Na osnovu lana 112. stav 1. taka 2.

Ustava Republike Srbije, donosim

Ukaz o proglaenju Zakona o ozakonjenju

objekata

Proglaava se Zakon o ozakonjenju objekata, koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na
estoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, 20. novembra 2015. godine.
PR broj 144
U Beogradu, 26. novembra 2015. godine
Predsednik Republike,
Tomislav Nikoli, s.r.

Zakon o ozakonjenju objekata

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 96/2015

od 26.11.2015. godine, a stupio je na snagu 27.11.2015.

I. UVODNE ODREDBE
lan 1.

Ovim zakonom ureuju se uslovi, postupak i nain ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta
izgraenih bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (u daljem tekstu: nezakonito
izgraeni objekti), uslovi, nain i postupak izdavanja reenja o ozakonjenju, pravne posledice
ozakonjenja, kao i druga pitanja od znaaja za ozakonjenje objekata.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na pomone i druge objekte koji su u funkciji glavnog
objekta (garae, ostave, septike jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja
tehnolokog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgraenog glavnog objekta i
ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa lanom
145. Zakona o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US,
24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14).
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na podzemne vodove (podzemne instalacije), kao i na
nadzemne vodove (nadzemne instalacije), ako po tehnikim karakteristikama i poloaju predstavljaju
samostalne objekte.

lan 2.

Ozakonjenje, u smislu ovog zakona, predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

 lan 3.

Predmet ozakonjenja, u smislu ovog zakona, jeste objekat koji je zavren u graevinskom smislu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja
moe biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni graevinski radovi (temelj, armiranobetonski
ili elini stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez
zavrene fasade.
Stepen zavrenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvruje se u zavisnosti od
vrste i namene objekta.

lan 4.

Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgraeni bez graevinske dozvole, odnosno
odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza
pribavljanja graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se
ureuje upis prava svojine na nepokretnostima.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je, u skladu sa ranije vaeim propisima izdata
privremena graevinska dozvola. Vlasnik takvog objekata stie pravo na upis prava svojine,
pribavljanjem reenja o upotrebnoj dozvoli, u smislu zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.
Nadleni organ za izdavanje upotrebne dozvole duan je da izda reenje o upotrebnoj dozvoli po
zahtevu vlasnika takvog objekta. Izdata upotrebna dozvola je isprava podobna za upis u smislu zakona
kojim se ureuje dravni premer i katastar.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte za koje je izdato reenje o graevinskoj dozvoli, a koja se
koristi bez izdatog reenja o upotrebnoj dozvoli. Reenje o upotrebnoj dozvoli pribavlja se u skladu sa
zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata, a komisija za tehniki pregled prilikom utvrivanja
podobnosti objekta za upotrebu tu injenicu utvruje na osnovu izdate graevinske dozvole i glavnog
projekta, na osnovu propisa koji je vaio u vreme izdavanja graevinske dozvole.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, ako je u postupku legalizacije izdato reenje o graevinskoj dozvoli,
ali ne i reenje o upotrebnoj dozvoli, takav postupak se okonava u skladu sa odredbama ovog zakona,
odnosno nadleni organ donosi reenje o ozakonjenju, bez sprovoenja postupka propisanog ovim
zakonom.
Ako je u postupku legalizacije podnosilac zahteva uredio odnose sa jedinicom lokalne samouprave u
skladu sa odredbama zakona koji je primenjivan u to vreme, ali nadleni organ nije naknadno izdao
graevinsku dozvolu do dana stupanja na snagu ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je duna da
tom licu izvri povraaj uplaenih sredstava.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji se u smislu zakona kojim se ureuje odbrana smatraju
vojnim objektima, odnosno na objekte koji se u smislu zakona kojim se ureuje rudarstvo smatraju
rudarskim objektima, postrojenjima i ureajima.

II. USLOVI ZA OZAKONjENjE

lan 5.

Predmet ozakonjenja ne moe biti objekat:

1) izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje (klizita, movarno tlo i sl.);
2) izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta;
3) izgraen na povrinama javne namene, odnosno na zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju
objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvruje javni interes i koji
su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona;
 4) izgraen u prvom i drugom stepenu zatite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodinih
objekata za odmor u drugom stepenu zatite prirodnog dobra), odnosno u zoni zatite kulturnog dobra
od izuzetnog znaaja i zoni zatite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne batine, odnosno
radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog znaaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne
batine, izgraen u zonama sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja, izgraen u vojnom kompleksu i
zatitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgraen,
rekonstruisan ili dograen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za
izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgraeni u zatitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih
zakona (u zatitnom pojasu: puta, eleznice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge
zatitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona);
5) izgraen u zatitnoj zoni du trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala
izmeu radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih
sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati tetne smetnje.
Izuzetno od odredbe stava 1. taka 1) ovog lana nadleni organ e izdati reenje o ozakonjenju, ako
u postupku bude pribavljen odgovarajui dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost
terena i susedne objekte. Stabilnost objekta i ugroavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvruju
se na osnovu izvetaja, grafikih priloga planskog dokumenta sa oznaenim povrinama - tla koje je
nepovoljno za graenje, inenjersko-geolokih izvetaja i drugih dokaza na osnovu kojih se moe utvrditi
ova injenica.
Izuzetno od odredbe stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana nadleni organ e izdati reenje o ozakonjenju,
ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljaa javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije
nadlene za zatitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Predmet ozakonjenja ne moe biti objekat za koji je nadleni organ, u skladu sa ranije vaeim
propisima kojima je bila ureena legalizacija objekata, doneo reenje kojim se odbija zahtev za
legalizaciju, a koje je pravnosnano u upravnom postupku.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lana, ako je po pravnosnanosti reenja kojim se odbija zahtev
za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom
drugaije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgraenog objekta, nadleni organ konstatuje
ovu injenicu i nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

lan 6.

Predmet ozakonjenja je objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije vaeim
zakonom kojim je bila ureena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine.
Predmet ozakonjenja je i objekat izgraen na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za
izgradnju i potvrenog glavnog projekta, na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od izdate
graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta.
Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju se zahtevima u smislu
ovog zakona.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije vaeim
zakonom kojim je bila ureena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije
Republike Srbije iz 2015. godine, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Satelitski snimak iz stava 4. ovog lana mora biti dostupan na uvid graanima u elektronskom obliku
na internet stranici ministarstva nadlenog za poslove graevinarstva.
Popis i evidenciju nezakonito izgraenih objekata iz stava 4. ovog lana sprovodi jedinica lokalne
samouprave.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima
za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", br.
25/13 i 145/14), za koje postupak nije pravnosnano okonan.
Predmet ozakonjenja je i objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole, pod
uslovima propisanim ovim zakonom.

lan 7.

Popis nezakonito izgraenih objekata iz lana 6. stav 4. ovog zakona, vri se prema programu popisa
po zonama, odnosno celinama, koji na predlog graevinske inspekcije donosi naelnik optinske,
odnosno gradske uprave.
Program popisa sadri zone i dinamiku vrenja popisa po zonama.
U cilju efikasnijeg sprovoenja popisa nezakonito izgraenih objekata, jedinica lokalne samouprave
moe obrazovati komisije za popis nezakonito izgraenih objekata, kao pomono radno telo. Sastav i
nain rada komisije ureuje jedinica lokalne samouprave. U sastav komisije mogu biti ukljuena lica
zaposlena u jedinici lokalne samouprave ili zaposlena u pravnim licima iji je osniva jedinica lokalne
samouprave, kao i druga lica odgovarajuih struka.
Evidentiranje nezakonito izgraenih objekata vri se na obrascu - pojedinanom popisnom listu iju
sadrinu propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Program popisa po zonama, odnosno celinama sa dinamikom sprovoenja popisa je javan i
objavljuje se na zvaninoj internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave.
Po zavretku popisa nezakonito izgraenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadleni
graevinski inspektor donosi pojedinana reenja o ruenju objekta, za sve nezakonito izgraene
objekte koji su na popisu.
Reenje o ruenju objekta iz stava 6. ovog lana donosi graevinski inspektor u roku od sedam dana
od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadlenom za
izdavanje reenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadleni organ).
Reenje iz stava 7. ovog lana nee se izvravati do pravnosnanog okonanja postupka ozakonjenja.
Po dobijanju reenja iz stava 7. ovog lana nadleni organ po slubenoj dunosti pokree postupak
ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Objekti za koje bude utvreno da ne postoje, odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimku iz lana 6.
stav 4. ovog zakona, nisu predmet ozakonjenja i nadleni graevinski inspektor za te objekte donosi
reenje o ruenju, koje je izvrno danom donoenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Vlasnici nezakonito izgraenih objekata mogu obavestiti graevinsku inspekciju da imaju nezakonito
izgraeni objekat.

lan 8.

Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji se moe uskladiti sa vaeim planskim dokumentom u
pogledu namene i spratnosti objekta.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat za koji se, pored namene utvrene planskim dokumentom,
utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti.
Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji ima spratnost propisanu vaeim planskim dokumentom,
a izuzetno i spratnost veu od spratnosti propisane vaeim planskim dokumentom, koja se odreuje na
osnovu opteg akta jedinice lokalne samouprave, kojim e biti propisana spratnost po urbanistikim
zonama, celinama ili blokovima. Ako vaeim planskim dokumentom nije odreena maksimalna
spratnost objekata, nadleni organ je odreuje na osnovu opteg akta jedinice lokalne samouprave,
kojim e biti propisana spratnost po urbanistikim zonama, celinama ili blokovima.
Opti akt iz stava 3. ovog lana donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 9.

Ispunjenje uslova propisanih u l. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka

ozakonjenja.

lan 10.

Predmet ozakonjenja moe biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajuem pravu na
graevinskom zemljitu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet
ozakonjenja.
Kao odgovarajue pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo
korienja ili pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana
Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajua prava na graevinskom zemljitu.
Kao odgovarajue pravo, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) za objekat izgraen na zemljitu u svojini drugog lica - pravnosnana sudska presuda kojom je
utvreno pravo svojine na zemljitu, koju vlasnik pribavlja u skladu sa propisima kojima su ureeni
svojinski odnosi;
2) za objekat izgraen na graevinskom zemljitu - ugovor o prenosu prava korienja, odnosno
kupovini zemljita koji je zakljuen i overen od strane nadlenog suda izmeu tadanjeg korisnika i
podnosioca zahteva, kao i drugi ugovori kojima je vreno raspolaganje zemljitem (ugovor o prenosu ili
razmeni nepokretnosti zakljuen izmeu tadanjih korisnika zemljita, u odgovarajuoj formi koja je bila
propisana za zakljuenje te vrste ugovora u vreme zakljuenja);
3) ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji overen u odgovarajuoj formi, koja je
bila propisana za zakljuenje te vrste ugovora u vreme zakljuenja, izmeu vlasnika, odnosno korisnika i
podnosioca zahteva;
4) ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta overen u odgovarajuoj formi, koja je bila propisana za
zakljuenje te vrste ugovora u vreme zakljuenja, izmeu vlasnika, odnosno korisnika i podnosioca
zahteva;
5) akt ministarstva nadlenog za poslove odbrane o dodeli "nunog smetaja";
6) pravnosnano reenje o nasleivanju;
7) pravnosnano reenje o statusnoj promeni privrednog drutva, iz koga se na nesporan nain moe
utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva, odnosno vlasnika nezakonito izgraenog objekta;
8) svi drugi pravni poslovi na osnovu kojih se na nesumnjiv nain moe utvrditi pravni kontinuitet
prometa zemljita, objekta, odnosno posebnog dela objekta.
Kada je predmet ozakonjenja nadziivanje, pretvaranje zajednikih prostorija zgrade u stan ili
poslovni prostor ili pripajanje zajednikih prostorija susednom stanu, kao dokaz o odgovarajuem pravu
dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za zgradu i sve posebne delove zgrade i dokaz propisan
odredbama zakona kojim se ureuje odravanje stambenih zgrada o regulisanju meusobnih odnosa
izmeu vlasnika nezakonito izgraenog objekta i organa zgrade. Ako organi zgrade nisu formirani, kao
dokaz se dostavlja saglasnost veine vlasnika na posebnim delovima zgrade.
Ako je pravo svojine na nezakonito izgraenom objektu upisano u skladu sa Zakonom o posebnim
uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole, kao dokaz o
odgovarajuem pravu dostavlja se overena kopija reenja o upisu prava svojine ili izvod iz lista
nepokretnosti o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, kao i dokaz o odgovarajuem pravu na
graevinsko zemljite, kao obavezan deo dokumentacije.
Kada je predmet ozakonjenja objekat izgraen na graevinskom zemljitu na kome postoji pravo
susvojine, kao dokaz o odgovarajuem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.
Ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvoenje radova koji su
predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatrae se da postoji saglasnost za
ozakonjenje, te se u tom sluaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog lana.
Kao odgovarajue pravo na graevinskom zemljitu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo
svojine ili zakupa na zemljitu ispod objekta, steeno u skladu sa l. 70. i 105. Zakona o planiranju i
izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o
posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole.
Kada se kao dokaz o reenim imovinsko pravnim odnosima, pre donoenja reenja o ozakonjenju
stambene ili stambeno poslovne zgrade koja se sastoji od posebnih fizikih delova, dostavlja dokaz o
sticanju prava svojine na zemljitu ispod objekta, kao odgovarajue pravo priznaje se i dokaz da je
vlasnik stana u nezakonito izgraenom objektu zakljuio ugovor o kupovini i prodaji za udeo na
zemljitu, koji je u srazmeri sa povrinom posebnog dela u odnosu na ukupnu povrinu objekta.
Vlasnik graevinskog zemljita duan je da u postupku propisanom Zakonom o planiranju i izgradnji
pribavi podatak o ukupnoj trinoj ceni za zemljite ispod objekta, uz obavezu da po zahtevu svakog
pojedinanog vlasnika na posebnom delu, odredi udeo na graevinskom zemljitu ispod objekta i trinu
cenu udela.
Vlasnik graevinskog zemljita i vlasnik posebnog dela u nezakonito izgraenom objektu zakljuuju
ugovor o prodaji udela.
Vlasnici stanova koji ne zakljue ugovor o kupovini udela na nain odreen ovim zakonom, ne mogu
nastaviti postupak ozakonjenja.
Za komunikacione mree i ureaje i linijske objekte koji se sastoje od podzemnih i nadzemnih vodova
sa nosaima voda, ne dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu. Dokaz o odgovarajuem pravu za
ove objekte dostavlja se za nadzemne delove objekta, osim vodova.
Vlasnik objekta iz stava 13. ovog lana ozakonjenjem stie pravo svojine na objektu ali ne i na
zemljitu iznad ili ispod voda, a vlasnik zemljita je duan da omogui nesmetan pristup ovim delovima
objekta u cilju odravanja ili u sluaju havarije.
Vlasnik objekta iz stava 13. ovog lana duan je da vlasniku zemljita ispod ili iznad voda naknadi
eventualnu tetu ako nastane u eksploataciji objekta, u skladu sa propisima kojima je ureeno pitanje
naknade tete.
Ako se kao odgovarajue pravo na zemljitu prilae ugovor o prenosu prava korienja koji je
zakljuen izmeu tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca zahteva koji nije sudski overen, po zahtevu
podnosioca zahteva, organ nadlean za imovinsko-pravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi predmetno
zemljite, sprovodi postupak i donosi reenje o prestanku prava korienja dotadanjeg korisnika i
utvruje pravo korienja u korist podnosioca zahteva, a po pravnosnanosti tog reenja, organ
nadlean za ozakonjenje objekata ga prihvata kao dokaz o odgovarajuem pravu na zemljitu.

lan 11.

U cilju utvrivanja mogunosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, u postupku

ozakonjenja pribavlja se izvetaj o zateenom stanju objekta iji sastavni deo je i elaborat geodetskih
radova za nezakonito izgraeni objekat.
Po utvrivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donoenja reenja o ozakonjenju u
skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgraenog objekta plaa taksu za ozakonjenje.
Visina takse iz stava 2. ovog lana zavisi od klase, povrine i namene objekta, kao i naina korienja
objekta.

III. NAIN I POSTUPAK OZAKONjENjA

lan 12.

Reenje o ozakonjenju objekta izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno

nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadleni
organ), po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgraeni objekat ispunjava propisane
uslove za korienje i druge uslove propisane ovim zakonom.
Nadleni organ izdaje reenje o ozakonjenju onih objekata za iju izgradnju je prema zakonu kojim se
ureuje izgradnja objekata ovlaen da izdaje graevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno
drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlaen za izdavanje graevinske odnosno
upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
Ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na reavanje po albi, odnosno tubi na
reenje iz stava 1. ovog lana, shodno e se primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje izgradnja
objekata.

lan 13.

Nadleni organ, po utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova i postojanja odgovarajueg prava iz

lana 10. ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja pribavljanjem dokumentacije iz lana 11. ovog
zakona.
Za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis
prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ne sprovodi se postupak propisan ovim
zakonom, ve nadleni organ, po pribavljanju dokaza iz lana 10. stav 5. ovog zakona, obavetava
podnosioca da uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi reenje o
ozakonjenju.

lan 14.

Nadleni organ, za objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a koji se u smislu ovog zakona
smatraju zahtevima za ozakonjenje, pre pribavljanja dokumentacije iz lana 11. ovog zakona, proverava
da li je vlasnik nezakonito izgraenog objekta, u ranije voenom postupku legalizacije objekata,
dostavio tehniku dokumentaciju propisanu tada vaeim propisima i elaborat geodetskih radova,
geodetski snimak, odnosno kopiju plana parcele.
Ako je vlasnik nezakonito izgraenog objekta dostavio tehniku dokumentaciju u skladu sa ranije
vaeim propisima o legalizaciji objekata, nadleni organ proverava da li sadrina te tehnike
dokumentacije odgovara sadrini propisanoj za izvetaj o zateenom stanju objekta, u skladu sa ovim
zakonom.
Ako sadrina tehnike dokumentacije dostavljene u ranije voenom postupku legalizacije, odgovara
po sadrini izvetaju o zateenom stanju objekta, propisanim ovim zakonom, nadleni organ to
konstatuje i ranije dostavljeni dokument priznaje kao izvetaj o zateenom stanju objekta, u smislu ovog
zakona.

lan 15.

Izvetaj o zateenom stanju objekta se izrauje za potrebe ozakonjenja objekta.

Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izvetaja o zateenom stanju objekta, izrauje se za sve
objekte u postupku ozakonjenja, osim za objekte iz lana 1. stav 3. ovog zakona, kada se dostavlja
kopija plana parcele.
Sadrina izvetaja o zateenom stanju objekta za potrebe ozakonjenja objekta zavisi od klase,
povrine, namene i naina korienja objekta i ima sadrinu propisanu ovim zakonom.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita od poara pribavlja saglasnost
Ministarstva unutranjih poslova na projektnu dokumentaciju, pored izvetaja o zateenom stanju
objekta prilae se projekat za izvoenje radova sa saglasnou organa nadlenog za poslove zatite od
poara.
Projekat za izvoenje radova izrauje se u skladu sa podzakonskim aktom donetim na osnovu
Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se ureuje sadrina tehnike dokumentacije.
Izvetaj o zateenom stanju objekta (u daljem tekstu: izvetaj) izrauje privredno drutvo, odnosno
drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar.

lan 16.
 Elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izvetaja o zateenom stanju objekta izrauje se u
skladu sa propisima o dravnom premeru i katastru.
Za objekte koji su provedeni u grafikoj bazi katastra nepokretnosti, umesto elaborata geodetskih
radova dostavlja se kopija plana sa upisanom visinom slemena, overena od strane ovlaene geodetske
organizacije.
Kada je predmet ozakonjenja zgrada koja se sastoji od posebnih fizikih delova, elaborat iz stava 1.
ovog lana se izrauje za zgradu i sve posebne fizike delove zgrade.

lan 17.

Izvetaj o zateenom stanju objekta se izrauje za:

1) objekte kategorije A, klase 111011 i 112111;
2) objekte ija je bruto razvijena graevinska povrina objekta (u daljem tekstu: BRGP) vea od 400
m;
3) objekte javne namene;
4) inenjerske objekte.

lan 18.

Izvetaj o zateenom stanju objekta koji se izrauje za objekte kategorije A, klase 111011 i 112111,
sadri: elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja, izjavu odgovornog projektanta ili
odgovornog izvoaa radova da objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i
stabilnosti, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje tog objekta i izjavu vlasnika nezakonito
izgraenog objekta da prihvata eventualni rizik korienja objekta, s obzirom na minimalnu tehniku
dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.
Snimak izvedenog stanja sadri optu dokumentaciju, tekstualnu, numeriku i grafiku dokumentaciju.
Opta dokumentacija sadri:
1) naslovnu stranu sa sledeim podacima:
(1) naziv objekta sa lokacijom (ulica i kuni broj, ako je odreen), brojem katastarske parcele i
katastarskom optinom;
(2) naziv, odnosno ime vlasnika nezakonito sagraenog objekta;
(3) vrstu dokumenta (izvetaj zateenog stanja objekta sa elaboratom geodetskih radova);
(4) naziv preduzetnika, odnosno pravnog lica koje je izradilo izvetaj;
(5) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova;
(6) mesto i datum izrade izvetaja.
2) sadraj izvetaja.
Tekstualna dokumentacija sadri:
1) opis objekta;
2) opis instalacija (hidrotehnike, elektroenergetske, telekomunikacione i signalne, mainske, sa
nainom prikljuenja na spoljnu mreu, kao i opis tehnologija);
3) nain korienja;
4) vreme izgradnje;
5) podatke o materijalu od kojih je izgraen objekat sa konstatacijom da se radi o materijalu koji
obezbeuje trajnost i sigurnost objekta;
 6) podatke o stepenu zavrenosti i upotrebljivosti objekta sa konstatacijom o vizuelnoj detekciji
stabilnosti objekta.
Ako su instalacije u objektu izvedene prema uslovima, odnosno saglasnostima ili na osnovu ugovora
zakljuenog sa javnim preduzeem, odnosno nadlenim organom, u tekstualnoj dokumentaciji se navode
i ti podaci.
Kada je predmet ozakonjenja objekat koji nije zavren u graevinskom ili graevinsko-zanatskom
smislu, tekstualna dokumentacija sadri i popis potrebnih radova za zavretak objekta koji je predmet
ozakonjenja.
Numerika dokumentacija sadri:
1) tabelarni prikaz povrina objekta (numeracija, namena, neto korisna povrina svakog posebnog
dela objekta, naziv etae na kojoj se nalazi);
2) BRGP i korisnu povrinu;
3) spratnost i visinu objekta.
Grafika dokumentacija sadri:
1) grafiki prikaz osnove svih etaa i krova, u odgovarajuoj razmeri;
2) najmanje etiri fotografije u boji ili crno bele koje prikazuju sve vidne fasade objekta.
Sastavni deo izvetaja je i izjava odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova da
nezakonito izgraeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti,
prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje tog objekta.

lan 19.

Izvetaj koji se izrauje za objekte ija je BRGP vea od 400 m, objekte javne namene i inenjerske
objekte sadri: elaborat geodetskih radova, snimak izvedenog stanja, izjavu odgovornog projektanta ili
odgovornog izvoaa radova da objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat i izjavu vlasnika
nezakonito izgraenog objekta da prihvata eventualni rizik korienja objekta, s obzirom na minimalnu
tehniku dokumentaciju koja je propisana za ozakonjenje.
Snimak izvedenog stanja sadri optu, tekstualnu, numeriku i grafiku dokumentaciju, u skladu sa
lanom 19. ovog zakona.
Pored sadrine propisane u lanu 18. stav 8. taka 1) ovog zakona grafiki prikazi sadre i dva
karakteristina, meusobno upravna preseka i druge karakteristine preseke i izglede objekta.
Pored propisane sadrine, izvetaj sadri i druge specifine podatke koji su karakteristini za
odreenu vrstu objekata (za objekte niskogradnje: poduni profil, karakteristine poprene profile,
ostale prikaze u zavisnosti od vrste i klase objekta), u skladu sa pravilima struke.
Sastavni deo izvetaja za objekat visokogradnje ija je BRGP vea od 400 m je izjava odgovornog
projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova da nezakonito izgraeni objekat ispunjava osnovne
zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje tog
objekta.
U sluaju da nezakonito izgraeni objekat visokogradnje ima BRGP veu od 2000 m i/ili spratnost
veu od P+4, pored izjave iz stava 5. ovog lana, sastavni deo izvetaja je i izjava projektanta sa
odgovarajuom licencom da objekat ispunjava uslove u pogledu zatite od poara, prema propisima koji
su vaili u vreme izgradnje tog objekta.
Sastavni deo izvetaja za objekat javne namene i inenjerski objekat je i izjava odgovornog
projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova, sa odgovarajuom licencom, da nezakonito
izgraeni objekat ispunjava osnovne zahteve za objekat u pogledu nosivosti i stabilnosti, zatite od
poara i bezbednosti i pristupanosti prilikom upotrebe, prema propisima koji su vaili u vreme izgradnje
tog objekta.
Ako stanje konstrukcije, odnosno kvalitet izvrenih radova u pogledu stabilnosti, odnosno sigurnosti
nije zadovoljavajui ili su u meuvremenu izmenjeni tehniki propisi za tu vrstu objekata, izvetaj sadri i
predlog mera, odnosno popis radova koji se preduzimaju pre izdavanja reenja o ozakonjenju.

lan 20.

Kada je predmet ozakonjenja i objekat iz lana 1. stav 2. ovog zakona, u izvetaju se prikazuju i ti
objekti sa sadrajem i obimom prema pravilima struke, na nivou razrade koji je odgovarajui u odnosu
na nivo razrade u izvetaju za glavni objekat.

lan 21.

Na izradu izvetaja za objekte iz lana 1. stav 3. ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe lana
18. ovog zakona.

IV. POSTUPAK OZAKONjENjA

lan 22.

Postupanje nadlenog organa ureuje se ovim zakonom.

Na sva pitanja postupka koja nisu ureena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim je
ureen opti upravni postupak.

lan 23.

Postupak ozakonjenja pokree se na jedan od sledeih naina:

1) za lica koja su podnela zahtev za legalizaciju objekata do 29. januara 2014. godine, u skladu sa
ranije vaeim Zakonom o legalizaciji objekata, postupak se pokree danom stupanja na snagu ovog
zakona;
2) za lica koja su vlasnici nezakonito izgraenog objekta za koji nije podnet zahtev za legalizaciju do
29. januara 2014. godine, a za koji je graevinski inspektor doneo reenje o ruenju, postupak se
pokree danom dostavljanja tog reenja nadlenom organu;
3) za lica iz lana 6. stav 7. ovog zakona, odnosno lica iz lana 13. stav 2. Zakona o posebnim
uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole po ijem zahtevu nije
okonan postupak upisa u skladu sa odredbama tog zakona, postupak se pokree danom dostavljanja
spisa predmeta od strane organa nadlenog za poslove dravnog premera i katastra nadlenom organu;
4) za lica iz lana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz lana 13. stav 2. Zakona o posebnim
uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole, po ijem zahtevu je
izvren upis prava svojine na objektu izgraenom bez graevinske dozvole, postupak se pokree
podnoenjem zahteva za ozakonjenje, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Od dana pokretanja postupaka iz stava 1. ovog lana, teku i raunaju se svi rokovi propisani ovim
zakonom.

lan 24.

Po pokretanju postupka u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ utvruje ispunjenost prethodnih
uslova za ozakonjenje.

lan 25.

Nezakonito izgraeni objekti, na kojima su izvedeni grubi graevinski radovi sa formiranim

konstruktivnim sklopom (objekat poseduje nosee elemente: temelj, armirano betonske ili eline
stubove sa gredama, odnosno armirano betonske tavanice, krovnu konstrukciju), ali na kojima nije
postavljena spoljna stolarija, nisu izvedeni razvodi unutranjih instalacija, ni zavrni radovi (fasaderski,
podopolagaki, stolarski i sl.), mogu biti predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
U sluaju da nezakonito izgraeni objekat nije u stepenu izgraenosti propisanoj ovim zakonom,
nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba nadlenom drugostepenom organu u roku
od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana nadleni organ dostavlja
graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana donoenja reenja.
Vlasnik objekta iz stava 1. ovog lana, po okonanju postupka ozakonjenja i upisu prava svojine na
tom objektu moe, u skladu sa odredbama zakona kojima se ureuje izgradnja objekta, podneti zahtev
za izvoenje radova na zavretku objekta, u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata.
Opis stepena zavrenosti objekta sastavni je deo izvetaja o zateenom stanju objekta.

lan 26.

Nezakonito izgraeni objekti, izgraeni na zemljitu nepovoljnom za graenje nisu predmet

ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Kada nadleni organ utvrdi da je nezakonito izgraeni objekat izgraen na terenu nepovoljnom za
graenje, obavestie vlasnika objekta o toj injenici i naloiti u roku od 30 dana dostavljanje geolokih,
geodetskih, arhitektonskih i drugih relevantnih dokaza na osnovu koga se moe utvrditi da je taj objekat
stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susedne objekte.
Ako u roku propisanim stavom 2. ovog lana vlasnik objekta dostavi dokaz na osnovu koga se moe
utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susedne objekte, nadleni organ
nastavlja postupak ozakonjenja.
U sluaju da u roku propisanim stavom 2. ovog lana vlasnik objekta ne dostavi dokaz na osnovu
koga se moe utvrditi da je taj objekat stabilan, da ne ugroava stabilnost terena i susedne objekte,
nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se podneti alba nadlenom drugostepenom organu u roku
od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 4. ovog lana nadleni organ dostavlja
graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana donoenja reenja.

lan 27.

Nezakonito izgraeni objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja ako su izgraeni od materijala koji ne
obezbeuje trajnost i sigurnost objekta.
Podatak iz stava 1. ovog lana sastavni je deo izvetaja o zateenom stanju objekta.

lan 28.

Nadleni organ, kada utvrdi da se radi o objektu iz lana 5. stav 1. ta. 3) i 4) ovog zakona, dostavlja
zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljau javnog dobra, odnosno organizaciji nadlenoj za
zatitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
 Uz zahtev iz stava 1. ovog lana nadleni organ dostavlja podatke i spise koje poseduje u toj fazi
postupka ozakonjenja.
Upravlja javnog dobra, odnosno organizacija nadlena za zatitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara
duna je da pisanu saglasnost ili odbijanje za davanje saglasnosti za ozakonjenje dostavi nadlenom
organu u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva.
U sluaju dostavljanja saglasnosti za ozakonjenje, nadleni organ nastavlja postupak ozakonjenja.
U sluaju da upravlja javnog dobra, odnosno organizacija nadlena za zatitu prirodnih, odnosno
kulturnih dobara odbije davanje saglasnosti za ozakonjenje, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 5. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 5. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 5. ovog lana nadleni organ dostavlja
graevinskoj inspekciji u roku od tri dana od dana donoenja reenja.

lan 29.

Predmet ozakonjenja moe biti objekat koji se moe uskladiti sa vaeim planskim dokumentom u
pogledu namene i spratnosti objekta, u skladu sa lanom 8. st. 2. i 3. ovog zakona.
U sluaju da nadleni organ utvrdi da namena nezakonito izgraenog objekta nije u skladu sa
namenom koja je utvrena vaeim planskim dokumentom ili nije u okviru planom definisanih
kompatibilnosti ili spratnost nezakonito izgraenog objekta nije u skladu sa spratnou propisanoj
vaeim planskim dokumentom ili nije u skladu sa spratnou utvrenoj optim aktom iz lana 8. stav 3.
ovog zakona, nadleni organ e reenjem odbiti zahtev.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana nadleni organ u roku od tri
dana dostavlja graevinskoj inspekciji.

lan 30.

Nadleni organ, kao prethodno pitanje u postupku ozakonjenja, utvruje da li je za nezakonito

izgraeni objekat, u skladu sa ranije vaei propisima kojima je bila ureena legalizacija objekata,
doneto reenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnano u upravnom postupku.
Kada nadleni organ utvrdi ovu injenicu, donosi reenje kojim odbija zahtev za ozakonjenje.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili
nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, reenje iz stava 2. ovog lana nadleni organ u roku od tri
dana dostavlja graevinskoj inspekciji.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog lana, ako je po pravnosnanosti reenja kojim se odbija zahtev
za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom
drugaije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgraenog objekta, nadleni organ konstatuje
ovu injenicu i nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.

lan 31.
 Po utvrivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadleni organ obavetava vlasnika nezakonito
izgraenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obavetenja dostavi dokaz o
odgovarajuem pravu, osim u sluaju da je dokaz o odgovarajuem pravu ve dostavljen u postupku
legalizacije bespravno izgraenog objekta.
Vlasnik nezakonito izgraenog objekta moe, pre isteka roka iz stava 1. ovog lana, podneti zahtev
za produetak tog roka.
Ako nadleni organ utvrdi da postoje opravdani razlozi za produetak roka iz stava 1. ovog lana
(okonanje sudskog spora, pribavljanje dokaza od drugih organa i sl.), zakljukom e prekinuti
postupak zbog reavanja prethodnog pitanja.
Zakljukom iz stava 3. ovog lana obavezuje se vlasnik nezakonito izgraenog objekta da u roku od
15 dana dostavi dokaz da je pokrenuo postupak u cilju reavanja prethodnog pitanja.
Postupak ozakonjenja nastavie se poto bude konano odlueno o prethodnom pitanju.
Protiv zakljuka iz stava 3. ovog lana dozvoljena je posebna alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajuem pravu u roku iz stava
1. ovog lana, a ne zatrai produetak roka iz stava 2. ovog lana u propisanom roku, nadleni organ e
zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 7. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 7. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva
ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 7. ovog lana nadleni organ u roku od tri
dana dostavlja graevinskoj inspekciji.

lan 32.

Kada nadleni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje i postojanje odgovarajueg
prava u smislu ovog zakona, nastavlja postupak ozakonjenja, u smislu lana 11. stav 1. ovog zakona i
obavetava vlasnika nezakonito izgraenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja
obavetenja dostavi izvetaj sa elaboratom geodetskih radova, odnosno proverava da li su navedeni
dokazi dostavljeni u postupku legalizacije bespravno izgraenih objekata.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi izvetaj sa elaboratom geodetskih radova u
roku propisanom u stavu 1. ovog lana, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva
ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2. ovog lana nadleni organ bez
odlaganja dostavlja graevinskoj inspekciji.
Kada vlasnik nezakonito izgraenog objekta dostavi izvetaj o zateenom stanju objekta sa
elaboratom geodetskih radova, odnosno drugi dokument koji je propisan ovim zakonom umesto
elaborata geodetskih radova, nadleni organ utvruje da li su ti dokumenti izraeni u skladu sa ovim
zakonom.
Ukoliko izvetaj o zateenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova, odnosno drugi
dokumenti koji su propisani ovim zakonom kao dokaz umesto izvetaja i elaborata geodetskih radova,
nisu izraeni u skladu sa ovim zakonom, nadleni organ o tome obavetava vlasnika nezakonito
izgraenog objekta i nalae da u roku od 60 dana dostavi traeni dokument izraen u skladu sa ovim
zakonom.
Ako vlasnik nezakonito izgraenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog lana u propisanom
roku, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 8. ovog lana moe se podneti posebna alba u roku od osam dana od dana
dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 8. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva
ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena posebna alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 8. ovog lana nadleni organ u roku od tri
dana dostavlja graevinskoj inspekciji.

lan 33.

Za sve objekte u postupku ozakonjenja plaa se taksa za ozakonjenje, pre izdavanja reenja o
ozakonjenju.
Taksa iz stava 1. ovog lana uplauje se u iznosu od 70% u korist jedinice lokalne samouprave na
ijoj teritoriji se nalazi nezakonito izgraeni objekat i u iznosu od 30% u korist budeta Republike Srbije,
odnosno u korist budeta Republike Srbije u iznosu od 15% i u korist budeta autonomne pokrajine u
iznosu od 15%, ako se nezakonito izgraeni objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine.
Novana sredstva dobijena od takse za ozakonjenje, jedinica lokalne samouprave koristi za
ureivanje (pripremanje i opremanje) graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita u javnu
svojinu i izgradnju i odravanje objekata javne namene i komunalne infrastrukture.
Taksa iz stava 1. ovog lana plaa se u iznosu od 5.000 dinara za ozakonjenje porodinog objekta ili
stana, korisne povrine do 100 m, pomone i ekonomske objekte, proizvodne i skladine objekte, kao
i sve druge objekte i radove iz lana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na vlasnike nezakonito izgraenog objekta koji je
namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i lanova njegovog porodinog domainstva, koji je lice sa
invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoi.
Za porodine stambene objekte i stanove korisne povrine od 100 m do 200 m, plaa se taksa za
ozakonjenje u iznosu od 15.000 dinara.
Za porodine stambene objekte i stanove korisne povrine od 200 m do 300 m, plaa se taksa za
ozakonjenje u iznosu od 20.000 dinara.
Za porodine stambene objekte korisne povrine preko 300 m, plaa se taksa za ozakonjenje u
iznosu od 50.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje od vie stanova i drugih
posebnih delova, korisne povrine do 500 m i komercijalne objekte do 500 m, plaa se taksa za
ozakonjenje u iznosu od 250.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje od vie stanova i drugih
posebnih delova, korisne povrine od 500 m do 1000 m i komercijalne objekte od 500 m do 1000
m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od 500.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje od vie stanova i drugih
posebnih delova, korisne povrine od 1000 m do 1500 m i komercijalne objekte od 1000 m do 1500
m, plaa se taksa za ozakonjenje u iznosu od 1.000.000 dinara.
Za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tritu koji se sastoje od vie stanova i drugih
posebnih delova, korisne povrine preko 1500 m i komercijalne objekte preko 1500 m plaa se taksa
za ozakonjenje u iznosu od 3.000.000 dinara.

lan 34.
 Kada nadleni organ utvrdi da postoji mogunost ozakonjenja, obavetava vlasnika nezakonito
izgraenog objekta da u roku od 15 dana od dana dostavljanja obavetenja plati taksu za ozakonjenje,
propisanu ovim zakonom.
Ako vlasnik nezakonito sagraenog objekta ne dostavi dokaz o plaenoj taksi u roku iz stava 1. ovog
lana, nadleni organ e zakljukom odbaciti zahtev.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana moe se podneti alba u roku od 15 dana od dana
dostavljanja.
Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana koji je donelo ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva
ili nadleni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena alba, ali se u roku od 30 dana od dana
dostavljanja moe tubom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnano okonanom postupku, zakljuak iz stava 2. ovog lana dostavlja se nadlenoj
graevinskoj inspekciji, u roku od tri dana od donoenja zakljuka.
Po dostavljanju dokaza da je plaena taksa za ozakonjenje, nadleni organ u roku od osam dana
izdaje reenje o ozakonjenju.
Reenje o ozakonjenju, pored podataka propisanih zakonom, obavezno sadri i:
1) konstataciju da se tim reenjem vri ozakonjenje nezakonito izgraenog objekta, dela objekta,
odnosno nezakonito izvedenih radova;
2) naziv, odnosno ime i prezime vlasnika objekta kome se izdaje reenje o ozakonjenju, sa naznakom
sedita, odnosno adrese;
3) podatke o objektu koji je predmet ozakonjenja, sa osnovnim podacima o njegovoj nameni, vrsti,
gabaritu, spratnosti, neto i BRGP i oznaku lokacije na kojoj se nalazi (katastarska parcela, katastarska
optina, ulica i kuni broj ako je odreen, optina, odnosno grad);
4) ime, prezime i broj licence preduzetnika ili naziv privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica,
koje je izradilo izvetaj o zateenom stanju objekta i ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta,
odnosno odgovornog izvoaa radova;
5) konstataciju da je izvetaj o zateenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova sastavni
deo reenja o ozakonjenju;
6) dokaz o plaenoj taksi za ozakonjenje.
Sastavni deo reenja o ozakonjenju je i popis i opis objekata koji se ozakonjuju uz glavni objekat,
ako postoje, kao i podatak o stepenu zavrenosti objekta.
Kada je predmet ozakonjenja stambena ili stambeno poslovna zgrada koja se sastoji od vie
posebnih fizikih delova (stanova, poslovnog prostora, garaa i dr.) za koju se ne moe utvrditi
investitor, ali postoje podneti zahtevi za ozakonjenje posebnih delova u skladu sa ovim zakonom,
nadleni organ donosi reenje o ozakonjenju stambene zgrade, koje obavezno sadri specifikaciju svih
posebnih delova zgrade.
Pre donoenja reenja iz stava 9. ovog lana, dostavlja se dokaz o odgovarajuem pravu na
graevinskom zemljitu.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 9. ovog lana, nadleni organ reava po zahtevima za ozakonjenje
posebnih delova zgrade.
U sluaju iz stava 9. ovog lana, taksa za ozakonjenje ne plaa se za zgradu, ve se odreuje i
naplauje prilikom ozakonjenja svakog posebnog dela zgrade.
Protiv reenja iz stava 9. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana, a ako je reenje donelo
nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, moe se tubom pokrenuti upravni
spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja.
Pravnosnano reenje iz stava 9. ovog lana nadleni organ dostavlja u roku od tri dana nadlenoj
graevinskoj inspekciji.
 lan 35.

Nadleni organ vodi slubenu evidenciju o izdatim reenjima o ozakonjenju, a spisak izdatih reenja
objavljuje se i u elektronskom obliku i dostupan je za javnost i putem interneta.
Sadraj evidencije iz stava 1. ovog lana propisuje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Nadleni organ iz stava 1. ovog lana duan je da spisak izdatih reenja objavi na svojoj zvaninoj
internet stranici u roku od osam dana od dana sainjavanja spiska.

V. UPIS PRAVA SVOJINE

lan 36.

Danom pravnosnanosti reenja o ozakonjenju stiu se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o
evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajui upis u katastar vodova.
Nadleni organ po slubenoj dunosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnanog
reenja o ozakonjenju organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra, u roku od tri dana od
dana pravnosnanosti reenja o ozakonjenju.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra donosi reenje o kunom broju i vri upis
prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.
Za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja ne plaa se taksa odreena podzakonskim aktom
Republikog geodetskog zavoda, niti administrativna taksa odreena zakonom kojim se ureuju
administrativne takse.

VI. RUENjE OBJEKATA

lan 37.

Ruenje nezakonito izgraenog objekta, u smislu ovog zakona, nee se izvravati do pravnosnano
okonanog postupka ozakonjenja.

lan 38.

Po pravnosnanom okonanju postupka kojim se vri ozakonjenje nezakonito izgraenog objekta,

graevinski inspektor donosi zakljuak o obustavi postupka izvrenja reenja iz lana 7. stav 6. ovog
zakona.
Pravnosnanim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, stiu se
uslovi za ruenje nezakonito izgraenog objekta, odnosno njegovog dela.
Pravnosnani akt iz stava 2. ovog lana nadleni organ dostavlja graevinskoj inspekciji u roku od tri
dana od pravnosnanosti akta.
Graevinski inspektor je duan da odmah po prijemu akta iz stava 2. ovog lana, a najkasnije u roku
od tri dana, donese reenje o ruenju nezakonito izgraenog objekta, odnosno dela objekta, ako takvo
reenje nije doneto.
Kada se radi o objektu iz stava 2. ovog lana za koji nije mogue izvriti reenje o ruenju,
graevinski inspektor je duan da tu injenicu konstatuje u reenju o ruenju.
Reenje iz stava 5. ovog lana graevinski inspektor dostavlja organu nadlenom za poslove dravnog
premera i katastra i nadlenom organu lokalne poreske administracije, u roku od tri dana od dana
donoenja reenja.
Po dobijanju reenja iz stava 5. ovog lana, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra
upisuje zabelebu zabrane otuenja.
 VII. PRIKLjUENjE NA INFRASTRUKTURU
lan 39.

Objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja moe privremeno, do pravosnanog okonanja

postupka ozakonjenja, biti prikljuen na elektroenergetsku, gasnu i mreu elektronskih komunikacija ili
mreu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju, u skladu sa uslovima iz odobrenja za prikljuenje.
Ako objekat iz stava 1. ovog lana ne bude ozakonjen u skladu sa ovim zakonom, graevinski
inspektor je duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju akta iz lana 38. ovog
zakona, primerak tog akta dostavi javnom preduzeu, javnom komunalnom preduzeu, privrednom
drutvu ili preduzetniku koje je privremeno prikljuilo objekat na svoju mreu, odnosno infrastrukturu.
Javno preduzee, javno komunalno preduzee, privredno drutvo ili preduzetnik duno je da u roku
od 30 dana od prijema akta iz stava 2. ovog lana, iskljui objekat sa mree odnosno infrastrukture na
koju je privremeno prikljuen u skladu sa stavom 1. ovog lana.

VIII. NADZOR
lan 40.

Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove
graevinarstva.
Ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na inspekcijski nadzor shodno e se
primenjivati odredbe zakona kojim se ureuje izgradnja objekata.

IX. KAZNENE ODREDBE

lan 41.

Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup javno

preduzee, javno komunalno preduzee, privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta
kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne iskljui objekat sa mree odnosno infrastrukture
na koju je privremeno prikljuen (lan 39).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u javnom preduzeu, javnom
komunalnom preduzeu, privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od 100.000
do 200.000 dinara.

lan 42.

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno

drutvo ili drugo pravno lice koje je izradilo izvetaj o zateenom stanju objekta, ako u izvetaj o
zateenom stanju objekta unese netane podatke, odnosno ne prikae stvarno stanje i stepen zavrenosti
objekta.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

lan 43.

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u

nadlenom organu uprave ako:
1) ne izda reenje o ozakonjenju u propisanom roku;
 2) izda reenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu;
3) ne dostavi graevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za
ozakonjenje.

lan 44.

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni graevinski

inspektor ako:
1) ne saini program popisa nezakonito izgraenih objekata;
2) ne donese reenje o ruenju objekta u propisanom roku;
3) ne dostavi nadlenom organu reenje o ruenju u propisanom roku.

lan 45.

Novanom kaznom do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj
odgovorni projektant, odgovorni izvoa radova ili preduzetnik ako unese netane podatke u izvetaj ili
ne prikae stvarno stanje i stepen zavrenosti objekta.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 46.

Postupci za legalizaciju objekata zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona po zahtevima koji
su podneti do 29. januara 2014. godine, koji nisu okonani do dana stupanja na snagu ovog zakona,
okonae se po odredbama ovog zakona.
Postupci zapoeti po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", br. 25/13 i 145/14), koji nisu okonani do dana stupanja na
snagu ovog zakona, okonae se po odredbama ovog zakona.
Rok za sainjavanje popisa iz lana 6. ovog zakona nezakonito izgraenih objekata je 12 meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propis iz lana 7. stav 4. ovog zakona bie donet u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra duan je da u roku od 30 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona dostavi organu nadlenom za ozakonjenje zahtev za upis prava svojine
sa svim spisima predmeta, koji je podnelo lice iz lana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis
prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole.
Vlasnik podzemnih vodova (instalacija) duan je da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona obavesti graevinsku inspekciju da ima nezakonito izgraen podzemni vod.
Lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava
svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole, mogu podneti zahtev nadlenom organu za
ozakonjenje u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po pravnosnanosti reenja o ozakonjenju, po zahtevu lica iz stava 4. ovog lana, brie se zabeleba u
listu nepokretnosti da je svojina steena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine
na objektima izgraenim bez graevinske dozvole.
Lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja graevinske dozvole
zakljuila ugovore o plaanju naknade, odnosno doprinosa za ureivanje graevinskog zemljita u
skladu sa odredbama tada vaeih zakona, nastavljaju sa plaanjem do konane isplate, u skladu sa
odredbama zakljuenog ugovora.
Za objekte iz stava 9. ovog lana, na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od izdate
graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, u postupku
ozakonjenja plaa se taksa u skladu sa ovim zakonom samo za povrinu dela objekta koja predstavlja
razliku izmeu odobrene i odstupljene povrine.
Nadleni organ u postupku ozakonjenja, po slubenoj dunosti pribavlja izdatu graevinsku dozvolu,
odnosno odobrenje za izgradnju sa potvrenim glavnim projektom iz stava 10. ovog lana.

lan 47.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da vai Zakon o legalizaciji objekata ("Slubeni
glasnik RS", broj 95/13), Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez
graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", br. 25/13 i 145/14), Pravilnik o objektima za koje se ne
moe izdati graevinska dozvola, stepenu izgraenosti objekta i graevinskoj i upotrebnoj dozvoli u
postupcima legalizacije objekata ("Slubeni glasnik RS", broj 106/13), kao i Pravilnik o uslovima, nainu
i postupku za sticanje prava svojine na zemljitu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim
uslovima za upis prava svojine na objektima izgraenim bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS",
broj 31/13).

lan 48.

Obavezuju se jedinice lokalne samouprave da, u skladu sa rezultatima popisa nezakonito sagraenih
objekata na svojoj teritoriji, najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona,
izvre usklaivanje vaeih planskih dokumenata prilikom prve izmene tog planskog dokumenta,
naroito u pogledu planiranja i ureenja neformalnih naselja na svojoj teritoriji.

lan 49.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".