Jedan od fenomena koji sve vie intrigira zapadnu civilizaciju, jeste pojam karme i inkarnacije.

Na
povrnom nivou, ovi pojmovi slue za zabavu gde obino ljudi ove fenomene vezuju za pojavne
postivotne oblike. ta je zapravo Karma? Karma kao pojam oznaava kosmiko naelo prema
kojem svako prolazi kroz ivot u reinkarnaciji (novom ivotu) shodno svojim delima u inkarnaciji
(prethodni ivot). Re karma potie od sanskrita i oznaava vezu uzrok-posledica ili setva-etva.
Uenje o karmikim zakonima objanjava da svaki uzrok u materijalnom svetu uslovljava
kratkoronu ili dugoronu posledicu. Prema tim zakonima svaki ovek e svoje dobre ili loe akcije
(uzrok) u budunosti oseati adekvatnu reakciju (posledicu).

U razmatranjima karmike odgovornosti naroito je bitno naglasiti da je naa karma prvenstveno

vezana za odnose sa drugima na bilo kom nivou, bilo kog ivota. Zbog te injenice smatra se kao
normalna pojava da se u prisutnom ivotu susreu osobe koje su meudejstvovale i ranije, bile one
toga svesne ili ne. U analizi karmikih horoskopa vana je uloga dvanaeste kue koja sadri
podsvesnu memoriju svih prolih dela i nedela i dovodi nas u nesvesnu telepatsku vezu sa ljudima
koje smo povredili ili od njih doiveli neku neprijatnost. Tako e neki susreti dve osobe delovati kao
da su predodreeni, naroito ako se u njihovim komparativnim horoskopima naglaeni aspekti
Neptuna. Meutim, treba biti jako oprezan kod ovakvih zakljuaka jer Neptun, planeta obmana i
iluzija zna da zavara i u ovom podruju.

Posebnu panju treba obratiti u konjunkcijama u uporednim horoskopima, jer nam otkrivaju
kulturni, istorijski i geografski smetaj prethodne zajednike inkarnacije. Na primer, konjunkcija u
Ovnu se odnosi na podruje rane Palestine, u Vodoliji daje naznake i za Atlantidu. Planete koje
uestvuju u konjunkciji oznaavaju i prirodu odnosa dve osobe. Sunce i Venera oznaavaju ljubavnu
vezu izmeu kralja i konkubine, gospodara i sluvke, geje i samuraja i sl. Savremeni astrolozi
uzimaju karmiki faktor kao jedan od uzroka seksualnih potekoa. Seksualno ispunjenje se gotovo
u potpunosti bazira na svesti dve osobe koje se sreu i proimaju na svim nivoima vremana i
prostora. Osoba ija je seksualnost karmiki optereena ne proivljava u potpunosti ovu harmoniju,
jer je drugaijom percepcijom vremena i prostora ometena da ivi ovde i sada. Tako e mukarci sa
karmikom optereenom Venerom, u najdubljim delovima svog bia izbegavati ene dok e ene sa
karmiki zaduenim Marsom imati slian stav ali prema mukom svetu. Ako je Pluton karmiki
zaduen, seksualnost u tekuem ivotu se u potpunosti zasniva na seksualnim memorijama prolog
ivota duboko usaenim u podsvest. Tako, dok osoba ivi sadanji ivot, njena seksualna priroda
moe reflektovati ukus i moral na koji je navikla tokom nekog ranijeg i uopteno manje razvijenog
perioda u svetskoj istoriji.

Meutim, uprkos svim potekoama koje nose karmike lekcije i izazivaju u privatnom ivotu neke
osobe, upravo se u njima nalazi klju duhovnog razvoja i ostvarivanje slobodne volje. I pored svih
ogranienja moemo se prilagoditi stanjima svesnosti i okolnostima ije seme lei u nama i ini nas
sopstvenim tamniarima. Slobodnom voljom moemo odluiti da se suoimo sa tim uslovima,
prihvatimo ili ispravimo u nama samima i tako prevaziemo ili da se i dalje karmiki zaduujemo
kroz direktan uticaj na tuu volju, manipulisanje emocijama, zloupotrebu psihofizikih predispozicija
radi sticanja materijalne ili seksualne dobiti ili ak korienje svog horoskopa kao opravdanje za
sopstvene neuspehe.

Zakon uzroka i posledice nije uspostavljen da bi se ljudi kanjavali ve iskljuivo zbog evolucije
svesti. Posledice koje se doivljavaju kao nagrada ili kazna samo su rezultat pokrenutih uzroka.
Delovanje karmikog zakona je vrlo jednostavno - kada dozivimo isto to smo i drugima uinili,
lake shvatamo ta smo stvarno uradili. Svaka doivljena posledica, bila ona dobra ili loa po nas,
ini da nam se svest sve vie razvija. Od svih ivih bia na Zemlji, samo ovek ima slobodu odluke
koja nastaje iz njegove slobodne volje. Upravo sa takvom slobodom ovek nosi odgovornost za sve
svoje postupke.

Neznanje ne titi od odgovornosti je boanski princip. To je i princip ljudskog

zakonodavstva.

Zakon Karme ne deluje samo individualno ve i kolektivno. To znai da se snosi odgovornost za

posledice koje jedna grupa ljudi (porodica,nacija) zajedno izazvala ili ih je tolerisala. I velika imena
srednjeg veka i renesanse su podravali krmiku doktrinu kao Paracelzius, Beme, ordano Bruno,
Kampanela, Svedenborg itd. Jedan ozbiljni duhovni tragalac ne bi mogao ozbiljnije da bude na
duhovnom putu da nema loginih objanjenja sadranih u Zakonu Karme. Taj isti zakon svojim
objanjenjima i intelektualno zadovoljava jar su njegovi navodi razumljivi i sasvim logini. Dakle,
bol, patnja, tuga strah ili radost, dobrota, ljubav koju drugom inimo obavezno se i nama vraa.
Izbor je lak, zar ne?

Dusa i karma

Dua

Taj pojam podrazumijeva onaj dio ovjeka koji je stalan i koji preivljava smrt njegovog fizikog
tijela. Alegoriki, taj pojam moe da se odnosi na samu sutinu neega. U religijskom, duhovnom i
ezoterikom argonu, ta rije se koristi u svakojakim znaenjima koja esto ovjeka dovode do
konfuzije.

Dua obino podrazumijeva onaj dio ovjeka koji je permanentan u smislu opstanka nakon fizike
smrti i specifino pripada jednoj odreenoj individui a istovremeo ne i nekoj drugoj. Na primjer,
jedan organski portal ili pre-adamini ovjek nema duu u tom smislu, iako bi kod njih mogla da
postoji neka vrsta ne-individualizirane animirajue energije na mjestu gdje se normalno nalazi
individualna dua. S tim u vezi, ta vrsta due se smatra fragmentom grupne due iz 2-gog
denziteta.

Ukoliko dua egzistira u jednom takvom smislu, onda ona moe bi manje ili vie razvijena. Ukoliko
postoji, moe se desiti da ona nema mnogo upliva na to kako ovjek ivi svoj ivot. Ona veim
dijelom moe da spava, to se obino i dogaa i kao takva je odvojena od doivljaja uma i tijela.
Ovdje se moemo posluiti onom starom gnostikom Parabolom o Koiji, u kojoj se ovjekovo bie
poredi sa jednom koijom, odnosno, konjskom zapregom, gdje sama koija ili kola, simbolizira
ovjekovo fiziko tijelo, konji predstavljaju njegove emocije, osjeanja i strasti; koija predstavlja
jedan intelektualni sklop koji je sposoban da rezonuje (Linost) a u koiji se nalazi i jedan putnik,
koji je ujedno i njen gospodar (Dua). U svom normalnom stanju, cijeli taj sistem bi trebao da bude
u jednom besprekorno skladnom odnosu i perfektno da funkcionie koija dri uzde vrsto u
svojim rukama i upravlja konjima i koijom u pravcu i na nain koji mu gospodar nalae. Meutim, u
praksi je stvar prilino drugaija jer putnik u koiji spava a koija koji se nalazi u nekoj vrsti transa
smatra da je on gospodar koije. Tako on putnika u svojoj koiji nije ni svjestan ili je zaboravio na
njega.

U tom smislu, u nekim gnostikim uenjima smatra se da bi koija trebao da se "probudi" tj.
povee sa svojim viim centrima, te tako stekne uslove za povezivanje sa svojim "istinskim Ja",
gospodarom (putnikom u koiji), koji bi se tek tada razbudio i preuzeo upravljanje koijom tj.
ovjekovim biem. Tako, s gnostikog aspekta, na koiju, odnosno, koijaa, gleda se kao na neto
to ima potencijal za razvoj ili napredak a ukoliko se taj potencijal ne iskoristi, koija veoma lako
moe zavriti u provaliji. ini se da je ovjeku potrebno da prethodno ostvari odreeni stepen
razvoja svog bia, prije nego to se njegova dua usidri u njemu kao jedan svjestan gospodar
misli, osjeanja i fizikalnosti.

U sklopu filozofije new-age pokreta, pod duom se smatra sve ono to se podrazumijeva kao svijest
i namijerno naputa tijelo, dozvoljava astralno putovanje, proizvodi vidovnjake efekte itd.. Za
razliku od toga, uenje 4-ti Put trai naine da se prvo dua dovede u tijelo, ukoliko ona postoji.
Dua prvo treba da preuzme vlast nad svojom vlastitom inkarnacijom od svih sila linosti, biolokih i
drugih, koje normalno upravljaju tijelom, odnosno, koje upravljaju cijelom "predstavom."

Meutim, dua tu nije potpuno odsjeena, nego se manifestuje u smislu povremenih impulsa
svijesti, dubokih emocija, osjeaja nekog dubljeg smisla u svom ivotu itd. ovjek je tu, iako ne pod
direktom upravom svoje due, jo uvijek odgovoran za sve svoje postupke. Prema uobiajenom
stanju stvari, dua ipak mora da karmiki plati za sve greke i tetu koju je ovjekova linost
napravila, mada ona nije bila ta koja je njome upravljala.

Moda je to razlog zato u vezi s tim, Gurdjieff kae: "Blagosloveni je onaj koji ima duu;
blagosloven je i onaj koji je nema; ali tuga i jad e zadesti onoga koji ju je imao u sebi u zaetku.'

ak i u sklopu uenja 4-ti Put, dua nema fiksno znaenje. Tu se ona nekada pominje kao astralno
tijelo a u nekim sluajevima se tvrdi da ju ovjek mora sam proizvesti iz sirovih materijala. To onda
podrazumijeva opstanak nakon smrti. Meutim, ako je dua napola izgraena, onda ona moe da se
zaglavi u "limbu", jer se ne moe razgraditi a ne moe se ni inkarnirati u ljudskom tijelu.
Za vrijeme jedne inkarnacije, dua moe da raste a moe i da se smanjuje. Ona nije nepokretna ili
nepromjenljiva. Uputanje u magiju u smislu upravljanja viim spiritualnim silama da bi se neto
dobilo na zemlji moe npr. da oteti duu. Dua nema vezu sa ovjekovim intelektualnim
kapacitetom, fizikim ulima ili fizikom kondicijom, ali se ini da, da bi se ona inkarnirala, DNA u
fizikom tijelu mora na neki nain da bude kompatibilna s njom. Interakcija dua-DNA moe takoe
da bude dvosmijerna ulica, gdje DNA u jednu ruku predstavlja preduslov, a u drugu, dua utie na
nju svojim prisustvom, te je tako na neki nain moe i modificirati.

ini se da rijei duh i dua imaju veoma usko ako ne isto znaenje, mada se ponekad upotrebljavaju
u razliitom kontekstu. Ponekad rije dua ima znaaj emocija. dok rije duh podrazumijeva neto
generalnije. Tako neko moe da osjea neto iz dubine svoje due ali ne i iz dubine svog duha.

Karma

Na Sanskritu, ta rije znai - dejstvo/djelovanje.' Koncept i interpretacija karme su uglavnom

ujednaeni u veini raznih ezoterikih uenja. Generalno reeno, ta interpretacija podrazumijeva
jednu odgovornost due za sve njene postupke i to se obino odnosi na mnogobrojne ivotne
vijekove. Glavni princip svega toga bi trebao biti to sije, to anje.

Meutim, s take gledita ezoterinog uenja 4-ti Put, kojeg su prenosili i promovisali Gurijev,
Uspenski, Moravjev i drugi, karma u svom pravom smislu, nema nikakve veze sa ovim dananjim,
obinim, ili vanjskim ovjekom, koji s take gledita tog uenja nije nita drugo, do jedna
reaktivna maina. Tako se tu ni ne koristi pojam reinkarnacije u pravom smislu te rijei, nego se
kae da je ovjekov ivot jedan film, koji se neprestano ponavlja. Dakle, tu se radi o jednom
neprestanom mehanikom ponavljanju jednog te istog ivota, sve dok ovjek ne uspije da izae iz
tog filma. Tako, tek kad ovjek prestane da bude jedna reaktivna maina, odnosno, prestane da se
ponaa kao jedna obina posljedica djelovanja spoljanjih uticaja, kad on postane svjestan i izgradi
svoje bie u dovoljnoj mjeri da izae izvan podruja dejstva Zakona Sluajnosti, te onda pree u
domen Zakona Izuzetka, - on tek tada stie uslove da ue u onaj pravi ciklus inkarnacija i tek tada
postaje podloan djelovanju karme. Dakle, prema ovom uenju, ni karma ni reinkarnacija ne vae
za tzv. vanjske ljude.

Kad ovjek uspostavi vezu sa svojim istinskim Ja on onda preivljava fiziku smrt i odrava se
u jednoj prepoznatljivoj kohezivnoj formi, koja ima svoju slobodnu volju i nije vie neka obina
reaktivna maina.

Naravno, prema 4-tom Putu, velika veina dananjih ljudi ne ispunjava ove uslove. Stoga se u
etvrtom Putu ni ne troi vrijeme na objanjavanje koncepta karme, nego na tehnike Rada na
Samom Sebi, da bi se postigli uslovi za preivljavanje fizike smrti, nakon ega bi principi
reinkarnacije i karme poeli da vae u njihovom pravom smislu.

Moravjev tako pie o principu ponavljanja koji regulie ivot vanjskog ovjeanstva. To
ukljuuje neku vrstu prenosa odreenog karmikog tereta iz jednog filma u drugi, ali se tu ne radi
o istinskoj reinkarnaciji u smislu da ovjek moe svjesno da izabere gdje e se roditi i s kojim
ciljem. Uspenski je takoe dosta teoretizirao na tu temu ponavljanja. Gurdijev je govorio da
neto kao to je svjesna inkarnacija moe da postoji ali da to nema nikakve veze s ovjekom
ovakvim kakav je on danas.

***

Najednostavnije tumaenje ide otprilike ovako - tu se radi o tome da se loa djela vraaju onome
koji ih je poinio na takav nain da poinilac moe sam da uvidi svoje greke i da odbaci jedno takvo
ponaanje. Tako bi se tokom nekoliko ivota sve kretalo prema jednoj perfekciji, istini i optem
dobrostanju, ili harmoniji, to bi se reklo. Meutim, ukoliko se okrenemo oko sebe ili pogledamo
unazad kroz istoriju, ne moemo nai nita to bi moglo poduprijeti jednu takvu teoriju.

Prema nekim drugim teorijama, principi karme dozvoljavaju da se ovjek evolutivno razvije uz
pomo dva puta, OPS i OPD (koje smo do sada ve mnogo puta pominjali). Dakle, kad bi karma
stvarno funkcionisala onako kako je mi normalno tumaimo, onda onaj OPS Put vjerovatno ne bi ni
postojao, a evidentno je da on postoji, te bi moda ovdje moglo biti neke istine. Meutim, kako
onda karma djeluje kod individua jakog OPS naboja? Sa zadrkom?!? Neki tvrde da ih ona pusti
(ili im bar ne smeta) da se popnu do nekog od gornjih spratova, te se oni onda odatle sunovraaju
u primarnu materiju, ili to bi se reklo, udaraju nosom u patos (1. denzitet), to se takoe moe
interpretirati kao naplata karme!?!

injenica je da se individue jakog OPS naboja mahom nalaze na visokim pozicijama u ovoj naoj
oblasti postojanja i da odozgo stvaraju uslove za patnju veine ostalih. injenica je da ovi dole pate
mnogo vie od njih. Moglo bi se rei i to da dobri ljudi pate mnogo vie od zlih, ovdje i sada. Postoje
i injenice koje ukazuju na to da - ne samo da se ljudsko drutvo ne popravlja u smislu neke
humanosti, nego da upravo srljamo ka ambisu i da je ljudske humanosti sve manje i manje na
ovom svijetu, a o nekoj unutranjoj ili meusobnoj harmoniji ne moemo ni razgovarati. Znai, kad
bi karma stvarno funkcionisala po onom svom teoretskom principu i imala one efekte koji joj se
pripisuju, onda bi se oekivalo da stvari idu na bolje!?

Mislim da s humane take gledita, karma nema neku svoju prirodnu funkciju da napravi ovaj svijet
boljim, kako se to obino smatra. ak i njegovo dovoenje u neku ravnoteu u ovoj naoj oblasti
postojanja je prilino dubiozno, jer postoji dosta elemenata koji ukazuju na to da su sile mraka
nadaleko nadmaile sve ostale sile, tj. da one ovdje preovladavaju. Dodue, moda postoje oblasti
postojanja gdje je egzistencija mnogo, mnogo ljepa ili bar - laka, pa im tako mi predstavljamo
onaj uteg na negativnoj strani vage, te u tom smislu odravamo ravnoteu u nekom irem
kontekstu Svega to Jeste?!?

Isto tako, ako bi neko inio dobro samo zato da bi bolje proao u karmikom smislu, to bi takodje
podrazumijevalo odreeno varanje ili zloupotrebu ovog koncepta. Ukoliko je krajnji cilj odreene
vrste ponaanja nekog ovjeka, sebian po samoj svojoj sutini, u smislu da bi on na kraju neto
dobio, onda to takoe nema veze sa OPD sustinom bia i postojanja.

Stvari ne dolaze onima koji su pozitivno orjentisani, nego kroz samu sutinu ovjekovog bia. [Ra]

Takoe se ini da postoje ne samo individualne nego i grupne karme. Kroz neke kanale dosta se
pria o karmi Atlantide, koja je kako se ini dostigla vrhunac u OPS smislu, te tako i samu sebe
unitila, a navodno, - i narodi mogu imaju svoju grupnu karmu. Postoje i neki podaci da se prije
nekih 80 hiljada godina neto slino desilo i sa tzv. planetom Kantek (petom planetom) odakle su
stigli Arijevci!? S te take gledita, ako se ovjek i moe osloboditi svoje line karme, moe li od
grupne? ini se da i na ovom podruju ima dosta magle.

Rudolf Steiner je takoe dosta pisao o individualnim i kolektivnim karmama. On je tvrdio da se

ovjek moe da kree kroz odreena stanja iz ivota u ivot, gdje se jedna intenzivna mrnja u
jednom ivotu, moe da pretvori u bol i patnju u drugom ivotu, a onda da se u narednom ivotu to
moe da manifestuje npr. u smislu nedostatka inteligencije. (tzv. progresija stanja). Isto tako,
ljubav u jednom ivotu pretoila bi se u zadovoljstvo u drugom itd...

Sada se postavlja pitanje, da li ovjekova dua moe biti podlona zakonima karme, kad se u
situaciji u kojoj se mi nalazimo, ona veinom nita ni ne pita. Linost (koija) upravlja tijelom
(koijom) a da u veini sluajeva on due (gospodara) nije ni svjestan? Da li se dua onda moe
smatrati odgovornom ukoliko koija, usljed svoje ignorantnosti i nepanje, strovali koiju u
provaliju?!

Onda imamo podatak da se linost kao takva stvarno gubi nakon fizike smrti, a ono to ostaje je
dua. ta se to onda inkarnira i ta je to to je podlono karmi? ini se da jo uvijek niko nije
uspjeo ovo precizno da definie.

Budisti tvrde da se ovjek sastoji od 5 supstanci ('skandhas'). ini se da su oni Gurdijevi vodonici
neto slino tim budistikim skandama. Prema njima, za vrijeme svog ivota ovjek moe da stvara
razne kristalizacije i potpuno ili djelomino formirana via tijela koja su u stanju da opstanu nakon
fizike smrti, te tako da nastave sa daljim doivljajima, ukljuujui i inkarnacije.

Ove skande se predstavljaju kao talasni paketi u Moru Samsare, koje u irem smislu
podrazumijeva ovaj zemaljski svijet gdje dolazi do njihove inkarnacije. Tako su neki od tih
energetskih paketia izraajniji ili vee kohezije od drugih, te oni krue izmeu inkraniranih i
diskarniranih stanja. Tu ne postoji neki striktan ili stalan identitet odredjene individue, mada dolazi
do prezervacije odreenih njenih kristaliziranih crta i njihovog postepenog stapanja, te pojaavanja
ili naglaavanja odreenih frekvencija u tim talasnim paketiima skandi. Karma bi se ovdje mogla
uporediti sa zakonima fizike koji upravljaju propagacijom tih talasa izmeu inkarnacija. U nekim
sluajevima, jedan takav cjelovit paket moe imati i jednu odreenu mjeru slobodne volje, te
koristiti zakone fizike ili karme tokom svog razvoja, bilo da se on odvija ovim ili onim pravcem.

Na kraju se moe rei da izmeu budistikih i Gurijevih ideja postoje odreene paralele.

Postoje takoe i neke indikacije o karmikim vezama izmeu nekih ljudi, kao i nekim potencijalno
pozitivnim aspektima karmi.

Na kraju, ini se da karma ipak postoji a kakav je stvarni mehanizam njenog djelovanja, to jo
uvijek ostaje jedno pitanje.

Smrt i reinkarnacija

DA LI JE SMRT KRAJ?

Smrt nije kraj. Smrt nikada ne moe biti kraj.

Smrt je put. ivot je putnik. Dua je vodi.
Kada je putnik umoran i iscrpljen, vodi mu savetuje da se na due ili krae vreme odmori, a potom
njegovo putovanje ponovo poinje.
Kada u obinom ivotu ovek bez tenje ogrezne u kalu neznanja, to je stvarna pobeda smrti. Kada
u duhovnom ivotu tragalac ne vapi za uzvienijom svetlou i snagom, to je roenje njegove smrti.
ta moemo da nauimo iz unutranjeg ivota, ivota koji eli ponitenje smrti? Unutranji ivot
nam govori da je ivot duevno dragocen i da je vreme plodonosno dragoceno. ivot bez tenje je
ivot bez smisla. Vreme bez ivotne tenje je beskorisno.
Na um misli na smrt. Nae srce misli na ivot. Naa dua misli na besmrtnost. Um i smrt mogu da
se prevaziu. Srce i ivot mogu da se proire. Dua i besmrtnost mogu da se ispune.
Kada se prevaziu um i smrt, ovek e dobiti novi dom: Svetlost, Svetlost Onostranog. Kada se dua
i besmrtnost ispune, ovek e imati novi cilj: Blaenstvo, transcendentalno Blaenstvo.

Danas ovek osea da je smrt neizbena nunost. Sutra e ovek osetiti da je besmrtnost
nepogreiva stvarnost.
Na alost, veina od nas gaji pogrenu predstavu o smrti. Mislimo da je smrt neto neobino, neto
destruktivno. A treba da znamo da je u ovom trenutku smrt neto prirodno, normalno, i do izvesne
mere neizbeno. Gospod Krina kae Aruni: "O Aruna, izvesna je smrt za roene i izvesno je
roenje za umrle. Zato ono to je neizbeno ne sme biti uzrok tvoje alosti."
andogja Upaniada nam prenosi neto vano: "Kad nam se priblii as smrti, ta treba da uinimo?
Tri uzviene misli treba da nam postanu utoite: mi smo neunitivi; mi nikada ne moemo biti
pokolebani; mi smo sama sutina ivota." Kada nam se priblii as smrti, ako osetimo da nikada ne
moemo biti uniteni, da nas nita ne moe uzdrmati i da smo sama sutina ivota, gde su onda
alost, strah i smrt? Nema smrti.
Sarada Devi, ivotna saputnica ri Ramakrine, rekla je neto veoma znaajno: "Razlika izmeu
duhovnog i obinog oveka je vrlo jednostavna. Lako ih moete razlikovati. Obian ovek plae i lije
gorke suze kada smrt doe po njega; a duhovan ovek, ako je zaista duhovan, smejae se i smejati
kada mu smrt doe, jer za njega smrt nije nita drugo do zabava."
Ovde moramo rei da duhovan ovek ulazi u kosmiku igru. On postaje svesni instrument kosmike
igre. Zato on zna da smrt nije unitenje. To je samo krai ili dui odmor. Moraemo da se ponovo
vratimo u svet. Treba da radimo za Boga ovde na Zemlji. Ne moemo pobei. Moramo spoznati
Najvie ovde na Zemlji. Bog nam nee dozvoliti da troimo i rasipamo sposobnosti i mogunosti
nae due. Nemogue.

SMRT

Smrt je prirodna. Nita to je prirodno ne moe biti tetno. Smrt je odmor. Odmor je preruena
snaga za budue poduhvate.
Na sadanjem stadijumu ljudske evolucije, moda je nemogue pobediti Smrt. A prevazii strah od
Smrti, ne samo da je izvodljivo, ve je i neizbeno.
Smrt je znak da je dua, pod odreenim okolnostima, iscrpla mogunosti svog napretka u
odreenom telu.
Kada snaga mogunosti izgubi od snage nemogunosti, to se zove Smrt.
Beskoristan ivot predstavlja srdaan poziv Smrti.
Smrt je spoj izmeu ovekovog rastueg straha i njegove smanjene ivotne energije.
Onaj ko vie voli Smrt od ivota, treba samo da se popne uz Drvo. A onaj ko vie voli ivot od
Smrti treba ne samo da se popne, ve i da ponovo sie da obavi Boji posao.
Kada se Smrt priblii oveku, njegovo psihiko bie Joj kae: "Smrti, saekaj malo, samo da vidim
ta elim da postignem sledeim roenjem." Smrt mu odgovara: "ao mi je, trai uslugu od
pogrene osobe. Samo sekunda zakanjenja s moje strane moe dodati tvom iskustvu u ovom
ivotu neto vredno."
Smrt kae da je besmrtna. ovekovo postignue kae: "Smrti, u pravu si. Ipak, istina je da mi
neprekidno sijamo iznad samih tvojih grudi. Ne samo to, mi zauvek sijamo u tebi, kroz tebe i izvan
tebe."

IVOT

ivot je ljubav.
Ljubav je ivot.
ivot ispunjava Boga kroz ljubav.
Ljubav ispunjava Boga kroz ivot.
ivot ima unutranja vrata. Otvara ih tenja. Zatvara ih elja. Tenja otvara vrata iznutra. elja ih
zatvara spolja.
ivot poseduje unutranju svetiljku. Ta unutranja svetiljka naziva se tenja. A kada naa tenja
gori, ona e nepogreivo preneti itavoj Bojoj kreaciji svoj bljetavi sjaj.
ivot poseduje unutranji Glas. Taj Glas je Svetlost Svevinjeg. ivot je zatita, ivot je
savrenstvo, ivot je ispunjenje kada se otvorimo za tu Svetlost Svevinjeg.
Bog je u ivotu. Ali ivot mora uvek da se probudi za Svetlost Njegovog Prisustva, za Njegova
Transcendentalna Stopala.
Svaki dan je obnavljanje ivota. Svaki dan je ponovno roenje naeg unutranjeg uverenja da je
svaki pojedinac odabrani instrument Svevinjeg za otkrivanje i ispunjenje beskonano Boanskog
ovde na Zemlji.
Spoljanji ivot ne nalazi nita drugo do probleme, muke, jad i nezadovoljstvo. Unutranji ivot
otkriva more mira i blaenstva.

Za prosvetljenje naeg ivota potrebne su nam iste misli. Svaka ista misao dragocenija je od svih
dijamanata na svetu, jer Boji Dah boravi samo u ovekovim istim mislima.
Kako zapoeti unutranje putovanje ivota? Jednostavnom idejom, neposrednom milju da je
ostvarenje Boga nae pravo steeno roenjem. Odakle poeti? Odavde, iznutra. Kada poeti? Sada,
pre nego to se rodi sledea sekunda.
ivot je uvek u poslu. On je veito aktivan, dinamian. On pokuava da pomogne dui da dovri svoj
jo nedovreni zadatak, boansku Misiju. Dui je potrebna pomo ivota da bi se potpuno otkrila.
ivotu je potrebna pomo due da bi se ispunio i fiziki i duhovno.
Dugotrajno premiljanje i utuenost su najgori neprijatelji koji ubijaju ivot u svoj njegovoj
boanskoj inspiraciji. Nema vie dugog premiljanja, nema vie utuenosti. Va ivot e postati
lepota rue, pesma zore i ples sumraka.
Smrt i roenje se igraju. Igraju se zajedno. Njihova igra je igra sklada. I ona se uvek igra na
beskonanim grudima ivota.