Bibliografija kao nauka

Bibliografija je stvaralaka, nauna i struna disciplina koja ima za cilj istraivanje,

sakupljanje, opisivanje i klasifikovanje knjiga i drugih tampanih ili rukopisnih radova koji se
odnose na odreenu teritoriju, oblast znanja ili linost. Termin saima u sebi biblion knjiga i
grafein to znai pisati jer je tumaenje zaeto u 5.veku pre nove ere bilo prepisivanje ili
pisanje knjiga. U 17.veku dolo je do promene termina u znaenje opisivanja knjiga.
uvena enciklopedija Didroa i Dalambera iz 1751.godine uopte ne sadri termin
bibliografija, ve samo bibliograf koji oznaava lice koje poznaje i deifuje rukopise. Tek
1885.godine Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke
o knjigama sa gledita njihovog opisivanja i klasifikacije.

Pojam bibliografije kod Srba terminoloki se utemeljuje u Letopisu Matice srpske. Georgije
Magaraevi sastavlja i objavlje Kratke bibliografieske vesti o literaturi Slavena koji
predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod nas. Magaraevi je i prvi
koji napredak knjievnosti stavlja u direktan odnos sa bibliografijom jer su kontinuitet,
sistematinost, pouzdanost, potpunost informacija o ranijoj i tekuoj izd.produkciji preduslovi
uspenog razvoja knjievnosti.

Nazivana je kroz vekove i srodnim imenima: katalog, indeks, literatura, renik, anali,
prirunik, tezaurus, inventar, letopis

Metode bibliografije:
1.bibliografski
2. klasifikacioni
Koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih pridukata.
Metodoloki, bibliografija podrazumeva istraivanja na polju spoznavanja, popisivanja,
opisivanja i razvrstavanja grae u skladu sa unapred zadatim programom, ciljevima i
principima rada.
Rezultat bibliografskih istraivanja je popis publikacija uradjen po nekom zajednikom
obelezju, ustanovljene namene, tipa i strukture ija tanost, potpunost i doslednost zavise od
stepena obrazovanja, naune discipline i savesnosti bibliografa.

1
Predmet i zadaci:
Predmet bibliografije je knjiga, asopis ili prilog u publikaciji, u novije vreme i neknjina
graa, dok rukopisi ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike. Ako je rukopis kao
dokument namenjen javnoj upotrebi, kao to je magistarski rad ili dok.disertacija, bie
predmet bibliografije. Bibliografija se obavezno abvi celokupnou proizvoda pismenosti,
odabranih po odreenom kriterijumu.

Monografske i periodine publikacije su predmet obrade jo od samih poetaka razvoja srpske

bibliografije. Muzikalije postaju 50ih godina 19.veka. Geografske karte su postale predmet
jo 1845. U bibliogradiji Jovana Subotia Knjiestvo Serbsko, gde je opisan mapa Knjaestva
Srbije.

Opti zadaci svake bibliografije su: istraivaka akribinost, tanost, pouzdanost,

preglednost, doslednost i maksimalna potpunost opisivanja, usklaena sa unapred zadatim
pravilima, koja treba jedinstveno primenjivati

Konaan cilj opis pojedinih tampanih ili rukopisnih tekstova. Taj cilj se iskazuje u obliku
jedne ili niza bibliografskih jedinica. Veoma je bitno da cilj na poetku bude jasan, kako bi se
usmerili ka onome to treba da uinimo.

Ako je predmet bibliografskog rada stvaralatvo jednog knjievnika, onda e konani cilj biti
popis svih njegovih radova, tampanih u samostalnim knjigama, asopisima, novinaa. U popis
se ukljuuju i pievi rukopisi. Takoe i piev prevodilaki i prireivaki rad ako postoji.
Drugi deo cilja je popis literature o tom knjievniku.
Ako je predmet bibliografskog popisa nauna oblast(npr.umarstvo), onda nam cilj predstavlja
potpuno donoenje literature koja se na tu oblast odnosi.

Bibliografska jedinica je svaki pojedinani predmet bibliografske obrade, bilo da je

samostalna publikacija ili njen sastavni deo, ijim adekvatnim, obuhvatnim i ujednaenim
predstavljanjem i znalakim klasifikovanjem nastaje bibliografija kao svrsishodna celina. Ona
se predstavlja pomou bibliografskih elemenata, koje je informativno, pregledno i potpuno
sagledavaju. Ona je elementarni celovit i jasan deo bibliografije. U njoj opisi bibliografskih
elemenata imaju utvren precizan i logiki raspored a izostavljanje ili naglaavanje pojedinih
je dozvoljeno ako se njime postie bolja smisaonost i celovitost bibliografije.

2
Sistematizacija bibliografija
Bibliografiju je mnogo njih sistematizovalo, a najznaajniji su Flajhak, Denisovljev, Vera
Seanski
Podela bibliografija danas je prihvaena podela prema 3 kriterijuma:
1. U odnosu na obuhvaenu grau
2. U odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji
3. U odnosu na cilj i namenu bibliografije

Podela bibliografija PREMA OBUHVAENOJ GRAI:

1. Po stepenu optosti
a. Opte (bez obzira na formu, karakter i predmet publikacije)
b. Specijalne(razvrstane po formi, karakteru ili predmetu publikacije)
2. Po stepenu potpunosti
a. Iscrpne(odnose se na ukupnu izdavaku produkciju)
b. Selektivne(registruju deo izdavake produkcije)
3. Po vrsti obuhvaenih publikacija
a. Bibliografija monografija
b. Bibliografija periodike
c. Bibliografija sastavnih delova publikacije(analitika)
d. Bibliografija svakog tipa neknjine grae posebno
4. Po stepenu samostalnosti
a. Samostalne(bez obzira na formu publikacije)
b. Skrivene(u spiskovima literature i napomenama)
5. Po stepenu referentnosti
a. Prvog stepena
b. Drugog stepena
c. Treeg stepena
6. Po stepenu dokumentarnosti
a. Primarne(uraene de visu)
b. Sekundarne(opis preuzet iz bibliografija, leksikona, )

Podela bibliografija PREMA SADRINI BIBLIOGRAFIJE(rasporedu jedinica):

1. Po hronolokom kriterijumu
a. Tekue(aktuelnost i kontinuitet u obavetavanju o savremenoj izd.prod.)
b. Retrospektivne(omeene zadatim godinama donose podatke o prod.tog doba)
c. Perspektivne(predmet je izd.prod.koja se oekuje u skorijoj budunosti)
2. Po geografsko etniko jezikoj pripadnosti:
a. Zaviajne(zasnovane na izd.prod.ueg geografskog lokaliteta)
b. Regionalne
3
 c. Nacionalne(popisuju izd.prod.jedne zemlje ili naroda)
d. Meunarodne(popisuju izd.prod.vie zemalja)
e. Univerzalne(nisu omeene teritorijalnim principima)
3. Po predmetu obrade i nainu rasporeda bibliografskih jedinica:
a. Autorske (personalne predmet je stvaralatvo jednog autora)
b. Hronoloke(predmet popisa je vremenski period)
c. Strune(graa je razvrstana po strukama)
d. Predmetne(odnose se na jedan predmet)
e. Unakrsne(graa je rasporeena prema razliitim kriterijumima)

Podela bibliografija PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE

1. Po karakteru opisa
a. Registracione(indikativne pruaju osnovne inf.o publikaciji)
b. Anotirane:
i. Deskriptivne nude opis same publikacije
ii. Rekomandirane napomena moe da sadri deo recenzije, preporuku,
podatak o nagradama
iii. Referativne donose saetak sadraja publikacija
iv. Kritike napomene bibliografa u vidu kritikog osvrta na
publikaciju. Proizvod je 20.veka

Metode i principi bibliografskog

rada
Faze u toku formiranja bibliografije:
Odreivanje teme i ispitivanje obima i dostupnosti materijala
Odreivanje pravila za opisivanje grae
Prikupljanje grae
Selekcija materijala
Opisivanje grae
Klasifikacija grae
Opremanje bibliografije odgovarajuim indeksima i napomenama

Odreivanje predmeta bibliografije je uslovljeno trenutnim zahtevima odreene naune

discipline, jubilejima i linim interesovanjima, retko unapred utvrenim programima
istraivanja nacionalnih institucija, osim kada su u pitanju retrospektivne i tekue
nac.bibliografije. Preciznost formulisanja teme omoguava bibliografu da se lake opredeli za
tip, strukturu i pravila. Od uspenosti sagledavanja teme, predvianja eventualnih potekoa,

4
irine konsultovanja pomone literature, razliitih bibliografija, leksikona i enciklopedija,
zavisi i konana preglednost i obuhvatnost bibliografije.
Postupak prikupljanja grae se preplie sa poetnom fazom, zahteva najvie znanja, strpljenja,
istraivake vetine, upornosti i dara za analitino, sintetino i komparativno sagledavanje
prikupljenih podataka, pa je stoga i predmet prouavanja posebne biblioloke discipline
bibliografske heuristike.1

Registri u bibliografijama
Sastavni deo svake bibliografije ine razne vrste registara ili indeksa koji pomau u
snalaenju prilikom sluenja bibliografijom. Oni pomau brem pronalaenju informacija
koje nas interesuju, kao na primer da li se u konkretnoj bibliografiji nalazi neki autor, ili drugo
ime, pojam, predmet, periodina publikacija, naziv teksta i slino.
Vrste registara ili indeksa:
Indeks autora (autorski ili imenski registar)
Indeks stvari ili pojmova(predmetni)
Struni indeks
Indeks geografskih naziva ili pojmova
Unakrsni indeks
Indeks naslova
Indeks ifara, inicijala ili pseudonima
Indeks prevodilaca
Indeks periodinih publikacija
Idenks izdavaa i tampara
Hronoloki indeks

Karakter registara zavisi od vrste teksta, od sadrine popisane grae, od oblika bibliografije
koju radimo i od njene namene konkretnoj grupi korisnika
Osnovni stav je: u indeks unosimo sva imena koja se na bilo koji nain u bibliografiji
pominju; imena, pojmovi, predmeti se slau alfabetski; alfabetski red mora biti podudaran sa
pismom na kome je bibliografija stvarana.
Potrebno je veliko znanje i vetina. Nije nimalo lako raditi registre, a pogotovo kada postoje
pseudonimi ili inicijali

1 Pronalaenje, analiziranje i sreivanje raznih podataka iz bibliografskih izvora (prem

Grubaiu)
5
Bibliografski izvori
I podela:
1.Primarni
2.Sekundarni

II podela:
1.tampani
2.Netampani
3.ivi

tampani izvori enciklopedije, leksikoni, renici, katalozi, bibliografije, biografije,

biobibliografije, prirunici, udbenici, oglasi izdavakih kua, recenzije, dnevne novine A
Vera Seanski u njih ukljuuje i: tampane kataloge biblioteka, tampane centralne kataloge
biblioteka, tampane preglede razmena biblioteka, pregleda izdanja strunih i naunih
ustanova i drutava, registre asopisa i periodike, izdavake kataloge, knjiarske kataloge,
antikvarne kataloge i biografske renike.

Razlika izmeu kataloga i bibliografije je u tome to je bibliografija tematski, formalno,

geografski, istorijski, nacionalno, jeziki odreena i nevezana za fond odreenih biblioteka,
dok su katalozi spona izmeu korisnika i publikacije. U skorije vreme se izgubila razlika i
smanjila distanca. I ime im je bilo izjednaeno za izvesno vreme. Katalozi mletakog
tampara Alda Manucijusa danas pripadaju istoriji bibliografije. Isto je i sa srpskim
tamparima: Grigorije Vozarovi, Geca Kon..

Netampani izvori odnose se na rukopise, arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane

materijale nedostupne iroj javnosti, uvane u drutvenim ili privatnim zbirkama.

ivi izvori su najdragoceniji bibliografu, ali najnedostupniji, jer moe biti zametan put za
uspostavljanje komunikacije sa roacima, prijateljima, poznanicima istaknutih linosti ili
svedocima kljunih drutvenih zbivanja. Pronalaenje moe biti u vidu javnog oglasa ili
privatnim linijama. Poreklo informacija mora u napomenama ili tekstu same bibliografije biti
jasno naznaeno.

6
Bibliografski opis razvoj i uloga
Bibliografska jedinica svaki pojedinani predmet bibliografske obrade, bilo da je
samostalna publikacija ili njen sastavni deo, ijim adekvatnim, obuhvatnim i ujednaenim
predstavljanjem i znalakim klasifikovanjem, nastaje bibliografija kao svrsishodna celina.
Predstavlja se pomou bibliografskih elemenata, koji je informativno, pregledno i potpuno
sagledavaju. Ona je elementarni celovit i jasan deo bibliografije. U njoj opisi bibl.elemenata
imaju utvren precizan i logian raspored, a izostavljanje ili naglaavanje pojedinih je
dozvoljeno ako se njime postie bolja smisaonost i celovitost bibliografije.
B.jedinice mogu biti elementarne ili registracione i anotirane(desriptivne, rekomandirane,
referativne i kritike)
Elementarne jedinice sklopljene s od najbitnijih podataka koji pruaju osnovna saznanja o
obraivanoj publikaciji.
Anotirane imaju sloeniju formu i sadrinu, nudei u napomenama opis fizikog stanja
primerka, preporuku, saetak, ili kritiki osvrt.

Standardi za bibliografski opis

Standardizacija shvaena kao normiranje, propisivanje, svoenje na pojedinanu meru,
veliinu, sastav, oblik i dimenziju; priznavanje jedne mere kao norme; propisivanje uslova
koje treba da ispunjavaju sirovine, materijali, proizvodi ili usluge, bila je predmet
organizovanog i sistematskog rada jo krajem 19.veka, a naroito posle II sv.rata.
Prva meunarodna konf.o standardima odrana je 1886.godine u Drezdenu.
Meunarodno udruenje za standardizaciju ISA osnovano je 1926.kao pretea
ISO(International Organization for Standardisation), oformljene 1946.usvajanjem Statuta na
konferenciji Koordiniranog komiteta Ujedinjenih nacija, odranoj u Londonu. Dan poetka
Konferencije 14.oktobar obeleen je kao Svetski dan standarda, a sama institucijala
definitivno je konstruisana 24.oktobra.
Jugoslavija je 1946.donela uredbu o standardima i o formiranju savezne komisije za
standarde, a prvi zakon o standardima formulisan je 1960.godine kada je osnovan Savezni
zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa normiranjem kvaliteta.

7
Standardi u oblasti bibliotekarstva donose se prvo tokom 19.veka na nacionalnom nivu i tee
uoptavanju, dok je u drugoj polovini 20.veka obrnuto, kree se od opteg ka pojedinanom,
tj.od meunarodno usvojenih preporuka i standarda ka nacionalnim.
Tek je 70ih i 80ih godina postidnuta standardizacija u medjunarodnim okvirima a na nju je
uticalo uspostavljanje mainskog formata za bibliografsko opisivanje.
Prvi kataloko bibliografski format koji je omoguavao mainski unos i obradu podataka
razvila je Kongresna biblioteka 1967. MARC(Machine readable catalog)
MARC je prilagoavan zemljama pa su nastajali US MARC(Amerika), UK
MARC(V.Britanija), AUS MARC(Austrija)
Iz svih njih i onog prvog, nastao je UNIMARC 1970.godine. On je omoguio brisanje
lingvistikih, nacionalnih i geografskih ogranienja. Istovremeno, potpuno je brisana granica
izmeu katalokog i bibliografskog opisa.
Dolazi do formulisanja meunarodnog standarda za bibliografsko opisivanje ISBD: prvo za
monografske publikacije, pa serijske, pa neknjinu grau, kartografsku grau, tapmane
muzikalije i stare i retke knjige, sastavne delove publikacija

Opte odlike svih standarda:

Stabilna ema opisa postoji 8 podruja
Postoji ureen sistem simbola i podruja
Subjektivnost bibliografa dozvoljena je samo u napomenama

Bibliografski opis monografskih

publikacija
Monografska publikacija predstavlja delo objavljeno u jednoj ili vie svezaka iji je opseg
unapred utvren i ogranien. Vri se prema ISBD(M). Ima 8 podruja:
1. Podruje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti
2. Podruje izdanja
3. Podruje podataka specifinih za grau ili vrstu publ.
4. Podruje izdavanja, distribucije
5. Podruje materijalnog opisa

8
 6. Podruje izdavake celine
7. Podruje napomena
8. Podruje me.stand.broja za mon.publikacije
Podaci se preuzimaju sa naslovne strane odnosno glavnih izvora podataka tano utvrenih za
odreena podruja.
Prvih 6 ini glavni kataloki opis i piu se u kontinuitetu. Svakom novom podruju sem
prvom sledi . (taka razmak crta razmak).
Prvo podruje poinje uvueno ispod 4.slova redalice.
Sedmo polje se pie u odvojenom redu ispred prvog slova redalice.
Poto se zagrade tretiraju kao jedan simbol, razmaci stoje samo pre i posle njih.
Kada prvi element neke grupe ne postoji u opisu, ve na njegovo mesto dolazi neki od
sledeih elemenata u okviru istog podruja, propisana interpunkcija koja dolazi pre tog
elementa zamenjuje se interpunkcijom, kojom se oznaava poetak novog podruja ( . - ).
1.Podruje stvarnog naslova i podataka o odgovornosti
Glavni stvarni naslov
Opsta oznaka grae razmak tekst razmak
Uporedni stvarni naslov razmak = razmak
Podaci uz naslov razmak : razmak
Prvi podatak o odgovornosti razmak / razmak
Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak

Primer:
Glavni stvarni naslov opta oznaka grae : podaci uz naslov = uporedni stvarni naslov :
podaci uz naslov / podatak o odgovornosti

Svi podaci koji nisu preuzeti sa naslovne strane stavljaju se u uglaste zagrade. Ponovljiva
polja su uporedni stvarni naslov, podaci uz naslov, podaci o odgovornosti.
Poetno slovo podnaslova je uvek ispisano malim slovom bez obzira na to kako je u
publikaciji.
Godine kao deo naslova tretiraju se kao dodatak naslovu. U sluaju da na naslovnoj strani
postoji sadraj, on se navodi u podruju napomena.
Glavni stvarni naslov je uvek prvi podatak bez obzira da li mu neto prethodi u publikaciji.
Moe biti sastavljen od termina koji ukazuje na vrstu dela, imena osobe ili naziva kolektivnog
tela, a moe i da ukljuuje niz inicijala ili neki akronim.

9
U podatke o odgovornosti spadaju: autori, koautori, saradnici, prevodioci, prireivai,
sastavljai, urednici i dr. Kada publikacija ima vie od 3 podatka o odgovornosti u glavnom se
opisu navodi samo prvi autor a zatim se stavljaju i skraenica et.al. za latinine publikacije,
ili . za iriline.

2.Podruje izdanja
Podaci o izdanju raka razmak povlaka razmak .
Uporedni podatak o izdanju razmak = razmak

Glavni izvor je naslovna strana i druge preliminarne strane i kolofon. Ako se ne pojavljuje u
glavnim izvorima podataka, stavlja se u uglaste zagrade. Redni broj izdanja se uvek pie
arapskim brojevima, dok su usvojene skraenice za izdanje izd.i za irilino i za latinino
izdanje. Za izdanje na engleskom skraenica je ed.od edition.

3,Podruje izdavanja
Mesto izdavanja taka razmak crta razmak .
Drugo ili sledee mesto izdavanja razmak ; razmak
Naziv izdavaa razmak : razmak
Godina izdavanja razmak , razmak
Mesto izdavanja razmak (
Naziv tamparije razmak : razmak
Godina tampanja razmak , )

Usvojene skraenice
Latinica
.. s.l.(sine loco)
.. s.n.(sine nomine)
. i.e.

Primeri:
. mesto izdavanja ; mesto izdavaa : naziv izdavaa, godina (mesto tampanja : naziv
tamparije)

10
Kada mesto izdavanja nije pouzdano iza njega se stavlja ? . kada se mesto izdavanja razlikuje
na dva mesta, navode se oba, a stavlja se u uglastu zagradu tj. ili i.e.
Izdava se navodi bez izraza koji oznaava izdavake organizacije RO, NIP Kada je naziv
izdavaa vlastito ime stavlja se pod navodnike Vuk Karadi. Naziv izdavaa moe se pisati
i skraeno kad je on poznat po akronimu BIGZ, SANU. Izdava moe da bude i autor dela ili
neki drugi individualni izdava i onda unosimo inicijal imena i puno prezime V.Savi ili
(autor), ako je tako naznaeno na publikaciji.
Kada se godine izdavanja razlikuju na dva mesta u publikaciji navode se obe 2005 tj.2006.
U sluaju da nema godine izdavanja, godina tampanja se obavezno upisuje iza podatka o
mestu izdavanja i izdavaa . Beograd : Narodna misao, tampano 1926.

5.Podruje materijalnog opisa

Posebna oznaka grae i opseg taka razmak crta razmak .
Podaci o ilustracijama(izborno) razmak : razmak
Dimenzije razmak ; razmak
Podatak o propratnoj grai (izborno) razmak + razmak

Usvojene skraenice:
Str. faks.
St. Geogr. karta
Cm list
Ilustr.
Graf. prikazi
Primeri:
. opseg(paginacija) publikacije : podatak o ilustracijama ; dimenzije + podatak o propratnoj
grai
Numeracija se oznaava arapskim ili rimskim brojevima u zavisnosti kako je oznaeno u
publikaciji. Unoenje broja stranica radi se: . 250 str.
. 65 listova
. 790 st.

Ako ima vie tipova paginacije, onda se navode svi a razdvajaju se razmakom.
. X, 340 str.
. VIII, 222 str., 2 lista

11
Vie od tri paginacije menjaju se formulacijom: . 1 knj.(razl. pag.)
Kada su dve ili vie publikacija povezane paginacijom brojevi strana se meusobno povezuju
povlakom, a prethodi im Str.
. Str. 249-566
Ukoliko postoje CD, fotogradije, karte, eme, a da nisu uli u paginaciju, nazivaju se tablama.
. 68 str., 11 str. s tablama
A kada su samo s jedne strane tampani ili nenumerisani onda
. 99 str., 22 lista s tablama

Ako je u publikaciji jedina ilustracija tabla sa slikom autora, onda navodimo izraz: autorova
slika
Format se odreuje visinom hrpta u cm. Uvek se pie latinino cm.

6.Podruje izdavake celine

Stvarni naslov izdavake celine (
Uporedni stvarni naslov izdavake celine razmak = razmak
Drugi podaci uz naslov razmak : razmak
Podaci o odgovornosti koji se odnose na izdavaku celinu razmak / razmak
Sledei podatak o odgovornosti razmak ; razmak
Meunarodni stand.serijski br.izdavake celine razmak , razmak
Numeracija u okviru izdavake celine razmak ; razmak )
Usvojene skraenice:
Br.
God.
Knj.
Sv.
t.

Primeri
. (glavni stvarni naslov izdavake celine : podaci uz naslov / podatak o odgovornosti ;
ISSN ; numeracija unutar izdavake celine)

Izdavaku celinu ini vie publikacija, numerisanih ili nenumerisanih koje pored sopstvenih
naslova imaju i zajedniki naziv koji ih povezuje u tematsku ili formalnu celinu.

12
Zajedniki stvarni naslov se uzima sa publikacije i navodi u nominativu.

7.Podruje napomena
One dodatno objanjavaju, upotpunjuju ili blie odreuju elemente glavnog katalokog opisa.
Odvojeno je jednim redom i navodi se u visini prvog slova redalice. Svaka napomena se od
prethodne odvaja simbolom ( . - ) a ako se svaka sledea stavlja u novi red navodi se ( . )
Napomene se mogu svrstati u 3 grupe:
-napomene koje se odnose na prvih 5 podruja
-napomene koje se odnose na sadraj publikacije
-napomene koje se odnose na predgovore, pogovore, literaturu, rezimee, itd.
Navode se onim redosledom kako su navedeni u publikaciji.

8.Podruje meunarodnog standardnog broja ISBN

Ovaj broj nastao je kao potreba izdavaa za to racionalnijim poslovanjem. Posle ISBN sledi
broj od 13 cifara podeljenih u grupe i meusobno odvojenih crticom.
ISBN 978-86-84075-05-7
A svako objanjenje stavlja se u zagradu: ISBN 978-86-84075-05-7(tvrdi povez)

Bibliografski opis serijskih

publikacija
Pod serijskom se podrazumeva publikacija koja izlazi u odreenim vremenskim razmacima, u
sveskama ili knjigama koje imaju numerike ili hronoloke oznake, a ije izlaenje nije
vremenski ogranieno. One obuhvataju:
asopise(biltene, revije, informacije)
Novine(dnevne, slubene)
Godinjake(almanahe, itd)
Zbornike(drutava, univerziteta, instituta, akademija i sl)
Radove(akademija, fakulteta)
Letopise
Statistike godinjake

13
 Kalendare
Izvetaje
Preglede predavanja univerziteta i fakulteta
Stenografske beleke

Primena i nastanak ISBD(S)

Komisija za serijske publikacije pri IFLA poela je da radi na standardu jos 1970.godine.
konana verzija se pojavila 1977.godine. Poslednja revizija ovog standarda izvrena je
2002.godine pod nazivom ISBD(CR) Meunarodni standard za opis serijskih publikacija i
drugih kontinuiranih izvora.
Standardni opis ser.publikacija propisuje naine njihovog opisa i identifikacije, redosled
elemenata u opisu i donosi sistem simbola koji prethode elementima opisa, ime se postie
maksimalna identifikacija naslova serijskih publikacija. Continuing resources obuhvataju i
serijske publikacije i tekue integrativne izvore. Do proirenja je dolo zbog pojave sve veeg
broja netradicionalnih publikacija, kao to su izvori na Web-u, koji pokazuju karakteristike
periodinosti, ali zbog svojih osobenosti vie ne odgovaraju tradicionalnom pojmu serijske
publikacije.
Osnovne karakteristike ISBD(S) su:
-precizno utvren redosled podataka
-primena specifinog interpunkcijskog sistema(koji ima znaenje simbola)
-preuzimanje podataka iz utvrenih izvora.

Elementi opisa grupisani su u 8 podruja:

1.Podruje stvarnog naslova i podatak o odgovornosti(naslovna strana ili zamena za nju)
2.Podruje izdanja(naslovna strana ili zamena za nju)
3.Numeriko podruje(naslovna strana ili zamena za nju, preliminarne strane, kolofon)
4.Podruje izdavanja(naslovna strana ili zamena za nju, preliminarne strane, kolofon)
5.Podruje materijalnog opisa(cela publikacija)
6.Podruje izdavake celine(cela publikacija)
7.Podruje napomena(cela publikacija i izvori van nje)
8.Podruje meunarodnog standardnog serijskog broja ISSN(cela publikacija i izvori van nje)

14
AUTO magazin : jugoslovenska revija za automobile i peake / odgovorni urednik Petar
Stevi. Izd. na srpskom. God. 12, br. 1 (1978) - . Ljubljana : delo ; Beograd : Politika,
1978 - . 29 cm. Dvonedeljno. Izlazi i na slovenakom jeziku. Nastavak publikacije:
Auto(1968-1977).
ISSN 0352-5376 = Auto magazin

Bibliografski opis neknjine grae

Pod neknjinom graom podrazumevaju se dokumenti koji prenose ideje, informacije i
estetske sadraje vizuelnim i auditivnim putem u formi koja se razlikuje od knjige. Javljaju se
u vidu: gramofonskih ploa, disketa, razglednica, fotografija, dvd, cd, plakata, kaseta
Posebnu vrstu ini tzv.sitna tampa, koja se sastoji od plakata, prospekata, oglasa, reklamnog
materijala, uputstava za rukovanje i odravanje raznih aparata, programa filmova,
poz.predstava i sl. Ovaj materijal ima dokumentacionu vrednost, a informacija o njemu
dostupna je putem specijalnih kataloga koji ovu grau zastupaju grupno.

Odrednica: ini je re ili rei koje odreuju mesto kataloke jedinice u sistemu kataloga.
Osnovni princip kataloga je jednoobraznost i doslednost sprovodi se prvenstveno
jedinstvenom odrednicom.
Ona predstavlja odreeni usvojeni oblik imena autora bez obzira kako se javlja na opisivanom
dokumentu. Ukoliko zastupa ime individualnog autora, predstavlja individualnu odrednicu,
ako daje naziv kolektivnog tela ini kolektivnu odrednicu, a ako identifikuje odreenu jedinicu
neknjine grae preko glavnog stvarnog naslova, tada predstavlja stvarnu odrednicu.
ISBD(NBM) odreuje propise za opis i identifikaciju neknjinog bibliotekog materijala,
utvruje redosled podataka u opisu i propisuje sistem interpunkcije.
Podruja opisa:
1.Podruje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti
2.Podruje izdanja
3.Podaci specifini za vrstu grae(ne unose se u opis)
4.Podruje izdavanja
5.Podruje materijalnog opisa

15
6.Podruje izdavake celine
7.Podruje napomena
8.Standardni broj i uslovi nabavke

Simboli i interpunkcija su isti kao u ISBD(M).

Izvori koji su trajno vezani za jedinicu smatraju se primarnim pri preuzimanju podataka, u
odnosu na one koji su za nju vezani sluajno ili povremeno. Tako e nalepnica na dvd imati
prednost nad kutijom ili propratnom tekstualnom graom koja se nalazi uz nju.U sluaju kada
su podaci na nalepnici nepotpuni za primarni izvor uzima se propratna graa. Ukoliko su svi
elementi podruja 1, 2 ili 4 uzeti sa izvora koji ne predstavlja sastavni deo jedinice takav
postupak navodi se u napomeni.

Raspored bibliografske grae

Ve oblikovane bibliografske jedinice rasporeuju se u krupnije celine i tako ine

bibliografiju. Rasporeivanje se vri na vie naina, to zavisi od oblika, vrste i namene same
bibliografije, kao i od vrste bib.materijala koji elimo da popiemo.
Raspored bibliografske grae se vri:
1.Na osnovu nekog od elemenata iz bibliografskog opisa (prezime i ime autora, naslov teksta,
naziv izdavaa, godina ili datum izdavanja)
2.Na temelju same sadrine koju graa donosi

Najei rasporedi bibliografskih jedinica mogu biti:

a.Azbuni ili abecedni prema poetnom slovu prezimena autora
b.Prema poetnom slovu naslova nekog teksta
c.Hronoloki prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova
d.Kombinacija alfabetskog i hronolokog reda
e.Raspored grae prema sadrini, tj.prema tematskim strunim celinama ili predmetima
kojima pripadaju tekstovi

16
Bez obzira koji rapored primenjujemo, bibliografske jedinice se obeleavaju rednim
brojevima, arapskim.
Kod personalnih bibliografija (popis radova nekog autora), naprikladniji i najpregledniji je
hronoloki raspored.
Najjednostavniji raspored prilikom popisivanja radova nekog autora i radova o njemu
izgledao bi ovako:
I samostalne knjige
II prilozi u periodinim publikacijama
III prevodilaki rad (ako ima)
IV prireivaki rad
V literatura o piscu

Rasporeivanje grae spada u zavrnu fazu bibligorafskog rada.

Da bi se obavio raspored grae prema sadrini, neophodno je prethodno da se izvri struna

klasifikacija svih bibliografskih jedinica.
Danas su u upotrebi sledei klasifikacioni sistemi: Djuijeva DDK, UDK, Klasifikacija
Kongresne biblioteke u Vaingtonu, Kolon klasifikacija, Biblioteko bibliografska
kalsifikacija BBK

UDK celokupno znanje podeljeno je u 10 grupa:

0 Opta grupa
1 Filozofija. Psihologija
2 Religija. Teologija
3 Drutvene nauke
4 Upranjena grupa
5 Matematika. Prirodne nauke
6 Primenjene nauke. Medicina. Tehnika
7 Umetnost. Sport. Razonoda
8 Lingvistika. Knjievnost
9 Geografija. Biografije. Istorija

17
Meunarodna bibliografija
Nastala je sredinom 16.veka. Njen tvorac je vajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12 000
knjiga od 3 000 autora tampanih na grkom, latinskom i hebrejskom do 1555.godine
Pedesetak godina kasnije Nemac Johan Kles, proirio je jeziki kriterijum ukljuujui i dela
pisana ivim jezicima. Naslov njegove meunarodne opte bibligorafije Najkompletniji popis
knjiga za itavo stolee od 1500 do 1602., ukljuujui mu i jesenje sajmove, na grkom,
hebrejskom, latinskom, nemakom i drugim evropskim jezicima. Preuzet delimino iz kataloga
pojedinih sajmova, delimino iz najbogatijih biblioteka raznih krajeva
Razvoj nauke uslovila je da meunarodna bibliografija ustukne pred strunom u 19.veku.
Skup tekuih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje
meunarodne. Bilo je vie pokuaja da se uradi jedna opta meunarodna bibliografija ali je
cilj bio previe visoko postavljen pa ona nikad nije objavljena.

Opte nacionalne bibliografije

uloga i znaaj
Opte nacionalne bibliografije obuhvataju: knjige tampane i izdate u jednoh zemlji;
knjige autora koji su u njoj roeni i tu ive; knjige stranaca pisane jezikom te zemlje i knjige
kojima je ta zemlja predmet interesovanja. Nacionalna bibliografija opuhvata popis pisane
produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje od poetka tamparstva do danas. Nacionalna
bibliografija ne moe da se temelji samo na geografskom principu, niti moe da obuhvati
tampanu produkciju samo na jednom jeziku, ve primenjuje nacionalni princip, uz

18
uvaavanje teritorijalnog i jezikog kljua. Zato se kod nas javila potreba za izradom zasebnih
retrospektivnih bibliografija za sve jugoslovenske republike.
Primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibliografija je da prikupe, opiu i srede grau
za prouavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku i da prikau nauna dostignua.
Ona treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnou unapredili
nacionalnu kulturu i nauku, bez obzira na granice drave u okviru kojih su ta dela tampana i
bez obzira na kom su jeziku pisana, pri tome najmanje igra ulogu u kojoj je zemlji neki autor
privremeno iveo.
Nacionalna retrospektivna bibliografija OBUHVATA:
tampane publikacije na teritoriji jedne drave bez obzira na kome su jeziku
nastali
tampane publikacije na jednom jeziku bez obzira gde su objavljeni
tampane publikacije na teritoriji jedne drave koji su nastali na raznim
jezicima, zatim tampane publikacije graana te drave koji su objavljeni bilo
gde u svetu, tampane publikacije na nacionalnom jeziku bez obzira gde su
publikovani i sve ono to je o odreenoj dravi i njenim stanovnicima objavljeno
na bilo kom mestu i jeziku u svetu

Tekua nacionalna bibliografi ja odraz je intelektualnog i duhovnog potencijala

jednog naroda, slika stvaralakog i istrivakog kapaciteta jedne zemlje. Kulturno blago
nepocenjive vrednosti. Ono to je simbolie je vremenska komponenta. Prema preporukama
me.konferencija o nac.bibliografijama u Parizu 1977. I Kopenhagenu 1998., tekua
nacionalna bibliografija je hronoloki, dosledno svrstana celokupna izdavaka produkcija
odreene zemlje koju redovno, u tampanom ili elektronskom obliku objavljuje nacionalna
bibliografska agencija. Da bi neka ustanova bila meunarodni bibl.centar, neophodno je da
prima obavezni primerak prema zakonskom aktu ili dogovoru ili ugovoru.
to jedna zemlja ima vie bibliografija, to e one snanije da odraavaju njenu kulturu.
Nacionalna bibliografija treba da oslika nac.identitet, da ga sauva za naredne generacije, i da
predstavi nac.kulturu celom svetu.
Od 1950 do 2002.godine izdavaka produkcija Srbije registrovana je u Bibliografiji
Jugoslavije koju je izdavao Jugoslovenski bibliografsko- informacijski institut.
Od 2003.godine Bibliografiju Srbije izrauje izdaje Narodna biblioteka prema zakonu o
bibliotekoj delatnosti. Od 2005.dostupna je i u on-line izdanju.

19
Tekua bibliografija Srbije obuhvata monografske publikacije, serijske publikacije, lanke i
priloge u serisjkim publikacijama i neknjinu grau u tampanom i elektronskom obliku,
izdate u toku tekue i prethodne godine.
Aneks sadri pubikacije izdate prethodnih godina zakljuno sa 1990.a koje su prvi put
pristigle u NB tekue godine, zbog nepotovanja obaveznog primerka.
Bibliografski opis naveden je na jeziku i pismu publikacije. Graa se rasporeuje prema
sistemu UDK, razvrstane su azbunim redosledom.
Bibliografija Srbije Monografske publikacije izlazi tromeseno i prate je registar
naslova, autora, predmetni registar, struni registar i registar ISBN brojeva.
Bibliografija Srbije Prevodi posebno izdanje bibl.srbije mo.publ. izlazi na godinjem
nivou. Registruje publikacije prevedene i objavljene u Srbiji.
Bibliografija Srbije Zvanine publikacije posebno god.izdanje
Bibliografija Srbije Neknjina graa poela je da se izdaje 2004. A izlazi jednom
godinje. Prate je registar naslova, autora, predmetni registar, struni, i registar ISBN brojeva.
Bibliografija Srbije Serijske publikacije izlazi godinje. Bib.opis je na jeziku i pismu
publikacije. Bibl.graa raporeena je azbunim redom. Bibliografiju prate registar naslova,
struni registar i registar ISSN brojeva. Struna klasifikacija se odnosi na asopise, dok su
novine klasifikovane prema nameni: dnevne, politike)
Bibliografija Srbije Zvanine publikacije godinje izdanje serijske bibl.
Bibliografija Srbije lanci i prilozi u serijskim publikacijama radi se u 3 sveske:
1. Serija A: Drutvene nauke(nauka uopte, filozofija, psihologija, religija,
demografija, statistika, sociologija, politika, ekonomija, pravo, socijalna zatita,
pedagogija, etnologija, arheologija, geografija, istorija)
2. Serija B: Prirodne, primenjene, medicinske i tehnike nauke(matematika, fizika,
hemija, biologija, medicinske, tehnike i primenjene nauke)
3. Serija C: Umetnost, sport, filologija, knjievnost(umetnost: arhitektura, likovna
um, primenjena um, fotografija, pozorina i filmska um, teorija i filozofija muzike
sa istorijom muzike; filologija: nauka o knjievnosti, knjievna teorija, lingvistika i
jezici, psiholingvistika, sociolingvistika,; knjievnost: podrazumeva se domaa i
strana beletristika)
Graa se za ove bibliografije mora selektovati iz celokupne produkcije. Tada e se odreeni
autori javiti i pitati zato njihov lanak nije uao u bibliografiju
Serija C iz novina uzima sledeu grau:
- Prikazi knjiga
- Prikazi pozorinih predstava

20
 - Prikazi filmskih predstava
- Prikazi muz.koncerata
- Intervjui sa linostima iz sveta knjievnosti i umetnosti
Serija A u bibliografiji navodi sledei materijal iz novina:
- Prikazi knjiga
- Feljtoni
- lanci koji imaju istorijsku i futuroloku dimenziju
- Intervjui javnih linosti iz oblasti nauke, ekonimije, politike, prava,
obrazovanja

Tekua nacionalna bibliografija vodi bitku sa neodgovornim izdavaima i tamparima jer ne

dostavljaju obavezni primerak.

Analitika bibliografija
Zove se jo deskriptivna, istorijska i kritika bibliografija a navodi podatke o nekoj publikaciji
na osnovu ispitivanja signatura, kustoda, vodenih znakova itd. Obuhvata opise sastavnih
delova monografskih i serijskih publikacija, nudei tako kompletnije, pouzdanije i
savremenije informacije o razvoju jedne naune discipline nego to to ini bibliografija
knjiga.
Zaetnikom se smatra Georgije Magaraevi. Sa naslova asopisa, lista, novina, panja
bibliografa skree na priloge u njima. Ova bibliografija zaeta je iz neophodnosti da se
itaocima predstavi sadraj asopisa, kako bi se lake koristili.

Personalna bibliografija
Obuhvata samo jedno lice, tj.njegove pisane radove i tekstove, i literaturu o njemu. To mogu
biti istaknuti knjievnici, znaajni naunici, politiari i dr.
Personalna bibliografija obuhvata:
1.popis radova nekog autora
2.popis tekstova o tom autoru(literatura)

21
Personalna bibliografija je slika ivota i rada istaknutih linosti. Kod Srba se razvila iz
autobibliografija srpskih knjievnika Joakima Vujia i Milovana Vidakovia.
Prva bibliografija na srpskom jeziku bila je bibliografija Dimitrija Davidovia o ekom
filologu, istoriaru knjievnosti i pesniku Josifu Dobrovskom. Specifina je po tome to su
naslovi knjiga navoeni na originalu, ekom, latinskom, nemakom uporedo sa srpskim.
Imala je ukupno 38 bibl.jedinica, a kako je napisao nije ih sam video ve preuzeo.
Ove bibliografije bile su este u Novinama serbskim, Letopisu serbskom i Podunavcu.
Od 1887. Godinjak je donosio bibliografije svojih redovnih i dopisnih lanova(Stojana
Novakovia, Svetomira Nikolajevia, Milana Milievia)
U 20. veku tee sveobuhvatnosti i brojnije su. Radovi objavljivani u Junoslovenskom
filologu, Prilozima za knjievnost, jezik, istoriju i folklor
Nakon II Sv.rata broj ovih bibliografija naglo raste. To je i poudan put u izradi zaviajne i
nacionalne bibliografije ali samo ako su istraivanja obuhvatna, proverena, vieaspektna, to
ukljuuje:
1.detaljno upoznavanje sa biografskim podacima
2.prouavanje poznate objavljene grae
3.uspostavljanje kontakta sa autorom lino ili sa lanovima porodice, prijateljima, komijama
4.upoznavanje sa njegovom linom bibliotekom, rukopisnim delima, arhivskom graom i
privatnim ispisima, ali pod uslovom da za njihovo korienje postoji odobrenje
5.utvrivanje autorstava za anonimne radove, ili one potpisane inicijalima, pseudonimima,
apelativima, ili dr.

Ako se neki autor bavio ne samo vlastitim radom ve i prireivanjem ili prevoenjem tuih
onda se primenjuje sledei klasifikacioni sistem:
a)samostalne knjige(i separati)
b)prilozi u periodici
c)prireivaki rad
d)prevodilaka delatnost
e)literatura o autoru iju smo bibliografiju radili

Kada autor sam sastavi svoju bibliografiju to je autobibliografija.

Primer ovakve bibliografije sainila je Silvija uri Bibliografija ure Jakia, povodom
obeleavanja stogodinjice pieve smrti. Ova iscrpna personalna biblografija obuhvata sve
tampane radove od 1853 do 1981 ukljuujui sva pretampavanja, prevode,komponovane

22
tekstove i linu prepisku, rasporeene po hronolokom principu. Drugi deo ini Bibliografija
radova o uri Jakiu ak i pesama njemu posveenih, koja obuhvata sve beleke o njemu bez
obzira na vrednost i obim, u kojoj su jedinice razvrstane prema autorima. Informativnu
aparaturu uz bibliografiju od 3556 jedinica ine registri naslova radova ure Jakia prvi
stihovi pesama, prevoda kao i autorski i hronoloki registar radova o uri Jakiu.

Bibliografija bibliografija
Sistematizovan popis ve uraenih bibliografija, koje se odnose na pojedinu naunu ili
umetniku oblast, na neko ue ili ire podruje ili na nekog autora ija je bibliografija u vie
navrata bila raena. Pravi cilj bio bi popis svih bibliografija u jednoj zemlji ili u odreenom
narodu koje su uraene u jednom periodu ili svevremenu.
Javlja se jo u 17.veku. Njeni tvorci bili su Labe i Tesije. Prve bibliografije bibliografija bile
su zavrene celine u kojima je graa razvrstavana po predmetnom principu: Bibliotheca
bibliographica Julijusa Pedholda(Leipzig, 1866), Opti bibliografski prirunik(Pariz, 1897),
Bibliografski prirunik Georga najdera(Leipzig, 1923)
Izrada ovih bibliografija se vri kada ve postoji mnogo uraenih bibliografija i kada se moe
vriti grupisanje dalje. To je i prilika da se uoe i isprave greke prethodnih bibliografa.
Informativna uloga im je veoma skromna, namenjene su uem krugu korisnika, pruaju samo
posrednu informaciju upuivanjem na pojedinu bibliografiju.Francuski bibliograf, Malkles,
definisala je bibliografiju bibliografija kao vodi kroz svet bibliografija.

Bibliografija rukopisa
Nalazei se pred razliitim rukopisima, bibliograf mora teiti preglednosti, pouzdanosti,
unificiranosti i doslednosti opisivanja, koje je mogue postii ako se podaci bitni za
opisivanje rukopisa razvrstaju u 3 grupe:
1.podaci koji se odnose na autora i sadraj dela(puni utvreni oblici imena i prezimena autora
u odrednici, knjievno ime, pseudonim, inicijal kojim se autor potpisao na rukopisu, naslov,
podnaslov, uporedni naslov, pripadnost odreenom knjievnom rodu i vrsti, opis autografskih
ispravki, poetak i kraj obraivanog teksta)
2.podaci o mestu i vremenu nastanka rukopisa(priradaju formalnom krugu podataka koji
obuhvata i tehnike osobine rukopisa: broj listova i strana, tane dimenzije u santimetrima,

23
vrstu poveza ako postoji, nain i boju ispisa, pismo i jezik, kao i tip potpisa, zapravo da li je
uopte potpisano, i ako jeste, da li je uinjeno pisaom mainom, rukom ili na oba naina)
3.podaci o materijalnim i tehnikim osobinama rukopisa

Bibliografija starih i retkih knjiga i

bibliografija srbulja
Starom i retkom knjigom smatraju se publikacije do 1867.god, godine Vukovog pravopisa.
Inkunabule su tampana izdanja do 1500.godine, za srpsku knjigu je ta granica pomerena na
1638.godinu, kojih u svetu ima oko 45000, srbulje su i rukopisne i tampane knjige crkvenog
karaktera na srpskoslovenskom jeziku, koji je uvao odlike srpskog narodnog govora.
Muicki je popisao 23 stare srpske knjige koje je lino video u 24 manastira.
afarik je uradio najpotpuniju bibliografiju srbulja. Zapoeo je beleenje jo 1826.godine u
Istoriji slovenskih jezika i knjievnosti svih nareja.
Zanimanje za stare srpske knjige raste u drugoj polovini 19.veka i oslikava se na stranicama
Glasnika Srpskog uenog drutva. U ovom glasniku dva rada su posveena biblioteci
manastira Hilandara na S.Gori. autori su Leonid i Niifor Dui.
Do saznanja o srbuljama dolazimo kroz opise crkvene i manastirske imovine ukljuene u
putopisnu prozu. Najistaknutiji su radovi Stojana Novakovia. Malo se ljudi bavilo starim
srpskim knjigama, jer je zanimanje za njih iziskivalo posebno znanje o srpskoj prolosti,
pogotovo u domenu tamparstva.

Bibliografija strane knjige

Poev od 1819.kada je u Novinama serbskim u rubrici Smeside knjiestvene zabeleena prva
knjiga na nemakom koju je napisao i u Peti objavio Johan aplovi, postepeno raste
interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na
istoriju, knjievnost i folklor Srba. Iste godine su ove novine u rubrici Dodatak zabeleile i
prvi bibliografski podatak o Ruskoj bibliji, objavljenoj u inostranstvu, koja se ne odnosi na
Srbe, ali u cilju poreenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku.

24
Bibliografija prevoda
Omoguava uspostavljanje i jaanje kulturnih veza i uvid u stvaralatvo na drugim jezicima.
Sama bibliografija nastala je 1932.godine. Index Translationum obuhvatao je prevode iz est
zemalja Nemake, panije, Francuske, Velike Britanije, Italije i SAD. Danas je svetska
bibliografija prevoda Uneskov projekat. Posle zatija oko 2.sv.rata, nova bibliografija prevoda
poela je da izlazi 1948.godine.
Danas u centralnoj online bazi moe se pretraiti preko 1900 000 zapisa, blizu 250 000 autora
na preko 800 jezika iz svih oblasti znanja same jedinice sreene su prema glavnim UDK
grupama. Narodna biblioteka Srbije uestvuje u izgradnji svetske bibliografije prevoda.
Jednom godinje NBS bibliografiju prevoda prosleuje kao bazu podataka UNESCU, koji je
ukljuuje u index svetskih prevoda. Znak za dolar je doker karakter.

Zaviajna bibliografija uloga i

znaaj
Ona je zdrava klica nacionalne bibliografije. U ranijim razdobljima njenu pojavu
prouzrokovala su prelomna drutveno-istorijska zbivanja, koja su zahtevala dokazivanje
nacionalnog identiteta. Teritorijalni princip u nacionalnu bibliografiju, prvi je, nakon Dimitrija
Tirola, 80ih godina 19.veka vratio Niifor Dui, kada je 1874.objavio u Glasniku Srpskog
uenog drurva Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranijem jezicima.
Dugo se zaviajna bibliografija nije samostalno pojavljivala. Njen oslonac su zaviajni
fondovi.
Zaviajni fond zbirka grae koja se odnosi na zaviaj po sledeim kriterijumima:
Publikacije koje su tampane i izdate na teritoriji zaviaja celokupna izd.prod.sa te
teritorije
Publikacije autora koji su poreklom sa te teritorije ili koji su deo svog ivota proveli
na doreenoj teritoriji
Publikacije autora koje se svojim predmetom odnose na zaviaj bez obzira gde su
nastale

25
Nakon ustanovljenja geografske, istorijske i etnike teritorije zaviaja, sama izrada zaviajne
bibliografije bitno se ne razlikuje od ostalih bibliografskih istraivanja. Polazita su srodna
onima na kojima poiva nacionalna bibliografija.
Ona okuplja sve to je objavljeno i umnoeno tamparskom i drugom tehnikom na odreenoj
geografskoj teritoriji; sve to je objavljeno o regionu, ljudima, stvaraocima i stvaralatvu, o
prirodnim, drutvenim i duhovnim proizvodima i dela onih autora koji su na neki nain vezani
za region.
Ona treba da bude sastavni inilac delatnosti zaviajnih odeljenja 27 narodnih biblioteka,
matinih za narodne biblioteke na teritorijama 29 okruga u Srbiji.
Ona moe biti putokaz i nabavnoj politici biblioteke jer ona korisniku predstavlja, s jedne
strane sauvane fondove zaviajnog odeljenja, koji su zatvorenog tipa, a sa druge, novu
knjinu i neknjinu grau, koja moda u biblioteci nije dostupna.
Regionalne ili zaviajne bibliografije mogu biti svedene na veoma mali predmet popisivanja.
Mogu se svesti na krai i dui vremenski period.
Poseban oblik predstavlja regionalna bibliografija periodike koja za svoj predmet popisivanja
uzima asopise, novine, godinjake koju su izlazili na nekom uem podruju.
Podela zaviajne bibliografije:
1.bibliografija literature o zaviaju
2.bibliografija izdavako-tamparske delatnosti
3.personalna bibliografija
4.tematska bibliografija

Panevaka bibliografija: 1833-1960 Miodraga ivanova se istie kao zaviajna. Uzorna je po

irini obuhvata, akribinosti, doslednosti, i obrazloenosti primenjenih principa, rasporedu
grae. Dopunjavaju je registri autora, naslova, izdavaa, tamparija, izdanja po jezicima,
imena vlasnika, urednika i direktora listova i asopisa, pregled zbirki i kalendara izdatih u
Panevu, statistiki pregled po godinama i popis biblioteka u kojima se nalazi graa
obuhvaena ovom bibliografijom.

Bibliografija periodike
Periodika obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekuom numeracijom a tampaju se
u odreenim vremenskim razmacima. Najee se odnosi na listove i asopise, ali periodino

26
izlazi i veina nac.bibliografija, razni godinjaci, kalendari, itd. Izrada ove bibliografije
zauzima posebno mesto.
Bibliograf mora imati na umu opte specifinosti periodike po kojima se ona izdvaja od
monografija. Zavisno od toga u kom razmaku izlazi, periodika ima i razliitu namenu pa i
drugaiji saznajni i informativni karakter. Sam karakter periodike uslovljava i druge podele,
naroito prema strunoj tematskoj osnovi. Tako imamo knjievnu, medicinsku, tehniku,
poljoprivrednu, umarsku, pedagoku i drugu periodiku Smatra se da je ova bibliografija
dobro uraena ako su svi listovi, asopisi i srodne publikacije navedeni sa osnovnim
bibliografskim elementima naslov, podnaslov, godina, godite, mesto i nain izlaenja,
imena izdavaa i urednika i dr.
Kao inventarska jedinica tretira se jedno godite ili jedan tom serijala. Kataloku jedinicu ini
jedan naslov ije se promene povezuju sporednim naslovima, dok bibliografska jedinica moe
biti celo glasilo, jedno godite, polugodite, tromeseje
Ova bibliografija razvila se u 19. Veku a njeni prvi autori bili su Bojtler i Gustmuts. U prvom
srpskom asopisu Slaveno serbskom magazinu Zaharija Orfelina, predmet bibl.obrade nije
samo monografska ve i serijska publikacija.
Tridesetih godina 19.veka urednici asopisa, bibliografi oseaju potrebu da zasebno belee
nazive knjiga i periodike. Prvi meu njima koji je uz biblioteke, istakao letopise, urnale i
novine kao nosioce kulturnog napretka bio je Georgije Magaraevi. Na isti nain periodiku u
Letopisu predstavlja i Pavle Stamatovi. On je zasluan za podelu periodike na urnale,
gazete i almanahe.
70ih godina 19.veka u jednoj od najvanijih tekuih bibliografija, koju je sastavio Stojan
Novakovi, kalendari i novine su nezaobilazni deo opisa.
Jugoslovenski bibliografski institut bavio se od 1956 do 2003. Popisivanjem tekue
jugoslovenske periodike.

Anotirana bibliografija
Anotacija od latinske rei annotatio znai napomenu, beleku, objanjenje. U okviru
bibliografskog rada prihvaena je kao beleka ili objanjenje ispod osnovne bibliografske
jedinice. Ako su bibliografski elementi skladni i ako iz njihovog glavnog smisla moemo
nazreti sadrinu onda su anotacije suvine. Meutim, esto se naslovi javljaju u krnjem obliku
ili u nejasnoj formi. Tada bibliograf mora da prikladnom naznakom u anotaciji pojasni

27
bibl.jedinicu, da je osmisli i uini kompletnijom, dostupnijom i upotrebljivijom. Anotacija
treba da bude kratka i precizna. Od osnovnih bibl.elemenata, anotacija se formalno odvaja
novim redom i oznaava zvezdicom ili nekim drugim grafikim znakom, kako bi pored
ostalog bila to vie uoljiva.
Meunarodnim stand.za bibl.opis predvien je tip i redosled napomena: napomene formalnog
tipa vezane za prethodnih 7 podruja bibl.opisa, iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili
dopuniti; napomene sadrinskog karaktera i napomene preuzete iz izvora van publikacije.
Precizirano je da je prvi tip napomena za mon.publikavije podatak o tirau, a ako nije u
pitanju originalno stvaralatvo, podatak o prevodu dela, dok je za serijske publikacije to
podatak o periodinosti izlaenja.
Prema karakteru napomene odreuje se i vrsta anotirane bibliografije: deskriptivna,
rekomandirana, referativna i kritika. (poslednja tri tipa napomena ukazuju na sadrinu i
znaaj opisivanog primerka)
Deskriptivna u njima se anotavija zadrava na formalnom opisu samog primerka: vrsta,
boja, kvalitet, ouvanost hartije, tip sloga, karakter ilustracija, oblik poveza..), to je vano za
stare i retke knjige i publikacije iz posebnih zbirki od kulturnog znaaja.

deskriptivna
Rekomandirana koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.veka, napomenom
preporuuje delo itaocu, propagira ga u javnosti i stoga se moe koristiti kao popularizator
obrazovanja, kulture i nauke. Preporuka itaocu, najee didaktiko-moralistike sadrine,
imala je ulogu poziva na prenumeraciju. Kraj 19.i poetak 20.veka donose ozbiljnije
potpisane sadrinske napomene, koje objektivno predstavljaju publikaciju, nalazei se na
prelazu izmeu prikaza i bibliografije.

28
 rekomandirana

Referativna ili rezimirana, sadrajna bibliografija razvila se postupno iz Glasnika Srpske

kraljevske akademije, Priloga za knjievnost, istoriju i folklor i Junoslovenskog filologa.
Osnovne vrednosti ove bibliografije iskazuju se u stilskoj korektnosti, u sposobnosti da se
uhvati smisao teksta, u vetini da se jezgrovito i na to manje prostora saopti njegova
sadrina, u irem poznavanju materije koju je odreeni tekst doneo, kako bi se mogla preneti
sutina onoga to tekst poseduje.

referativna

Kritika ili rezonovana bibliografija, sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela, prozvod je

20.veka, iako primere subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o pievim stavovima nalazimo
i u ranijim radovima. Nepristrasnost, predmetna specijalizacija i opte znanje, saetost
izlaganja i dokumentovanost sudova, zahtevi su koji se postavljaju pred bibliografa kritike
bibliografije vie nego kod drugih tipova anotirane bibliografije. Utemeljuje se u delu Stojana
Novakovia.

29
kritika

30