatora:

VREF 1
Vi = (i ) (11.80)
m 2

Analogni komparator poredi napone na svom neinvertorskom i invertorskom ulazu, i ako


je v+ > v daje na izlazu logiku jedinicu, a ako je v > v+ daje na izlazu logiku nulu. Dakle,

124
ako je vu > Vi onda je K i = 1 . Na primer, ako je vu > V p , vu < V p +1 , onda je K i = 1, 1 i p , i
K i = 0, p + 1 i m . Dakle, na ulazu kodera e se nai niz jedinica i niz nula, koje koder treba
da pretvori u eljeni binarni kod kojim se predstavlja vrednost konvertovanog napona. Za
realizaciju konvertora sa n izlaznih bita potrebno je m = 2 n 1 komparatora i m+1 otpornika.

vu

+REF

R/2
- Km
Qn-1
R +
Qn-2
- Km-1 Qn-3
+
Koder
- K2
R +
Q1
- K1
Q0
R/2 +
-REF

Slika 11.31: A/D konvertor sa paralelnim komparatorima.

Najvanija odlika opisanog A/D konvertora je velika brzina rada, ali mu je mana velika
sloenost, zbog ega se koristi u sluajevima kada se analogni napon predstavlja sa najvie 10
bita. U ostalim sluajevima, kada je potrebna vea preciznost konverzije, koriste se drugi tipovi
A/D konvertora koji omoguavaju konverziju sa 12-20 bita, ali po cenu dueg vremena
konverzije.

11.9 Osnovna memorijska kola

Bistabilna kola opisana u odeljku 11.6 mogu da se iskoriste za pamenje informacije od 1


bita. Poto se u digitalnim sistemima najee pamte viebitne informacije, opisana bistabilna
kola se mogu grupisati i imati neke zajednike kontrolne ulaze. Ako je potrebno pamtiti manju
koliinu informacija, bistabilna kola se organizuju u registre, a za pamenje veih koliina
informacija bistabilna kola se organizuju u memorije.
Da bi se ostvarila memorija to veeg kapaciteta, na silicijumskoj ploici je potrebno
realizovati to vei broj memorijskih elija, za ta je potrebno ispuniti odreene uslove. Prvo,
dimenzije memorijskih elija treba da budu to manje. Drugo, potronja elija treba da bude to
manja, da bi se generisana toplotna energija to lake odvela sa ipa. Zbog toga se memorijske
elije u praksi ne realizuju sa ve opisanim bistabilnim kolima ve se koriste jednostavnije
strukture.
Postoje razne vrste i razne podele poluprovodnikih memorija. Po jednoj kategorizaciji
one se dele na memorije kod kojih su procesi upisa i itanja informacija ravnopravni (read/write
memory) i memorije kod kojih je itanje informacija brzo a upis jednokratan ili dugotrajan (read
only memory ROM). Prva vrsta memorija se tradicionalno naziva RAM (random access
memory memorija sa sluajnim pristupom). Ovaj naziv potie sa poetka razvoja raunarske
tehnike kada se termin memorija sa sluajnim pristupom koristio za memorije sa magnetnim

125
jezgrima i poluprovodnike memorije, koje su omoguavale pristup do bilo koje elije za isto
vreme, za razliku od sekvencijalnih memorija (disk, traka, CD, DVD) kod kojih je pristup
informacijama najbri ako se one itaju u redosledu kako su upisane. Sa dananje take gledita
podela memorija na RAM i ROM nije opravdana, jer obe omoguavaju sluajni pristup elijama,
ali je ostala u upotrebi jer se teko moe izbaciti iz prakse.
Po drugoj kategorizaciji, memorije se dele po sposobnosti uvanja informacija na statike
memorije (SRAM) i dinamike memorije. Statike memorije zadravaju upisane informacije sve
dok imaju napajanje ili dok se ne izvri ponovni upis. Dinamike memorije zadravaju upisane
informacije veoma kratko vreme, reda desetak ms, pa se njihov sadraj mora periodino
obnavljati.

11.9.1 Statike memorije

Osnovna jedinica statike memorije vrlo je slina RS le kolu, ali se zbog smanjenja
broja potrebnih komponenata u realizaciji memorijskih elija ne koriste NILI ili NI kola ve
CMOS invertori. ema statike memorijske elije je prikazana na slici 11.32.

Linija reci (W)

VDD VDD

T2 T4
_
T5 Q Q T6

T1 T3
Bit _
linija Bit linija
B B

Slika 11.32: CMOS SRAM memorijska elija.

Osnovu memorijske elije ini le kolo, koje ine dva CMOS invertora T1, T2 i T3, T4.
Tranzistori T5 i T6 su tranzistori za spregu memorijske elije sa linijama za pristup. Ovi
tranzistori su provodni kada linija rei (W) doe na potencijal logike jedinice ( VDD ) i onda
spajaju memorijsku eliju sa komplementarnim bit linijama (B i B ).
itanje sadraja elije se izvodi na sledei nain. Neka je u eliju upisan sadraj Q = 1 ,
Q = 0 . Pre operacije itanja, linije B i B se dovedu na neki potencijal izveu logike jedinice i
logike nule, najee na VDD / 2 . Kada se selektuje linija rei i ukljue T5 i T6, protekne struja
kroz T4 i T6 do linije B, punei parazitnu kapacitivnost linije C B . Istovremeno, tee struja od
linije B kroz T5 i T1 do mase, koja prazni parazitnu kapacitivnost linije C B . Dakle, postoji
diferencijalni napon vBB > 0 , koji osetljivi senzorski pojaava moe registrovati i na svom
izlazu dati pravu vrednost napona logike jedinice. Ako je u eliju upisana logika nula, onda e
diferencijalni napon biti vBB < 0 , i senzorski pojaava e na izlazu dati logiku jedinicu.
Primetimo da se oitavanjem sadraja ne menja stanje memorijske elije, odnosno, itanje je
nedestruktivno.

126
Prilikom procesa upisa, bit linije B i B se dovedu na potencijale koji odgovaraju
sadraju koji treba da se upie u eliju. Pretpostavimo da je u eliju ve upisana jedinica i da
treba upisati nulu. Onda se linija B dovodi na logiku nulu, vB = 0 , a linija B na logiku
jedinicu, vB = VDD . Kada spreni tranzistori provedu, parazitna kapacitivnost vora Q , CQ , se
puni, a parazitna kapacitivnost vora Q, CQ se prazni, to izaziva promenu stanja na izlazima
invertora, odnosno promenu sadraja upisanog u eliju.
Primetimo da je zbog toga to su parazitne kapacitivnosti bit linija B i B , C B i C B ,
znatno vee od parazitnih kapacitivnosti vorova Q i Q , CQ i CQ , proces itanja informacija
znatno dui od procesa upisa informacija u statiku memorijsku eliju.
Tipino vreme pristupa kod savremenih statikih memorija je manje od 10 ns. Statike
memorije se koriste u primenama gde je potrebna velika brzina rada, kao to su na primer, ke
memorije ili memorije u sistemima za digitalnu obradu signala. Kapacitet statikih memorija ide
do nekoliko Mbita.

11.9.2 Dinamike memorije

Mada su se u prolosti koristile razliite elije, sve savremene dinamike memorije


koriste istu eliju sa jednim MOS tranzistorom, koja je prikazana na slici 11.33.

Linija rei (W)

T
CS
Bit linija
B

Slika 11.33: Dinamika memorijska elija.

Dinamika memorijska elija pamti informacije u malom kondenzatoru CS , koji se pravi


istim postupkom kao gejt MOS tranzistora. Kapacitet C S je veoma mali i iznosi svega 30-50 fF
(1 fF = 10-15 F). Ako je u eliju upisana logika jedinica, napon na kondenzatoru je visok,
VCS = VDD Vt , a kada je upisana logika nula, napon na kondenzatoru je priblino nula, VCS 0 .
Poto je dielektrik (oksid silicijuma) kondenzatora veoma tanak, zbog efekata struje curenja kada
je spreni tranzistor iskljuen, mala koliina elektriciteta akumulirana u kondenzatoru se isprazni
za desetak milisekundi. Zbog toga je potrebno vriti obnavljanje ili osveavanje sadraja
dinamike memorijske elije svakih 5 do 10 ms, odakle potie naziv ovih memorija.
Proces itanja upisanih informacija se obavlja na sledei nain. Prvo se podigne
potencijal na liniji rei W, ime se ukljuuje spreni tranzistor. Time se kondenzator C S povee
paralelno kapacitivnosti bit linije C B , koja je 30-50 puta vea od CS . Kao i kod statikih
memorija, pre operacije itanja bit linija se dovodi na potencijal VDD / 2 . Povezivanjem C B i C S
u paralelu dolazi do preraspodele naelektrisanja izmeu kondenzatora prema jednaini o
odranju naelektrisanja:

127
VDD V
CSVCS + CB = (CS + CB ) DD + V (11.81)
2 2

odakle se dobija promena napona na bit liniji posle oitavanja sadraja elije:

CS VDD CS VDD
V = VCS VCS (11.82)
CS + C B 2 CB 2

jer je C S << C B . Ako je u eliju bila upisana logika jedinica onda je promena napona:

CS VDD
V (1) Vt (11.83)
CB 2

dok, ako je u eliju bila upisana logika nula:

CS VDD
V (0) (11.84)
CB 2

Kao to se vidi, promena napona na bit liniji B je veoma mala, jer je C S << C B . Na
primer, ako je VDD = 5 V , Vt = 1.5 V , C B = 30C S , onda je V (1) = 33 mV a V (0) = 83 mV .
Promena napona je jo manja kod novijih dinamikih memorija, kod kojih se zbog smanjenja
potronje koristi napon napajanja VDD = 3.3 V ili jo manji. Dakle, za otkrivanje promena
napona na bit liniji i ispravnu detekciju upisanog sadraja u eliju, potreban je vrlo osetljiv
senzorski pojaava.
Primetimo takoe da je proces itanja sadraja dinamike memorijske elije
destruktivan, pa se posle itanja mora ponovo upisati isti sadraj u memorijsku eliju.
Detektovani sadraj elije se na izlazu senzorskog pojaavaa dovodi na ispravan logiki nivo,
VDD ili 0 V, pa se vraa na bit liniju i ponovo upisuje u eliju. Istovremeno sa itanjem jedne
elije sprovodi se postupak osveavanja sadraja ostalih elija koje su vezane na istu liniju rei.
Proces upisa je slian procesu itanja. Prvo se bit linija dovede na potencijal koji
odgovara sadraju koji treba da se upie, VDD ili 0 V, pa se potom ukljui spreni tranzistor,
ime se kondenzator C S optereti odgovarajuom koliinom naelektrisanja. Istovremeno sa
upisom u jednu eliju sprovodi se postupak osveavanja sadraja ostalih elija koje su vezane na
istu liniju rei.
Kao to se vidi, prilikom upisa u neku eliju, ili prilikom oitavanja neke elije, vri se i
osveavanje sadraja svih elija u selektovanoj vrsti. Meutim, da bi se sauvao i sadraj elija
koje se nalaze u vrstama kojima se ne pristupa radi itanja ili upisa, mora se vriti periodino
osveavanje cele memorije svakih 5-10 ms. Operacija osveavanja se uvek izvodi za celu vrstu,
tako to se proitaju sadraji svih elija u vrsti i ponovo upiu na ve opisani nain. Tokom
osveavanja ne moe se vriti ni itanje ni upis u memoriju. Meutim, poto se istovremeno
osveava sadraj velikog broja elija, na osveavanje se potroi manje od 2 % raspoloivog
vremena, tako da je dinamika memorija raspoloiva za normalan rad preko 98 % vremena.
Tipino vreme pristupa kod savremenih dinamikih memorija je 50-60 ns, a kapacitet
dinamikih memorija ide do nekoliko desetina Mbita. Dinamike memorije se najvie koriste za
realizaciju operativne memorije raunarskih sistema, jer imaju niu cenu i vei kapacitet od
statikih memorija.

128

You might also like