Tehniki sistemi - pojam

Sistemi u tehnici predstavljaju organizovane skupove elemenata i relacija izmeu

njih i njihovih karakteristika, povezanih meusbno u celinu, na nain pogodan za
vrenje tehn rada.

Tehniki sistem podrazumeva mainu ili neko postrojenje odn integrisani skup
elemenata meusobno povezanih koji predstavljaju celinu sa jedinstvenom
radnom funkcijom. Sloeni tehn sistemi se sastoje od veeg broja funkcionalnih
(sastavnih) celina: sistema podsistema, sklpova, podsklopova i elemenata, stoga
je rad i ponaanje u eksploataciji svakog od njih direktno u vezi sa ukupnom
radnom sposobnosti sistema.

Teorija sistema

Teorija sistema obezbeuje potrebne teorijske i metodoloke osnove za

istraivanje, izuavanje, stvaranje i korienje kompleksnih sistema (org
anizacioni sistemi, poslovni sistemi, informacioni, proizvodni, tehniki...). Temelji
se na filozofskom konceptu da je sve povezano, a iz tog koncepta su nastale
sistemske nauke koje se dalje granaju u dve grupe: optu teoriju sistema i
specijaliziranu teoriju sistema.

Opta teorija sistema u stvari se bavi optim zakonitostima funkcionisanja bilo

kojeg sistema, bez obzira da l se radi o biolokom, tehnikom ili socijalnom, dok
specijalizirane sistemske teorije govore o pojedinim aspektima funkcionisanja
odreenih vidova sistema. (nekih 40 naunih disciplina se prouava). Neke od
bitnijih su: Kibernetika (nauka o upravljanju), informatika (teorijska podloga o
tome kako nastaju informacija i koja je njena uloga u komunikacijama i
upravljanju sistemima), teorija preduzea kao element teorije organizacije i
operaciona istraivanja.

Sistem

Sistemi u mainstvu mogu biti: energetski, obradni, proizvodni i transportni.

Tehniki sistem je nastao posrednim ili neposrednim delovanjem oveka. Veina

svojstava tehn sistema ima karakteristike prirodnih sistema, u koje spadaju:
celovitost, adaptivnost, stabilnost, zatvorenost, povratna veza. Tehniki sistemi
su savreniji ukoliko je vie prisutna celovitost i adaptivnost jer poseduju neke
bitne karakteristike prirodnih sistema. U tehn sisteme po svojoj prirodi pripadaju
alati i pribor, letelice, roboti, automobili, alatne maine, termoelektrane...

Potrebe i zahtevi korisnika-potroaa su u pogledu: vrste i koliine, kvaliteta,

efektivnosti i efikasnosti i ekonominosti. Iziskuju ubrzan razvoj tehn sistema sa
novim vrstama energije, materijalima, efikasnijim postupcima rada... Zahteve,
potrebe i oekivanja mogue je razmatrati na sledei nain:
Ciklus ivotnog veka tehnikog sistema ukupan radni vek obuhvata nekoliko
meusobno povezanih vremenski uslovljenih faza koje sadre i specifine
aktivnosti:

Proces razvoja tehnikih sistema karakterie: kompleksnost, multidisciplinarnost,

multifunkcionalnost to omoguava zadovoljenje potreba i zahteva korisnika i
trita.

Struktura je skup svih veza, odnosno stabilni poredak i relativno stabilan raspored
uloga. Strukturu sistema ine elementi izmeu kojih postoji odreena zakonitost
svojstvena datom sistemu kao integralnoj celini, nasuprot svojstvima samih
elemenata. Kod realnih sistema pojam funkcija obuhvata: dok operacija,
ponaanje i nain delovanja.

Matematiki model za opisivanje realnog sistema koristi se onda kada je mogue

apstraktno opisati sistem tako da se matematikim metodama izvri adekvatno
modeliranje prouavanog realnog sistema. S njim se formalizovano opisuje
funkcionisanje sistema i on izraava osnovne karakteristike i zakonitosti
funkcionisanja sistema u odreenom vremenskom intervalu posmatranja.
Parametri funkcionisanja karakteriu razliita svojstva objekta kao to su:
pokazatelji tanosti funkcionisanja, mehanike karakteristike, kinematski i
dinamiki pokazatelji, ekonomski pokazatelji, eksploatacioni pokazatelji (nosivost,
snaga, vuno brzinske karakteristike, proizvodnost, parametri radnog procesa...).

Radna sposobnost objekta je stanje objekta pri kome je sposoban da izvrava

svoju zadatu funkciju, a da pri tom odreeni parametri ne preu granine
vrednosti.

Otkaz objekta je dogaaj koji ima za posledicu gubitak radne sposobnosti. Svaki
otkaz nastupa posle izvesnog vremenskog perioda rada kada bilo koji parametar
funkcionisanja dostigne graninu vrednost. Otkaz moe nastupiti usled razaranja
nekog mainskog dela, prekida neke funkcionalne veze sistema... ali isto tako se
smatra da je otkaz nastupio i prekoraenjem granice teenja, smanjenjem
stepena korisnog dejstva ispod dozvoljene vrednosti...

1. U odnosu na uzrok otkazi mogu biti:

a. primarni (nezavisni otkaz proizvoda koji nije prouzrokovan
posredno ili neposredno otkazom drugog proizvoda) i
b. sekundarni (otkaz prouzrokovan posredno ili neposredno otkazom
drugog proizvoda).
2. U odnosu na stepen naruavanja funkcije, otkazi se dele na:
a. delimine (nastaju kao rezultat promena karakteristika izvan
postavljenih granica, ali ne tolikih promena da bi nastupio
potpuni prestanak sposobnosti izvravanja zahtevanih funkcija),
b. potpuni (nastaje kao rezultat promena karakteristika izvan
postavljenih granica tako da dovodi do potpnog prestanka
sposobnosti proizvoda da vri zahtevanu funkciju) i
c. povremeni (u toku ogranienog vremenskog perioda nakon ega
je prizvod ponovo sposoban da ispunava svoje zahtevane
funkcije bez vrenja bilo kakvih korektivnih zahvata).
3. U odnosu na brzinu nastajanja mogu biti:
a. iznenadni (nastaje trenutno i ne moe se predvideti)
b. Postepeni (otkaz koji bi se mogao predvideti na osnovu pregleda
ili pri preventivnom odravanju)
4. U odnosu na brzinu nastajanja, stepen naruavanja funkcije, intenzitet
pojave dele se na:
a. Katastrofalne (iznenadne)
b. Degradacione (postepene i delimine)
c. Rane
d. Sluajne otkaze

Uzroci otkaza:

1. Konstrukcioni javljaju se najee kao posledica netane konstrukcije

sklopova, pogreno odabranih tolerancija i naleganja, nedovoljne
krutosti konstrukcije, netanog prorauna vrstoe i otpornosti na
habanje, nedovoljne otpornosti na vibracije.
2. Tehnoloki nastaju kao posledica nepravilne izrade ili primene
nekvalitetnih materijala. Zbog izrade otkazi nastupaju usled promene i
 odstupanja od prvobitnog oblika i mera, kvaliteta odreenih povrina,
vrste i strukture materijala.
3. Eksploatacioni nastaju u toku korienja maine ili ureaja, najee
uzrokovani habanjem dodirnih pokretnih delova, zamorom materijala,
nepravilnom eksploatacijom, nepravilnim rukovanjem, nepovoljnim
delovanjem okoline kao to je korozija, abrazija, poviene temp. Zovu se
i pozni otkazi.

S gledita teorije pouzdanosti i teorije verovatnoe, otkaz objekta predstavlja

sluajan dogaaj. Vreme ispravnog rada do otkaza obuhvata period ispravnog
rada objekta do nastupanja otkaza. Ovo vreme je efektivno vreme funkcionisanja
objekta do pojave otkaza ne uzimajui u obzir eventualne prekide u radu. Vreme
ispravnog rada se najee iskazuje u asovima ali se moe izraziti i u broju
ciklusa, broju ispaljenih metaka, preenom putu... Vreme ispravnog rada do
otkaza se moe definisati i kao vreme dostizanja granine vrednosti ma kog
parametra funkcionisanja.

Za obnovljive objekte se moe uzeti vreme ispravnog rada do prvog otkaza, od

prvog do drugog, od drugog do treeg. Kod neobnovljivog objekta vreme isprvnog
rada se odnosi na iskljuivo na period od poetka rada do prvog otkaza, jer se
kod takvih objekata ne obnavlja radna sposobnost.
Radni vek Tv je vremenski period koji obuhvata celokupno vreme eksploatacije ne
uzimajui u obzir vreme remonda (popravke) tehnikog sistema (objekta). Radni
vek se definie i kao vremenski period do nastajanja graninog stanja objekta, s
tim da on ukljuuje samo vreme rada objekta, a ne i vreme zastoja potrebno za
remont objekta i vreme ekanja kada objekt ne radi zbog nepotpunog iskorienja

kapaciteta.

Granino stanje objekta je ono stanje pri kome dalju eksploataciju treba prekinuti.
U praksi to stanje obino nastupa kada je dalje ekonomski neopravdano vriti
popravke objekta. Za neobnovljive objekte granino stanje nastupa nastajanjem
prvog otkaza tj. Pri dostizanju granine vrednosti bilo kog parametra
funkcionisanja.

Efektivnost sistema daje odgovore na pitanja: da li sistem moe da se ukljui u

rad? Koliko moe da radi? Kako sistem izvrava zadatak. Funkcija efektivnosti:

Pouzdanost i raspoloivost su sluajne funkcije, a funkcionalna podobnost je

veliina odreena projektvanjem ili konstrukcijom sistema.

R(t) pouzdanost, verovatnoa rada bez otkaza u toku vremena t, verovatnoa

da e sistem uspeno vriti funkciju kriterijuma u projektovanom vremenu rada i
datim uslovima okoline i

A(t) raspoloivost ili gotovost, verovatnoa raspoloivosti u bilo kom trenutku t,

odnosno da e biti u stanju da radi ili da se ukljui u rad ukoliko je sistem bio u
skladitu, verovatnoa da e sistem uspeno stupiti u dejstvo u datom vremenu i
u datim uslovima

FP funkcionalna podobnost, stepen zadovoljenja funkcionalnih zahteva,

prilagoavanja okolini. sposobnost sistema za uspeno prilagoavanje uslovima
okoline u projektovanom vremenu.
Efektivnost sistema:

a. Raspoloivost mera stanja sistema u trenutku ukljuenja,

b. Funkcionalnost mera stanja sistema u toku vrenja funkcije
kriterijuma i
c. Sposobnost mera mogunosti izvrenja funkcije kriterijuma.

Efektivnost sistema je izraena kao verovatnoa uspenog poetka pogona,

odravanja funkcije u okvirima definisanim funkcijom kriterijuma i prilagoavanja
promeni spoljanjih radnih uslova kree se u granicama od 0 do 1.

Komponente ukupne efektivnosti (raspoloivost As (t ali je t ono drugaije malo)

i pouzdanost Rs(t normalno t) se kreu u granicama 0 1 pa je zato ukupna
efektivnost takoe ograniena na interval od 0 do 1. Za vrednost funkcionalne
podobnosti FP uzimamo, kod uobiajenih prorauna efektivnosti, jedinicu. Tokom
razvoja sistema, vrednost funkcionalne prilagodljivosti analiziramo u granicama 0
do 1.

Raspoloivost sistema je definisana kao verovatnoa da e sistem zapoeti

funkciju i rezultat rada dovesti u granice definisane funkcijom kriterijuma.
Raspoloivost predstavlja verovatnou da e sistem uspeno stupiti u dejstvo i
ostvariti projektovane izlazne veliine u neophodno minimalnom vremenu
trajanja u datim uslovima okoline.

Raspoloivost se moe izraunati preko odgovarajueg odnosa vremena

ispravnog stanja sistema u otkazu. Raspoloivost sistema se iskazuje preko
sledeeg odnosa:
Raspoloivost se moe definisati na vie naina u zavisnosti od posmatranih
segmenata vremena ispravnog stanja, u radu i u otkazu i dubine analize
obuhvaenog vremena. U tom smislu su definisane: operativna raspoloivost Ao,
ostvarena raspoloivost Aa i unutranja raspoloivost Ai.
Pouzdanost R(t) predstavlja verovatnou da e sistem uspeno vriti funkciju
kriterijuma u granicama dozvoljenih odstupanja u projektovanom vremenu
trajanja i datim uslovima okoline.

Funkcionalna podobnost predstavlja sposobnost sistema za uspeno

prilagoavanje uslovima okoline u projektovanom vremenu trajanja rada.